9772560365004

ISS

N 2

56

0-3

65

5IS

SN

25

60

-36

55

Godina IV • Broj 174 • 10. jul 2020. • Cena: 40 dinara

Zrno žita, Zrno žita, kao zrno životakao zrno života

Čudesno, šta sve tambura može

Raste broj Raste broj zaraženih zaraženih

KOVID-om 19KOVID-om 19

Ivana Mačković, učenica generacije u srednjoj Muzičkoj školi

Treba biti oprezan!

DOLGOZUNK SZOMBATON IS!Radimo i subotom!

ÉVE A POLGÁROK EGÉSZSÉGÉNEK SZOLGÁLATÁBAN15Nikole Kujundžića br. 6

U Bunjevačkom kulturnom centru „Bajmok” prikazali na tradicionalni način košenja žita

str 2

str 9

2 10. 07. 2020. 174

Društvo

Držeći se običaja da čuvaju tra-diciju bunje-vačkog naro-da u BCK „Baj-

mok” nekoliko godina una-zad prikazuju kako se neka-da kosilo žito. Kako bi to Bu-njevci kazali - ris - bio je je-dan od najtežih, ali verovat-no najvažniji posao na sala-šu. Jer, da li postoji važniji posao od obezbeđivanja hle-ba za celu porodicu.

Ris je samo jedan od eleme-nata dužijance, koja se pro-slavlja kao zahvala Bogu na daru života, a koliko je taj obi-čaj značajan za Bunjevce, sve-doči i podatak da je „Dan Du-žijance” jedan od četiri nacio-nalna praznika te zajednice u Srbiji. Zato i njegova prosla-va traje tokom više meseci, od blagoslova žitnih polja na Sve-tog Marka, do centralne pro-slave na Veliku Gospojinu.

- Radimo ris kako je to ne-kada bilo, naravno, ne radimo na celoj njivi, već na jednom delu, koliko je dosta da se pri-kaže i dokumentuje svaki ko-rak u ovom važnom poslu. Ris počinje dogovorom gazde i ri-sara, odnosno bandaša i ban-dašice. Cena za posao nije bila u novcu, nego u žitu, jer su i risari imali nameru da za svo-ju familiju pripreme dovoljno brašna. Pokazali smo kako se pripremaju kose, kako se ide na njivu, šta se nosi, kako se kosi, kako se kupi žito, kako se veže, slaže u krstine, po-sle nosi na salaš, formira u

kamare, čekajući da dođe vrša-lica. Kada bi poso na njivi bio gotov, risarska banda bi se vra-tila na salaš, tu ih čekaju gaz-da i gazdarica, sledi izveštaj o urađenom poslu, kvalitetu i prinosu žita… Okončanjem risa i dužijancom je i okon-čan jedan važan deo posla, u pripremanju žita za hleb - go-vori Branko Pokornić iz BKC „Bajmok”.

Ove godine košenje žita po-kazala su tri kosca. Bandaš, prvi među njima, bio je naji-skusniji Stipan Budimčević iz Lemeša.

- Ris je bio veoma dobar, lepo se kosilo. Poslužilo nas je i vreme, oblaci su sakrili sun-ce, pa nije bilo tako vruće, žito je bilo taman kako treba, ni mokro ni suvo.

Budimčević svoje znanje ne krije, već ga je rado pode-lio sa drugima, pa je deo taj-ni košenja otkrio i Andrijom Gabrićom.

- Bilo je tu dece, mladih mo-maka kojima sam pokazao kako se kosi žito. Važno je deci i mladima preneti znanje, kako bi ga oni mogli preneti novim naraštajima.

Uz glavnog risara bila je i iskusna risaruša. A kakav je posao na njivi za vreme risa vrlo dobro zna Marija Bošnjak, iz Male Bosne. Za svaki posao treba i energije, pa su risari jeli „jaku” hranu.

- Ujutru se rano ustajalo, pa su se plela užad, dok je žito još vlažno. Počelo bi se zatim i kositi, a posle bi stizao ru-čak, ili doručak u današnje vreme. Bila je to „jaka” hrana, kako smo i pokazali, slanina,

kiselna, domaći kruv, luk, ko je već šta imao. Moralo je tako, jer je i posao bio težak.

A pomenuti Andrija Gabrić na kraju sumira svoje utiske s prvog risa. Kako je i dalje uče-nik osnovne škole, pravo je to vreme da nauči nešto više o tradiciji bunjevačkog naroda, ali i vrimenu koje je iza nas.

- Video sam od tate kako se kosi, sviđalo mi se i pro-bao sam. Nisam još, naravno,

naučio sve, ali ima vremena. Ovako, na prvi pogled, čini se kako nije teško kositi, ali je i to poso kojeg treba znati, tako da imam još dosta da naučim!

Odaju Bunjevci na ovaj na-čin i poštovanje precima, koji su pre više od tri veka doš-li na ove prostore i koji su če-sto nepristučano, zaparloženo i močvarno tlo natopili svojim znojem i pretvorili ga u pito-mu ravnicu.

U Bunjevačkom kulturnom centru „Bajmok” prikazali na tradicionalni način košenja žita

Zrno žita, kao zrno životaU cilju da sačuvaju stare običaje, ali i da naglase koliko je danas, a pogotovo nekada, svako zrno žita bilo važ-no, u Bajmoku se drže navike da prikazom nekadašenjeg načina košenja žira - risa, sačuvaju tradiciju Bunjeva-ca na ovim prostorima

Nije bilo važ-nijeg posla od obezbe-đivanja žita za čitavu godinu

Dužijan-ca - zahva-la Bogu za hleb od no-vog žita, pra-vi praznik za Bunjevce

Poštovanje prema pre-cima su zno-jem pretvo-rili okruže-nje u pitomu ravnicu

Autor: N. Stantić

Učesnici risa u Bajmoku

Branko Pokornić i Stipan Budimčević

310. 07. 2020.174

www.pusin.rs

Pon. 08-16hUto. 10-18hSre. 08-17hČet. 13-18hPet. 08-14h

СИР: Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд ISSN 2560-

3655=Nove subotičke novine

COBISS.SR-ID 22996660

CENA NOVIH SUBOTIČKIH NOVINA U PRETPLATI:

6 MESECI ZA NAŠU ZEMLJU1.040 dinara+poštanski troškovi

12 MESECI ZA NAŠU ZEMLJU2.080 dinara+poštanski troškovi

6 MESECI ZA INOSTRANSTVO1.040 dinara+poštanski troškovi

12 MESECI ZA INOSTRANSTVO2.080 dinara+poštanski troškovi

IMPRESUMIzdavač:

NOVE SUBOTIČKE NOVINE d.o.o.

Društvo za novinsko-izdavačku delatnostSubotica, Maksima

Gorkog 8Tel: 024/553-042

Matični broj: 21255947PIB: 109859609

www.subotickenovine.rsinfo@subotickenovine.rs

Direktor, glavni i odgovorni urednik:

Vlado Tomić dipl. Ecc.Tel: 553-914

(direktor@subotickenovine.rs)

Zamenik gl. i odg. urednika:

Nada Harminc Karanović

(urednik@subotickenovine.rs)Tel: 552-042

Tehnički urednikRobert Kiš

(tehnicki@gmail.com)

Redakcija-novinari:Tel: 553-042

Alana Šiška, Miodrag Radojčin, Nikola

Stantić, Milutin Mitrić, Bojan Nikolić

Karikaturista:Milenko Kosanović

DIZAJN

Bulevar Mihajla Pupina 15

Marketing:Tel: 553-914

e-mail: marketing@subo-tickenovine.rs

Oglasi i čitulje:Tel: 553-805

(oglasi@subotickenovine.rs)

Štampa:,,Štamparija Borba’’ A.D. Kosovska 26, Beograd

Aktuelno

U Gradskoj biblioteci

Otkazani kulturni događaji

Od juče 9. jula otkazane su sve kulturne aktivnosti u Gradskoj biblioteci Subotica

Iako je prvobitno bilo planirano da „Leto u biblioteci” na Dečjem odelje-nju Gradske biblioteke svakodnevnim aktivnostima okuplja mališane do 14. avgusta, zbog aktuelne epidemiološ-ke situacije, u sredu, 8. jula održana je ipak, poslednja radionica. Iz Biblio-teke je saopšteno da se sve planirane kulturne aktivnosti otkazuju.

-Leto u biblioteci osmišljeno je da deci uzrasta od 5 do 13 godina po-nudi kvalitetan sadržaj. Radionice su krenule sa radom 27. juna i održava-ne su svakodnevno na srpskom, ma-đarskom i hrvatskom jeziku. Deca su uz primenu svih mera prevencije, imala priliku da na Dečjem odeljenju čitaju knjige, plešu, oprobaju se u ulo-zi bibliotekara, ali i da ispolje kreativ-nost, praveći razne stvari od papira. Svakog dana

Radionice su okupljale oko 10-15 mališana, ali na žalost, zbog trenut-ne epidemiološke situacije od sutra radionice više neće biti održavane. Pozajmno odelenje za odrasle, Deč-je odelenje i Naučno odelenje rade i dalje po letnjem radnom vremenu - ponedeljakom, sredom i petkom od 7,30 do 15,utorkom i četvrtkom od 12 do 19 i 30 časova. Zavičajno odelje-nje od ponedeljka do petka radi od 7,30 do 15 časova, a Američki kutak od ponedeljka do petka od 12 do 15 časova.

Autor: A. Šiška

Prema izveštaju koji je Za-vod za javno zdravlje Suboti-ca uputio Gradskom štabu za vanredne situacije, trenutno je registrovano 23 lica obole-lih od infekcije KOVID-19 sa adresom prebivališta na teri-toriji grada Subotice. U isto vreme, od početka epidemije, zabeleženo je ukupno 98 oso-ba obolelih od infekcije KO-VID-19. Novih smrtnih sluča-jeva nije bilo, tako da je uku-pno broj zabeleženih smrt-nih ishoda uzrokovanih viru-som korona tri.

-Napominjemo da je od ponedeljka 6. jula., Zavod za javno zdravlje Subotica za-počeo sa RT-PSR testitanjem na KOVID-19. Tokom prva dva dana rada, obrađeno je 19 uzoraka, pri čemu je 5 bilo pozitivno. Od 5 novootkrive-nih slučajeva oboljenja, 4 oso-be su sa teritorije grada Subo-tica, a jedna osoba je iz Bač-ke Topole, saopštio je Krizni štab za vanredne situacije.

U poslednja 24 sata, za-ključno sa 8. julom, u respi-ratornoj ambulanti Opšte

bolnice Subotica pregleda-no je ukupno 19 pacijenata sa temperaturom i respirator-nim simptomima, tri pacijen-ta su zadržana na bolničkom lečenju.

