3М М Ж 1 1 Ш Ш 1 Ш 1 и и и ш :> :1 ;.;:и и м П ‘ппзн1М!>Ј1ШЖН111ШШ

NA PUTUm enje je škripalo p ri nem irnim po- k re tim a konja. V ejd je znao da je opasno govoriti o ljudim a, koje je Sajm Bel izabrao za učesnike raz- bojničkog prepada.

— Čuj, Sajm e, — šapnuo je Vejd na uho m račnom , suvom čoveku po-

ovaj napad. Već smo potpuno ispla- n ira li veliku akciju na banku.

— Im am dobar predosećaj, — odvra ti Bel naglašavajući svaku reč kao svaki čovek koji ne trp i prigo- vore. — Jašim o ovom zemljom po lošem vrem enu, kroz grad smo ,pro- šli noću — niko nas n ije video Vejd, nabaviću ti gom ilu zlata i to tako lako.

— Ali, ova dvojica su strani. Mi ih ne poznajemo.— Blu je rekao da ih poznaje — to m i je dovoljno.

— Šefe, ja ne verujem Rendalu Biuu, — odvrati Vejd glas^ije

— Što kažeš, sinko? — upita Bel zlovoljno. Njegove velike oči sijale su u m raku kao žeravice.

IX KOLO 10 (90)

10. SEPIBIBAR 1961.

ZEJN GREJ

red sebe. — Previše je neočekivan

Zvižduk Teksas-Pacifik-e!csi>resa podstakao je Vejda Holdena da još jednom kaže nešto svom šefu pro- tiv ovog neplaniranog napada. S ta- ja li su u tam noj noći pod drvećem, a sitna kiša koja se probija la kroz m aglu, rosila im je lica. Kožno re -

— J a znam što govorim: ne ve- ru jem Bluu — i to od kada sam ga video da razgovara sa farm erom Pe- lom. On je . . .111. JC . . .

— Šta? Ti si ga video?— Da, oni su nešto ozbilino raz-

govarali. V erujem da je Blu spre-i m an da te izda,

I

— Grom i pakao! Da li b i m u to гекао u lice?

— Vrlo rado.— I ubio ga?! Razum em te sinko

. . . , t i si v ražji kad ne trp iš nekog čoveka. Ali ja ne dozvoljavam da m i rastu raš bandu.

— Sajm, da li si pročitao posleđ- •nju poternicu? — Ziv ili m rtav — 10.000.— dolara!

— K apetan Mehefi je povisio na- gradu. Sada nešto b ar vredim . No, sigurno je da me p rokleti policajci neće uhvatiti živog.

— A m rtvog?! Taj čopor teksaš- k ih policajaca već dve godine tra - ga za tobom. Bez svojih b ro jn ih p ri- ja te lja ti b i već odavno bio m rtav. Zbog toga i treba da odustaneš od ovog napada sa Bluom. Odjašimo bandi. Nadam se da B lu ne zna n i- š ta za banku u M erseru.

— Rekao sam m u, Vejd.— Bože, onda si nas upropastio.Voz je zatu tn jao na slabo osvet-

ljenoj stanici i uz teško k loparan je se zaustavio. M ašina je sta la na k ra - ju perona.

— Pođimo, Vejd, na lak način ću t i zarad iti novac! — reče Bel i po- vuče svog m ladog pratioca. P otrča- li su. Vejd je video u žutom svetlu B lua i čuo ga kako viče na vozovo- đu.

— Ruke u vis!D ruga dvojica, koji su se zvali

Sm it i Hezlit popeli su se za to v re- m e na lokom otivu i napali m ašini- s tu i ložača.

— Ovde je poštanski vagon! — šapnu Bel. — C uvar o tvori v rata . — No, to je sreća! P repusti sve m e- ni, Vejd, a ti samo pazi!

P rik rad a li su se duž vagona đo v ra ta , koja su se upravo otvarala. Sa revolverom u ruci Bel je p ro tu - rio u vagon glavu pa ram ena.

— Ruke u vis! — rekao je tiho, ali oštro, obraćajući se čuvaru. — Ako budeš vikao, ubiću te!

C uvar se polako okrenuo uzdig- nu tih rukp. Bel je skočio u vagon, a Holden ga je pratio , držeći revol- vec u rukam a.

— Drži ga na niSanu, dok ja m alorazgledam vagon, — reče šef. Po- štanska kola su bila dobro osvet- ljena. Vejd je opazio nekoliko san- duka, na guprotnoj s tran i stajao je veliki gvozdeni sef. Bel ga gurnu.

— P retežak je! P risili ga da ga ot- vori!

— Ne mogu! To je šef Vels F a r- ga. J a ne znam kom binaciju, — reče železničar.

— Otvori, ili ću te ubiti!— Pucajte , da ste prokleti. J a ne

m ogu — rekao sam.— Izgleda da ne laže, — reče Vejd.— Šta je unu tra? — up ita ga Bel

gurnuvši nogom pakete koji su s ta - ja li pored sefa.

— Ne znam, — odgovori čuvar.Šef bande pogleda oko sebe, tra -

žeći neki paket. Našao je sekiru. Brzo ju je dograbio i udario po gor- njem paketu. Cuo je jasan zvuk novca.

— Novac! — uzviknu Bel i otvo- ri paket. Z latni kom adi od 20 dola- ra počeli su da se ko trlja ju po ko- lim a. — „Dvoglavi o rao“! Pogledaj ih druže! Sakupi te rasu te dolare! — nastavi Bel, brzo skoči na čuvara i obori ga đrškom revolvera. — Vi- diš, m ladiću, da m e n ije izneverilo predosećanje? N ajlakši posato koji smo ikad obavili...

Bel skoči na peron da pogleda šta se dešava oko stanične zgrade.

Za to vrem e Vejd je napunio dže- pove zlatom. Nekoliko dolara je o- stalo na podu. Onda je začepio o t- vor paketa, koga je Bel otvorio u- darcem sekire i doneo ga do vra ta . O stale je dogurao do njega. Kad je bio gotov sa paketom , vratio se Blu sa dvojicom svojih ljudi.

— Uzmite svaki po jedan paket i brzo trč ite do konja! — zapovedi Bel radosno.

V ejd je skočio iz vagona i uzeo poslednji paket. Bio je tako težak da ga je m orao držati sa obe ruke. Tako natovaren trčao ie za m rač- nom pojavom ispred sebe. U slede- ćem tren u tk u izašao je iz osvetlje- nog kruga u tam u. Od službenih

9

zgrada odjekivali su oštri povici. V ejd je stigao drugove; dvojica su već bili n a konjim a.

— Dodaj m i ga! — reče šef. — Ha, šta sam ti kazao? Ni jedan je- d in i pucanj... Gde je momak? A, tu si! P ruži m i ga... Vidiš, kako se lako dolazi do novca? Ni jedan policajac ne može posum njati na Sajm a Bela.

V ejd je skinuo m aram u kojom se bio m askirao, uzjahao i uzeo paket. koji je šef držao na svom sedlu.

— Tako! Gotovo! Pođite za mnom! Pazite da ne prođem o p u t koji vo- di preko pruge na jug! A sada će i kiša, pa će sp ra ti naše tragove!

V ejd H olden je jašio iza Sm ita i H ezlita, a šef pored Blua. Svi su jah a li u grupi, tako da su se mogli dodirivati. Počela je jak a kiša. Vej- dova kišna kabanica b ila je svezana n a sedlu. Da b i je odvezao morao je prem estiti paket koji m u je pre- dao Bel. P aket m u se činio lakši ne- go ostali. Opipao ga je, kroz debeli pap ir i osetio da su to novčanice. Ta- m an je hteo da to kaže Belu, ali pa- lo m u je na pam et da je bolje da ćuti.

Jah a li su kasom i ubrzo ostavili stan icu ;za sebe u m račnoj noći. Uz- vici i krikovi su se izgubili. P rasak neke lovačke puške daleko iza njih razveselio je šefa. On je p rv i od n jih petorice prekinuo ćutanje. Raz- m etao se i hvalio kao i uvek posle uspelog napada. Holden je bio uz- držljiv.

Kiša je lila kao iz kabla. Vejde je podupro užu s tran u svog paketa o sedlo, stavio ga uz telo i zakopčao kabanicu. Tako ga je štitio od kiše.

— Stanite! — uzviknuo je Bel glasno. — Mi smo prošli raskršće! Blu, mislio sam da ti znaš put!

— Kako da ne znam, ali tako je m račno! — odvrati Blu.

— Bio sam dugo u tom kraju , ako želiš da znaš! — reče Bel m rzovolj- no i odjaha levo preko pruge.

V ejd se udobno sm estio u sedlu sprem an za jedno od Belovih dugih noćnih jahanja . Peskoviti p u t je go- tovo potpuno prigušivao konjski to- pot. Bila je tišina, sam o se tu 1 ta-

mo био šum vode. P u t je izgledaokao bledo-žuta trak a između tam nih zidova. Posle izvesnog vrem ena Bel se, izgleda, um orio od stalnog p ri- čanja. K vin tet je sum orno jahao i ćutao; svako je bio zauzet svojim sopstvenim m islim a.

H oldenu se po pam eti stalno v rz- m ala neobjašn jiva m isao da nje-< govom šefu p re ti opasnost. Voleo je tog velikodušnog band ita i uvek je bio uz njega. Sef je od m alih bezna- čajnih k rađa dospeo do krvav ih zlo- čina; njegovo ime bilo je po zlu po- znatp od granica Kanzasa do Rio G randa. Ono je izazivalo div lji bes teksaških policajaca. Bio je lukav, h rab ar i p reka ljen borac, ali ne i naročito oštroum an.

•Holden n ije znao kako b i mogao rask inu ti vezu sa šefom. N ije s tra - hovao za svoj život samo kađa bi šefa mogao sačuvati od nesreće. On i njegova porodica mnogo su dugo- vali Belu. V ejdov otac se borio za vrem e građanskog ra ta kao gerilac u M isuriju. Kući se vratio kao in- valid. Bel je bio jedan od njegovih poručnika i nekoliko godina se sta l- no brinuo za Holdenove. Ali, Sajm Bel je takođe bio izbačen iz kolote- čine života gerilskom borbom. F ar- m erski posao m u više nije odgova- rao. Sledećih godina je sve više išao stranputicom . Odvukao je za sobom i Vejda.

To je k ra tko objašnjenje kako se Holden našao na ovom pustom pu tu u Teksasu. B andit k rvav ih ru k u — već u 22 godini!

Ozloglašen zbog svog brzog i ubi- tačnog revolvera. Njega su као i Sajm Bela triž ili teksaški policaj- ci. Vejd je nostao ^gorčen i tvrd. Retko kad ga je grizla savest. Nada da bi se njegov život mogao izmeni- ti gotovo je potpuno zam rla. Bio je svestan da je zauvek bio sk renu t sa pravog puta. I sada mu n ije ništa drugo preostalo nego da um re u bor- bi za svog šefa. U dugim noćnim sa- tim a ta j osećaj vernosti pretvorio se u p rav u strast,

6

Jah a li su stalno kasom. Razdvoje- no su išli pored pojedinih farm er- skih kuća i pored jednog sela u ko- me je sve osim pasa spavalo dubo- kim snom.

K iša je najjače počela da pada pred sv itan je da bi sa sivilom dana prestala. Izgledalo je čak da će se razvedriti. Po izlasku sunca odveo je Bel svoje ljude sa p u ta u neku šumu. Z austavili su se na jednom proplanku obraslom travom.

— Neka se konji malo odmore, a m i ćemo se osušiti, — reče Bel ve- dro. — F arm er pored koga smo pro- šli moj je p rija te lj, kod njega se možemo snabdeti hranom .

— Bel, ako nem ate n išta protiv, m i bismo otišli dalje! — reče Smit, pegavi čovek prodornih očiju.

Bel se samo uspravi, ne trepnuv- ši. Bio je preneražen.

— Sm it, to m i ni u kom slučaju n ije svejedno. A šta m islite sa onim ,,mi“? — upitao je.

— H elzit i ja... m i bismo sa našim đelom odjahali.

— A ko je zaboga, nešto govorio0 vašem delu? — oštro reče Bel.

Uzeo je težak 'paket kovanog nov-ca sa Sm itovog sedla i učinio to ne- što silovitije sa Hezlitovim. K ada se okrenuo Blu, taj poštovanja v redan čovek je bio sprem an da siđe s ko- n ja sa svojim paketom . Bel m u ga je uzeo i stavio ga sa drugim a na jedan panj. H olden je sjahao i s ta - vio svoj paket takođe na panj ali malo dalje od ostalih.

Sm it i H ezlit b ili su lju ti, ali1 nesigurni kad su ukočenih nogu sjahali s konja. Vejd je krišom ba- cio pogled na Rendal Blua. B lu n ije još im ao ni 30 godina, bio je visok, plavokos i nije loše izgledao. Vejd je malo verovao njegovom nestal- nom pogledu, njegovom brzopletom jeziku i tom osmehu, koji se s v re- m ena na vrem e pojavljivao na n je- govom licu. Dok je skidao sedlo, Bel je svu tro jicu držao na oku.

— No, Bel, — poče Smit, — niko n ije govorio o deobi, ali mi smo to tako razum eli.

— Ja plaćam ljude, koji jaše sa mnom, — odvrati šef.

— Plaćate! Pa, koliko ćete nam platiti?

— Mislim, da je jedan paket sa- svim dovoljan za vaš posao.

— Mi mislimo drugačije, — reče Smit. — A, osim toga, mi nećemo platu! Zahtevamo da se sve podeli na jednake delove. Ima pet paketa, a nas petorica je učestvovalo u tom napadu. Znači, svakom po jedan.

— Blu, šta ti misliš o tome? — u- p ita Bel.

— Cini mi se da је njihov zahtev opravdan, — odgovori Blu.

— A šta ti misliš, Vejd?— Šefe, ideja i p lan napada su

tvoji, — reče Holden brzo. — Da su u napadu učestvovali članovi tvoje bande ti bi kao i uvek delio na jed- nake delove. Sada, m eđutim , ja ne bih tako učinio.

— I ja tako mislim, — zadovoljno reče šef. — Sm it i Helzit, uzm ite je- dan paket i idite.

— Ne slažem se, vi hoćete da date Bluu ceo paket, on nem a takvih za- sluga u poslu kao ja! — reče Hezlit.

— Blu stalno jaši sa mnom.— Sum njam , p ita jte ga samo, ko-

me je poslao juče telegram e kad smo iz- Beltona stigli na stanicu?

— Telegrame? — uzviknu Bcl i okrenu se Bluu. Njegovo telo je uz- d rh talo kao pru t. — Rend kome si juče poslao telegram e?

— Svojim a kući. Javio sam im da me ne očekuju skoro, — odgovori B lu spretno.

— Ali ti si mi već ran ije rekao da si im to javio.

— Da, sada sam samo hteo da to potvrdim . Bluove usnice su za ni- jansu postale bleđe.

— Hm! — prom rm lja sum njičavo Bel.

— Šefe, on je lažov! — uzviknu Vejd Holden oštro. Ovog trenu tka on je bio potpuno uveren da je Blu izdajica.

— Možda si u pravu, ali n a jp re da obračunam o sa ovim momcima.

?

Bel je sada govorio zajedijivo i oštro.

— Sm it, hoćeš li t i i H elzit uzeti ono što vam dajem?

— Nemoguće, — rekao je Smit. Njegove oči su se pakosno sijale kao u lisice. H olden je postao još oprezniji.

— Onda nećete dobiti ništa! — odgovori šef bande.

Sm it brzo povuče revolver.— Bel, ili ćemo deliti ili...Sem Bel se nasm ejao. Bio je on

već u takvim situacijam a. — Vi da- kle, dižete revolver na mene? — ru - gao se.

— Svakako.— A šta očekujete od toga?— T reba da p ristanete na jedna-

ku deobu!— Sajm Bel nikada ne povlači

svoju reč.— Sada to m orate učiniti, ili ću

vas ub iti i uzeti sve! — vikao je Sm it i počeo d rh ta ti.

Holden je delovao brzo kao m u- nja. Njegov p rv i m etak je pogodio Sm ita u čelo, H ezlit je potegao svoj kolt, ali p re nego što je odapeo d ru- gi V ejdov m etak ga je pogodio u prsa.

— Mislim, da ti dugujem neobič- no mnogo, — reče posle toga Bel rezignirano. B lu je bio bled kao k r- pa. Skam enjeno je bu ljio u Holde- na koji je prekoračio Sm ita i gur- nuo m u svoj revolver u trbuh.

— B lu ti si izdao šefa, — reče V ejd hlađno, — video sam to kad si razgovarao sa Pelom. Pogodio sam o čem u se radi. Vas dvojlca ste sko- vali p lan sa policijom kako da u - hva tite Bela.

— Oni su me na to prisilili! J a sam m orao prista ti. Ali ja... ja nisam ni- kada im ao nam eru da to učinim!

— Lažljivče!Bel je povukao Vejda i pogledao

B lua pravo « oči.— Bože Rend, nisi m i valjda p ri-

prem ao zam ku sa policajcima?— $ ta sam drugo mogao? Pel me

je p rik lještio ra d i poslednjeg na- pada, — govorio je on prom uklo.

Bio je svestan da je blizu sm rti. — Prepoznali su me. Tebe n ikad nije video ni jedan policajac. Pel m e je pitao kako ti izgledaš i ja sam m u slagao. Dali su m i da b iram : ili da me uhapse, ili da im pomognem da te uhvate. Morao sam to učiniti, Sajm! Ali, kunem ti se, hteo sam da ih prevarim .

— O pet lažeš! — reče Holden. — Zašto si onda poslao Pelu telegram da nam eravam o da napadnem o ban- ku u M erseru.

— Ne! — Vikao je B lu b led kao krpa. Njegovo ponašanje bi možda i moglo p rev ariti Bela, ali V ejda Holdena nikako.

— Ako budeš i dalje lagao, ubiću te!

— Sajm , on me mrzi, on je Iju - bom oran na moje p rija te ljs tvo s to- bom, — vikao je Blu, koji je postao nešto samopouzdaniji.

U istom tren u tk u Bel je m unjevi tim udarcem izbio iz Vejdovih ru k u kolt.

— Stani, đavole! — uzviknu Bel. Njegovo tam no lice je posivelo kao pepeo, a čelo m u se sijalo od zno- ja. On je teško gubio poverenje u svoje ljude.

— Ne zaboravi da m i je ovaj čo- vek bio p rija te lj. Ne mogu dozvo- liti da ga ubiješ zbog jedne nepotvr- dene pretpostavke.

Rendal BIu brzo skoči na konja, bi se! Znaj da me nisi sasvim ube- dio u svoju nevinost. Ako si me iz- dao, onda je najbo lie da odjašiš na kra j sveta, je r ću te u svakom slu- čaju pronaći i ubiti!

Rendl B lu brzo skoči na konja, podbode ga, ju rn u kroz grm lje i ne- stade u prolećnjem zelenilu. Bel je osluškivao pucketar.je g ran ja , sve dok se n ije izgubio svaki šum.

H ladni znoj je orosio Vejdovo če-lo. M okra kosa m u je padala skoro do očiju. Napunio je revolver, a Bel m u je stavio ruku na ram e.

— H vala sine, sm atram da si mi opet. spasao život,, — reče tronuto. — Ali, nisam ti mogao dozvoliti da ubiješ i Blua.

8— Dovraga, šefe, zar nisi video

njegovo lice? — reče Holden.— Da, on se čudno ponašao, ali

ne mogu tako brzo shvatiti da me je izdao. Čekaj da malo razm islim šta da sad uradim o?

Spustio se na panj i podupro gla- v u rukam a. Posle nekoliko tren u ta - ka ustao je i opet je bio onaj s tari energični šef.

— Ići ću svom p rija te lju farm eru.‘—Zaboravio sam m u ime... On će

sak riti naše konje i da ti nam h ra - ne i jedna kola. Na njim a ćemo b iti m anje sum njivi. Za ovaj napad na voz brzo će se saznati u celom Tek- sasu! Mehefi i Pel će urla ti. Ha, ha! Mladiću, ja sam ti rekao da ću ti na lak naičn nabaviti mnogo nova- ca!

— Sajm, m islim da se u mom pa- k e tu nalaze novčanice a ne zlatnici.

— Ma šta kažeš! Dobro daću ti i nešto zlata.

— Š ta ćemo rad iti sa ovim a ovde? — up ita Vejd i pokaza na dvojicu m rtv ih .

— P retresi ih, odreži nekoliko ze- lenih grana i privrem eno ih pokri. V ratiću se brzo...

Dva dana kasnijo Bel i H olden su sedeli u starim rasklim atanim koli- m a u koja su bila upregnuta dva koščata konja. P ribližavali su se m alom m estu Belknap u okrugu D enton u Teksasu.

N jih dvojica su izgledala kao dva neotesana, gruba farm era. U kolim a je bio logorski pribor, posteljina, za- liha hrane i sena. Ni jedan prolaz- n ik ne bi posum njao da je pod se- dištem između a lata i p la tna sakri- veno blago u zlatu i novčanicama. N a jednom raskršću ih je stigla g ru - pa jahača.

— Aha, policajci. P repusti ih m e- ni, — šapnu Bel.

U grupi je bilo deset lju d i — m r- šavih jahača oštrih pogleda. B ili su naoružani do zuba i im ali su divne konje. Prvi, očito vođa, nagnuo se i prodorno pogledao u Bela i Hol- dena. Bio je to sredovečan, čvrsto g rađen čovek tank ih usana i ugla-

ste brade. Lice m u je bilo tako p re- planuo da m u je kosa na slepoočni- cam a izgledala sasvim bela. Njego- va m arkan tna fizionom ija se m ora- la dugo pam titi.

— Ja sam kapetan M ehefi iz Os- m e kom panije teksaških policajaca,— reče zvonkim zapovedničkim gla- som, koji je odgovarao njegovoj po- javi. — Jeste li videli negde g rupu od pet jahača. Jaha li su ovim putem prem a jugu?

— Ne, gospodine, te nismo vide- li, — odgovori Bel otegnuto. — Vi- deli smo jednog crnca na mazgi, ko- ја...

— Od kada ste na ovom putu? — prekide ga kapetan nestrpljivo.

— Čekajte, m oram malo razm isli- ti. Mi smo došli na ovaj ptit ju tros. Stigli smo iz Jorksvila, gde smo no- ćili.

— K uda idete?— Moj b ra t i ja nam eravam o da

kupim o malo zem lje u okrugu Den- ton, ali još ne znamo tačno gde!

— Š ta će vam ta puška iza sedi- šta?

— Poneli smo sve što imamo.O ficir se okrete svojim ljudim a.— Momci, izgleda da su pljačka-

ši voza još juče ili noćas prošli o- vuda. Sada su već u Briksu. Dobro smo zaglibili. Pelovo obaveštenje je stiglo prekasno.

— Gospodine, vi spom injete ne- kakav napad? — začuđeno upita Bel.

— Da, p re tr i noći u H ejliju je opljačkan poštanski vagon. Razboj- nici su pobegli sa triđeset h iljada do- lara. Izgleda da je to m aslo Sajm a Bela. Jeste li čuli za njega?

— Sajm Bel? — ponovi razboj- nički vođa, razm išljajući napregnu- to. — Ta, čuo sam negde to ime!

— Ha, ha! — nasm eja se kapetan.— Ako ste Teksašanin m ora da ste živeli u nekom zabačenom m estu kada ne znate za Bela... — Hvala zemljače — i mnogo sreće!

— I vama, kapetane. Nadam se da ćete u h va titi tog razbojnika, — dobaci Bel, puča bičem j. nastavi

9

vožnju. H olđen je i dalje napeto o- sluškivao š ta policajci međuaobno govore.

— O pet smo poraženi! — reče k a- pe tan lju tito . — Taj Bel ima mnogo p rija te lja u srednjem Teksasu. Ali, tragaću za n jim do iznemoglosti.

— Sajm e, jesi li čuo? — šapnu Vejd. P reko ram ena je video kada su policajci skrenuli na istok.

— K ako da ne čujem tog „starog jastreba", kapetana Mehefija. — Bel se kikotao i konačno se zvonko na- smejao. — Ali dobro sam ga naša- mario! To vredi! Š ta bi kapetan re- kao da je znao da tih tridcset h ilja - da do lara leže ovde pod sedištem.

— On bi mnogo što šta rekao, a još više učinio — odgovori Vejd oz- biljno. — Ovaj susret je bio prilično uzbudljiv za nas, ali i za njih . Da su započeil da p re tražu ju kola ja b ih ubio M ehefija, a onda bismo za- vršili karije ru . Piadujem se što si tako vešto prevario M ehefija. Njego- vo m i se lice neobično sviđa. N ikad ga neću zaboraviti.

— Hm, ja opet nikada neću zabo- rav iti š ta je on rekao. Tragaće do iznemoglosti... Ah, do vraga, rečim a m i ne može skinuti kožu s leđa. La- ko je b rb lja ti. A, ja zaista imam dosta p rija te lja u Teksasu.

— I nep rija te lja . Sajme, ne za- boravi to!

— On je rekao, da je Pelovo oba- veštenje stiglo kasno. Šta je on time hteo da kaže, Vejd?

— Ne znam, sigurno to da je Blu poslao telegram Pelu.

— Ah, ne, ne, Rend ne bi učinio tako nešto!

— Videćemo! U svakom slučaju to je opom ena da odustanem o od napada na banku u Merseru.

— N apuštanje ne dolazi u obzir! — nestrp ljivo uzviknu Bel.

— Sajm e, sad kad imamo gomilu novaca, mogli bismo se skloniti u Smoki dok se sve ovo zaboravi.

— Da, posle napada na banku! Policajci m isle od nekih tuđ ih tra - gova da su naši. O djahali su prem a istoku do Briksa, Sada je najpogod-

n iji tren u tak za napad. K apetan će poludeti od besa.

— Ne volim ni da slušam o tome, — reče V ejd ozbiljno.

— U redu, a ti onda ostani u lo- goru H elou i sačekaj nas dok m i ne obavimo ta j posao, — odgovori Bel sarkastično.

— Šefe, jesam li te ja ikada osta- vio na cedilu? — zajedljivo up ita Vejd.

— Ne, zato me baš i iznenađuje što si se sad uplašio.

— Ne bojim se ja za sebe nego za tebe. Od p re izvesnog vrem ena pun sam neke strepnje, je r ti nisi do- voljno oprezan, Sajm. Ni najm anje me ne brine m oja sudbina. Osim sestre Lil svi su m oji m rtvi. Ona je sada udata i zna da sam ja pošao stranputicom .

— Ti si kod mene od svoje šes- naeste godine, a sad si već odrastao. Kta će biti od tebe, kad mene ne- stane. Zapravo sam te ja i poveo tom stranputicom , Ve;jd. N ikada n i- sam o tom e razm išljao.

— Pusti ti mene, nemoj se b rinu ti za m oju budućnost. Bolje da malo više razm isliš o sebi, Sajm e. Istina ne bi mi bilo lako bez tebe, je r si m i ti bio više nego otac.

— U redu, sine, onda bolje idi u Teksas, je r pre ili posle ja ću ipak dobiti neki kom ad olova. Jedino je sigurno da neću visiti.

— Ne govori mi o odlasku, — od- govori Vejd. — K uda da idem i šta da radim?... Hoćeš li se duže zadr- žati u ovom m estu, — up ita Holden svog šefa kad su došli do jednog sela.

— Hoću samo da kupim nešto h rane i alkohola za momke. Gledaj samo da li su se policajci v ratili.

П

Smoki Holou je posle jednog na- pada postao najdraže sklonište Sajm Bela. Nalazio se u okrugu Denton, u njegovom retko naseljenom delu. To je u s tv a ri dubok i širok klanao

10

na izvoru reke K lir K rika sa gustom šumom kao džungla.

N ijedna potera policajaca nije do spela do klanca. Jer, sigurnost sklo- n išta upotpunjavalo je okolno sta- novništvo, koje je progonitelje uvek upućivalo u pogrešnom pravcu. Od toga su svi im ali prilično koristi, je r je Bel uvek nagrađivao ove p rija - teljske usluge.

Bel i Holden su se vozili gotovo celi sledeći dan. Tek kasno posle podne stigli su do ruba šume. Is- pregli su konje i sakrili kola u če- star.

— Mogu nam još zatrebati, — re- če Bel svom saputniku. — Konje ćemo o terati, a stvari odneti niz sta- zu.

— Moraćemo se nekoliko puta vraćati.

— Sto mu gromova, ta mi još ni- smo otvorili taj tvoj paket. Pogledaj dečače, šta je unutra.

Vejd je izvukao nož, rasekao pa- pir, otkinuo jedan ugao i opazio kraj uredno zavezanog paketića ,,ze- lenih leđaša“, kako su se još nazi- vale novčanice od pedeset dolara.

— Pedesetice! A ja sam tebi po- klonio paket! No. sine, ne povlačim reč! Idem sada dole do bande. Mi- slim da ne mogu poneti više od dva paketa kovanog novca. Bolje da ostaneš ovde i sakriješ tvoj deo. Da- ću ti šaku zlatnika da zveckaš njim a u džepu.

Teško natovaren Bel je pošao. V ejd je poneo bisage i svoj deo ple- na u šumu. O tvaranje paketa bilo je, naravno, uzbudljivo, ali Vejd n ije izgubio prisebnost kad jc video lo- liko novih novčanica. Novac za Vejđ Holdena nije značio mnogo. a ovde je ležalo više para nego što je on ikada video.

No, taj novac je ipak đelovao na njega. Oživeo mu je san iz detin j- stva i ranč sa mnogo goveda. Ta že- lja je postepeno izbledela, kad je pošao Sajm Belovim putevim a. Gor- ko se osmehnuo neostvarljivosti tog sna, je r je za to bilo prekasno. Š ta

da počne sa svim tim novcem? Piće je mrzeo, a bio je i slab kockar.

Sasvim m ehanički počeo je da broji novčanice. Dva paketića sa novčanicam a od 50 dolara ukupno — 5000 dolara, dva sa novčanicam a od 100 dolara — ukupno 10.000 do- lara. Znoj m u je orosio čel'o, a p rsti su m u zadrhtali. Osim toga, bilo je paketića sa novčanicam a od 20, 10 i 5 dolara, koje uopšte n ije zbrajao. One od 20 dolara sakrio je u posta- vu kaputa, u svoje tajno skrovište novca. Male novčanice ugurao je u bisage, a paketiće sa velikim novča nicam a u u n u ta rn je džepove širokog prsluka. Tamo će ih sašiti. K ada je tako rasporedio novčanice, vratio se na pu t i seo.

Sunce je već zalazilo. H ladan po- vetarac je šumio u krošnjam a dr- veća. Proleće je došlo u Briks i buj- no lišće se intenzivno zelenilo.

Iz zelene dubine dopirao je sanji- vi žubor vode. Tetrebi su pućkali u blizini. Vejd je bio veseo što je opet u Smoki Holou. Ponovo se mogao odm arati, loviti, rib a riti i tum arati bez one večne opreznosti. Odjednom ga je počela obuzim ati misao. kako bi bilo dobro da se za uvek oslobodi tog stalnog osluškivanja i večitog jahanja...

Odjednom je čuo neke glasove. O djeknuo je tihi zvižduk, a on je odgovorio istim signalom. Ubrzo se na stazi pojavio crvcnobradi A rkan- zas. Iza njega su išli stasiti, tam no- pu ti Bil M organ i Poni Heston, pla- vokosi div bande. Svi su bili razdra- gani. A rkanzas se tresao od smeha.

— Zdravo sine, — rekao je teško dišući. — Ta gde su ti žuti zlatnici, zbog kojih je šef gotovo poludeo?

— Ark. je li ti šef nešto rekao o tom luđom napadu? — upitao je Vejd.

— Da, i ja sam ga pošteno izviž- dao. Ali, za njega je to prava posla- stica.

— Evo. uzmi ova tfva paketa! Po- ni, ti uzmi jedan i još nešto od stva- ri. — Bil, ti uzmi ostalo!

Govorili su svi u isto vreme, pro- mukli i veseli kao dečaci. koii su

11

upali na polje lubenica. V ejd ih je poslao napred i teško natovaren po- šao za njim a.

Bel je imao više prilaza do svog skrovišta. Nekoliko staza je vodilo dole u Smoki Holou. Ali, sve te sta- ze bile su nevidljive — ni na jed- noj n ije bilo tragova kopita. Progo- n jen i ljud i učili su se da paze na svoje tragove. Vejd još n ije išao tom posebnom stazom, a ni onom, koja je u cik-cak lin iji vodila do nje.

Duboki klanac je bio ispunjen plavičastom maglom — zbog čega je i dobio ime Smoki Holou — dim na špilja. K lanac je bio dug nekoliko m ilja sa mnogo ogranaka.

Vejdovi drugovi su isprednjačili tako da ih više n ije čuo. Skinuo je svoj te re t i seo da se odmori. Opet ga je obuzela čar đivljine. Mogao je videti prolaze, koji su vodili dole kroz zeleno lišće i na njim a tragove m edveda i divljači. K ratk i zlatni bljesak sunca na zalasku podsetio ga je da se dan bliži kraju.

Silazeći dalje naišao je na jato tetrebova koji su odleteli lupajuči snažno krilim a. Zubor vćde pđsta- jao je jasniji: padina više nije bila tako strm a, a drveće kao da je od- jednom naraslo. Uprkos tome, šiblje je bilo tako gusto da je više pu la morao puzati zajedno s teretom . O- pet se odm arao i opet mu je pala na um crna slu tn ja o tragičnom k ra ju Sajm a Bela.

Pao je sum rak i klanac jc postao još lepši i tajanstveniji. Sad je pred sobom video ravni teren s velikim drvećem: hrastovim a, orasim a i bre- stovim a, koji su označavali sredinu klanca, otkuđa je proticao potok, m irno ili hirovito. Na rubu gde je b istra voda bila p litka i gde je šu- m ela preko ravnog kam enja, skinuo je Holden svoj teret, kleknuo i na- pio se. Voda je bila hladna i sveža.

Prešao je potok i pre nego što je sasvim pao m rak kroz drveće je vi- deo treperavu logorsku vatru .-O bra- dovao se što se ponovo našao tu.

— Zdravo, ljudi, — odgovorio je n a m noge pozdrave. Odbacio je svoj kapu t i obrisao znoj sa čela.

Ako je očekivao da će naći veselo, društvo onda se prevario. Đ ilhrist, kuvar, poslovao je oko vatre , lonaca i kotlova. Oberni, m ali p replanuli Teksašanin m išijeg izgleda sav us- trep tao brojao je zlatnike. Teks Ko- ning visok i vitak, sta jao je u od- s ja ju vatre, njegovo glatko obrijano lice i obešeni brkovi peščane boje davali su m u svečani izgled. Mor- gan, Poni, Heston i M judi Ekers sta- ja li su pred Belom i puni iščekiva- n ja p iljili u flašu viskija. Nik Eln, govedar bande, prinosio je ustim a šoljicu, a šef bande flašu viskija.

— Dakle, u tvoje zdravlje Sajme, — reče A rkanzas i isprazni svoju čašu. Vejd je brzo shvatio da je oz- b iljnost banđita posledica vesti da su policajci išli Belovim tragom . Đil- h rist je uskoro pozvao na večeru. Je li su bez reči, kao gladni ljud i u prirodi. Onda je Bil izvukao iz dže- pa cigare i po običaju razdelio ih svim a jednako.

— Momci, um oran sam kao pas, ali mislim da p re spavanja malo po- pušim i popričam. — Gorućom gran- čicom pripalio je Bel cigaru i na- slonio se na deblo. Njegovo tam no snažno lice u odsjaju v a tre izgleda- lo je mračno. Onda je bez ulepša- vanja i svog uobičajenog ruganja sa železničarim a i policajcim a ispričao kratko kako je izveden napad na voz.

— Novac sam podelio svima jed- nako, a sebi sam ostavio najm anji deo, — nastavio je. — Možda je to s obzirom na veliku stvar sa ban- kom bila samo jedna glupa šala. Ne- m a tu više šta da se kaže, osim to da moramo im ati na um u da me je Rendal Blu možda izdao. In teresu- je me šta vi m islite o tome.

— Šta ti misliš, šefe? — upita He- ston.

■— Ja jednostavno ne mogu vero- vati da je Rend tako pokvaren. Ali, Vejd je iz njega izviikao priznanje da je zajeđno sa Pelom hteo da mi

12

postavi zamku. Rend se kleo svim Sto m u je najsvetije da je bio na to prisiljen. Mislim, da m u još uvek verujem .

T ri bandita, koji su s Belom i Bluom učestvovali u poslednjem na- padu, složiše se sa šefom. O stala tro jica koji su bolje poznavali Blua ću tali su.

— Meni se njegove oči nikada nisu sviđale — reče N ik Eln.

Šef je očito bio nezadovoljan što svi nisu bezrezervno verovali u n je- govog prija te lja .

— Momci, zaboravio sam da vam kažem da je V ejd hteo da puca na Renda. J a sam m u odgurnuo ruku. Dakle, Vejdovo m išljen je znamo... A rkanzas ti si tako m račan kao so- va. Jesi li i ti p ro tiv Blua?

— Šefe, pravo je čudo kako ga ne trpim ! Ali ako je B lu prešao poli- cajcim a da bi spasao svoju kožu, uskoro ćemo to saznati. Moj savet je da ne rizikujem o sa M erser ban- kom. Blu je bio s nam a ovde. Bilo bi pam etno da odjašim o do Briksa na Rio G rande i da se tam o izvesno vrem e pritajim o.

— Posle napada na M erser ban- ku? — up ita šef m rzovoljno.

— Ne, ta stvar može sačekati. Od- jašim o odmah.

— Ako odgodimo, nećemo to ni- kad više učiniti! Preduzeću nešto što još n ikad nisam uradio — gla- saćemo!

Pitao je sve redom da li da na- puste Smoki Holou i da napadnu banku ili ne. Vejd i A rkanzas su je- dini bili za to da odm ah napuste lo- gor i odlože napad na M erser.

— Eto, v idite, — reče Bel bez svo- je uobičajene živost.i, — moj glas i n ije potreban. S u tra ćemo se od- m arati, dovesti konje, sak riti logor- sku oprem u i u sum rak odjahati prem a M erseru. P rekosu tra ćemo napasti banku, a onda odm ah otići u Rio Grande.

•

Holden je napustio svoje drugove 1 napravio ležaj malo dalje od vat-

ге. U pravo se opružio kad ga je Bel pozvao.

— Ovde sam, šefe, — гебе on 1 priđe Sajm u.

Bel je pušio cigaru, a n ije ni p ri- m etio da se ugasila.

— Š ta je, Bel?— To je prilično teško reći, — od-

govori Bel. — Nešto m e muči već ceo dan, zapravo od onog tren u tk a kada smo sreli kapetana M ehefija. Taj s ta ri me je razljutio . P rokleta teksaška duš^!

— Sajm e, Mehefi je u škripcu. On te m ora uhvatiti ili napustiti službu. T i si m u zadao mnogo jada.

— To verujem . Mladiću, im am ta - ko neobičan predosećaj. Kako bi b i- lo da ti su tra uveče odjašiš i za uvek nestaneš iz Teksasa?

— Sajme! — šapnu Vejd kao bez duše.

— Ti si još m lad, — nastavi Bel. — Osećam se odgovornim za tebe. Pom isao da bih mogao dospeti u za- tvo r n ije me nikad uznem iravala, je r se to nikad ne može dogoditi. U- m reću u svojim čizmama. S tobom je druga stvar. Tvoja m ajka je b ila do- b ra žena, a Lil je p rekrasna devoj- ka. Išao si u školu i bio si prokleto lep dečak . . Mislim, da treba da na- pustiš bandu i odeš odavde — dale- ko prem a Arizoni, koja je tako div- na. Postani pošten, Vejd! To su već p re tebe učinili mnogi banditi, gori ođ tebe! Potisni ta j svoj revolvera- ški instinkt. Pođi pravim putem . 2eleo bih da to učiniš, Vejd, pao bi mi kam en sa srca.

— Hvala, šefe! — odgovori V ejd ganuto i stisnu Belovu ruku. — Ali, ne — to neću učiniti. Ne, dokle god ti živiš.

— Zao mi je! Toga sam se bojao! Ali, Vejd, ako ja . . . — prekinuo je, a glas m u je bio prom ukao. Njego- vo tam no lice u sja ju v a tre izgleda- lo je suvo, dok su m u velike oči plam tele.

— Sajm e, postoji li neka nada da b i i ti učinio to na šta mene nago- varaš. Mislim, posle M ersera.

u— Ne, ne! Za m ene je prekasno,

Cak i kad bih hteo. Ali, za tebe, m la- d ić u . . .

— Dobro, Sajme! Ako tebe uhva- te, a mene ne, onda ću to učiniti. O- bećavaml

*

M erser je veoma poznat g rad u centralnom Teksasu. Imao je dugač- ku glavnu ulicu, čiji je srednji deo bio pun dućana i krčm i. Preko od hotela, na jednom uglu bila je ban- ka u novosagrađenoj zgradi, impo- zan tn ija nego skrom ne kuće u su- sedstvu.

Oko podneva tog prolećnog dana na ulicam a je bilo m anje ljud i nego obično. Trotoarim a su prolazili re t- ki pešaci, a kolovozom je s vrem ena na vrem e projurilo neko vozilo.

Četiri jahača, jedan uz drugog, skrenuli su iz jedne sporedne ulice, upravo u trenu tku , kad se sedm ori- ca drugih pojavila iz suprotnog pravca. Dve grupe kasom su dolazi- le jedna prem a drugoj.

— Šefe, — reče A rkanzas, — ne sviđa mi se što prolaznici n esta ju s ulice.

— Teks izgleda vodi svoje ljude prebrzo, — dodade Poni Heston.

Cetiri jahača su stigla gotovo do hotela, kad je Veid H olden zgrabio Bela za ru k u i prosiktao:

— Stani, šefe, na prozoru banke se vidi jedna puščana cev.

— I ja sam je video, šefe, — hla- dno reče Arkanzas. — Zaseda.

— Blu, prokleto izdajničko pseto!— reče Bel.

Vejdov oštar pogled je pretražio ulicu.

— Šefe, m oram o se brzo probiti!— oštro v iknu Arkanzas.

— Kuda? — up ita Bel promuklo.U tom tren u tk u Se na v ratim a po-

javio jedan čovek u košulji.To nije bio poHcajac, nego vero-

vatno neki građanin, koji je bio p re- više uzbuđen, da b i čekao zapovest. Pod'rgao je svoju pušku i opalio. Vejd je čuo tup udar kugle, koja se

sudarila s mesom. Bel je ispao iz se- dla. A rkanzas je dograbio uzde ko- n ja koji se propinjao. Holden je kao m unja sjašio. Uperio je revolver U čoveka, koji je ponovo gađao i opa- lio. Covek je odbacio pušku i pao na ulicu. Zapraskaše puške sa obe s tra - ne i zaglušiše topot konja. Bel je us- tao.

— Brzo, Vejd! — viknu Arkanzas. — Pom ogni m u da se popne!

Vejd je nam estio Bela u sedlo, uz- jahao i izvukao oba revolvera. Hes- ton je odjurio u galopu. Naginjao se amo-tamo. Sa gornjeg sp ra ta banke prasnuo je plotun. D ivlji krici, tu t- n java kopita i p rasak pušaka p ra ti- li su povlačenje K orningovih jaha- ča. S jurili su se kao sum anuti uiicom u suprotnom pravcu. Vejd je opazio da je jedno sedlo prazno. Vejd je trgao svog preplašenog konja i poterao ga iza A rkanzasa, koji je jednom ru - kom pridržavao Bela u sedlu, a d ru - gom gađao. Vejd je pucao na oblači- će dima u otvprenim prozorim a ban- ke.

Ulica je b ila pusta. Kod hoteja meci su zviždali oko Vejda i podi- zali prašinu. O djednom je A rkan- zas odleteo naglavce iz sedla i ostao ležeći na ivici puta. Njegov konj se spotakao. V ejd je stavio svoj levi revolver u fu tro lu i zgrabio Bela, koji se ljuljao. Tada su njihovi ko- n ji zavili za ugao i našli se na čis- tini.

— Sajm e, jesi li teško ranjen? — up ita Vejd.

B andit je nesigurno klim nuo gla- vom. Izgubio je som brero, pa m u je vlažna kosa padala preko bledog če- la. Jednom rukom se čvrsto držao za sedlo, a d rugu zgrčio pod kapu- tom i košuljom.

Vejd je savladao svoj strah. Ta šta je značila jedna ran a za Sajm a Bela? Setio se kako je šefa u jednoj borbi pogodilo tr i zrna, od kojih ja jedno još uvek nosio u telu. Vejd više n ije čuo ni jedan pucanj. Za- glušivao ga je samo ritm ičan topot brzih konja. D rum se pružao p ra - vo pred njim a, pusti žuti drum iz-

14

među neograđenih pašnjaka. K ad bi Sajm mogao izdržati, b ili b i spaseni. Policajci nisu im ali takve konje, ko- ji bi mogli dostići njihove trkače, je r su oni bili naročito izabrani i u- vežbani za ovaj posao.

Holden se okrenuo. Iza sebe nije video još ni jednog progonitelja.

АИ, on je znao da će se oni usko- ro pojaviti. Ispred Belovih ljudi na- lazilo se još mnogo dugih m ilja do brda prekrivenih šum om i grm ljem .

Sajm se sve više lju ljao u sedlu. Vejd ga je čvrsto držao za ru k u da ne padne. Konji su ravnom erno ju - rili. Takvim tem pom stigli bi usko- ro do skrovišta, ako Sajm izdrži. K ad bi se našli na šum ovitim bre- žuljcim a V ejd bi mogao pobeći pro- goniteljim a i preg ledati Belovu ra - nu.

Ali, Belovo srce je m alaksavalo. Vladao se neobično za jednog veli- kog razbojnika, koji je godinam a i- sm ejavao policajce. Bio je teško ra - njen.

— Vejd, ne mogu više, — progo- vorio je s teškom mukom.

— Sajme, moraš, — vikao je Hol- den pun neke gorčine od straha. Samo do šume! Nije daleko. Sajme, m isli na ono što je rekao Mehefi!

— ]Nema nade, mladiću! Ja sam gotov, ti se spasavaj.

Bel je zategao uzde i zaustavio svog konja. Vejd je morao da uči- ni to isto. Uspeo je da spreči da šef ne padne.

— Ne smemo se zadržavati, — re- če i obazre se na sve strane.

— Ja m o ra m . . . To je kraj deča- če . . . ti spasavaj svoj ž iv o t. . .

— Ne! — uzviknu Vejd divljački. Skrenuo je konja sa pu ta pod jedan b rest i sjahao upravo na vrem e da p rihvati Bela, koji se zaljujao. Šef se uz V ejdovu pomoć spustio pod drvo. Po čelu su m u se pojavile ka- pljice znoja, a oči su m u postale m u- trie. Već m u se i k rvava pena po- javila na ustim a.

— Bože! S a jm e . . . — reče Vejd zaprepašćeno.

— U m reću u svojim č iz m a m a ... ko li je to bio? N eki policajac?

— Ne, neki čovek u košulji. J a sam ga pogodio, Sajme.

— Dobro! Video sam da je A r- kanzas pao — prav i pogodak! Šta je bilo sa Hestonom?

— On je odiahao takođe teško po- gođen.

— A ostali?— V ratili su se. Video sam jedno

sedlo prazno. M ora da su u leteli u unakrsnu vatru.

— Hm, pogledaj, mladiću, jesu li jahači na vidiku?

V ejd je ustao i pogledao niz put. G rupa jahača, šest do osam ljudi bila je već na okuci.

— Da, policajci — uzviknuo je o- štro. — Jaše pola^ano, isp itu ju tra - gove. Nisu od nas dalje od dve m i- Ije.

Slobodnom rukom otvorio je Bel svoj kaput. D rugu je još uvek d r- žao na rani. Izm eđu p rstiju kap lja- la je krv. K ad je to opazio, Vejd je uzviknuo, a kolena su m u klecala od iznenadne slabosti. K rvava ko- šu lja i zgrčena ruka — to je već o- davno predviđao. Ova slika mu je razd ira la srce.

— Oh, Sajm e, Sajme! — jaukao je. — Da si me barem slušao!

— Kasno je moj momče, žao mi je. Dođi ovamo, — rekao je i p ru - žio V ejdu teški kožni novčanik. — Zlato ostavi, teško je! — G urnuo je novčanik u Vejdov džep od kaputa.— Popni se na konja i odjaši. Misli na svoje obećanje!

— Ne, neću te ostaviti na cedilu!— viknu V ejd i trgnu ,,vinčesterku“ sa sedla.

Policajci su se sada već jasno vi- deli. I oni će uskoro o tk riti konje pod drvećem.

— Beži odavde, divljače. Z ar da vidim kako umireš? — reče Bel Vej- du.

— Sajm e, ja mogu uništiti celo to krdo!

— A onda? Onda bi p rotiv sebe izazvao sve policajce . . . N ikad više ue bi bio siguran!

13

— Ја ću ub iti tog M ehefija! Vi- dim ga!

Bel je opsovao.— Ostajem, Sajme, — izjavi Vejd

hladno. U trnuo je od straha. Njego- vo borbeno srce je snažno kucalo.

— Veid, ti me prisiijavaš da ti nešto kažem posle čega bi me m r- z e o . . .

— Nikada! Ali um reću pred to- bom, Sajme. Zadrži dakle svoju ta j- nu za sebe!

Policajci su sad bili samo na pola m ilje od njih. Svakog trenu tka mo- gu opaziti konje i o tk riti n jihov po- ložaj. Vejd je samo želeo da ostanu u grupi. Imao je deset m etaka u pu- šci. Ne bi mnogo policajaca pobeglo nepovređeno. Ali. oni bi se brzo ra- spršili i opkolili brest. Onda je u- video, da m ora da je jedan grm na pu tu sakrio konje od pogleda poh- cajaca i ocenio da će ih to skrovište zak lan jati sve dok se potera ne bu- de približila do na sto jardi.

— Mladiću, ti ne slušaš — pro- muklo reče Bel.

— Sefe, nema šta da se kaže, o- sim zbogom, — odvrati Vejd natm u- reno.

— Beži mlađiću, učini to meni za Ijubav!

Vejd je odmahnuo glavom i bes- no pogledao niz put,. Ocenjivao je u- đaljenost. Policajci su dolazili laga- nim kasom. K apetan Mehefi je sedio u seđlu, širok i stasit, a bronzano li- ce mu se sjaJo Jahao je pored poli- cajca koji se nagnuo napred i čitao tragove. Zaseda na otvorenom putu, na ravnoj površini činila im se ne- mogućom. Jaha li su pravo ususret sm rti.

— Vejd, nećeš da ispuniš moju posiednju zapovest?

— Ne, šefe!— Moju poslednju želju, moju

molbu?Vejd je bio nem. Војао se da pog-

leda Bela, da ga to ne bi pokolebalo. Glas razbojnika mek kao nikad do- sad. Osim toga, hteo je da se što bo- ]je priprem i za gađanje kada se po- iicajci budu pojavili iza grm lja.

— Sajm e, za nepun m inut kape- tan M ehefi će ležati u prašini, — re- če V ejd oštro.

— M ladiću, ne ubijaj ga! Nemoj ub iti ni jednog policajca. J a sam samo zato tako dugo izdržao.

— Pobiću ih sve! Im a ih osam . . . Samo sto k o ra k a . . . još manje! Ni jedan nem a sprem nu pušku. K akva prilika! U hvatiće nas, Sajme, ali po visokoj ceni.

— M akni tu pušku!Vejd ga je čuo, ali n ije obraćao

pažnju na njegove reči, iako m u je prigušeni glas um irućeg kidao srce.

Podigao je pušku, radostan zbog nikad pomućenog osećaja za oružje. Na toj udaljenosti je mogao ubiti tr i ili četiri policajca za svega ne- koliko sekundi — još p re nego što okrenu konje. Obuzelo ga je satan- sko veselje. Jer, sreća je bila na nje- govoj stran i. Ako se oni posle n je- govih p rv ih hitaca ne bi raspršili kao pleva na vetru , bio bi to kraj M ehefijevih policajaca.

— Vejd! — nastavi Bel, ali se u njegovom glasu nije više osećao za- povednički ton. Zato se Vejd i tr- gao. Ruke su m u zadrhtale. Mehe- f'ijevi policajci su izjahali iza sm re- kovog žbunja.

— Vejd, ja sam tvoj o ta c . . . Tvo- ja m ajka me je volela. Džim Holden nije to nikada saznao.

— Bože! — uzviknu Vejd, t>otre- sen do krajnosti. To je, dakie, vezi- valo njega i šefa bande. Nešto ga je steg'lo u prsim a. Zaljuljao se i klek- nuo.

— Oče, zašto mi to nisi ran ije re- kao.

— Nisam mogao, sine, ali sada sam srećan. Spasi svoj život. Dopu- sti mi da um rem ubeđen da si ti po- begao. Tvoje obećanje . . .

Bela je izdao glas, ali Vejđ nije mogao izbeći njegov pogled koji рт je prosto prisilio da progovori.

— Održaću svoje obećanje!Drhtavom rukom nežno je pogla-

dio Belovo bledo lice, i p ri tom, pr- vom i poslcdnjem m ilovanju, odjed- nom m u zasuziše široko otvorene o-

Ci i učini m u se da je ispred njega sve postalo p rekrasno sjajno.

O štri krici podigli su V ejda na no- ge. G urnuo je pušku u bisage i u jednom skoku bio je u sedlu. Konj je skočio kao izbačen katapultom . Pored vike i pucnjave odzvanjao je snažan M ehefijev glas:

— U hvatite ga!

III

Snažni pucn.ji odjekivali su iza Vejda. Kad je konj prešao u galop Holden se okrenuo u sedlu.

Bel je sedeo uspravno, a njegovi revolveri b ljuvali su vatru . Pucnji su raspršili grupu upravo naišlih ja - hača. Razišli su se s obe strane pu- ta i napravili veliki luk oko bres- ta. Jedan se policajac srušio, a jed- nog su m orali p rid rža ti da ne padne. T ada je Vejd video kako je Bel pao okrenu t licem zemlji.

Vejd je prodorno uzviknuo. Zase- n jena pogleda okrenuo se napred. Sajm Bel je ulagao poslednje napo- re samo da bi zadržao policajce još nekoliko sekundi; znao je da će to pomoći Vejdovu brzu konju da od- m akne. To je bio poslednji gest ve- likog teksaškog bandita. Vejd je bio svestan da je video sm rt svog oca.

Nagli prelaz od m ržnje i krvoloč- nosti, od bezglave h rabrosti, koja je prelazila v lastitu sm rt — do bola, što je oca u istom tren u našao i iz- gubio i do saznanja da je morao po- beći da bi održao obećanje — te na- gle prom ene povile su V ejda u sed- lu; taj događaj prevazišao Ј12 sve te- šk-c časove u njegovom životu. Ste- glo ga je nešto kao grč, a njegovo je telo biio potpuno predano tom du- ševnom bolu. Da bi spasao život, trebalo je da savlada želju za bor- bom s policajcima. A to je opet, za- htevalo svu snagu njegove volje. koja je izrasla iz ogromne Ijubavi i žalosti. Vejd se odjednom izmenio.

Hteo je da pobegne. Zeleo je da živi, da bi mogao ispuniti obećanje dato svome ocu. To m u je davalo takvo nepokolobljivo pouzdanje, da

16

ga nikakva potera, ni opasnost ne m ogu uzdrm ati.

K ada se Vejd ponovo osvrnuo, še- storica policajaca su b ili na oko 300 ja rd i iza njega. D vojicu od prvobitne potere Bel je izbacio iz stroja. Seks- tet, koji je jahao u dvoredu, zadr- žao je isti tempo. On je prepoznao plećatog M ehefija, neum oljivog k a- petana, koji je i kao jahač i kao bo- rac bio najbo lji u toj neustrašivoj četi. M ehefi će pokušati da ga uh - vati, a ako vidi da je to nemoguće, onda će se p rih v a titi oružja.

Vejd je m irno ocenjivao svoje šanse. Policajci, koji su već odavno bili izvežbani u h v a tan ju zločinaca, retko su grešili. V ejdov konj je bio izuzetno snažan i brz. Policajci su jahali m ale, žilave m eksičke m us- tange, koji su mogli ju r iti ceo dan, a da se ne umore. A li u k ratko j tr- ci na pet ili 10 m ilja u odnosu na Vejdovog konja nisu im ali n ikakve šanse; Vejd je znao da će policajci to uskoro saznati. V erovatno su sta- riji jahači m eđu njim a već opaža- li da se vranac nije još pravo n i na- prcgao.

Holden je odvezao kišni ogrtač sa sedla. U njem u je bio pokrivač s pake'tom životnih nam irnca i više kesa s Belovim zlatom. To je bilo teško oko 50 funti. N am eravao je da raste re ti konja i da pokuša da zadrži policajce. K ad god su proga- n jali napadače željeznica i banaka policajci nikad n iju pro jahali pored usput bačenih zavežljaja.