-Trenutno se na bolnič-kom lečenju na Odeljenju za infektivne bolesti nalazi uku-pno 10 pacijenata: tri pacijen-ta sa potvrđenim pozitivnim PCR testom, za 7 pacijenata se još čeka rezultat. Od juče poslatih 7 uzoraka pacijenata

na PSR testiranje, četiri su pozitivna. Od toga se dva pa-cijenta sa pneumonijom nala-ze na bolničkom lečenju, dva sa lakšom kliničkom slikom u kućnoj izolaciji. Svi hospitali-zovani pacijenti na infektiv-nom odeljenju su stabilnog kliničkog stanja. Prosečna starost pacijenata koji se leče u bolničkim uslovima izno-si 59 godina. Najmlađi paci-jent je 25, najstariji ima 74 go-dine, saopštio je Gradski štab za vanredne situacije, apelu-jući na građane, da se pridr-žavaju svih mera koje je pro-pisao Krizni štab Srbije.

Građani od ponedeljka 6. jula mogu dobiti izvod iz lista nepokretnosti i to besplatno za sve poslove kod javnih be-ležnika (notara)

Novom Uredbom izdava-nja izvoda, više nema potre-be da građani dva puta odla-ze na šaltere katastra, kako bi najpre podneli zahtev, a po-tom i podigli izvod, jer ubu-duće kod javnih beležnika sve im je dostupno na jedan klik.

Usvojena uredba Vlade Sr-bije odnosi se na izdavanje

izvoda iz lista nepokretno-sti, a sadrži preporuke Mini-starstva pravde koje omogu-ćavaju građanima da taj izvod dobiju u kancelarijama javnih beležnika.

U pitanju je Uredba o uslo-vima izdavanja izvoda iz lista nepokretnosti i lista voda iz Geodetskog katastarskog in-formacionog sistema od stra-ne javnih beležnika i geodet-skih organizacija, koja je stu-pila na snagu u ponedeljak.

Zahvaljujući usvajanju Uredbe, javni beležnici će ubuduće putem jednog klika

na svom računaru moći gra-đanima da izdaju izvod iz li-sta nepokretnosti, potpuno besplatno, osim u slučajevi-ma, kada je građanima potre-ban za obavljanje poslova van javnobeležničkih kancelarija.

Uredbom je takođe defi-nisano i da u javnobeležnič-kim kancelarijama, prilikom prometovanja nepokretno-sti, građani ne moraju pribav-ljati izvod iz lista nepokret-nosti, jer javni beležnik vrši uvid po službenoj dužnosti u centralnu evidenciju katastra nepokretnosti.

Gradski štab za vanredne situacije apeluje da se svi pridržavaju propisanih mera

U Subotici porast broja zaraženih virusom KOVID 19

Epidemiološka situacija u vezi sa infekcijom KOVID-19 na području Subotice je stabilna, iako se u proteklih 7 dana beleži porast broja zaraženih ljudi, saopštio je Grad-ski štab za vanredne situacije

Uredba Vlade Srbije stupila na snagu u ponedeljak

Kod notara po besplatan izvod iz lista nepokretnosti

Autor: B. Nikolić

Za 24 sata, za-ključno sa 8. julom, u respi-ratornoj am-bulanti Opšte bolnice Suboti-ca pregledano je 19 pacijena-ta sa tempera-turom i respi-ratornim simp-tomima, 3 su zadržana na lečenju

Autor: N.H.K.

4 10. 07. 2020. 174

Grad

Kada se epidemiološ-ko stanje u Suboti-ci uporedi sa osta-lim gradovima, oce-na nadležnih je da je

„kod nas epidemiološka situacija pod kontrolom”.

-To isto možemo reći i kada pogleda-mo samo nedelju unazad, iako beležimo blago povećanje pacijenata koji se javlja-ju u respiratorne ambulante sa simpto-mima covida, kao i broj pacijenata koji su ostali na bolničkom lečenju. Prosek je kod nas je 2 do 3 hospitalizacije dnev-no sa upalom pluća i sumnjom na covid19, i to je u odnosu na maj blago pove-ćanje, ali je još uvek u granicama očekivanog.U protekla 24 sata imali smo 19 pregledanih pacijenata u respiratornoj - covid ambulanti Opšte bolnica Subo-tica, to su pacijenti koji su imali suspect na covid, respiratorne simptome, tem-peraturu, kašalj, gušenje, kao i druge simptome koji mogu da ukazuju na co-vid19, kao što su prolivaste stolice, gubitak čula mirisa i ukusa, glavobolja, bolo-vi u mišićima, opšta malaksalost, dakle sve ono što spada u kliničku sliku covid infekcije. Od 19 pregledanih pacijenta, 3 su zadržana zaključno sa 8. julom, na lečenju u subotičkoj bolnici na infektivnom odelenju sa sumnjom na covid19 i definisanom pneumonijom pluća. Svi pacijejenti su stabilbnog kliničkog sta-nja, a prosečna starost pacijenata koji nam leže trenutno od tih 10 hospitalizo-vanih je 59 godina - najmlađi pacijent ima 22, a najstariji 74 godine. Od tih 10 pacijenata za 3 je potvrđen pozitivan PCR test, a zaključno sa 8. julom još 7 smo poslali na testi-ranja - kaže dr Gordana Krtinić, pomoćnik direktora u subotičkoj Opštoj bolnici.

Dr Krtinić navodi i da je od 7. jula, od poslatih 7 uzoraka na PCR testiranje, 4 bilo pozitivno na covid,i da su od toga su 2 pacijenta sa pneumonijom pluća zadržana na lečenju, a 2 koja ima-ju lakšu kliničku sliku poslata su u kućnu samoizolaciju. 8. jula na PCR testiranje poslato je još 11 uzoraka, i čekaju se rezultati u naredna dva dana. Iz bolnice apeluju na građane sa lakšom kli-

ničkom slikom da se zbog opterećenosti zdravstvenog sistema u bolnici, prvo jave u respiratornu ambulan-tu Doma zdravlja Subotica, gde će izabrani lekar pro-ceniti da li osoba treba da se šalje u subotičku bolnicu.

Posete pacijentima u subotičkoj bolnici i dalje su zabranjene.

- Trijažu pacijenata sa proverom temperature i da li osoba nosi masku, te da li je obavila dezinfekciju ruku obavljamo i na ulazu u bolnicu, ali i u paviljonu u Po-likliničko - specijalističkom delu, gde pacijenti mogu i dalje dolaziti sa overenim uputom i zakazanim termi-nom od strane lekara opšte prakse. Službe rade prema programima zakazivanja, putem IZIS-a i izabranog le-kara. Operacije se i dalje obavljaju sa smanjenim kapa-citetom, jer je određeno osoblje koje radi u covid delu bolnice, koji ima povećan broj pacijenata - navodi dr Krtinić.

Prema Izveštaju od 8. jula subotičke Opšte bol-nice, epidemiološka situacija obzirom da se bele-ži blago povećanje obolelih od covida 19, je pod kontrolom, tvrde u toj zdravstvenoj ustanovi

U Opštoj bolnici Subotica zaključno sa 8. julom testirano 19 pacijenata, četvoro novozaraženih korona virusom

Zadržano 10 pacijenata Zadržano 10 pacijenata na bolničkom lečenjuna bolničkom lečenju

U Bolnici zaključ-no sa 8. julom, nije bilo novoza-raženih koronom među lekari-ma i oso-bljem, izuzev prošle nedelje, kada je kod jed-ne oso-be kon-statovan pozitivan test na koronu

Proširivanje covid dela bolnice. 30 kre-veta postavljeno je na infektivnom odelenju za prijem pacijenata, a raspolaže se sa 12 respiratora. Proširu-ju se i kapaciteti Koro-na centra 1, sa 40 kre-veta, koji je u zgradi pulmologije

Autor: A. Šiška

Autor: N. H. K.

dr Gordana Krtinić

Kosanović

Od 13 do 19 jula tretman suzbijanja komaraca

Upozorenje pčelarima da zatvore košnice

U skladu sa Ovirnim sporazumom o suzbijanju ko-maraca na teritoriji Grada Subotice, preduzeće „Oris” d.o.o. iz Sombora, sprovešće kombinovani tretman suzbijanja odraslih komaraca iz vazduha i sa zemlje, u periodu od 13. jula do 19. jula

Kombinovani tre-tman odraslih komaraca će se izvršiti u vreme-nu od 18 do 23

časa prvog dana, 13. jula, u okviru navedenog termi-na sa povoljnim metero-loškim uslovima, u odsu-stvu padavina, vetra i bez ekstremno visokih tempe-ratura vazduha.

Tretman iz vazduha će se vršiti na teritoriji slede-ćih mesnih zajednica: Kelebija, Ljutovo, Donji Ta-vankut, Gornji Tavankut, Radanovac, Zorka i Ma-kova Sedmica. Tretman sa zemlje vršiće se na te-ritoriji Mesnih zajednica: Novo Selo, Gat, Ker, Alek-sandrovo, Mali Bajmok, Peščara, Dudova Šuma, Centar 1, Centar 2, Centar 3, Prozivka, Bajnat, Novi Grad, Kertvaroš, Mali Radanovac, Željeznič-ko Naselje, Palić, Hajdukovo, Čantavir, Mišićevo, Mala Bosna, Đurđin, Stari Žednik, Novi Žednik, Viš-njevac, Bikovo, Bajmok, Šupljak, i Bački Vinogradi.

-Tretman sa zemlje će se vršiti ULV tehnikom, preparatom na bazi aktivne materije deltametrin, a iz vazduha preparatom na bazi aktivne materi-je lambda cihalotrin. Preparati su toksični za pčele, pa se mole pčelari da svoje košnice zatvore ili uklo-ne na udaljenost od najmanje 5 km od mesta vrše-nja tretmana. Dejstvo navedenih preparata traje 3

dana. Mape sa lokacijama na kojima se vrši tretman dostupne su na fejsbuk i internet stranici (www.oris.rs) preduzeća „Oris” doo Sombor, kaže Goran Išpa-nović, šef službe za komu-nalne poslove.

Telefon za sve dodatne in-formacije je: 025/515 50 55

510. 07. 2020.174

Grad

Država radi na smanjenju emi-sije CO2 i stoga su neophodni kvalitetni pro-

jekti kakvi postoje u Subo-tici, koja dobro prati nasto-janja Vlade Republike Srbi-je, istakao je Stevica Deđan-ski, državni sekretar u Mini-starstvu rudarstva i energe-tike, dodavši da je projekat „Energetska sanacija Geron-tološkog kluba Bajnat” jedan od pozitivnih primera.

- Treći put sam u Subotici za kratko vreme, jer u Mini-starstvu rudarstva i energeti-ke posebnu pažnju usmerava-mo na energetsku efikasnost, za koju se pokazalo, da je vi-šestruko korisna, jer dono-si i uštedu u novcu lokalnim samoupravama, ali i emisije CO2, što je obaveza Vlade Sr-bije. Stoga u poslednje vreme beležimo veće interesovanje lokalnih samouprava koje su razumele našu ideju i zato tre-ba da odaberemo najbolje pro-jekte. Budžetski fond za ove namene će nastaviti da fukci-oniše i imaće obim od oko 20 miliona evra za najbolje pro-jekte lokalnih samouprava i građana -istakao je Deđanski.