Ovog pu ta Mehefi je ostavio samo jednog čoveka da pogleda šta je to bačeno sa konja, a ostali su nasta- vili poteru, nesm anjenim tempom.

Dve m ilje ispred Vejda nalazio se pošum ljeni k raj. Činilo se da p u t vodi u klanac između zelenih brda. Put je bio obrastao travom što je pokozivalo da njim e retko ko prola- zi.

Mehefi je bez sum nje bio siguran da će begunca uhvatiti živog, inače bi njegovi liudi već odavno upotre- bili oružje. Vejd se bojao te moguć- nosti, je r udaljenos n ije bila velika.

иMogli su puškom pogoditi n jega ili konja, рге nego što im izm akne. U- prkos tome, V ejd je sm atrao da je na jbolje da vranca obuzdava i d r- ži progonitelje na istoj udaljenosti, dok se ne dohvati šume.

K ada se sledeći pu t okrenuo, vi- deo je da šesti jahač sustiže svoje drugove. On je jahao bržeg konja, očito najbržeg u poteri.

Bio je to m ršav m ustang, žilaviji od ostalih — konj, kojeg se trebalo bojati.

— Štedi se, Bleki! — doviknu Vejd svome konju. — Samo m irno! Š ted i se!

Konj je vidno popustio u brzini. N jegov galop bio je lagano, prav ilno i ritm ičko bubn jan je po tvrdom pu- tu. Blek je tek postao topao. Bio je to m lad trkačk i konj, p re nego što ga je Bel ukrao i izvežbao za svoju bandu.

Široko prostranstvo livada stiska- lo se između istu ren ih delova šume. Vejd se brzo približavao ivici šume. Uskoro ju je ugledao sa v rh a jed- nog grebena, ko ji se naginjao prem a dolini. Ali, ubrzo se uverio da je to samo jedan od tako često pošum lje- n ih usahlih korita potoka u Teksa- su. No, on je mogao b iti skrovište. U njegovoj šikari teško bi ga našli. Da bi se otresao progonitelja , pribegao je triku . P re šume je sišao sa pu ta i odjahao prem a grm lju . M oraće ga tražiti. Policajci su retko gubili tra - gove, ali će m orati da jaše polako, a on će im za to vrem e umaći.

K roz gustiš zakržlja lih hrastova n ije bilo lako proći. N aginjao se na desno i jahao prem a plitkom poto- k u što je brže mogao. K onju je bilo teško, ali je ipak prešao n a d rugu s tranu . K orito potoka i pojas šum e postajali su sve uži izm eđu obrona- ka. V ejd se bojao da ga ne opkole, i zato se zaustavio na m estu sa koga je preko grm lja im ao preg led pu ta če tv rt m ilje unazad. Na ta j način se B leki odmarao, dok su policijski ko- n ji m orali da jure.

V ejd je najednom pomislio da je M ehefi isuviše lukav, da b i sve svo-

je ljude poslao da p re tražu ju trago- ve u šumi. O djek kopita sa pu ta iza okuke potvrđivao je njegovu sum - n ju. Ne oklevajući n i sekunde, pote- rao je B lekija galopom iz grm lja. Mislio je da policajci ne m ogu tako dobro čuti njegova vranca, kao što je on čuo njihove konje. P rednost je bila na njegovoj strani.

Senke su postale mnogo duže što je pokazivalo da je već kasno popodne. Ako izdrži dok ne padne m rak, onda će sigurno um aći poli- cajcima. Kako n ije poznavao ta j k raj m orao se d rža ti p u ta sve dok ga ne potisnu sa njega.

B leki je grabio krivudavim putem pored potoka. P u t je postajao kam e- n it, ne ravan i prim oravao ga je da uspori. Provlačio se kroz šum u b re- stova, gde su zla tn i sunčani zraci obasjavali zelenu tam u. R asterivao je sa pojila ja ta te trebova i stada divljači. Potok je postajao uži. V ejd je bio uveren da se prib ližava izvo- ru . K ada se pu t počeo odvajati od potoka znao je da će uskoro m orati da napusti zaklon.

Tako je i bilo. V ejd se ubrzo opet našao na čistini. B ila je nešto valo- v itija nego k ra j oko M ersera. Na svoje veliko iznenađenje opazio je da se p u t u dalekom luku spaja s potokom. Ako su to policajci znali...

V ejd se obazreo levo — desno. Vi- deo je kako tr i jahača dižu prašinu preko visoravni u nam eri da p re - seku put. Jed an od n ijh je bio M ei hefi a d rugi policajac je jahao koš« ćatog m ustanga, boje srne.

— H ajde, Bleki, ubrzaj! — viknu V ejd i podbode svoga konja. V ranac je podskočio, kao da je sve dotle s ta - jao. Posle nekoliko m inu ta prošla je opasnost da m u policajci p rese- k u put. P un ih 150 ja rd i iza n jega stigli su oni n a put, ali ne tako da- leko da n ije mogao čuti razočarane M ehefijeve povike.

Posle dobro poznatog fijuka iznad Vejdove glave usledio je pucanj. V ejd pogleda preko ram ena. M ršavi policajac je bio p red M ehefijem i ostalim a. M ustang je galopirao svom

18

snagom. U tom tren u tk u pojavio se beli oblačić dima. Da se Vejd p re toga nije instinktivno nagao, zrno bi. mu prošlo kroz prsa. Ovako je sa- mo okrznulo njegovu glavu i ski- nulo m u som brero. Ta opekotina kao da je rasplam sala v a tru u njegovim žilama. Policajci su hteli da ga p ri- sile na borbu. Ali, ne sm eju ga ni- kada uhvatiti.

— Trči, Bleki, trči! — doviknu on konju. — M oram održati svoju reč!

Puščana zrna su podizala prašinu pred njim. Sada su svi pucali. Da n ije bilo teško gađati iz sedla konja u trku , brzo bi ga pogodili. Osvrnuo se. Suvonjavi policajac na m ustangu bio je ispred svojih kolega. M ehefi je bio drugi i neprestano je pucao iz puške. Treći jahač je nosio pušku o ram enu. Daleko unazad pojavila su se i ostala trojica.

B leki je tako odmicao svojim pro- goniteljim a, da je zabrinjavao Me- hefija. Ali, policajci su pretpostav- lja li da će izdržljivost njhovih konja savladati brzinu Blekija!

M ršavi policajac napunio je svo- ju vinčesterku. Mehefi je pucao b r- 2 0 , ali ne precizno. Treei je sad po- stao najopasniji je r je očito nam era- vao da ran i Vejđovog konja. Ali, srećom, to mu nije polazilo za ru - kom.

Vejd je udvostručio razdaljinu od progonitelja. Bleki je mogao još du- go izđržati takav tempo. Jurio je sve dalje i dalje. Mehefi nije više rasi- pao m uniciju. Treći policajac je ta - kođe prestao da puca, ali je njegov m ustang .iurio sve brže.

?ostepeno je i on zaostajao. Bio je već pobeđen, ali je njegova puška još uvek bila opasna. Vejd je osetio da m u nešto toplo teče niz levu ru - ku. Krv! N ije osećao bol. Da li je to k rv sa rane na glavi? Opipao je levu ruku. Rana! Nije ni prim etio. Kost je bila nepovređena. Obuzelo ga je tm urno raspoloženje. Hoće li ga ipak uhvatiti? Kako su uporni ti policajci!

B leki je sad već bio izvan pušča- nog dometa. M ora izdržati još samo nekoliko jardi.

Suvonjavi jahač gađao je sada vi- soko. Z rna više nisu podizala praši- nu. Ali, ali u tren u tk u kada je pot- puna pobeda bila već na dom aku, policajac je pogodio B lekija u sla- binu.

V ranac je posrnuo, ponovo se us- pravio i nastavio da beži.

— Grom i pakao! — kleo je Vejd očajno.

Još jednom usplam sala je njegova m ržnja. Ako Bleki sada padne! Već je prihvatao vinčesterku. No, ipak n ije popustio. N ije želeo da ugasi ovaj nepoznati osećaj, koji je bio više nego nada.

Bleki se n ije srušio. V ejd n ije mo- gao videti, gde je i kakva je B leki- jeva rana. Na njegovim slabinam a n ije bilo krvi, a sigurno n ije b ila povređena ni jedna kost, je r je konj još uvek dosta brzo trčao.

— Bleki, ti si veličanstven! — uz- viknu Vejd prom uklo kada ga je prošao bes. Jahao je već mnogo ko- n ja , ali ni jednog n ije toliko voleo kao Blekija.

P u t je postao širok i bez trave; viđeli su se mnogi tragovi kopita i kola. Vejd je stigao na g lavnu sao- braćajn icu prem a Zapadu. Neki ka- ravan ostavio je sveže tragove. Si- gurno nije bio daleko. Poslednji z ra- ci zalazećeg sunca već su zarum ene- li užvišice.

Oko pola m ilje iza Vejda dolazio je M ehefi sa svoja dva policajca, a isto tako daleko kao i p re iza njih , galopirala su ostala trojica.

Tempo policijskih konja postao je sporiji, a i B leki je usporavao.

Odsjaj sunčevog zalaska je nestao. M rak se polako šuljao iz Briksa. To je podgrejalo V ejdovu nadu. Noć je bila bilzu, a B leki m ora da je samo malo ogreban.

V ejd je odolevao iskušenju i nije hteo da skrene s pu ta i da u jed- nom od m nogih klanaca potraži sklonište, pa da kasnije nastavi pu t ka jugu. P u t je skretao u jedan te-

\9

snac sa strm im stenovitim stranam a. Za sk re tan je sa pu ta bilo ie vrem e- n a kada bude izašao iz tesnaca. J a - hao je đalje i počeo sam sebe da h ra - b ri m išlju da B lekijev tem po ne po- pu2ta.

Ali, odjednom se uverio da konj ide sporije. Tesnac se širio prem a jednom strm om klancu sa grupom drveća i žbunja sa obe strane puta. Pod levom stenom belasala se voda. Ako ga sad dostignu, mogao bi se dobro sakriti, ali ne više i izvući. T rebalo je da ran ije siđe s konja. Policajci su ga pristizail. P u t se o- p e t pružao po ravnici.

N ije m u preostalo da bira. B leki je postajao sve sporiji. Osvrnuvši se, Vejd je video da 1 policajci već izlaze iz tesnaca. Bili su sada m no- go bliže. Cuo je već njihove povike ali je, začudo, ostao h ladan i m iran. U najgorem slučaj.u mogao je um re- ti. Neće se da ti živ u ruke! Ali, hteo je da iscrpe sve m ogućnosti p re ne- go što im se suprotstavi.

P unokrvn i B leki bi trčao sve dok bi m u srce kucalo. V ejd ga je obuz- davao: hteo je da se izvuče iz sedla pre. nego što ga zbace s konja. Još jednom se okrenuo. Na horizontu su se videle tam ne p rilike jahača. Bili su na puščanom domet.u. On se na- dao da ga oni ne prim ećuju. Cinilo m u se da m eđu drvećem nazire ne- ko slabo svetlo. P u t, oivičen šumom, ličio je na neosvetljenu ulicu. Sada je mogao sići s konja i sak riti se.

Poterao je B lek ija s puta, skočio na zem lju i s puno ljubav i ga po- slednji pu t potapšao. Počeo je tr - čati. Uskoro je izašao iz šum arka n a novu čistinu. K ad se zaustavio da ispita p u t jasno je čuo topot ko- p ita i uzbuđene povike. Policajci su pronašli B lekija.

— R aspršite se! U hvatite ga! — urlao je neum oljivi Mehei'i.

V ejd se šćućurio kao progonjena zver. P rsa su m u se nadim ala, a je- zik m u se prilepio za nepce. Uskoro će ga uhvatiti! Ako se raziđu po us- kom kanjonu, isteraće ga kao zeca iz njegovog skrovišta. Instinktivno je

izvukao kolt, što je ?.na”ilo da je iz- gubio i poslednju nadu.

Ipak je potrčao dalje. K anjon se suzio i jedna ga je istu rena stena potisnula nazad na put. Naišao je na novu okuku. Prošavši je tik iza sebe čuo je pucketanje grančica.

Izgledalo je kao da su se zidovi odjadnom pom erili. K lanac je bio ulaz u novi am fiteatar. K ada je oko šipražja ispao na čistinu natrčao je na neke konje i tako se iznenadio da je gotovo pao. K onji su b ili bez jahača i, sputani, pasli su uz put. Tada je opazio svetla m nogih v a tri iza jednog šum arka.

N aprezao se da o tkrije š ta b i to moglo da bude.

Setio se da je naišao na karavan , koji je malo p re n jega prolazio pu - tem. To je logor tog karavana. V ejd je opet potrčao držeći se leve strane, je r se nadao da će u senci stene u - speti da obiđe logor. S talno se d r- žao ivice šum arka. Prolazio je pored konja, volova i p latnom p rekrive- n ih kola. Iza n jih se prostirao široki plato sa vatram a.

Vejd se pognuo i klizao od drve- ta do d rveta prem a najtam nijem m estu. Konačno se zavukao u g rm - lje i legao. G lava m u je gorela, či- nilo se, da će m ii srce puknuti, a bio je sav u znoju. P re tila je opas- nost da ga napuste snaga i hrabrost. T rudio se da kontroliše svoje teško disanje. Malo kasnije je izvirio.

N a čistini, n i punih dvadeset sto- pa ispred njega, sta jao je m ali ša- tor. K raj njega je k lečala devojka uz v a tru i pevušila je neku m elodi- ju . N jen ša to r sta jao je postran i od p rerijsk ih kola. Tamo dalje, m uškar- ci i žene bili su zaposleni oko logor- skih vatri. V ejd je osetio dim i m i- ris pečenog mesa. Ali, rasplam sane v a tre onem ogućavale su m u da ne- opaženo pobegne. Ali, m orao je da stavi sve na kocku. Teško je ustao. To je bio kraj!

Osećao je gorko žaljenje, Sto n iie ostao i poginuo zajedno sa осстп ч borbi pro tiv policajaca. No, onda je svladao tu slabost. Dogod živi uvek postoji nada.

N ajednom je njegov pogled pono- уо skrenuo na devojku. S ta ja la je u odsjaju v a tre — odrasla, v itk a 1 tam na.

A zatim joj je priskočio.— Devojico, za im e boga, sakrite

me!T rgla se, videla je bledo okrvav-

ljeno Vejdovo lice i uhvatila k rvavu ruku , koju je on m olećivu pružio N ije uzviknula.

— Ko ste vi? — uzbuđeno je šap- nula.

— Begunac, policajci su iza mene. Dva pu ta su me pogodili... oni su tik iza mene. Ubiće me... sak rite me!

Zapanjeno je zu rila u njega. U tom tren u tk u nastalo je neko kome- šanje u logoru.

— Ko je to? — viknuo je čovek, bez sum nje vođa karavana.

— M ehefijevi policajci! — odjek- nuo je glasan odgovor s one strane šum arka.

— Šta želite?— Gonimo jednog razbojnika! On

je ovde! U pravo je teško ran jen is- pao iz sedla! Pazite vi u logoru! Hajdmo, ljud i — on ne može biti daleko. U hvatite ga!

D evojka je skočila do svog ša- tora.

— U đite brzo unutra! — šapnula je i odm akla šatorsko krilo.

Vejd je ušao u šator. Ona se po- vukla za njim , zatvorila šatorsko krilo i provirivala napolje.

Begunac se spustio na m eki ležaj. JHalo se sm irio i počeo da razgleda p rofil devojke koji se jasno ocrta- vao u s ja ju vatre . N apolju je odje- kivao topot konja pom ešan sa gla- sovim a ljud i i prodornim zviždu- cima.

— O djahali su, — šapnu devojka. ►— K apetan policajaca Mehefi je moj VjaV-

— V ratiće se! — prošaputao je Vejd. — Vaš ujak?!

Ona je ponovo počela da oslušku, je na o tvoru šatora, dok je on pola- ko dolazio sebi. Na desnoj stran i o- sećao je bol. Senke v a tre treperile ви na šatoru. U daljin i se gubio to-

pot konja, a povici su zam rli. Samo je ostalo b ru jan je ljudskih glasova.

— S ta rade? — prom uklo up ita Vejd.

— Jaše, p re tražu ju svaki žbun, — odgovori ona.

— Dokle se pruža taj kanjon?— Ovde prelazi u preriju .— Mogu li se uspeti uz njegovu

stranu?— Ne, suviše je strm i visok.D evojka je ponovo pogledala na

polje.Vejd je razm isljao šta da preduz-

me.— Bolje da se vratim i tam o neg-

de da se izvučem iz klanca, — m rm - ljao je. Već m u se bila povratila nada. Hteo je da pobegne ispred tih krvoloka.

— O stanite ovde, očevi ljud i paze! Osim toga, vi ste ranjeni.

— Da, glava m i gori. D rugu ra - nu ne osećam... ali prilično krvarim .

Lagano se trg la i uplašeno šap- nula:

— Evo vraćaju se policajci!— P ustite m e da pogtedam..— Oh budite oprezni, blizu su!V ejd se nagnuo. Na sto tinu ko-

rak a sta jao je policajac, onaj suvo- n jav i jahač. Mehefi, čije se opalje- no lice blistalo u odsjaju vatre , na- lazio se u šredini. Nisu bili daleko s one strane kola.

— No, kapetane, pem a sreće, a? Mogli smo vam uštedeti trud. Kroz naš logor n ije niko prošao.

— Do vraga! Video sam ga kad je sišao s konja, — odgovori M ehefi ljutito. — Moj ga je policajac Džim Torn takođe video.

— Da, a na njegovom sedlu bilo je još sveže krvi, — dobacio je su- vonjavi.

— Trošimo vrem e. On se sakrio ovde u logoru, — nastavio je M ehe- fi. — Pen, jesi li t i voda karavana?

— Da, m i putujem o za N ju M ek- siko.

— Zao m i je, ali m oram da p re- tražim logor.

— H ajde samo, ali sm atram da to prelazi tvo ja ovlaščenja.

— Jed an kapetan teksaških poli- cajaca može p re traž iti svako mesto i uhapsiti svakog čoveka.

— Znam ja sve o vam a policaj- cima, — suvo proceđi Penkarou. — J a sam rekao: „H ajde sam o“. Ali, oprezno, je r sa nam a su i žene i deca.

— Misliš da smo m i banditi? — upita Mehefi ljutito .

— Ne, samo te upozoravam .■— Sjašite! — nared i M ehefi. —

On se negde zavukao. P re traž ite ša- to re i kola!

V ejd se povukao. Devojka se o- k renu la i pogledala u njegovo iz- mučeno lice.

— Oh, oni su kao lovački psi! I- m ala sam još jednog ujaka, koji n i- je bio policajac. U bili su ga.

— M oram se probiti, — očajno reče Vejd. Izvadio je revolver i hteo da ustane.

G urnula ga je nazad.— O stanite ovde! Spasiću vas! Le-

zite pod pokrivač, ovde preko.K ada se Vejd ispružio, p rekrila

ga je. Ležao je m irno, a srce m u je snažno kucalo. Polako je upoznavao tu devojku. Činilo m u se da je do- b ra i h rabra.

Podigao je malo pokrivač, tako da je mogao da je vidi. Ona je bez daha napeto osm atrala okolinu.

Do n jega je s polja dopiralo ne- razum ljivo m rm ljanje. Sekunde Su se beskrajno sporo. vukle. M ehefi je tem eljito pretraživao logor. Vejd je d rh tao pod pokrivačem . Bio je pot- puno iscrpljen.

— Dolaze! — šapnu odjednom de- vojka. — Naša kola su ostavili za k raj. — Sa njim a je i otac. L ju t je!

Vejd je čuo glasove.— Pen, ja samo vršim svoju duž-

nost, — oštro reče Mehefi.— Mehefi, na svetu osim te tvoje

proklete policijske službe postoje i druge stvari, — hladno odvrati Pen- karou. — Na prim er, Ijudsko po- poštenje i lično dostojanstvo.

— Ovo su poslednja kolal — M*- hefi udari revolverom po metalnoj šini točka. — Hej m ladiću, postajem um oran od dozivanja. Ako ste pa- m etni p red a jte se!

Jedan trenutak je vladala napeta tišina.

— Sefe, ta j se m om ak neće pre- dati, — reče jedan od policajaca. —■ P re će um reti kao i Sejm Bel s re-t volverim a iz kojih se puši.

— On nem a više m etaka, ni jed-i nom n ije pucao na nas, — reče d rin gi-

— To m e čudi, — гебе M ehefi. — L judi to ne možemo prevideti!

— Video sam kad je ubio Ves Denkinsa, barm ena, koji je skinuo Bela s konja. Mi smo našli pušku, iz koje se ispaljen samo jedan m e- tak. Čudno!

— K apetane, video sam Holdena, kada je stojao pod brestom , pod ko- jim je Bel ubijen. Puška m u je v i- sila o ram enu. Mogao nas je sve po- skidati.

— H olden ako ste unu tra , izađi- te! — viknu Mehefi. — Neću previ- deti da, koliko znam nikad niste pu- cali na policajce.

Vejd je osluškivao, zadržavajući dah. D evojka je klečala kod otvora. B ila je zadivljujuće m irna.

— U đite momci, i tražitel — za- povedi lju tito Mehefi.

Čuli su se šumovi, koji su po tvr- đivali da policajci detaljno p re tre - saju kola.

— N išta šefe! — izvestio je poli- cajac.

— Divno, izađite, evo još jednog šatora. Pogledajte i njega.

D evojka je brzo zatvorila šator. P rivuk la se krevetu, kleknula i po- čela svlačiti bluzu.

— Mehefi, ovo je šator m oje ćer- ke! — objasni Penkarou. — Ako je ona u n u tra ne o tvaram ga nikome!

Koraci i zveckanje m am uza su se približavali.

Vejd je sasvim pokrio lice i pro- virivao samo jednim okom.

— Uopšte me se ne tiče čiji j« to šator, — besno reče kapetan.

22

— No, biće te briga, ako je devoj- ka unutra, — hladno prim eti Pen- karou. — Džeklin, jesi li u šatoru?

— Da, tata, je H gotova večera? K akva je to buka? — upita ona m ir- no.

— Ovde su policajci. — Tvoj u- jak, kapetan Mehefi. P re tresa ju lo- gor, traže nekog bandita. Mogu li ući u tvoj šator?

— Teksaški policajac? Moj ujak? Ne, ne mogu, nisam obučena.

Skinula' je samo bluzu i legla na krevet. N jena bela koža na v ra tu i rukam a se svetlela. Vejd je video, kako je opet kleknula, podigla malo tam nu glavu i osluškivala kao srna.

— Izvini Džeki, — reče Mehefi, — od kada si u šatoru?

— Malo pre sam ušla. Zapalila sam va tru i zavukla se unutra , da se preobučem za večeru.

— Jesi li videla nekog čoveka?— Ne.— A jesi li čula nekog da trči?— Ne.— Hvala, žao mi je što smo ti sme-

ta 'i. Dakle, ljudi ponovo smo se na- sukaii.

— Šefe, zadao nam je mr.ogo po- sla, — reče policajac čiji je glas Vejd već poznavao.

— Bogami, jeste!— K apetane, a ko je taj bandit?

■— upita Penkarou radoznalo.— Mislimo da je to Vejd Holden,

desna ruka Sejm Bela, revolveraš, najopasniji čovek bande. B andit Rendal Blu postao je izdajica. On je učestvovao u pljački želenzičkih po- štanskih kola pre nekoliko dana i te- legrafisao je pođoficiru Pelu da ban- da nam erava da opljačka banku u M erseru. Mi smo to osujetili. U bor- bi smo uništiii gotovo celu bandu, osim čoveka kojega tražim o i još trojice. Za vrem e napada Ves Džen- kis je pucao pre vrem ana i pogodio Bela. Dženkisa je ubio m ladi IIol- den. Gonili smo Bela i tog mladića iz grada do jednog drveta, gde je Bel izeleda pao s konja i morao sta- ti. Holđen 'je, ako je to bio on, po- begao. Kad smo pošli u poteru za

njim , zapucao je Bel iz dva revol- vera. Ubio je podoficira Pela i ra - nio još jednog mog čoveka, pre ne- go što smo ga m i ubili.

— Ah, takav je dakle bio kraj Saj- ma Bela! — uzviknu Penkarou. — On me je uvek podsećao na Ves H ardina i Bek Džuena!

— Sejm Bel se ne može uporedi- ti sa Teksašanim a, — odvrati Mehe- fi. — On je bio sasvifn običan raz- bojnik. Veoma vešto je sklapao do- b ra p rija te ljstva. To ga je tako dugo i spasavalo od nas. Ali, m uški je po- ginuo, m oram priznati!

— Mislim da će se u H ustonu o- bradovati toj vesti, — reče Penka- rou suvo.

— Pa, svakako! — odgovori ka- petan. — Jesi li čuo da jedna poli- tička štranka traži da se raspusti teksaška policija.

— A vam a se isplati ovaj posao!— Ne mnogo, — odgovori Mehefi

ljutito . — Policajac je uvežban da hvata razbojnike. Kad ne bi bilo ta - ko, Penkarou, onda bi Teksas još i danas bio nesiguran. M ladi Holden je bio najopasniji čovek u Belovoj bandi. Pucao je izvrsno iz revolve- ra i iz puške, večito hladnokrvan i neustrašiv. On je јоз vrlo mlad. Ne mogu da shvatim zašto večeras nije pucao. Po svoj prilici to nije bio Iiolden. Ali, pašće mi u ruke m akar ga gonio celo leto.

— N ajbolje će biti, da saida veče- raa kod nas, a su tra da nastaviš put. Ja mifslim, da je on pobegao.

— Izgleđa, — reče M ehei'. — Vrlo rado prihvatam o poziv, je r nas je mladić zaista umorio.

Njihovi glasovi se izgubi.še.— Otišli su! S tari đavo je ipak po-

pustio, — reče devojka tiho i ljuti- to. — Večera — m oram se požuriti!

— Nemojte da zabtiravite da se pre svučete, — reče joj Vejd.. — Da, kazala sam da ću to uči-

niti. Ali, ne! Otac ne zapaža takvu promenu. a policajci me jos nisu vi- deli.

Obukla je bluzu, a onda odjednom zastala. Prim etno se uzbudila.

23

— Krvavo!— Nije čudo! Vaše pokrivače sam

sasvim ukrvavio. Obrišite dobro krv pre izlaska.

— Biće najbolje, da ostanete ovde, dok se ne vratim . Zaviću vam rane, a onda ćemo viđeti!

— Ostaću, — odgovori on ozbilj-no.

Obrisala je ruku o pokrivač i kre- nula prem a izlazu. Opet je zastala kao da se setila nečega,

— Jeste li vi Vejd Holden? — upi- ta razvlačeći reči kao i ovi Teksaša- ni.

— Bogami, voleo bih da to mogu poreći, — reče Vejd gorko.

Bez reei je napustila ša to r i zave- zala konopce na ulazu. Vejd je ostao sa svojim kontrad ik torn im osećanji- ma i mislima.

Sajm Bel, njegov otac, podlegao je divljoj želji da om ete poteru polica- jaca. Ali, rad ije je ubio Pela, nego Mehefija. Razbojnik je um ro zaista onako, kako se zakleo — u svojim čizmama i s revolverim a u rukam a. Brbljivi šef bande na kra ju se poka- zao u svoj svojoj veHčini i njegovo poelednie delo. poslednja zamisao, pomogla je njegovom sinu. A taj Me- hefi je pravi Teksašanin, gvozdene volie i upornosti. Vejd je osećao: ako sad i pobegne, nilcad više neće biti m iran. Morao je ođm ah krenuti. ne ostavliajući n ikakav trag za sobom. Devojka Džsklin Penkarou- spasla m u je život. Osetio je neizrecivu zah- vaJnost p-rema njoj. Od kako je po- šao stranouticom , nikad ni jedna de- vojka nije igrala ulogu u njegovom živo-tu, a to već tra ie sedam godina. A p re tih sedam sođina, poznavao је samo svoju sestru ТЛ. Sećao se i m ai- ke. Duboko ga је d im ulo saznanie da je ona volela Sajm Bela, a ne lu ta ju - ćeg gerilca Džima Holdena.

Najednom ie prim etio da pored te bujice misli i csećania postepeno to- ne u san G ubitak krvi ga је oslabio. Na ruci je još uvek oseeao topao mlaz krvi. Seo je, odsurnuo pokri- vač i svukao kaput. Košulja na le- vom rukavu bila je poderana. Rana

je bila prilično duboka. Morao ju je zavezati da zaustavi krvarenje.

Izvukao je iz džepa m aram u, koju je inače nosio oko vrata. Pogledao je unaokolo šta bi mogao staviti na sa- m u ranu.

Gore u otvorenom sanduku našao je neki beli kom ad odeće. Smotao ga je i m aram om čvrsto zavezao na ra- nu.

U logoru je očito postojala samo jeđna kuhinja, je r je smeh i razgo- vor dolazio sa jednog mesta. Ljudi iz karavana i policajci bili su bučni za vrem e jela. Za to vrem e dok su oni veselo jeli on se ran jen šćućurio u šatoru gladan i žedan, prognanik do kojeg ljudi toliko drže, koliko i do pobesnela psa. Nije mogao a da go- tovo stalno ne misli na devojku koja je bila toliko h rab ra i plem enita da mu spase život ne razm išljajući o to- me ko je on.

Spolja su se čuli laki koraci. Džek- lin se vraćala. Cuo je kako baca drva na vatru . Plam en je suknuo u visinu i obasjao .šator. Onda je razvezala ša- to r i zavukla se unu tra osvetljena vatm m . Donela je nešto zamotano i stavila na krevet.

— Već sam pomislila da neću ni- kad više doći! — reče. — Muškarci su uzbuđeni, a žene su poludele za polieajcima. Donela sam nošto mesa, fioli. šibica. sav bi.skv :t. i iednu jabu- ku. Mora da ste gladni!

— Od Tjreksmoć nisam ništa stavio u usta. M oram vam kazati, da sam iz vašeg sanduka uzeo neku haljinu i stavio je na ranu.

— H aljinu? —■ upita i kleknu kraj sanduka. — Oh!

— Bila je bela i meka. — dodade on, videvši n.jenu zbunjenost. — 2ao mi je, ali morao sam je uzeti.

— Uzeli ste moju košulju.— Nisam је dobro ni pogledao. A-

li sad је prekasno.— Dobro je, možete je kasnije ba-

citi.Veid n ije odeovarao. Odjodnom je

shvatio ovu neobičnu situaciju. Mla- da devojka ođ šesnaest godina, uzela ga je u svoj ša to r i zaštitila ga. Za

24

nju je on prcđstavliao samo progo- njeno stvorenje.

Za njega je ona opet bila otelov- ljenje sve dobrote na ovom svetu.

— Gde vam je druga rana, — upi- ta ga. — Lice vam je krvavo!

— Gore, na glavi, — reče i sagnu se napred.

Nežno m u je razm akla slepljenu kosu.

— Oh, to je duga brazđa, sva pre- krivena zgruaanom krvlju.

— Prođite prstom po ra n l Pogle- da jte je li duboka. Ne smeta, ako bo- li, 'želim da znam kakva je.

— Dosta je duboka, ali srećom me- tak nije unutra . To je sam o poseko- tina.

— Lepo, v g ć sam mislio da mi je •'"-4,llr> malo mozga.

Nemate ga previše, — reče mu sarkastično. Ona je svakako mislila to kako je glupo mladić živi kao bandit.

Vejda je pogodila ova žaoka.— Ко&а vam je slepliena, a krv se

na licu zgrušala. Doneću vode!Vejd je seđeo pognute glave, dok

mu je ispirala lice, a posle ranu. Hladna voda ga je osvežavala.

— Nema ništa. š to .b ih mogla sta- viti na ranu! Gde vam je šešir?

— Izgubio se! Ođneo ga metak.— Imam neki sombrero, — pro-

žapta i pruži ruku preko jastuka. — Prevelik mi je, p robajte ga!

— Kao stvoren za mene! Samo, ja ne mogu ništa drugo, nego da vam se zahvalim, gospođice Džeklin Penka- rou! A sada m oram krenuti.

— Još ne! V atre su još velike, p ri- čekajte malo! Lezite, odm orite se i pokušajte da zaspite. Sediću ovde i pr'maziti na naše goste.

Ona je isto toliko T>ametna, koliko i velikodušna, pomisli Vejd. Osim to- ga želeo je da spava. Leže bez ijedne reči i pored bolova ubrzo utone u san.

U neko doba noći osetio je da ga neko drm a, ali n ije mogao da se raz- budi.

— Probudite se, probudite se! — žaptao m u je neko na samo uvo.

Trgao se, zastenjao i otvorio oSL C m e senke lišća igrale su se po ša- torskom platnu, a na bledoj meseče- voj svetlosti video je devojku kako kleči pored njega.

— Oh, bilo vas je teško probuditi. Bojala sam se već da ste umrli. Ju tro je, svi spavaju. Morate ići!

Vejd se s m ukom uspravio!— Jutro! Celu noć n iste spavali?— Nisam. Nije mi bilo teško. Sada

je naisigum jie сЗа krenete.Dok je ona o tvarala šator, zakop-

čao je Vejd kaput i stavio som brero.— Ne zaboravite hranu i čuturicu!Tada mu je dodala onaj paketić

koji je donela kada se v ra tila sa ve- čere. Osetio је, da su joj ruke zadrh- tale. Onda je razgrnula šatorska k ri- la. Mesec je bio nisko, nad zidom ka- njona. Sve je izgledalo sivo i m im o.

— K renite odm ah levo, — šapnu ona. — Tamo nem a kola ni šatora. Mnogo sreće. Vejd Holden!

Kad je već pošao, na izlazu iz ša- to ra mogao je na mesečini jasno vi- deti n jcno divno mlađo lice. Osetio je da će se се1г»ст života sećati njenih predragih crnih očiju.

— Za sve vam hvala, — šapnu i kliznu п senku drveća.

Tek tada se ueoravio i pogledao o- ko sebe. V atre su bile ugašene. Sve kao d a jc bilo skam enjeno. Kada je pažljivo oslušmvo čuo je šum vode.

Oprezno је koračao, nije smeo da slomije ni jednu grančicu, n iti da o- stavi trag u prašini. Prošao je samo nekoliko m etara, kad se nad kanjon spustila tam na senka. Mesec je zašao i uskoro će početi da sviće. Polako je prolazio pored prerijsk ih kola. K a- njon se otvarao pred niim. a levi zid zaviiao je na jus. bio je gusto po- šumljen. Z.4i'tao ie da ке nad 'še hlad- nog noćnog vazduha. O^etio ie veliko zadovoljstvo — bio je sloborlan.

Iza njega je bio m račan život. Još jednom je pogledao na logor. Hteo je da još jeđnom vidi mali ša tor i svoju tam nooku spasiteljicu. Ali to je bilo nemoguće.

«1

Vejdu je naročito teško padalo što je m orao paziti da ne ostavi nikakav trag za sobom. On nije bio naviknut na takvu opreznost. Srećom, trav a po kojoj je gazio bila je k ra tka i neoro- šena.

Na jednom izvoru napio se vode i oevežen pošao dalje. Svitao je vedar i sunčan dan. Drozdovi i tetrebi, sm e i zečevi oživeli su to prohladno pro- lećno jutro.

Mehefi će verovatno prvo p re tra - žiti neposrednu okolinu logora, ne bi li naišao na njegove tragove. Ako ih nađe onda će to Vejd saznati još pre nego što sunce odskoči. Ne prim ete li ih, policajci će prići svojoj staroj taktici, projahaće u velikim krugovi- ma kroz zemlju, i p re traž iti sva na- selja, farm e i logore — sva mesta, gde bi begunac mogao dobiti našto za jelo.

N ikad se neće setiti da V ejd im a hrane za nedelju dana i soli za čitav mesec, i da se neće m orati približa- vati ni jednoj kući, ni naselju. Ali, teksaški po licajd se ne mogu lako prevariti. Ako ne nestane iz države, ipak će ga konačno uhvatiti ili ubi- ti. A m oraće još proći i kroz daleka pođračja zapađnog Teksasa.

Vejd je išao potokom do izvora. Na jednom stenovitom m estu se ponovo napio vode i vrlo štcđljivo jeo. Do tada je prešao već petnaest do osam- naest m ilja. Nije poznavao okolinu, ali je o tprilike im ao predstavu o prav cu kojim m ora ići ako žeil da obiđe pustin ju Lana Estakada na jugu — predeo kroz koji re tko ko prolazi pe- šice. Osim toga, m orao je izbegavati i re tk a naselja.

Južno od centralnog Teksasa ne prolazi n ikakva pruga. Svakim kora- kom je bio sve dublje na nenaselje- noj teritoriji. K ad je zastao gore na rubu Lana, mogao je pregaziti reke, koje su se spuštale sa brdovitog pod- ručja. Tada je mogao putovati dalje do Pekos Rivera, a zapadno od Pe- kosa nije bilo ni zakona ni policaja-

V ca — nikog drugog, osim goveda i и- sam ljenih ljudi, sten ja i kaktusa.

Ulogorio se mnogo m ilja dalje na jednom potoku. Ako je ostavio trago- ve, uništio ih je ostatak jednog veli- kog stada bizona. Nekada ih je bilo mnogo, ali su ih lovd nemilice un i- štavali. Ako nastavi da ide njihovim širokim tragom sigum o će naioi na logor tih koljača. Još iste, 1878. go- dine, oni su uništili gotovo sva knda tih velik ih čupavih stanovnika rav - nice.

Te noći spavao je kao čovek, koga ne mogu zadržati budnog ni brige ni goniod. Sledećeg da,na rana na ruci m u je gorela. Otvorio je zavoj kroz koji je probila krv. Oprao je ranu, na kojoj se već uhvatila krasta, ali je ruka bila otečena i veoma ga bo- lela.

Ponovo ju je labavo zavezao i kre- nuo dalje. Tri dana kasnije naišao je na zonu trave, koju su ružili beli ko- s tu ri bizona. Ponegde su se videla sveže oderana tela ovih jadnih živo- tin ja. Ptice lešinari i šakali šunjali eu se okolo.

Uskoro je čuo đaleku, potm ulu puc n javu pušaka za lov na bizone.

Pod. njim , duž rečnog korita, kre- ta le su se cm e m rlje i o b lad praši- ne. Bio je to prizor pokolja, koji je on hteo da izbegne.

P ri zalasku sunca naišao je na lo- gor lovaca. Beše tu desetak stasitih, b radatih ljudi. Neki su još bili k rva- vi i prašni od svog posla. Drugi su urpavo došli sa kupanja. Kožama na- tovarena kola sta ja la su sprem na za polazak. doik su konji i volovi pasli u blizini. Okolo logora sušile su se ra- zapete bizonske kože.

Lovci nisu bili radoznali i nisu ni- š ta p itali Vejda, Ponudili su ga je- lom. Malo su cenili pešaka.

Vejd je bio zadovoljan, što moža jesti kod njih. Ix>vci su bili neki ve- seli severn jad . Veid пдје našao među n jim a n i jednog Teksašanina. Zara- đivali su dobro i zato su i mogli biti tako gofitopriml jivi.

— Ako tražite posla, bogli biste derati bizone ili razapinjati kože, —•

36

obrati se Vejđu vođa. ■— Dvadesetpe t centi po kožd.

— Hvaia, — cđgovori Vejd, kole- bajući se da li da prihvati tu ponu- du.

— Jeste li ikad ođerali kojeg bi- zona? — upitao ga je drugi.

— Ne.— No, onda bi i zaradili sam o dva-

deset pet centi dnevno.Svi se nasmejaše toj šali.— Možete li mi p rodati jednog ko-

nja? — up ita Vejd.— Koliko god hoćete.!— I sedlo?— Koliko plaćate?— Ne mogu za to dati više od dva-

deset pet dolara.— Prodato!Idućeg ju tra seo .je Vejd na konja.

I /a sedla je privezao zavežljaj sa bi- zonskim mesom, biskvitom , solju, še- ćerom i priborom za jelo.

— K uda pu tu jete mladiću? — za- pita lovac na bivole blagonaklono.

— Ja stvam o i ne znam gde sam.— Dve stotine m ilja zapadno od

Vejkoa. — Kuda nam eravate?— Prem a zapadu preko Pekosa.— Dugo je to jahanje, stranče!

P ređite sledeću reku i jašite duž nje na zapad. Izbegavajte jug. Taj kraj je preplavl jen lovcima bizona i Indi- jancima. Kad reka izađe iz stenja, napu«tite je i jašite prem a jugozapa- du. To je veoma surov kraj i ima malo vode. Tamo negde naići ćete na stočni pu t za Pekos.

— Hvala, lovče! — reče Vejđ.—■ Bili ste nam dragi goet! — Kad

је Ve.jd već krenuo lovac je doviknuo za njim : — I nikad vas nisam video, ako me neko zapita.

*

Vejd ,je danim a jahao prem a zapa- du, stalno na oprezu i misleći na to da li ga neko sledi. Ali, posle nekoli- ko dana putovanja za vrem e kojeg nije video ni jednu kolibu, n iti bilo kakve tragove konja ili stoke, bilo mu је lakše. Osećao je kao da mu je pao težak tere t sa srca. Uvek ie že-

leo da bude sam. Sada mu se ta želja potpuno ispunila.

U podnož.ju brežuljka, u prekras- nom kraju , račvala se reka. Ogromno drveće је svojim krunam a načinilo zeleni š tit nad ravnicom. Da se ovde vrlo re tko pojavljivao čovek, videlo se već i po tom e što ga ee divljač u- opšte nije plašila. On je m irno pro- lazio pored srna i tetreba i oni gu ga samo radoznalo gledali. U bistroj re- ci ie bilo izvanredno mnogo ribe. Ve,]d je odlučio da na ovom mestu ostane jedan dan i da se potkrepi za dalji put kroz divl.jinu. Bez teškoća je ulovio jednu srnu i lspekao mesa za nekoliko dana.

Sutradan probudio se rano. U dru - gim prilikam a bi dug<. m orao da tra - ži svog sputanog konja. Gvde, pak, gde je bilo bujne trave u izobilju, konj je bio na onom mestu gde ga је sinoć ostavio. Slabine su mu od sito- sti bile zaobljene. Pomislio je u tom trenu tku kako bi bilo divno da na o- гош m estu podig-ie farmu. Ali. to ni- kako nije mogao učmiti, je r je ovo јоз uvek Teksas.

Od reke .je krenuo ka .jugu. Jahao je dugo, a kada je izašao iz rećne do- line pred njim se prostro pravi Tek- sas — beskonačna, va.lovita siva rav- nica obrasla kađuljom . Najviše ga је brinulo kako će dolaziti do vode. A-li. u ovo godišnje doba na zapadnoj strani visoravni verovatno će naila- zit.i na neki potok ili kakvu baru. Konj mu je bio veoma dobar i na eat je prelazio vi.še od četiri milje. Ubrzo su iščezli i tragovi divljači i on je zakoračio u pravu pustoš.

Sati su sporo t>roIazili. Ni.gde u o- kolini niie bilo živog bića. Uveče je za logorište izabrao m esto obraslo travom . Sada više n ije sputavao svog konja Već je bio eklopio prija te lj- stvo sa ovom snažnom životinjom. Dok je konj miiTio pasao sorženu tra vu. on је za sebe skuvao kafu, pod- greiao komad mesa koji će pojesti sa if'dnim biskvilom.

Tako je bilo svakog dana. Uživao jp u samoći i slO'bcdi. tako da mu ni najm anje nije sm etala jednoličnost

27

putovanja. Posle večere bi sedeo dok ne padne m rak, a onda legao. Iako je on već godinama logorovao po pu- stim mestima, ovo je bilo drugačije. Sada oko njega nije bilo družine, koja je večito bila pijana. Nije slu- šao ničije svađe ni gledao stalno kar- tanje. Bio je sada oslobođen i svoje vTeć poslovične pseće vernosti svome šefu i one večite brige za njegov ži- vot. Cinilo m u se da je sve to daleka prošlost od koje je eto ostalo samo sećanje.

Noću bi do njega dopiralo zavija- n;e vukova. Za ovih nekoliko dana već je bio navikao na ove zvuke. Njepova odluka da pobegne iz Tek- 6asa bila je čvnsta i u obzir n ije do- lazilo nikakvo predom išljanje. Pro- šlost je polako bleđila, a budućnost ga bar sada nije zabrinjavala.

Trošeći svaki dan po jedan biskvit, od kojih mu je posle poslednjeg bro- jan ja ostalo još samo deset, stalno je jahao kroz sivu prim am ljivu daljinu.

*

Kada je pojeo tih deset biskvita znao je da je jahao deset dana. B ilj- n i svet se postepeno m enjao. Upore- do sa kaduljom pojavljivalo se tu i tam o patu ljasto bilje i razno trnovi- to rastin je . Zem ljište je bilo škrto prekriveno travom i prošarano pes- kom. Ovakvo tlo je usporavalo Vej- dovo napredovanje i iziskivalo od n jega i konja velike napore.

Podigao se na sedlu i video tam no zelenu blistavu liniju , koja je ličila na veliku zmiju. To je sigurno neka reka. Iza n je je nastajalo valovito

zem ljište, koje se postepeno uzdiza- lo prem a ta janstven im plavičastim visovima.

To je za V ejda bila kritična tač- ka. Nazad nije mogao. Prem a jugu je bilo gusto šiblje, ka severu se uzdizala pusta i neplodna visorav- an. Ostao je, dakle, samo zapad.

L jutito i odlučno je krenuo u grm - Ije i išao u pravcu sunca. Odmah je uronuo u neprohodan lavirin t. Nije mogao jaha ti pravo: krivudao je,vraćao se i s teškom m ukom se pro- bijao kroz grm lje. Sunce je pržilo. Konj se znojio, a i na Vejdovom če- lu se blistao znoj. Ali, on je, ne po- puštajući, napredovao prem a zapadu. Tek u sum rak se zaustavio. Sada konj n ije imao ni trave ni vode.

Zaspao je, ali već kroz nckoliko sati probudile su ga brige. U pras- kozorje je krenuo daljc Ju tro je bi- lo hladno i sveže.. Konj je usput čupkao orošeno i retko busenje tra - ve, a tu i tam o vrhove žbunja. S vrem ena na vrem e isprcd njega bi protrčao po koji zec. Pažljivo je tro- šio vodu i štedeo konja. V rućina je postajala sve nesnošijivija, a žbunje sve gušće. Često ga je morao lomiti, je r m u je trn je grebalo noge.

Popio je gu tlja j vode. C ulurica je bila već gotovo prazna. On je mopao izdržati još dan-dva. A konj? Bio je izdržljiv. Vejdova sudbina je zavi- sila od ove životinje.

P repreke su se povećavale i posle podne je osetio, da je na k ra ju svo- je duševne i fizičke snage.

Za vrem e zalaska sunca obuzeo ga je paničan strah . Ta šum a žbunja i trn ja i zagušljiva prašina, tako su ga strašno pritisk ivale da je posum-

88

njao da će izdržati. Najviše se p la- šio vrućine. Na jednom m estu sun- ce m u je propalilo sombrero. Pokrio ga je hladnim lišćem. Stao je da se ođm ori i malo popusti konju uzde.

Dok je još razm išljao, konj je za- irk tao , oduvao suvu penu s njuške i odjednom počeo bežati kao da je pom ahnitao. Osećao se sve iscrplje- nijim .

Bio je već na granici izdržljivosti kad je konj odjednom izašao na ši- rok i put. Vejd se nepoverljivo zagle- dao u zemlju. To zaista n ije b ila n i- kakva varka. P rav i široki žuti pu t razdvajao je golemo prostranstvo trnovitog žbunja.

V ejd je tako zahvalno gledao u zemlju, kao da nikad ran ije n ije bio na čvrstom putu . Video je tragove goveda. Duboko se nagnuo iz sedla. Pored tragova stoke, ocrtavali su se i sveži otisci konjskih kopita.

Izgleda da je ovuda p re jednog dana prošlo veliko krdo goveda, a nekoliko jahača je nepun sat pre V ejda projahalo u istom pravcu. Stalno lu tan je ga je naučilo da čita tragove.

V aljda je to bio p u t o lcome su m u pričali lovci bizona — pu t za Pe- kos. Sada je bio mnogo sm ireniji.

Odm ah posle zalaska sunca začuo je udarce sekira. Ubrzo posle toga naišao je kod nekog potoka na logor. Čuvši da neko dolazi ljud i su sko- čili na n o g e .

— Hej, vi tamo! — doviknuo ̂ je neki h rapav glas. S tasit naoružan čovek stajao je na putu.

— Crnac ili belac? — up ita on.— Čekajte... n a jp rije vode! — za-

dihano reče Vejd i gotovo pade sa sedla u potok. Konj je pio k ra j n je- ga. N ikad m u voda nije tako prijala.

Digao se. Bio je um oran od jaha- nja. K raj čoveka, koji ga je zausta- vio, sta ja la su sađa još dva njegova p rija te lja . Vejd je video mnogo o- vakvih grubijana s granice i odmah ie znao čime se oni bave.

— P riđ ite v a tri i dajte da vas vi- dimo! — reče vođa.

— Izgleda da sam srećan, — od- govori Vejd.

Šestorica ljud i ove grupe razliko- vali su se od snažnih, ali ljubaznih lovaca bizona. Gotovo svi su bili m r- šavi, tam no obučeni, glatko obrijani i svi su im ali v rlo svetlucave oči.

Vođa n ije nosio šešir. Bio je to visok, plečat čovek. Lice m u je bilo kao od kam ena, a oči dva plam ena otrova. T vrda tanka lin ija označava- la je usta.

— Kako se zovete? — up ita on.— To n ije važno. Kako god idem

prem a zapadu im e m i se m enja, — reče Vejd sm ejući se. Znao je kako treba da se ponaša prem a ovakvim ljudim a.

— Z alu tali s te u žbunju, ha?— Da, p re dva dana. Došao sam

s izvora Blanko.— Aha, od lovaca na bizone?— Da.— Jeste li i vi lovac?— Ne.— Možda ste gonić goveda? — u-

pita vođa i pogleda ispitivački Vej- dov v itk i stas.

— Ne, begunac sam, ako to bezu- slovno želite da znate, — pdgovori Vejd takvim tonom koji nije dopu- štao nikakvo dalje ispitivanje. — U- m oran sam i izgladneo. Hoćete li m i dati nešto za jeio ili da idem dalje?

— O stanite, stranče! Imamo do- voljno hrane. A ako ste begunac, ni- smo protiv vas — to je sigurno!

— Mnogo vam hvala! — odgovori V ejd i brzo odsedla konja.

Odneo je svoj p rtljag malo dalje od logorske vatre . Otišao je r.a po- tok da se opere. Skinuo je košulju: b ila je m okra, poderana i tako p r- ljava, kao da n ikad n ije prana.

Pozvali su ga na večeru. Otišao je je do vatre , tam o obesio košulju da se suši i čekao.

— Poslužite se! — reče vođa. — Ovo n ije gozba u Santonu, ali jela ima dosta.

V ejd je svojski navalio. Bila je to jaka logorska hrana s mnogo sve- žeg mesa Svi njegovi domaćini, o- sim jedn-^ Teksašanina, koji ga je

29

eum njičavo gleđao, ponašali su se prija te ljsk i. P red njegovim ispiti- vačkim pogledom Vejd se povukao u senku i skinuo svoj teški prsluk, da bi obukao košulju. Kad bi ti lju - di slu tili da on im a toliko novaca, verovatno bi ga ubili. K ada je po- novo obukao p rsluk prosto se obra- dovao.

— Im ate li nešto h rane i za mog konja, šefe? — up ita Vejd.

— Možete dobiti vrećicu kukuru- za, a tam o preko im a i malo trave.

Vejd je iz p rik ra jk a posm atrao ljude. č v r s to je verovao da su k rad- ljivci stoke. Na trav i pored potoka sputao je konja i tam o ostavio sed-lo.

V raćajući se ncčujno vatri, čuo je odlom ak razgovora koji se odnosio na njega:

— K ada bih i sigurno znao da on im a nešto, ne bih se usudio da m u to dignem. N ipert, zar ne vidiš da je ta j m om ak revolveraš?

N ipertov odgovor je bio suviše tih i Vejd ga n ije mogao razum eti.

— Još nešto, Nip, ako je on zaista begunac, mogao bi k renu ti s nama! Nemoj m isliti da će O lzbrukovi momci sta ja ti skršten ih ru k u kad irvi mi budem o odvodili stoku.

— K etlin, poznajem dobro ovaj stočni put, — odfiovori N ipert. — Kod plićaka Konjsfca glava ih mo- žemo napasti, a da ne budemo ni o- grebani.

— To si već rekao! Ali, Pekos je v rašk i daleko, pa ako tam o i dobi- jem o stado, moraćemo ga p rodati u N ju M eksiku. A ja ne poznajem taj kraj!

— Džes čizum kupuje svako gr- lo, ne in teresujući se za poreklo.

— Uh! Z ar se može trgovati s tim k raljem goveda?

— Slučajno sam saznao da on ta - ko radi.

Jedan drugi član bande je upozo- rio ovu dvojicu da Vejrl dolazi Ket- lin ponudi goslu svoju kesu s duva- nom.

— Zavite cigaretu i sedite, s tran - бе, — reče on.

— Ah, i ne sećam se kad sam po- slednji put pušio! — reče Vejd.

— Zadržite kesicu, ima dosta du- vana! A kako ono rekoste da se zo- vete?

— Nisam ništa rekao, — odgovori Vejd i zavi cigaretu.

— Tačno, vi baš niste mnogo dru- štveni.

— Moje pravo ime mnogo in tere- suje Teksašane, naročito policajce. Zato se obično zovem Džim Krou, Sem Šm it ili tako nekako.

— Aha, hvala lepo. J a i nisam radoznao. Ali, kuda putujete?

— Nemam pojm a, ali svakako iz Teksasa! — reče Vejd otvoreno.

— P rija te lju , onda im ate još du- go da idete.

— Koliko im a do Pekosa?— N ipert, koliko im a do Konjske

glave?— Sa goveđima dvađeset 'đana.— D vadeset dana sa govedima! —

ponovi Vejd im presionirano.— Da. p rija te lju , i za nas to zna-

či oko dvađeset dana, — reče K et- lin. — Kako bi bilo da pođete s na- m a — s dobrim društvom i velikom rezervom hrane?

— Hvala, im a li kakvih obaveza?— Nikakvih! P rihva ta te li? Meni

ne sm eta što ste begunac.— Cenim otvoren razgovor. Ali,

možda vaši ljud i nisu tako p rija te lj- ski raspoloženi prem a meni?

— Nisu baš najljubazniji, — reče K etlin zevajući. — Ali kad dobro upoznaju čoveka, prik lone mu se.

— Odgovoriću vam u ju tro . —* D vadeset dana do Pekosa! P roklet- stvo!

— Stranče, — dobaci N ipert. — a- ko idete pešice, možete b iti tamo za svega dva dana.

— Kroz žbunje?— Da. Teško je, ali mogli biste

proći. a da ne zalutate. Preplivaće- te na drugu stranu i pronaći pu t za Orlovo gnezdo. Tamo gore ne važe zakoni. Ha, ha, ha!

— Ipak će b iti bolje da idem pu- tem, — reče V ejd i obrati se ponovo Ketlinu. — Čujte! Nemojte se uvre-

so

diti, što ja sum njam da su vaših dvadeset dana do K onjeske glave povezani sa jstokom koja je nedavno prošla ovuda.

— To nije n ikakva uvreda, stran - če, kad je zaista tako.

— Možda bi bilo dobro da napu- stim svoj usam ljenički, vučji život. Ali, čujte me, čoveče, m oram vam nešto reći: ako budem radio s vam a bićete sigurn iji da ćete um re ti u čiz- mama.

— Ha, ha, ha, dobro rečeno! — poviče krad ljivac stoke. — Da vam nešto kažem: n i vi, n i Ves H ardin, pa ni Sajm Bel, ne b i tom e mogli ništa više doprineti.

— No, dobro, onda ću razm isliti, — reče Vejd. Spom injanje njegovog oca ga je duboko dirnulo.

Zaželeo im je laku noć i nestao u m raku. Dakle, Sajm Bel je kao band it bio poznat i u najudaljen i- jim delovim a Teksasa. To je još je - dan razlog više da zauvek napusti Teksas. K ad se osvrnuo, u odsjaju v a tre video je opaljena lica krad- lj^vaca stoke.

Oprezno je došao do svog konja i sedla. Na m esečini se ispred njega pružala velika poljana. V ejd je tra - žio neki drugi izlaz na p u t i čim ga je našao, odlučio je da još te noći ode. Rešio je da rano ustane.

K ad se probudio, video je da je đugo spavao. A li još n ije svitalo. Bešum no je osedlao konja i poveo ga niz pu t p re nego što ga je uzja- hao. Išao je polako, a tek onda, kad k rad ljivci više nisu m ogli čuti topot kopita, naterao je konja u galop.