Potpisani ugovori značaj-ni su za Grad, zahvaljujući sa-radnji sa Republikom i Pokra-jinom, bez njih ovi kapital-ni projekti ne bi bili završeni, istakla je ZagorkaPanić, grad-ski menadžer.

-Zahvaljujući saradnji sa re-publičkim i pokrajinskim or-ganima vlasti, u protekle četi-ri godine, realizovali smo čak 200 projekata. Drago mi je da je Ministarstvo energetike

prepoznalo da u Srbiji ima puno objekata kojima tre-ba energetska sanacija, jer su to sve objekti davno izgrađe-ni i u njih se nije ulagalo. Tim objektima neophodna je sana-cija i adaptacija, a lokalne sa-mouprave nisu u mogućno-sti da same finansiraju te pro-jekte. Zahvaljujući projekti-ma energetske sanacije, danas možemo da štedimo energiju, a to je ujedno i velika ušteda za budžet. Stoga je na nama da pripremimo kompletnu pro-jektno-tehničku dokumenta-ciju, i zahvaljujem direktoru Ivaniševiću, koji je prepoznao značaj i pripremio projekte kojima možemo da apliciramo na konkurse - istakla je Panić.

Direktor Gerontološkog centra Subotica dr Nenad Iva-nišević rekao je da je ovo drugi projekat Ministarstva rudar-stva i energetike, u kojem us-pešno učestvuju, a prethodni je bio energetska sanacija Ge-rontološkog kluba Centar II.

- Gerontološki klub Baj-nat je jedan od starijih i tra-dicionalnijih gradskih klu-bova, koji broji oko 1500 čla-nova i u njemu se pruža-ju sve usluge. Objekat izgle-da pristojno, ali je zreo za kompletnu rekonstrukciju i

energetsku sanaciju. Postu-pak javne nabavke očekujemo u avgustu, krajem leta počeće radovi, a krajem jeseni klub će biti otvoren, a i na Karađorđe-vom putu uskoro će biti zavr-šena rekonstrukcija objekta, sredstvima Kancelarije za jav-na ulaganja, koja je uložila 1,5 milijardi dinara u taj projekat -rekao je Ivanišević.

Gerontološkom centru Subotica uručeni su ugovori za pro-jekat energetske sanacije

Vlada i Grad ulažu 5,4 miliona dinara u GK BajnatGerontološkom centru Subotica uručeni su ugovori za projekat energetske sanacije Gerontološkog kluba Bajnat, vredni 5,4 milio-na dinara. Sredstva za projekat zajedno su obezbedili Ministarstvo rudarstva i energetike 3,8 miliona i Grad Subotica u iznosu od 1,6 miliona dinara

članova ima u GK Bajnat

milijardi uloženo u objekat na Karađor-

đevom putu

1500 1,5

Budžet-ski fond je oko 20 mi-liona evra za najbo-lje projek-te lokalnih samoupra-va - kaže Deđanski

Novi asfalt u ulici Ivana Zajca

Do kraja godine investiraće se 220 miliona dinara u gradske ulice

Više puta prekopavani i dotrajali asfalt u ulici Iva-na Zajca dobio je sasvim novo „ruho”. Radne maši-ne postavile su novi asfalt u dužini od 300m za šta je iz budžeta Grada izdvojeno 3 miliona dinara. Asfalti-ranjem ulice podignut je nivo bezbednosti stanovni-ka ali i oko 700 đaka Osnovne škole Kizur Ištvan koji prolaze ovom ulicom za vreme školske godine.

- Pored asfaltiranja, odlučili smo i da podignemo nivo bezbednosti u okolini škole, te ćemo uradi-ti novu horizontalnu i vertikalnu signalizaciju, novu saobraćajnu opremu, nove gumene usporivače saobraćaja, a takođe ćemo uraditi i nove zaštitne ograde ispred samog ulaza u školu, kako deca ne bi mogla direktno da istrče na ulicu - objašnjava Predrag Radivojević, direktor JP za upravljanje pu-tevima, urbanističko planiranje i stanovanje.

Prema planu, do kraja godine investiraće se još 220 miliona dinara u saobraćajnu infrastrukturu. Radiće se ulica Sekereš Lasla kao i deonica izme-đu Sinagoge i Gimnazije „Svetozar Marković”.

Autor: Bojan Nikolić

Autor: Bojan Nikolić

Stomatološkaordinacija

beljenje zuba, bezmetalna cirkon kruna, mostovi, proteze

- dermarolleri, mezoterapija lica, hijaluronski fileri

ESTETSKA STOMATOLOGIJA

ANTI-AGEING TRETMANI LICA

Subotica, Partizanskih baza br. 8tel: 024/544/335; 062/151-72-11 www.dentala.rs

6 10. 07. 2020. 174

Grad

Novi market na S o m b o r s k o m putu u živopi-snim bojama i nadstrešnicom

sa natpisom privlači pažnju i onima koji su pored kuće sa prilično ruiniranom fasadom godinama prolazili i ne zapa-žajući je. A u pitanju je građe-vina s početka prošlog veka, nepoznatog autora, ali sa obe-ležjima secesije, zbog kojih se rešenjem Međuopštinskog za-voda za zaštitu spomenika kulture Subotica nalazi u pro-storu kulturno-istorijske ce-line istorijskog jezgra Subo-tice od velikog značaja. Osim toga, i u katastru o njoj posto-ji zabeležba kao o kulturnom dobru.

Gornji deo objekta, uprkos stanju u kojem se nalazi, za-držao je svojstva po kojima se može prepoznati stil, ali nado-građena spoljašnjost uveliko odudara od originalne fasade, pa se, svakako, postavilo pita-nje da li je Zavod za zaštitu spo-menika dao saglasnost za ova-kve izmene i da li su stručnja-ci uopšte bili konsultovani od strane preduzimača radova za njih? Da li postoji obaveza da budu pitani kada je reč o sličnim intervencijama?

-Za sve intervencije na objek-tu potrebno je zatražiti Uslove

za preduzimanje mere tehničke zaštite od Međuopštinskog za-voda za zaštitu spomenika kul-ture Subotica. U slučaju pred-metnih neprimerenih interven-cija na objektu, od Međuopštin-skog zavoda nisu zatraženi uslo-vi - navode iz Zavoda i napomi-nju da će, u skladu sa nadležno-stima koje imaju, o svemu oba-vestiti i Građevinsku inspekci-ju i zahtevati da se postupi pre-ma Uslovima koji su definisani za potrebe Generalnog urbani-stičkog plana Subotice i Palića do 2030. godine.

Ovi uslovi, između ostalog, podrazumevaju očuvanje origi-nalnog horizontalnog i vertikal-nog gabarita, primenjenih mate-rijala i konstruktivnog sklopa, te očuvanje ili restauraciju izvor-nog izgleda, stilskih karakteri-stika, dekorativnih elemenata i autentičnog kolorita objekata.

Na objektima kao što je ovaj, ističu u Međuopštinskom zavo-du, nije dozvoljeno nadograđi-vanje, mada postoji mogućnost njihovog osavremenjivanja, radi funkcionalnosti prilikom kori-šćenja, ali se to mora uraditi uz uslove i pod nadzorom stručnja-ka ove ustanove.

-Otvaranje podrumskih sila-za sa ulične strane moguće je samo jedinstvenim tretiranjem čitavog objekta i to ako se na taj način ne narušavaju osnov-ne vrednosti zdanja, stilske ka-rakteristike, proporcijski odnosi

i drugo, iako je silaz ostvariv sa maksimalno dva stepenika, a u pešačkoj zoni sa tri stepenika, upravno postavljena na obje-kat. Nema silaza paralelnih sa fasadom. Natpisi firme, rekla-mne oznake, tabla sa imenima arhitekte i prvobitnog vlasnika koji su podigli objekat, osvetlje-nje, klima uređaji i drugo, na fa-sadama mogu se postaviti samo

prema uslovima nadležnog Za-voda za zaštitu spomenika kul-ture, a prema posebnoj Odluci o uslovima i načinu postavljanja natpisa firme, reklamnih ozna-ka, zaštitnih i tehničkih uređa-ja na fasadi i na javnoj površini i održavanje fasada u gradskom jezgru - precizni su predstavnici Ustanove za brigu o spomenici-ma kulture.

Još jednoj fasadi od vrednosti promenjen izgled

Ko štiti zaštićene objekte?Donji deo zgrade na Somborskom putu 25, sa stilskim obeležjima secesije, preuređen je za potrebe prodavnice, a da za to nije tražena saglasnost Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Subotica. To što kuća pri-pada kulturno-istorijskoj celini gradskog jezgra i kao kulturno dobro zavedena u katastar nije je sačuvalo od neprimerene intervencije

Da li je i kakva gra-đevinska dozvola potrebna za ovakve radove i na osnovu čega je iz-data pre-duzima-ču, u Se-kretarija-tu za gra-đevinar-stvo, zbog godišnjih odmora, nisu mo-gli da nam potvrde

ZakonPromene na fasadama tumači i zakon, a na sajtu gradjevin-

skedozvole.rs/pitanja-i-odgovori, piše da se „izvođenje ovih ra-dova vrši na osnovu rešenja o odobrenju radova iz čl.145. Za-kona (o planiranju i izgradnji), koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole”. Potrebno pribaviti lokacijske uslove, osim, pored ostalog, ako je reč o radovima na investi-cionom održavanju objekta i radovima kojima se ne menja nje-gov spoljni izgled. Što ovom prilikom nije slučaj.

Novi market devastirao je stilske karakteristike zgrade na Somborskom putu

Secesijski detalji koje smo do sada malo zapažali Nekadašnja lepotica do sada je bila prepuštena zubu vremena iako se vodi kao kulturno dobro i deo istorijske celine gradskog jezgra

Autor: Miodrag Radojčin

710. 07. 2020.174

Društvo

Najbolji strelac na „obla-ke” je Ferenc Moro u Bač-kim Vinogradima, a objaš-njava da odbrana subotič-kog atara od grada, radi po

sitemu paukove mreže, gde su sva me-sta oko grada pokrivena protivgradnim stanicama. Sve do pre tri godine, ova mreža bila je pocepana uzduž i popre-ko, ali se sada stanje popravilo, iako u njoj ima dosta „rupa”.

Od 23 protivgradne stanice na području Subotice, radi samo 12, na pet nema strela-ca, a ostalih šest ne rade, jer su tokom zime poharane. Lopovi su noću sa tih protivgrad-nih stanica ukrali opremu, lansirne rampe, čak i žičanu ogradu oko kućica.

-Lokalna samouprava u Subotici, po-slednjih godina ulaže ozbiljne napore da poljoprivredu zaštiti od grada - tvrde u Radarskom centru Hidrometeorološkog zavoda Srbije u Bajši. - Trenutno je na ras-polaganju više od 90 protivgradnih raketa i sve protivgradne stanice koje rade, opre-mljene su strelama. Krajem maja, strelci su na nekoliko subotičkih protivgradnih stanica dejstvovali i odbranili voćnjake od grada u okolini Tavankuta i Ljutova. Pre tri nedelje uspešno su dejstvovale i pro-tivgradne stanice u Bačkim Vinogradima i Hajdukovu i ovo područje zaštitili od gra-donosnih oblaka.

Jedna od najuspešnijih protivgradnih stanica na području subotičkog atara je ona u Bačkim Vinogradima, kojom uprav-lja već 17 godina Ferenc Moro.

-Ovo ja radim iz velike ljubavi, a ne ko-risti- priča Mora. - Za 4.000 dinara me-sečno od države, ne mogu da pokrijem ni trošak za benzin, dok idem 5. kilometara prašnjavim putem na protivgradnu stani-cu. Ovo radim da zaštitim selo i komšije od grada. A vremenom sam i zavoleo ovaj posao. Ušao mi je pod „kožu”. Najsrećniji

sam kad imam dovoljno raketa i „polu-pam” grad, dok je još u oblacima.

Sezona je letnjih oluja i Ferenc Mora je 24 časa pripravan. Stalno sa nama prekida razgovor, da bi oslušnuo šta kaže dispe-čer protivgradnog centra u Bajši kraj Bač-ke Topole.

-Vidite i sami kakvo je vreme zadnjih dana. Nebo se stalno joguni i može lako da se otvori. Evo, opet se nešto natušti-lo. Ovi sivi deluju strašno, ali iz njih samo može da padne kiša. Nezgodni su oni beli, debeli. Još ako se nagomilaju na nebu, eto iz njih leda, priča Moro.

Ferencova „nebeska artiljerija” ili lan-sirna rampa, smeštena je na njivama u pesku, među seoskim voćnjacima. Tu je kućica u kojoj se čuvaju rakete, na zidu posteri sa prikazom upotrebe. Pre dve nedelje, Ferencove lansirne rampe oz-biljno su „začadile”, kada je samo na je-dan oblak pun grada ispaljeno 12 lansir-nih raketa.

- Nekada nije bilo radara, pa smo pu-cali kako sami odlučimo i koji oblak iza-beremo. Sada smo povezani sa radarskim centrom u Bajši. Jave mi na nekoliko sati da budem u pripravnosti. Kad radari ot-kriju mogućnosti nepogoda na mom tere-nu, pozovu me da idem na lansirnu ram-pu, palim kola i pravo u radarsku kućicu. Kad stignem, montiram rakete na lansir-nu rampu i sve to brzo podesim, povežem i usmerim rakete u gradonosne oblake. Idem u kućicu i čekam komandu za lansi-ranje, priča nam Moro.

Našem sagovorniku je, veli, najteže, kada ga meštani kritikuju, što je pustio grad da padne na voćnjake, dok je on da-vao sve od sebe da se što manje leda obru-ši na njive.

Osnovni problem je što još nije potpisan međudržavni ugovor sa Mađarskom, koji reguliše ovu oblast sa srpske i mađarske strane granice. Strelci ne smeju lansirati rakete prema granici, a zna se da 90 odsto oluja na subotički atar dolazi sa severa.

-Čuvam od gradonosnih oblaka deo Hajdukova, pola Šupljaka Bačke Vinogra-de, Horgoš i Male Pijace - priča Mora. -U ove sa severa najčešće smem samo da gle-dam, ali ne i da ih gađam raketama. A ove druge, što dolaze preko Tise i Kanjiže na naš reon, tako uspešno „razvalim”, da od grada napravim dobru kišu.

ZvonaStari narodni običaj se i danas pomi-

nje, da se „beli đavo s neba” što dalje otera od voćnjaka i njiva. U Tavankutu i na Čikeriji, gradonosni oblaci teraju se zvonjavom crkvenih zvona. Nema doka-za da to pomaže, ali ljudi čak traže da se zapuštena zvona na salašima obnove.

-Zvono godinama ćuti, jer nema ko da povlači štrangu - kaže Stipan Petre-kanović na Čikeriji, pored čije kuće je još pre 150 godina postavljeno crkve-no zvono za rasterivanje gradonosnih oblaka.

Strelci na protivgradnim stanicama oko Subotice uspešno brane useve od grada

Kad Ferenc Moro nanišani oblakeOd 23 protivgradne stanice na području Subotice, radi samo 12, na pet nema strelaca, a ostalih šest ne rade, jer su tokom zime po-harane. Stanje je znatno bolje, nego ranije, ali strelci na pro-tivgradnim stanicama se žale da su nedovoljno plaćeni, dok se iz lokalnog budžeta obezbeđuju protivgradne rakete i daje nadokna-du za rad strelaca

Za pro-tivgrad-nu zaštitu iz lokalnog budžeta se izdvaja za nabavku protivgrad-nih rake-ta, poprav-ku ošteće-nih stani-ca, a pored 4.000 dina-ra meseč-no od dr-žave, strel-ci će jedno-kratno do-biti još to-liko i od lo-kalne sa-mouprave

Poslednji zvonari bili su braća Franjo i Lazo Or-čić, ali sad niko neće da bude zvonar

Autor: Milutin Mitrić

8 10. 07. 2020. 174

Obrazovanje

Priča o tome kako je Iva-na Mačković posta-la đak gneracije, poči-nje pre desetak godina, kada je krenula na obu-

ku sviranja tambure u Subotičkom tamburaškom orkestru. Na inici-jativu nastavnice Sonje Berte, Iva-na se ubrzo upisala najpre u nižu, a potom i u srednju muzičku školu.

-Zahvaljujući nastavnici Sonji, uvek sam imala volju da vežbam i da se usavršavam, kaže Ivana. -Što sam imala više obaveza u školi, to sam više uživala, jer sam mogla na više muzičkih polja da se iskažem. Sve je doprinelo da još više zavolim tamburu i muziku. Međutim, da bi se postigao ovakav uspeh, potreban je izuzetno veliki trud i napor, kaže

Ivana, a Sonja dodaje, da je Ivana po-kazala izuzetne rezultate ne samo na tamburi, već i u solfeđu, harmoniji, teoriji.

Iz mnogih predmeta je išla na re-publička takmičenja, osvajala prve nagrade i odlične ocene i u opštim predmetima. Pri izboru za najboljeg u generaciji, sve se to gleda, primer-no vladanje, treba biti uzor razredu, da se i oni više potrude.

Ivana je osvojila niz pobeda na ta-kmičenjima, ne samo iz tambure. Uz to, član je, a od pre četiri godine i koncert majstor Subotičkog tam-buraškog orkestra i član subotičkog Tamburaškog kvarteta, a bila je i di-rigent dečijeg subotičkog tamburaš-kog orkestra.

KONCERT MAJSTOR. -Ulo-ga koncert majstora je zahtevna, jer uvek treba biti potpuno koncentri-san na ono što se zbiva u izvođenju

muzičkog toka. Koncert majstor prvi reaguje na ruku dirigenta i vuče or-kestar, kaže Ivana.

Osim tambure, dobro joj je išao i solfeđo, predmet iz koga je na takmi-čenjima svake godine i osvajala prve nagrade, na republičkom a i na me-đunarodnom takmičenju iz solfeđa i teorije muzike.

Sonja Berta, Ivanina nastavnica tambure tokom čitavog školovanja, kaže da je veliko zadovoljstvo bilo rad sa Ivanom.

-Uvek je bila spremna da se po-trudi još više, da doradi kompozici-ju još malo. Upravo zbog toga se kod nje na javnim nastupima oseća i vidi ta sigurnost. Nije dovoljno odsvirati bez greške, treba izraziti dinamiku, agogiku i stil. To je kompletan mu-zičar. Za postizanje uspeha najvaž-niji je kontinuitet. Nekad malo više ili manje, ali svaki dan bi trebalo biti biti povezan s instrumentom, žive-ti s njim, to donosi rezultate. Da bi neko briljirao na koncertu, mora biti spreman 120 posto, a ono zrnce po-kretačke treme će dodatno motivisa-ti izvođača, da da svoj maksimum.

Biti izvođač je izazov, zato što za-hteva stalno usavršavanje, jer uvek može još bolje, dodaje Ivana.

TANDEM KOJI PROBIJA GRA-NICE. Svaki profesor se raduje, ako bar jednom u svojoj radnoj karijeri doživi takvu povezanost s učenikom kakav je bila Ivana - kaže Sonja Berta.

Uz nastavnicu, dobrog muzičara i pedagoga, Ivana je postepeno, ali te-meljno ovladavala veštinom svira-nja tambure i razvila se u muzičara zavidnog nivoa.U školi ističu i da je

Niža muzička škola iznedrila mno-go đaka generacije, među kojima je i talentovana Lucija Vukov na odse-ku za flautu, u klasi Kristine Molnar Vincer.

-Zbog toga je i bilo moguće s njom istraživati mogućnosti instrumenta, nove tehnike sviranja kao što su fla-žolet, pizzicato kao i kombinacije ra-zličitih tehnika. Hteli smo da poka-žemo šta sve tambura može, da je to instrument koji stoji rame uz rame sa svim klasičnim instrumentima, koji se uče u muzičkoj školi, kaže nje-na nastavnica.

Ivana Mačković je upisala smer muzičke pedagogije na Muzičkoj aka-demiju u Novom Sadu, a sebe u bu-dućnosti vidi kao profesora tambure, solfeđa i teoretskih predmeta u mu-zičkoj školi, ako je izazovi ne vinu još dalje.

Ivana Mačković, učenica generacije u srednjoj Muzičkoj školi

Čudesno je šta sve tambura može!Kada slušate kompoziciju „Pequeña Czarda” Pedra Ituraldea, u transkripciji za tamburaški orkerstar, u kojoj je solo na takmičenjima i nastupima svirala Ivana Mačković, shvatite da to može samo đak gene-racije u Muzičkoj školi u Subotici, koja je već upisa-la i Akademiju

Uloga koncert majsto-ra je zahtevna, jer prvi reaguje na ruku diri-genta i vuče orkestar, kaže Ivana

Ivana Mačković je kao učenica genera-cije dobila poklon od Nj. K. V. Aleksandra KarađorđevićaSonja Berta i Ivana Mačković

Autor: Nela Skenderović

910. 07. 2020.174

Kultura

Od jeseni, kombinovana nasta-va za učenike

Jedne nedelje u školu, a druge onlajn nastavaMinistar prosvete, nauke i teh-nološkog razvoja Mladen Šarče-vić izjavio je u utorak 7. jula, da će prijemni ispiti za one koji zbog zaraze korona virusom nisu mogli da polažu toga dana, biti organi-zovan u avgustu

Ministar Šar-čević je na-veo da je u planu izme-na Zakona

o visokom obrazovanju, kako bi se omogućilo da studenti mogu da pola-žu ispite onlajn. „Ako se Skupština konstituiše za mesec dana, imamo vre-mena da se do septembra urade pripreme za izmenu Zakona o visokom obra-zovanju, koji bi regulisao polaganje ispita onlajn”.