U sv itan je je video, da je napu- stio područje guštare, čiji pojas je bio širok jednu m ilju. Stupio je na valovito područje obraslo kaduljom , koje se na zapadu dizalo u visoke kam enite klance, a na istoku prela- zilo u visoravan. P u t je gotovo p ra- vo vodio prem a severu. Vejd se ra - dovao što je stigao na ta j p u t i što više n ije tako udaljen od reke iza koje će b iti siguran.

Lopovi će p rim etiti njegov nesta- Dak tek posle izlaska sunca i onda

će razbijati g lavu zašto je pobegao. K etlin će, po svoj prilici, njegov od- lazak p rip isa ti lutalačkoj naravi« N ipert će sigurno besneti što je pro- pustio da opljačka čoveka, kod koga je nanjušio novac. On će posum njati da će Vejd upozoriti odgajivača go- veda, O lzbruka. Ali, krad ljivci nisu znali da je Vejd čuo njihov plan o napadu na O lzbruka kod K onjske glave.

V ejd je jahao čas kasom, čas ga- lopom. Rum enilo prilikom rađan ja sunca ukrašavalo je valoviti i ste- noviti k ra j pun kadulje i trave. O- pet je video sivkaste visove. Nisu vi- še bili tako nejasni i tajanstveni. Uz beskrajn i p laninski lanac tekao je Pekos, reka stisnu ta stenam a. Ranije je čuo da se reka može pregaziti sa- mo na pojedinim m estim a.

S jedne uzvišice je Vejd ugledao stoku. P lav i dim logorske vatre ču- vara stoke bio je još oko pe t m ilja udaljen od njega. V ejd je poterao konja u galop. Uskoro je video jah a- če, kako se vraćaju od stada. Kod logorske v a tre je zatekao petoricu Ijudi. Doručkovali su.

S tasit Teksašanin, srednjih godi- na, p rep lanula lica i kose boje pe- ska, odm eravao je Vejda sivim or- lovskim očima.

— Dobro ju tro , — rekao je m irno.— Helou, — oclvrati Vejd i pogle-

da ostale. Bili su to žilavi, još m la- di jahači.

— Zašto tako jurite? — upita vi- soki Teksašanin.

— Hteo sam da vas stignem.— Jeste sami? — upita Teksaša-

n in i njegov orlovski pogled odluta s Vejda na žuti put.-

— Da.— A zašto ste h teli da nas stig-

nete?— P ra ti vas banda kradljivaca

stoke — N ipert, K etlin i još četvo- rica, čija im ena nisam čuo.

— Dovoljno mi je kad čujem za Ketlina. Sjašite!

V ejd je seo, a Ijudi su ga oštro posm atrali.

— Mislim, da sle vi Olzbruk, zar ne?

51

— Da. A vi?— Svoje pravo ime vam ne mo-

gu reći. Dakle, možete me zvati ka- ko hoćete.

— Onda, na jp re jedite.V ejd je brzo jeo, a onda je počeo

objašnjavati.— Dolazim s Blanka, pa sam za-

lu tao u gustišu. Sinoć sam naišao na logor šestoiice ljudi. Rekao sam im da sam begunac. Zaželeli su mi dobrodošlicu. Posle je la sam prislu - škivao razgovor izm eđu N iperta i K etlina. N ipert je hteo da me ubije i opljačka, a K etlin to n ije dozvo- lio. Sm atrao me je reVolverašom, pa je mislio da m u m ogu koristiti prilikom napada na vas. N ipert po- znaje ovaj k raj, pustiće vas do Konj- ske glave i tam o će vam oduzeti stoku. Ponudiil su m i da učestvu- jem sa njim a u tom napadu. Rekao sam im da ću razm isliti. P re zore sam pobegao od njih.

Teksašanin je trljao bradu i žm ir- kao.

— Stranče, kad sam vas video da đolazite, pomislio sam da ste K etli- nov čovek. Molim vas, izvinite i hvala vam na upozorenju.

— Šefe, o tkud znate da mom ak govori istinu, — up ita jedan jahač.

— Pa, Bert, katkad se m ora vero- vati čoveku, — reče Teksašanin za- m išljeno. — Jesi li hteo da kažeš još nešto, Bert!

— Mislio sam samo: stranac ima poštene oči i otvoreno govori. Osim toga, kad bi pripfidao K etlinovim ljud im a sigurno ne bi izdao N iper- tov р!Цп.

— Tačno, Bert. A možda su neki od napada kod K onjske glave, koji se uvek prip isuju Indijancim a Ko- mančima, u stvari, N ipertovo đelo.

— To je moguće.— Dakle, Blanko —■ pošto ne

znam vaše ime, zvat ću vas tako — odlazite ili ostajete s nama?

— Je li to zahtev da nestanem ili ponuda da vam se priključim ?

— Tum ačite to kako hoćete.— Rado bih vam pomagao, ako

mogu. Vreme je da i ja nešto poč-

nem, — reče Vejd u naletu gorčine. — Osim toga, rado bih uperio re - volver u N iperta.

— Je li vaš posao — revolver?!— Na žalost, jedini posio koji

znam.— Ne zaboravite da je to najbolji

posao na ovom putu. Znate li da ba- ra ta te i puškom?

— Još bolje.— Sem, izvuci tip 44 iz kola! —■

zapovedi O lzbruk. — Iz dugačke pu- ške loše pucam. N ijedan od m ojih m ladića ne zna to baš naročito.

— Dakle, veru je te mi? — upita Vejd.

— Pa, sigurno! Kako stoji s tobom stvar, Bert?

— Šefe, ako mene p ita te — uzeo bih ga.

— Nema niko ništa protiv, mom- ci? — up ita O lzbruk ostale.

— Nema. Imamo sreću, — reče je- dan kauboj srdačno.

Sem se vratio s ,,vinčesterkom “ i dao je Vejdu.

— Mladići, verujem da će B lan- kov nestanak prom eniti planove lo- pova, — prim eti Olzbruk. — Možda ne očekuju da će ga naći kod nas. A- li, sad znaju da smo obavešteni o njim a. K akvog bi sm isla imalo da nas dočekaju kod K onjske glave, kad mi više ne bismo bili iznenađe- ni?

— Nikakvog, — reče Bert. — Še- fe pratiće nas i napašće nas noću.

— To je K etlinov običaj! S Ni- pertom je drukčije. On je mozak, ali ne i šef bande. — Šta vi mislite, Blanko?

— Ja nisam govedar, a ovo su p r- vi otim ači stoke, s kojim a im am po- sla. Mogu reći da su se nasukali.

— Lepo! — uzviknu Olzbruk. — A zašto m islite da su se nasukali?

— Znam to.Olzbruk ga nije dalje ispitivao.— Pokret! — viknuo je on svojim

Ijudim a. — Malo brže!Za m anje od jednog sata goveda

su već bila na putu. V ejd je sedeo u kolim a pored O lzbruka. Vejdov

konj se odm arao i pošao s k rava- m a. Po jedan kouboj je jahao sa stran e stada, a dva su jah a la poza- di. Išli su polako i pušili. G onjenje je bio lak posao.

— Sviđa m i se ovo, — reče Vejd. — K oliko m ilja pređete na dan?

— P a oko deset, zavisi od trave. Sada idemo brže. T rava n ikad nije b ila tako zelena.

K uda idete?— Kolorado. Tam o m ogu prodati

grlo po dvadeset dolara.— Uh! A koliko im ate goveda?— Oko dve h iljade. Sve „long-

h o m i“. P rodao b i ih č izum u, kad b i dobro plaćao.

— Čizumu, Džes Čizum, „Džingl- bob“, k ralj goveda?

— S ta znači ,,Džinglbob“?— Vi ste ovde novajlija! Čizum

potpuno razreže uši svim junadim a. To je znak, ko ji još n i jedan gove- d a r n ije kopirao.

— N ipert je rekao da b i Čizum kupio ukradeno stado bez ikakvog p itan ja.

— On je s ta ra hulja! Čizum im a desetak rančeva. K ad sam poslednji p u t bio u njegovom ranču „Sedam re k a “, imao j® sto h iljad a goveda na pašnjacim a, a im a ih sve više i više.

— S m atrate li v i to poštenim ?— P a tako rade svi govedari, kad

su dovoljno velik i i bogati. Čizum ne m ora postav lja ti p itan ja , ali tač- no zna kad je stoka ukradena. Jasno m u je da to znaju i svi drugi, naro- čito nabavljači za u tv rđ en ja i in - d ijanske rezervate. S toka koju on kupi ode krad ljivaca ode dalje p re nego što se pojavi p rav i vlasnik. A vlasnici goveda zapadno od Pekosa se re tko kad pojave posle krađe. Bez vas se n i ja n ikad ne b ih po ja- vio.

— Ali, zar upravo tak av odnos tr - govaca ne izaziva otim anje stoke?

— Sigurno. Pa, otim anje je da- nas isto toliko rasprostranjeno, ko- liko i pošteno poslovanje stokom. Sad je doba „rastlera" — k rad lji- vaca stoke. Ta, rasplam sava se ra t u okrugu Linkolnl

‘— Izvinite, ja sam potpuno neo- bavešten — reče Vejd kroz smeh. — A kakav je to ra t u okrugu Lin- kolna?

— Rat između rančera Nju Meksi- ka. Ni jedna strana nije u pravu. Mnogo krvi će se proliti dok se to ne smiri.

— Čini mi se da sam stigao ova- mo u dobar čas.

— Nju Meksiko je gori nego Tek- sas. Svi banditi, koje su policajci is- terali iz Big Benda i Penhendla po- javili su se u Nju Meksiku.

Ovo poslednje obaveštenje odvra- tilo je Vejda da zapitkuje. Posma- trao je stado i goniče i neprestano pogledavao niz put. I Olzbruk je to činio, ali ne tako često kao Vejd, kome je to već prešlo u naviku. U- prkos sporom hodu vreme je brzo prolazilo. Kad su jahači skupili sta- do, bilo je vreme ručku. Olzbruk je dojahao prema svojim momcima, koji su se odmarali pod drvećem.

— Šefe, čini mi se da će se sve odigrati ovde, — reče Bert.

— A šta to? — upita Olzbruk.— Naše sitno razračunavanje s

Ketlinom. Evo dolazi.Olzbruk stupi pred kola i zagleda

se u daljinu.— Ne vidim nikakve konje, —

reče,— Sefe, gledate u pogrešnom

pravcu. Tamo preko, pored puta!Sad je i Vejd opazio tamnu grupu

jahača i teglećih konja. Nije bio samo iznenađen, nego i ljut.

— Zaboga, eno ih, — reče Olzbruk.— Pa, što rade sada? — upita

Vejd.— Jašu prema putu.Rančer je tiho psovao.

—Vrlo smeo manevar za lopove. Ne sviđa mi se. — Ketlin zna, da nemam mnogo ljudi. Priprem ite pu- ške i uzmite revovlere. Ne mogu nas prevariti.

VI.

Vejd se sasvim neobično osećao. Drukčije nego pred Sejm Belove na- pade.

Neočekivani potez razbojnika bio je prouzrokovan njegovim bekstvom . Ovo će b iti njegova prva borba po- sle bežanja ispred policajaca, borba za pravdu. To saznanje je oživelo u njem u, neki uzvišeni ponos koji je rastao s m ržnjom prem a k rad - ljivcim a. P rv i je osedlao konja. N ije prevideo Bertov sum njičav pogled. Zastao je.

— B ert, — zažalićete ovo, — re- kao m u je otvoreno.

— Šta!— Video sam vaš pogled, vaše ne-

poverenje prem a m eni je veće nego ikad.

— Ja to ne poričem. Iznenađuje m e šta osedlavate konja.

— To ništa n ije čudno i nem ate pravo da me sm atra te običnim la- žovom. No, kad završim o s K etli- nom, razgovaraćem o nas dvojica. — Bio sam prem a vam a pošten. Ako m i ne verujete, evo vam vaše puške i ja odlazim na sever! — reče V ejd Olzbruku.

— Blanko, nem ojte se vređati! B ert je m lad i nagao!

— Neka B ert p restane da sum nja u mene, dok još za to ima vrem ena!

— Šta da prestanem ? — up ita ka- uboj.

— Vi ne m islite samo da sam bed- n i lažov, nego i da sam u dogovoru s kradljivcim a.

— P a m orate dokazati da n ije ta - ko.

Vejd je već hteo da izgovori bu ji- cu oštrih reči, ali je odustao.

— Olzbruk, ne m oram vam v a lj- da reći da su K etlinovi Ijudi neote- sana rulja?

— Ne treba. Idu pravo prem a na- ma. Ne znam, kako da to protum a- čim. Izgleda da je to neki novi trik . Oni su dobri revolveraši, ali ovako otvoreno nikad nisu napadali.

— Zele da vide da li sam ja kod vas. Hoće da se prvo m ene reše. Da ja govorim s njim a?

— Ne, ja ću govoriti. Već mi se žuč razliva! — reče Olzbruk.

Olzbruk je ostao s Bertom. Osta- li su potpalili v a tru i počeli kuvati. Cetiri vinčesterke su bile naslonjene

na točkove kola. Vejd je stao poza-> di. Razbojnici su ostavili tegleće ko- n je da pasu, a oni nastav ili prem a Olzbruku. Do poslednjeg časa su K etlin i N ipert izm enjivali oštre, ali nerazum ljive reči.

— Š ta želite, ljudi? — up ita 01z-< b ru k p re nego je progovorio i jedan od pridošlica.

— Pa, sad, O lzbruk, — reče K et- lin skoro Ijubazno, — pošto su m oje lične želje tek na drugom m estu, m ožete pričekati.

— Š ta želite? — ponovi O lzbruk pitanje.

— Ovaj moj p rija te lj se malo Iju - ti, — reče K etlin i obra ti se svom za-< m eniku. — Govori sada!

N ipert nije odm ah počeo. Oči su m u svetlucale pod širokim som bre- rom. Polako је prešao pogledom 9 O lzbruka na B erta pa na ostale ja - hače. Još n ije video Vejda, koji ga je napeto posm atrao.

— Onda... što želite? — up ita ran - čer N iperta.

— K ad bih želeo običan vražji pozdrav ne bih ga, izgleda, mogao ćuti, zar ne? — reče razbojnik.

— Od nas — ne! Dakle, možete produžiti!

— Znači, ne prid ržavate se s ta rih običaja zapada, a?

— Ne znam na koji običaj mislite?— K ad se Teksašani negde sre t-

nu, obično nešto pojedu i popiju.— S Teksašanim a to radim , ali ne

i s kradljiv icim a stoke!— K radljivcim a stoke?! Kako, do-

vraga, dolazite na takvu p»misao?— Već tr i dana znamo da nas

p ra ti Ketlin.— Poričete, dakle, da vam je to

neko rekao?— Ne poričem ništa. Ja ne m oram

ništa ni da poričem ni da priznam .— Tada, možda, nećete poreći da

je ju tro s kod vas dojahao neki m la- dić.

— Ne kažem ni da, ni ne. To vas se ne tiče.

— O lzbruk, vidim njegovog k o nja, a on se tu negde skrival

33

34

Vejd skoa i 11 dva skoka je bio s pred Nipt-Ko.A. Posm atrao je netre- mice razbojm ka.

N ipert sc nije uplašio. Povući će revolver, ako za to nađe i najm anji razlog. Ali Vejd je znao da ga Ni- p e rt ne može prestići u povlačenju revolvera. Razbojnik je po svoj p ri- lici želeo da sazna, koliko zna Vejd o nam eram a i koliko je o tom e re- kao O lzbruku. P rekaljen i band it je verovao da će se lako o tarasiti Vej- da.

Samo jedan čovek je ostao s Ni- pertom , neki m ali m om ak krivog nosa i svetlo plavih očiju. Posle du- žeg ćutanja, N ipert reče prom uklo:

— Pobegli ste kada ste pojeli naš hleb!

— Nisam pobegao, gospodine Ni- pert.

— No, onda ste prokleto čudno ne- stali. J a sm atram da ste nešto sa- znali od Ketlina, pa ste odm ah doš- li da se ulagujete govedarim a.

— Na šta misilte? — upita Vejd oštro.

— Sateraću vam u grlo ono što ste rekli Olzbruku!

— Vi. p rljav i lopove, vi me neće- te nikad prisiliti da povučem nešto što sam rekao.

N ipert nije mogao da v lada so- bom u ovakvim trenucim a i zbog ■.oga nije bio baš najbo lji revolve- raš.

— Vi ste lagali sve što ste rekli Olzbruku. A, jeste H ispričali Olz- bruku i da ste begunac?

— P ita jte ga!— Govorim s vama. mlađiću! Već

sam gotovo um oran od gađanja re- čima, umt'.-Jto...

— Čoveče, ne možete me preva- riti, N ipert! Pročitao sam vas! Ne- ćete sazr.ati ono što sam rekaQ Olz- bruku, nejjo ono što ja znam!

— Aha, ne govorite loše!— Onda govorimo otvoreno! —

reče V ej'l h k in o . — Čuo sam vaš razgoVor sa Ketlinom. H teli ste da me ubijete na spavanju a posle da p ra tite ove ljude i da ih kod K onj- ske elave naoadnete. K ladim se da

fe t r ’-.ve s '.. a' i već i pre radili, a onda ste pror-avaii stoku Čizumu, koji se nijc- intercscvao za poreklo goveda. To sam čuo 1 to sam kazao Olzbruku. A sad, šta hoćete?

Poslednje reči V ejd je izgovorio sasvim polako. Video je da se p ri- bližio čas odluke.

N ipert opsova i potrže revolver. Ali, Vejd je bio brži. N jegov pucanj je odjeknuo dok je N ipert još vadio revolver iz futrole. M etak je izba- cio bandita iz sedla, a oružje m u je izletelo ustranu . Konj je pobegao.

N ipertov p ra tilac je takođe poku- šao da izvuče revolver, ali m u se konj poplašio kad je opalio pa je zato prom ašio cilj. Odmah zatim Vejd je opalio još jednom. Izgleda da je pogodio, je r čovek n ije više mogao da vlađa kpnjem . Životinja je galopirala putem , a jahač se kao p ijsn klatio u seđlu.

Vejd je sad uperio kolt na K etli- na i ostale. Nije rekao ni reči. Ket- lin jc um irivao svog konja.

— Stani, m lađiću, stani! — vikao је.

— Ketlin. skinuću i tebe, — raz- jareno je vikao Vejd.

— P a to bi bilo!.. J a nisam poma- gao N ipertu. Bio sam pro tiv toga ali ga nisam mogao zadržati.

K etlin je gleđao čoveka, koji je ležao na leđim a raširen ih ruku.

— Rekao sam m u to! Rekao sam m u to! — vikao je očajno.

— Stav ite ga na konja i odlazite!— nared i Ve.jd. — K etlin, vi ste me nahran ili kad sam bio gladan. Zah- valan sam vam za to. Ali, pazite, ako se opet sretnemo!

— Vi ste, prokleti revolveraš! Do- bro sam vas ocenio! Momci, uhva- tite N ipertovog konja. Ostali neka odu s teglećim konjim a za Bilom!

— Šefe, i Bil je pao. Eno, tamo...— гебе jedan kradljivac.

— I on je bio budala! Rekao sam im da ne vacie revolvere na ovog momka.

N atovarili su m rtvog N iperta na seđlo, uzjahail konje i o tišli na se-

38

ver. Vejd je gledao za njim pune- ći svoj revolver.

— Neka neko podigne onaj revol- ver! — reče Olzbruk i prekide ću- tanje. — Blanko, šta god da su momci želeli, omeli ste ih. Zađužili ste me.

— Hej Bert, — viknu Vejd, — do- đitel

— Nisam imao pravo! reče mla- di kouboj.

— Kasno je, nazvali ste me la- žovom i svrstali me u bandu krad- ljivaca.

— Ali, žao mi je, izvinjavam se...— Blanko, ovo nije način, — pre-

kide ih Olzbruk naglo. — Bert još nikad nije trzao revolver protiv čo- veka.

— E, pa, onda je vreme da роб- ne to da radi. Ako neko ima tako oštar jezik onda mora i da odgova- ra za njega.

—- Sefe, šta da učinim? — upita B ert uplašeno.

— Do vraga, moraćeš se boriti, ako Blanko ne popusti. Ali, Blanko, ne mogu li ja ispraviti nesporazum?

— Dobro, kad vi kažete, — odgo- vori Vejd i spremi svoj revolver. — Bert, u zao čas ste se namerili na mene. Ali, zaboravimo to. Olzbruk, odjašiću do stoke i tamo vas sače- kati.

*

U podne je Vejd stražario kod stoke. Olzbruku se izgleda nije žu- rilo. Mnogo je razgovarao sa svo- jim ljudima. Vejd je bio zadovo- ljan što sada niko od njih ne može više da posumnja u njega.

Daleko gore na putu, razbojnici su zastali sigurno da pokopaju m rt- ve. Vejd je znao da je pogodio i dru- gog čoveka i da je bandit odjahao smrtno ranjen. PoČele su ga obuzi- ftiati cm e slutnje što je, eto, opet uništio dva života. Ali, to je bilo u samoodbrani.

I s one strane Pekosa ga sigumo čekaju iste stvari. Izazivaće na dvo-

boj pokvarene, a možda i dobre Iju- de. Zato mora biti spreman.

Olzbruk ga je nazvao Blanko i re- volverašem. Kako nije mogao upo- trebiti svoje vlastito ime i jedno i drugo je bilo dobro. Ali, nije se sma- trao revolverašem. Znao je da će jednog dana naići na bržeg čoveka od sebe. Ako to ne želi, mora poče- ti redovno da vežba. Maštao je o tome da ode daleko od Teksasa, u kraj gde mu neće biti potreban re- volver. Ali, sada je već video, da što bude dalje išao na zapad to će se sve više morati osloniti na svoje oružje. Kapetan policajaca se za- kleo da će ga pronaći. To znači da će se još godinama m orati kriti.

Uskoro je Olzbruk stigao s kolima i goveda su krenula dalje. Vejd je izbegavao razgovor sa jahačima. Pro- šli su pored mesta gde su kradljiv- ci pokopali ubijene drugove. Ostala četvorica nestala su prema severu. Vejd je verovao da Olzbruk nema vi- še čega da se plaši, sem ako Ketlin ne naiđe na nove istomišljenike.

Polako je prošlo to popodne. Tek pred битгак naišli eu na vodu. Po- sle večere ponudio je Vejd da preu- zme noćnu stražu.

— Divno, vi i Nik, — reče rančer.Vejd je jahao s Nikom, koji ga

zapita:— Vi ste sigurno već čuvali go-

veda, zar ne?— Ne, ovo je moj prvi dodir sa

kravama. Sta treba da radim?— Ovde je prilično lako, imate

dosta trave, ima mnogo vode i ne- ma bizona, koji mogu zaplašiti go- veda i naterati ih u divlje bežanje. Stalno gonjenje goveda od Santona do Dodža je bilo tež>ko. To je uspe- lo samo jedanput. Vi treba samo da iašite. pušite 1 pazite.

— Dobro iVerujem da će mi se to svideti.

— Lepo je, ako čovek voli usam- Ijenost, noć i zvezđe, ili kad ima na koga da misli! Na devojku, na primer!

—- Devojku? Oh, razumem! — od- govori Vejd zamišljeno i ne reče vi-

мše ništa. Nikad niie imao devojku, a n ije je mogao im ati ni ubuduće. Setio se Džekiin Penkarou sa neo- bičnom setom. Nikad neće zabora- viti njene velike, tam ne oči, koje iu ga gledale pune nedokučivog sja- ja.

Јаћао je do kraja stada i priterao »aostale krave. Većina stoke je po- legala. Noć je bila zvezdana i hlad- na. Nadvila se nad preriju kao bar- šunast pokrivač. Zujanje kukaca ге- metilo je tišinu. Vejd je osluškivao i posmatrao. Odlično je video i čuo. Bio je zadovoljan što je prvi put vid i sluh koristio za nešto korisno, a ne za pljačkanje neke banke ili voza. Pod ovim sjajnim zvezdama rodila se Vejdova ljubav za ovaj po- sao. Bilo m u je žao kad mu je do- šla smena.

Sledećeg ju tra nestalo Je razdra- ženog raspoloženja Olzbrukovih ja- hača. Priznali su Vejda za svoga — iako još oprezno. Vejd im je uneko- liko izašao ususret i prebrodili su tešku situaciju. Sada su se lako slo- žili.

Prolazili su dugi bezbrižni dani I kratke zvezdane noći. Vejd je po- stepeno zaboravljao svoju prošlost. Sve više ga je očaravala zemlja kroz koju su prolazili. Iz daljine činila se kao pustinja puna stenja i kadulje. Međutim, stalno je nailazio na liva- de, divne zelene površine.

Konačno je preostao poslednji du- gi dan jahanja pred gaz Konjske gla- ve. Oko podne nestalo je trave i zemljište je postalo neplodno. 2uć- kasti grebeni i duboki klanci preto- pili su se u daljini u sivozelenu pu- stinju. Vejda je uzbudio kanjon Pe- kosa čuvene reke sa malo plićaka.

Duž puta ležale su lobanje gove- da. Sunce je bilo jahače pravo u teme. Prašina se dizala u oblacima.

Na zalasku sunca stado je stiglo do obronka nad plićakom Копјзка glava. Pojurilo je u divljem trk u do hladne plitke vode.

Vejd je zaustavio svog konja i di- vio se lepotl i hladnoj samoći čuve-

nog plićaka. Ovde su Cesto boravlllKomanči.

Vejd je raspoznao grubo ocrtan obris Konjske glave na okuci reke. Sve je izgledalo veličanstvenije, ne- go što je on zamišljao. Pustinja, ne- obična reka, m račna atmosfera i ne- izmerno prostranstvo livada prema zapadu. Tamo preko, nalazilo se pod- ručje poznato pod nazivom „zapad- no od Pekosa“, a na severu pružali su se bujni pašnjaci Nju Meksika.

Olzbruk se pre m raka prebacio sa stokom preko reke. Posle večere bi- li su on i Bert u naročito vedrom ra- spoloženju. Olzbruk je doneo jednu bocu iz kola i ponudio Vejda vis- kijem. Prem da je Vejd bio zakleti neprijatel] alkohola, nije mogao od- biti jedan gutljaj. Nazdravio je evo* joj budućnosti, zapadno od Pekosa.

*

OJzbruk je ipak prodao stoku Džes Či2.umu. rlančer je teško mogao sa stokom proći pored velikog ranča „Sedam reka“. Kralj goveda izabrao je izvanredno strategijsko mesto. Po- sle gonjenja kroz pustoš zapadnog Teksasa, koja je smekšavala čove- ka, mogao se samo jedan od sto vođa gonilaca stoke odupreti dobroj po- nudi.

— Blanko, povešću Berta u Ari- zonu. Ostali ostaju kod Čizuma. Je li i vama ponudio posao?

— Nije, ali ja bih ga pitao, ovde je prekrasno!

— A da li biste pošli sa mnom. Plaši me ovaj paket zlata. Osećao bih se sigurnijim, kad biste bili po- red mene.

— Hvala Olzbruk, ja bih ostao ovde.

— Zašto? Mi se ipak dobro slaže- mo, već...

— P a to „već“ i jeste, Olzbruk! Bo- lje se osećam među nepoznatiml

— Razumem vas. Zelim vam mnogo sreće! Dopustite da vam dam jedan savet. Čizum u službu uziraa samo grube ljude. Nećete ovde naći krevet od ruža. U okrugu Linkolna

87

besnl ra t, a Cizum je delimično od-govoran za njega. Jednom je ovde imao Bili d’Kida i njegovu družinu. Možda ne znate da je Bili d’Kid naj- gori odmetnik ovog kraja. Ćizum je sada u zavadi sa Bilom.

— Ne razumem!— Bili d’Kid je sve zlo otelovlje-

no u jednom mladiću od osamna- est godina.

— Ipak ću pokušati da se ovde zaposlim.

— Mogu li vam isplatiti što ste jahali za nas?

— Radije ne, Olzbruk. Moja prva saznanja o dužnosti kauboja i vaša ljubaznost su mi dovoljna nagrada.

— Kako želite! Sećaću vas se, Blanko! I još jedno, mladiću, gde god budete i što god radite — osta- nite čovek kakav ste sada. Dakle... zdravo!

Vejd je dugo gledao za Olzbrukom, a zatim je potražio Cizuma. Kralj goveda bio je u cvetu muške snage, iako se govorkalo da boluje od ne- ke neizlečive bolesti. Bio je onizak, čvrst, izvanredno snažan čovek hlad nih plavih teksaških očiju, širokog lica i tankih usana.

— Gospodine Cizume, da li bih mogao raditi za vas? — upitao ga je Vejd.

— A šta znate?K ratka pitanja čizum je propra-

tio brzim oštrim odmeravanjem.— Ne mnogo — jahati i pucati!— Jeste vi taj čovek koga je 01-

zbrUk nazvao Blanko?— Da gospodine Čizum, ali to ni-

je moje ime.— Imena ovde ne znače ništa. Vi

ste ubrzali Ketlinov plan?— Imao sam udela u tome.— Hm, priča se da ste revolveraš.

Je li to istina?—■ Nisam bio poznat po tome.— Dobro, zaposliću vas za četrde-

«et dolara mesečno. Podignite u skladištu opremu. Izgledate prilič- no odrpano. Onda idite do Hiksa, moga predvodnika.

— Hvala gospodine, Cizum!— Do vraga; aovite me D2es>

— Da, meni bi viže odgovarao te^ži posao.

— Pogledajte svoje ruke.Dok je Vejd gledao svoje ruke,

čizum je nešto mrmljao. — Po svoj prilici niste ukrotili mnogo konja, ni posekli mnogo drva, ha, ha! Ali vaš mi se izgeld sviđa. Zašto niste otišli s Olzbrukom?

— Više volim nepoznatu okolinu.— Jedna grupa mojih momaka je

daleko u predgorju. Kad biste otiš- li tamo, mesecima ne biste videli čo- veka.

— To bi bilo divno.— Dobro, možda ću vas kasnije

angažovati protiv Ijudi iz Linkolna. Stvar pomalo postaje vrela. Dođite sutra. Poslaću obaveštenje Evansu.

VII.

Logor Čizumovih momaka nala- zio se na ivici pojasa omorika okre- nut prema stotinama. m ilja srebrno- zelenih livada Nju Meksika.

Vejd je bio oduševljen lepotom o- vog kraja. Omorike su bile raspore- đene kao u parku. Hladni vetrić je svirao svoju večnu melodiju. Iglice omorike, busenje trave i grimizno cveće sačinjavali su prekrasni sag. Malo dalje od logora šumeo je po- tok koji se penušavim vodopadom slivao u maleno bistro jezero. Pojas bujne trave širio se u nedogled. Na tom prostoru paslo je deset hilja- da bikova, krava, junadi i teladi s o- znakama Džes Čizum. Oznake uop- šte nisu bile potrebne, jer životinjc i onako nisu mogle napustiti taj og- romni pašnjak.

Vejd je našao ono mesto o kome je tako dugo maštao. Bio je kauboj slobodnih livada i ostaće tu sve dok ne bude i sam imao jedno stado.

Predeo se tako postepeno spuštao, da se to jedva primećivalo. Bila je to visoravan trave i juke, koja se pružala u tri pravca — na sever se prostirala dve stotine milja, na istoku se gubila u daljini purpum e ravnice Penhendla, a na zapadu j* bila okružena lancem cm ih planina«

38

Ranč „Sedam rek a“ nalazio se sto- tinu m ilja na jugoistoku Relce su odavde izgledale kao blještave tra- ke. Daleko iza njih video se Simeron kao treperava srebrna nit.

Bio je to veličanstven kraj, sas- vim drukčiji od Teksasa.

K auboje Džesa Evansa, zatekao je Vejd kako leže u hiadovini pod omo- rikam a. Najteži' posao im je bio ži- gosanje teladi. Istina m orali su stra- žariti zbog Indijanaca i krađljivaca stoke. Inače, njihovo glavno zanim a- n je bio je lov na pume, vukove i kojo- te, koji su živeli od stoke. Uostalom to je za kauboje bila obična logor- ska vežba.

Džes Evans, predvodnik, je vitak kauboj, grgurave kose, plavih očiju i krivih nogu. Iako je imao tek dva- deset godina bio je nadaleko poznat po mnogim stvarim a, a najviše zbog nekadašnjeg p rija te ljs tva sa Bilom d’Kidom.

— Do đavola Džes, — tužio se po- sle nekoliko dana Vejd, — šta imate protiv mene?

— Zaboga, m ladiću — uzviknu Džes, — šta imam protiv tebe?! P r- vo, ne boriš se!

— Slušaj, Džes, da li bi bilo pa- metno da izvučem revolver protiv tebe? Ako već treba da budom pro- stre ljen onda bih hteo da im am ba- rem 50 odsto izgleda za to. A borba sa tobom mi ne pruža takav izgled.

— Otvoreno rečeno, Blanko, ka- ko ja, dovraga, treba da znam da li te mogu pobediti u izvlačenju revol- vera?

— Ja to znam Džes!— Uvek su govorili da mogu tu-

ći Bila d ’Kida, — nastavio je Džes. — Ja zaista mislim da bih ga tukao Bili opet misli da ne bi. Nadam se, 7,aboga, da se nikad nećemo sresti, po.cotovo sada. kad је on posvađan sa Čizumom!

— Zbog onog što sam čuo o Bili- ju voleo bih da prisustvujem tom susretu!

— Ne govori ništa protiv mog sta- rog druga. M orali smo se razdvoji-

ti kad je pošao krivim putem , ali neću da ćujem ništa protiv njega.

Jedan od kauboja dug i tanak kao letva, upao je u ovu zabavu.

— Džes, malo ti radiš. A pored toga pokvaren si i pusti sirotog Blanka na miru. Ti tačno znaš da je on najbolji čovek kog je Cizum uzeo.

— No, pa Siu onda? Ovamo su ga dopratiJi gla.sovi da je revoiveraš. On svakog zeca pogodi tačno u gla- vu. Blanko је novajiija kakvog ja još nisam sreo. H iadnokrvan je do le m ere da ga se uopšte ne može na- lju titi, a posudiće svakom sve, osim svog revolvera. Daće poslednju ci- garetu, slajaće na straži umesto dru - gog i u rad iti svačiji posao. Igra po- ker po dvadeset pet centi, a nikad nije dobio ni dolara. O sebi nikad ništa ne govori. Kad neko nešto pri- eao o devojkam a, on ustaje 1 odla- zi. P itam vas šta uopšte da otpočne- mo sa takvim momkom?

Ljudi se nasm ejaše na ovo.— Džes, nešto ću ti reći, — odgovo-

ri Vejd. — Obojica imamo mnogo ra- zloga, da ne povredim o desnu ru- ku. Dopusti da nam čvrsto vežu de- 6>ne ruke i da se borimo samo sa le- vom.

— Sa revolverirna?— Ne, šakama.Predlog је naišao na glasno odob-

ravanje.— Nije loša ideja! Ali, ne, proklet

da sam ako to učinim! P redajem se i volim te! Da nisti tako tajanstven, bio bi pravi drug.

— Ja sam hteo da vi svi budete moji drugovi. Nisam ja kriv ako vi to niste.

— Blanko, ti si divan čovek.Evans je sad govorio sasvim dru-

gačije.— Budi uveren da te mi svi vo-

limo. Ali, ti ne razum eš kauboje kao što mi tebe razumemo. Ti treba da si iz Teksasa, ali nisi Teksašanin. Đolaziš odnekud sa severa, a to ni- šta ne govori o tebi. Potrošio si ce- lo slđadište m unicije i stalno pucaš. Osim toga imaš oči, ruku i m unje-

39

vite pokrete pravog revolveraša. Ti si već ubio više ljudi, sigurno ne sa- mo onu dvojicu, o kojim a je pričao O lzbiuk. To ne um anju je našu ljubav prem a tebi. Ali, sem m ene svi mom- ci su pomalo ljubom orni na tebe. To će proći, ako ostaneš duže kod nas. Ali, ti nećeš dugo ostati. Sigu- ran sam da ćeš otići čim padne sneg.

Vejd je malo spustio glavu i n ije rekao ništa. Bio je zapanjen i neka- ko pogođen što ga je taj pošteni kauboj tako brzo i tako dobro upoz- nao. Nije mogao poreći ni jednu reč. Ako dosad nije mislio na odlazak, sada je bio siguran da će b iti tako kako je Džes rekao.

— Nadam se da te nisam uvredio, — reče Evans.

— Ti si me samo naterao da raz- m išljam o sebi, a to nerado činim. V erujem da si me sasvim dobro u- poznao.

— Sviđa mi se što priznaješ to. Blanko, svako od nas im a slabu stranu . Svakako je im am i ja. Zato sam tako zajedljiv. Ovaj naš posao je pesma za kauboje. Ali, znaš šta? J a bih hteo da se v ra tim u kockar- nice i krčme. Zelim da doživim neki bu rn i doživljaj sa lepom devojkom. Tako nešto ti sigurno ne želiš Dak- le, samo vedro, Blanko! A sada, vi lenštine, šta da radim o da bismo za- radili svoju platu?

— J a radim , — odgovori suvo- n jav i kauboj i pogleda niz padinu.

Neko je predložio da se karta ju , ali Blanko je to odbio.

— Sada ne, Džes. Tamo dole u daljin i pojavili su se neki oblaci prašine.

— Sefe, zaista se tam o dole nešto kreće.

— Dobro, Džek, uzjaši sa B lan- kom i pogieđaj šta je to tamo. Vas dvojica uvek nešto tražite.

Vejd i Džek otkrili su neku g ru- pu Indijanaca, koji su oterali dva- desetak goveda. Crvenokošci su bili daleko i nisu se mogli raspoznati jesu li iz plem ena Utah, K iova ili Ko-

manči. Jašili su goli na divljim ču- pavim m ustanzim a.

— Oni jaše oko predgorja, — re- če Vejd. — Ako bi mogli da ih do- stignemo.

— Ja ih neću juriti! Nisam lud da me Džesi šalje u sm rt.

Pola sata kasnije n jih dvojica su se v ratili i za tren u tak prekinuli m i- rnu igru kauboja u senci drveta. Džek je izvestio šta se desilo, a E- vans je psovao kao neki gusar.

— Džes, ta nisu oteli više od dva- deset goveda.

— Dovraga, šta me briga za sto- ku! Ovi razbojnici ovde su mi uzeli pet dolara. A sađa moramo odjahati. Kako je težak taj kaubojski život.

P rv i pu t je Vejd jahao sa Cizumo- vim jahačim a po tragovim a k rad lji- vaca, Cesto je jahao za svoj goli ži- vot, ali to n ije bilo ništa u poređe- n ju s ovim. Evans je mnogo %ahte- vao od svojih ljudi, pre nego što su prisilili Indijance da v ra te ukrade- nu stoku.

— Kiovi! D.rugi p repad ovog leta!— dahtao je Evans, kad su se n je- govi jahači sakupili oko njega. — Gazda će podivljati. Misliće da n i- smo dobro pazili. Nema smisla da pratim o lukave crvenokošce. Osta- vićemo goveđa da pasu do sum raka, a onda ćemo ih o terati natrag.

Bila je već uveliko noć kada su se sa stokom v ratili u lo^or. Taj indi- janski napad malo je zaposlio Evan- sove kauboje. Indijanci su došli po- novo i opet nisu usoeli da odvedu stoku. Povukil su se dajući otpor. U toj borbi bio је ran jen jedan cr- venokožac. Vejd ga je m ajstorski po- godio sa velike daljine.

Ubrzo posle toga im ali su žestok okršaj s otm ičarim a stoke i Vejd je ponovo om irisao barut.

— Kauboji, otmičari! — lju tito je govorio Evans. — Još ćemo biti u- vučeni u ra t u okrugu Ldnkoln!

— Da to možda nisu Ijudi Bfli d ’Kida? — upita Džek.

— Bili tnko nešto ne bi učinio,— odgovon Džesi.

10

— Како se razvija taj ra t gove- đara?

— Prokleto slabo za Mek Svino- vu partiju. Svi su poubijani, iako se za njega bore Bilijevi momci.

U septembru više nisu morali bi- ti tako oprezni. Evans je trebalo da ostane ovde do sredine oktobra i zatim da otera etoku dole do zim- skih livada.

Oktobar je bio tako divan, Pred hladne dane hrastovi i javori postali su zlatno-žuti. Jasike su takođe po- žutele, a divlja loza se crvenila na stenama.

Prvi put u svom životu Vejd je mogao da jaši do mile volje. No, br- zo je prošlo to prekrasno doba, ta zlatna jesen i Vejd je s ostalima go- nio golemo stado ka zimskim ledi- nama. Trebalo im je deset dana da stignu do livade „Sikomora reka“, ko- ja nije bila daleko od Cizumovog ran- ča. Ležala je na rubu spornih liva- da — miliona akri, koje je Cizum tražio za sebe. Drugi rančeri, koji su držali m anje goveda, takođe su polagali pravo da koriste to plodno zemljište. Borili su se međusobno i po cenu da razljute kralja goveda.

*

Kauboji baciše svoje zavežljaje s ležajima pod stabljike pamuka na obali reke. Evans je sa stokom po- slao samo tri jahača.

— No, dolazi veselo doba — reče on. — Sada se vraćamo u kaubojske špilje. — Džek i Slipi, uzmite sve- že rezerve hrane. Ostanite malo na ranču i saznajte sve novosti! Reci- te čizum u da smo jaći za hiljadu i sto glava, nego prošlog proleća. To će razveseliti starog vraga.

Vejd je našao zgodno mesto za spavanje. Iako se ovaj logor nije mogao uporediti sa prekrasnim me- stom pod omorikama, to je još uvek bio raj.

U neposređnoj blizini prelazio jereko reke stari karavanski put.panski misionari išli su ovuda još

p re tr i stotine godina. Zatim su nji-

me prolazili Spanski pustolovi, ka- snije francuski trgovci krzna, ame- rički istraživači zlata, pioniri i kau- boji sa svojim stadima. Bio je to ve- kovni put pun krvi i prašine.

U suncokretu, kod jednog sruše- nog drveta, načinio je Vejd sebi le- žaj. Nikad nije zaboravljao da u ko- žnom prsluku ima sakriveno bogat- stvo i da papirni novac nosi u pos- tavi svog kaputa. Još nije stigao da izbroji novac, koji mu je otac dao onog poslednjeg strašnog dana. Ov- de mu novac nije bio potreban. Ali, doći će dan.

Odjednom je na obali primetio malu grupu jahača na tamnim ko- njima. Puls m u je počeo ubrzano da radi. Džes Evansovi momci bili su grubi, ali prema ovim jahačima oni su ličili na devojke.

Vejd se oprezno došunjao bliže i video da Džes govori sa mladićem, vitka stasa, koji je sišao sa konja i držao uzde. Iz mladog čoveka zra- čila je jaka volja, iako se njegova o- deća nije baš slagala sa tim. Revol- ver je nosio levo, sasvim drukčije od svih ostalih na zapadu.

— Dođi ovamo, kauboje, — obra- ti se Džes Vejdu.

Kad se Vejd približio, opazio je da je Evans bled i nekako uzbuđen.

— Pruži ruku, mom starom pri- jatelju Bili d’ Kidu!

— Helou, — reče mladić glasno i hrabro pruži ruku.

— Helou, Bili d’ Kid, — odgovori Vejd. — Zaista mi je drago što mi se pružila prilika da vas upoznam. Džes mi je pričao o vama.

— Klađim se, ništa dobro, — od- govori Bili smešeći se.

Vejd je gleđao u najbistrije, naj- hladnije oči, koje je ikad video. Ci- nilo mu se da Kidov pogled prodi- re upravo do njegove duSe. Bili d’ Kid je bio privlačan mladić. Da mu prilikom osmeha nije stršio jedan zub, mogao bi se čak nazvati i le- pim.

Imao je nežno, ali đrsko, bleđo 11- ce kao da je isklesano iz kamena. Bili d ’ Kid je bio onakav, kakvog

и

ga је zapad načinio. Izgledao je kao i svaki drugi mladić, imao je m la- dalačku svežinu, ali je u stvari bio odrastao čovek, koji ne poznaje strah.

— Ne sećam se da je Džes išta lo- še govorio o vama, — odgovori Vejd.

— Blanko, Bili je upravo došao iz Linkolna, — reče Džes brzo. — Njegovi momci su ubili šerifa Bej- kera i nekoliko njegovih pomoćnika. Rat govedara će se voditi do istreb- ljenja. Bili kaže, da je čuo za tebe i da bi hteo da razgovara sa tobom. Nije mi poznato o čemu. Ali, mene to plaši.

— Stani, Džes! — reče odmetnik, kad je Evans hteo da ode. — Sto se mene tiče, možeš me čuti, ako on pristaje.

— Samo ostani, Džes, — reče Vejd ozbiljno. Predosećao je neku opasnost. Kao lisica, koja dugo nije čula nijednog psa, naslućivao je o- pasnost od udaljenog lajanja.

— Vi se zovete Blanko? — upita Bili d’ Kid.

— Ne, zadržao sam to ime, jer sam jednom rekao da sam došao sa izvora Blanko.

— Džes, je li to sigurno taj čo- vek? — upita odmetnik.

— Mislim da jeste. Samo slobod- no govori.

— Ali vaše pravo ime je Holden Vejd. — Holdene vi ste poslednji od jedne bande napadača na banke.

— To ne priznajem! — trgnu se Vejd. Bio je duboko pogođen. Ose- ćao se kao da mu je istekla krv iz lica.

— To nije potrebno! Ali, ako ete zaista Hodlen, ja sam vam prijatelj, a i Džes takođe.

— No, dobro, ja sam Holden! — promuklo reče Vejd.

— Kod Cizuma je борог teksaš- kih policajaca. Traže vas. Dojašiće do Evansa, čim saznaju da se v ra- tio iz brda.

— To će oni već ovog trenutka saznati, dodade Džes besno.

— Holdene, reći ću vam kako će- te se izvući, — nastavi Bili d’ Kid. Govorio je mirno i ne sluteći da će pokolebati Vejdove nade o sklanja- n ju ispred policajaca. — Nedavno sam upoznao nekog Teksašanina, zvao se Blu. Hteo je da nam se p ri- ključi. Ali, on je jahao sa još neko- liko momaka, koje nisam hteo da primim. On je rekao da bi čizumov novi revolveraš Blanko mogao biti Holden. Očito je čuo pričanja sa раб- njaka. Možda vas je neki jahač i o- pisao. Ja ne znam da li vas je on izdao policajcima, ali Čizum će to svakako učiniti. On se zauzima za otmičare goveda, pa čak i za konjo- kradice, dok se ne zna da jašu za njega. čizum i ja smo odavno ras- krstili. On je bio protiv jednog En- gleza Tanstena, mog prijatelja. Dru- žina iz Linkolna ga je ubila. Ja sam potukao neke od njih, a ubiću i Ci- zuma, čim ga sretnem.

— Kako ste saztiali za policajce?— Sasvim slučajno. Sreo sam Bad

Sletna. Sinoć je bio kod Čizuma i is- pričao mi sve novosti.

— Je li rekao ko je na čelu tek- saških policajaca?

— Ne.

42

— Bad ga n ije prepoznao. Bio je neki s tari jarac, crvenog lica i dubo- kog glasa.

— Mehefi, zaboga! — m rm ljao je Vejd.

— S ta bi se desilo, ako vas uhva- te? — up ita Bili.

— Meci, ili doživotni zatvor.— V erujem da bi bili meci, —

prom rm lja Evans.— Blanko, — reče Bili, kao da je

na ta j naičn hteo da zakopa Vejdo- vo pravo ime, — pođite sa mnom! — Im am divnu družinu. Uvući će- mo policajce u ra t okruga Linkoln. Ti prokleti lovački psi. Slažete li se?!

— Hvala, Bili, — jedva progovori Vejd. — Lepo je od vas što hoćete da m i pomognete. D opustite da raz- mislim! „U hvatiti ga bilo kako“ — to je njihova deviza. Oh, ja sam to uvek znao! Zašto se ne b ih borio?

— U redu, B lanko, dođite! — uz- v iknu Bili i još jednom ispruži gip- ku ruku.

V ejdu se činilo da se survao u po- nor.

— Stani, Bili, — viknu Džes. — Nisu propale sve šanse! Mogu ga sa- mo slučajno pronaći.

— Blanko, — želite li da se bori- te ili da pobegnete? — upita mlacli revolveraš, koji je pobio više ljudi, nego što je imao godina.

— Ja bih se borio, a l i . . s l i . . .Džes Evans kao da je čitao nje-

gove misli.— Eno tvog konja, Blanko! — po-

če on. — Uzjaši i idi odavde!Neko je svirnuo iz grupe jahača

na obali reke.— Hei. Bili, dolaze jahači.— Koliko su daleko od nas?— Tri-četiri- milje!— A ko su?— Ne znamo, ali nisu ni kaubo-

ji ni Indiianci.— Blanko, to su vaši policajci!

Odiašite! Ako ikada sretnem Blua, ubiću ga, — reče Bili, prilikom ra- stanka.

Džes je otrčao sa Vejdom do mes- «■0 сНр ip staiao nieaov konj. Vejd

je uzeo iz žbuna svoj kaput i p rt- ijag. Džes m u je pomogao prilikom sprem anja.

— Idi uz reku do brežuljka, a on- da pođi paralelno sa putem . Drži se stranputice, štedi konja. Svakako o- biđi Linkoln. Policajcim a ću slagati da sam konjički narednik. Zadržaću ih i uputiti u pogrešnom pravou. Hajde, p rija te lju , kreni!

VIII.

Vejd je poterao konja kroz pa- muk, stalno se okrećući. Njegovo uz- buđenje ovim neočekivanim obrtom prešlo je gotovo u paniku. N0 , i po- red toga hteo je u jednom trenu tku da se zaustavi i prkosi ljudim a za- kona. Neka snažna sila prisiljavala ga je da to ne učini i da krene da- lje.

Ju rio je kroz suncokret i između drveća. Džes Evans i Bili d’ Kid su ga još uvek gledali i m ahali mu. Bi- lijevi tam ni jahači bili su okrenuti u suprotnom pravcu, a zatim su od- jahali sa reke. Kad se Vejd ponovo osvrnuo već su bili daleko. Njegov snažni konj je išao laganim lcasom.

U jedan mah ugledao je prašinu daleko na „Starom p u tu “. Pomislio je da će valjda celog svog života m r- zeti te žute oblake prašine. Konačno je stigao do brežuljaka. Još jednom se osvrnuo. Preko jednog dalekog grebena videla se grupa jahača u urednoj koloni. Cak da je bio i dvo- struko udaljen, prepoznao bi teksa- ške policajce. Cinilo m u se da sa njim a jašu zakon i pravda.

Spustio se na samu obalu reke. Tuda je tog dana prošlo jedanaest hiljada goveda i trag njegovog ko- n ja će se izgubiti kao igla u p lastu sena. N apuštao ga je polako onaj panični strah . Nije trebalo da bude tako siguran. N ikad on nije bio sla- bić. Ali, iznenadni šok, kad m u je Bili d’ Kid rekao za policajce bio je strašan. Za tren u tak su m u otka- zala sva čula. Još uvek se nije ro t- puno povratio i s nnnorom je ooku- šavao da postane hladan i prkosan.

43

Stigao je do m esta na kome su po- jili stoku. Posle nekoliko m ilja po- novo se osvrnuo. Više nije video va- loviti predeo. Počeo je slobodnije da diše.

Džes Evans zadržao je policajce. Oni su verovatno prenoćili kod n je- ga, ili su odjahali n a trag do ranča „Sedam rek a“. Lako je pobegao. O- voga pu ta život m u je spasao Bili d ’ Kid, zloglasni i odvažni razboj- nik. Uvek će se sećati tog m ladića i njegovog revolvera sa leve stra- ne, tog njegovog hladnog, mirnog glasa i njegovih prekrasnih očiju.

*

S tari traper, pogledao je Vejda s puno razum evanja i p rija te ljstva.

— Idem u planinu do svoje koli- be da postavim zimske zamke.

— Zarađujete li od toga dosta?— Pre je to bilo isto što i kopa-

n je zlata. U to vrem e sam radio pu- nom parom. — I trgovina s Indijanei- ma je bio dobar posao, sve dok ka- ravan i nisu na te ra li Inđijance u rat.

— Pada li ovde zimi sneg? — ra- doznalo upita Vejd.

— Svakako. Kada se načini sne- žna kora, trčim o na skijam a. Jeste li ikad to pokušali. kauboju?

— Ne, ali želeo bih da pokušam.— Pa provedite zimu sa mnom.— A što?— Pođite sa mnom na mesec da-

na u prekrasni iov na severne jele- ne i medvede.

— A dolaze li do vas ljudi?— Teško se dolazi do moje koli-

be.— Ali, vi me i ne poznajete? Mo-

gao bih biti i Bili d’ Kid ili neki drugi razbojnik ili odmetnik?

— Mogli biste biti, ali vi to niste! Imao sam sina s one strane Velike Reke. Da je živ bio bi vaših godina. P rista je te li mladiću!

— Idem sa vama, a što da učinim sa konjem?

— P ustite ga slobodno! Tu blizu je jedna dolioa, u kojoj prezim lju- ju srne i jeleni.

— Traperu , vi ste izasUr'ik boga, nikad vas niko ne bi smeo uv . editil

*

Ponovo se između Vejda Holde- na i m ržnje, straha, očaja i zla is- prečila neočekivana, ali dobrodoš- la prepreka.

Uspon je tra jao dva dana i Vejd se plašio zbog svojih tragova. No, ubrzo se potpuno um irio, je r je pao sneg i potpuno prekrio sve tragove.

Sa v idljiv im žarom m ladića, koji čezne za avan tu ram a prihvatio sa novog načina života. Lovili su jele- ne i m edvede i osušili dovoljno m e- sa za zimu. Radeći ta j težak posao dosta je omršaveo. Ali, osećao se snažniji nego ikada. Tada je nepre- stano počeo padati sneg p re tvara ju - ći p lan inu u p rav u belu tvrđavit. Sada je trap e r učio Vejda skijanju, postav ljan ju zam ki i skiđanju kože skupocenih životinja. „Beli dan i“ u kojim a je sneg škripao na d ijam ant- ski čistom vazduhu, prolazili su kao začarani.

Posle večere sedio je Vejd uvek pred pucketavom vatrom i slušao in teresan tna traperova pričanja. Du- go je posle toga ostajao budan u svom udobnom krevetu , načinjenom od toplog krzna, osluškujući hu jan je snežnih oluja turobno zvonko zavi- jan je vukova ili gotovo opipljivu ti- šinu divljine.

Proleće je brzo došlo i Vejd je krenuo sa starim traperom u rloli- nu. K onja naravno više nije našao. Putovao je pešice kao prav i gov- štak. U Santa Feu se rastao sa s ta r- cem. Veid je osoćao da se mnogo iz- menio. Piistio je b radu i kad se p r- vi put video u ogledalu, ni sam sebe više niie prepoznao. Brada je p re- krila njegovo suvo i tvrdo lice. Mi- slio je da se obrije, ali se predom i- slio je r je to bila odlična maska. Sa- mo je kod jednog berbera malo u re - dio bradu. Zlatno žuta brada se do- bro slarrala sa njegovim čelično pla- vim očima.

Bio je iznenađen svojim sopstve- nim pogledom, koji mu se učinio sli-

иpogleđu Bili d’ Kiđa. Bilo je

Hobro Sto je oči aakrio sombrerom iirokog oboda.

Vejd se ođvezao poštanskim koli- m a do Taosa, gde je ostao jedan dan, л zatim nastavio put u Lami. Albi- kerk ga je mamio svojim Sarolikim indijansko-meksičkim životom. Upo- znao se s nekim trgovcem, koji je imao slobodno mesto u trgovini u Šiproku. Vejd ga je pratio i tako se zaposlio kod njega. Stanica je bi- la daleko u pustinji. Ovde je zavoleo Navajos Indijance sa njihovim me- kim govorom. Od crvenokožaca je kupovao pokrivače i ovčju vunu. Trgovac je bio neobično zadovoljan njegovim radom. I ovde se Vejdu činilo kao da je zauvek našao sklo- nište. Upoznao je pustinju, njene peSčane oluje, prostranstvo puno žbunja, kadulje i kaktusa i njena crveno-zlatna praskozorja. Ali čim je došla zima on je promenio miš- ljenje, je r je ovde stalno duvao le r deni vetar.

U proleće je krenuo na put pre- ma zapadu, prema zalasku sunca. Leto ga je zateklo kao pastira u Ma- ripozi. Na prostranoj zelenoj viso- ravni isprobao je svoj revolver na zečevima i kojotima, a katkad i na vukovima i pumama.

Sledeću zimu proveo je u logoru drvoseča u „Belim brdima'* tik na granici Arizone. Posao je bio težak, a plata bedna. Drvoseče mu se nisu svidele.

Idućeg proleča se našao u kraju, k'oji ga je već godinama privlačio. Nije se razočarao, ali je ipak bilo drukčije nego što je zamišljao. Po- šumljene planine smenjivale su se kaduljama, a hitri, hlađni potod te- kli su krivudavo. Vejd je putovao od ranča do ranča. Na pojeđinima je ponešto radio, a na drugima su mu samo davali hranu.