Za novu školsku godinu, u pripremi je više scenari-ja za kombinovanu nasta-vu koja bi, u zavisnosti od epidemiološke situacije, od septembra mogla početi u osnovnim i srednjim škola-ma u Srbiji.

Za slučaj da korona virus bude prisutan na početku nove školske godine, sni-maju se časovi za online nastavu.

Međutim, kako je izjavio, ministar preferira kom-binovani model nastave koji podrazumeva da uče-nici jedne nedelje idu u školu, a druge imaju online nastavu. Kombinovani model je komplikovaniji za organizaciju, ali je bolji za đake, rekao je Šarčević.

Trenutno se utvrđuju kapaciteti osnovnih, sred-njih, visokih škola i fakulteta za model kombinova-ne nastave. Takav model nastave nije problem za starije osnovce, srednjoškolce i studente, ali je mi-nistar Šarčević skrenuo pažnju, da učenici nižih razreda, po zakonu ne smeju da ostaju sami kod kuće.

Nastava u jednoj sme-ni se izvodi u 204 osnovne škole, a biće uvedena u još 262 i u 80 srednjih škola

Kada ste u 88. godini života aktivni u oblasti slikarstva, kojom se bavi-te šest decenija, tim radom neizbež-no ostavljate utisak profesionalca u umetnosti, čak i ako ste samouki kao

slikarka Cilika Dulić Kasiba.

-Počela sam da slikam 1960. godine, na ambetuši-ma, da bi se godinu dana kasnije pridružila tavankut-skoj likovnoj koloniji Grupe šestorice, a nakon toga postajem i član KUD Matija Gubec, gde do sredine sedamdesetih učestvujem na godišnjim izložbama članova kolonije - priča nam Cilika, dok vidno uzbu-đena čeka otvaranje svoje šeste samostalne izložbe.

Rano je ostala bez supruga, ali i pored troje dece i ze-mlje koju je trebalo obrađivati, uvek je našla vremena za slikanje, priča nam ova divna žena, na kojoj se i u 88. godini vidi ogromna ljubav prema životu i umetnosti.

Ona živi na jednostavan način, pa i motivi sa sala-ša preovladavaju na Cilikinim slikama.

- Slikam „po sićanju”. Tu sam odrasla, pa kada hoću da slikam, meni je pred očima slika koju ću ra-diti, koja me seća na detinjstvo i život na salašu.

Iako samouka, Cilika je rado učila od drugih ali ni-kada nije „pregledavala” od drugih. Vremenom su se menjali materijali, boje, ali Cilika je uporno slika-la. Od 2011. članica je Udruge Croart, učestvuje na brojnim susretima i grupnim izložbama. Ova vredna žena, u poznim godinama i danas radi.

-U svakom momentu imam po četiri, pet nedo-vršenih slika, koje počnem da radim na kolonijama,

ali ne stignem da ih završim tamo. Na koloniji je i društvo, pa u poslednje vreme kasnije završim sliku. Moje slike nisu samo priroda, nego na njima uvek ima puno naroda, što zahteva vreme, pa se slike uvek duže rade, kaže Cilika.

-Može se reći da je Cilika Dulić Kasiba prvenstve-no slikarka običaja, vojvođanskih i bačkih, pa se tako na njenim slikama, uz neke izuzetke, skoro uvek na-laze motivi pojedinih događanja, poput svadbenih običaja ili onih vezanih za pojedine praznike, dakle sve ono što je nekada činilo nekadašnji ravničarski život u vidokrugu panonskog krajolika - reči su isto-ričara umetnosti Branimira Kopilovića, koji je otvo-rio šestu samostalnu izložbu ove likovne umetnice.

On je u svom kritičkom osvrtu apostrofirao, da slike ove umetnice odišu tihom i nenametljivom li-rikom, gde su prikazi rasterećeni, a ujedno se čine zamrznutim - gde je pojedini trenutak prikazan kao svojevrsna razglednica.

-Na njenim platnima nema dramatike ili patosa, prikazi su staloženi, ništa ne remeti spokoj, običaj-nost i tiho prihvatanje ranije određenog i običajima utvrđenog reda, života ustaljenog poretka- dodaje Kopilović.

Predsednik Udruge Croart Josip Horvat sa pono-som govori o ovoj divnoj ženi koja je, kako kaže, u 88 godina života, uglavnom preživljenih u nemašti-ni, uvek zračila skromnošću i vedrinom, a iako ne-nametljiva, neizmerno predana i odana umetnosti.

CILIKA DULIĆ KASIBA, samouka slikarka otvorila svoju šestu samostalnu izložbu na Otvorenom univerzitetu

Slikam po sećanju već šest decenijaCilika Dulić Kasiba, slikarka naive sa severa Bačke svojom samostal-nom izložbom u galeriji Otvorenog univerziteta obeležila je šezdeset go-dina slikanja

Mladen Šarčević

Autor: Nela Skenderović

Autor: Nataša Gregorčić

Slike Cilike Dulić Kasiba izlože-ne su u galeriji Otvorenog uni-verziteta, do 19. jula

10 10. 07. 2020. 174

Turizam

Subotica ima tri uređena bazena, Olimpijski u Du-dovoj šumi, sa kapacitetom za

1500 ljudi, zatvoreni ba-zen na Prozivci, koji prima oko 500 kupača, dok bazen na Paliću trenutno ne radi, zbog radova na Akva parku. U okolini je i uvek prepuno jezero u Pačiru, akumulaci-ono jezero na Zobnatici, je-zero na Majdanu koje je ta-kođe posećeno, a i brojne vinarije imaju svoje ponu-de, pa je svaka poseta bilo kojoj od ovih destinacija za Subotičane i turiste, samo pitanje cene.

U vrelim letnjim dani-ma, kupališta su ipak najve-ća atrakcija, a proteklog vi-kenda, prema rečima ruko-vodstva Olimpijskog baze-na, oko 1000 Subotičana je osveženje našlo na toj lokal-noj destinaciji. Ulaznice nisu skupe, ali kada se pomnože sa četiri, za prosečnu porodi-cu potrebno je bar 1500 dina-ra, da bi proveli dan uz vodu, kupili deci sladoled i sendvi-če, a ukoliko žele i da ručaju na bazenu, dan na kupalištu

ih košta i do 2500 dinara.U nedelju je Olimpijski

bazen bio prepun, oko 1000 građana potražilo je spas od vrućine, sa porodicom. Za taj porodični „izlet” na bazenu četvoročlana porodica treba-lo je da izdvoje u proseku iz-među 1500 i 2500 dinara.

Naime, na zatvorenom, bazenu na Prozivci, moguće je kupiti porodičnu kartu za 5 osoba koja košta 500 dina-ra, dok na Olimpijskom još nema takvih karata. Na za-tvorenom bazenu cena kar-te za odrasle je 200 dinara, za decu i penzionere 100 di-nara. Na Olimpijskom je rad-nim danom 110 dinara za odrasle, a vikendom 150, dok

je za decu 50 dinara, a viken-dom 100 dinara.

Olimpijski bazen ima ure-đene površine i mesta za sun-čanje, okružen je sa tri trafi-ke u kojima se prodaje hrana i piće.Tu su i drugi sadržaji za decu i mali bazeni. Poro-dice sa 4 člana, sa 1500 dina-ra dnevno mogu da plate po-rodičnu ulaznicu koja je 500 dinara na bazenu Prozivka, odnosno 200 dinara po oso-bi, za dvoje dece i dva rodi-telja hrana staje za dve kafe 220 dinara, sendviči od 180 do 200 dinara, sokovi oko 150 dinara, sladoled košta od 120 do 2oo dinara, pivo 150 dinara do 250 dinara.

-Radnim danom je veoma

malo kupača, a vikendom su bazeni puni, prostorije i pro-stor oko bazena se prema re-čima direktorke JKP Stadion Tamare Dimitrioski, dezin-fikuje svakog dana, pa ih ne iznenađuje da vikendom naj-više ljudi dolazi na Olimpij-ski bazen, dok radnim dani-ma, ili kada je oblačno manje je i kupača.

Tim danima ponude okol-nih šetališta i vinarija su pra-vi užitak, jer osim domaće i internacionalne kuhinje, nude šetnje, vožnje kočijama na Kelebiji, šetnju uz palićko jezero i hranu u restoranima uz obalu, ali za takve ručkove je potreban zaista malo „du-blji” džep.

Kako se Subotičani odmaraju na lokalnim destinacijama u Subotici i okolini

„Papren” odmor i na bazenima i izletištima

Letovanje će za mnoge Subotičane ove godine biti nedostižno, jer su zbog epidemijske situacije promenili plano-ve da letuju na dalekim destinacijama ili planinama. Ali turistička ponuda Grada je solidna, od bazena do ke-lebijskih i palićkih šetališta i prelepih secesijskih i domaćih restorana i hrane, sa uređenim stazama za šetnje i drugim sadržajima. Sve je samo pitanje cene!

Mnogi se sna-laze tako što letuju na okolnim sa-lašima, na svojim vi-kendicama ili kod prija-telja, gde ro-štilj može da zameni sku-pe escajge i moderne am-bijente, pri-rodom koja je najbolji i najpoželjniji odmor

Autor: Nada H. Karanović

1110. 07. 2020.174

Dejan Kovač: Istorija subotičkih CEHOVA (2.deo)

Nekad moćni cehovski život, sada su samo običajiCehovski sanduci su predstavlja-li glavno blago cehova. Premda su po veličini bili različiti, svaki drugačije boje i izrađivani od drugačijeg materi-jala, neki od njih su bili prava remek-dela stolarskog i bravarskog zanata

Gradski muzej u Subotici raspolaže sa više veoma lepih i izvanredno očuvanih cehov-skih sanduka. U ovim sanducima se nala-zila celokupna dokumentacija određenog ceha, pa su oni stoga čuvani kao svetinja.

Iz sanduka se ništa nije moglo izvaditi ili pak staviti bez znanja cehovskog zbora.

Da bi kalfa, nakon određenog broja godi-na, provedenih u van-drovanju, stekao pra-vo da postane mla-di majstor i da bude primljen u majstorski ceh, prvo je morao da se prijavi ceh majsto-ru, kome je podneo sva svoja dokumenta: krštenicu, šegrtsko pi-smo, vandrovku i mo-ralno svedočanstvo. Ako kandidat nije bio iz Subotice, prethod-no je trebalo da traži dozvolu za useljenje od gradskog veća. Do primanja u ceh trebalo je da prođe probno vreme, da bi posle njegovog isteka kandidat mogao da pristupi izradi svog remek- dela. Svaki ceh je imao svoja pravila, koja su se odno-sila na izradu majstorskog rada, kojim je kalfa potvrđivao koli-ko se razume u svoj zanat i kolikoga je savladao. Nakon polo-ženog majstorskog ispita, novopečenimajstor je bio dužan da zaulazak u cehplaticehovskučlanarinu (cehovska ili majstor-ska taksa), nakon čega dobija majstorsku diplomu.

U roku od godinu dana novoprimljeni majstor je bio oba-vezan da priredi majstorsku gozbu (mester-asztal), na ko-joj su se uz prigodne zdravice nazdravljali novom mladom majstoru . Zanatlija koji je stekao naziv majstora bio je rav-nopravni član ceha i imao pravaiprivilegije.

Zadatak cehova svodio se uglavnom na socijalnu proble-matiku. Iako su ceho-vi izgubili mnoga svo-ja prava, oni u druš-tvenom životu grada imaju značajnu ulo-gu. Nekadašnji ce-hovski običaji vezani za neke značajne do-gađaje (izbor stareši-ne ceha, prenošenje cehovskog sanduka prilikom izbora novo gceh majstora, zdra-vice ispijanje iz ce-hovskog bokala i ce-hovskih čaša prilikom inkorporacije kalfi), sada su samo običa-ji koji podsećaju na nekadašnji moćni ce-hovski život.

Arhivi/Kultura

Na salašu kod maminih roditelja, ispod frižidera je bio cvrčak ko-jeg još i sada čujem, a prošlo je nemalo, 20 godina - priča nam Marko svoje najranije uspomene

vezane za zvuk i muziku prisećajući se i uspa-vanki koje mu je pevala majka Zinka.

-Zvuk hora i orgulja na misama su isto rana i davna sećanja. Ukratko, to je moje prvo opleme-njenje, kaže Marko i dodaje da inspiraciju prona-lazi u starogradskoj muzici, mađarskim i ruskim romansama, delom u sevdalinkama, a oduševlja-va se i melosom Dalmacije i Italije, kao i francu-skim šansonama.-Volim da izvodim starogradske pesme, jer izuzetno dobro prenose sentiment čo-veka panonske regije kroz tekst i muziku. To su pesme poput Sonja, Hteo bih te videt, Kad mi pi-šeš mila mati, Milovao sam garave i plave, Do dva konja…Dakle, muzika vremena kada su ljudi znali da iskažu svoju zaljubljenost i nisu se stideli svo-jih osećanja.

Ipak, da bi se ovakve numere dobro izvele, mora se puno slušati muzika raznih izvođača uz pratnju različitih orkestara i pratiti trend.

-Ko danas želi da se bavi sevdalinkom, mora slušati nekadašnja izvođenja sevdalinki, do da-našnjih interpretacija Amire Medunjanin i Dami-ra Imamovića. To su ljudi koji od starog prave ne-što novo, a ujedno ovu vrstu muzike približava-ju mladima.

Marko jednako uživa i u horskom i u solo pe-vanju jer, kaže, pevanje je vrlo kompleksna rad-nja i mora da se poštuju pravila, ako čovek želi da je to ono pravo.

-Pevanje u horu znači slušati kolegu do sebe i pratiti dirigenta. Preklapanje harmonija u više-glasovnom pevanje je nešto, što pokreće bujicu energija. Solo pevanje je aktivnost koja uključu-je veću odgovornost. Pevati za nekoga i da se taj neko saživi sa tvojim pevanjem i tvojom pesmom je kruna rada!

Uzori u muzici su mu Frenk Sinatra, Vice Vu-kov, Placido Domingo, Ivo Robić, Cune Gojko-vić, Zaim Imamović, Đani Stipaničev i naravno, Zvonko Bogdan, dodaje Marko i naglašava da su

to dobri pevači, ali i dobri ljudi. Divljenje izraža-va i prema maestru Ljubiši Pavkoviću, Janiki Ba-lažu, Hrvoju Majiću, Bocanu Nikoliću, Momčilu Stajnojeviću, Bokiju Miloševiću.

Pored tematskih večeri koje Marko organizuje, repertoar na njegovim redovnim nastupima uvek je raznolik i brojan.

-Volim da imam bogatu koncentraciju. Iako je tehnika pevanja uvek ista, mimikom i izgovori-ma pojedinih reči mnogo toga može da se prome-ni. Sve zavisi od muzike koja je iza njegovih leđa, generacije koja sluša, ambijenta, želje i raspolo-ženja. Treme gotovo uvek ima - kaže još Marko, dodajući da tremu od koje klecaju kolena odav-no nema.

Mladi pevač ističe još i da svaki prostor nosi svoji energiju, nije isto nastupati u Gradskoj kući, biblioteci ili hali.

Ovom mladom umetniku ambicije ne nedo-staju, a trenutno radi sa Šandorom Kolomparom, klaviristom, koji mu je otvorio vrata za interpre-taciju popularnih pesama.

-Što se više okušavam u muzičkim vodama, bolje upoznajem sebe. Želja mi je kroz pevanje i pesmu što više dopreti do mog iskona, do svojih korena. Želim dobar tim ljudi, da zajednički stva-ramo novu muziku na temeljima tradicije starih pesama.

Marko Križanović, mladi subotički umetnik

Zvuk orgulja i hora su moje prvo oplemenjenjeMarko Križanović, ljubav prema muzici osetio je u najranijem de-tinjstvu, a interpretacija pesama uz koje je rastao, odredila je ka-snije i njegovu muzičku vokaciju

Marko ističe i da svaki prostor nosi svoji ener-giju, od koje često zavisi i samo izvođenje ali i do-življaj umetnika

Cehovski balovi su bili neizostavni deo razvijenog cehov-skog života. Bal se najčešće održavao u vreme Poklada, jer se tada birala nova uprava ceha, pa se cehovski san-duk od bivšeg stare-šine ceha prenosio u kuću novoizabra-nog ceh - majstora

Autor: Nataša Gregorčić

Autor: Nataša Gregorčić

Škrinja gradskog mlinarskog ceha, 1818. godina

12 10. 07. 2020. 174

Zdravstvo

Savetima lekara do boljeg zdravljadr Zorica V Dragaš

Vitamin D (provita-min D)

Aktivni oblici vitamina D su vitamin D2 - ergokalciferol i vitamin D3 hole-kalciferol. Vitamin D2, odnosno akti-virani ergosterol u obliku ergokalcife-rola nalazimo u biljnom svetu. Provi-tamin D2 može da se sintetiše u or-ganizmu čoveka, a aktivira se u koži izlaganjem dejstvu UV zračenja. Is-poljava najjače antirahitično dejstvo od svih oblika vitamina D. LJudski or-ganizam može da sintetiše i provita-min D3 i fotohemijski ga pretvara u vitamin D3, takođe izlaganjem kože UV zracima. Potrebna su 3-4 dana za ovaj proces. Poznato je da letnje kravlje mleko sadrži više vitamina D od zimskog mleka. Svu-da u svetu su sve razvijeniji pokreti za humano gajenje grla stoke i peradi. Ukratko to znači zalaganje za prirodnu ishra-nu na slobodi, na ekološki čistim pašnjacima i na suncu. Tada su meso, mleko i jaja zdraviji, bezbedniji i korisniji za ljudsku ishranu. Kod osoba koje su obolele od hronične bubrežne in-suficijencije sinteza vitamina D3 izostaje. Dolazi do snižava-nja kalcijuma u serumu, uz istovremeno povećanje sinteze parathormona. Izvor: puter, mleko, žumance, morske ribe: lo-sos, tuna, sardina, haringa, zatim riblje ulje i koštano brašno. Riblje ulje ima najveću koncentracijom vitamina D. Prirodan je i samim tim bolji izvor vitamina D od sintetskog, jer u terapiji sa ribljim uljem nije zabeležena hipervitaminoza D.

Zora Pavlović, viša medicinska sestra

JagorčevinaNajčešće se u svrhu lečenja kori-

sti tzv. prava jagorčevina. U lečenju se uglavnom koristi rizom (podzemno sta-blo) sa korenčićima, ređe cvetovi i listovi.

Jagorčevina je jedna od vodećih bilja-ka u tretmanu gustog sekreta u disajnim putevima. Sadrži značajne količine sa-ponina koji razrađuju sekret, učine više vodenastim i lakšim za eliminaciju, što dovodi do boljeg dreniranja disajnih pu-teva i njihovog definitivnog čišćenja.Pri-sutstvo sekreta u disajnim pjutevima je posebno često kod starijih osoba, koje pri tome imaju prisjutnu slabost disajnog sistema ju smislu hronicnog bronhitisa, emfizema pluža ili hronične opstruktiv-ne plućne bolesti. Kako svojstvo eliminacije tečnosti u organizmu pored saonina imaju i etarska ulja i flavonoidi u jagorčevini- po-zitivni efekti po acijenta su brzi i eviedentni. Preraspodela telno-sti predstavlja važan preduslov i kod glavobolja vaskularnog po-rekla- kod migrena. Uz kantarion i bršljen , jagorčevina često ula-zi u čajne kombinacije kod tretmana glavobolja različite geneze. Koren jagorčervine ima sedativna svojstva. Zbog toga, jagorče-vinu treba koristitima u stanjima nervoze, anksioznosti i posebno nesanica. Svojstvo korena jagorčevine da smiruje i sedira, može se koristiti i kod tahikardija. - ubrzanog rada srca. Jagorčevina se koristi i kod opstipacija.

Uloga: vi-tamin

D je neopho-dan za pravi-lan rast kostiju i zuba kao i za dobar rad mi-šića, nervnog i imunološkog sistema

Nuspo-jave: ne

očekuju se kod uzimanja pro-pisanih doza.

U poslednje vreme, mnogo zaposle-nih u različitim fir-mama kako radni-ci, tako i rukovode-

ći kadar, sve više se žale na sin-drom izgaranja na poslu, pozna-tiji u medicinskom rečniku kao „burnout”.

Ubrzan razvoj tehnologije, to-kom prošlog veka je naveo na raz-mišljanje da će proces automatiza-cije da dovede do skraćenja radne nedelje i potencijalnog viška slo-bodnog vremena. Postavljalo se pi-tanje dokolice i njenih negativnih posledica na funkcionisanje poje-dinca i njihovo mentalno zdravlje.

Međutim, nasuprot očekivanji-ma, broj radnih sati tokom nede-lje se značajno povećao, sve veće i česte socio-ekonomske promene sa kojima se naše društvo susreće, promena ritma rada, sve više odgo-vornosti koje posao nameće, a ma-nja sigurnost radne pozicije, pove-ćali su nezadovoljstvo radnim me-stom i uslovili sve veću nesigur-nost za egzistenciju uopšte.