Kada je stigao do „Bele reke“, ve- rovao je da je to ranč njegovih snova. Ubrzo je saznao da je vlasnik ranča neki mormon, a i svi njegovi rad n id bili su mormoni. Dopali su mu se, iako su pokušavali da ga pre-

obrate na svoju veru. On se njim atakođe svideo, je r inače ne bi na- stojali da od njega načiiie mormona.

Sve je išlo dobro dok mu se poza- mašna ćerka vlasnika ranča nije po- čela udvarati. Otvoreno je nasrtala na njega. Sto je on više izbegavao njeno društvo, njeno iskazivanje na- klonosti postalo je sve neobičnije. To ga je nateralo da nastavi svoje lutanje.

Dolc je jahao kroz tu čudnu zem- Iju Arizonu, rešio je da se tu negde zauvek nastani. Nije mu se žurilo. Stari strah je iščezao i više se nije bojažljivo osvrtao. Gonio je svog konja sve dalje na zapad, a kad je došla zima, skrenuo je prema jugu u topliji kraj. Po nekoliko dana se zadržavao po logorima čuvara sto- ke, a u Taksonu je proveo zimu.

Tombston je tada cvetao, pa je odjahao tamo. Zlatna groznica za- vladala je ovim rudarskim mestom. Osim rulje istraživača zlata skupi- li su se tamo i kockari, lopovi, pok- varene žene, pustolovi, kauboji i putnici. Grad je očarao Vejda. Po- čeo je i on da traži zlato i imao je mnogo sreće. Našao je m alu bogatu žilu, iz koje je izvadio zlatne p ra- šine za više hiljada dolara. Neki za- vidljiv sused počeo je da tvrdi kako Vejdovo mesto pripada njemu, jer, je navodno on to pre njega kupio. Zatim se Vejd zaposlio u čuvenom lokalu „Ptičja krlotka“, gde se skup- Ijalo šareno stanovništvo Tombsto- na i kartalo ,,Faroa“.

Svojom spoljašnošću i ponaša- njem osvojio je jednu igračicu. K a- ko se govorilo na nju je polagao pravo neki poznati veliki kockar Monte. Vejd ju je ražalostio. Nije mogao da iskoristi njeno zanimanje za sebe. Ali, kad je kockar udario devojku, Vejd nije mogao da osta- ne miran. Pred gostima te kockarske špilje nazvao je tog kockara najpo- grdnijim imenima koja su m u pala na pamet, bacio m u karte i žetone u lice, prisilio ga da povuče revol- ver, a zatim ga je u dvoboju ubio.

Vejd ni ovde nije našao svoju sre-

II6u. Svi su ga počeli hvaliti posle dvoboja. S obzirom da je коскаг sm atran za najbržeg strelca, ova borba je Vejdu ponovo donela nje-

fovo staro ime „revolveraš". Vajet !rp, najpoznatiji revolveraš Tomsto-

na, bio je očevidac borbe.— To je revolveraš iz Teksasa, —

izjavio je on posle toga.Tako je Vejd u najdivljijem gradu

na granici Arizone, prem a svom srednjem imenu Brendon — prezi- menu svoje m ajke — dobio nadi- mak Teks Brendon i po tome postao poznat.

Mnoge ubojice, odmetnici željnl slave, pijani kauboji i kiockari lede- nih očiju, dovodili su ga u neželjen položaj, tako da se sve češće morao braniti od napada iz mraka. Ranio je tri čoveka pre nego što je bio pri- siljen da ubije još jednog čo\Teka. Prijatelji koje je stekao u Tombsto- nu, mnogo su ga cenili, a igračica je zahvalno prim ila njegovu zašti- tu. Ali, Vejd nije imao poverenja u svoju bezbednost. Jednog prolećnog dana, kada je ponovo procvetalo žbunje kadulje odjahao je iz Tomb- stona.

*

Južra Arizona bila je suviše top- la za Vejda. Na svom putu prema severu toplota je iz dana u dan o- padala. Pustinja je cvetala. Maglom prekriveni nizovi stena na horizon- tu obličili su se i obojili. Ostao je do jeseni u Tontobekenu i ta m u se divlja dolina puna mračnih šuma i krsitalnih potoka najviše svidela u celoj Arizoni. Ali u Pliznt-Veliju svakhn danom se očekivalo da pla- ne ra t između ovčara i govedara, pa je otišao dalje.

Jahao je preko Mogolon Rima I izgubio se u prekrasnim fiumama srebrnih jela, kao k rv crvenih javo» га i žutih jasika.

Po tim šumama ru tum arala кг- da stoke i jahači, koje je on najra- dije izbegavao. U novembru bio je sit mesa, iako je teška srca napus-

tio šumu. Preko zime je sekao đrv* jednoj staroj udovid u Kančaji I muzao njene krave.

Opet je došlo proleće. Prvi put se trgao. Iznenadio se kada je otkrio koliko dugo već luta bespućima. Pet godinal Bile su to duge godine kao stoleća.

— Ti si jedan od onih kaubojatužnih očiju, koji se razm ahuju ге- volverom! — reče m u jednom stara žena. — Jadno je to za tako zgod- nog, ozbiljnog čovekal — Treba da nađeš ženu, koja te neće ispuštaU iz ruku, Teks Brendone. Inače bed- no ćeš završitL

*

Vejd je dospeo u kraj, koji ga je zadivio. Jedan za drugim smenji^ vali su se izvanredni pejsaži: doli* ne sa purpurnim sagovima, šume o-t morike, široke prerije sa sivim ked« rovima, a povrh toga šarolike gla- vice brda i gorskih lanaca. Duboko urezani kanjoni iz kojih se čuo m»> ki žubor vode iznenada su >e otva- rali pod njim. Golemi zidovi crve- nih hridina strčail su na ravnicL Svim tim vladao je masiv crnih pla- nina sa belim vrhovima.

Najviše ga je ipak očaravao itr gled nejasne fatamorgane, nad 9a- rolikom prerijom.

*

— Helou, jahaču, sjašitel — Poz* dravio ga je neki kauboj, koji j* ох štro odmerio Vejda svojim sivim <н čima od sombrera do mamuza.

To je bila livada zvana „Sezama otvori se“l Kauboji su stajali i seden li okolo sa tanjirim a i Salicama i i kojih se dimilo. Veseli kuvar doneo je Vejdu više jela, nego ito je ved danima pojeo. Družina se sastojala od šest jahača 1 dva starija čoveka« Izgledali su imućni: čizme i odeća, bisage i sedla — sve je to odavalo da rade kod bogatog rančera.

— Hoćete li zapaliti? — upita g« šef.

40

— Hvala.— Tražite li posao? — upita ga

drugi.Vejd je na njih ostavio dobar u-

tisak.— Da, ali mogu platiti što sam

pojeo.— Tako nešto još nisam čuo na

pašnjacima Arizone! Kuda namera- vate?

— Ni sam ne znam, jednostavno jašim, pa kud me moj konj odnese.

— Poznajete li ovaj kraj?— Ne. Da sam ga ikad upoznao,

nikad ga ne bih napustio.— Dobro, — reče govedar. — Da,

to je božja zemlja. Ima mnogo gove- da, ali i kradljivaca stoke. Kako se zovete stranče?

— Teks Brendon.— Negde sam već čuo nešto o va-

ma. Dolazite iz Teksasa?— Da, ali nisam tamo rođen.— Hm, tražite li posao?— Da, kad bi me primila tako do-

bra grupa, kao što je vaša.— Šteta, nas ima dovoljno. Osim

toga, moj šef uzima samo ljude ko- je poznaje. Obično prim a dečake i uči ih! — Cekajte da razmislimo. Možda bi se mogli zaposliti kod Dri- skola. Ali, taj ludački goni nove lju- de. Za Mejsonova predvodnika, Stu- arta je vrlo teško raditi. Brilu uvek treba ljudi, ali slabo plaća. Preosta- je još samo Penkarou, ali taj uopšte ne može da plati.

— Penkarou? — ponovi Vejd za- čuđeno. Pred njegovim očima se tog trenutka pojavio lik davno viđene i pomalo već zaboravljene devojke.

— Da, Penkarou, jedan Teksaša- nin, — nastavio je predvodnik. — Došao je na ove livade pre četiri ili pet godina. Imao je mnogo novaca i kupio je ranč Brenda Drejka, di- van pašnjak sa najlepšom okolinom u čitavoj Arizoni. Izgradio je velt- ku rančersku zgradu kakve nema u okolipi. No, pre nego što je uspeo da upozna ovdašnje odnose, nabavio je i pustio na pašnjake dvadesetak hi- Ijada goveda i dve stotine lepih ko- nja. Imao je dovoljno trave i vode

i počeo je u velikom stilu. I sam se stidim kako je Arizona prljavo po- stupila prema tom prekrasnom čo- veku. Ali on nikad nije tražio naš savet ili našu pomoć. Očistili su ga, a sada više ne m ože. . .

— Ko ga je očistio? — upade Vejd.

— Pa, kradljivci stoke i konja. Heksmeserovi ljudi i banda Balnz Dejmonda, lupeži ovog kraja.

— Mislite li da bi me Penkarou primio?

— Ako možete da pričekate na platu.

— Znam jahati i pucati — reče Vejd sam sebi.

— Tako i izgledate, Brendon, — odgovori predvodnik suvo. — Ali, vi ne ličite na kauboja i niste ro- đeni na konju.

— Nisam baš majstor u bacanju lasa i ne znam kuvati. Ali, za to će- mo lako.

— Brendon, možete reći Penkarou da sam vas preporučio, — odgovori govedar.

— Hvala, a kako se vi zovete?— Zovem se Louzford, predvod-

nik sam jedne od triju Olzbrukovih grupa!

— Olzbruk!— Da, on je takođe Teksašanin.— Vejd nije hteo da pokaže da

poznaje Olzbruka. Sad se začudio kuda ga je dovelo njegovo tum ara- nje.

— Ima li taj Penkarou i porodi- cu?

— To je đavolski velika porodica: majka, odrasla kći i četrnaestogo- dišnji blizanci — dečak i devojči- ca. Umesto da žive u punom blago- stanju nalaze se u bedi.

— To je surovo, — uzviknuo je Vejd zamišljeno i čvršće je pritegao opasač.

— A je li odrasla ćerka udata?— Ne, ali to nije krivica livade.

Svaki od nas bi se rado oženio sa njom. Džeklin Penkarou je uzbudila celi pašnjak. Zbog nje ima vifie bor- be nego zbog stoke, ali ona nikog ne gleda. Ona zna samo za svog oca, majku i decu.

47

— Louzforđ, kako mogu da do- đem do Penkaroua?

— Jašite pravo kroz p reriju i šumski pojas. Zatim skrenite prem a Mezi. Onda ćete naići na jeđan ka- njon, koji vodi na јид. Prvim po- prečnim kanjonom stići ćete do nje- govog im anja.

— Koliko ima donde?— Oko trideset m ilja. Prenoćite

kod nas, pa kren ite ujutro.— Bolje neka krene još danas, —

reče jedan drugi kauboj, — inače će m u Ben ispričati sve o lepoti Džeklin Penkarou.

Vejd ne reče ništa. U jednom tre - n u tk u ponovo je sve video — vitku pojavu u zasenjenom šatoru, sve- že ozbiljno lice i velike oči, tam ne kao ponoć.

— Ben, ja je još nikad nisam vl- deo, radoznao sam, — reče jedan kauboj.

— Ne može se opisati n jena le- pota, to se m ora videti! — reče Ben, očito bezuspešan, ali veran o'ooža- valac Džekline. — Visoka je, ali ne previsoka. Video sam je jednom u haljin i za ples. Divota momci, jed- nostavno divota! Njeno lice je lep- še od svakog cveta, ali čovek m ora pom isliti na cvet k ad je vidi. Usne su joj crvene kao krv. Mnogi bi pri- stali da posle njenog poljubca um ru. A oči, kao duboki bunari u kojima se ogledaju zvezde.

Vejd je odveo konja do trave i odsedlao ga. Raširio je pokrivač sa sedla l seo. Zapalio je oigaretu, a!i nije pušio. Opekao je prste i odba- cio je. Sunce je zalazilo, sum rak je došao i prošao, a on je ioš uvek ne- pomično sedeo. Kauboji su pevali, konji su pasli travu, kojoti su lajali, a noć je ukrašavala arm ija zvezda.

Penkarou, O lzbruk i ta nikad za- boravljena devojka tam nih očiju, uznem iravali su nje^ove živce. Ra- zum m u je govorio da m ora otići da- lje. N ije smeo dozvoliti da ga pre- poznaju Penkarou ili O lzbruk i da ga ikad više vidi tam nooka devojka. A- И, na to se n ije mogao odlučiti. Sa-

da, kada je čuo za n ju, n ije bio spo- soban za razum no rezonovanje.

Penkarou ga n ikad n ije video, a O lzbruk ga sigurno više ne bi pre- poznao. Ako ga devojka i prepozna, to ne bi m oralo biti tako strašno. Ona ga je spasla, a sad je u nevo- Iji. Njenog oca velikodušnog Teksa- šanina, opljačkale su vucibatine A- rizone, zbog čega je trpe la cela n je- gova poroaica.

Sedeći tako nepomično rešenje s* samo od sebe nam etnulo. Jedna m i- sao je potnuno raščistila naizgled veoma konfuznu atm osferu. Ovo je jedina p rilika da se oduži Džeklin Penkarou. Taj div lji k u tak Arizo- ne ga je neodoljivo privlačio. N je- noj porodici je bio potreban, h lad - nokrvan, odvažan i nepodm itljiv čo- vek, koji bi se rnogao uhvatiti u ko- štac sa bezakonjem . A on je sebe sm atrao takvim .

Sada je imao odgovor na p itan ja koja su ga odavno mučila. Odjed- nom je znao zašto se rodio kao sin čoveka, koji nije bio muž njegove m ajke? Zašto je voleo razbojnika Sajm a Bela? Zašto je njegov život od dečačkih dana bio ispunjen samo nasiljem , bežanjem , usam ljenošću i strahom ? Zašto je došao ovamo? Za- što je dao ono obećanje svome ocu?

Tog tren u tk a je našao ono što ni- kad dosad n ije imao: razlog posto- jan ja i cilj života! Na horizontu nje- govog životnog pu ta pojavila se tam nooka devojka!

IX.

Vejd je zastao na ivici kanjona. O duševljen izgledom okoline nije mogao verovati da sve ovo nije sa- mo san — ta šarolikost divlje A ri- zone.

Na svom pu tu kroz pustin ju naila- zio je tu i tamo na neki divan p re- deo. dok se sada sa puno strahopo- štovanja n ije zaustavio na ivici ovog plavog bezdana, koji je Louzford na- zvao K anjonom sumnje.

Bio je to za Vejda veoma čudan naziv. Zaprepastila ga je ta dubina, te okomite, crveno-žute stene, zele-

м kamene prečage. gde eu ee mogli nastaniti samo orlovi; penušavi sla- povi i bljeStava jezerca, melodija vo- de i vetra, tamnozeleni sag dole u dubini, mnogi sporedni kanjoni, ko- j i su isto tako bili duboki i veličan- stveni kao i glavni kanjon.

Setio se kanjona Smoki holoua u Teksasu, koji mu se nekad činio ta- ko sigurnim skrovištem za begun- ce. Morao se nasm ejati nekadašnjoj naivnosti. Smoki holou nije ni je- dan okrajak Kanjona sumnje. Ovaj klanac mogao bi se nazvati „stostru- kim kanjonom". Vejd je procenio da je Kanjon sum nje dublji od hi- ljadu stopa, a širok više od jedne milje, ali nije verovao svojoj proce- ni. Cinilo mu se da crvene stene ra- stu, što god ih je duže gledao. Sada je počeo shvatati zašto klanac zovu Kanjonom sumnje.

Ali, gde je ranč Penkaroua? U Tonto-Beknu takođe ima rančeva, ali tamo su između klanaca plodne doline. Ovde, u podnožju kanjona, n ije nigde video neku poljanu. Na severu, gde su se iznad pustinje di- zale ogromne planine, crne i bele video je široki pojas kedrovine i ibun ja kadulje, koji se postepeno penjao prema brdima.

Procenjivao je udaljenost do pla- ninskog lanca, pomnožio sa tr i i na taj način izračunao da su ta prim a- m ljiva brda udaljena preko sto mi- lja od mesta na kome je on stajao.

U tom pravcu postajao je kanjon žiri i kao da se ulivao u otvoreno polje. Potok je izvirao tam o negde u daljini, možda u zamršenom sple- tu purpurnih klisura, koje su se gra- ničile sa širokim pojasom kadulje.

Jahao je na jug i kao začaran pro- m atrao taj kanjon, koji se i dalje nastavljao. Kad je morao da skrene sa ivice hridina, goreo je već od ne- strpljenja da ponovo pogleda u pla- vu đubinu.

Konačno je put krenuo u dolinu. Bio je dobro označen i očigledno mnogo korišćen. Ali, kao i većina puteva u Arizoni, bio je neravan, »trm i pun šljunka. Krivudao je pre-

ћо padine, koja se počela drobiti podkopitama njegovog konja.

Ono, što mu je sa ivice kanjona izgledalo kao ravnica, bili su u stva- ri obronci i zelena ispupčenja po- krivena šumom, pravom zelenom džunglom.

Duž obe strane reke prostirala se šikara. Vejd je pošao na sever. Po- tok je u stvari bio reka, koja se pe- nila preko oštrih stena. Srne su se probijale kroz grmlje, medveđi tra- govi ukrštali su se ea Vejdovom sta- zom, a veverice su buljile u došlja- ka. Svaki pokret donosio je novo uz- buđenje, a kad je došao do jednog vodopada lepezastog oblika, ugledao je, kako o šljunčano dno udaraju ve- like, tamne pastrmke.

Vejd je stigao u svetliji deo ka- njona. Sledećeg trenutka zaustavio se pred većim jezerom, iz kojeg se čulo neko neobično grgljanje. Jeze- ro nije bilo ništa drugo nego pede- set stopa široki izvor. Kristalno ja - sno u njemu se ogledalo drveće i stenje. Taj prizor, okružen paprati, cvećem i mahovinom, prekriven blo- kovima stena, sa svojim kao ćilibar obojenim izvorskim otvorom, bio je lepši nego što je Vejd dosada video.

Krenuo je uzbrdo, a malo dalje put se razdvajao. Desni krak je vo- dio prema jednom ne baš sigumom grebenu, a levi se provlačio kroz ot- voreni predeo koji je ličio na park. U tom pravcu pogled je klizio izme- đu omorika i sivih klisura, kroz purpurnu kadulju i vaiovitu livadu, sve do veličanstvenih vrhova,

Ostavio je iza sebe Kanjon sum- nje, a ovo je trebalo da bude Penka- rouov pašnjak. Kad je prešao još jedan potok i obišao šumarak, na niskom brežuljku ugledao je dugu žutu brvnaru.

Sunce je bilo visoko, a beli obla- ci su plovili plavetnilom neba. P u - stinja je mirovala, a slatki, opor m i- ris kadulje ispunjavao je vazduh. Ugledavši Penkarouov ranS, obuze- lo ga je čudno uzbuđenje. Vejd je bio čovek koji nije trpeo polovična rešenja. U svakom trenutku je bio spreman da se uhvati u koStac м

»ajvećim nedaćama. Po svemu su- deći on će svoje malobrojne sposob- nosti m orati do maksimuma iskori- ■titi u službi kod Penkaroua.

Na to se Vejd odlučio još dok je posmatrao ranč, koji je još uvek pokazivao tragove nekadašnjeg sja- ja. Morao je još saznati sve nepoz- nate pojedinosti Penkarouove tra- gedije. U trenucima, dok je polako jahao prema kući, osetio je da je stigao do krajnje tačke svog dugo- godišnjeg lutanja.

Krivudavi putevi peli su se s obe strane brdašca. U pozadini, pod o- morikama, bilo je poređano mnogo šupa, koje je nadvišavala ogromna staja sa širokim vratim a u sredini.

Vejd je jahao prema glavnoj zgradi. Ispred kuće se pružala 5i- гока veranda. Tamo su stajali neki osedlani konji. Do Vejda je dopira- la galama, očito svađa.

Sedokosi starac, nervozan i oča- jan, stajao je ispred nekoliko ljudi, čiji je izgled Vejda odmah ]>odse- tio na Louzfordovo pričanje.

Vejdov dolazak prekinuo je obja- šnjavanje. Izgleda da je stigao u pravi čas. Jahači se okrenuše i uko- čeno ga pogledaše, očito iznenađeni.

Oko pedeset stopa od njih, Vejd je sjahao i nolako pošao prem a nji- ma. U njegovom pogledu, kojim je odmerio jahače, bilo je mračno ne- poverenje i hladna pretnja.

Zaustavio se na mestu odakle je mogao dobro videti te ljude.

— Oče, ko je taj čovek? — začu se neki puni, drhtavi ženski glas.

— Cini mi se, još jedan od ovih!Jahači su posle njegovog dolaska

odjednom zanemeli i zbili se u gru- pu. Dvojica su b ili m lađi ljudi — njihova lica nisu bila jako gruba, Na njima Vejd nije video oružje. Li- ce trećeg je bilo olovne boje, izbraz- dano bezbrojnim borama, a oči pre- predene i crvene. će tv rti je bio ru - žan, vučjeg izgleda. Ta poslednja dvojica nosila su o opasaču revol- vere.

<— No, Urba, >— reč* ofitro treći čovek, — ako se stranac već umorio

Ш

od buljenja u nas, mogao bi паш bar reći šta traži ovde?

— Sta hoćete? — zapita onaj, na- zvan Urbom.

— P ita jte vi najpre sebe, šta vi tražite ovde, — odgovori Vejd.

— Treba 11 da vam kažem da mo* žete ići dođavoJa?

Vejd je odmah video da nema po« sla sa pravim drskim banditima, ko- je je inače cenio.

Ni jedan od ove četvorice ljudl nije Vejdu zadavao nikakvu brigu^ Nisu to bili snažni l ju d i Ako, uosta- lom, jedan od dvojice naoružanih povuče svoj revolver, biće m rtav.

Utom je neka m lada žena izašl« iz kuće. Vejd ju je opazio preko gla-< va jahača. Nije znao da li ga je vi- še očaralo njeno lice ili pogled nje-< nih prekrasnih očiji. Bila je to ошк devojka, koja mu je spasla život.

— Oče, on nije njihovl reS* ona.

— Svi su jednaki —- jedan gorl odt drugogl — odgovori rezignirano ata-< rac. Stajao je uspravno. Njegove be* le kovrdže lelujale su se na pove* tarcu. Izgledao je lepo iako izmrša* veo — pravi TeksaSanin pri kraju svojih snaga.

<— Jeste li vi PtnkarouT *—t upi- ta Vejd.

— Da, ja sam Penkaroul Sta bo~ 6ete sa mnom?l

— Louzford, Olzbrukov pređvod- nik, me je poslao — tražim posla«

— Louzford nije moj prijatelj!— Oh, oče, to nije istinal — re-

če njegova ćerka.. — Louzford je bio uvek ljubazan, uprkoa Olzbru« kovom protivljenju.

— Ma, šta, prema tebl Je bio lju« bazan, devojko, je r je lud za tobotai« Stranče, Liouzford nije u mene Dh kakva preporuka.

Vejd se okrenuo ćertd 1 skinuo sombrero. Taj pokret je zahtevao mnogo hrabrosti, ali je morao to da odmah učini.

Cetvorica jahača su nemo zurila u Vejda. Iako su ceptali od besa, ми lnteresovalo ih je sve ovo.

Vi ste njegova ćerka? — upita Vejd učtivo aJi oštro,

60

— Da, ja sam Džeklin Penkr.rou, — odgovori ona brzo i pogleda Vei- đa sumnjičavo. Iz njenog bića izbi- jala je neka neobicna moć.

— Zovem se Brendon, nastavi Vejd, — želim da pomognem vama i vašem ocu.

— Da pomognete? — začuđeno u- p ita ona.

Penlcarou je na to samo odmah- nuo rukom.

— Džeki ne slušaj ga! Zar nismo imali već dvadeset jahača i zar ni- sam i pored toga bio prevaren i o- pljačkan? A ako on i nije takav, on- da je samo novi zaljubljeni kauboj, koji će posle samo cvileti za tobom.

— Oče, t a j . . . taj jahač ne izgle- da tako, a i ne govori kao ostali, — odgovori devojka porumenevši.

— Hvala vam na vašoj ponudi gospodine Brendon, ali nemam ni- kakvog posla za vas.

— Ne možete valjda očekivati da poverujem u to, — reče Vejd oz- biljno. — Mogu i sam videti, šta treba ovakvom ranču, čak da pret- hodno i nisam ništa čuo.

— Sigurno, ali ja sam htela da vam kažem da mi i kada bismo hte- li ne bismo mogli da vas zaposlimo.

— Ja ipak ostajem, — odgovori Vejd odlučno. — Vaš otac je, sasvim razumljivo, izgubio poverenje u sve Ijude. Ali, vi ste mladi i razboriti, gospođice Penkarou. Kažite mi, mo- lim vas, jesu il ovi momci ovde ne- prijatelji vašeg oca?

— Svakako da jesu! — Njene oći su gorele od srdžbe. — Oni su iz družine Bend Drejka. Prevario je oca i uvek postavlja nove zahteve. Sada su došli da . . .

— Jezik za zube, devojko, ili će tvome starom biti samo još gore! — ljutito viknu Urba.

— Hvala, gospođice Penkarou, — reče Vejd brzo. — To je sasvim do- sta! A sada, neka ti ljudi nastave svoju svađu sa vašim ocem.

— Stvarno?! — upita Urba. — A ako vas ja udaljim odavde jednim udarcem?

Vejd mu se nasmejao u lice, a za- tim stupio u stranu.

— Urba ne petljaj s njim! — ге- če drugi jahač. — Samo gubimo vre- me. Taj momak bi izgleda hteo da igra ulogu Romea!

— Penkarou, moj šef je izgubio strpljenje, a i ja ću ga izgubiti, — reče Urba bezobrazno. — Dajte hi- ljadu dolara, koje dugujete Drejku.

— Ja ne dugujem Drejku ni cen- ta! — odgovori Penkarou ljutito. — Svako govedo sam platio po dva pu- ta.

— To kažete vi, a valjda u ovoj zemlji nešto važi i Drejkova reč. Kako ovde nema suda i zakona, koji bi mogli presuditi ko je u pravu, iz toga proizlazi samo jedno: čovek protiv čoveka. Vi nemate kauboja i vi m orate izgubiti.

— Većina koja je bila kod mene sarađivala je sa kradljivcima sto- ke. Drugi nisu bili dovoljno hrabri da se bore za svog rančera.

— Slušajte, Penkarou, vi izgleda želite da me vređate? — upita Urba.

Penkarou nije odgovorio. On je očito izbegavao sukob sa ovim ja- hačima jer, svaka svađa u ovom kraju završavala se revolverskom pucnjavom. A Penkarou je imao po- rodicu, koju nije hteo da ostavi bez starateJja. Zato su ovi, a i drugi ja - hači, koristili tu činjenicu i drsko su se odnosili prema starom.

— Penkarou, hoćete li nam dati novac ili ne? — upita Urba nestrp- ljivo.

— Kad bih i imao toliko novaca, ni centa više ne bih dao Drejku!

— Onda ćemo odvesti vaše konje i krdo stoke, koje smo pronašli. Valjda će to izravnati taj mali dug.

— Ne! — uzviknu Penkarou be- sno.

— Oče budi oprezan! — prekli- njala je Džeklin.

— Džeki, molim te idi u kuću! Pusti me da psujem!

— Neću; možeš slobodno psovati preda mnom, jer ću i ja to početi da činim.

51

— Oh, Urba, zar nije divna? — prim eti Urbin pomoćnik. — Pogle- daj joj oči i uzdrhtala prsa!

Vejd je presekao pogledom tog kauboja.

— Pa, da, — odgovori Urba. Po- peo se malo uz stepenice zureći u Džeklinino bledo lice. Ona je malo uzmakla. — Džeklin, mislim da bi vi mogli spasti svog oca!

Njeno vitko telo se izvilo brzo kao munja. a njena ruka je poletela. U- darac je bio više nego šamar. Urba je posrnuo i gotovo pao. Podigao je ruku do krvavih usana i srdito je pogledao. АИ, njena razjarenost ga je umirila.

— Gubite se odavde pre nego što vas sve poubijam, — viknu im ona.— Ja vas se ne bojim! I nemojte mi- sliti da ne znam pucati! Moj otac poznaje Bend Drejka. On je lažov i lopov! Gori j e . .. mogla bih o to- me govoriti! A vi ste samo njegove bedne sluge.

— Pogledaj tu divlju mačku! Ka- zala je ono što stari nije smeo! — kreštao je Urba i sa puno mržnje pogledao rančera. — Penkarou, uze- ćemo vam konje! A drugo, zauzdajte ovu Skorpiju . . .

Još uvek je oštro gledao rančera. Taman je hteo da pođe kad je Vejdu prekipelo i kad ga je snažno udario levom rukom u prsa i gurnuo nazad.

— Vi prljavi razbojniče, vi ste svoje kazali, a sada je red na mene,— reče on.

Urba je bio tako preneražen da nije bio u stanju ni da se pomeri s mesta.

— Džeki u kuću! — oštro viknu Penkarou, predosećajući katastrofu.

Devojka je kliznula kroz vrata, ali ih nije zatvorila.

Vejd je ukočeno gledao u ljude, koji su stajali gotovo u istoj liniji sa Urbom.

— Bil! — viknu Urba. — Taj mo- m a k . . .

NjegOv prijatelj se približavao Vejdu, polagano spuštajući ruku prema revolveru, — sigurno više da zastraši, nego da zaista izvuče kolt.

Ali, već je odjeknuo pucanj Vejdo- vog revolvera. Bii se srušio kao vre- ća.

— Urba! — viknu on opominjući, iako više nije bila potrebna nikakva opomena. Urba je uzmakao u stra- nu, gotov da pobegne, ali je od stra- ha stao kao ukopan.

Urbino lice bilo je sablasno ble- do. Samo budala bi mogla pogreš- no protumačiti nastalu situaciju. Vejd je spustio zadimljeni revolver.

— Urba, ja bih hteo da ubijem i vas, — reče on hladno i prezrivo. — Ali, ako vas jednostavno ubijem to ne bi bilo dovoljno za uvredu Pen- karouove ćerke.

Prišao ie Urbi, tresnuo ga teškim koltom po ustima, tako da je ovaj pao.

— Čoveče ne pucajte! — jadiko- vao je Urba, pljujući krv. — Učini- ću sve što god hoćete. . . Povlačim uvredu, oprostite mi!

— Povucite svoj revolver!— Ne, ja nisam revolveraš! Ce-

kajte, Brendon, čelcajte . . . Oh bo- že!

Kad je Urba s teškom mukom us- tao Vejd m u je upro cev revolvera u stomak.

— Stanite, Brendon! — stenjac je Urba očajnički. — Ostaviću goveda i k o n je . . . Izdaću Drejkai Njegov na- lo g . . . Reći ću sve: Drejk po svaku cenu hoće da dobije đevojku.

Vejd je polako napeo oroz revoj- vera i ponovo ga uperio u Urbu ko- ji se previjao u samrtnom strahu.

— Ne, ne! — vrištao je. Posrnuo je i pao na leđa.

— Povucite svoj kolt! — ponovo reče Vejd.

Urba se derao od bola i nemoćnog besa. Odjednom se naglo digao i po- vukao revolver.

Vejdov m etak pogodio ga je u p r- sa.

— Ovamo vi momci! — reče on mirno олој dvojici nenaoružanih. — Odnesite obojicu odavde!

Oni skočiše kao opareni i brzo r>o- vezaše m rtve za sedla.

■

— А sađa Sujtef — rece Vejd. Dobro sam vas zapamtio. Ako vasjoš ikad sretnem, ubiću vas, bili vi naoružani ili ne. Eecite svome gazđi, da je Urba govorio protiv njega. Re- d te m u da izbegava Teksa Brendo- ва. A sada odlazitei

Gledao je z a njima, dok nisu nesta li pod omorikama. Onda se lagano vratio do kuće. Penkarou, koji je sve ovo gledao tako je umorno seo na stolicu, radostan što se sve ovo zavrSilo i što ne m ora više stajati. Na drugim vratim a se pojaviše u- plašena Иса, a kada je Vejd stigao do verande, iza leđa starog, pojavi- la se devojka.

Vejd je ponovo vladao sobom i bio potpuno miran. Ovo je za njega bila velika šansa i nije hteo da na- pravi ni najm anju grešku. Smatrao je da je najbolje da sklanja od de- vojke lice ili barem oči.

— Da, Penkarou, Arizona je div- lja za jednu pristojnu teksašku po- rodicu, surova zemlja! — reče Vejd rančeru.

— Da, krvava zemlja! A ja sam izabrao baš ovu pustu livadu.

Sad se pojavio i bosonogi četrna- estogodišnji dečak. Bio je plavokos i ličio je na oca, ali m anje nego Džeklin.

— Gospodine, ja sam sve čuo i video.

— Zaista, ta gde si bio? — odgo- vori Vejd, kome se dopao otvoreni pogled dečaka.

— Bio sam u dnevnoj sobi sa maj kom.

— A zašto mi nisi pomogao? — upita Vejd u šali, ali dečak je to shvatio ozbiljno.

— Ja sam hteo, ali m ajka me je zadržala. Osim toga, otac mi ne da nikakovo oružje.

— To moramo zameriti tvom ocu,— reče Vejd ozbiljno. — U Arizoni moraš znati da barataš oružjem.

— Džeki, — viknu rančer, — reci m ajci da je ovde sve u redu. Pove- d i Hola sa sobom!

«— Ali, ja želim da ostanem ovde,— bunio se dečak, dok ga je sestra

odvodila. — čovek m i se sviđa, a ja sam s i t . . .

— Penkarou, za Teksašanine nije svojstveno da dečacima zabranjuju da barataju oružjem.

— To je kriva njegova majka! U- jak m u je bio revolveraš i ubili su ga policajci. Odonda ona mrzi оги- žje, a to je osnovni razlog moje pro pasti.

— Je li vaša kći istog mišljenja?— Pa vi ste je čuli, Brendon, i mo

žete biti sigurni, da to niste vi uči- nili ona bi sama poubijala te n it- kove.

Džeklin se vratila.— Oče, ja sam ih malo umirila.

Hol će se brinuti za Brendonovog konja. Hajdemo u kuću.

Vejd je pošao za njim a u dobro o- svetljenu sobu sa prozorima na dve strane. Bila je udobno uređena Go-t lemi kam in i crteži Navajo Inđija- naca odmah su se svideli Vejdu.

— Izvolite sesti, stranče, — reće Penkarou. — Brendon — tako ste rekli da se zovete?

— Da, Brendon.— Odakle dolazite?— Sa zapada, ali rođen sam u Mi

suriju. Zovu me Teks.A h a . . . ćerko ostavi nas samel

— Ne, oče, odlučila sam da ибе- stvujem u svim razgovorima o sud- bini porodice. Oprosti što ne slušam, ali ti si napravio čitavu zbrku. Naj- gore je ono što se sađa desilo. Do- šlo je vreme za promenu.

— Vidi ti! — uzviknu rančer iz- nenađeno, a u sebi se radovao. — Ti si isti buntovnik kao i Hol! Bren don, to je moja najstarija ćerka — Džeklin, upravo je navršila dvade- set jednu.

— Dobar dan, gospođice Penka- rou, — reče Vejd poklonivši se.

— Brendon, ta Arizona nas je sve upropastila, — nastavi rančer.

— Ne mogu to da zamislim, — re če Vejd. Hteo je da prodrma ranče- rovu hrabrost. — Vi još niste star. A gospođica Džeklin isto tako nije skršena. Vaš mladić Hol je vatren. Koliko mogu da ocenim svi ste bor-

■b e n l Ako po vama koja sam upo- znao procenim i ostatak vaše poro- dice, smem se kladiti da ćete još imati uspeha.

— A ko ste vi, u stvari? — upita Penkarou i začkilji.

— Običan lutajući јаћаб, — odgo vori Vejd uz osmeh, koji je razoru- žavao.

— Izvinite što sam tako radoznao! — žustro reče Penkarou. — Vi ni- ste kao ostali jahači, koji su dola- zili ovamo. Ne treba ni da vas pitam jeste li revolveraš. Ja sam Teksaša- nin. Zenin b ra t Glen bio je brz u po vlačenju, — ali vi ste b r ž i . . . Ko vam je pričao o meni?

— Došao sam u Louzfordov logor 1 tražio posao. Rekao je da se stidi kako vas je Arizona upropastila. Pričao m i je kako su vas svi redom pljačkalL

— Aha, i zbog toga ste došli da tražite posao?

— Penkairou, pomislio sam da eam možda takav čovek, kakav vam je potreban.

— Ha, to sam i ja pomislio, ali... Jeste li vi sigurni da vas ovamo ni- je doveo kakav razgovor o Džeklin?

— Oh, oče! — prekinula ga je de- vojka i pocrvenela. — Kakvo je to pitanjel

—* P a zašto ne7 — razdraženo u- pita Penkarou. — Zar već mnoštvo jahača nije dolazilo ovamo da bi ti se udvaralo? A na kra ju b i posta- jali obični nitkovi. Zašto da to od- m ah ne pitam Brendona?

— Nisam uvređen, Penkarou, — odgovori Vejd. — Louzfordovi jaha- či su zaista pričali o gospođici Džek- lin, ali samo najlepše. Još pre toga aam odlučio i...

— I natrčali ste pravo na družinu Benđ Drejka... Dakle, Brendon, ja vas nisam ljubazno primio, ali hvala bogu što ste ostali, iako sam vas ja terao...

— Oče, m ister Brendon je očigled- no odavno odlučio, — reče Dieklin.

— Brendon, na evoju »ramotu, moram priznati da ne mogu platiti

svoje račim« u gradu, a kamoli pl«ićati čoveka.

— Ostavite to! — reče Vejd brzo, — Imam nešto ušteđenog novca. I« mao sam sreće u Tombstonu i iz jed- ne žile sam izvukao nekoilko hilja« da dolara. Kasnij« sam s« pomalo kockao i dobijao sam. Uzajmiću vam novac.

— Vi m e ne poznajete! — reč* Penkarou pocrvenevšL

— M ister Brendon, *— uzviknu Džeklin, — kako bismo mogli da tako nešto prihvatimo.

— To m orate sami odlučitL Dajt* m i malo vremena. To što lam ubio dva nitkova, nije za mene naročita preporuka.

— Brendon, v i ste jednostavno đošli ovamo kao putujući jahač, zar ne? —- upita rančer. — Vi nemat* rođaka, ni kuće, ništa 8to vas d r- ži u životu. Vas je privuklo to, što su ovde opljačkali neku čestitu po- rodicu? Dojahali ste ovamo i uhva- tili nekoliko tih prljavih tvorova na delu i poubijali ih...

Vejd je ćutao je r nije znao Sta da kaže na ovo.

— Čuo sam već za takve slučaje- ve, — nastavi Penkarou. — Kad sam bio mlad, hteo sam i ja da tako ne* što učinim. Ali nikad se nisam na- dao, da će se meni tako nešto dogo- diti... Sada slušajte! Pogledajte I te je još ostalo od ranča, pa ako m i- slite da još imam mogućnosti da s* izvučem, onda ću uzeti vaš novao i dati vam posao za koji ste sposob- ni i koji m i je potrebniji od novca, stoke i jahača.

— Hvala, Penkarou. Učiniću Ito god mogu!

— Evo moje rukelVejd je u snažnom stisku osetio

Iskrenost 1 naklonost što je obećan valb bolju budućnost

X .

Penkarou je nervozno hodao po sobi kao čovek probuđen iz unosa«

— Brendon, izgubio sam povtart-

64

nje u svoje saradnike, a mislim i u boga.

— Imao sam surov život., — odgo- vori Vejd. — Ja sam to već mnogo puta osetio. Ali, iz svake teške si- tuacije nešto me je spasavalo.

— Teške situacije?! Ja sam stari Teksašanin, obuzet brigom za svoju porodicu. Ali, kada ste ubili onu dvojicu bilo je to kao da je udarila m unja u tamu moga očaja!

— Oče, — reče Džeklin. — Ne smemo podivljati.

— Ne možemo živeti u Arizoni i večito poslp svakog udarca podme- tati drugi obraz. Džeki, reći ću m aj- ci da je prva krv na našem tlu izaz- vala promenu. Pričaj dotle sa Bren- donom.

Kad je Vejd ostao sam sa devoj- kom, gledao je uzbuđeno u pod. O- na je ćutala. Osećao je, kako njen popled miruje na njemu, pa је po- kušao da se uveri da ne stoji kao krivac pred sudijom. Hteo je da osi- gura da ga ona, i u slučaiu da ga je poznala, ne oda ocu. Ali, on nije znao kako da to sprovede.

— Gospodine Brendon, — jeste li lagali ocu? — tiho np ita Džeklin.

— Ne, — odgovori on uplašeno, i prvi put je pogleda pravo u oči. Njene velike tamne oči temeljito su ga ispitivale sa svojom intuicijom žene.

— Niste došli zbog mene?— Ipak... ali i radi vašeg oca i

cele porodice. Zvao me je vaš težak noložaj.

— Vi ste to tako objasnili. Ali ja... ja sumnjam. Ja sam često bila razočarana. Recite mi otvoreno — nije il samo zbog mene? Zbog brb- ljanja koja kruže o meni, zbog na- ziva kojim me nazivaju ti divlji ja- hači i priča da ja ovde samo čekam da me neko uzme?

Vejdovi obrazi su goreli od stida pred njom. Ona je bila veoma oz- biljna i bleda. Mora da ju je na o- vakav razgovor prisilio veoma jak razlog.

— Stanite, — reče ona brzo. kad je hteo da progovori. — Bez obzira

na razlog vašeg dolaska — vi ste spasli moga oca. Povratili ste mu veru i nadu u budućnost. Zato vam ja mnogo dugujem. Ali, želim da znam... Reći ću vam istinu i ako or,da ostanete, bilo bi dobro, da bilo bi...

— Gospođice Penkarou, molim vas! — prekinu je Vejd, — nije po- trebno da išta govorite.

— Znači, lagali ste? — Iz njenih očiju su vrcale varnice.

— Ne. Odlučio sam se da dođem ovamo, još pre nego što su vas Louz- fordovi kauboji spomenuli. A ti lju- di nisu ništa loše kazali za vas.

— Hvala, to je velika razlika.A tada joj je rumen oblila lice i

vrat. Jedan* trenutak je sakrila lice među ruke, a zatim je ponovo hrab- ro potfledala.

— Vi ćete sigurno razumeti kada vam kažem da sam ovde, u Arizoni, položila ružan isnit. Imala sam še- snaest godina, kad smo preuzeli ranč, a sada imam dvadeset jednu. Prvu grupu očevih kauboja morali smo otpustiti, jednog po jednog, zbog njihovog obletanja oko mene. Da kažem istinu, nisu to bili ljudi. Bend Drejk je pokvarenjak ođ ko- ga je otac kupio ovaj ranč. On me je nazvao imenom koje vam ne ffio- gu kazati. To, i činjenica da sam i- mala tu nesreću da me sm atraju le- pom — privlačilo je jahače na naš ranč. Samo neki kauboji su bili pri- stojni. Ostali su bili kao Urba i nje- govi ljudi. Moram priznatr da sam se obradovala kad ste ga ubill. Oh, bože, кчко sam se ovde namučila!

— Ali zašto ste ostali baš ovde? — upita Vejd.

— To je najčudnovatije. Mi smo zavoleli Arizonu i to ne samo zbog toga što je naše imanje ovde. U po- četku smo bili vrlo srećni. Hol je ceptao od oduševljenja. a ja takođe.

— Ko je Bend Drejk?-ч- Govorio je šta je i šta пдје bio.

Otac ga je sreo u Holbruku, gde smo u početku živeli. Prodao nam je zemlju, koju je već davno trebalo da prenese na nas. Vodio je prvu očevu družinu i ukrao veći deo naše

59

stoke. Unesrećio je m ene i otac ga je m orao o terati. Od tada n ikad više nisam jahala osim blizu kuće.

— Kako on izgleda?— Visok, plav, zapravo zgodan.

Nema još četrdeset. — T vrdi da je poreklom iz Teksasa. Ali, dosta o njem u! Gospodine Brendon, nismo li se m i već negde sreli.

— Šta?! — V ejd se trgao i po d rugi pu t je pogledao pravo u oči.

— Nekako ste mi poznati. J a sam išla u H ustonu u školu. Jeste li bili koji pu t tamo?

— Ne. Bio sam na jugozapadu Teksasa, ali n ikad u civiliziranom delu. Nigde se nismo m ogli videti. Možda vas podsećam na nekog d ru - gog.

— Možda, — ne m ogu da se se- tim. Malo sam i smušena.

V ejd je osetio neizm erno olakša- nje, je r ga n ije prepoznala. Mogao ju je slobodno gledati. Lako je po- crvenela i skinula pogled s njega.

K ako je b ila lepa! Nije se mogao se titi ni jedne devojke, sa kojom bi je mogao uporediti. O čarala ga je.

Kosa joj je b ila valovita — boje izm eđu smeđe i kestenjasto-crvene i s ja jila se kao zlato. Lice je bilo ljupko, sa povijenim obrvam a i p re- k rasn im tam nim očima. B ila je v it- ka što je još više isticalo n jene žen- ske obline. Bila je kao neko čarob- no, zanosno stvorenje — lepo, h ra - bro i pam etno.

Uznemirio ju je Vejdov ispitivač- ki pogled. Pošla je prem a vratim a, a zatim se v ratila , kao da se ponovo setila đogađaja u dvorištu . Jedno- stavna pam učna h aljina i kecelja nisu mogle sak riti n jenu ljupkost. Im ala je zasukane rukave i na n je- n im lepim rukam a su se videli tra - govi brašna.

— Bila sam kod peći kad su do- šla ta četvorica, — reče ona.

Vejd je shvatio da joj je gleda- n je pomalo godilo, ali se već previ- še oteglo.

— Gospođice Penkarou , izvinite što ja ovako zurim u vas, ali vi p re- krasno izgledate.

— Hvala, čekajte dok vidite Ronul— Vašu sestru?— Da. Holovu sestru bliznakinju.

Kod nje nema tragova španjolskog porekla. Znate, moja m ajka je iz Kastilje. Ja pomalo ličim na nju, a Rona je više na oca.

— Hol ima sigurno četrnaest.. Ako je ona tako lepa kao vi...

— Lepa! Rona je najleDŠa devoj- ka koju sam ikad videla. Izgleda kao da ima šesnaest, a grgurava je kao i svi Penkarouvi. A tek oči — kao svetle Ijubičice!

— Onda sam zaista preuzeo na sebe najgori zadatak.

— Oh, to jeste! — odgovori ona sa puno sažaljenja. — Ali vi se to- ga nećete uplašiti.

— Ne, a vas ili vašu sestru nikad neću uvrediti...

— Ja sam vas uvredila! U posleđ- nje vreme sam... — zastala je i nije završila misao. — Gospodine Bren- don, ne mogu videti ni jednog kau- boja. Molim vas, shvatite me!

— Nisam uvređen. Od kada sam odrastao u moj život se nije ume- šala nijedna žena.

— Niste se ženili?— Ja? — zaista ne!— Niste imali devojku.— Nikad nisam imao prijateljicu.— Da vam i to poverujem? — u-

pita ona sumnjičavo. — Ta vi ste ipak mlad i — zgodan. Što je još važnije, poštujete žene, što se tako retko sreće.

— To je istina!— Onda ste vi bili neobično u-

samljeni?— Da, godinama sam poznavao sa-

mo divljinu i surove ljude. Kad sam bio u gradovima, bio sam prezauzet borbom da sačuvam život.

— Onda ste vi zaista, kako ono otac reče — revolveraš?!

— Da. To mi je ovde jedino i po- trebno.

— Moj ujak Glen je bio revolve- raš. Svi sem majke ga i danas sma- traju herojem. Morao se boriti za svoj život... Odnosi li se to i na vas?

— Da, i mene proganjaju.

— Gospodine Brenđon, to nam ne-će smetat! đa vas volimo i poštuje- шо! Još kao devojčica bila sam na strani ujaka Glena i svih takvih lju- di, koji ne mogu da im aju kuću, n i porodicu ni ikakvog zadovoljstva, n i m ira — niSta, osim revolvera i svoje strašne sudbine.

— To je tačno! All, molim vas, ne pričajmo više o meni.

— Bilo je potrebno, je r sam hte- la da saznam ponešto o vama.

— Možda ću vam jednom ispriča- ti svoj život... Cini mi se da vaš otac i Olzbruk nisu dobri prijatelji.

— Nisu, — odgovori ona brzo, — a li to n ije očeva krivica. Olzbruk ga je mrzeo јоб u Teksasu, a ovde јоб više.

— Zašto?— Obojica su voleli istu devojku

— moju majku!— Oh, razumem. Nesreća je, što

su izabrali isti pašnjak. Je li Olz- b ruk bio pošten sused?

— Sumnjam. On je lukav čovek. Otac nije nikakav trgovac, a ni na- ročiti odgajivač goveda. Olzbruk je to koristio.

— Na nepošten način? —> upita Vejd oštro.

— Sa moralnog gledišta da, ali ne i sa zakonskog.

— Moram saznati sve detalje nji- hovih odnosa. Koliko vaš otac još ima stoke?

— Ne znam. U svakom slučaju mnogo m anje nego na početku. Ima- mo još oko stotinu konja — izvan- rednih životinja — i nekoliko hilja- da goveda.

— Samo od toga ste živeli?

— I od farme. Sami obrađujemo rem lju i proizvođimo sve što nam je potrebno za život. U kanjonu i- mamo divnu farmu. Tamo nikad ne pada sneg. Toplo je i sunčano, a ima vode što u Teksasu nikad nismo i- mali.

— Je li veliki izvor na vašoj li- vadi?

— Da, on nam je i zadao mnogo brige. Olzbruk polaže pravo na nje- ga. Zapretio je da će tužiti oca u Feniksu. To i dugovi, teški dugovi, zabrinjavaju oca više nego krad- ljivci stoke. O krađi stoke doznaje- mo često sasvim kasno. Svi jahači su otišli od nas.

— Vi vodite očeve knjige?*— Da, ail u poslednje vreme, ne

usuđujem se da pogledam u njih.— Moramo ih odmah pogledati

zajedno.Ušao je Penkarou i uveo tamnopu-

tu ženu, koja je nekad morala biti vrlo lepa. Još uvek je dobro izgle- dala. Iza nje su došli Hol i jedna ve- lika devojčica, sigurno njegova se- stra. Njena bujna kosa bila je tako svetla, gotovo srebrna. Imala je div- ne oči, kao i Džeklin. Takvu lepo- tu Vejd još nikad nije video.

Majka i ćerka zaželele su Vejdu dobrodošlicu. Majka nije mogla da sakrije svoju sumnju da je i Vejd isti kao i svi jahači koji su bili kod njih. Ćerka je međutim bila veoma Ijubazna.

— Rona je sve videla, a zatim je pala u nesvest, — reče Hol.

— Nikad dosad nisam pala u ne- svest, — opravdavala se devojka. — Prisluškivala sam pre nego što ste

нdošli i bila sam besna. Po vašem po- gledu eam zaključila da ste na oče- voj strani. Kako sam se veselila ka- da ste se suprotstavili tom Urbil Ali, pucnji i k rv . . . odjednom mi je postalo sve crno pred očimal

— Ne pričaj toliko o tome! — re- če Penkarou. — Tvojoj majci je već zlo. — Brendon sada ćemo jesti, a zatim Hol može jahati sa vama dok žene ne spreme jednu kolibu za vas.

Trpezarija Penkarouovih je ima- la prozore na dve strane. Nameštaj i posuđe bili su iz boljih dana. Neko u porodici beše sposobna domačica. Vejd je pretpostavljao da je to Džeklin, a Biona je zadivljeno piljila u njega.

Zgrade na ranču bile su јоЗ nove 1 zbog toga tek malo oštećene. Spa- vaonice, kolibe i ostalo bilo je praz- no. Velika staja imala je sa svake strane dvadeset pet boksova.

Na Holov zvižduk sa livade je do- šlo vlše od dvadeset konja. Vejdu se dopao taj čopor čupavih, dugono- gih, vatrenih punokrvnih konja.

Kađa je izjahao sa rančerom i Holom, Vejd se ponovo oduševio o- vom okolinom. Nije mogao zamisli- t i lepši predeo. Žbunje kadulje, si- vozelena livada sa mnogo brežuljaka obraslih omorikom veličanstven splet planina na severu i dolina u zelenilu — sve je to objašnjvalo, zašto je Penkarou izabrao baš ovo mesto

Vejd је bio ubeđen da je završio lutanje. Opazio je oko dve hilja- ’de goveda. Mislio je kako Penkarou ipak ima više stoke nego što je on pretpostavljao. S obzirom da je tr - govina stokom u Teksasu, Kanzasu, Nabraski i Koloradu sve više zami- rala zbog krvavih sukoba, to je i Nju Meksiko trpeo velike štete, pa je Arizona imala izvanredne mo- gućnosti. Vejd je to znao. Intere- savao se za zimsku klimu. Bio je zadovoljan kada je čuo da hladno- ća i sneg ne predstavljaju ozbiljnu sm etnju za uspešno rančersko po- slovanje.

— Tamo preko ee nalazi veJdk, ot- voren kanjon u kome se može dr-

žati više stoke, nego što sam ikađ imao, — reče Penkarou.

— Koliko je odavde udaljena že-leznica?

— Pet dana gonjenja, a usput ima dobre trave i vode.

— Ima li rančera u tom pravcuT►— Ima ih više.— Koliko govedara živi od ov«

livade?— Olzbruk, Driskol, Mejson, Dril

i nekoliko deseljeničkih porodica.— Koliko je, zapravo, velika ova

livada?— Ogromna, all ne znam tačno

koliko. — Duga je više od dve eto- tine milja, ne račimajući kanjone.

— Možete 11 reći, koliku b i se sto- ke na njoj moglo odgajati?

— Olzbruk tvrdi da ima deset hi- ljada. Ostala trojica zajedno imaju možđa toliko.

— Samo dvadeset hiljada па раб- njaku, koji bi mogao prehraniti po- la miliona! I to kad cene rastu! Pen- karou, vi biste ovde za pet godina mogli stvoriti bogatstvo.

■— Mogao sam ga već Imati! — reče ozlojeđeni rančer. — Mene su prevarili, nadm udrili 1 opljačkali.

— Da im ate dvadeset ili trideset hiljada goveda, mogli bismo za dve do tr i godine udvostručiti ta i broj. A za dalje dve godine — isto tako.

— Naravno, ali je viSe nemam to- liko, trebalo bi mnogo krava, bi- kova i dobrih jahača.

— Sigumo raddo eam na ran£e- vima i pomalo se razumem u taj po* sao.

Prilikom povratka Vejd Je razml- šljao o svemu ovom. Hol je jedv« čekato da pokaže Vejdu njegovu ko* libu.

— Gospodine Brendon, neobično mi je drago, Sto ste došli na kedro- ve pašnjake, — reče mladić srdač- no. — Roni takođe, a verujem i Dže- ki, iako je sita svih kauboja!

•— I ja se radujem, Hol, ali ostavl to „gospodine" i zovi me jednostav- no Teksl

68

— Divno, Teks, hoćete li me vo- diti na jahanje?

— Mladiću od sutra počinju ба- sovi.

— Časovi? Leti sam imao svakog dana po jedan školski čas kod Dže- klin, a zimi po tri, — tužio se Hol.

— Lepo! Ali, mislio sam na ča- sove iz jahanja, bacanja lasa, čita- n ja tragova i gađanja.

— O, Teks . . . zaista? — upita Hol oduševljeno.

Stigli su do male kolibe na ivici obronka, obraslog omorikom. Dže- klin je baš izlazila iz te kolibe.

— Šta se tako dereš? — upita ona strogo.

— Teks će učiniti od mene kaubo- ja.

— Teks?— Da, gospodin Brendon. Ne

smem ga više zvati ,,gospodine“.— No, onda Teks ima nov težak

zadatak. — Gospodine Brendon, ovo ie vaš dom. Hoćete li da pogleda- te?

— Reći ću Roni! — viknuo je Hol.— Krasno, pitaj odmah i Ronu

da li bi i ona htela da postane kau- boj.

Džeklin pusti Vejda unutra.— Kauboj! — upita ona smešeći

se.— Da, a to važi i za vas, gospofti-

ce Penkarou.— Kako je to uzbudljivo! Evo,

otac je izgradio kolibu za svog pred- vodnika, ali u njoj dosada niko niie stanovao. Na brzinu smo je uređt-li. Sasvim zgodno, zar ne?

— Tekuća voda i otvoreni kamin. Dobićete još sto i lampu.