- Nezadovoljstvo i stres koji se prolongiraju i intenziviraju u ova-kvim situacijama, mogu dovesti do izgaranja na poslu - „burnout” sindroma. Taj sindrom nije umor koji prođe kada se odmorimo, nije stres, jer je hroničan, nije ni de-presija, jer se odnosi samo na jed-nu sferu života, već je stanje men-talne, emocionalne i fizičke iscr-pljenosti, gde bolovanje ne rešava problem, jer zahteva korenite pro-mene ponašanja. Najčešći simp-tomi su hronični umor, iscrplje-nost, problemi sa imunitetom, če-ste prehlade i glavobolje, poreme-ćaj apetita i spavanja. Emocional-ni siptomi koji prate ovaj sindrom su samoobezvređivanje, gubitak interesovanja i motivacije, emoci-onalna praznina i osećanje bespo-moćnosti, anksioznos, apatija i hi-pomanija. Osobe postaju iritabil-nije, eksplozivnije, snižene kom-centracije i upamćivanja, pretera-no osetljivi na spoljašnje stimulu-se (svetlo i buku), zbog čega se jav-lja i izbegavanje drugih i povlače-nje, objašnjava Olga Terek, psiho-log u subotičkom Domu zdravlja.

Niko nije imun na izgaranje na poslu i kako bismo sprečili njegov nastanak i produbljivanje, važno je da naučimo da ga prepoznamo - ističe Terek.

-„Burnout” se razvija po pre-poznatljivim fazama. U prvoj fazi osoba je puna radnog entuzijazma, ima utisak da sve može da uradi, puna energije preskače odmor i za-nemaruje sebe. Druga faza je obe-ležena stagnacijom, uočava se ra-zlika između uloženog i postignu-tog, javlja se i nezadovoljstvo. Oso-ba i dalje obavlja svoj posao, ali sa manje oduševljenja. U trećoj fazi, nivo frustracije je sve veći, počinje sumnja u vlastite sposobnosti, sve češće kasni sa rokovima, povlači se iz socijalnog okruženja i emocio-nalna distancira od drugih. U če-tvrtoj fazi apatije dolazi do gubit-ka životnih interesovanja, hronić-no depresivno raspoloženje .

- To ukazuje da su lični resursi iscrpljeni. Istraživanja i pokazuju da su ovom sindromu najizloženije pomagačke profesije, koje zahteva-ju brigu o drugom Najčešće podle-žu i visoko na vrhu rizika su zapo-sleni u zdravstvu (medicinske se-stre, tehničari, doktori, zdravstve-ni saradnici), iza njih slede novi-nari, zaposleni u policiji i sudstvu, kao i visoko odgovorne osobe sklo-ne perfekcionizmu, niske frustra-cione tolerancije, sa izraženom po-trebom za kontrolom - ističe Olga Terek.

U pre-venciji „burnou-ta-” ključ je, kažu psiho-lozi, ot-krivanje sopstve-nog pro-grama, koji radi za sva-ku oso-bu i njen život-ni stil, to je sa-vet savet obave-ze, koja se ugra-di u život i napušta opasna staza - koja vodi do sago-revanja

Kako da prepoznate simptome „burnout-a”

Sindrom izgaranja na poslu

Najčešći simptomi „burnout-a”su hronični umor, iscrplje-nost, problemi sa imunitetom, česte prehlade i glavobolje, po-remećaj apetita i spavanja, upozoravaju lekari

Olga Terek.

Autor: A. Šiška

1310. 07. 2020.174

Epidemiološka situacija u Su-botici relativno stabilna, ali i dalje neizvesna

Covidom 19 posebno ugro-žena omladinaPrema nekim poslednjim izvešta-jima subotičkog ZZJZ, od počet-ka epidemije u Subotici je regi-strovano 82 slučaja zaraze koro-na virusom, dok je u Severnobač-kom okrugu preko 112 građana

- Uglavnom se radi o mlađoj popula-ciji, jer mladi stvaruju veliki broj kontakata, i intenzivno se druže. Kada dobiju kliničku sliku, kao što je povi-šena telesna tempe-ratura i kašalj, oni se jave lekaru, ali ako dobiju blagu kliničku sliku, kao što je gre-banje u grlu, ne jave se, pa onda dobije-mo podatak da među njihovim prijateljima ima slično obolelih, koji se takođe nisu javili lekaru. Takođe mladi, zdra-ve osobe i osobe bez hroničnih bolesti imaju lakšu ili blagu kliničku sliku, međutim, oni će zaraziti čla-nove svoje porodice i tu nastaje problem, jer su ro-ditelji srednjih godina, a bake i deke starija popu-lacija. Ipak, za sada ne beležimo povećanje teš-kih slučajeva i epidemiološka situacija je stabilna, ali neizvesna jer imamo porast broja obolelih u dva dana i treba da se vidi da li će se taj trend nasta-viti, a potencijalno preteća jer je došlo do pogorša-nja situacije u ostalim delovima naše zemlje, u po-jedinim okruzima i do ozbiljnog pogoršanja - kaže dr Nebojša Bohucki, epidemiolog u subotičkom Za-vodu za javno zdravlje.

Po njegovim rečima, leto pogoduje u smislu da je zaražavanje putem kontaminiranih površina svede-no na minimum, ali da je glavni način širenja infek-

cije i dalje kapljični.- Broj zaraženih koji se

još nisu javili u respirator-nu ambulantu ili epidemi-ologu najverovatnije su nekoliko puta veći, zbog toga što imamo obolele sa lakšom ili blagom kli-ničkom slikom, koji se ne jave lekaru, pa ih ni ne registrujemo. Ipak, važ-no je reći da broj nije bi-tan, jer se ljudi često uhvate za brojeve, već je bitno da je virus prisutan i da treba biti na oprezu, jer epidemija traje, poru-ka je dr Bohuckog.

Zdravstvo

Srčani udar nastaje zbog naglog prekida protoka krvi kroz krv-ne sudove srca, upravo one koji snabdevaju srčani mišić neop-hodnim kiseonikom i hranlji-

vim materijama. Razlog prekida cirku-lacije je začepljenje krvnih sudova ma-snim naslagama ili sitnim krvnim ugruš-cima, koji nastaju na njima. Zbog preki-da protoka krvi, srčani mišić počinje de-limično da odumire.

- Nastaje smanjenje zdrave srčane mi-šićne mase, pa srce gubi svoju osnovnu funkciju i na taj način remeti celokupnu cirkulaciju u telu čoveka. Ovako naruše-na struktura i funkcija srčanog mišića, kao posledica srčanog udara, može da dove-de do mnogobrojnih ranih ali i komplika-cia. Ukoliko se prva pomoć ukaže pravo-vremeno i kompletno, a naš pacijent na vreme stigne u zdravstvenu ustanovu, ova bolest se uspešno leči. Teško ga je prepo-znati, ali su simptomi uglavnom specifič-ni u najvećem broju slučajeva. Međutim, ne treba zaboraviti, da mogu biti i nespeci-fični simptomi srčanog udra, naročito kod osoba koje boluju od šećerne bolesti ili ne-kih neuroloških poremećaja. Nekada, kao jedan od prvi simptoma srčanog udara, pa-cijent može imati i neku od komplikacija osnovne bolesti, zatim jako lupanje srca ili osećaj preskakanja srca, nesvesticu, guše-nje, oslabljen vid, zujanje u ušima, glavo-bolju i slično. Zbog toga sve ove simpto-me uvek treba shvatiti i tumačiti ozbiljno - kaže dr Dragi Kuzeljević, lekar iz Službe opšte medicine subotičkog Doma zdravlja.

On ukazuje i da je tipičan simptom srča-nog udara je neugodan pritisak u predelu grudnog koša, stežući i veoma jak, proba-dajući bol ( „kao nožem”) u sredini grud-nog koša, koji traje duže od nekoliko mi-nuta, širenje bola u vrat i vilicu, a u veći-ni slučajeva bol se širi i ka levom ramenu i levoj ruci, naglo nastala nesvestica, ose-ćaj mučnine u stomaku, nagon na povra-ćanje ili povraćanje, kao i obilno hladno preznojavanje.

-Uz sve ove simptome skoro uvek je pri-sutna i izražena jaka uznemirenost i strah kod našeg pacijenta. Statistički podaci po-kazuju da oko 50 posto radno aktivnog stanovništva koje doživi srčani udar, čeka u proseku više od dva - tri sata, pre nego što potraži stručnu medicinsku pomoć, a to je pogrešno. Pojava jednog ili više na-vedenih simptoma zahteva hitno javljanje u najbližu zdravstvenu ustanovu, a ako to trenutno zdravstveno stanje ne dozvolja-va ili ste sami u kući, stanu ili na ulici, od-mah pozvati Službu hitne medicinske po-moći, dati jasan, precizan i kratak opis tre-nutnih tegoba dežurnom lekaru i apsolut-no postupiti po dobijenoj preporuci. Za to

kratko vreme dok čekate dolazak Službe hitne medicinske pomoći pripremiti, uko-liko je to moguće, svu raniju medicinsku dokumentaciju - objašnjava dr Kuzeljević.

Danas je srčani udar, kada je medicina dosta napredovala i kada zaista imamo do-voljan broj dobrih stručnjaka za tu oblast, u najvećem broju slučajeva izlečiva bolest. Način lečenja zavisi od više faktora. Naj-važnije je da lečenje počne što ranije, za prvih nekoliko sati.

- Nakon prebolelog srčanog udara, ne-ophodno je nastaviti redovne kontrolne preglede kod svog kardiologa, poštovati sve njegove savete, uzimati redovno propi-sane lekove, lečiti i kontrolisati druge bo-lesti, ako postoje .Faktore rizika za nasta-nak srčanog udara možemo podeliti u dve grupe, na promenljive faktore rizika - po-višen nivo masnoća u krvi, povišen i nere-gulisan krvni pritisak, pušenje, šećerna bo-lest, gojaznost, prekomerno konzumianje alkohola, fizička neaktivnost, stres i na ne-promenljive faktore rizika, a to su - pol i nasleđe - tvrdi dr Kuzeljević.

Preven-tivne mere su i redov-ne kon-trole fak-tora rizi-ka, još i u vreme punog zdravlja i bez vid-njivih te-goba, a i u vre-me kada je oso-ba bez tegoba a zna da ima fak-tore rizi-ka za na-stanak srčanog udara Eliminacijom štetnih ži-

votnih životnih navika, lečenjem šećerne bolesti i povišenog krvnog priti-ska, regulacijom telesne težine, većom fizičkom aktivnošću, smanjenjem konzumiranja cigareta, alkoholnih pića, možemo umanjiti mogućnost po-jave srčanog udara

Mlade i zdrave osobe, u punoj snazi, imaće bla-že oblike bolesti, ali ne znači da mogu manje da budu odgovorni od svojih roddi-telja i starijih u porodici, kaže dr Bohucki

Dr Dragi Kuzeljević, lekar iz Službe opšte medicine subotičkog Doma zdravlja

Srčani udar treba prepoznatiOd posledica infarkta miokarda umire sve više ljudi, samo zbog nepre-poznavanja prvih simptoma bolesti i neupućenosti u važnost brzog i ade-kvatnog pružanja prve i adekvatne pomoći

dr Dragi Kuzeljević

Autor: A. Šiška

Autor: A. Šiška

dr Nebojša Bohucki

14 10. 07. 2020. 174

Oglasi

Predmet prodaje su:1. Podaci o vozilu I

PUTNIČKO VOZILO, marke ZASTAVA, Model: 10 188, boje 5B plava metalizirana, broj šasije ZFA18800000973555, broj moto-ra 188A40003645842, snage motora u KW 44, zapremina motora 1242, pogonsko gorivo be-zolovni benzin, broj mesta za sedenje 5,godina proizvodnje 2007.