Vejd je jedan trenutak razgledao kolibu i pokućstvo od omorike, obo- jeni sag i indijanski pokrivač. veli- ki kamin, slike i knjige, a zatim se glasno nasmejao.

— Je il to sve za mene, gospođi- ce Penkarou? Suviše udobno! Kad biste mogli videti one rupe u kojima sam ja sve stanovao i spavao!

— Zato vam je sada i potrebna udobna odaja.

— Da, ali ja se plašim , da se ova- ko p rašn jav i d ron jav n ikako neću moći uklopiti u ovu čistoću.

— U Arizoni odelo ne čini ooveka. — reče ona odm erivši ga od som bre- ra do čizama.

— A nego šta — konj i ravolver?— Dopao vam se Hol — pređe o-

na na drugu temu.— Svakako.— N ikad još n ije bio ovako sre-

ćan. Otac vas je uvredio kad ste do- š l i ... a ja . . . no, ja sam vas sm a- tra la jednim od m nogih Romea sa pašnjaka.

— Po onome što se odigralo u dvorištu mogli ste me sm atrati i ne- čim gorim.

— Ali, ne, trebalo je da odm ah vidim da ste vi čovek, kakvog sam odavno očekivala da dođe i pomog- ne ocu.

— Očekivali? — Pa . . . — Vejd je tražio reči. Bacio je som brero na krevet.

Džeklin ga je pogledala svojim dubokim očima.

— Mislila sam često na takvog čo- veka. Ali, izgubila sam već b ila na- du. Stidim se, što nisam odmah ot- k rila kakav ste vi. Znate, iako je život u Arizoni bio tako surov, još nikad do sada nisam videla krv i sm rt.

Govorila je sasvim tiho i uzbuđe- no. Te reči bi zvučale uverljivo i kada bi ih izgovarala neka sasvim iednostavna devojka. a ne Džeklin Penkarou. N jene izjave su bile po- tencirane njenim duhom i lenotom. To је bilo naiooasnije kod oje.

Većina m uškaraca je n ije razu- mela; bili su slepi pred činjenicom da svaka njena reč, svaka n jena že- lja, zbog lepote i snage njenog bi- ća, mnogo jače deluje nego obično.

— Oh, ja se radujem što ste do- šli, Teks Brendon! — reče ona izne- nada. — K ad prođe ovaj dan, kad mi nestane ove hladnoće, — reče ona i stavi ruku na srce, — onda ću im ati p rve srećne časove u nekoli- ko poslednjih godina.

V ejd je ostao sam na K edar ran - ču, kako su svi zvali im anje Penka- roua.

Gledao je, kako se izm enjena sret- na porodica odvezla u H olbruk. Na okuci jedna od devojaka je još jed- nom m ahnula maram icom . Ronina m aram ica je bila crvena. Ako ga oči n isu p revarile ova kojom je neko m ahao bila je žuta.

— Penkarouovi su nam eravali da u gradu ostanu šest — sedam dana. Vejd je pozajmio Penkarou sedam h iljada dolara od zarade na kopa- nju zlata i lcocki. Rančer je želeo da plati svoje preostale dugo-ve i da kupi razne potrepštine — alat, puške, m uniciju i ostalo. Vejd je zam išljao Hola u trgovini gde s e . p rodaje oružje, a devojke za vrem e njihove prve kupovine posle pet. go- dina.

Kad su mu nestali s vidika, spu- stio je rezu na vratim a i razrezao kožni p rsluk i kapu t da bi izvukao zlat.o koje je vukao već pet godina. Ujedno ie želeo da p rebro ii papirn i novac. O tvorio je velik očev novča- nik, ali to je izazvalo plim u uspo- mena i on ga je ponovo zatvorio.

Šta da počne sa tako mnogo do- lara, koji su bili opljačkani iz po- štanskog vagona i banaka. Prvo m ora dobro sakriti ta j novac. Osotio je veliko olakšanje kada je bankno- te izvadio iz odeće. P rvo je bio od- neo sve u drvarnicu. K asnije je od- lučio da nanravi sanduk koji bi za- kopao ispod poda kolibe. Verovao je kada više ne bude nosio taj no- vac uz telo. da će lakše zabo- raviti i svoj bivši život.

Zatim je uzeo pušku, pozajm lje- nu od Penkaroua — poslednju od dvanaest vinčesterki, koje je rančer doneo iz Teksasa. Stavio ju je u džep sedla. Od Džeklin je dobio o- lovku i notes. Tako oprem ljen odja- hao je u obilazak pašnjaka. Išao je pažljivo, oprezno. ali vrlo odlučno. Da je sreo sum njive jahače odmah bi ih pozvao na obračun. Na svom

XI pu tu do zapadnog kan jona naišao je na mnogo goveda. Procenjivao je broj. U velikom luku odjahao je za- tim do m esta gde se dodirivalo žbu- n je kadulje sa zelenom šumom. Tog dana prešao je pedeset m ilja. Bio je radostan što je u žbunju i u kanjo- nu naišao na mnogo goveda. Bez sum nje kradljivci goveda su po te- ra li veliko stado sa otvorenog paš- n jaka da bi ga posle, kad im se u - kaže prilika, odagnali dalje.

V rativši se iz ovog obilaska sedeo je u sum raku na pragu kolibe. Pen- karouova kuća izgledala je odatle m račna. G ornja greda dopirala je upravo do vrhova omorika, koje su zasenjivale m ali balkon. U toj zgra- di nalazile su se dve sobe — za Džeklin i Ronu. R ančer ju je podi- gao posle jednog noćnog napada, kada su pljačkaši gotovo odneli Džeklin kroz otvoren prozor spava- će sobe. Bilo je to godinu dana po- sle njihovog dolaska u Arizonu ka- da је Džeklin sedam deset godina.

Sledećeg dana jahao je na istok. Zapam tio je žigove stoke i brzo je obavio svoj zadatak, kao da je več odavno kauboj.

Trećeg dana je prolazio ravan predeo između kedrova, kanjona i pustinje. Sa jednog uzvišenijeg m e- sta mogao je pogtedom obuhvatit.i ceo pašnjak. To mesto, koje је inače dom iniralo celom zapadnom stra - nom im anja, bilo je udaljeno tri sa- ta jah an ja od rančerove kuće. Vejd je uživao u ovoj divnoj panoram i prekrasne Arizone.

Na povratku kod jednog od m no- gih brežuljaka, na priličnoj udalje- nosti ugledao је tro jicu jahača. N ji- hovo ponašanje, kada su prim etili da su otkriveni, ni jednog trenu tka nije dovodilo u sum nju razlog n ji- hovog šv rljan ja po ovom pašnjaku. U žurbano su pošli p rem a kanjonu.

Vejd je sjahao, izvukao pušku i oočeo da puca. Bili su predaleko da bi ih mogao pogoditi, ali je video kako puščana zrna podižu prašinu ispred njihovih konja. Jahači su od- ju rili u divljem galopu i uskoro su

59

т

bili izvan dometa. Na jednoj padinl su se zaustavili i posm atrali ga. V ejd je obesio pušku o seđlo i došao do m esta na kom e su b ili jahači ka- da ih je prim etio. K leknuo je i po- čeo m eriti tragove konja.

— Č uvajte se, v i momci! — v ik - nuo je glasno, kad je video da ga n jih tro jica još uvek posm atraju.

— D ovraga, ko b i to mogao b iti? ! •— M oram upoznati što p re lju d e s ovog pašn jaka, — reče on glasno sam sebi.

Pošao je n jihovim tragom i brzo lak ljuč io da su jahači došli iz ve- likog kanjona. Tek onda se vratio .

U ju tro je rano ustao. Rešio je da poeeti Penkarouovog najbližeg suse- da — jednog doseljenika, E lvuda L a jtfu ta , koji je živeo u jednom o- g ranku K edrovog kanjona. On je V ejda naročito interesovao, je r su Rona i Hol kazali da je L a jtfu t p ri- ja te ljsk i nak lonjen p rem a njihovom ocu.

V ejd se uskoro našao na maloj plodnoj farm i.

Sa jedne visoravni oivičene crve- nim stenam a, rušio se vođopad u dubinu. Bio je to m ali ra j. Vejd se čudio kako da ta farm a n ije već pala u O lzbrukove ruke.

Zgrada za stanovanje nalazila se na severnoj ivici doline. B ila je m a- la i grubo izrađena, sa zem ljanim krovom, na kojem je rastao korov 1 suncokret. Tu su sta ja le zam ke i farm ersk i alat. Po dvorištu su slo- bodno trčali zečevi, petlovi, sm e i m agarci. Psi na lancu su zalajaU, posle čega je iz zgrade izašao v las- plV Bio je to m ršav sed, s ta riji čo- vek. oštra pogleda. Posle pozdrava aa Vejdom on je upitao:

— Jeste li v i čovek o kome m i je Hol pričao?

— J a sam Teks Brendon, a v i ste ■lgurno E lvud Lajtfu t?

— Sjašite , jedva čekam da vam itisn em ruku . R adujem se što je Penkarou konačno dobio čoveka!

— Penkarouovi su otišli u Hol- Бгик da p la te dugove i obnove re - serve hran«.

■— To m l je neobično milo! Rado- znao sam samo otkud m u novac?

— Pozajm io sam im. Im ao sam sreće u Tombstonu, kopajući zlato i kockajući se. V erujem da sam do- b ro učinio što sam P enkarou uzaj- m io svoju ušteđevinu. Ono je n a j- lepši ranč, koji sam ikad video. I- m a još i stoke — nabro jao sam go- tovo četiri h iljade kom ada — dva- p u t više nego što je on verovao da ima. Na tom se pašn jaku može m no- go zarađiti. Pomoći ću mu.

— Dobro je što ste un ištili U rbu i njegovog saradnika, — reče dose- ljen ik i prodorno pogleđa Vejda. — T a vest je prošla pašnjakom brzi- nom šumskog požara.

— No, dobro, — reče Vejd, — Hol i Rona kažu da se m ogu osloni- t i na vas. Jeste li v i p rija te lj P enka- roua?

— P a svakako više nego što on misli! Već b ih davno prodao im a- n je da nem a to dvoje dece.

— Onda Penkarou ima, dakle, đva p rija te lja . Hoćemo li sarađ iva- ti?

— Im ajte puno poveren ja u m e- ne! Odavno sam već bio rešio da probušim nekog od tih podlaca.

— Vi sigurno m islite na Bend D rejka?

— Naravno, ali n ikad nisam im ao prilike za to. Im am ja sa D rejkom jedan stari neraščišćeni račun. Ali, najviše mi duguje zbog gospođice Penkarou. P re je često dolazila ova- mo, a sada se boji od D rejka da iz- jaši.

— Da, o D rejku ćemo kasn ije go- voriti. Je li ovo vaše im anje?

— Svakako.— Im ate li dokum enta o tome?— N astanio sam se ovde pred tr i

godine, a isprave šam dobio tek prošle jeseni.

— Ovo je, izgleda, plodna zem lja. A zašto ste se baš ovde naselili?

— Znam šta znači voda. H teo sam За sejem detelinu, a na pašn jaku da odgajam stoku. Već devet godina sam. u ovom k ra ju i sada sam siro- m ašniji, nego k»d d o ša a Ra*»

bojnici su mi oterali stoku, pa zato više ne gajim ni detelinu.

— Koliko bi n'ogli proizvesti de- teline?

—- Sto tona godišnje.— Oh, sada znam zašto Olzbruk

hoče da dođe do vaše farme.— On nastoji da po svaku cenu

otme od mene ovo imanje.— Neka se odsada čuva. Vi sigur-

no dobro poznajete govedarstvo?— U Arizoni nema govedara kojl

više zna od mene. Cetrdeset godina sam radio sa stokom i izgubio pola miliona, ali sigurno ne zbog neu- mešnosti oko uzgoja ili neumešnosti u trgovini.

Vejd je uzbuđeno ustao.— No, izgleda da vas je uzbudi-

lo moje hvalisanje.— Lajtfut, vi ste me sasvim uve-

rili da će Penkarou uspeti, a s njim i vi i ja.

— Bože, vi ste to tako brzo za- ključili!

— Penkarou ima pašnjak, a vi is- kustvo.

— Sigurno, i sam sam već odavno o tome misiio. Ali, za svaki podu- hvat treba novaca, ne mnogo, ali ipak novaca! Novac je u pitanjul Ali, ni te tri stvari — zemlja, isku- stvo i novac — ne koriste bez četvr- te: hrabrosti i snage da se protera- ju kradljivci stoke.

— To je moj zadatak, Lajtfut!— Dovraga, čoveče, vi sami pro-

tiv toliko družina? Nemoguće!— Moguće je.

Doeeljenik je nemo zurio u Vejda.— Hoćete li vi samo da sarađu-

jete? — upita Vejd direktno.— Najiskrenije govoreći, već go-

dinama nisam bio tako srećan kao ovog trenutka. Volim Penkaroua. Sa- svim sam lud za blizancima. A Dže- klin — pred njom sam poražen do nogu. Jeste li i vi to osetili. Bren- don?

— Ona je vrlo lepa i živahna!— To još nije ništa. Zaludiće celu

Arizonu. Za njom bi svi ludovali, tak kad bi nosila 1 mormonsku ka-

«

pu! — K ako m islite d a up rav lja t* K edar-rančom ?

— Sad ste m e priklfeStill. R adiču to bez mnogo p lan iran ja i razm l- šljan ja .

— To je prav i način! Neka idu dovraga p rep reke i teškoćel

— O nda smo, dakle, od danas sa - radnici?

— Svakako.— Elvud, nećete to n ikada zabo-

rav iti.— Samo trenu tak , Brendon, po -

stav ljam jedan uslov. D opustite m i da budem nepoznati konj u toj trc i — tih i učesnik!

*— Zašto, to m i se ne sviđal■— Pa, m ogu vam b iti neka v rs te

savetnika. G lavni posao b i ostao n a vam a. H teo b ih sam o da zadržim ovo im anje i da ga tako u red im da m e h ran i u starosti.

— Elvud, v i m ožete učin iti još mnogo! Samo detelina vam đonosi dovoljan dohodak. Vama je u s tvari potrebna pomoć.

— Poznajem jednog M eksikanca i njegovog sina, p astiri su. Oni b i m i rado pomogli. O nđa b ih im ao vrem ena da vam budem savetnik.

— Savetnik? VI m islite da pre* tražu je te pašnjake i da pronalazi- te parazite?

— Ne, više da pronalazim kuda i- de ukradena stoka koju ne te ra ju do železnice! Znam nekoliko d ru - žina. D rejka i Herobina velike k ra - Ijeve pašnjaka, rivale sasvim sam dobro upoznao. Mi do sada nism o uspeli da ih međusobno zavadimou M oja zam isao da buđem nepoznati konj znači da i ubuduće radim tako, kao što sam i do sada rad io — da se ne opredeljujem n i za jednu s tra - nu.

— Pretpostavim o da v i budete, kao što ste rekli, naš tihi saučesnik« A šta bdsmo dalje preduzeli?

— T reba polako rad iti. N ikakve nagle promene. Bilo b i pogrešno da doteram o novu stoku na pašn jak pre nego što zaplašimo kradljivce. — U prv i m ah je dovoljno da se Pen- karouova ttoka ponovo etera ns

62

pašnjak. D etaljno pretraživanje kla- naca, šum a i pašn jaka moglo bi do- neti iznenađujuće rezultate.

— U to sam se i sam već uverio pre četiri dana.

— Ali n ije dovoljno pronaći uk ra- denu stoku. Nam a su najpotrebniji dobri kauboji. To je već malo teži problem . Trebalo bi to da budu ja - hači, koji bi vam bili odani i dušom i telom, jahaei, koji bi rad ili samo za h ranu , dok se stan je opet ne bi popravilo. Bremdon, m islim da je taj problem nemoguće rešiti.

— Za m ene nije, — odgovori Vejd sam ouvereno.

— Jeste li ikad vodili družinu grubijana?

— Ne ,ali mogu.— Kako ćete vi to rešiti, kad to

o.vde n i jednom rančeru n ije pošlo za rukom .

— N ađite m i samo nekoliko m la- dih jahača. Mogu b iti i nevešti, len ji i pokvareni. V erujem da bih od njih mogao nap rav iti dobru družinu. I to m oram učiniti, Elvud! mnogo ću im obećati i pokazati im da se k ra- đa goveda od gazde nikad nikom nije isplatila. N astojaću da me zavo- le! Probudiću u njim a poštovanje i sim patije p rem a Penkarou, Elvud, ja sam dugo živeo m eđu banditim a i prognanicim a, i znam da se goto- vo u svakom od njih k rije dobro srce, samo n ije baš uvek lako naći pu t do njega. Na takvom tem elju ću početi da gradim . Neću izbegava- t i da i sam zapnem i to će mi dati m oralno pravo da i od n jih tražim pošten rad. Konačno ću im reći, da ću ubiti svakog koji nešto pogreši. A to sam u stan ju i da uradim .

Lajt.fut je lagano ustao.— Brendon, ja znam šta bi vam a

trebalo . Prokletstvo, čudno j.e to ka- ko se stvari izmene kad dođe pravi čovek.

— Elvuđ, vi ste mnogo govonli, a n išta m i niste kazali, molim vas, izjasnite se!

L a jtfu t je ponovo seo.— Slušajte, sine, pre više od go-

dinu dana dojahao je ovamo jedan

teško ran jen i kauboj. Nisam ga n i- šta pitao, nego sam ga ne^ovao dok n ije ozdravio. S prija te ljili smo se. On se zove Hog Kinzi. N jegov otac je imao nekoliko teških, sušnih go- dina, koje su gotovo uništile njego- vu stoku. Hog im a sestru koju neo- bično voli. Da bi nevolja b ila veća, ona je obolela. Kako bi joj omogu- ćio lečenje, Hog je krao stoku i pro- davao je. Bio je o tkriven i m orao je pobeći. Njegova razdražljivost i la - ka ru k a na revolveru odveli su ga stranputicom . Da sam im ao novaca da ga pridobijem , spasao bih ga od toga. Sada živi sa šest v rašk ih mo- m aka kod P a jn M aunda. P re je če- sto dolazio ovamo, ali ga sad već dugo nisam sreo. Oni k rad u samo m ala stada, možda i od P enkaroua. Ali, nešto ću reći Iiogu u prilog. Još nikad nije dojahao do v ra ta Penkarouovih da traži posao.

— Šta zaključujete iz toga? — u- p ita Vejd.

— Da Hog još n ije sasvim pokva- ren. On ne bi mogao jah a ti za nekog rančera i u isto vrem e ga po tkrada- ti. Mislim da bismo ga mogli prido- biti.

— Gde je P ajn Maund?— Prečice — tridese t m ilja. Pu-

tem je mnogo dalje. Zimi je to m r- tav, m ali govedarski grad, ali leti je tam o vrlo živo. B anditske druži- ne kupu ju u P a jn M aundu razne potrebštine, piju i k arta ju se u k r- čmama. Pajn M aund leži na poštan- kom pu tu prem a M aripozi i N ju Me- ksiku.

— Pokažite mi put, odjahao bih su tra tamo.

— Z ar ne bi bilo bolje da ja pr- vo potražim Hoga?

— Ne, inače hoću da malo upoz- nam okolinu. Ne bih se odm ah upo- znao sa Hogom ni sa bilo kim d ru - gim. Možete li još danas pozvati va- še p riia te lje M eksikance.

— To mogu, oni su na ivici ka- niona, žive u jednoj kolibi tu sas- vim blizu.

— Pozovite ih. Dođite na ranč i ostanite tamo, dok se ja ne vratim .

63

L ajtfu t mu je tačno opisao put.— Brendon, — reče L ajtfu t, — na

k ra ju ste me pridobili. - - Kad bi se barem sve želje ostvarile.

— Pokrenite svoj mozak, starino, — odgovori Vejd i pogleđa L ajtfu - ta u oči, — i želje će se sigurno is- puniti.

Svitalo je i sva okolina je polaga- no prelazila iz tam e u ju ta rn je ru- menilo. tice i đivlje životinje izmi- cale su ispred konja u brzom kasu. Kada je istok oblilo rum enilo izla- zećeg sunca, V ejd je već bio došao do pute ljka koji vodi p rem a Suvom kanjonu Taj kanjon je bio obrastao bujnim rastinjem . Tragovi medveda nestajali su pod zakržljalim hrasto- vima. Mali čopori goveda p lašlji- vo su se probijali kroz žbunje.

Na k ra ju kanjona jedna staza se odvajala. Arizona је ovog trenu tka pokazivala svu svoju šarolikost. Sm enjivale su se crvena, siva i pur- purna boja. Opori m iris rastin ja o- pijao je kao vino.

Vejdovom oatrom pogledu nije ni- šta umaklo. Daleko ispred sebe vi- deo je lepršanje ptičjih krila 1 sivi trup srne u žbuniu Na svakom ot- vorenom prostoru, Vejd ie zastajao i pažljivo izviđao okolinu.

No, i pored te opreznosti, on se žurio. kao i svaki drugi čovek koji je osećao da se nalazi na pragu o- stvaren ja svojih zamisli Zivot o ko- me je sanjao nalazio se pred njim i, po svemu sudeći, biće pun borbe, pusrtolovina i Ijubavi

Neposredno mu је predstojao ob- račurt sa rđavim ljudim a sa ovog pa- šnjaka. da bi Penkarou nadoknadio štetu i da bi se usrećila njegova po- rodica.

Vejd je priznao sebi da je zaljub- ljen. Zahvaljivao je sudbini što mu ie pružila p riliku i dala snage da se oduži svojcj spasiteljici Nije želeo n išta više, nego da je spase, pa ma- kar ga to stajalo i života.

N astanjene kolibe, jedna duga na- puštena pilana i konačno, jedan ranč

u zelenoj dolini, nagoveštavali su da se Vejd približava P ajn M aundu. Zatim je ugledao dug široki put, ko- ji je vodio u centar grada.

Ulica je bila pusta. Morao je du- go da ide dok je ugledao konje p ri- vezane za ogradu i nekoliko slabo obučenih m uškaraca, koji su rado- znalo zurili u njega.

Jedna stara, istrošena zgrada i ne- znatni znakovi života i rada govo- rili su da je stigao u centar P a jn M aunda. Privezao je konja za ogra- du i ukrućenih nogu ušao u m aga- cin. Veličina tog dućana i količina robe govorili su da se ovde snabde- va veliki broj kupaca.

U trgovini se nalazila jedna žena i nekoliko m uškaraca Vejdu se cd- m ah približio čovek, čiji neodređe- ni smešak nije mogao sakriti njego'- vu radoznalost

— Dobro ju tio , ser, šta mogu u- činiti za vas?

— Ja sam Brendon sa K edar-ran- ča, novi predvodnik Penkaroua. Htoo sam samo da se upoznam sa vama.

— Brendon, vi ste taj . . . O, da Penkarou! Mi poslujemo s njim On nam još nešto malo duguje.

— Da, ja treba to da isplatim . Koliko treba?

— O, rado! Novi predvodnik . . . Tako! Je li se Penkarou opet podi- gao?

— Svakako. Neće više tražiti k re- dite. Od sada će plaćati u gotovu. Doći ću malo kasnije

Vejd je izašao. Dok je odlazio u- žarenim putem, ništa nije previ^- deo. S tare kuće bile su od kam ena ili blata, a nove od drveta. Izgledalo je da postoji samo još jedan veliki dućan. I u toj trgovini bilo je iste robe kao i u prvom, samo u m anjim količinama. V lasnik je sedeo pred vratim a i pušio. Izgledalo je da je mnogo predusretljiv iji od m alopre- đašnjeg.

— Poznajete li Penkaroua? — upi- ta Vejd iznenada.

— Ne, nikad nisam imao posla s njim . Došao sam tek onda kad on

f i

već vlSe n lje kupovao u P ajn Maun- du.

— On će opet kupovati ovde. Ja •am njegov predvodnik, Brendon.

— Ja sam Hiks. Video sam da ste đoSli iz mormonskog dućana.

— Mormonski dućan — oh! Ko ga vodi?

— Džed 1 Set Bouzmen.•— Vi niste mormon?*— Ne. Hoćete li da kupujete kod

mene?— Mogu, ali ne znam da li će se

to avideti Bouzmenu?— Pa, oni i tako im aju mnogo

kupaca. Možda bi čak i više voleli kad vi ne biste odlazili kod njih.

— Ma, šta kažete!— Kažem vam to, Brendon, ali

bih vas molio da se to ne širi dalje.— Razumem, ovo je prilično vru-

će mesto za vas?— Prilično. Moraćemo jednog da-

na ipak o tić i. . .— Ista stara priča. Jeste li mož-

da čuli šta se dogodilo kod Penka- roua?

— Ne, već dugo nisam ništa čuo o njemu.

— Ubio sam Urbu i jednog člana njegove bande.

— Urbu, dovraga, onda ovde ne- ćete biti omiljeni!

— Bolje je ako budem nepopula- ran. Dolazi li ovamo Bend Drejk?

— Po šest meseci godišnje je ov- de. Svaku zimu provede u Pajn Ma- undu.

— A Herobin?— On je ovde, kad Drejk nije.i— Ne dolaze zajedno?■— Tako mi se čini.— Hiks, hteo bih da postanete

Penkarouov i moj prijatelj.— To mi nije teško. Ali, vi ste

čovek oštrih očiju, Brendon, vi ne- koga tražite!

— Vi ste pronicljivi, Hiks. Na- vratiću kasnije.

U maloj krčmi, koju je vodio ne- ki debeli mormon, sedela je, sigur- no zbog dobre kuhinje, šarolika skupina gostiju. Vejd ih je posma- trao, dok je jeo i došao do zaključ-

ka da bi se od svih prisutnih mo-gao pouzdati samo u nekog čoveka iz šum e i dvojicu kauboja.

— Vi ste na prolazu stranče? — u p ita vlasnik, kad je V ejd plaćao.

— Ne, sam o se upoznajem , — od- govori V ejd glasno. — J a sam B ren- don, novi predvodnik kod P enkaro- ua.

— Radujem se što sam vas upo- znao, svakako ćete navraćati kod mene.

— N ije potrebno n i p ita ti kad i- m ate tako dobru kuvaricu.

V ejd je izašao, svestan da je ime B rendon zaparalo uši nekolicini go- stiju . Njegovo ponašanje u P a jn M a- un d u je trebalo da upozori neke lju - de da je on čovek čvrste ruke.

Uspeh njegovog poduhvata u m nogome je zavisio od toga koliko će zastrašiti protivnike.

U prošlosti je izbegavao dvoboje, a na ovom pašn jaku m oraće ih tra - žiti. U tom je ležala njegova sna- ga. On se najm anje plašio otvorene borbe sa Drejkom , H erobinom ili nekim od njihovih ljudi. Više m u je zadavala brige činjenica da je m no- go odličnih revolveraša ubijeno s leđa ili iz zasede.

O P a jn M aundu su kružile glasi- ne da im a više zloglasnih krčm i ne- go trgovačkih radnji. N atpis na n a j- većoj se sastojao od nevešto n ac rta - ne bele mazge. V ejd je ušao u tu krčm u, p re tvara jući se kao da nekog traži. I ova krčm a je ličila na sto ti- n u drugih na zapadu.

Niko n ije pridavao naročitu paž- n ju njegovom ulasku i Vejd je po tom e zaključio da se još n ije znalo n i pričalo da je on došao u ovaj k ra j. G lasna svađa k artaša je tako- đe odvraćala pažnju od stranca u v ratim a.

U tom tren u tk u uputiše se prem a izlazu dva kauboja sa nisko obeše- n im revolverim a, zveckajući m am u- zama. N jihova lica b ila su tv rd a i crvena kao žar.

— Napolje, bednici, v ara te p rili- kom žigosanja, >— čuo sa dubok«

тgrub glas, — I od danas se držite podalje od Maunda!

— Pođimo, Hog, — reče jedan kauboj, obraćajući se drugome.

— Neka sam proklet, ako odem, — odgovori drugi.

Vejdove misli bile su brže od nje- govog ubrzanog pulsa.

Dok se grupa povlačila prema ba- ru, preprečio je Vejd pu t onoj dvo- jici i šapnuo im.

— Ne bežitelZatim se okrenuo oko sebe i stao

pred tu grupu. Tek sad je primetio da pred tom petoricom ljudi stoji veoma mlad, zgodan čovek, rume- na lica.

— Herobin, vi me ne možete ote- ra ti s ovog pašnjaka! — reče taj mladić.

— Slušaj, Kinzi, — odgovori čovek tamne brade za stolom, po- krivši rukom gomiiu žetona. — Ja sam te već opominjao. Izgubi se sa svojim ljudima ili ćeš brzo osetiti posledice.

— Ali, Herobin, ne možete me va- rati.

— To nije prevara!— A šta sam učinio? Dabogme,

dužni ste Džeriju i meni novaca, a pošto nismo m orm oni. . .

— Prestani da pričaš, — prekide ga Herobin. — Na ovom pašnjaku nije potrebno da neko nešto uradi, dovoljno je da mnogo priča pa da umre.

— Pogotovo ako ne nosi oružje kao ja sada ili ako ne pazi na svoja leđa, — reče Kinzi i prezrivo se na- smeja.

— Opominjem te još jednoml— Ah, dovraga, ne bojim vas se,

Herobin! Da mi je ovde revolver, drugačije bi vi govorili.

— Kauboje kao što ste vi uvek smatram naoružanim, — reče He- robin hladno.

— Ako treba da nestanem sa ovog pašnjaka ili da umrem, onda mi bar kažite zašto? — odgovori Kinzi va- treno.

— Mnogo govoritel

— Govorim ?l Dovraga, i v i govo- r ite i svatko govori, K ad b ih rekao Bend D r e jk u . . .

— Začepite u sta l — prošišta H e- rob in i m alo se o tisnu od stola.

V ejd je brzo shvatio situaciju . O n istup i i povuče svoj revolver.

— Stanite! — v ik n u on. To je od- jeknulo kao prasak . N astavio ja h ladno i preteći: — Sm irite se, l ju - di! C uvajte se, H erobinl

M ormon se ukočio. On je verovat* no držao revolver ispod stola.

— G ovorite dalje , Kinzi, — nasta - v i Vejd. —- Vaše reči m ogu b iti in - te resan tne za izvesnog Teksa B ren- dona! Dalje!

V itka kaubojova figura se isp ra- vila.

— H vala, stranče, bud ite sigur- n i da ću nastaviti. H erobin, sad slu» šajte! Vi hoćete da m e o tera te sa pašn jaka zato što sam B end D rej- ku pričao o stad u sa oznakom „С—R “, koje je zatvoreno u Zele- nom kanjonu.

Ispod H erobinove tam ne b rade po- javilo se pu rpu rno crvenilo.

— H vala vam Hog, — гебе Vejd. — „С—R“ — to je Penkarouov žig, a ja sam slučajno novi predvodnik kod Penkaroua. G ovorite samo da- lje!

— Oh, m islim da je to sve, — re - če kauboj, koji je uprkos svoje h ra - b rosti prebledeo.

— H erobin, želim da mi se v ra te „С—R “ goveda! — reče Vejd oštro.

— Kinzi lažet — reče m orm on lju tito . — Niko m u ne veruje. On i njegova jeftina družina lopova sam l su k ra li Penkarouovu stoku. Znam to sasvim sigurno, je r sam kupovao od njih .

— Je li to istina, Hog? — up ita Vejd mirno.

— Jeste. A ko n ije krao Penka- rouovu stoku? Ta budala n ije im a- la kauboja, koji bi žigosao njegova goveda. J a nisam odveo ni jedno je- dino grlo koje je bilo žigosano. — A u Teksasu nežigosano grlo pripad* onome ko m u u tisne žig.

6в

— Herobin, mislim da ste lažov! — reče Vejd oštro.

— Zovete se Brendon? Novi pred- vodnik Penkaroua, je И?! Ha, ha, nećete se dugo šetati po kedrovom pašnjaku!

— Spustite revolver! — zapovedi Vejd.

— Koji revolver?— Taj što držite u ruci.— Varate se, ništa ja ne držim u

ruci.— Mislite da me možete preva-

r i t i . . . Da nisam naišao, vi biste je- dnostavno ubili ovog kauboja.

— Udesiću ja njega kasnije! — Viknu Herobin razjareno.

— Nikog vi nećete udesiti! — uz- viknu Kinzi. Uvek vas mogu pobe- diti u izvlačenju revolvera, vi cr- nobradi mormone!

— Bacite revolver! — viknu Vejd.Primetio je da Herobin namerava

da puca. Vejd je brzo nanišanio u njegovu desnu rulcu i odapeo.

Pucanj je ispunio prostoriju. Na- stala je grobna tišina. Zatim je, uz metalni zvuk, revolver pao na pod. Vejd je koraknuo napred držeći u ruci svoj revolver iz kojeg se dimi- !o. Herobin je seo sevajući očima punim mrznje. Njegova četiri druga nisu se ni pomakla s mesta. Vejd se odupro o sto i snažno ga odgur- nuo.

— Kinzi, izađite napolje, — zapo- vedi Vejd. Sa uperenim revolverom na grupu i on je natraške izišao do vrata.

— Herobin, vidite da ste lagali da ne clržite revolver u ruci. Nastoj- te da ga brže povučete kada se bu- demo ponovo sreli. Ako vas nekad vidim na pašnjaku, biću potpuno si- g u r” ' ; > ste kradljivac stoVf.

XII

— Recne, ko ste vi? — upita Hog Kinzi, kad se Vejd zaustavio pod jednim drvelom pamuka na rubu Pajn Maunda. — Ilteo bih da vam stisnem ruku i da vam zahvalim — ali ne pod ovim drvetom.

— A, šta nedostaje ovom drveVi?— Ništa, sem što na njem u vise

dva bandita.Vejd podiže glavu.— Obešeni?— Dabogme! Nelagodno se ose-

ćam. Više volim stre ljan je . Već ne- koliko pu ta sam bio ran jen . N ikako m i se ne sviđa kada se ugušen čovek ovako njiše na lasu.

— Ni meni! — nasm eja se V ejd i seti se vrem ena kada se zakleo da n ikada neće visiti o užetu.

— Vi u A rizoni svi zazirete od u- žeta, je li?

— Zaziranje n ije p rava reč, gos- podine. Govorimo bolje o nečem drugom. Hteo b ih da vam zahva- l im . . .

— Da zahvalite?! Ostavite zahva- ljivanje!

— Ali, zaboga, dali s te m i jednu ideju. Kako se ono vi zovete?!

— Brendon, Teks Brendon.— Vi ste novi predvodnik Penka-

roua?— Da, i neobično m i je drago što

sara vas upoznao, Hog.— Sviđate m i se Teks. Divno ste

udesili Herobina. Ali ovde, napolju, već više nije tako dobro.

— Zašto? Postaćem o prija te lji!— Тако?! Pa vi ste čuli šta sam

rekao o Penkarouovoj nežigosanoj stoci.

— To je prošlo. Svi smo m i jed- nom u životu učinili ponešto čega se stidimo. Hog, sa vašom krađom goveda je svršeno.

— Vraga! — reče Kinzi, a zatim postiđeno spusti pogled.

— Da, vi ste bili na putu da pos- tanete k rad ljivac stoke. Ali, to je prošlost! Postaćete m oja desna ru - ka. Nagovorićete svoje ljude da sa- rađu ju sa nam a. P retvoriću vas u najbo lju družinu u celoj Arizoni. Vi niste stvoreni za lopova. Bili ste sa- mo na pogrešnom putu , kojitn ste kasnne išli iz prkosa. Sada vam se pružila p rilika da živite pošteno. U- kazuje vam se mogućnost da pomog- nete Kvom ocu i sestri i da se oni po- nose vama. V ratićem o Penkarou ono

67

što m u je ukrađeno — obogatićemo ga. Uništićemo te pacove, a Hero- bina i D rejka ćemo obesiti.

— Bože! — reče kauboj.— Kako vam se to sviđa? — upi-

ta Vejd.Kad je pogledao Kinzijevo lice,

setio se svojih teških dana u mlađo- sti. Sta bi on sve dao da m u se na vrem e pružiia ovakva prilika.

— Sviđa?! Slušajte, čoveče, vi ili ste ludi, ili ste najbolji kauboj koji je ikad dojahao na ovaj pašnjak!

— Hog, hoćete li da sarađujete sa mnom?

— 2'astaje mi dah. P a to je san svakog kauboja! Nebesa, kad bih sa- mo mogao! Ali vi zaboravljate da sam i ja krao stoku od Penkaroua.

— Mladiću, Penkarou je Teksa- šanin — blago ove zemlje. Zavole- ćete ga. Odmah ćete m u sve kazati

— Slušao sam o Penkarouovim đevojkam a. N ikad ih nisam video, ali bojim se . . .

— Čujte, nem ojte se osvrtati na neslana b rb ljan ja sa pašnjaka. Bo- rićcte se i iahati za dve najpošteni- je i najbolje devojke koje su ikada đošle na zapad.

— Prokletstvo Brendon, vi želite da me učinite boljim nego što je- sam.

— Ne, ja znam šta se k rije u va- ma. D ajte mi ruku!

— Brendon, nadam se da niste — zakasnili!

— Nikad nije kasno. Mogu vam to reći iz ličnog iskustva. A gde je vaša družina?

— Neko vas je pogrešno obaves- tio. To ustvari i nije prava družina. Živimo zajedno u jednoj staroj ko- libi i već nam je dosadilo da jede- mo samo meso. Na četvoricu ili pe- toricu mogu računati. A mogli bi smo dobiti i Kid M aršala. Za Rejn K artera , m eđutim , ne garantujem . Nemam baš mnogo poverenja u tog momka. To je s tariji čovek, a pre je jahao za Herobina.

— Kada bih mogao govoriti sa n jim a j

— Odmah, Đeri i Bil su sa mnom. Možemo odjahati do kolibe.

U roku od jednog sata, Vejd je već obavio razgovor sa Kinzijevim momcima i postigao isti uspeh kao i kod Kinzija. K arter, ću tljiv čovek tankih usana i nem irnih očiju, bio je najviše začuđen ovim naglim pre- okretom. Njega je m ladost već dav- no napustila. Svi ostali su bili ispod dvadeset godina.

Sreća je što ih je Vejd zatekao u kriticnom trenu tku . Mogao ih je on isto tako nagovoriti i na neki nepo- šten posao, šta bi ih zauvek odve- lo stranputicom .

Jedan za drugim stisnuše ruku Vejdu.

— K arter, vi ste stariji, — reče Vejd. Vi ste sigurno više uništavali nego ovi mladići. Ali, m oja ponuda se odnosi i na vas. Samo, vi dobro razm islite o svem u ovome.

— Ja sam već promislio, Brendon, — odgovori on. Njegov zagonetni pogled i lice, koje kao da je imalo m asku, nisu se sviđali Vejdu. — Ja ću tim e nekom sta ti na žulj, ali p ri- stajem!

— Zelim da me potpuno shvatite, mladići! — reče Vejd. P ružam vam priliku, da postanete pošteni i da izbegnete vešala. Ona se već p ripre- m aju za sve kradljivce stoke u A ri- zoni. Osiguravam vam posao, izdr- žavanje, ishranu i oružje. A ako iz- držite, bićete svakako i plaćeni. Ali, ako me koji od vas ikad prevari, do- biće od m ene isto ono, što i krad- ljivci stoke.

— Momci, — reče Kinzi, — neka to svaki dobro zapam ti. Mi smo sad kao ljudi zatrpani živim peskom, ko- jim a su bacili užad. A ja vam svi- ma kažem, a tebi naročito K arter, ako niste sasvim sigurni da zaista želite da postanete pošteni, onda ne- m ojte ni počinjati da sarađujete sa Brendonom.

K arte r je sedeo spuštene glave. Posle jednog trenu tka tišine, okre- nuo se Kinzi prem a Vejdu:

— Gotovo je, šefe1 Nikada neće- te zažaliti što smo se sreli. A evo

68

one ideje: odjašimo u zeleni kanjon i vratim o stado Penkarou. Herobin će sada m orati nekoliko dana da ne- guje svoju ruku, a deo njegove d ru - žine n ije ovde. S treneton, njegova uzdanica, i ostali momci — ne mogu nas zaustaviti.

Vejd je uzbuđeno skočio.— Divno, Hog! Mladiću, odjaha-

ćemo! Uzmite odm ah svoje stvari, n ikad se više nećete v ra titi u tu tru - lu daščaru.

Posle četiri dana pred zalazak sunca, uvukla se duga kolona um or- nih, p rašn jav ih goveda na Penkaro- uov ograđeni pašnjak. Sedam jaha- ča jahalo je na izm orenim konjim a prem a kući i kolibam a na ranču. Putem su baš nailazila dvoja teško natovarena kola — jedna nova i je- dan jednopreg. Bio je to Penkarou- ov karavan, koji se vraćao iz Hol- bruka.

Iz novih kola je odjeknuo divlji povik Hola Penkaroua.

— Momci, m i smo družina stra- šila! — reče Vejd, osmehnuvši se. — Ali ne m oram o se stideti pred Penkarouom .

Hog Kinzi je jedini p ratio Vejda do rančerske kuće. To je bilo naj- neobičnije jahan je u Vejdovoj dugoj jahačkoj karijeri. K ad je video kako je Džeklin od uzbuđenja ispustila uzde, doživeo je isti osećaj kao ra t- nik, koji se v raća iz pobedničke bor- bp. Tek kad je došao do kola ukru- ćeno je sjahao i uputio se na ve- randu. Tamo je stajao Penkarou sa svojom belom kosom nakostrešenom kao lavlja griva.

— Brendon, — zvonko reče ran- čer, — jeste li to vi ili neki crnac?

— Da, to sam ja! — odgovori Vejd. — Mnogo smo prašni. Za po- elednjih pe t dana nismo videli ni k reveta ni vode za pranje, ništa sem prašine O baveštavam vas gospodi- ne Penkarou...

— Po tome kako izgledate mogu naslu titi šta želite da m i kažete, ali

prosto ne mogu da verujem svojiraočima.

— M oram vam podneti izveštaj, — nastavi Vejd. — Evo doveo sana četiri h iljade nežigosanih goveda. Većina je vaša. H erobin ih je po- stepeno krao. Stado je bilo u Zele- nom kanjonu. Putem sam izgubio samo nekoliko grla.

— Četiri hiljade! — reče Penka- rou prom uklo. — Herobin, rančer iz Maripoze?!

— F erob in je možda tam o ran - čer, ali ovde je on običan k rad lji- vac stoke!

— Bože! A ona sva stoka što sam je video u dolini?

— P retražio sam šikaru i kanjone i našao oko tri i po h iljade komada. Da, gospodine Penkarou možete ra - čunati sa oko osam hiljada grla.

— Coveče, kako ste uspeli da pro- nadete toliko?

— ITpoznao sam ovog kauboja, Ho£ Kinzija. On i njegovih pet ja - hača su sarađivali sa mnom.

Kinzi stade ispred Vejda. Skide som brero i pokaza svoje prašno, oz- nojeno lice i svoje prodorne p lave oči.

— Gospodine Penkarou, hteo bih da odmah s vam a izvedem stvari na čistac. Veš predvodnik Brendon me je u Pajn M aundu izvukao iz veo- m a teške situacije. Morao je i pu- cati na Herobina. Moji momci i ja želimo da jašemo za Brendona. Mi smo nova „С—R “ družina. Nekad sam i ja prisvojio izvesnu količinu vaših nežigosanih goveda i hteo bih da to znate

— Prisvojio, šta m islite tim e da kažete? — upita Penkarou zbunjeno.

— Jednostavno sam na vašu ne- žigosanu stoku stavljao svoj žig i posle je prodavao.

— Brendon, šta on govori?— Nije trebalo da vam to K inzi

kaže, ali me ipak raduje što vam je sve rekao. Vi znate običaj sa tek - saških pašnjaka. Znate kako se ta- mo odnosi prem a nežigosanoj stoci takozvanoj ,,m everike“. Kad oboji- ca im am o na istom pašn jaku stoku

69

i ja nađem nežigosano tele, mogu ga označiti svojim žigom. Kinzijevo po- zivanje na to pravo je naravno do- neseno iz daleko, a drugo, on na o- vom pašnjaku uopšte nem a nikakve stoke. Ali, u Arizoni je to, čini se, takođe običaj. Za m ene je sada važ- n ije da je Kinzi prekinuo takav po- sao i da jaši za mene.

— Veoma mi je drago što m i je to rekao, — odgovori Penkarou pro- muklo.

— Brendon, pojedinosti ćete mi ispričati kasnije. Već mi kolena kle- caju od um ora.

D otrčala je Rona.— Oh, oče, zar n ije divan? — vi-

knu ona.Tog tren u tk a K inzi se okrenuo i

p rv i pu t ugleda Ronu. N jihovi pog- ledi se prosto stopiše. Oboje zabora- više sve druge.

Izgleda da je to Džeklin odmah p rim etila .

— Rona, pođi s ocem! — reče ona nesigurno, — m ajka im a napad. Brendon, m olim vas, pričekajte!

Vejd se okrenuo p rem a kauboju. Pogledao ga je lju tito i sa bratskim sažaljenjem .

— Hog, trg n i se iz te začaranos- ti i ohladi se!

Hog se trgao i posrćući pošao pre- m a svom konju. U hvatio je uzde i otišao. Vejd je seo na verandu, noge su m u gotovo otkazale poslušnost. S ta je on tu učinio! Ali, već je Hol P enkarou seo pored njega i odušev- ljeno pričao o p u tu u H olbruk.

— Džeklin vas je odm ah prepoz- nala! Ona još n ikad n ije tako izgle- đala! Mi smo svi Teksašani, ali Džek- lin је pomalo i Španjolka. A kad se ona nečemu ili nekom e obraduje, oh!

— Je li bilo lepo u gradu? — u- p ita Vejd. On sad nije bio u stan ju da shvati š ta m u to Hol govori.

— Džeklin je kazala ocu da on nem a ni približno toliko dugova ko- liko on misli. A on je bio tako ve- seo da je prosto sjao. P re je li smo se, ali to n ije ništa. Od oca sam izma- mio novac za kaubojsku oprem u i jednu v inčesterku broj 44 i kolt ka-

liHra 45. K ad je m ajka videla oru - žje odm ah je dobila napad. Ali, Džeklin m i je pomogla. Još smo o- stav ili dve h iljade dolara u banci, Mislim, da je ušteđevina više razve- selila Džeklin nego sve haljine koje je dobila. Ne m ogu ti opisati kako se osećam, Teks, verujem da će t i to Džeklin bolje objasniti.

Vejd je čuo iza sebe tihe korake, a osećaj n jene blizine ubrzavao m u je c irkulaciju krvi.

— Hol, odvezi jednopreg, — re - če sestra m irno, — a onda ćemo is- tovarati.

— Gospođice Penkarou, dozvolite da vam pomognem, — reče V ejd i ustade.

— Brendon, u buduće me zovite Džeklin, — reče ona. P rib ližila m u se, pogledala ga svojim toplim ve- selim očima i pokušala da o trese prašinu sa njegove m aram e oko v ra - ta.

— N ikada nisam verovala da kau- bojski posao može b iti tako težak. Vi ste m rtv i od um ora.

— Gotovo da jesam, — odgovori Vejd nesigurno.

— M orate se oprati u svojoj ko- libi. Poslaću vam tam o jelo. Poveli smo sobom jednu kuvaricu i jednu sobaricu. Zamislite, Teks B rendon — Jiupka, debela, M eksikanka i n je - na ćerka. Oh, m i postajem o opet po- nosni Penkaroui — to me gotovo zabrinjava.

— To je lepo, mis P e n . . ,Džeklin ga prekide:— Džeklin.— Oh, D ž e . . . k l in . . . To n ije la -

ko r e ć i . . . Molim vas, ne ša ljite m i nikakvo jelo, prem oren sam.

— M orate uzeti m akar malo top- le supe. Otac će vas sigurno pozva- ti da popijete nešto sa njim . Više b ih volela . . .

— Ne pijem više.— To mi se sviđa. Sam a ću do-

neti supu. Im ate dosta vrem ena da se očistite. Setite se žene iz biblije, koja je svojom kosom čistila. Iz za- hvalnosti za sve što ste učinili za nas, mogla b ih i ja to da učinim.

w

— Ne govorite tako, — odgovori Vejd naglo. — Vi precenjujete moje zasluge. To je bila samo moja du- žnost, moj posao. Uostalom, šta sam ja tako nešto naročito učinio?

— Sta ste učinili?! — viknu ona.Ona uhvati k raj njegovog kaputa

1 lako ga zatrese. Zadrhtao je kada ga je slučajno aodirnula. Bilo mu je tešL'o što nije mogao da sakrije dc^ lovanjc njene lepote na njega.

— Da, šla ste učinili?! — naslavi- la je posle male pauze, a njene su ga oči prosto obasjavale.

— Otac vrišti od zadovoljstva kao dete. N eprestano ponavlja: „Osam hiljada goveda, a cena stoci skočila sa trideset na četrdeset. Mislio sam da sam upropašćen". A m ajka pla- če od sreee. Jeste il videli kako je Rona pogledala tog kauboja? Hol, taj osctljivi dećak ,'po tpuno se pro- menio za poslcdnjih nekoliko dana. A ja, menc nnjviše raduje to što ste učinili, je r osećam da ste spasli mo- je drage. Ah, Teks Brendon, a vi još pitate šta ste učinili?

XIII

Kada je sunce na zalasku bacilo svoje poslcdnje zrake pošao je Vejd prem a svo.joj kolibi. G ledajući to zJatno svetlo, odjednom više nije o- sećao umor.

Legao je, ali nije mogao da zaspi. Uživao je u sm iraju dana. Goveda su m ukala na dalekom pašnjaku, o- rr.orilte su šuštale nad kolibom, a ja- sno. tanino nebo potvrđivalo je da se na'azi u divijoj Arizoni.

Džoklni Penkarou bila je odvažni- ja od sv^g oca. Bila je ’ još m lada i ovo pojleclnje putovanje u grad sa «vim tirn mulim radostim a veoma j-,.i je uzbudilo. Kad je, vrativši se 'kuć'i. ponovo videla h iljade goveda, n јеп ^т veselju nije bilo kraja. Sva je si.jala od zadovoijstva, više nego hio je h tela i da pokaže. Ali, stalni osmesi, blistavost očiju ju je odava-lo. Ve.jd zato i n ije sve to mogao pri- m iti ltao da je upućeno samo njem u.

INo, i pored toga, bio je srećniji nego ikad u životu. Duboko u srcu tin jala m u je divna toplina. Osećao је nezapam ćeni duševni m ir i neiz- merno zadovoljstvo što je konačno pronašao svoj životni put.

B at ubrzanih koraka trg li su ga iz razm išljanja.

— Topla voda. gospodine! — reče Meksi'canka. mekim naglaskom.

Vejd se sa uživanjem oprao u to- ploj vodi Cim se zavukao pod po- krivač, odmah je zaspao.

Probudio se tek su tiadan popod- ne. Na stolu je stajao poslužavnik sa činijom supe. Zbunio se, kad se se- tio da m u je to Džeklin sinoć done- la. Ona ga je zatekla da spava.

— Šefe, hoćeš li uslati? — upita Kinzi. — Spavao si sedam naest sa- ti.

— Hog, uđi, bio sam m rtav za ceo svet.

— Svi smo dugo spavali, a to smo i zaslužili. Stoka je prilično um orna i još leži. Penkarou je bio napolju i pokušao da je prebroji.

— Hog, daj mi poslužavnik. Vejd se uspravio. S ta je sa tobom kaubo- ju?

— Šefe, teško mi je, ali molim te, dozvoli da odem.

— Dovraga, ne, Hog! To je ne- moguće. Ti ćeš biti moja desna ru - ka, najbolji čovek u ovoj surovoj družini. Š ta ti je?

— Stidim se da ti kažem!— Ne stidi se, moilm te! J a ću

te uvek razum eti i nasto jati da ti pomognem.

— Ko je bila ta devojka grgura- ve lcose i velikih oči.ju?

— Sinoć? Hog, to je bila Rona Penkarou.

— Jesi li vidco kako me je pog- ledala i jesi li čuo šta je rekia ocu?

— Da, ona je još dete, Hog. Od zahvalnosti je bila izvan sebe: sma- tra la te je divnim. I ja se potpuno slažem s njom. Bilo je zaista lepo što si sve talto otvoreno kazao Pen- karou. Sada ti je s,avest m irna.

— Hoćeš li me pustiti, šefe?— Ne, t i si poludeo!

71

— Dabogme da sam poluđeo, za- to te i pitam šefe. J a bih ostao, ali ne smem!

— Razumem te, Hog. Još nisi bio video Ronu kada si priznao Penka- rou da si krao njegovu stoku. S ti- diš se toga što te je dete branilo.

— Izgleda da je tako, šefe. To me je sinoć dokrajčilo!

— Nije ni čudo! Ali, nisi mogao ništa bolje da učiniš. Sada b ar smeš svakom e da pogledaš u oči — sva- kom čoveku i svakoj devojci, čak i tako divnoj kao što je Rona Penka- rou.

— Brendon, sada mi je jasno. Os- tajem , pa ću ili zaslužiti n jenu pa- žnju, ili ću um reti! Ali, ne zaboravi da sam te molio da me pustiš.

— To ću zaboraviti. Pozovi mom- ke, odmah dolazim.

— Šefe, zaboravio sam da ti ka- žem da je taj L a jtfu t pregledao sta- do. Š ta on ovde radi?

— Dobar je mom ak i pouzdan p ri- ja te lj, Hog.

Kad je kauboj otišao, Vejd je još dugo gledao kroz vrata . Š ta će se iz svega ovoga izleći, pomislio je.

— Prokletstvo, — rekao je glas- no, izgleda da će se desiti ono, čega sam se ja sinoć plašio. Rona je bu- re baru ta , a Hog kresivo, koje lako baca iskre.

K asnije je došao L ajtfu t.— D obar početak, Teks, — reče

on. — Oslobodićemo se pakla na o- vom pašnjaku! K rađa stoke je ovde bila tako jednostavna stvar, da su lo- povi mogli slobodno da čekaju dok se goveda ugoje. Brendon, sada tre - ba brzo raditi, odm ah odvojiti biko- ve i p rodati ih u H olbruku. T ride- set đolara po glavi u džepu vredi više, nego dvostruko toliko u grm - lju!

— Izvanredno! — reče Vejd. — Sa bikovim a se ne s tvara stado. Oni su samo m am ac za kradljivce. S ta- rino, zahvaljujem vam za savet. U- činiću to još ove nedelje.

— Penkarou izgleđa kao i ranije, a blizanci su preko noći procvetalL

Sinko im ate pred sobom pakleni po- sao, ali dobro ste počeli. Z ar vam nisam kazao da je Hog Kinzi dobar momak. Biće još bolji! Sa svojom družinom očistiće ovaj pašnjak. Ali, ne zaboravite, vrebaće vas Drejkovi i Herobinovi jahači. O stanite na ot- vorenom polju. Šum a i kanjoni zna- če za vas sm rt. Ako vas ne budu mogli odm ah ubiti, nateraće na vas revolveraše.

— Im aju li n jih dvojica neke bar dobre revolveraše?

— Im aju dobrih strelaca. Ali, Bend D rejk je p rija te lj sa jednim pravim revolverašem u istočnoj A - rizoni — sa izvesnim Kentom. On je obično u H olbruku. M orate b iti istovrem eno i soko i vuk — to znači, da uvek m orate pravovrem eno vide- ti opasnost i nan jušiti je. Niko ne zna ko ste, šta ste i kakav ste vi čo- vek. Nemamo vrem ena da čekamo da vas vaši poduhvati okarak teri- šu. Zbog toga ću ja stav iti svoj je- zik u pogon. Obići ću sve družine i svim momcima u tera ti sm rtn i s trah u kosti, stvoriću vam strašan au torite t.

— Kako hoćete! Ali, m etak je su- više dobar za takvog tipa kao što je Herobin. Ovde je on običan lo- pov, a u M aripozi pošteni rančer. L ajtfu t, obesiću ga!

— Vrlo dobra zamisao! To je stari nepisani zakon Vajom inga i N ebra- ske za kradljivce goveda i konja! Više bi to zaplašilo kradljivce stoke nego plotunska pucnjava.

— Kinzi je već izabrao drvo.— Veliko drvo kod P a jn M aunda?

— uzviknu doseljenik.— Da, lepo drvo, bilo bi šteta da

ga unakazim o užetom!— No, sada m oram da idem.— Kako bi bilo da opet kupimo

s to k e . . . ali o tome kasnije. Do vi- đenja, Elvud.

Penkarou je zamolio Vejda da ru - ča sa porodicom. Rekao jo da je to pređložila Džeklin.

12

— Hvala, m islim đa je bolje da Jeđem sa svojom družinom , — odgo- vori Vejd zamišljeno.

*

Terao je svoju družinu od ju tra do m raka, i što je više to radio, sve više se dopadao ljudim a. Rom antič- na situacija odgovarala je njihovoj pustolovnoj mašti. N aslućivali su doživljaje iz kojih će izaći kao he- roji.

Došao je dan kad je trebalo da počnu sa gonjenjem stoke u Hol- b ruk . Vejd je odredio da na ranču ostanu Džeri i K ejn K arte r i da ne pušta ju goveda u grm lje. Hol je do- bio svoj p rv i zadatak : m orao je te- ra ti kola. Teško naoružan seo je na kola i ubrzo je zauzeo pozu ozbiljna, h ladnokrvna čoveka.

Vejd je svaki dan viđao devojke, ali je retko kad razgovarao s njim a. Tog ju tra sta ja le su Džeklin i Ro- na na vratim a trpezarije. Rona je m olila da pođe sa Holom, ali je o- tac ismejao ovu n jenu molbu.

— Jednog dana ću vas povesti sobom, — reče Vejd, — ali obećajte da nećete izjahati daleko od kuće dok smo mi na putu.

— Da, obećavam, ali zašto?— Sada je to opasno.— Како?!— Im a mnogo pokvarenih m an-

gupa u blizini ranča.Na Ronu to izgleda n ije ostavilo

snažniji utisak. G ledala je jahače. Vejd se okrenuo Džeklin i, kao uvek kad ju je pogledao, osetio je kako iz n je zrači privlačna draž.

— Džeklin, nem ojte izlaziti dale- ko od kuće, — reče on.

— Je li to zapovest ili molba? — up ita ona i malo prkosno istu ri b radu.

— Samo sam vam rekao, — odgo- vorio Vejd pomalo uvređeno. Slutio je da je ona lju ta zato što je odbio d a za vrem e je la sedi za stolom sa porodicom,

— Da m i niste m už ili gazđa?! — u p ita ona i up rav i na n jega svoj oz- biljan, zagonetan pogled.

— Džeklin, to bi bilo opasno.— Zašto? J a volim jah a ti i ne že-

lim da budem zaključana.— Zato, što sam razjario k rad -

ljivce stoke. L a jtfu t mi je rekao da nas v reba ju u obližnjim šum am a. Mogli b i odvesti vas ili Ronu. Zam i- slite, kako bi to bilo strašno. Rekao sam to vašem ocu, ali on je celu stvar prepustio meni.

— Zaista?! K ako je to lepo od oca! A šta nam eravate da poduzme- te? — up ita ona zajedljivo.

— Mogu se osloniti samo na vašu inteligenciju, na vaš razum. P enka- rou se tam an malo oporavio, ali ne- sreća te v rste bi ga sasvim dotuk- l a . . . a tada bi bili skošeni i m oji planovi.

— Oh, razum em , vam a je mnogo stalo do mog oca, zar ne?

— Da, i do svih vas,— Brendon, sve ću učiniti, što

m e molite! — reče ona na k ra ju oz- biljno.

— Oh, odlaknulo m i je. Doviđe- n ja!

— K ada ćete se vra titi? — upi- ta Džeklin.

— To još ne znam tačno, a li po- žurićemo.

— Ako sre tnete Džon Mek Kom- ba, pozdravite ga. Bio je vrlo dobar prem a Roni i meni.

— Neću to zaboraviti, — odgovo- ri Vejd pomalo uznem iren.

Onda ga pozva Penkarou.— Ovde su vam pism a za poštu,

— reče on, — a tu tr i spiska stvari koje treba da kupite: moj, ženin i devojački. Ne bih želeo da budem u vašoj koži. P rodajte onako kako m o- žete. K upite sebi i svojim ljudim a novu oprem u i ne zaboravite vinče- sterke i m etke. Uložite novac na moj račun i požurite se!

— Da, gospođine Penkarou. K u- pio b ih i jedan dobar dogled. Paš- n jak je velik, m oram o kontro lisati ko se sve kreće po njem u.

та

— K upite šta vam treba. K ad se v ratite , sve ćete obračunati sa Dže- ki. Pazite na Hola.

Vejd je završio gonjenje stoke za pet dana i n ije izgubio ni jednog bika. Na svim m estim a je prim etio da su Elvudova p rićan ja o njem u i- zazvala snažan efekat. Obišao je mnoge krčm e i kartašnice kao da nekog traži. U jednom malom hote- lu je prilično grubo grdio D rejka i Herobina.

Goveda su prodata za devet h ilja- da i šest sto tina dolara. Vejd je za- držao šest stotina, a ostalo odneo u banku. Celi H olbruk se iznenadio.

— Momci, — reče Vejd svojim jahačim a, — ovo je teško zarađe- n i novac — vaša prva plata. Znajte, da na Teks Brendonovu družinu mo- tre . Budite su tra rano u dućanu da mi pomognete prilikom kupovine o- preme.

— Joho, nova oprema! vikali su kauboji i pocupkivali.

Vejd je ostao sam sa Holom. D ru- gi dan sreo je Džon Mek Komba, mladog ljubaznog trgovca, pravog sina Arizone.

— Gospođica Džeklin vas je po- zdravila, — jedva je Vejd izgovo- rio obraćajući se trgovcu.

— Zaista, ta to je veoma lepo od nje, — uzviknu Mek Komb i pocr- vene kao devojka.

Vejda je to zabolelo. N ije bilo ni- kakve sum nje da je stajao pred još jednom žrtvom Džeklin Penkarou.

Kasno posle podne sprem ili su se za povratak. Dopustio je da Hol ja - še, a sam je seo u kola. Uveče su lo- gorovali na pu tu i ispekli divljeg ćurana kojeg je K inzi pogodio sa konja.

Trećeg dana našli su se na doma- ku pašnjaka. Izašli su iz guste šume i ugledali s jedne i druge strane purpurn i pašn jak i sja jne crvene stene. Kinzi je sa kaubojim a jahao daleko ispred kola. Tšli su deset sati bez zaustavljanja. Posie jednočasov- nog odm ora na potoku, ponovo su krenuli. Napustivši šum u išli su po- red šum arka hrastova i omorike, ko-

ji su bili rasu ti po pašnjaku. Već im je ranč bio na vidiku kada su pro- lazili pored nekog žbunja iz koga su jedan za drugim odjeknuli dva puš- čana pucnja. V ejd je jasno video kako su se podigli beli oblačići di- ma.

Holov konj je pao. D rugi m etak odbacio je Vejda sa sedišta.

Ležao je na kolskom tovaru p ri- lično ošamućen. Cuo je prodorne po- vike kauboja i plotun, zatim u d a r- ce kopita o kam eno tlo. Odjednom se pred n jim pojavilo Holovo bledo lice.

— Oh, Teks, jesi li živ? Mislio sam . . . pogodili su mog konja! S tra - šno sam poleteo. Jesi li teško ra - njen? Videli smo dvojicu. Sakrili su se iza grm lja i pucali sa k o n ja . . . Kinzi i M aršal ih g o n e .. . Oh, tako si bled. Gde si pogođen? — up ita on sa strahom .

— Samo mi je okrznulo glavu . . . Peče me i osećam vrtoglavicu. Po- zovi K inzija da se v rati, — rekao je i posle m u se potpuno zacrnelo pred očima.

*

K ad se Vejd ponovo osvestio, b ila je noć i nosili su ga nekud iz kola. Cuo je uzbuđeno šaputanje, tih i k rik -jedne devojke i Penkarouov duboki glas. K auboji su ga položi- li na ležaj. Neko je upalio svetlo. K rv, koja m u je tek la niz čelo one- m ogućavala m u je da otvori oči. Penkarou m u stav i ru k u na prsa.

— Živ je, srce je u redu! — reče on s olakšanjem . — Tako mnogo k r- vi! Donesite vode i peškir.

— Oče, podamnom su ubili konja! — reče Hol važno. Leteo sam kroz vazduh kada sam čuo drugi pucanj. Pad me je ošamutio, ali sam se b r- zo podigao i došao do kolal Teks je ležao, oči su m u bile širom otvore- n e . . .

— Tako je bilo gospodine Penka- rou, — reče B ilt Vud, kad je mla- dić zastao. — Momak je saterao Teksu nešto olova, ali ne u mozaki

74

— Hol, viknu Džeklm odozgo, je- su li se v ra tili kauboji iz grada?

Kad mladić n ije ništa odgovarao, spustila se brzim koracim a niz ste- penice.

— Oče, šta se dogodilo? Ko . . .— Teks, ran ili su ga . . . Ne znamo

još da li je teško ranjen.Prišla je ležaju. Vejd je osetio

n jenu blizinu, pre nego što ga je do- takla.

— O, bože! — šapnula je tiho. Ru- kom mu je opipala glavu. — Gde?— Podigla je zakrvavljenu kosu. Prstim a je dodirnula ranu. To ga je opeklo kao usijano gvožđe. — Ovde! — nastavila je uzbuđeno. — Dugačka brazgotina, kost je cela!

— Dobro! — reče Penkarou u- morno.

Hol je uzdahnuo, kao da su mu skinuli nepodnošljiv teret.

— Dođi, Rona, ispričaću ti! Po- godili su mog konja, a drugi m etak je ranio Teksa.

Vejd je odlučio da konačno pro- govori.

■— Džeklin, da li biste hteli da proverite je li moj mozak još čitav?— upita on. Bez mozga ne bih mo- gao potvrditi vesti.

— Oh! — uzviknu Džeklin izne- nađeno, mislili srno da ste u nesve- sti. — Brendon, to je samo veća brazgotina.

— Ja sam navikao na rane, — od- govori Vejd. — Iioćete li m i oprati krv s očiju?

Vejd je prvo ugledao Ronino li- ce. Bilo je bledo i tužno. Diskretno se smešila.

— Teks, vi se niste čuvali, a od nas ste tražili da ne izlazimo iz ku- će.

— Tako je, Rona!Džeklin je zamolila Vejda da po-

digne glavu.— Jod, to će boleti, — reče ona.— Mislim da će me sada češće

boleti glava, — odgovori Vejd. Ove ravnodušne reči trebalo je samo da sakriju uzbuđenost dok su ga doti- cali me!d Đžeklinini p rsti.

— Niste teško ranjeni, — reče o- na.

— Šefe, za dlaku ste se izvukli,— dobaci B ilt Vud. — Pobrinuću se za konje.

— Gde je Kinzi? — upita Vejd, koji se odjednom svega setio.

— Video sam ga sa Kid M arša- lom, ju ri onu dvojicu nitkova.

— Bilt, jeste li videli tu dvojicu?— upita Vejd.

— Učinio mi se poznat jedan konj. Uskoro ćemo sve saznati, je r K ida i Hoga niko ne može pobediti u ja- hanju.

Kauboj je izašao. Džeklin je pre- vila Vejdu ranu.

— Hvala, sada idem u svoju ko- libu. Hol, hoćeš li mi p'omoći?

— Ne, ostanite ovde, je r se bolje mogu b rinu ti o vama, — gotovo je naredila Džeklin. — Hol, skini mu čizme. Rona, donesi pokrivač i ja - stuk!

Vejd je zahvalno popustio. Ustva- ri, ponovo mu se pogoršavalo. Ose- ćao je užasan bol u gJavi.

— Ovde je vaša uložna knjižica i računi za kupljene stvari, — reče on Penkarou. — Prodao sam po tr i- deset dolara grlo.

— Odlično! — uzdahnu rančer. — Brendon, to je gotovo suviše le- po, prosto tako da čovek m ora po- sum njati da li je istina.

— To je isto tako istina kao što je istin it i trag kradljivaca stoke na mojoj glavi. Penkarou, vaše šanse rastu! Cene goveda, mesa i kože stalno rastu. R at u O krugu Linkoln odstranio je već do sada pola m ili- ona goveda sa trgova u Kanzas Si- tiju i Čikagu.

— Brendon, treba da kažete — naše šanse rastu! — odgovori ran- čer.

— Naše?! O, razumem! — reče Vejd. — Mislim da sad imam d ru - žinu. Hog Kinzi je jednostavno di- van. Samo taj Rejn K a r te r . . .

— Ne sm ete toliko govoriti, — prekide ga Džeklin i položi mu hla- dnu ruku na lice. Oče, i vi ostali i- ziđite!

75

Svi su je odmah poslušali. Džek- lin je uvila lam pu i naprav ila po- lum rak u sobi. Zatim je kauču p ri- vukla stolicu za lju ljan je.

— Možete vi b iti i po sto puta Teks Brendon, koji je već često ra- njavan, ali vi ipak im ate tem pera- turu! M orate spavati, — reče ona blago.

— Ne mogu.— Im ate H jake bolove?— Boli, ali navikao sam na to.

Mogao bih zaspati kad biste vi iza- šli.

— £Ге, ostaću ovde i biću sasvim mirna.

— Džeklin, ni jedan čovek ne bi mogao spavati kada vi sedite pored njega.

— Zaista? A zašto?— Zar je to potrebno pitati?— Svakako, zar ja zbunjujem lju-

de?— Zbunjujete?! — reče Vejd. Vi

ste kao oluja, kao požar suve trave u preriji.

— Ah, to je bez sum nje kom pli- m ent od Teksa Brendona! Hvala, i- ako je bio potreban m etak da ga iz- vuče it vas.

— Nem ojte mi to prebacivati, — reče Vejd. Nisam ja đostojan da da- jem kom plim ente Džeklin Penkarou.

— Zašto, ako su iskreni, ja ih ra- do slušam!

— Stvarno? — šapnu on nesigur- no.

— Da, ali ne sada, im ate tem pe- ra tu ru Ako mi još date kom plim ent želela bih da vam glava bude zdra- va. Sada spavajte, idem napolje. Ali, kako mogu izaći kad mi drži- te raku?

— Bojim se . . . nem ojte ići, ■— reče Vejd nelogično. Zatim m u se sldopiše oči. Osetio je još kako je ona p restala da izvlači ruku.

Kad se probudio soba je bila u dubokoj tami. Neko je ugasio lam - pu i bio je sam. Napolju su zavija- li kojoti. Trgao se, je r je osećao da je još neko p risu tan u sobi, ali je po- novo zaspao. Kada je nešto kasnije ponovo otvorio oči sunce je sijalo

kroz prozor, a bolovi nisu bili više tako jaki. Čuo je kako se gospođica Penkarou okomila na Hola.

— Ti, luckasto momče, zašto stva- raš nevolju u kući?

— N ikad se ne zna kad će zatre« bati oružje, — čuo se Hoiov glas, a već sledećeg trenu tka se pojavio na vratim a Vejdove sobe:

— Helou, Teks, starino! — viknu on i priđe koubojskim korakom. — D žtk iin reče da si dobro spavao, bi- la ie ovde celu noć. Divno je kad čo- veka neguje devojka.

— Zaista? Hol,- gde je ona? — u- p ita Vejd nepoverljivo.

— Evo je u očevoj naslonjači, ma- lo je zaspala. Teks, mislim da te Đžeklin voli. Na ranču je bilo mno- go Ijuđi, ali ona ni jednog nije pog- ledaia n i'izd a lek a . I Pvona je polu- dela za tobom. Ali devojke su po- nekad zaista smešne. Sinoć se više brinu la za Hog K inzija nego za tc- be!

— Donesi mi čizme! — naredi Vejd energično. — Skloniću se u svoju kolibu. Hoćeš li mi pomoći? Ponesi mi kaput i opasač sa revol- verom !

Vejd je bio srećan kad se spustio na svoj krevet.

— Bio sam u staji, — rekao mu je Hol. — Bilt je rano ustao i tra - zio K inzija i M aršala. Džeri je uz- nem iren i nalm uren kao olujni ob- lak. Rejn K arter je otišao!

— K uda, — up ita Vejd brzo.— To još niko ne zna.— Trči. Hol, želim odmah da sa-

znam kad će se momci vratiti.

U loku popodneva Vejd nije više megao da spava.' Bio je nem iran i brinuo se za kauboje. Džeklin je bi- la koci niega i hladila m u lice hlad- nim oblozima. Govorila je malo iz- beeavaiući njegov pogled. Kad je otišla, osetio je nepođnošJjivu čež- n ju ха njenom blizinom.

Zaiim su došli Penkarou i Lajtfut.

N

— Kinzi i Maršal su na vidiku, odmah će stići, — reče rančer.

S tari doseljenik se lju tito smeš- kao.

— Nisu dakle vredeli m oji save- ti. Jesam li vam rekao da ih vi mo- ra te p rv i prim etiti.

— EJvud, nisam očekivao da će me neko napasti tu na dom aku ran - ča, — odgovori Vejd.

— Ne zaboravite da ste u Arizo- ni. Drugi će vas ub iti na samom p ra - gu ranča i to bez obzira na doba dana. Samo im vi tako otvoreno p ri- lazite.

— Neće m e više iznenaditi, — re- če Vejd sigurno.

— Oni će se sakrivati duž pu ta i čekati vas, dok će d rugi k rasti sto- ku!

— Ne mogu nas p rev ariti po da- nu. PodeJiću ljude na patro le po dvojicu i neka stražare.

— Dolaze kauboji! — viknu Pen- karou.

Vejd ugleda Hoga K inzija. Bio je p rašn jav i um oran. Lice m u je doš- io još nekako tvrđe, a oči su mu plam tele kao va tra . Kad je ugledao V ejda pogled m u je postao mekši. O n seđe pred njega:

— Zdravo šefe, nisam mislio da ću te zateći živog, posle onog pada u kolima. Video sam toga koji je pucao na tebe i pojurio za njim .

Džeklin je ušla sa Džerijem. Bi- la je veoma bleda, sigurno je čula neke loše vesti.

Kinzi je skrenuo pogled sa Vejda na Penkaroua.

— M oram vas obavestiti o veoma neprijatnoj stvari. Da li da govorim pred Džeklin?

— Ne! — viknu Vejd i sede. — Molim vas izađite, — reče on Dže- klin.

— I ja sam član porodice Penka- rou, pa prem a tom e ostajem .

— Za vas b i bilo bolje da izađe- te, — odgovori Vejd.

— Ostani, Džeklin, dopada m i se što si tako hrabra, — reče Penka- rou.

— Dobro, — reče Kinzi. — Gospo- đice Džeklin, hteo sam da vas po- štedim nekih pojedinosti. Džeri is- pričaj ti prvi.

— U redu, — poče Džeri. — Sefe kada ste vi otišli, K arte r nas je n a- pustio. Video sam ga tek pred za- lazak sunca i vrlo čudno se pona- šao. S u tradan je odjahao. Čekao sam ga ali on se n ije vraćao. Onda sam krenuo u potragu i naišao na njego- ve tragove. Zatekao sam ga u šum i sa nekoliko jahača. Nešto su živo rasprav ljali, a ja sam se povukao p re nego što su završili razgovor. Nisam im prilazio blizu, pa ih nisam mogao ni prepoznati.

— Uveče se K arte r v ratio i govo- rio je još čudnije nego pre. Očito je pokušavao da što više sazna od mene. O tkrio sam da on nešto po- tajno sprem a. Trebalo je da m u ka- žem da m i je dosadilo da jašem za vas. Sigurno bi m i onda o tkrio šta sm era. Ovako nisam n išta doznao. A u ju tro je odjahao i n ije se više vratio.

— Šefe, na tebe je pucao K arter. Drugi je Nil, H erobinov čovek. On je pucao p rv i i to na Hola. Video sam ih u tren u tk u kada su opalili. Pojurio sam s Kidom za njim a. Bili su svega pe t sto tina ja rd i ispred nas. Im ali smo bolje konje. Ju rili smo petnaest m ilja preko prerije . Mislio sam da ćemo ih stići još na p re ri- ji. Ali, dokopali su se pu ta za P a jn Maund.

— Popeli smo se na stenje. Da su u Suvom kanjonu odjahali u grm - lje, izgubili bismo ih. Ali, oni su be- zuslovno želeli da nekud stignu pa su pucali na nas iz pušaka. Mi smo štedeli metlte.

Kinzi obrisa znoj sa čela.— K asnije smo se opet popeli na

stene, a njihovi m eci su uđara li u kam enje ispred kopita naših konja. Rekao sam Kidu, koji je bolji s tre - lac, da pripuca, ali je on nekoliko pu ta promašio.

— O nda više ni ja nisam mogao izdržati i moj drugi hitac izbacio je

77

N ila iz sedla. K a rte r je ispalio sve m etke, odbacio pušku i izvukao re - volver.

— Već smo bili pred sam im P a jn M aundom kada je Kid onda ranio K arterova konja u nogu. P ad je o- šam utio bandita. Oduzeli smo m u oružje p re nego što se osvestio. Uz- jah a li smo i uzeli lasa. K arte r je to video, skočio i počeo vikati, kao da je poludeo. Potrčao je u žbunje, ali sam ga uhvatio.

T u je Kinzi prekinuo.— Šefe, o sta tak ne b ih želeo da

ispričam pred gospođicom Penka- rou.

— Dalje! — reče devojka, — že- lim da čujem svaku reč! B anditi su h te li da ub iju moga b ra ta , a B ren- dona su gotovo i ubili.

K auboj je nastavio da priča kržT- tk im rečenicama.

— U hvatio sam ga. Dojašio niz put. Pošao sam do velikog d rveta pred P a jn M aundom . . . Obesili smo ga. Kad je um ro, napisao sam neko- liko reči na parče pap ira i p ričvr- stio to na njegovu bluzu . . .

Džeklin se okrenula prozoru. Pen- karou je duboko uzdahnuo.

— Kinzi, bilo je to okrutno, ali pravedno! — reče on.

— Ja kažem da je to dobro! — uzviknu Elvud L ajtfu t.

— Kinzi je poslušao m oju zapo- vest, — reče Vejd. — Za to sam ja odgovoran, je r je on izvršavao samo m oju naredbu. Hog šta si napisao?

— Napisao sam: „Upozorenje k ra- dljivcim a stoke! H erobin i D rejk — čuvajte se!“ A li to još n ije bilo sve. B ili smo neobično ljuti! Sakrili smo konje i pošli u P a jn M aund. Uopšte ne znam zašto smo krenu li tam o . . .

— Nemoj zaboraviti da kažeš šta smo našli kod K artera , — reče Dže- ri.

K inzi izvuče iz džepa debeo sve- žanj p rljav ih novčanica i predade ga Vejdu.

— Šefe, ovo je K arte r dobio za izdaju.

■— Zadržite to! — odgovori V ejd odsečno. — Podelite to sa svim momcima!

Kauboj se nervozno nasmejao, a onda opet poče teže disati.

— Šefe, p red Bouzmenovim duća- nom naišli smo na H erobina, Bend D rejka i g rupu njihovih ljudi. H e- robin nas je opazio. I poluslep je mogao v ideti da smo um orni od du- gog jahan ja .

— Zdravo, Kinzi! — doviknuo m i je H erobin. — Hteo Sam da povučem revolver i da ga izrešetam , je r sam brži od njega. Ali, um ešao se D rejk, Ranije sam D rejku prodavao goveda i odnosio njegova pism a jednoj de- vojci. M islim da m e je oduvek vo- leo. „Pusti me da govorim ", reče on, šta to treb a da znači kad ovako u - padate u g rad .“ „Kid i ja smo p ra- tili goveda, odgovorih m u, pa smo ovde izgubili tragove. Sad želimo da se najedem o i napijem o. D rejk, n i- ste il slučajno videli naša goveda?“

Trebalo je da ih čujete! Svi, osim Herobina, b ili su dobro raspolože- ni i m alo prip iti. H erobin je bio l ju t kao ris! R uka m u je još u zavoju. V erujem da još ne zna da smo po- v ra tili uk radenu stoku.

„Možete piti, ali bolje odjašite bez jela, reče D rejk. Za vas je ovde ne- zdravo."

„Dobro, — odgovorih, odlazimo." Ali onda je istupio H erobin sm rk- nutog ilca: „Kinzi, je li istina, da jašite za Penkaroua?"

P otvrdio sam to. „D obro . . . ali ne prib ližu jte se više P a jn M aundu. Prenesite svom šefu, Teksu Brendo- nu, jednu poruku od mene. Recite m u da B lu rad i sa m nom i da je H olbruk K en t takođe sa nam a“.

— Blu? — ponovi Vejd, i zastade prisećajući se nečega.

— N aravno, Blu, — reče Penka- rou. P ravo im e Bend D rejka je Ren- dal Blu. Zaboravio sam da vam to kažem. Došao je iz Penhendla. On je bandit. U K oloradu je vodio ban- du otim ača stoke, a ovamo je došao pod imenom D rejk i živeo neko v re- me kao pošten rančer u Vindzoru.

78

Posle je prodao ranč i prevario ше. U isto vrem e bio je toliko drzak, da se vrtio oko Džeklin.

— Oče! — upade m u Džeklin va- treno u reč. — Tako je to dakle bi- lo, nikad mi to nisi rekao.

— Pa, ćeri, mnogo toga sam i ja saznao tek kasnije. O lzbruk je bio um ešan u tu stvar. Sad znam da mi je on natovario D rejka na vrat. Ali Bend D rejk je stvarno Rendal Blu.

— To što su se dve bande raz- bojnika našle zajedno n ije dobro, — objasni L a jtfu t zabrinuto.

— Šefe, — reče Kinzi, — znao sam, da je D rejk Rendal Blu, ali ovde im ena tako malo znače. N ikad se nisam setio da ti to kažem.

— Rendal Blu! — prošapta Vejd zaprepašćeno.

Lica pred njim su izbledela. Od jednom m u se učinilo da je sam i da je utonuo u prošlost.

XIV

Vejda su potajno m učile iste b ri- ge kao i E lvuda L ajtfu ta . Rend Blu i H erobin sa svojim odabranim momcima i svim vucibatinam a ove doline, bili su jači od bilo koje d ru - žine sa bilo kojim vođom.

— Ne! — procedi Vejd. — doka- zaću da bro jke ne znače ništa.

S utradan je već ustao iz kreveta, iako se još n ije osećao dovoljno spo- sobnim za jahanje. Ležao bi on još, ali je strahovao da b i Džeklin i da- lje dolazila kod njega, a on to nije želeo. Ona m u je p ridavala veći zna- čaj, nego što je on zaslužio.

K auboji su đobili naređenje da jaše pašnjakom po celi dan. Vejd se popeo na jedan brežu ljak i pomoću dogleda posm atrao dolinu. N ije mo- gao da vidi i uvalu. U objektivu se pokazivao samo m ali deo stoke.

D an se prib ližavao svom k ra ju i V ejd je već bio um oran pa se v ra- tio u svoju kolibu. Na stolu je za- tekao buket poljskog cveća u kome su m u se najviše svidale kolumbine. To je bio znak da je Džekiln dola- zila u njegovu sobu.

K asnije je došao L a jtfu t i rekao da je to on Džeklini doneo kolum - bine iz kanjona, ali plave zvončiće je sama nabrala.

Sused je bio veoma potišten i sa- vetovao ga je da hitno prodaju sva goveda, Vejd se u suštini slagao s njim e u tome da bi se na taj način uštedelo mnogo novca, ali bi krad- Ijivci stoke tada postali apsolutni gospodari pašnjaka.

— Ne razumem s p mnogo u gove- darstvo, — reče Vejd — AH šta bi bilo s pašnjakom , kad bi Penkarou prodao stado?

— Bilo bi loše. O lzbruk i Driskol bi doterali svoja stada na ovaj paš- n jak i posle bi ih bilo teško oterati.

— Z ar H erobin i D rejk ne bi pot- k radali i druge rančere kao Penka- roua?

— Nisu to nikad činili.— Što mi to nik-id niste kazali!

Z ar to n ije veoma čudno.— Pa, tako se i meni čini. Olz-

b ru k nikada nije izgubio mnogo gr- la. Bio je p rija te lj s Drejkom. D ris- kol je bivao ponckad teže oštećen, ali nikad opljačkan.

— Poslovanje sa govedima je k ri- vudavo kao ograde pašnjaka, — reče Vejd nesigurno.

— Za Penkaroua bi rasprodaja bila gotovo isto što i pređaja.

— Teksašanin da se preda — na to nas nikad neće prisiliti, Elvud!

— Onda vidim samo jedan izlaz: još više goveda i još više jahača, a s otm ičarim a ćemo se boriti do is- trebljenja!

— Ah! — reče Vejd uzdišući.— Š ta je sinko? Je li te zabolela

glava, kada si se tako trgao?— Da, — slaga Ve;jd koji se na-

lazio pred velikim iskušenjem.S tari govedar je rešio Penkarouov

problem : više goveda, više kauboja i borba! Vejd se setio svog k rv lju okaljanog novca, koji je sakrio is- pod kolibe. Mogao bi kupiti i pede- set h iljada goveda. Mogao bi učet- vorostručiti broj K inzijevih ljud i i očistiti pašnjake od parazita. Mogao

79

је spasiti Penkarouove, ali uz cenu svog poštenja.

On je bio bandit i čuvao je još ponešto stečeno k rv a v j bogatstvo jednog razbojnika. Tog trenu tka kao da su ga pogledale Džekiinm e div- ne oči, pune vere u njega, izražava- le su više nego zahvalnost.

— Ne, ona bi ga mrzela, kad bi to jednom saznala. Sa sećanjem na Rendal Blua ponovo je oživela sta- ra slika. Taj izdajica je naveo poli- cajce na trag njegovog oca. Gonili su ga do sm rti. Vejd je znao da bi ga Blu prepoznao i u najvećoj gru- pi ljuđi i ponovo mu natovario po- iiciju na vrat.

Rančer je ostavio Vejda u dubo- kom razm išljanju i otišao. Odmah zatim pojavila se na vratim a Džek- lin neobično bleda lica.

— Brendon, kako se osećate? — upita ga ona bez daha. — Elvud mi je rekao da vam je loše i da nešto neobično govorite.

— Mislim, da je sa mnom sve u redu. — reče Vejd. Zatvorio je oči, pošto nije bio toliko h rab ar da je gleda. Mirno je ležao, dok m u je ona p ra la lice i p rev ija la ranu.

Da nije bio bandit, da joj ne du- guje život, ne bi m orao biti izložen tako nem ilosrdnoj ljubavi, koja ga je neprestano mučila. Džeklin je i- zašla iz kolibe kad je on odglumio da spava.

U ju tru Vejd nije imao tem pera- tu ru . Posle doručka, koji m u je do- nela M eksikanka, sa dogledom je otišao na jedan brežuljak. Opet je ko zna po koji pu t ustanovio da je neobično zavoleo tu divlju, kanjo- nima ispresecanu, pu rpu rnu Arizo- nu!

Plavi zvončići ukrašavail su sme- đu podlogu prerije . Omorike su pe- vale svoju tihu, uvek tužnu pesmu, a grm lje se pružalo sve do crnih bre- gova i ta janstvene pustinje.

Toga dana Vejd je opazio nepozna- te jahače. Video je oblake prašine. U- veče je Kinzi rekao da on i M aršal predosećaju k rađu stoke na zabače- nom delu pašnjaka.

Vud i Hiks su odjahali tamo, ali se još nisu vratili.

— Ostanite u zaklonu i osm atraj- te, — naredio je Vejd. — Pucajte, čim vam nepoznati jahači dođu na domet. To je sve, dok ne smislim neki efikasniji način borbe protiv tih bandita.

Džeri i Hol nisu videli ni jednog jahača u pojasu kedrcjva. Kasnije su stigli Vud i Hiks na prem orenim konjim a. Iznenadili su grupu k rad- ljivaca, koji su poterali goveda na p u t za Holbruk.

— Trojicu smo izbacili iz sedla, —■ izveštavao je B ilt zadovoljno. — On- da su prem a nam a krenuli n jih še- storica ili osmorica i pokušali da nas odseku od ranča. Deset m ilja smo jahali u veoma oštrom tempu.

Vejd je bio oduševljen tom vešću. Njegovi jahači su postajali onakvi, kakvim ih je zamišljao — hladno- k rvni i borbeni. Sedeli su pred njim u zvezdanoj noći i n jihcva m ršava lica bila su jasna i hladna.

— Momci, — reče Vejd, — izgle- da da stvari ne stoje najbolje. R an- čeri u ovoj dolini ne bi dali ni de- set centi za našu stoku ni za naš život. Ali, ja ne gledam stvari kao oni. Još nisam sasvim zdrav, ali mi- sli su mi potpuno jasne. Ko zna, šta mi sve možemo učiniti? To samo m i znamo. Sve zavisi od nas, od naših očiju, naših ušiju i našeg mozga.

M orate sve čuti, sve v ideti i ne- m ilosrdno u dara ti po lopovima. Nad- m udrite ih! Jašite kao ljudi, koje proganjaju i p rv i pucajte, kao što su to danas učinili Vud i Hiks. Vež- ba jte se u izvlačenju revolvera, vež- bajte, vežbajte, vežbajte! Služite se oružjem. Proučite svoj dom et i tač- nost. Pucajte na zečeve, kojote i na svaku pticu grabljivicu. Budite tako precizni kao da vam život zavisi od tog pogotka! Ne dozvolite da vas iznenade! U gledajte uvek prvi pro- tivnika! Imamo m etaka za čitavu vojsku i najbrže konje. Ne mogu ob- jasniti, ono što osećam, ali sasvim sam ubeđen da ćemo istrebiti te ot-

во

m ičare stoke! Obesićemo B lua i He- robina.

— Sefe, šta je s H olbrukom Ken- tom? — up ita Kinzi, polako izgova- ra jući svaku reč.

!— To je moj posao, — reče Vejd.—̂ Video sam K enta. Šepav je od

m etka u kuku — nizak je i n ije vi- še m lad. Im a zastrašujuće ćosavo li- ce i nećeš m i verovati — škilji! Iz- g leda da je u izvlačenju b rz kao m u- n ja . A to je sigurno, je r se priča da je ubio osmoricu ljudi. Blu ga je na n ek i način vezao za sebe. Ako je to istina, onda će se jednog dana suko- b iti sa tobom.

— H vala na upozorenju, više bih voleo da ga sretnem u H olbruku ili bilo gde, samo ne ovde na pašnjaku.

— Šefe, ta j K ent je p rav i m uška- rac, — reče M aršal. — K ad se bori, onda to čini otvoreno. A ostali — s n jim a ćemo se m orati boriti na in- n ijansk i način!

— Aha, kao Hiks i Vud danas?— Mi smo se tako i borili, — re-

če Vud. — Šefe, možda ne znaš da H iks im a u žilama apaške krvi? On je n a jbo lji jahač i najbolje čita tra - gove.

— Hiks, im ate li zaista indijanske k rv i u sebi? — up ita Vejd zaintere- sovano.

— M ešanac sam, šefe, — reče skrom no Hiks. — Rođen sam u Ton- tu . G eneral K ruk m e je uhvatio, kad sam još bio momčić, a ja sam pobegao iz rezervata.

— Onda, Hiks, postepeno upozna- jem svoje momke... Ali, dosta je za danas. Za dan-dva ću opet jahati. L aku noć!

S u tradan posle doručka Vejd je opet uvežbavao izvlačenje revolve- ra . On je oduvek negovao tu vešti- nu.

Zbog prek ida za ovih nekoliko dana, postao je nešto sporiji. Bio je baš zadubjlen u ta j posao, kad je čuo kikot i prigušen smeh.

Džeklin i Rona s ta ja le su na v ra - lim a. Rona je nemo zurila, dok se Džeklin smeškala.

— K ad smo vas videle, zapitale smo se da li ćemo se moći neprim et- no došunjati do vas. Zam islite da smo mi kradljivci stoke.

— Dobro ju tro , — reče Vejd. — K radljivci stoke nose čizme i m a- muze. Oni znaju jahati, ali ne znaju da hodaju, pogotovo ne kao dve de- vojke lepih skladnih nogu.

— Rona, m om ak mi je uputio već dva km plim enta! D ajte m i svoj re - volver, Teks. Videla sam vaše po- krete, ali nisam uočila kako ste va- dili oružje, samo sam čula škljoca- nje.

Vejd joj je pružio držak kolta. U- zela ga je bez straha, ali ipak opre- zno.

— Ah, pa nem a odbijača! — reče ona.

— Sigurno, i ne treba mi.— A kako onda pucate? Kako o-

kine obarač?— Okidam palcem. Tako! K ad u -

hvatim revolver, palac je već na o- kidaču. Zbog težine, oružje škljocne pod mojim palcem. P rem a tome, re - volver već puca čim se uperi na cilj.

— Nisam mogla videti, tako ste brzi. Ali zgražavam se tolike vešti- ne u u b ijan ju ljudi.

— Grešite! — odvrati V ejd ozbilj- no. — Sve je to potrebno rad i sam o- održanja i katkad, možda, zato da se drugi spasu!

— Oprostite! — reče ona brzo. — O dbija me to i podseća na u jaka Glena. Nisam tako glupa i kad malo bolje razm islim o svemu...

— Džeki, on je prosto divan! Hol isto tako uči povlačenje revolvera, — reče Rona. — On m i je to poka- zao i pokušala sam, ali m i je ta pro- k leta s tv a r pala na nogu!

— Sigurno n ije bio napunjen?— Ne, bio je prazan. Hol m i kaže

da Hog n ije tako b rz kao vi, ali je veoma opasan.

— Hog? — up ita Džeklin pomalo strogo.

— Da, Hog! — odgovori Rona i pocrvene. — Ne m ogu sve kauboje

II

oslovavati sa gospodine. Z ar Teksu B rendonu ne govorim gospodine!

— To je nešto drugo, Rona!— Sigurno da je to nešto drugo,

kao što je drugo i što ti Teksa ne zoveš Brendon.

N astupio je tren u tak zbunjenosti.— Rona raste, — reče Džeklin po-

sle razm išljanja. — Plašim se da više neću moći da uprav ljam sa njom.

— S njom je sve u redu, Džeklin. O na je veoma dobra devojka i sva- ko je m ora zavoleti!

— M ora zavoleti! Da to je ono! Rona je divna, a već je gotovo od- rasla.

V ejd se nasm ejao zbog Džeklini- nog tragičnog tona.

— Š ta ste drugo očekivali? Što је P enkarou mogao očekivati kad je doveo tako lepe devojke u ovu g ru - b u Arizonu, gde su kauboji tako div- lji, tako ,,divni“, kako kaže Rona, i tak o gladni ljubavi? K ad b ih ja bio devojka zaljubio b ih se samo u Ho- ga!

— Oh, otac bi besneo! A m ajka, ona b i dobila napad. A ja...

— Džeklin, trebalo je da ostavite svoj ponos u južnom Teksasu. Znam vaše stanovište. D ivlji kauboji su ovde zato da te ra ju vaša goveda i da su izlažu opasnostim a zbog vas, a poneki i da izgubi i život. Oni, m e- đutim , n isu dostojni da budu udva- rač i ili postanu muževi.

— Brendon, kako ste strogi! — re- če ona porum enevši do ušiju. — Ni- kad niste tako govorili.

— Izvinite, a li o Hogu m islim n a j- bolje. N jegova neobuzdanost je ve- om a priv lačna za devojku kakva je Rona. D ržite je tamo, gde ga ona neće moći videti.

— Pokušaću. Zao m i je ako sam vas uvredila. Lepo je od vas što b ra - n ite Hoga. K ad b i Rona b ila m ojih godina, ne b ih se toliko plašila. Ona još nem a n i šesnaest. Ako se u tim godinam a zaljubi u nekog ko im a tako vragolaste oči... M orate m i po- moći da to sprečim.

— Sta ja tu mogu?

— Oh, šta tu uopšte neko može nešto učiniti? — reče Džeklin. On me je pogledao pre neki dan i goto- vo bih ga i sama mogla zavoleti. A tek Rona, ona ima španjolske krvi...

— Mogu otpustiti Hoga, — reče Vejd hladno.

— To ne, Brendon, vi danas ne- ćete da me razumete! U poslednje vreme ste tako čudni i zatvoreni. Oh, zaboravila sam na vašu ranu. Verovatno je to razlog što se vi ta- ko ponašate. Ali ostavimo sada tu temu.

On joj se silom suprotstavljao. Ni- kad to ne bi mogao učiniti da ju je za vreme tih malih zađevica gledao u oči. Volela ga je, poštovala, a ni- je znala čemu to sve vodi.

— Došla sam ustvari da vas po- zovem na večeru.

— To je vrlo lepo, — odgovori on oklevajući.

— Ispekla sam kolač od jabuka, volite li to?

— Da li volim... Majka je uvek pravila takav kolač, — reče Vejd.

— Onda dođite! Morate! Već sam svima to kazala.

— Hvala! Ali, nažalost, moram da odbijem.

— Zašto? — bila je veoma izne- nađena.

— Ne mogu doći. Bilo je lepo od vas. Ja sam samo jedan od vaših kauboja.

— Glupost! To ne može biti raz- log! Nećete doći?

— Ne!— Neću vas nikad više zvatL— Dobro.— Brendon!Ona je sad zaista bila uvređena.

Njene tamne oči su sijale.— Klevete o meni! Oh, vi me vre-

đate!— Ne namerno. Nisam nikad čuo

klevete, dok mi vi niste govorili o njima, a i onda sam ih prezreo i za- boravio. Uprkos tome postoji jedan jahač, koji ne bi želeo da poveća broj vaših nesrećnih žrtava.

— A to ste vi? — uzviknu ona bolno. — Oh, tako nešto nikad nisam

82

m ogla pom isliti, — reče slomljeno. No, brzo je ponovo postala ponosna. — Pošto mi se niste nam etali kao Bend D rejk i ostale „nesrećne žrt- ve“ htela sam da mi buđete prija- telj, moj jedini p rija te lj u ovoj div- ljoj i mračnoj zemlji... Zahvalna sam vam što ste ovog tren u tk a otkrili da sam u zabluđi. — Brzo je izašla uzdignute glave.

Vejd je ostao — nesrećan, ali sve- stan da je ovog časa zaslužio pošto- vanje, onakvo kakvo je ona gajila prem a njemu, a koje je on pokušao da svesno uništi.

Kao snažna olu ja uzdrm ao ga je ta j osećaj i oslobodio ga od stida zbog svog položaja na K edar ranču. Svu svoju snagu usm erio je prem a jednom jedinom cijlu da spase Pen- karoua i njegovu porodicu.

P re nego što se potpuno oporavio, opet je u potpunosti preuzeo svoj no- sao. Dužnost izviđača dogledom p re- pustio je Holu. P re izlaska sunca o- b j^snili su m ladiću zadatak a tek uveče su ga povukli s osm atračnice.

Vejd je odustao od svog plana da podeli jahače. Sad su jahali svi za- jedno, ne više kao goniči stoke, nego kao lovci na ljude.

Iz dana u dan napadali su otm i- čari m anja stada. Uvek su ih odbi- ja li u šume ili kanjone Hol je oba- veštavao o njihovom kre tan ju .

N ije prošlo mesec dana ovakvog napetog stan ja kada su Vejd i n je- govi jahači zatekli neku bandu na delu. Jed&n bandit je posle toga još živio dosta dugo da je mogao otkri- ti veze svoje bande sa D rejkom i H erobinom .

Polovinom leta, V ejdovi ljud i su progonili i ostale grupe iz doline. U okršajim a Vejd je nam erno pustio nekoliko ran jen ih jahača ili konja bez vlasnika da pobegnu.

A li i pored toga stado se još uvek sm anjivalo.

K rajem avgusta doneo je L a jtfu t vest r>a koju je Vejd samo klimao glavom, kao da ju ie već davno o- čekivao. Driskol je bio potpuno o- pljačkan, a O lzbruku је ostalo sa-

mo nekoliko h iljada krava, junaca i teladi.

— Znao sam da će Rendal Blu jednog dana opljaćkati i Olzbruka!— viknu Penkarou.

— To je bila nova kombinovana banda, — reče L ajtfu t. — Šefe, to znači da će H erobin p re zime p re- stati da krade. Kad padne sneg, on- da više ne p ljačkaju. A to će biti uskoro. Tada celu zimu provedu u Briksu, k arta jući se i pijući. Vole toplu v a tru i mnogo mesa.

— Gde oni, zaboga, p rodaju tu žigosanu stoku, — up ita Vejd.

—To je vrlo lako! — reče Lajtfu t.— M angupi im aju više kupaca nego što im treba.

— Zam islite da O lzbruk i Diskol p ristanu da sa nam a zajedno traže ukradonu stoku?

— Eh, to bi bilo interesantno! Možda bi nas pu t doveo do rančera i državnih nakupaca, koji nikad ne post.avliaiu p itan ia o porehlu gove- da i za koje je važno samo da šu je- ftina, — reče Penkarou.

— Kakav posao! — uzviknu Vejd,— ali neće to uvek tako ostati!

— Brendon, m orali bismo otići u grad po životne nam irnice za zimu,— reče Penkarou. — Sneg će pasti doduše tek u novem bru, ali bolje je da je sve spremno.

— Uskoro ćemo i to srediti, — re- če Vejd.

— Ove godine će zima doći rano i biće jaka! — upade L a jtfu t u razgo- vor.

— Na visovima je oštra! — reče Penkarou, — ali mi ležimo nisko. Sneg se ne zadržava dugo. Ovo je i- dealan zim ski pašnjak, samo su že- ne veoma usam ljene.

— Onda, znači, možemo računati s tim , da nas otm ičari stoke neće neko vrem e uznem iravati.

— Taj period će uskoro početi i tra jaće šest meseci. Mislim, da su Blu i H erobin završili za ovu go- dinu.

— S tim ne smemo računati, — reče Vejd. Ima i drugih bandi.

83

— Jesm o li u poslednje vrem e iz- gubili puno stoke? — up ita rančer zlovoljno.

— Ne mnogo. Kad bismo im ali veliko stado, to bi bilo malo, — od- govori Vejd.

— A šta ste učinili vi i vaši jaha- či?

— Jaha li smo od ju tra do m raka, pronalazili tragove i gonili lopove.

— No, pa? — rančer je zurio u Vejda.

— Nisam vam o tome govorio, po- što je to beznačajno.

Vejd je ukratko ispričao sve šta su učinili.

— Zaboga, za vas je to beznačaj- no!

L ajtfu t je tiho zviznuo.— Brendon, vi opravdavate moje

pohvale.— Penkarou, m i se možemo isto

tako brinu ti i za veliko stado kao i za malo. Moji kauboji su prav i in- đijanei.

— Kupićemo još stoke na proleće. Neka idu dodavola i Blu i Iierobin.

— Oni će samo dotle b iti daleko od K edar-ranča, dok ne steknete veliko stado! — upozoravao je L a jt- fut.

— Ako onda uk radu stado, m ora- će ga polako o terati kroz m ilje du- gačku šumu. Pratićem o ih, skidati ih s konja i napadati na spavanju. Ako krenu prem a nam a, brži smo na vašim punokrvnim konjim a.

— Zaboga, nem ojte reći devojka- ma da jašite njihove konje.

— Brendon, to je nova tak tika, — reče Lajtfu t. — Ako budete mogli izbeći klance, izdržat ćete dugo, ia- ko ste u m anjini.

Prošao je septem bar. M raz je o- bojio jasene na brdim a, hrastove na brežuljcim a i pam uk i javore u do- linam a. Kedrov pašnjak dobio je no- ve divne boje. Indijansko leto ose- ćalo se u vazduhu sa svojim m agla- ma, m elanholičnim ptičjim cvrku- tom, sanjarskom tišinom u šum am a i crveno-purpurnim divljim cvećem na putevim a.

Jedne neđelje kauboji su im ali svoj, inače re tko slobodan dan.

Toga ju tra dok se Vejd brijao u- šao je Hog Kinzi u njegovu kolibu.

— Sefe, dovraga, jesi li video, ko je ovde? — upita.

— Ne, ko je?— Poseta iz H olbruka! Dva dote-

rana kicoša, koji se u d vara ju Roni i Džeklin.

V ejt se porezao britvom . Nepoz- nati osećaj javio m u se u prsima.

— A ko su oni?— Džon Mek Komb i neki mlađić

— petlić, sin bankara iz Holbruka.— Pa onda, Hog? — reče Vejd po-

lako. Ali ruke su m u drhtale, kad je nastavio brijan je. — Šta se to nas tiče.

— Dođavola, n ije tako!Vejd se iznenadeno okrenuo. K au-

boj je sedeo ria Vejdovom krevetu. Njegovo mlado, sim patično lice je bilo tam no od žalosti, a oči su mu plam tele od besa.

— Šefe, sećaš se da sam molio da m e otpustiš!

— Znam, ali kako bismo bez tebe. Ne smemo zaboraviti svoj zadatak zbog ljubavi.

— Ah, znam ja to, ali m oram ti se od srca izjadati ili ću pući!

— Hog, ja sam ti d rug ili b ra t — kako želiš, samo govori!

— Teks, naprav io sam od sebe veliku budalu, a nisam mogao dru- gačije. S trašno sarn. se zaljubio u Ro- nu i sve m i je gore!

— Je li to sve, Hog?— Sve? Z ar to n ije dovoljno, to

m e prosto ubija! Video sam Ronu s drugim! Sm eje se i šali, m ala ve- štica!

— Hog, ona je nevino dete!— Nevino što se tiče zla, hvala

bogu, ali ne i što se tiče koketira- nja.

— Ipak, i u tom e je nevina! Rona je veselo usam ljeno dete! Trebalo b i i ti da budeš veseo.

— Teks, ti ne znaš šta je ljubav,— reče Hog. — Nije trebalo ni da ti govorim o tome, a nikako ne bi trebalo da ti kažem ovo: ti si revol-

мveraš i uopšte t i n ije stalo do tog Penkaroua. Tebi p rija težak posao i zahvalan si m u što ti ga daje. Ali ćeš za n jih i um reti i zato te voilm. O d m ene si načinio čoveka. Ali, ako očekuješ da budem veseo i to veseo zbog toga što neki m ladi, bogati ki- coš trč i za Ronom... šefe, nečovečan sil

— Hog, mogu li ti se poveriti?— Zašto da ne, — reče Hog i po-

g leda ga začuđeno.— N epravedan si p rem a m eni,

kad kažeš da sam nečovečan, da ne znam šta je ljubav! T i ne znaš da sam ja zaljub ljen u Džeklin. N ikad nisam sanjao o tom e da je ona do- stižna za mene. A li od kada sam se uverio u to da jeste, postao sam bo- lesna očajna olupina. S trast za re - volverom , o kojoj si govorio je či- njenica. Ali, ja nisam bio tako s tra - stan revolveraš, dok nisam došao ovam o i video sa čim se sve bori Džeklin Penkarou. Razumem tvoj bol i tvo ju čežnju.

Kad si mi rekao da je došao Mek Komb od Ijubom ore sam gotovo p re- rezao grlo. Voleo bih da jesam! Hog, m i smo braća u nesreći. Ali, nasta- viću posao, bez nade da ću jednom dobiti Džeklin, iako bi za to pro- dao svoju dušu i um reću da bih spasao njenog oca i nju.

Kinzi je skočio, njegovo lepo lice je bilo bledo.

— Teks, molim te, oprosti mi! — reče on prom uklo i ode iz kolibe.

*

V ejd je stvarno upoznao zeleno- oko čudovište — ljubom oru. K ud je god tog dana išao svugde je nailazio n a Džeklin i njenog obožavaoca. No- sila je lepu haljinu i sijala od rado- sti. Na Teksa se uopšte n ije osvr- ta la , n ije ga takoreći ni prim ećivala. N jem u to ipak n ije sm etalo da vidi svu n jenu savršenost.

Ali, najm učniji tren u tak je tek predstojao. Na povra tku od korala V ejd je naišao na Penkarouve i n ji-

hove goste, ko ji su se upravo spre- m ali da pođu kući.

Odmah je video da su u kola bila upregnuta dva v atrena vranca. Hog je držao te konje za uzde. Radio je ono što m u se gadilo. Dobacio je V ejdu upozoravajući pogled.

Džeklin se oštro obratila Vejdu:— Brendon, jeste li v i nared ili

svojim kaubojim a da ne sm eju o- tv a ra ti usta kad ih se nešto pita?

— Zavisi od toga ko ih pita, — re- če Vejd kratko. K rv m u je ju rn u la u lice.

— Neko je jahao m oje konje. M r- šavi su, izgrebani i čupavi. Pen ima ogrebotine na slabinam a, a i šanta.

Bila je bez sum nje lju ta i zabri- nuta. Vejd ju je poznavao. Znao je za n jenu neograničenu ljubav p re- m a punokrvnim konjim a.

— Kinzi je izgleda gluv i nem, — nastavi ona. — Hoćete li mi vi reći ko je jahao Pena?

— Ja.— Ko vam je dozvolio?— Niko, jednostavno sam ga u -

zeo.— Kako ste se usudili? Znate da

nikom e ne dozvoljavam da jaši mo- je konje, a posebno Pena!

— Zao m i je, gospođice Penkarou, reče Vejd hladno. — Zaista se n i- sam setio da vas pitam . Jah a li smo i sve druge brze konje. Vašem čoporu debelih konja bio je po treban rad i im ali su ga dovoljno. P en n ije ošan- tavio, nego ima samo kam en u ko- piti.

— Oče, veom a sam lju ta! — vik- nu Džeklin. — K ad bih ja b ila gaz- da, ja bih... ja bih...

— No, onda m i je baš drago što nisi, — prekide je Penkarou.

— Bio je to samo običan nespora- zum, — reče Vejd.

— Reci joj, Hol, — reče Rona lju - tito.

— Svakako da ću joj kazati.— Sta sakrivate od mene? — upi-

ta Džeklin i preblede.— Hol, zar se ti ne pridržavaš mo-

jih saveta? — up ita Vejd.

«1

— Da, šefe, ali sad ne mogu. Dže- k lin je zle volje, ali ne b i trebalo da se izdire na tebe.

— P restan i da govoriš o шош ra - spoloženju, odgovori devojka lju ti- to. — Kaži m i šta se dogodilo.

— Za nas kauboje n išta naročito! — reče nehajno mladić. — Da nismo im ali tvoje konje, loše bi se prove-li. Hog je brežuljak s kojeg ja osma- tram nazvao Rona, je r izgleda tako sveže... Dakle, tražio sam momke na granici K edar-ranča, a sunce na za- lasku me je zasenjavalo. Zbog toga su me iznenadila dvojica razbojnika. P riv u k li su se sasvim blizu i držali m e na nišanu revolvera. Jed an je h teo da me ubije. Ali, drugi se na- dao da će od oca izvući ucenu ako m e odvedu. Vezali su m e i popeo sam se na konja. Video sam n aš^ kauboje i vikao sam. O tm ičari su se držali ravnice i divljački su ju - rili. U početku su kauboji b ili p re- daleko da bi mogli pucati, ali Hog je i pored toga ispucao mnogo m e- taka. Onda je naišao Brendon na Pe- nu. Naši su već p re toga jahali, pa su svi konji, osim Pena, bili izmore- ni. Onda je on zapeo. B anditi su is- pucali svu svoju m uniciju na B ren- dona, ali on ih je ipak stigao. Onda je Teks zapucao i pogodio čoveka, ko ji je držao uzde mog konja. D ru- gi ga je pridržavao u seđlu. Uspeo sam da se dograbim uzda i da zau- stavim svoga konja. B rendon je pro- ju rio pored m ene kao vetar, puca- jući iz V inčesterke. N isam ih više mogao videti, ali sam i đalje čuo pucnjavu. Tada se pojavio Brendon na grebenu i doviknuo mi: „Како si Hol?“

N ije m i rekao n i reč o banditim a, a to n-ije bilo ni potrebno. P en je b io m okar, ali n ije prebrzo disao. O nda smo odjahali kući. To je sve!

— Hol! — prošapta Džeklin i po- đe da zagrli b ra ta , ko ji je uhvatio n jenu ruku.

— Džeklin, ustvari, n ije bilo lo- še, časna reč! — reče on. Bio je iz- nenađen Džeklininom promenom. — Ali Pen, kakav je to konj! Džeklin,

trebalo je da čuješ š ta kauboji go- vore o konju.

Džeklin podiže glavu i pogleda Vejda. Bilo je jasno da vidi samo njega.

— Nisam znala... prezirem sam a sebe što sam vas uvredila. N isam i- m ala pravo...

— Dobro je, gospođice Penkarou! — reče Vejd brzo. — Norm alno je što ste se nalju tili. Volite Pena, tog divnog konja! Niko od nas više ga neće jahati.

— Ako je P en tako dobar, onda b i mogao jednog dana spasiti oca ili Ronu, ili vas, Brendon. V i ćete ga jahati!

— Bolje ne, — reče Vejd okleva- jući.

— P en će od danas b iti vaš, po- k lan jam vam ga, — reče ona posla razm išljanja. Onda se ozbiljno obra- tila svojim gostima: — Džentlmeni, bolje je da ste otišli p re nego što sam uvredila gospodina Brendona, koji je naš p rija te lj i spasilac. Shvatiće- te da je naš položaj opasan i da je kod nas nemoguće s gostim a prove- sti m akar i jedan dan, a da ih ne izložimo neugodnostim a. 2ao m i je, bilo je vrlo lepo od vas što ste nas posetili. Zbogom!

XV

Holovo p ričan je o njegovoj otm i- ci gotovo je šokiralo porodicu. M aj- ka je b ila van sebe i zahtevala da n jen sin više ne jaši š „divljim kau- bojim a". P enkarou je takođe bio uzbuđen, ali on se n ije protivio da Hol obavlja svoj posao. Džeklin ja ćutala, — u njoj se sukobljavala lju - bav prem a b ra tu sa saznanjem da on m ora pom agati kaubojim a. Rona je svesrdno zastupala Hola. Džeklin je prek inula tu m učnu atm osferu, obrativši se Brendonu:

— N eka Hol jaši s vam a, ali pa- zite na njega!

V ejd je su tradan zadržao H iksa i K inzija, a Hol, L a jtfu t i kauboji su o tišli da kupu ju nam irnice u Hol- bruk.

86

Proveo je dan na osm atračnici, dok su Kinzi i H iks jahali na zapa- dnoj stran i pašnjaka. K ada opaze otm ičare stoke, trebalo je da ih p ra- te, da se noću p rik radu njihovom logoru, napadnu ih i posle se povu- ku.

Sa osm atračnice Vejd je mogao da vidi kuću na ranču iz koje su kad- kad izlazile devojke, i velik deo si- vog pašnjaka na severu i zapadu.

Stoka se razm ilela na prostoru od preko pet kvadratn ih m ilja. Bilo je tu približno četiri h iljade grla.

Vejd je uočavao svaki pokret na pašn jaku u objektivu svog velikog dogleda.

N ajviše ga je privlačila pustin ja svojom jakom , m ističnom snagom, svojim usam ljenim , prim am ljivim zovom. Iloće li još ikad jaha ti pre- m a onom velu plave m agle — u svet sten ja i peska?

Toga dana Vejd n ije video ni je- dan sum njiv oblak prašine, nikakvih m alih tačkica, koje su predstavlja- le jahače.

Uveče je jeo u kuhinji. Penkarou i Džeklin su ušli m ereći ga ispitiva- čki, što n ije mogao da objasni. Kad je kasnije sedeo na verandi, na p ri- ir.tnoj mesečini, ugledao je Džekli- m no lice na prozoru njene sobe.

Počeo je neobičan dvoboj. Posm a- tra la ga je i on je to znao. Zašto je s ta ja la tamo?

K ada nije više mogao da izdrži, ušao je i odmah pogiedao napolje kroz zam račen prozor. Video je da je ona zatvorila svoj prozor i upali- la svetlo.

U svitanje je već opet bio na svom usam ljenom stražarskom mestu.

D an je protekao mirno, kao i pre- thodni. Sleđećih sedam dana prim e- tio je u daljini samo prašinu od ko- la i konia svojih kauboja koji su se vraćali iz H olbruka. Džeri mu je is- pričao sve detalje sa ovog puta, na kome nije bilo značajnih događaia. V ejda je sve ovo potsećalo na zatiš- je pred buru. Na visoravni je posta- lo hladno i stevali su goveda u k lan- ce. Hol kao da je na ovom pu tu po-

stao stariji. E lvud je ćutao, dok nije ostao sam sa Vejdom i Penkarou- oai:

— No, Brendon naše seme niče,— započeo je on. — Nisam još nikad čuo toliko protivrečnih priča o na- ma. Skoknuo sam vozom do Vjusto- na i Flekstefa. Cela Arizona je čula o K edar ranču i hvali Penkarou što se održava pod nemogućim uslovi- ma.

Brendon, ako је ikad neki revol- veraš dobro došao u ovu dolinu, on- da si to ti! Naravno, prepričavanja su sve to uveličala. P riča ju se neo- bične stvari, koje se nikad nisu do- godile. Vešanje krad ljivaca stoke je velika opomena za Biua i Herobina. Mogao bih gotovo tv rd iti da su pot- puno isključeni iz društva.

Im aju moćne p rija te lje među kupcim a stoke. Ali klin je konačno zabijen u dolini. P riča se o tome da sad u Arizoni vešaju kradljivce sto- ke.

Neki kockar je došao iz Tombsto- na i upoznao u H olbruku Kentove liude sa životom Teksa Brendona u Tombstonu, Daglasu i Jum i.

Da si personifikacija Ves H ardina, B aka Djuena, i Bela d ’Kida ne bi mogao biti tako opasan kao što te prikazuju. Mora da su Blu i Herobin razjaren i od besa. Vele da je Blu vikao: „Ко je, dovraga, ta j B ren- don? Poznajem sve i stare i m lade revolveraše u Teksasu, N ikad nisam čuo za tog Teksa Brendona. Ako je on takav kao što se priča, onda to nije njegovo pravo ime.

K ent je predodređen za tebe. Kad bi i bio kukavica, a izgleda da nije, m orao bi ti se supro tstav iti. Idućeg le ta ili jeseni ćemo to videti.

— Kad bih ja mogao to da odlu- čim, onda bi se to dogodilo p re leta!

— Sigurno, udari na n jih p re ne- go što oni to očekuju.

— Hoće li nas napasti p re zime?— upita Penkarou.

— Očekujem ih svaki dan, ali, eto, nem a ih. Kinzi i Hiks nisu tu . Dao sam im nedelju dana da obave je-

87

dan zadatak. Ako se su tra ne v ra- te, potražićemo ih.

— K ad bih im ao novaca, kupio bih stoke, — reče Penkarou.

— Stavio sam vaših devet h ilja- da dolara u banku, — reče Vejd. — Zašto ne ostavite na štednji samo hi- ljadu a ostato uložite u s'tolcu.

— Ja vam dugujem gotovo se- dam hiljađa.

— O tkud toliko?— Penkarou, mogli biste kupiti

gotovo devet stotina goveda, — reče L ajtiu t. Stoka neće b iti skoro tako jeftina kao sad. Ovo je veoma pogo- dan tren u tak za zgrtanje para . . .

— Da stavim ranč pod hipoteku?— Sigurno, tako biste mogli dići

velik zajam.— Ne, n ikakva hipoteka! — reče

Vejd. — Ne zadužujte ranč.— Ja b ih svoj ranč mogao pro-

dati O lzbruku za deset h iljada do- la ra , — reče Lajtfu t.

— Pravim o prevelike planove, — reče Penkarou nestrpljivo. — Bolje da kupim hiljadu grla i da postepe- no povećavam broj.

— Da, ali to je gubitak! — reče Vejd žalosno.

— Prosjaci ne m ogu mnogo da b iraju , — dodade Penkarou. — Sad sam srećan, a vi me postrekavate na nove poslove. Im am p ara u banci i više h iljada goveda na pašnjaku, a bio sam gotovo sasvim uništen. Brendon, bio bih običan bednik, kad ne b ih cenio ono što ste vi učinili za m ene i m oju porodicu. Mogu m a- lo sačekati sa kupovinom.

— Ne zaboravite da se p rilika ne ukazuje svaki dan, — reče Vejd.

— K akva prilika?— Da povećate im anje.— Ne, ne verujem i ne nadam se.— Bolje bi bilo da sam kazao —

da povratite im anje, reče Vejd.— Ne želim da se u lju jku jem u

snove o povećanju im anja, je r bih onda bio m anje srećan.

To je okončalo raspravu. V ejd je poštivao rančerov stav, ali цјје mo- gao n i da zaboravi izvanrednu šan- su.

Kinzi i H iks se nisu v ra tili n i su- trad an n i prekosutra. Trećeg dana je Vejd odjahao do m esta, gde su n jih dvojica h teli da napadnu lo- gor kradljivaca. Zaključio je da ta - mo nisu bili već nedelju dana. K re- nuo je dalje sa svojirn liaubojim a i uskoro je naišao na tragove nekog malog stada, koji su vodili prem a zapađu.

Bez sum nje su K inzi i H iks p ra ti- li to stado. Već te večeri naišao je Vejd na tragove logora kradljivaca i tam o našao dva na brzinu iskopa- na groba.

— Prokletstvo, — reče Džeri, dok je savijao cigaretu. — Hiks i Kinzi su ih posetili.

Kasno uveče v ra tili su se na ranč. Hiks i Kinzi su već tako čvrsto spa- vali da ih niko n ije mogao probu- diti.

S u tradan je Vejd dao kaubojim a odmor, a on je za to vrem e potra- žio L ajtfu ta.

— Možda je to zatišje pred buru! — reče Elvud. — Mislim da će Pen- karou biti pokraden još p re nego što padne sneg. U ništenje nove kom bi- liovane grupe s ta ja t će te deset hi- ljada grla.

— To bi bilo jeftino.— Penkarou bi trebalo da najh it-

n ije kupi još stoke. B lu i H erobin će se odm ah na proleće koncentri- sa ti na K edar-ranč. Možda će ran- čeri okupiti stoku da b i oterali k rad - ljivce iz doline. Ionako gube gove- da.

— Šta m isliš da kažeš? Olzbruk, Driskol, M ejsn pa i neki m ali ran - čeri kao D ril trebalo bi da dotera- ju stoku da bi se mogla krasti?

— Tako je.— Ne b i li bilo bolje da kupim o

njihova goveda po niskoj ceni.— Sigurno, ali kako bismo ih mo-

gli kupiti?— Elvud, nisam na to računao.— Brendon, p retpostavljam da bi

svi rančeri između pustin je i Belih b rda b ili zainteresovani za ta j pred- log. Ukupno bi mogli kupiti tride- set do četrdeset h iljada grla. Mislirn

88

da možeš u veriti rančere da un išta- vaš krađljivce. O lzbruk i Driskol znaju vrlo dobro da će izgubiti svu svoju stoku. B lu je već gotovo pet godina u dolini, H erobin još nije to- liko. Već je vrem e da izvedu velike poteze i onda potraže novi te ren za lo v . . . Čuj, što ti je?

Vejd je skočio kao naelektriziran .— Dao si m i ideju!Posl« tog uzvika odm ah je otišao.K inzijev izveštaj je bio veoma

značajan za njega.— O tkrili smo devet lopova s m a-

lim stadom . P rik ra li smo se n jiho- vom logoru u sum rak, baš kada su večerali. Im ali su pse i oni su nas izdali. Svako je pucao samo jedan- p u t i pobegli smo do konja. Iduće večeri su p reostala sedmorica, koji su bili prokleto nepoverljivi. Dugo smo čekali, ali oni su stalno b ili bu- dni, je r su odm ah odgovorili va t- rom. Bilo je dosta opasno. Idućeg ju tra smo o tk rili da su se noću iz- vukli. Pustili su goveda u šumu, a dvojica od n jih su ležala bez revol- vera, s m am uzam a na nogam a i sa izvrnutim džepovima. Posle tog ot- krića k renuli smo kući.

*

Sneg je pao kasno da b i spasao Penkarouovu stoku od kradljivaca. On je bio kupio od D rila h iljadu i p e t sto tina grla, ali su ona bila u- kradena zajedno s ostalom stokom. Dok su Vejd i njegovi ljud i gonili tu bandu i borili se s njom , druge dve ili tr i grupe su napale ranč i na pašn jaku ostavile samo nekoliko sto tina teladi i krava.

Kad je zim a konačno oterala k ra- dljivce u njihovo sklonište u Briks, Penkarou je ponovo bio na ivici pro- pasti.

*

T anki snežni pokrivač pokrivao je celu dolinu sem nekih m esta na ju - gu, gde je grejalo sunce. M alobroj- pe krave i te lad — bedan ostatak

Penkarouvog velikog stada — sku- pili su se na tom m estu.

G rebeni i visoravni su se belasa- li, H ladan v e ta r je duvao s vrhova. Vukovi su zavijali u šum am a i ugro- žavali p reostalu stoku. Došli su no- vem barski dani sa svojim olovnim nebom i tužnim jecajim a omorika.

V elika kuća u kojoj se spavalo, p ružala je ipak ved riju sliku. K ed- rovi panjevi p lam teli su u otvore- nom kam inu, a šarena kaubojska o- deća ležala je okolo u slikovitom neredu.

Penkarou je baš došao sa Džeklin i blizancim a kod kauboja. Z ahvalji- vao im je ganutim glasom na n jiho- vom nesebičnom zalaganju da spasu njega i njegovu porodicu i saveto- vao im da napuste K edar-ranč. P re - poručio im je da potraže posao kod rančera koji će im moći pošteno p la- titi za njihov trud .

Posle takv ih reči nastup ila je gro- bna tišina. V ejd je sedeo na svom sanduku. Pogled m u je bio turoban. E lvud je sta jao kod prozora i po- sm atrao tm urn i pejsaž. Hog Kinzi je gledao Ronu. Osim V ejda niko n ije video poglcd, koji je devojka up u tila kauboju.

— Brendon, — hoćete li otići? — up ita Penkarou.

— Da li je takvo p itan je uopšte potrebno. Vi znate da neću otići, — reče V ejd odlučnim glasom ne dižu- ći pogled.

Tada je rančer upitao K inzija.— Gospodine Penkarou, ostajem ,

— odgovori kauboj mirno.— J a isto, — reče Džeri.— Besmislica, tek smo počeli bor-

bu, — izjavi B ilt Vud lakonski.H iksu je trebalo više vrem ena za

odgovor. Njegove crne oči su svet- lucale.

— Šefe, ja sam napola Ind ijanac— nikad ne napuštam borbu.

P reostao je još K id M aršal, m allkrivonogi kauboj. On je uvek bio hladan, teško se uzbuđivao i uvek je bio sprem an na šalu.

— Ne možete m e o terati, gospo- dine Penkarou. Ovo je naše pravo

8»

mesto. N isam još sreo ljude za ko- je b ih rad ije jahao. A i koliba je zgođna. Sada lovimo srne, jelene i te trebe i stvaram o rezerve m esa za zimu. Imamo više novca nego ikad. Naravno, on će u toku zime za v re- me k a rtan ja m enjati vlasnike, ali do proleća biće sav u mom džepu. Ša- lu na stranu : nas kod vas drži na- čin, na koji postupate s nam a. Di- vimo se što se stoički borite sa svim teškoćam a . . . K ratko i jasno gospo- dine Penkarou: m i smo uz Teksa i znamo da ćemo pobediti B lua i He- robina.

Na ovo je P enkarou pocrveneo.■— Znači da ćemo i dalje gajiti

stoku? — up ita rančer m rzovoljno.— Sigurno, sve Ovo do sada bio

je samo uvod. Nećemo više n ap ra- v iti istu grešku. Ali, otm ičari prave iste greške.

— Sad ne znam što b ih rekao, — reče Penkarou zbunjen stavom svo- jih kauboja.

— Oče, ne treb a n išta da govo- rimo, —upade Džeklin u razgovor i pogleda Vejđa.

Devojke su izašle s ocem, a Ro- n in pogled je zbunio Hoga. V ejd je izašao za n jim a i zatvorio vrata .

— Penkarou, b ila b i velika šte ta kada bismo razbili družinu, — reče on.

— Pobeđen sam, Brendon! Iskre- no rečeno, srećan sam što ostajete.

— Borićemo se!— L aku noć, Teks, — reče Rona,

i— v i ste odličan momak.— L aku noć, lepotice, — odgovo-

r i joj V ejd šaleći se. — Samo vi te- ško ran jav a te m oje kauboje.

Rona se nasm ejala.K ad je V ejd hteo da pođe u svo-

ju kolibu obrati m u se Džeklin gla- som koji n ije dopuštao supro tstav- ljanje:

— Idem s vama!U hvatila ga je ispod ruke. Da m u

n ije išla s desne strane, mogla b i o- setiti udaran je njegovog srca. Že- lela je da joj bude p rija te lj i n ije smeo da je ponovo uvredi.

Išla je ćuteći pored njega, a pod njenim čizmicama je škripao sneg. Zimsko sunce je baš tog trenu tka i- zašlo, v e ta r js duvao sa severa, a telad je m ukala na livadi.

— Dobro ste ih ukrotili, — reče Džeklin.

■— Koga?— Svoje kauboje. Oni vas bez

sum nje vole, kako je to rekao Kid Maršal. Ali, v i ste bili onaj . . .

P rek inu la se u sred rečenice i za- p itala:

— Jeste li videli Hogov pogled?— Da.— A jeste li p rim etili kako je Ro-

na n jega pogledala?— Svakako.— Ah, borim se između razum a

i ponosa.— Zašto?— Mogla b ih i sam a zavoleti tog

zgodnog vragolana.Vejd se nasm eja.— Uvek je to tako, — reče on.Ona je ponovo zaćutala, a onda

ga up ita bež uvijan ja:— Hoćete li doći na večeru kod

nas?— Ne, hvala, — odgovori on sme-

teno.— N ikad nećete doći, Teks?— M islim da neću!— P red nam a je duga, oštra zima.

Biću v rlo usam ljena!— Š teta što smo daleko od grada.

Vam a i Roni su potrebni p rija te lji, društvo i veselje. Vi ovde još dugo nećete steći susede.

— Da, biću ja tad a već s ta ra ledi sa šiljastom kapicom. A li neću tra - gati za poznanstvim a iz grada. Se- ćate li se šta sam kazala tom Džon M ek Kombu?

— Da, bilo m i ga je žao. O krutno ste se poneli. On je sm rtno zaljub- ljen u vas.

— N e okrutno, nego ljubazno.Dok se V ejd penjao stepenicam a

n a verandu. n jena ruka iskliznula je ispod njegove. O stala je dole i gle- dala ga. Na njenom ljupkom licu svetlela je tam na v a tra njenih veli-

90

kih očiju. Vejd ju je m orao gledati iako se plašio toga.

— Kad bih ozebla, da li biste me prim ili u svoju kolibu? — upita ona mirno.

— Kakvo pitanje, sigurno!— No, onda sam sasvim prom r-

zla.Vejd je bio nemoćan. Saznao je

kakva se opasnost k rije u tom e da bude s njom.

— Brendon, dugo sam se ružno ponašala prem a vama.

— Možda je to bilo i najbolje.— Zao mi je, a naročito što sam

javno koketirala s Džon Mek Kom- bom. Nisam postigla svoj cilj, a n je- ga je to samo ohrabrilo, tako da sam ga kasnije m orala odbiti.

Vejd je bio iznenađen i radoznao, ali n ije n išta govorio.

— Ne pogađate zašto?KJimnuo je odrečrm glavom.— H tela sam da kod vas izazo-

vem ljubom oru.— Ah, — uzdahnu on i ostade bez

glasa.— Od svih m uškaraga, koji su

đolazilj ovamo, vi ste jedini, koji mi s : nikad nije nam etao, — reče ona iskrerio. — U početku m i se to svi- đalo. ali sad više ne. To me je malo izlečilo od p reterane sujete. I ubu- duće ću vas pozivati na večeru. Ne- ćete dolaziti? Iz učtivosti bi treba- lo da prihvatite poziv.

— Pa, rekao sam već, da neću! — odgovori on tužno.

— Da me možda uopšte ne podno- sits? viknu ona nestrpljivo.

— To nem a veze sa tim.— Znači, ne podnositc me?— Pa, j a . . . ja vas volim, divim

vam š e . . . cenim vas' više nego što mogu rečim a da iskažem.

— To nije istina! — reče ona op- tužujući.

Bila je neodoljiva. Vejd je osećao da m ora okončati taj razgovor.

— Izgleda da ću ipak uskoro po- ginuti u vašoj službi, — reče on brutalno.

— Oh! — uzviknu ona zaprepaš- ćeno.

— Ta budite razum ni, — nastavi on. — Šta možete očekivati? Goto- vo je sigurno da m oram biti pogo- đen pre nego što očistim ta band it- ska gnjezda. Predpostavim o da vas mnogo volim, ili da vi m ene volite — što bi naravno bilo smešno — to bi me raznežilo, uzdrm alo moje živ- ce i postao bih lak plen za K enta ili kojeg drugog revolveraša. Pokušaj- te da gledate na sve to iz tog ugla Dže’'"n . Lrtku noć!

Kad je završen lov i obezbeđeno dosta mesa za zimu, Vejdovi kaubo- ji, osim popravljan ja sedala i seki- ra, nisu im ali drugog posla. Ali, Vejda je mučio neki problem. Kole- bao se da li da izvadi svoj skriveni novac i stavi ga na raspolaganje Penkarou.

Nastojao je da ne razm išlja o to- me, ali su se misli stalno vraćale na to. Razum je bio protiv, ali iskuše- nje je postajalo sve veće. Nametao se zaključak da ne bi trebalo b ira ti sredstva za spasavanje Penkaroua. Ako se ikad o tkrije da je u tu svr- hu upotreb ljen nepošteno stečeni novac, ljaga će pasti samo na nje- ga, a nikako na rančerovu porodicu. A s obzirom da on taj novac n ije u- potrebio za svoju korist, onda se taj postupak ne može okarak terisati kao sebičan i nizak.

Živeći dugo među razbojnicim a. on se plašio da više i n ije u stan ju da razliku je pravdu od nepravde.

U pojedinim trenucim a je sm atrao da je prebrodio iskušenje, ali već sledeće noći su m u se vraćale iste misli.

K auboji su prim etili da je on po- tišten i to ih je zabrinjavalo. Nije reagovao ni na Džeklinine pokušaja da m u se približi. Jasno se prim e- ćivalo da je izbegava. To je vero- vatno i ona osetila pa mu se nam er- no sklanjala s puta. Kad je dolazio u kolibu često je na stolu zaticao kolač od jabuka ili neku drugu po- slasticu, a više pu ta je opažao da ga

91

DŽ3klin uveče posm atra kroz pro- zo r svoje sobe.

Na mahove više n ije bio sposoban da trezveno razm išlja. Verovao je da je budala, kad je mogao uobra- z iti da je njoj stalo do njega. Kao da n ije hteo da zna šta znači to bledo, ljupko lice na prozoru, te tam ne oči, koje su iz daljine potsećala na dva duboka jezera. Sva ta iščekivanja kad se vraćao s posla u kolibu, on je tum ačio jedino brigom za njega, pošto joj je rekao da će poginuti u njenoj službi.

N išta ga nije moglo spasiti od tih iskušenja. Nisu to mogli ni kaubo- ji. On ih je oduševio za borbu, na- učio da se ničeg ne boje i da mrze lopove.

Sada su satim a rasp rav lja li o svim mogućim situacijam a, koje bi mogle nastupiti. Čim bi se vrem e malo prolepšalo kauboji su se takm ičili u gađanju. I sam Vejd je nepresta- no baratao oružjem . V aljda ni je- dan revolveraš n ije tako neum orno vežbao kao on. U tim zimskim dani- m a dostigao је Vejd neviđenu brzi- nu u izvlačenju revolvera.

Božić je bio iznenađenje za kau- boje. Svečani ručak držan je u ta j- nosti do samog Božića. Mladići su klicali od veselja.

Hog Kinzi se zakleo da će stvo- r iti kašu od svakog onog ko pore- m eti svečanu božićnu atm osferu. Vejd se u isto vrem e osećao nesre- ćnim i setnim , je r taj poziv nije mo- gao da odbije. Morao je otići na ru - čak. iako bi n a jrad ije odbio, pošto su ga mučile teške misli.

Znao je da će videti Džeklin o- nakvu, kakvu je još nikad nije vi- deo.

Morao je ići i zbog svojih kaubo- ja , koji nisu im ali dom a i koji su čeznuli za porodičnom atmosferom.

Penkarouovi su se pobrinuli da sve bude svefano: pod božićnim d r- vetom su bili nagomilani darovi, a jelo je bilo odlično. Ronat u nekoj dugoj beloj hal.iini izgledala je kao m lada blistava žena. Džeklin je ta - kođe imala belu duboko dekoltova-

nu haljinu bez rukava. V ejdu je ona izgledala kao osvetljeni oblak. N je- ne b listave oči, crne kao noć, još više su potencirale njegovu ljubav. Nasmešila m u se, dala m u ruku i oslovila ga sa Teks. Izgledalo je kao da se samo za njega tako obukla.

Posle ručka Kid M aršal je jedino bio sposoban za m ali govor.

— Naši dragi dom aćini i naš d ra- gi gazda! — započeo je on. — Za- hvaljujem o vam na vašoj ljubazno- sti. Nećemo je n ikad zaboraviti. Vi ste uneli nešto novo u naš život. Mi, koji godinam a nismo im ali doma, ni m ajke, ni m isli na božić — osetiii smo ono titravo raspoloženje iz de- tinjstva.

Sigurno je da će do idućeg pro- leća neki od nas pasti. Vaša pris- nost za ovom trpezom je nama do- voljno priznanje. Bićemo srećni da za vas, ako to bude potrebno, pogi- nemo.

M aršalov govor је uneo jedinu tužnu notu u to slavlje. Potsetio ,ie sve prisu tne na opasnost, koja pre- ti Brendonu i njesovim jahačim a.

Na rastanku Džeklin je stegia Vejdovu ruku, a đavolčići su igrali u njenim tam nim očima.

— Ipak ste bili na ručku?— Da. Moram vam zahvaliti za

nešto, što osećam ali ne mogu da iskažem.

— Je li bilo tako loše?Vejd je pogleda. Celo biće mu је

bilo uzdrm ano.— Da, za mene je bilo loše, ali

zbog kauboja bih podneo i mnogo više.

— Loše? — prošapta ona.— Od sađa će mi b iti još teže što

sam m uškarac, — odgovori on za- gonetno.

*

Posle te večeri vodio je beznade- žnu borbu. Sve što je ran ije odlu- čio da učini da bi ispunio obećanje ocu, bilo je uzdrm ano. Sajm Bel je, đok je pred sm rt seđeo pod drve- tom, uvideo svw težinu svog života,

85

ра је hteo da životni pu t svog sina skrene u drugom pravcu.

Te božićne večeri sedeo je Vejd još dugo pored vatre, pokušavajući da svoju unu trašn ju borbu privede k ra ju na ovaj ili onaj način.

Sedeo je do kasno u noć i ipak n ije uspeo da donese bilo kakvu od- luku.

Dani su postajali duži, sunce je to- p lije sijalo, a na južnim obroncima n ije više bilo snega. U m artu se u dolini ukazalo prvo zelenilo. Na Lajtfutovom im anju su već pevali drozdovi. Vejd se radovao što je prošla ta duga zima. Poslednje ne- delje proveo je gotovo kao pusti- njak. Cekao je nadahnuće.

Kad je jednog dana vežbao s re- volverom, odjednom je pomislio šta će b iti sa skrivenim novcem, ako bude ubijen u susre tu s Kentom. trunuo bi u zem lji i ne bi mogao is- p rav iti nedcla iz prošlosti — jedno- stavno bi propao.

— M oram ga upotrebiti pre ne- go što sretnem K enta, — reče i po- novo utonu u misli.

Na zvono, koje je označavalo da je vrem e ručku za kauboje, nije se osvrtao. Sedeo je. nepomično pored ugašene vatre. N ajednom je osetio čudan strah . U ovom svom boleći- vom stan ju sm atrao je to predzna- kom sm rti. Ovog leta biću ubijen. To je pojačavalo njegovu m ržnju prem a otm ičarim a stoke i želju da slom ije n jihovu v last na arizonskim pašnjacim a.

Ali, sad je znao šta treb a da uči- ni.

Nadoknadiće Penkarouovim a iz- gubljeno im anje i povratiće porodi- ci sreću. Spasiće Džeklin od bede.

Izgledao je kao da se probudio iz dubokog sna. Š ta znači što su otac i on bili razbojnici kada će ukrade- n im novcem stvoriti Penkarou te- melj za dalji život? Džeklin to nikad neće saznati. Njegova sm rt će one- mogućiti da ga identifikuje kao V ejda Holdena, lopova i ubojicu, ko- ga su gonili M ehefi i njegovi teksa- ški policajci.

Rend B lu će ga prepoznati, u to je bio sasvim siguran. Ali, kad ga prepozna, biće kasno da ga izda. K rik iznenađenja prilikom susreta zastaće m u u grlu.

Njegovo dugo iskušenje je p roš- ]o. L jubav prem a Džeklin i odluka da joj v ra ti dug, bile su jače od o- beeanja datog ocu i postepenog k re - tan ja prem a poštenom životu.

Konačno je našao sebe.Kao nekim čudom povratila m u se

stara, hladna odvažnost. Ustao je i činilo m u se, kao da je stresao sa sebe neki teret. Naglo je otvorio v ra ta i lju tito pogledao u noć.

XVI

Vejd je već više pu ta jahao i tu.- žan i veseo prem a ranču. Ali, n ikad n ije bio tako raspoložen kao ovog m ajskog dana, kad je video, kako osam naest h iljada lepih, um ornih goveda ulazi na Penkarouov paš- n jak. Svi Penkarouovi su izašli n a- polje, a posle nekoliko nedelja o t- sustva izgledali su m u gotovo stran i.

Džeklin je sa ostalim a s ta ja la na vratim a. Lice joj je bilo bledo a n je- ne tam ne oči su blistale. N estala je kada su Hol i Rona pojurili p rem a Vejdu. Od razdraganosti gotovo su ga srušili s konja, a Rona ga je čak i poljubila. U činila m u se nekako odrasla i izm enjena.

Nije čuo šta su blizanci govorili, dok su ga vukli na verandu. Hog Kinzi koji n jje išao sa Vejdom sta- jao je naslonjen n a svoj prozor. Iz- gledao je kao i uvek lepo, ali Vejd je po njegovom osm ejku i s ja ju o- čiju prim etio neku veliku prom enu.

— Zdravo, Teks! — reče on. — Kako sam radostan što te opet v i- dim!

Penkarou je stajao na verandi i visoko držao svoju lav lju glavu — bela kosa m u se lepršala oko glave.

— No, tu ste, — reče on prom uk- lo. — Jesam li ja p ijan ili sanjam ?

— Potpuno ste p ri svesti, Penka- rou, — odgovori Vejd i prihvati nje-

93

govu pruženu ruku. — Jeste li vi- deli naše novo stado?

— Već ga celo jutro gledam. Mi- slili smo već da se nikad nećete vratiti! Džeki vas je prva opazila.

Rona je izgleda videla Džeklin u tamnoj sobi, jer je mahnula.

— Teks, — reče ona, — Džeklin vas je celo ovo vreme očekivala. Sad ima ,,slom“, kako bi rakao Hog, a i m ajka se povukla plačući.

Vejd je bio duboko zbunjen. Ne- deljama je mislio na povratak, ali ovako srećan trenutak nije očekivao. Upotrebio je svu svoju snagu da sa- krije osećanja koja su ga zahvatila.

— Preko osamnaest hiljada gove- da — najlepše stado, koje sam ikad video. Ni jedno grlo nije mlađe od dve godine — osim teladi i junica i oko petnaest hiljada krava. Za go- dinu dana ćemo udvostručiti njihov broj, — govorio je on.

— Ali — . . . mucao je rančer.— Sve je plaćeno i bilo je dosta

jeftino. Imali smo sreću!— Plaćeno?! — ponovo Penkarou.— Sigurno, imao sam još nešto

novca. Ja sam i planirao da goveda kupimo u proleće.

— Brendon, vi ste platili stado?— Imao sam čekove i sad sam vaš

ortakl— Dakle, to je bio vaš skriveni

adut! Džeki, izađi! Neko se mora za- hvaliti mom novom ortaku.

Ali Džeklin nije izašla.— Oče ja mu zahvaljujem! — uz-

viknu Rona, njen smeh je blago i slatko zazvučao. Sapnula je Vejdu na uvo: — Ti si veoma mio momak! Ti si moj veliki b rat Teks! Ne bri- ni za Džeki, ona je luda za tobom. Oh, znam ja to već, daj joj malo vremena!

Kinzi je spasao Vejda da u tom trenutku ne zagrli Ronu.

— Sefe, ako nemaš ništa protiv, rado bih ti prodrmao ruku.

— Bože moj, Hog, mnogo si mi nedostajao. Sve ću ti ispričati! Nećeš mi nikad oprostiti, što nisi bio s nanub

— Ionako ti to neću nikad opro- stiti! — reče Hog zagonetno.

— Brendon, pričajte! — viknu rančer. — K ako ste to samo izveli? Ko su svi ovi jahači?

— Možda bi bilo bolje da vam to ispričam u četiri oka!

— Dovraga s tim , ja p red svojom porodicom nem am nikakvih ta jn il Džeki, izađi.

V ejd je mogao videti samo silu- e tu Džeklininog lica i velike, tam - ne oči.

— Ne mogu doći, — reče ona go- tovo nečujno. — Neka Brendon uđe ovamo.

— Dolazimo svi, — reče rančer i pođe prvi.

Džeklin je oklevajući prišla b li- že.

Vejd je teško vladao sobom.— Zdravo Džeklin, — reče i uze

n jenu ruku. — V ratili smo se, sreć- n i i zdravi, s više jahača i mnogo stoke. Postao sam suvlasnik i sad im ate još jednog gazdu.

— Oh, šta ste učinili! — uzviknu ona.

— č in i m i se da ste me to već jednom pitali, — nasm eja se i stisnu joj ruku. — No, ja i ne znam šta sam učinio. Mislim, da sam odig- rao igru svojim kartam a. Nisam ni- šta uradio zbog čega bi neko od vas trebalo da se oseća nelagodno.

— To nikako, — reče rančer. — M islim da je Džeki odlaknulo što vas je videla živog. Već vas je sm a- tra la m rtvim , pa je po ženskom o- b ičaju malo slomljena.

Džeklin je ustuknula korak na- zad.

— Poslednjih dana nisam baš bila sasvim norm alna. Toliko sam se bri- nula oko porodice. O sad vi dolazite s jednim milionom goveda i konja — to je ipak malo previše. P itam vas još jednom, šta ste učinili?

— Postao sam ortak vašeg oca.— To ste već rekli. Ali ne vidim

opravdanost takve veze za vas, iako sam srećna zbog toga.

V ejd sede, k rv m u je bubnjala u ušim a

94

— No, ljuđi, zaista sam imao sre- će, — reče on polako. Vrtio je som- brero i pokužavao da se priseti iz- m išljene priče: — Hte-li smo da ku- pimo nekoliko h iljada goveda od O lzbruka. N am eravao sam da ras- p ravim s n jim i o L ajtfu tu . Ali, do toga nije došlo, je r je O lzbruk bio sm ušen od s traha i briga. P rethod- nog dana su m u krad ljivci odveli čitavo stado. Tada m i se rodila jed~ na ideja. „Olzbruk, — rekao sam. — Koliko tražite za ranč, konje i up ra- vo ukradenu stoku?“ Odmah je pri- hvatio. — „D ajte m i deset h iljada dolara i sm esta napuštam dolinu.“

Platio sam i preuzeo sve njegove jahače, osim dvojice i predvodnika. Posle dva dana našli smo stado u divnoj dolini, koji Hiks zove Crvena uvala. na oko sto m ilja odavde.

Tamo je bilo više stoke nego što je O lzbruk izgubio — okruglo osam hiljada grla. Hiks je poznavao teren i put, pa nas je vodio tako, da smo iznenadili grupu od deset razbojni- ka. Nisu ni pom išljali na poteru. Odbili su da p rihvate borbu i po- begli su posle našeg prvog pucnja. U hvatili smo samo dvojicu ran jen ih iz Herobinove družine. Sve su p ri- znali i onda se zakleli da će napu- stiti kraj. Herobin je bio u Kvirtsu, gradiću sličnom P a jn M aundu. Rekli su nam, ko je bio kupio tu ukrade- nu stoku. Pogodite, Penkarou, ko je to?

— Kupac? Ne znam, recite mi!— Mejsn!— Mejsn! Pa valjda ne Lim Mej-

sn iz Maripoze, najveći trgovac sto- ke?

— Tačno. Njegov „М—ranč“ kod K virlsa bio je samo vešta kam ufla- ža. Goveda sa svojim žigom proda- vao je u Maripozi, a ukradenu sto- ku je gonio u N ju Meksiko.

— Zaboga, im a li još ikog poš- tenog u ovoj đolini? Teks, jesam li ja ili ste vi krad ljivac stoke?

— Izgleda da sam ja, iako nisam! No, onda smo ostavili stado u Crve- noj dolini i odjahali prem a Kvirtsu. Tamo sam se u jednoj krčm i nam e-

rio na M ejsna i Herobina. Baš su nazdravljali jedan drugom e za dug život. Da skratim : od H erobina sam dobio novac koji mu je M ejsn dao za ukradenu stoku. Ostao sam do večeri u K virtsu, nadajući se da će se pojaviti Mejsnov divlji predvod- n ik S tjuart, ali on n ije došao. Mo- ra da ga je neko upozorio.

S u tradan smo opet jahali prem a jugu, ali sad smo znali kuda. K rat- ko rečeno: kupio sam deset h iljada goveda sa četiri ranča — najviše od nekog Drona, koji se igzgleda nala- zio na redu kod kradljivaca. Bio je srećan što se rešio stoke. Pored sve- ga i žena mu se razbolela i jedva ]e čekao da proda goveda.

V ratili smo se. Zaboravio sam da kažem da sam uz svojih šesnaest na- šao još pet novih jahača. To je bilo gonjenje! Stado u Crvenoj uvali se n ije pomaklo s mesta. Sve ostalo vrem e — m islim mesec dana — te- ra li smo kući naših osam naest hi- ljada goveaa.

— Kući?! — reče Džeklin, smeš- kajući se.

— Da, kući. Srećan sam što sam opet ovde!

— Hoćete li da popijete neSto sa mnom? — upita Penkarou.

— Ne, hvala, pio sam na izvoru. Ali, želeo bih tople vode.

— Teks, šaljem je, — reče Hol. — Izgledaš kao crnac. Ali, zar se zaista sve to tako dogodilo?

— Sigurno, sinko . . .— Sefe, ti si, hm, vešt pripove-

dač, — reče Hog Kinzi.— Bolje je da pobegnem odavd«

pre nego što me uhvate devojke, — reče Vejd i ode do vrata.

— Za jedan sat će biti gotovo je- lo, — viknu za n jim Džeklin. — Ako ne budete ovde, doći ću po vas!

— Doći ću, — reče V ejd um orno i izađe.

Penkarou i Kinzi su izašli za njim .

— Nas ne možeš zavarati svojim lepim rečima, — reče Kinzi.

Ј5

— Dobro, reći ću vam istinu, ako obećate da sve to nećete pričati pred Hoolm i devojkam a.

— Ništa ne obećavam, — reče rančer.

— Teks, pred Ronom i Holom se ne može ništa sakriti, — reče Kinzi.

— No, onda obećajte da bar Dže- klini nećete ništa govoriti, — odgo- vori Vejd rezignirano — Dakle, slu- šajte, vi radoznali, krvožedni mom- ci. Uništili smo H erobinovu bandu, većina je poginula, a ostali ranjeni.

— A šta je s Herobinom?V ejd je teško disao, kao da se tek

tog trenutka. obračunavao sa bandi- tima.

— Ćekajte!Svi su ćutali dok nisu stigli do

kolibe. Vejd je skinuo opasač s re- volverom, prsluk i mamuze. Zausta- vio se, kao da će početi da priča, ali je nastavio da se svlači i skinuo je čizme.

— Sefe, pričaj iskreno i od srca, —reče kauboj. — Biće lakše i tebi

a i nama.— Mejsn je mukao kao neka od

njegovih junica, — započe Vejd, ali to ništa nije pomoglo. — H eiobin ga je izdao. Ah, bilo je odvratno!

— Mejsn je mukao, ha? Sta bi on drugo i mogao raditi?!

Vejd se sagnuo i svukao svoje o- znojene p rljave čarape.

— Povukao je revolver na mene.— Ah, on to učinio? — uzviknu

Kinzi.— Mejsn je povukao revolver, hm!

— m rm ljao je stari Teksašanin. — No, a šta je bilo s Herobinom?

— Penkarou, momnk је obešen.Vejd se prvi put obrijao posle ta-

ko dugog vrem ena Gotovo nije pre- poznao svoje omršavelo, bledo, su- više ozbiljno i tužno lice za njegovo doba.

Na brzinu se obukao, svezao pre- ko lica m aram u i tako se pojavio na vratim a sobe.

— Ruke u vis, Penkarou! — uz- viknuo je.

Rona je oduševljeno vrisnula i strgnu la m u masku.

— Prepoznala sam te, — a celo vrem e se praviš da si s tar i ozbi-l.jan! — pogledaj ga Džekiln, zar nije zgodan kauboj?

Džeklin ga je posm atrala.— Ne bih tako rekla za njega.Penkarou koji gotovo nije prepoz-

nao Vejda nešto je zbunjeno gun- đao.

— Teks, vi ste zaista vražji mo- mak!

Jelo je bilo izvrsno. Vejd je ose- ćao Džeklinin pop.led, ali je bio pot- puno uveren da se ona ne seća n ji- hovog prvog susreta pre toliko go- dina.

Posle ručka Vejd se popeo s Pen- karouom na uzvišicu s koje su imali dobar pogled. Celo posle podne su kovali planove o svom uvećanom i- m anju.

Večerao je s kauboiim a. Sad je to bilo veliko društvo. U ključujući I-Io- la i njega, bilo ih je dvadeset i dvo- jica.

Logor im je bio u šum arku omo- rika pored potoka, koji je tekao pre- ko pašnjaka. U odsjaju logorske va- tre belasalo se više piatnenih šalo- ra. Penkarou je došao sa ćerkam a da poseti logor.

— Za vrem e dok se Kinzi i ia bu- demo nalazili u gradu rad i nabavke nam irnica, Džeri ti ćeš biti predvođ- nik, — naredi Vejd. — Radićete da- n ju i noću u smenama od po pet lju - di. Ako se nam erite na kradljivce, odmah pucajte. Mi ćemo te ra ti tro - ja teška kola, a ostavićemo ova la- ka. Osim Hoga, sa mnom će poći Kid M aršal, Bilt Vud i Hol.

Hog Kinzi je povukao Vejda u stranu. On nije bio tako hladnokr- van kao pre.

— Šefe, ja ne bih hteo da idem u grad, — molio je. — Nisam baš zdrav, a znaš da ne podnosim vož- nju. I uopšte ne želim...

— Hog, dovraga, šta je s tobom? — upita Vejd.

— Bolestan ssm,

ee

— Bolestan?! Zar misliš da sam ja budala?

— Casna reč, šefe, sa m nom ne- što n ije u redu.

— Po svem u sudeći na ovom pu- tu ću sresti B luovu družinu. K ad smo poslednji pu t logorovali, došao je neki jahač i rekao da su B lu i K ent u Vinslou. Da li bi ti zbilja mogao ostati na ranču, sada kada znaš za tu mogućnost?

— Dođavola, ne! — uzviknu Kin- zi pokunjeno. — Lagao sam ti, ali me ne pitaj zašto!

K ad je Hog otišao u tam u Vejd je iznenađeno gledao za njim , a za- tim zadubljen u m isli pošao pored potoka.

P red sobom je ugledao m ali ša- to r onakav kakav uop treb ljavaju pastiri. Kad je hteo da ga odbije, go- tovo se sudario s Džeklin. Iza nje je dolazio otac sa nekolilco kauboja.

— Oh! — viknu Džeklin bez daha i podiže ruke.

— Zao mi je što sam vas uplašio, nisam vas video.

S taja la je zaprepašćena, kao da je videla duha. Usta su joj bila polu- otvorena, a njene divne oči svetlele su kao crni opali.

— Sećate li se vi mene, — prošap- ta, zastade i pokri rukom usta.

Vejd se uplašio. Te noći pred ša- torom, koji se belasao u odsjaju va- tre gotovo da je prepoznala begunca kojeg je spasla i čiju je ta jn u ču- vala. Vejd je rešio da bude oprez- niji.

— Nije čudo! — nasm eja se on. — S glatko obrijanim licem.

Otišao je dalje ne žureći se, da to- bože nešto kaže jahačim a. Ali ona je viknula za njim :

— Brendon, nem ojte otići, tražila sam vas!

— Gospođice Džeklin, šta se do- gođilo? — upita on.

— Tako se brinem , — šapnu ona. Uzela je njegovu ru k u i povela ga dalje od šatora.

Noćni vazduh je prosto opijao. S polja je dopirao svež m iris zemlje. Svuda su kreketale žabe, a s pašn ja-

ka se čulo m ukanje goveda. Vejd je slušao vučje zavijanje i la jan je ko- jota. Potpuno je zaboravio na te p ri- rodne nep rija te lje svakog odgaji- vača stoke.

Izgledalo je da Džeklin želi neku- da brzo da ode, p re nego što je neko vidi.

— Zašto tako žurite Džeklin?— M oramo što p re stići tamo!Sad je Vejd odgonetnuo šta je n ju

mučilo. Džeklin ga je vodila dugim zaobilaznim putem oko kuće do o- m orika na severu. Polum esec je o- bojio srebrom omorike i kadulju . Dolina u pravcu pustin je b ila je sa- blasno siva. Iznad n je su se prem a zvezdama uzdizale crne planine.

Džeklin ga je odvela na usam ljeno mesto, gde su se leti sestre često za- državale. K lupa i viseća m reža za ležanje su se nejasno ocrtavale na mesečini.

Džeklin je bila bez daha.— Brendon, n jih dvoje se sastaju

ovde! — prošaputa ona.— Ko? — up ita Vejd, iako je već

znao na koga ona misli.— Rona i Hog, svake noći dok vi

niste bili ovde. Slučajno sam to ot- krila. Sedela sam na prozoru i raz- m išljala, kad najednom ugledam Ro- nu. Onda je naišao i Hog. Pušio je. Da bih se sasvim uverila otišla sam u Roninu sobu. K revet je bila tako nam estila kao da u njem u neko le- ži, ali nje, naravno, n ije bilo.

— V ražji kauboji! — uzviknu Vejd.

— Ne verujem da bi Hoga treb a - lo mnogo kriv iti. Kad Rona nešto želi, onda to i postigne. Odjednom je postala žena, žena puna v a tre i strasti. Tako je čudna, sanjarski ta janstvena i h rab ra kao lavica. Nisam joj kazala šta sam videla, ali sam je pitala da li joj se Hog udva- ra. S lagala m i je, a tek joj je šesna- est!

— Sesnaest godina je dovoljno đa se devojka zaljubi i — laže! — od- govori Vejd zamišljeno. — Ali, to je sigurno sam o oduševljenje.

— Oh, ne znam, — jadikovala je Džeklin. — Bojim s e . . .

— Čega?— Da su već otišli suviše daleko,

da m i n e . . .— Džeklin, zaklinjem se da Hog

neće iskoristiti to dete!— Oh, m islite, ali šta će on, ako

ona . . . Rona je odjednom procve- ta la kao ruža. A Hog, surovi, divlji, usam ljeni k a u b o j. . . To je trage- d ija , koja se n ije mogla predvideti.

— Tačno, — reče Vejd. — Mora da se mnogo vole, kad se usuđuju d a se tako sastaju , ali ja ih ne m ogu osuđivati ni grditi. A i ne vidim u tom e nikakav greh. Poznajem Hoga, on je nikad ne bi uvredio!

— Ne, ali čekajte, — reče Džek- lin vatreno, ne bih verovala svojim očima, ali v idela sam ih!

— Sta, — up ita Vejd bojažljivo.■— Videla sam kako m u je Rona

u trča la u raširene ruke!— Bože moj, pa š*ta im a u tome,

staJno vam ponavljam da se Hog ne zaboravlja!

— O tkud to znate?— Ne znam, ali tako mislim, —

reče Vejd. — Hog n ije prostak. Išao je stranputicom , ali samo zbog bo- lesne sestre! Njegovi rod ite lji su bili siromašni. Našao sam ga p re ne- go što je stvarno postao prav i pre- stupnik. V erujte mi, on je izgarao od želje da bude pošten. Ne smem zaboraviti n i to da me je molio da ga otpustim kad je video Ronu. K a- snije m i je rekao da je poludeo za njom. Onda, Džeklin, uprkos spoljaš- njeg izgleda, ja m u verujem .

— Oh, mogla bi se ub iti zbog svog nenoverenja.

Džeklin ie zaplakala od uzbuđenja i olakšanja.

— Rona je očeva lju b im k a , on bi ubio Hoga, kad. . . kad . . . Oh, milo m i je što ste opet ovde! B ila sam tako bespomoćna. Uzdam se u vas.

Tiho je plakala.— Nem ojte plakati! — reče Vejd

promuklo. — Pomoći ću vam, ali Šta m i radim o ovde? Hog je kauboj, ium sk i čovek on će nas naćil

— Vi ne znate n išta o ljubavi, go- spodine Brendon, — reče Džeklin, — Ni on n i Rona ne bi čuli n i g rm - ljavinu!

— AH, Hog će čuti vaš plač.— Već prestajem .— Pst, — šapnu Vejd. — DolaZelPovukao ju je dublje u senku.Vejd je video senku koja je klizi-

la dalje sasvim nečujno. N estala је i opet se pojavila. Onda je izronila v itka, bela figura na mesečini — bi- la je to Rona. Kosa joj se b lista la kao srebro. Ličila je na opreznu sr- nu.

Vejd je bio veoma uzbuđen. Niko na svetu ne bi mogao odoleti takvoj ljupkosti.

Najednom se Rona trgla. Po trča- la je do klupe i sela. Njeno držanje je sada izgledalo nehajno. Vejd je p re ugledao žar cigarete nego što je prepoznao kauboja. Hog je dolazio polako i kradom , ali kad je prim etio Ronu zaboravio je na opreznost.

— Kasno dolaziš, — reče m u Ro- na.

— Zao mi je nisam mogao ran i- je. Momci i tvoj otac, a onda i T e k s . . .

— Kad bi ti mene voleo, ne bi te niko mogao zadržati!

— Voleo?! Bože, devojko, ja sam lud. Zrtvovao bih život i još više — Teks Brendonovo p rija te ljstvo i po- štivanje.

— Ali, dragi, već tr i dana nisam b ila s tobom, — reče Rona.

— Z ar ja za tobom nisam čeznuo?! Z ar te nisam gutao očima iz daleka? Z ar nisam svako veče gleđao u tvoj prozor, sve dok se n ije ugasilo sve- tlo?

— Govoriš kao svi kauboii, — re- če Rona ljubom orno. — Više voliš da se kartaš, a kad je Teks tu, onda m ene potpuno zaboraviš.

— Rona, budi razum na, nikad te ne zaboravljam . Lagao sam Teksu da bi se od nečega izvukao, rekao sam m u da sam bolestan . . .

— Od čega da se izvučeš — upita Rona naglo podigavši glavu.

— Ah, ništa, ništa!

П

— Hog, što je hteo Teks?— Pa su tra odlazi u grad i vodi

Hola, Kida, B ilta i mene. J a nisam hteo da idem. Pogledao me je i go- tovo sam propao u zemlju. A onda je rekao kao pomalo s prezrenjem da ga samog puštam u b o rb u . . . Je- dnostavno nisam mogao . . .

— U borbu! — uzviknu Rona.— Sigurno. Blu i njegova banda

su tamo. N ajverovatnije je da ćemo jh si;esti u Holbruku. Ne mogu osta- v iti Teksa na cedilu. On želi da bu- dem kraj njcga. Kad ne bi bilo te- be, bio bih ponosan što mogu malo pripucati. M oram poći s njim . Ne bih želeo ni za šta na svetu da pro- pustim B rendonovu borbu s Ken- tom.

Vejd je osetio kako se Džeklin stresla. S trahovala je za njegov ži- vot! Rona je stavila ruku Hogu oko vrata , privukla ga i strasno polju- bila.

— Rona, jednog dana ćeš me na- činiti mekušcem i strašljivcem .

— Ali, ja te volim i bojim se za tebe! — jecala je ona.

— Sigurno, ali m oraš biti hrab- ra. Zašto nisi tako odvažna kao tvo- ja sestra?

— Džeki, ha, ti ne znaš ono, što ja znam. Biću 'nrabra. Bila sam to već, a i srećna sam, olkad si ovde. Ali, kad ideš s davolom Teks Bren- donom u b itku . . .

— Draga, sigurno neću nastrada- ti. Kod Teksa su šanse jedan prem a jedan. On će biti ubijen ili teško ra- n jen pre nego što izvrši što je na- i i m i o .

— ЛИ, ako i ti budoš pogođen. — Oh, Hog. šta ću ja onda?

— Neću biti pogođen. Sakriću se, fzbegavaću zrna, siguran sam u bor- b i .. .

— Čuj. — viknu ona uzbuđeno i пг.]г'?г>и se na ncs’on klupe, — ako se sada vratiš, cnda ćeš pobeći sa mnom odavde, u Vinslou i tamo će- ino so venčati.

— Rona, to ne mogu učiniti. Teks m i veruje, a i tvoj otac. Pošto ,je sa- da Teks očev ortak, posta ću ja šef

w

kauboja. Tvoja sestra bi me prezre- la.

— Ne, Džeklin te voli kao sestra, ona ne bi ništa učinila. Otac bi bio ljut, ali pusti ga. Teks bi me išibao i gleđao prezrivo svojim strašnim očima, ali briga nas za sve! Kad bu- demo venčani sve će biti kasno.

— Rona, razum i me, volim te, u- mirem za lobom, ali neću da te ta- ko osramotim!

— Hog, najdraži, bežanje nije ni- kakva sram ota, ne možemo više če- kati! — navaljivala je ona.

— Ti ne znaš da sam ja bio ban- dit, kradljivac stoke kad me je Teks prihvatio u svoje ruke, — reče Hog muklo.

— Sta?— Sigurno. Nisam doduše bio od

onih najgorih, a l i . . . M oram se is- kupiti pre nego što se usudim da za- tražim od Penkaroua tvoju ruku. Ako ne želiš da stvari ispadnu još gore, onda ne zahtevaj tako nešfo od mene!

— Oprosti Hog, ti si divan! Ne ti- če me se šta si bio. Volim te, biću ti verna. Nemoj dozvoliti da te onaj hladni okrutni Brendon gurne u ždrelo sm rti. On je tako surov, ta- ko nemilosrdan. Kol mi је baš ispri- čao da је Teks ubio Mejsna, a obe- sio Herobina u glavnoj ulici K virt- sa.

— Tvoj b ra t je zbog toga zaslu- žio šam ar, odgovori Hog ljutito. — Što se tiče Teksa, nisi u pravu. Ta- čno je da ima dva lica, ali ono su- rovo, vrlo retko pokazuje.

— U stvari ja ga volim, on me prosto fascinira. Ali, gotovo da ga i mrzim — npčovečan je!

— Rona, iznenađuješ me. Teks je najbolji, najvelikodušniji, najnesebi- čni.ji čovek, koga poznajem.

— Hog, on nem a srca!— Zašto govoriš tako kad ti ja

kažem da ima piem enito srce.— lz jedno.T ženskog razloga! On

je jedini rovek, koji je odbio Džek- iin. Uvređio ju ie i izbegavao. Ona ga voli, a on je vređa.

— No, ako je to samo jedan od tvo jih razloga, onda ne želim da ču- jem ostale. A sad ću ti nešto kazati Rona Penkarou, pa će ti zastati dah. Jednom sam se izjadao Teksu i za- molio ga da me otpusti p re nego što zapadnem u neprilike zbog tebe. K ad je to odbio, i ja sam ga nazvao bezosećajnim.

Onda m i je ispričao šta ga muči. On voli Džeklin od onog trenu tka kad ju je p rv i pu t ugleđao. Ona je p rv a i jedina devojka koju je ikađ voleo. Ta ljubav je postala cilj n je- govog života, ali ju je m orao sakri- vati. N ije nikad smeo ni da sanja da će ona odgovoriti ljubavlju . Bio je sasvim lud kad je bio tu onaj Mek Komb. Video sam to i bilo mi ga je žao. On voli a n ikad ne može da go- vori o svojoj ljubavi, ne može nikad b iti s njom, kao ja s tobom! Ali, Teks je nikad nije napustio, ni onda, kad joj je otac bio pred slomom. Više bih voleo da o tom e nisi ništa saznala. Rekao sam ti ovo da više ne m isilš pogrešno o Teksu. Molim te sačuvaj ovu ta jnu , kao i ja što je čuvam.

— Oh, kako je divno! — uzviknu Rona. — Sad razumem! Oh, kako mi je žao; šta bi na sve to rek la Dže- klin!

— Bog zna! Zene su čudne. Ne- moj joj to nikad reći, ako ne želiš da m e izgubiš!

— Zaklinjem se. Ali, dragi, šta ćemo sađa?

— M oramo čekati! Im am najveću šansu, koja je ikad sta ja la pred je- dnim kaubojem . Teks m i pomaže, m oram biti uz njega. Ako on pađne, a ja se nadam da neće, onda ću na- stav iti njegov posao. Mora zavlada- ti m ir u ovoj dolini, pa onda, kada sve m račno bude s mene izbrisano i zaboravljeno, onda ću sm eti da za- molim Penkaroua za najdraže biće ove đoline.

— Oh, Hog, ti si me zastiđeo, a u isto vrem e i razvedrio, — reče Rona — Kako sam bila glupa! Ali, polju- b i mel

— Neka te bog čuva, draga, ali sad m oraš ići. Nemoj se b rinu ti za mene.

Njihovi glasovi zam reše u daljini. Vejd je m irno stajao i jedva disao. Za njega je to bio kra j sveta, a i- pak je bio veseo.

Džekiin je povukla ruku. Tog tre - nutka Vejd je mislio samo na svoju- sestru.

— Njih dvoje nikad neće sazna- ti ono što bi nam oni trebali opro- stiti, — reče ona. — Teks Brendon, vaše verovanje i poverenje me zasti- đuje. Pomoći ću im, privoleću oca da dozvoli njihovo venčanje.

— A ja ću m orati da pazim na Hoga.

— Hoćete li i na sebe paziti? — upita ga ona.

— To ne mogu obećati. Im a ča- sova, u kojim a pomaže samo odva- žna hlađnokrvnost. A ja nisam ne- promišljen.

K renula je i zastala na mesečini. Vejd je pošao za njom.

— Kasno je, — reče promuklo.— Da, ali želim da ostanem ovde

i da razm išljam .— Onda ja id<;m, laku noć.S tajala je. Bila je nepokretna,

profil joj je na mesečini bio jasan i lep. Nije ga pogledala, niti mu p ru - žila ruku Ali. kad se okrenuo, zadr- žao ga je n jen glas.

— Jeste li me zvali? — upita on.— Da, laku noć, p rija te lju Pen-

karouovih, — reče ona nežno.

XVII

Kad se Vejd konačno oslobođio od nežnosti Penkarouovih, ponovo je nemilosrdno pošao svom cilju.

Dolina se zazelenela, a tim e je po- čela aktivnost tam nih jahača, koji su preko zime bili u svojim skrovi- štima. Vejd je mogao nagađati kada će Rendal Blu saznati o bici u Cr- venoj uvali i un išetn ju bandi otm i- čara. Blu su videli u Vinslou. On će sigurno saznati za M ejsnovu i Hero- binovu sm rt teb teqd se v ra ti u P ejn Maund.

100

Jednog dana Vejđ je sa svojom družinom došao u Holbruk.

G lavna uilca grada je več ta- ko rano bila vrlo živa. Vejd je išao m irno jednom stranom ulice. Ali, m a koliko da je hodao nem arno, o- štro je posm atrao sve što se doga- đa oko njega. T ro ja Penkarouova kola su se upravo o tko trlja la u grad.

Uznem iravala ga je samo jedna m ogućnost — da će m orati dugo da traž i svoje protivnike. Ako se zais- ta tako desi, njegova potraga pos- taće brzo poznata, pa će izubiti p re- dnost — iznenađenje. Ali, uzdao se u svoju sreću.

Najednom je čuo tiho Hogovo psi- k an je i ugledao g rupu ljud i pred „Rend uelom “ glavnom gradskom krčmom. Neke od tih ljud i n ije još n ikad video. Tog časa širom su se o tvorila v ra ta lokala i na ulicu je izašao šerif s trojicom ljudi.

Onda se pojavio neki m ali čovek k retao se očito oprezno. Im a je sve- tle oštre oči. Vejd ga je instiktivno prepoznao. Bio je to H olbruk Kent. N jega je p ratio neki oronuli jahač, kojeg je Vejd negde sreo. K ad je u- gledao Vejda, zaprepastio se. Odje- dnom je grupa osetila da je atm os- fe ra ispunjena napetošću.

— Hej, ko ste vi? — doviknu še- rif Vejdu. Radoznalost puna iščeki- van ja iskrila je u K entovim očima. Ali, šerif n ije naslućivao katastrofu ko ja se brzo približavala.

— Helou, Kent! — reče V ejd hla- dno.

— Ne poznajem vas! — odgovori revolveraš.

— Ali, upoznaćete me isto tako kao i M ejsn i Herobin.

— Šta to treba da znači? — upita K ent, očigledno iznenađen i zbunjen.

— To da pre nego padne noć, vaš veliki drug D rejk će visiti! Ali, vi to više nećete videti Kent.

— Što ne odgovarate ko ste?— To je Penkarouov predvodnik,

— viknu divljački njegov pratilac,Teks Brendon.

Zvečeći m am uzam a razbežaše se svi na desno i levo i ostaviše protiv- nike sam e na sredini ulice.

— M ejsna nećete sresti ovde, K ent, ali zato ste se sreli sa mnoml— viknu V ujd preteći.

M ali revolveraš je stajao jedva prim etn i delić sekunde, dok se po- vratio od iznenađenja. Onda se kao m unja uhvatio za revolver. R uka m u je već bila u visini kad ga je pogo- dilo Vejdovo zrno.

K entov revolver je pucao, dok je padao iz ruke; p raskanje pucnjeva se razlegalo ulicom i odbijalo se od kućnih zidova. Kentovo lice i oči su se ukočili.

Vejd je gledao okolo; kolt iz kojeg se pušilo, bio je okrenut zemlji.

— Vi ste K entov p rija te lj, je li?— Ne, — reče šerif muklo. Njego-

vo lice bilo je sablasno belo. — O, vi ste gospodin Brendon?

Vejd se pomerio do zida, a Kinzi je stajao kra j njega.

Šerif i tro jica njegovih ljuđ i za- prepašćeno su zurili u m rtvog Ken- ta.

Iz susednih dućana nagrnula je velika grupa ljud i i sta la naokolo. Iako je Vejd još uvek gledao šerifa i njegove pratioce, oštro je m otrio i novodošle. Video je da su došli Bilt, Kid i Hol, čije je lice bilo bledo kao krpa.

— Šefe ovo je Sem Hajzl, šerif iz Vinsloua, ali ne vred i baš mnogo.— Hogov glas je zvučao ledeno.

— Hej, kauboju, vas sam već ne- gde video, reče H ajzl i pocrvene.

— To je, po svoj prilici, tačno, a sad me opet vidite!

U tom času su se kroz gom ilu pro- gurali Kid M aršal i B ilt Vud. P ri- bližili su se svojim drugovima, ali još nisu stali uz Hoga.

Kidov pogled je kliznuo s m rtvog K enta na Vejda, koji je još uvek u ruci držao re'volver.

— Haizl, jeste li vi K entov prija- te4? — upita Vejd još jednom veo- ma oštro.

— Rekao sam već jednom da n i- sam. J a sam šerif ovog okruga, all

101

vam m ogu reći da je K ent ovde i- mao mnogo p rija te lja .

— Jeste li znali da on sarađuje s kradljivcim a stoke?

— Ko? H olbruk Kent?! Čujte, je - ste li v i p ijan i ili ludi? Sad možete svašta p ričati kada ste ga ubili.

— K ažite otvoreno svoje m išlje- nje, Hajzl! — reče Vejd hladno. — P o zakonu v i m i ne možete ništa. B ila je to sam oodbrana. Ali, kad ste p ro tiv mene, onda ću vam reći: vi s te K entov prija te lj.

— Pa, dođavola, m islite što god hoćete! A ako odm ah ne nestanete, uhapsiću vas.

— Mene ćete uhapsiti?! Uhapsite bolje svoje prijatelje!

— Š ta želite tim e da kažete? — upita H ajzl koji je u licu postao žu- ćkastozelen.

— Hoću da kažem da ovde pos- to ji grupa zločinaca i da joj i vi p ri- padate!

— G rupa zločinaca?! Brendon, sad m ožete lako da govorite ovakve stvari, kad je K ent m rtav i kad m e- n i p re tite svojim revolverom.

V ejd je osetio da je pobudio in te- res mase. To je bio idealan tren u tak za njegove nam ere:

— B anda zločinaca, velim. A vi ste čovek, koji je diretno ili indirek- tno izvlačio od n je koristi. Holbruk K ent je bio Drejkova desna ruka. A Bend D rejk je Rendal Blu. On se nalazi ove, pošto je trebalo da sret- ne M ejsna, nakupca stoke iz M ari- poze. M ejsn ie kupovao ukradenu- stoku. Hajzl, v i im ate jednog takvog n itkova uz sebe — eto tog jahača!

Vejd je pokazao revolverom na čo- veka, koji ga je prepoznao.

— Prisustvovao je mom obračunu sa Urbom, onda kada su mangupi hteli da opljačkaju Penkaroua.

— Ne poznajem ga, — odgovori šerif.

— Možtfa. Ali, ako ga još jednom sretnem , ubiću ga. A vi možete biti sasvim sigurni da ćemo zbog Drej- ka p re traž iti ceo ovaj grad.

— Zaboga čoveče, vi ste zaista h rab ri, — reče H ajzl prom uklo. —

M ejsn će vas zbog toga istera ti iz Arizone.

— Ne, M ejsn neće! — odgovori Vejd. — Hajzl, vi i vaše pristalice i ceo grad, čujte sad sve ovo: M ejsn je kupovao ukradenu stoku od D rej- ka i Herobina. On je bio najveća hu - Ija u ovoj dolini. Potpom agao je oti m anje stoke i neko vrem e ona je cvetala. H erobin je ukrao Olzbruko- vo stado. Moji i O lzbrukovi jahači su pošli za njim . U hvatili smo momke, većinu pobili, a ostale p ri- silili da sve priznaju.

R azotkrili smo M ejsna i H erobina još u Crvenoj uvali. H erobin je iz- dao M ejsna pa je pričao o novcu, ko- ji je dobio od njega za Olzbrukovo stado. Džentmeni, trgovac govedama Mej%n neće više kup iti n i jedno go- vedo, n iti će trza ti revolver na poš- tene ljude! Herobina smo obesili. A njegovog partnera D rejka ćemo isto tako obesiti. Prošli su dani o tim anja stoke!

— Brendon, — viknu neki uzbu- đeni glas iz m noštva, — to je tek- saški revolveraš sa svojim m ešan- cima.

XVIII

Vejd se n ije bojao da će Blu po- beći po danu. V erovatno će se sakri- vati do noći. Ipak je poslao Hola na najviši krov H olbruka. On je odan- de imao dobar pregled, a kauboji su kao lovački psi tragali za Bluom.

— Pokažite m i tipa koji nas je nazvao mešancima! — vikao je ne- prestano Kid M aršal.

— Gde ste ih sakrili? — pitao je Kinzi svakoga, koga je sreo.

Vejd je lupao kundakom puške o zatvorena v ra ta dok se nisu otvori- la.

— Trebalo bi da budete pošteni, — govorio je trgovcim a ,nam ešteni- cima, krčm arim a i ženama. — Mi znamo, da je većina vas čestita. Ali, onda nam m orate pomoći da prona« đemo Rend B lua i njegove lopove.

102

Glavna ulica H olbruka se praz- nila. H olbruk K ent je još uvek le- žao na istom mestu.

Vejd je vodio svoje kauboje kao što vuk koji je na tragu žrtve, vodi svoj čopor. Držali su puške na go- tovs. Nisu prevideli ni jedan krov, ni jedan prozor, ni jednu sporednu ulicu i ni jedan ugao. Išli su tik uz zidove kuća i obazirali su se na sve strane.

P retražili su svaku zgradu od po- drum a do tavana. Kad se dan pri- bližavao sm iraju ostale su još ne- p retražene privatne kuće Hol nije video ni jednog jedinog jahača da je napustio građ.

U sum rak je Suzi plačući dotrčala B ilt Vudu.

— Bilt, kauboj Stil je njihov, — šm rcala je. — Sakrio je Drejlca i njegova tri čoveka u našoj kući i pretio je ocu i majci, pa su gotovo um rli od straha! Kad je pao m rak uzeli su sobom vreću hrane i otišli. Otac je u dvorištu čuo naše konje. Uzeli su samo dva sedla!

—Aha! — uzviknu Bilt. — Sam a bi b ila kriva, da te je Stil silom od- veo sobom. K uda su odjahali?

— Prem a jugu, na pu t za Pejn Maund.

— A kuda bi na drugo mesto i mogli odjahati, reče Kinzi. — V ra- čaju se u svoje skrovište. Teks, do P a jn M aunda iraa šezdeset m ilja, a pu t je loš. Ćetiri čoveka na sporim konjim a s farm e sa svega dva sedla!

— Šefe, možeš im preprečiti put! — reče Kid Maršal.

— N apred, Teks! — reče Bilt. — Odjaši kući i uzmi brze konje go- spođice Džeklin, sam uzjaši Pena i gonite Blua!

— Momci, vi m ora da ste pročita- li moje misli! — reče Vejd.

— Oh, Teks, mogu li ja poći sa tobom, — molio je Hol.

— Ja bih takođe rado pošao s to- bom ali ne mogu sađa, — reče i na- smeši se iskreno Hog. — V eruješ da ti nisam potreban.

— Uh, neću videti kako će Rend BIu visiti na užetu, — tužio se Kid M aršal.

— Ništa nećeš izgubiti! — rekao mu je Bilt Vud. — Ja ne bih želeo da uhvatim za uže na koje će b iti obe- šen lepuškasti gospodin Stil.

— Dosta o tome, — reče Vejd za- povednički. — Gospođice Suzi, za- hvalju jem vam na pomoći. Niste se u prošlosti najbolje ponašali, ali B ilt će vam to oprostiti.

— N apred momci! J a idem! — uz- viknu Vejd i otrča niz ulicu.

H olbruk je proživeo dan, koga će se ljudi još dugo sećati.

N ajlošije je bilo to što su mnogi potpom agali krađu stoke. Neodluč- nost rančera, sprem nost kupaca i železnice da preuzm e ukradenu sto- ku — sve su to bili faktori, koji su lopovima davali veću moć nego što su je imali odgajivači stoke. Stoka je bila novac. Trgovci, krčm ari, kau- boji, svirači, kradljivci stoke i ple- sačice — svi su živeli od stoke. Re- volucija koju je započeo Vejd bila je neophodna, da bi se dolina pro- budila i počela da razlikuje pravdu od nepravde.

Jedini čovek, kojeg je Vejd video u tam noj ulici, bio je m rtv i H olbruk Kent. On je još uvek ležao tam o gde je pao. Vejd se zaustavio i uzeo Ken tov revolver. To što je njihov sugra- đanin, njihov ponos, kojem su čak dali ime svoga grada, ležao tam o celi dan, bio je najbolji dokaz pani- ke u gradu.

Bez daha stigao je Vejd do m esta gde su bila kola. Prošlo je dosta vre- mena, dok je našao svog konja Bal- dija, velikog riđana. Stavio je svoje i Kentovo oružje u torbice na sedlu, a onda je jedan tren u tak razmišljao.

Kola su već otišla: kauboji su vo- zili na jug.

Popeo se na konja I naterao Bal- d ija u galop. Sada su već gorela pr- va svetla u gradu, a ljudi su se gu- ra li na kućnim ulazim a i uličnim u- glovima

103

N a izlasku iz grada stigao je Vejd kola i progalopirao kra j njih . K au- boji su oduševljeno vikali za njim .

P u t se, belasajući se na mesečini, rastegao kroz pustinju. Daleko na jugu dizali su se nad horizontom tam ni, obli vrhovi brda. Na zapadu su se uzdizale tam ne i ogromne pla- nine.

Reku je Vejd presao kasom.Zatim je počeo štedeti konja. S

grebena se pu t postepeno spuštao. Zečevi bi pokatkad šm ugnuli ispred n jega u grm lje.

S talno je mislio na Rend Blua. Lo- pov je bez sum nje očekivao poteru na p u tu za P a jn Maund, ali je raču- nao da će ga početi goniti tek u ju - tro , lcada bi on već bio blizu svog skrovišta.

Vejdov p lan je bio da uhvati Blua p re nego što on napusti put. Ako to ne uspe, potera će onda tra ja ti ne- što duže. Hiks će nepogrešivo nan ju - š iti lopove. V ejd je jahao sav uto- nuo u svoje planove.

Mesec se popeo, sati su klizili. O- ko ponoći stigao je u uvalu, gde je paslo njegovo stado. Morao je pro- jaha ti uvalu po dužini, ali je tako uštedeo dosta vrem ena. Prevaljivao je m ilje — čas kasom, čas galopom. K ada se pojavilo prvo sivilo svita- n ja na istoku, išao je s ravnice ka ranču.

Posleđnje m ilje do kaubojske ku- će je progalopirao. Sišao je s Baldi- ja, popustio kolan i skinuo sedlo.

Na v ra tim a se pojavio Hiks, d r- žeći u ruci revolver.

— Dobro ju tro , šefe, — reče. — ču o sam topot konja, pa sam odmah pomislio da si to ti.

— Dobro, probudi mladiće!— Napolje, indijanci! — urlao je

Hiks. — Šef je ovde i krenućem o s njim . Napolje!

V ejd je pustio riđana da otrči na livađu. Lepa životinja se sjajno d r- žala za vrem e noćašnjeg puta.

K auboji su uskočili u čizme.— Jesu li svi momci čitavi, — u-

p ita Džeri.

— Da, napustili su H olbruk p re mene.

— Uh, video sam B aldija, — re- če Džeri.

— Koliko je jahača napolju? — upita Vejd.

— Petorica će se v ra titi pre izla- ska sunca, — reče m u Hiks.

— Nećemo ih čekati. Rend B lu i njegova tr i čoveka su sinoć izašli iz H olbruka na lošim konijm a. Pozna- jete li nekog kauboja po im enu Stil iz Maripoze?

— Sigurno, iz M ejsnove družine, — odgovori jedan od pređašnjih Olz- brukovih jahača.

— Sad je s Bluom. On je izgleda preoteo B iltu devojku. Suzi nam je sve odala.

— Jesu li se sakrivali ispred vas, šefe, — upita Džeri.

— Da, kad sam svršio s Kentom, pretresao sam čitav grad tražeći Blua. Taj Stil je prisilio Suzine ro- d itelje da sakriju njega, B lua i osta- lu dvojicu. Pobegli su noću na ko- n jim a s farm e. Moramo im preseći put. Im a li uslova, Hiks, da ih p re- sretnemo?

— M oramo brzo jahati, — odgo- vori Hiks.

— Onda hajdem o svi! Uzmite Džeklinine konje! N apravite jaku kavu i ponesite mesa i biskvifca.

— Hoćete li ostaviti poruku? — up ita Džeri.

— Ne.P re nego što je sunce crveno obo-

jilo Jiadulju, jahači su već bili пл putu. H iks je vodio. On je pretp^« stavljao da Blu želi da stigne u svo- je skrovište u Briksu, koje su neki nazivali Herobinovom rupom.

— Blu će se držati pu ta sve do P a jn M aunda, — reče Vejd.

— Da, ali neće stići đonde, — re- če Džeri. — Blu n ije kauboj, a još im a i zakržljalu nogu. Nema takvog farm erskog konja koji za jednu noć može stići od H olbruka do Pajn M a- unda.

Od Vejdovih divljih kauboja bio je mešanac Hilcs najđivljiji. Bio je

104

neuporedivo najbo lji јаћаб i odva-žan kao Indijanac.

V ejd je mislio da će m orati obuz- davati suviše odvažnog Hiksa, ali se u tome prevario. Hiks je izviđao o- kolinu i štedeo konja. P a i pored te predostrožnosti jahao je kao vetar.

Sunčevo svetlo prosipalo se po ka- 'dulji i livadi na kojoj su pasle h i- ljade goveda.

Uprkos svog besa, zapažao je Vejd iepotu i raskoš boja ovog kra ja . A Dilo je isto tako divno jah a ti n a jb r- teg Penkarouovog konja.

H iks je pod kedrovim a skrenuo na 5ut, kojim je Vejd češće jahao. Kao :mija provlačio se između sivog d r- reća. Kedrovi su ispružili svoje g ra- le kao ruke, koje žele da nekog u - ivate, a oštar m iris kedrova mešao le s m irisom kadulje. R itm ički to- Dot kopita, tam na m alena Hiksova Eigura, koja se n jiha la u sedlu is- pred svih, duga linija jahača iza n je- ga — sve je to ostavljalo dubok u- tisak na Vejda.

Iz kedrove šume su ušli u ka- njon. Loš pu t je usporavao poteru. Onda ih je Hiks poveo u Veliku šu- mu omorike.

P re više vekova spalili su Apaši travu i grm lje u toj šumi, tako da je još i sada bila čista i svetla kao рагк. S rne su u stadim a bežale is- pred konjanika, a žuta sunčeva svet- lost p robijala se kroz zeleni krov. Zvončići i kolum bine su ukrašavali čistine.

Hiks je sad nadoknađivao izgub- ljeno vrem e. Projahao je kao vetar kroz šum u i Vejd ga je još jedva mogao videti. A, onda je sasvim ne- stao. A li sad je Vejd već ugledao p u t p red sobom.

Hiks je skočio s konja. Sagnuo se l tražio tragove. I Vejd se zaustavio i sišao. Odmah zatim naišli su i o- s ta li kauboji.

Vejd se sada i sam tragao za konj- skim tragovim a. Džeri je pripalio c igaretu sedeći u sedlu.

— Šta tražite? — up ita on. — Ov- de danim a nije bilo konja!

— Džeri im aš pravo, ovde nem atragova, — reče Hiks.

— Znači li to .d a B lu još nije pro- šao? — upita Vejd.

— Nismo ni deset m ilja udaljenl od P a jn M aunda, — reče Hiks.

— L judi koji beže ispred sm rti, m ogu učiniti neVerovatne stvari, — odgovori Vejd. — Hiks, izjaši im u susret. Pazi da ih pravovrem eno o- paziš. Ako ih ne sretneš, onda izvi- di kuda su krenuli. Mi ćemo za to- bom polako.

Nije bilo bez razloga što H iks n i- je hteo da jaše nego je vodio konja. Vejd je pričekao, dok se on izgubio iza okuke i onda sa svojim ljudim a pošao polako za njim .

P rešli su dve m ilje, kad su opazili H iksa kako ih čeka. Vejdovo srce je div lje udaralo. N ije više bio Penka- rouov ortak, ni šef družine — opet je utonuo u prošlost. Rend B lu ga je izdao policajcima. Onda je opet svojim očima ugledao svog šefa, svoga oca, kako sedi pod brestom , s revolverim a u rukam a, dok m u je sm rtni znoj oblivao čelo.

— Mislim, da H iksu nešto n ije ja - sno, — reče Džeri.

Svi su ćutali. Vejd je pokušao da odgonetne Hiksove nam ere p re ne- go što je stigao do njega. Potok je presecao put. Na jednom suvom ka- m enu opazili su m okre tragove te- treba.

— Šefe, čuo sam kao neko u d ara- n je gvožđa o kam en, — tiho reče Hiks. — Nisam siguran kalcvi su to zvuci, ali m islim da je najbolje da sakrijem o konje.

To su odmah učinili.— Uzmite laso, — zapovedi Vejd.— Nisam čuo sasvim jasno od

svog konja, — reče Hiks. — B udite sad svi mirni!

Legao je na sred inu p u ta i p ri- slonuo uvo da tlo. K auboji su ga posm atrali svetlećih očiju.

Vejd je bio napet kao i oni, ali je osećao da to za n jega lično znači bezgranično više.

Potok je žuborio veoma tiho, a go- tovo neprim etan povetarac pirkao je

109

kroz vrhove omorika. šu m a je bila tako tiha kao da i sam a osluškuje sa h iljadam a ušiju. Činilo se da p ri- roda učestvuje u ljudskoj tragediji.

H iks je skočio.— Neko dolazi, — prošaputa on.

Idu polako i nisu daleko odavde.K auboji su se okupili oko Vejda.— Šestorica neka se sak riju uz

pu t, — reče on. Ostali neka budu ovde.

Džeri, kauboj Strođers i ostala če- tvorica nestali su u zelenilu kraj pu- ta. Vejd je poslao deo preostalih na sup ro tnu stranu. On je stajao s Hik- som i trojicom ljudi na svojoj s tra - n i drum a. Sćućurio se iza grm a i svezao m aram u preko lica. Konačno je navukao som brero na čelo i iz- vukao revolver.

Cekali su. Cinilo se da šuma sni- va. Potok je žuborio preko kamenja. Vejd je uzalud naprezao sluh. Hiks se odšunjao duž puta i izviđao. On- đa se opet povukao:

— Cetiri jahača! — šapnu. — Blu i neki nakinđureni kauboj jaše na- pred.

Posle gotovo beskonačnog iščeki- van ja i napetosti čuo je Vejd glaso- ve pre topota kopita. P ribližavali su se. Iza okuke je sasvim jasno čuo konjski topot.

— Blu, imao si novaca za M ejsna,— govorio je jedan od n jih besno.— Nešto od toga bilo je valjda i za mene.

— Otkud ja to mogu znati? — od- govorio je duboki glas, koji je Vejd odm ah prepoznao i koji ga je neve- rovatno uzbudio.

— Sada ja želim svoj đeo! Blu, ja sam te izvukao iz H olbruka. Bez m e- ne bi sad visio na nekom drvetu!

— No, no, Stil, strašno si se bio uplašio.

— Dovraga, pa jasno! Ko se ne b i bojao kad m u je B rendon za pe- tam a? Ali, ja sam te spasao.

— Još nismo utekli, — gunđao je Blu.

Dva jahača su već bila blizu. Levi je bio lepo građen, njegova odeća i ukrasi na konju odavali su kicoša.

Јаћаб s njegove desne strane bio je čista suprotnost. Vejd, koji se ži- vo sećao toga lika iz prošlosti, n ije mogao odm ah da prepozna u tom tr - bušastom , bradatom čoveku onog iz- dajicu iz Sajm .B elove bande.

K onji su bućkali preko potoka 1 žedno pili vodu. Stil je gledao una- okolo. Ostali konji su išli tik iza njih.

— Blu, hoću svoj deo novca! — reče S til pretećim tonom.

Sef kradljivaca stoke skinuo je sombrero i obrisao čelo. Njegove u - pale oči su plamtele:

— Možeš ići dovraga, S til, — ге- kao je oštro.

V ejd je sad prepoznao velike oči, lukav pogled, surovo lice, koje je nekad bilo lepo, a naročito se sećao oštrog reskog glasa. Bio je to Rend Blu! Godine, koje su izgledale tako duge, bile su izbrisane. Vejd je du- boko udahnuo i viknuo što je jače mogao:

— Ruke u vis!Levo i desno od p u ta zapucketalo

je g rm lje i pojavili se kauboji uko- čenih lica, revolveri su im b ili pre- teći podignuti. U tom času su na- išla i ostala dvojica lopova iza oku- ke.

— Š ta je? — up ita B lu m uklo.— Ruke u vis! — v iknu Hiks. —

Brzo!— Brendonova družina! — vik-

nuo je S til u očajnom besu. Ruka m u je poletela ka oružju.

H iks-je pucao, ne podigavši ruku. S til je počeo da pada napred. Pao je na v ra t konja, koji je skočio u- stran u pa je S til kliznuo u potolc.

B lu je drhćući podigao ruke.— Za m ene nem a užeta! — uz-

viknuo je jedan lopov, ko ji je bio najdalje , podbadajući svog konja.

— Ne d a jte da pobegne! —■ do- viknuo je Džeri.

B andit je im ao prednost. Cuo se b rz topot njegovog konja niz put, Onda su odjeknuli pucnji.

Cetvrti bandit je iza B lua naterao svog prestrašenog konja na d ivaa

106

skok; novi skok ga je skrio iza ze- lenog zaklona.

Trgnuvši se, poleteo je Hiks kao m unja u šumu. Konji su se probijali kroz, grm lje, a onda je odjeknuo je- dan jedini pucanj.

— N apred momci! — naredio je Vejd.

Laso je poleteo kroz zrak i omča se ovila oko Bluovih ram ena. Je- dan jedini trzaj skinuo ga je s konja u potok. Lopov se zađihano opet po- digao na kolena, kad mu je drugi laso sputao ruke.

— Brenđon, — dahtao je Blu. Ko je od vas Brendon? P ustite me, — im am kod sebe novaca, a još je više sakriveno. P latiću dobro, napustiću z e m lju . . .

— Zaveži! — viknuo je jedan kauboj i potegao laso. Onda je p re- bacio slobodan kraj preko jedne ja- ke grane.

— Bože moj, dahtao je bandit.I Vejdovi surovi ljud i teško su mo-

gli da gledaju njegovo izobličeno lice.

Istupio je Vejd, Hiks se vraćao iz šume i nosio pojas s revolveiorn i srebrne mamuze.

Odložio ih je zajedno sa svojom puškom i s ostalim a dograbio nape- ti laso.

— Brendon, mogu vam dati čitavo bogatstvo, — v’.kao ie Blu.

— Gotpvo, m om d! — reče Vejd ledeno. Stupio је pred B lua-i pogle- dao u njegovo izobličeno lice.

— Poznaješ ii me Blu?— Ko ste vi, dovraga?Vejd je strgao m aram u i prošap-

tao:— Peti se Sajm a Bela!Teksašanin se trgao Prepoznao je

Vejda. Činilo mu se da na ivici smr- ti u njega zuri sablast.

Onda je otvorio usta tad i neke nove izdaje.

Ali, Vejd je već podigao ruku.

XIX

Dok su kauboji pretraživali raz- bojnike sedeo je Vejd izmučen na

jednom đeblu. Džeri m u je doneo težak pojas s novcem i debeo sve- žanj novčanica.

— RazdeJi to, — reče Vejd.— Prokletstvo, šefe, izgleda da je

otim anje stoke unosan posao u ovom kraju.

— I te kako.Odneli su Bluovo telo do ivice

Pajn M aunda, do već ozloglašenog drveta u pam učnom polju. Na prsa su mu pričvrstili ceduljicu sa na t- pisom: „K radljivac stoke!“

Pajn M aund je tako doživeo okon- čanje o lim anja stoke. U starim raz- bojničkim skloništim a ostalo je m a- lo ljudi a i ti su bili uskoro prisi- ljeni da dokažu da nisu bili krivi.

Ko nije dao zađovoljavajući do- kaz, toga su doveli pred m rtvog Blua, pa je tu dobio sat vrem ena da napusti grad.

Vlasniei dućana i krčm i, koji su se obogatili г.а račun kradljivaca stoke, bili su oštro upozoreni da ne sm eju više prim ati na prenoćište ni- ti posluživati ni jednog otm ičara stoke.

Sredinom popodneva, poterala je Vejdova družina svoje um orne ko- n je na pu t prem a K edar ranču. Vejd je jahao sa Džerijem na k ra ju ko- lone. Znali su da će se o n jim a sa- da pričati i da će ih za njihov posao dobro p la titi svaki rančer u ovom području.

V ejdu je đobro došao đug pu t do kuće — tam a i usam ljeno jahanje kraj om orika i kedrova.

Kad je završio posao, osetio je je- dan tren u tak neobjašnjivu radost. Ali, to niie dugo potrajalo, zid koji je bio podigso oko svoje savesti od- jednom se srušio.

Nadao se da će u borbi b iti ubijen i]i sm rtno ranjen. Ali, eto, ostao je živ i vraćao se u đolinu, koju je o- oslobodio od razbojnika, na ranč, ko- ji 'je postao njegov dom, porodici, koja ga je poštovala kao spasioca i tamnookoj devojci, koja je od njega stvorila heroja.

w

A on je m orao samom sebi svakog časa, čak i u snu, p riznati da je la - žov i licemer.

Ali, uprkos tog saznanja, koje ga je peklo, v raćali su m u se iznova trenuci zadovoljstva.

Bio je rađostan zbog onog što je učinio za Penkaroua. Još mnogo pre nego što je stigao u dolinu, gde je ležao K edar — ranč sve jasn iji je bio unu trašn ji glas koji ga je gonio sve dalje.

— Uzmi, što ti pripada, prošlost Je m rtva. Tvoja ta jna će zauvek os- ta ti tajna! Svoj dug si odužio!

Ali imao je još toliko snage da ra - zagna te crne misli. N ikad se n ije osećao sigurnim . Eto Rend B lu ga je u svojim poslednjim trenucim a prepoznao. N išta n ije sigurn ije od toga da bi ga i Mehefi prepoznao na p rv i pogled. To saznanje pomoglo je V ejdu da o tera napast prim am ljivog glasa koji ga je zvao. Ova unu traš- n ja borba ga je um orila.

Kasno uveče stigli su na ranč.Odsedlao je Pena i posrćući otišao

kroz m rak do svoje kolibe. Z aklju- čao je v ra ta i skinuo čizme. Onda je raskopčao Bluov težak pojas s nov- cem. Spavao je do su trad an popod- ne i ne b i se ni onda probudio da n ije došao E lvud L ajtfu t.

— Svi su pokušavali da te pro- bude Vejd, šalje me Džeklin. B rine se. Neko je pogledao kroz prozor i video da ležiš. Ne bi lošije izgledao ni da si m rtav.

— Elvud, bojim se da sam veoma, živ, — odgovori Vejd zamišljeno.

— Moglo bi se pom isliti da ti je 2ao što si uspeo! Teks, bilo je to na j- veće delo, koje sam doživeo, otkad sam na granici. Ne možeš izbeći za- hvalnoet ovih dobrih ljudi. Mislim da će to b iti teže od samog posla. Ali, m oraš progutati svoj iek.

— Elvud, ne bih sada želeo da ikog vidim. Mora da izgledam gro- zno. Osim toga osećam se kao otro- van pas.

— To ne treba da te čudi! Popi neko jako piće i onda dođi kod mene na večeru!

Bio je već gotovo m rak, kada je Vejd otišao na L a jtfu tovu farm u.

— Š ta da počnem sa svim tim novcem? — pitao je Vejd L ajtfu ta.

— S kojim novcem?— Im am pun džak zlata i dolar-

skih novčanica, — reče Vejd lju ti- to.

— H erobin je imao kod sebe ve- liku sum u a i B lu takođe.

— Znaš šta, Teks? Platićem o ran- čerim a njihove gubitke.

— Odlična ideja. Jesam li ti re- kao da sam pokupovao sve od Olz- bruka? Sad i sam im am ranč.

— Ne znaš kako si srećan. Pošto tvoi pašn jak graniči s Penkarouo- vim rančom , moćemo držati onoli« ko stoke, koliko god hoćemo.

— Kupićemo novo stado!— To je šala, Elvud. K ad sam ku-

pio od O lzbruka, potrošio sam sav svoj novac.

— K ladim se da nećeš isplatiti ni če tv rtinu novca. Ako je M ejsn pla- ćao H erobinu pet dolara po g rlu za osam h iljada goveda, koja §u bila ukradena od Olzbruka, onda je to čeirdeset h iljada. A ti imaš i goveda i novac.

— M isliš da posle isplate m alih rančera, ostatak zadržim za sebe?

— P a jasno! Penkarou će se si- gurno saglasiti.

— Nisam još o tome razmišljao. Koliko m i treba jahača da bih mo- gao voditi Penkarouov ranč?

— Teks, očito zaboravljaš da si njegov ortak. Ti si zaista najčudni- ji momak, kojeg sam ikad video. Dakle, zadržaćeš svoju momčad i u - žeti m ožda još četiri nova kauboja, a Hog će postati šef.

*

Te noći je Vejd spavao na otvo- renom polju. Dan je proveo na se- novitoj ivici kanjona. Cak kad je i oduzeo ono, što je prisvojio, preos- ta la je ogrom na svota novca. Njego- ve želje bile su male.

Uzbuđljive godine na K edar —• ranču vezale su ga uz pu rpurnu pu-

108

stin ju , 7a sivu keđrovu okolinu, ka- n jone s crvenim stenama i mirišlja- ve šume. Zivot mu je bio težak, ali bilo je i lepih trenutaka.

S utradan upali su Hog i Hol kod njega. Zapazili su njegovo čudno po- našanje i izgleda da su slu tili pro- m enu u njem u. Ali, pričali su odu- ševljeno o budućnosti. Hog se sas- vim promenio. Bio je blag i zane- sen i samo katkad divlji.

— Hog, treba da odjašiš do ran - čera i da im nadoknadiš njihove gu- bitke.

— Ne, n ije potrebno, — ođgovori Hog. — Penkarou je pozvao sve svo- je susede, a oni će doći opet sa svo- jim susedima. On ne želi da budeš prevaren.

— Na to nisam mislio. K ako neki rančer može uopšte dokazati koliko stoke je izgubio?

— V aljda i ne može, ali L a jtfu t će to već udesiti kako treba.

Vejd je pošao s p rijateljim a.— Sefe, ne ideš s nam a? — upita

ga Kinzi.— Ne, možda sutra.— Rona te je pozdravila, —■ reče

Hol plašljivo. — Ako ne dođeš us- koro, doći će ona kod tebe. A Džek- lin ne p ita za tebe i ne šalje ti n i- kakvu poruku. A li b leda je. Ne sme- ška se, a oči su joj za njeno lice su- više velike. M islim da m oja sestra . . . No, dobro! Ali m olim te, Teks, dođi!

— Ta vi ste deco, poludeli, — od- govori Vejd otresito — i pocrvene.

— Gledaj, šefe, — reče Hog, — sve si nas usrećio, ali Džeklin je sa- m o senka onog, što je bila. P a valj- da nas nećeš ostaviti n a cedilu.

V ejd je izbegavao toplinu kaubo- jev ih očiju, je r je već m islio da se v ra ti na ranč. N ije bio siguran u svoju snagu, ako još jednom vidi Džeklin. Te poludele budale bi m u iz zahvalnosti gu rnuli u ruke ple- m en itu devojku.

Za tren u tak je pomislio da ga Džeklin možda voli. Od iznenađenja podišla ga je toplina, ali odm ah se smirio.

M ora da pripazi na to. Ubedio je sebe kako više ne sme ostati na Ke- dar-ranču. S tari kompleks je počeo iznova da ga muči.

Konačno je potražio L ajtfuta.— Šta ti je sinko? — up ita ga

Elvud, gledajući ga pažljivo.— Bogami voleo b ih kad bih ti

to mogao reći.— Mislim da m ogu pogoditi. Ta-

mo gore misle da si bolestan od u- bijanja. V eruju da se stidiš svoje su- rovosti. Zeliš li da ti dam jedan sa- vet?

— Znam šta treba da učinim, ali sam kukavica.

— Ne razm išljaš li suviše o se- bi? Konačno, ti ljud i veru ju u tebe.

— To je baš ono što ne valja.— Ali ono u čega oni veru ju —

istina je! — odgovori Elvud.Vejd je izleteo u noć. Da je dalje

ostao, poverio bi se tom ljubaznom čoveku. Mogao je pričati, ali se bo- jao da bi ga L ajtfu tov savet mogao sk renu ti s predviđenog puta. Kako je bilo lako ostati p rija te lj Penkaro- uovih, i brat, a sa Džeklin vremenom možda i nešto više!

Mislio je na mogućnost da ga Dže- klin iz zahvalnosti uzme za muža, ali ta ga je pomisao mučila. Bio je vezan za svoju prošlost. On je n ije mogao uzeti za ženu k rijući tako ve- liku ta jnu od nje. To bi bilo nemo- guće.

Hteo je da odjaši bez reči. Tako bar nikad ne bi saznala da joj je vraćao dug. Onda bi jednom uvidela ipak koliko je on n ju voleo. Zbog toga ne bi trpela. Žalila bi ga, ali onda bi je opet opkolio život i ne- ki srećan čovek b i . . .

Kao i toliko puta u životu podle- gao je ljubom ori. Ali brzo se sabrao. Sme li on gledati na buduću sre- ću te plem enite devojke s neprija- teljstvom?

S utradan se vratio na ranč, morao se sresti s rančerim a, koje je poz- vao Penkarou. Svi su m u zahvalji- vali i bio je dubogo ganut.

Njihovi gubici nisu iznosili n i tre - ćinu svote, koju je našao kod oti-

108

m ača stoke. Ponovo je bio pobeđen — n ije mogao izbeću bogatstvo. Sav ostatak novca ostavio je Penkarou na čuvanje.

Veći deo dana je proveo s gosti- ma, a ostatak s kaubojim a. Ni je- dan od n jih nije želeo da napusti K edar-ranč. Vejd je prepustio taj problem Kinziju, je r više n ije bio šef.

K ad je o zalasku sunca sedlao Pe- na, n ije mogao odoleti, a da ne po- gleda na Džeklinin porzor. N jen po- gled, koji n ije očekivao, zbunio ga je više nego ikad. M ahala je s ne- čim belim — m aram icom — ne, bio je to omot — pismo! N avukao je som brero i odjahao potišten do kau- bojskog logora.

Za vrem e večere bilo je vrlo živo i to m u je omogućavalo da se nemo oprosti od Hola i Hoga — oti brb- ljivog K ida i sum ornog Hiksa. Od svih tih jahača, koje je voleo, i koji su m u više značili nego što je to i- kad mislio. U ran i sum rak odjahao je do kolibe.

Zeleo je da uzm e sobom Pena, je- dini dar, koji je nam eravao da po- nese od Penkarouovih. Pun mesec je upravo izvirivao iza crn ih brda. Ta šta je tražio u kolibi. Seo je. Cas odlaska je došao.

Tad je osetio nešto glatko, hladno na pokrivaču svog kreveta. Bio je to omot. Odmah je znao da je to pi- smo, kojim m u Džeklin m ahala.

Hazum m u je savetovao da ostavi pismo nepročitano. N jegova ruka, koja je uvek tako m irna, d rh ta la je, kad je zapalio svetiljku . Sto je na- pisala?!

Osećao je, kao da ga je uhvatila neka brza s tru ja i redovi su m u se rasplinuli p red očima:

„Dragi Teks,Naći ćeš me na k lupi pod omori-

kam a, gde se nekad Hog sastajao sa Ronom. S očevim pristankom prese- lili su se u sobu.

Ne želim da ti u pism u pišem što m islim o teb i — šta si za nas uči- nio. Ali, m oram ti reći da se varaš što se tiče m ojih osećanja prem a te-

b i i da strašne stvari, ko ji s i učinioi shvataš suviše tragično.

U početku sam b ila bolesna zbog toga — plašilo me, što si ubijao. Tfl je sad prošlo. Znam da b i odmah došao kod m ene da se nisi plašifl toga. Ali, trebalo je da dođeš — po- mogla b ih t i — utešila te. Samo ta- kav čovek, kakav si ti, mogao je spa- siti oca i sve nas — da ne govorimo o svim ostalim porodicam a u dolini, Drugačije te ne b ih ne želela.

Ali, predugo si bio daleko od me* ne. Volim te svim srcem!

Džeklin.“V ejd je pokušao da još jednonj

pročita pismo, ali više nije ništa vi- deo. Bio je izgubljen. Predugo je ok- levao. Ako ga Džeklin voli, onda ga ne može nikakva m račna prošlost n i sram zbog sadašnjosti sprečiti da bude s njom.

Kao da ga je neko gonio napustio je kolibu i, što je dalje išao, to su sve više nestajale suprotne m isli ko- je su ga dotad mučile.

Stigao je do omorika. Mesec јоЗ n ije bio dovoljno visok da bi osve- tlio prolaze između drveća. Do pos- lednjeg časa očekivao je da neće na- ći Džeklin.

Ali, u susret m u je već dolazio je- dan beli lik.

— Džeklin! — uzviknuo je m uklo.— K akva ludost!

Privukao ju je na prsa, zatim ]u je odvojio od sebe i pogledao njeno lice obasjano mesečinom. Bilo je bledo i sitno. Ona se srnešila, a n je - ne velike, tam ne oči sijale su od lju - bavi.

— Zašto nisi došao kod mene? —- upita la ga je i obavila m u ruke oko vrata.

— To je sad svejedno, ako me vo- liš.

— Volim te iskreno, kako se samo može voleti.

— Džeklin ti si tako plem enita . . .— mucao je on. — Za mene je to s m r t . . . ili život. Obožavao sam ta od početka! Pokušao sam da um rem za tebe, ali me nisu mogli ubiti.

110

— K ad sam sigurna da me voliš , . . Oh, nikad nisam sasvim verova- la Hogu.

— Draga, govorio је istinu!— Ali ti mi to nisi niliad rekao.— Nisam se usudio.— Zar misliš da ja mislim na tvo-

ju prošlost? — pitala je vatreno. — Treba da kažeš samo još jednu reč pa da budem nasrećnija devojka za- pada.

— Hoćeš li biti moja žena? — u- pita on promuklo, znajući da joj n ikad neće moći reći istinu.

— Da, dragi, — prošaputala je i podigla svoje bledo lice.

XX

Prošlo je više od godinu dana od tog večera. Opet je došlo leto u ked- rovoj dolini, leto s obilnim kišam a i bujnom travom , koja se zelenila na brežuljcim a i uvalam a od plani- na do pustinje.

Penkarouovi kauboji su žigosali znakom ,,CRB“ pet h iljada teladi. Ostaci različitih bandi pljačkaša ne- stali su sasvim. P a jn M aund je po- stao napušteno selo, a na putu od njega do H olbruka rastao je korov. K auboji su išli drugim putevim a.

Kod logorskih va tri svuda u doli- ni pričalo se još dugo o uništenju kradljivaca stoke. Dani bezakonja su konačno prošli.

Rančeri i đoseljenici, većinom Te- ksašani, preselili su se na nenase- lienu zemlju na jugu. Sve zasluge za procvat k ra ja pripisivali su Teksu, koji je to dostojanstveno slušao. Ali, kad je usam ljen jahao ili bio potiš- ten, grizla ga je savest.

U junu je bila godina dana kako se venčao sa Džeklin i već su dobili m alu Džeklin. Penkarou je bio po- nosan ded i dao je p ristanak da se Rona veri sa Hogom. Hogovu bole- snu sestru izlečio je neki specijali- s ta u Kanzas Sitiju. Kad je ta zgod- na plavooka devojka od osam naest godina došla na ranč, nastala je po- m etn ja medu kaubojim a. Cinilo se da se Hol borio za n jenu naklonost,

ali ni Kid MarSal nije bio ravnodu-šan.

Vejdu je bilo nemoguće da ne bu- de s njim a srećan, ali još uvek ga је potajno mučio strah. S talno mu se pričinjavalo da čuje topot poli- cijskih konja.

Cuo ih je, kad je noću sam jahao, a kadkad i u zimskim noćima, kad je sedeo na prozoru. Jednog dana će ga stići ta j topot! Do tog sudbo- nosnog časa, čvrsto se držao Džekli- nine ljubavi.

Cesto je mislio na to da su revol- veraši i desperadosi nesta jali bez traga. Više n jih je poznavao lično. Šta je bilo s njim a? P a možda su počeli nov, pošten život. I sam je to učinio. P itao se da li b i bilo praved- no, kad bi ga stigla sudbina i, kad bi kazna zbog njegove pogreške iz prošlosti uništila sreću jedne žene i m ajke.

Jednog ju tra , kad je maloj Džek- lin bilo dve nedelje, vraćao se od L ajtfu ta. Kada je sjahao s Pena, ug- leda pod om orikam a grupu osed- lanih konja.

Srce mu je lupalo u grlu. L judi koji su tam o razgovarali s kauboji- ma, bili su sigurno teksaški policaj- ci Suviše često je video policajce i nije se mogao p revariti.

Lhvatio ga je panični strah. Vejd Holden više n ije mogao bežati. Ni- lcad nije prolio rendžersku k rv i ni- je to želeo n i sada. Ako je to bio k raj, pogledaće m u hrabro u oči.

U tim strašnim trenucim a jedina m u je misao bila Džeklin. Bilo mu je žao nje. Mogao joj je to već odav- no reći, tim e bi joj uštedeo šok, ako već ne tugu i jad. Ali nije nikad i- mao snage da joj to kaže, n ije ni- kad želeo da izgubi n jenu ljubav i poštovanje koje je osećala prem a njemu.

Sad je bilo prekasno!Snažan policijski konj stajao је

pred verandom.Vejd je ušao u sobu. Na stolu su

ležali veliki som brero i prašne ru- kavice.

1U

Čuo je glasove — govorio je Pen- karou, a onda je čuo dubok, grub glas nekog teksaškog policajca.

S tajao je tu jedan tren u tak ska- m enjen. Bio je to n a jstrašn iji čas u njegovom životu. Sad je čuo, kako se Džeklin srećno smeje.

— Dete je slično mom mužu, — reče ona ponosno. — Oče, pa pozovi kapetana M ehefija na ručak. Teks će se v ra titi do tada.

Mehefi! Topot konjskih kopita . . . E to . . .

Uvek je Vejd to znao, a ipak se odvažio da uđe u svoj lažni ra j. Ali, tešio se m išlju da nije to učinio sa- mo zbog sebe. Ta ga je istina podv- žavala da ne klone. Mehefi je ovde sreo Teksa Brendona, a ne više Ve,i- da Holdena.

Vejd je ušao u spavaću sobu. Sun- čevi zraci padali su kroz bele za- vese. Džeklin je sedela, oslonjena na jastuke. B iserna belina njene ko- že i sjaj njenih očiju zablistali tsu prem a njem u. N ikad nije bila tako lepa.

Dete je plakalo kra j nje. Penka- rou je stajao na drugoj stran i k re- veta. Na Vejdovoj s tran i sedeo je p lećat čovek sive kose, okrenut le- đima vratim a.

Vejd je pomislio, kako je čudno što jedan zloglasni teksaški polica- jac ne gleda u v ra ta za vrem e se- denja u tuđoj kući.

— A, to si ti, dragi! — uzviknu Džeklin. — Im am o goste iz Teksasa! K apetan Mehefi, ovo je moj muž.

Veliki čovek je ustao i okrenuo se Da. bio je to Mehefi, veliki poli- cajac sokolovih očiju, samo malo vi- še sed nego onda kada ga je Veid video.

— Helou, kapetane, — reče Vejd. Nisam tako davno napustio Teksas da b ih zaboravio vaše ime.

— Helou, Brendon, — odgovori Mehefi. — Svugde sam čuo o vam a Dajte da vam stisnem ruku.

Kad je ispružio ruku sive sokolove oči su zasvetlucale. K akvu je to ig- ru igrao policajac? Oh, to je bilo pravilo starog Teksasa — pred že-

nom se uvek ponašalo viteški. Me- hefi će ga uhapsiti tek napolju.

— No, — nastavi Mehefi, — čini mi se da sam već stiskao takvu ru - ku. Meka kao u ženske — baršun preko čelika! Kao kod m ojih starl.4 p rija te lia Bak Đuena, Ves H ardina, King Fišera i svih ostalih koji nikad nisu cepali drva!

— Ni ja nikad nisam cepao drva:— odgovori Vejd smeiući se. Ali, moji su revolveraški dani prošli. Na kra ju ću još i cepati drva. Mehefi. jeste li možda slučajno sreli Biii d’ Kida?

— Ke. Kao teksaški policajac bio bi slab prem a Biliju. P re kratkoij vrem ena ubio ga je P e t G erit

— Ma, nemojte! — uzviknu Vejd.— To sigurno nije bila boroa pcd jednakim uslovima.

— Zaista, ne — G erit nema za to živce. Bilo je to u Linkolnu. 3ili ie posetio starog p rijae tlja P it Meks- vela. G erit је sedeo kod Meksvela u tami. Bili је upitao ko je taj stra - nac amesto da ie odmah pucuo. P it mu je prepoznao glas i odmah olvo- rio va tru

— Ko bi očekivao takav k ra j Bi- lija? — reče Vejd veoma uzbuđen.

— Niko od nas nije mogao to pred- videti, — odgovori policajac.

— Oh, vi krvoločni muškarci! — uzviknu Džeklin. — Deca su važni- ја od revolvera! Pogledajte ovde!

— Da, — rece Mehefi. — Hvala bogu! — uzeo je prstić m ale Džek- lin.

Kad je zatim ustao, činilo se, kao da je to neki nepoznati blagi Mehe- fi, bez preteće sive vatre u očima.

— Brendon. Penkarou mi je p ri- čao o vašem delu u ovoj dolini. Sa- mo jednom sam čuo nešto slično — o Bak Đ uenu u Big-bend-lenđu. Ali Bak Đuen i danas u sebi nosi m asu olova — a vi niste dobili ni ogrebo- tinu.

— To je čudno, — reče Vejd. — Zahvaljiijem za to Džeklin.

— Da, tako i ja mislim. Mnogo je volite, zar ne? Brendon — muš- karac ne može n ikad reći ono, što

113

se u n jem u skriva, sve dok to neka dobra žena ne izvuče iz njega. Os- tan ite ceo život kod onog što ste sad upravo rekli.

Vejd n ije mogao govoriti, m isli su m u se kovitlale, ali jezik m u je bio drven.

— Doviđenja, m ajko i dete! — na- stavi Mehefi. — Srećan sam što sam bio ovde.

Penkarou je ispratio policajca.— Z ar ne možete ostati ovde na

ručku kapetane?— Žao mi je Penkarou — m oram

dalje. T reba samo da vam kažem da nisam imao veze sa sm rću vašeg vo- Ijenog Glena. Nisu svi policajci ta - k o . . .

Više se n ije moglo čuti šta govo- ri. Vejd se skljokao k ra j Džeklin i gledao pu rpu rnu dolinu.

— Sta se dogodilo?Lica su izranjavala pred njim , n je-

gov otac i tam ni, strogi duh ovog čudnog M ehefija . . .

Džeklin ga je pogledala vlažnim očima.

Čuo se topot iz dvorišta. Policaj- ci su odlazili.

Mehefi — čiji je grom ki glas pro- lazio kroz zidove Vejdove svesti: „U hvatite čoveka“!

— Vejd, Vejd — šaputala je Dže- klin, — poznao te je!

- Bože, kako me to zoveš? — uz- viknu Vejd.

To je bila nova nepodnošljiva mo- ra. Ali Džeklin je ležala pred n jim bleđa lica — njene velike oči su m u s Ijubavlju govorile.

— Nazvala sam te Vejd, mužu. Ti si Vejd Holden, mladić, koga sam davno spasila, spasila pred ovim čovekom, pred M ehefijem. Odmah čim si došao ovamo ja sam te poz- nala, ali nisam bila sasvim sigurna sve do one noći, kad si se v ra tio s novim kaubojim a, pa sam te videla pred šatorom u odsjaju vatre . Oh, Vejd dragi, uvek sam znala da si to ti.

— Džeklin, volela si me i venčala ge sa mnom!

— Da! Volim te i venčala sam se! Da nije došao policajac, ne b ih ti to nikad kazala. Poznao te je, Vejd! Došao je da te uhapsi i odvede u Teksas. Nije doznao da znam da si ti Vejd Holđen. Dok je slušao oca i m e- ne, bio je zam išljen i neobično tih. Poznao te je. Vejd, zar to nisi p ri- metio.

— Video sam to! — reče Vejd muklo.

— Ali, nisi se izdao. Odjahao je sa svojom tajnom . To m i omogućuje da ti kažem ovo. Ono, što si učinio u prošlosti izglađeno je. Mehefi, su- rovi čovek zakona, skinuo je s tebe Ijagu. Slobodan si, Vejd.

— Da slobodan od njega i senki na svom putu! A li jesam li se oslo- bodio onog mučnog te re ta — novca, što m i ga je dao otac i, koji sam u- trošio na to da pomognem tvom o- cu?

— Ti ga za celo vrem e p re dola- ska ovamo nisi n i taknuo? — upita ona iznenađeno.

— Nisam. Čuvao sam ga kao šk r- tica. Bio je to novac, koji ne bi n i- kad mogao vra titi. Bog zna odakle je bio!

— Vejd, to bih ti mogla oprostiti i bez M ehefijeve pomoći, — reče Džeklin. — Ali, on zastupa zakon, pa ti je ipak oprostio. Dobro, što si u- činio, daleko nadm ašuje prošlost — to je odgovor!

— Brendon je m ajčino ime, — reče Vejd.

— Sta uopšte znači ime! Ali Dže- k lin Penkarou — Brendon — dobro zvuči! Podigni je na prozor, dragi, pa neka pogleda napolje.

Vejd je dugo gledao kroz prozor.Tu je ležala ta vedra zemlja, ta

Arizona, neopisivo lepa zbog svoje beskrajnosti i divljine. Sad je tek shvatio svog oca, M ehefija i svoju ženu.

Sve ovo se dogodilo jednom zlo- čincu, koji je nekada dao obećanje i koji je imao hrabrosti da ga o d r /

KBAJl

U P R I P R E M I

ZA XE. Valas

P. Cinl

2. Simenon

Dž. H. Cejz

Dž. Džons

E. S. Gardner

N, Tatar

R. Braun

M. Brend

S. Palmer

KOLOMRTVE OCI LONDONA

TAMNA BAHAMA

ZLA KOB MATILDE PITAR

UBICA PROLAZI

TAJANSTVENI UCENJIVAČ

PBftl MEJSN NA TRAGU

UKLETI RATNIK

ORTACI

KOCKAR

ANIZA JE MRTVA

P R E T P L A T E

Svim pretplatnicima dajemo popust od 10 odsto

P retp lata za iedno kolo od 10 rom ana iznosi 900 d inara a za Ino- stranstvo 2 000 dinara.

P re tp la te za našu zemlju mogu se slati u 9ve ra te po 500 ! 400 d inara.

P re tp la te šaljite obifnom Cekovnom uputnicom sa naznakom ,,ZA ROMANE X-100“ kao 1 sa obiašnjeniem za koje kolo i od koje sveske želite da vam šaliemo. PRETPLATNTKF м п т .т м о DA NAM DAJU PUNU I CITKU ADRESU.

U platu adresirajte: „DNEVNIK", Novi Sad, Siro ra fu n 151-11/1-254.

Naš sledeći romanl l l l l l l l l l l l l in ii l i i i . ' i i i i i i i i i i i i i i i i i i i i iN in i i ; ' ! : ! ! ' ! :- ' ^ х ш и и н ш ш ш ш н ш ш п ш ш

rai'

Izdaje i štam pa Novinsko pređuzcće »Dnevnik« — NotI Sad, Jovana Đ orđcvića 2 * Odgovorni urednik M itar Milošević* Žiro ražun 151-11/1-254 za Rom ane »Х-100« * T rom esefna p re tp la la 900 d inara za deset svezaka s kom pletnim rom anim a