Početna cena vozila na javnoj licitaciji utvrđena je u iznosu 113.500,00 dinara, stim da će se predmet proda-je dodeliti najpovoljnijem ponuđaču, najpovoljniji ponu-đač je učesnik koji ponudi najveću kupoprodajnu cenu.

2. Podaci o vozilu IITERETNO VOZILO, marke FORD mo-

del TRANZIT, boja 5M PLAVA broj šasi-je WFOVXXTTFV4T89900, borj motora F3FA4T89900, zapremina motora 1998, nosi-vost 1019, snaga motora 63, pogonsko gorivo evro dizel, broj mesta za sedenje 6, godina pro-izvodnje 2005.

Početna cena vozila na javnoj licitaciji utvrđena je u iznosu 179.000,00 dinara,stim da će se predmet proda-je dodeliti najpovoljnijem ponuđaču. najpovoljniji ponu-đač je učesnik koji ponudi najveću kupoprodajnu cenu.

3. Podaci o vozilu IIITERETNO VOZILO, marke PEUGEOT, mo-

del PARTNER 190C 1.6 HDI, boja OM BELA, broj šasije VF3GC9HWC96274699, broj moto-ra PSA9HW10JB790116885, zapremina moto-ra 1560, nosivost 800, snaga motora 55.2, po-gonsko gorivo evro dizel, broj mesta za sedenje 2, godina proiz 2007.

Početna cena vozila na javnoj licitaciji utvrđena je u iznosu 160.500,00 dinara,stim da će se predmet proda-je dodeliti najpovoljnijem ponuđaču, najpovoljniji ponu-đač je učesnik koji ponudi najveću kupoprodajnu cenu.

4. Podaci o vozilu IVTERETNO VOZILO, marke MULTICAR,

model M30 FUMO, boja 2M NARANZASTA, broj šasije WMU2M30435W000277, broj mo-tora SOFIM81404384391411331322355, zapre-mina motora 2800, nosivost 1045, snaga moto-ra 78, pogonsko gorivo evrodizel, broj mesta za sedenje 2, godina proizvodnje 2005.

Početna cena vozila na javnoj licitaciji utvrđena je u iznosu 1.463.000,00 dinara, stim da će se predmet pro-daje dodeliti najpovoljnijem ponuđaču, najpovoljni-ji ponuđač je učesnik koji ponudi najveću kupoprodaj-nu cenu.

4.1 Podaci o priključcima RAONIK ZA ČIŠĆENJE SNEGA, mogućnost

montiranja na multifinkcionalno vozilo, pose-duje hidraulično zakretanje levo i desno, mak-simalna širina raonika za sneg 2.3m, minimal-na visina raonika za sneg 0.7m, opremljen če-ličnim habajućim noževima, opremljen gume-nim amortizerima koji apsorbuju udarce u pre-preku, poseduje svetlosnu signalizaciju, pose-duje upozoracajuće zastavice kao i reflektujuće barijere napred i pozadi.

Početna cena priključka na javnoj licitaciji utvrđena je u iznosu 198.500,00 dinara,stim da će se predmet proda-je dodeliti najpovoljnijem ponuđaču, najpovoljniji ponu-đač je učesnik koji ponudi najveću kupoprodajnu cenu.

4.2 Podaci o priključcima ČISTILICA ULICA (nadogradnja), moguć-

nost montaže na multifunkcionalno vozilo, ima pogon preko hidraulike vozila, zapremina kon-tejnera za otpad min. 2.5m3 kontejner je izra-đen od nerđajućeg čelika sa integrisanim rezer-voarom za vodu zapremine makimalno 500lit. Poseduje otvore za čišćenje sa leve i desne

strane, radna širina čistilice maksimalno 2,0 m, poseduje kružne četke sa leve i desne strane nadgradnje, četke su kružne prečnika min. 900 mm, uređaj za usisavanje postavljen centralno ispod vozila između dve osovine, poseduje cre-vo za usisavanje na zadnjoj strani namenjeno čišćenju slivnika žardinjera i zelenih površina, komandovanje se vrši iz kabine vozila.

Početna cena priključka na javnoj licitaciji utvrđe-na je u iznosu 595.000,00 dinara,stim da će se predmet prodaje dodeliti najpovoljnijem ponuđaču, najpovoljni-ji ponuđač je učesnik koji ponudi najveću kupoprodaj-nu cenu.

4.3 Podaci o priključcima:HIDRAULIČNA FREZA ZA ODBACIVANJE

SNEGA, postavlja se na multicar vozilo, kače-nje freze kompatibilno za multicar M30 FUMO, radna širina freze 1.5m, prečnik bubnja za iz-bacivanje snega 600 mm, radna visina 900mm, pogon hidraulični preko hidromotora, lula za izbacivanje snega visine minimum 1.7 m, hidra-ulično zakretanje lule za izbacivanje snega, lula sa klapnom na vrhu za usmeravanje snega prili-kom izbacivanja, hidraulično podešavanje kla-pne na luli za izbacivanje snega, hidraulično po-dešavanje nagiba levo i desno.

Početna cena priključka na javnoj licitaciji utvrđena je u iznosu 491.000,00 dinara,stim da će se predmet proda-je dodeliti najpovoljnijem ponuđaču, najpovoljniji ponu-đač je učesnik koji ponudi najveću kupoprodajnu cenu.

4.4 Podaci o priključcimaNOSEĆI POSIPAČ SOLI, nadgradnja kom-

patibilna sa vozilom Multicar fumo M30, nad-gradnja brzoizmrnjiva sa sistemom za kačenje na 4 kugle koje poseduje vozilo, zapremina posi-pača minimalno 1 m3 maksimalno 1.5 m3, mo-gućnost suvog i mokrog posipanja,rezervoari za mokro posipanje zapremine minimalno 400 l, sopstvena težina posipača maksimalno 500 kg., podešavanje posipača se mora vršiti preko ko-mandne jedinice koja se nalazi u kabini vozila, pogon posipača preko hidraulike vozila.

Početna cena priključka na javnoj licitaciji utvrđe-na je u iznosu 490.500,00 dinara,stim da će se predmet prodaje dodeliti najpovoljnijem ponuđaču, najpovoljni-ji ponuđač je učesnik koji ponudi najveću kupoprodaj-nu cenu.

4.5 Podaci o priključcimaHIDRAULIČNA PLATFORMA ZA RAD

NA VISINI, kompatibilna je sa vozilo Multi-car fumo M30, sa brzoizmenjivim sistemom za kačenje na 4 kugle koje poseduje vozilo, rad-na visina korpe min. 1.5 m, bočni dohvat kor-pe min.8 m, nosivost korpe min. 200 kg., kran dvodelni sa teleskopom, mogućnost rotaci-je krana minimalno 400 stepeni, pogon korpe preko hidraulike vozila.

Početna cena priključka na javnoj licitaciji utvrđe-na je u iznosu 991.000,00 dinara, stim da će se predmet prodaje dodeliti najpovoljnijem ponuđaču, najpovoljni-ji ponuđač je učesnik koji ponudi najveću kupoprodaj-nu cenu.

5. Podaci o vozilu VPUTNIČKO VOZILO, marke SKODA, model

SUPER B 2.0 TDI, boja vozila 9M CRNA META-LIZIRANA, broj šasije TMBAE63TXF9033820, broj motora CFFH44277, snaga motora 103, pogonsko gorivo EVRO DIZEL, broj mesta za sedenje 5, zapremina motora 1968, godina pro-izvodnje 2014.

Početna cena vozila na javnoj licitaciji utvrđena je u iznosu 1.296.000,00 dinara, stim da će se predmet pro-daje dodeliti najpovoljnijem ponuđaču, najpovoljniji

ponuđač je učesnik koji ponudi najveću kupoprodajnu cenu.

Porez na prenos vlasništva i troškove nastale u vezi kupoprodaje snosi kupac.

Oglas traje od 10.07.2020. do 23.07.2020. godine, kada će se i održati USMENO javno nadmetanje, sa po-četkom u 13 časova u službenim prostorijama Društva, Subotica, ulica Matije Gupca broj 50.

JAVNO NADMETANJE ĆE SE ODRŽATI PREMA SLEDEĆIM PRAVILIMA

Usmeno javno nadmetanje je nadmetanje na kome učestvuju najmanje dva ponuđača.

Ako se na oglašeno usmeno javno nadmetanje za pro-daju vozila javi samo jedan ponuđač, predmetne stvari se mogu prodati tom ponuđaču neposrednom pogodbom po početnoj vrednosti.

Na javnom nadmetanju mogu da učestvuju pravna i fi-zička lica koja popune Prijavu za učešće na javnom nad-metanju za kupovinu, i Izjavu o gubitku prava na vraća-nje depizita u postupku prodaje, (koje se mogu dobiti u AD Tržnici, na adresi Matije Gupca 50. Subotica), i do-stave zaključno sa 22.07.2020. godine, do 14,00 časova.

Zainteresovana lica uz predhodnu najavu mogu izvrši-ti neposredni uvid vozila svakog radnog dana u vremenu od 11.00 - 14.00 časova, počev od dana objave oglasa pa sve do okončanja postupka.

Pravo nadmetanja imaju pravna i fizička lica koja uplate depozit u visini 10% od utvrđene početne cene za svako vozilo i priključke.

Uplata depozita vrši se na račun br. 330-2000095-30 Credit AgriCole Banka, svrha - za učešće na javnom nadmetanju-.

Dokaz o izvršenoj uplati, kao i broj računa (za prav-na i fizička lica) na koji će se izvršiti povraćaj depozi-ta, učesnici su dužni dostaviti komisiji najkasnije do 22.07.2020. godine.

Svi učesnici u javnom nadmetanju dužni su sa sobom poneti ličnu kartu, broj tekućeg računa koji poseduju u bankama, dokaz o izvršenoj uplati, a predstavnici prav-nih lica dokumentaciju potrebnu o pravnom licu (reše-nje iz APR-a, identifikacioni podaci firme i ovlašćenje za učešće na javnom nadmetanju).

Vozilo se prodaje po principu VIĐENO – KUPLjENO i neće se naknadno primati nikakva reklamacija koja se odno-si na ispravnost, kompletnost i tehničke karakteristike vozila.

Na postupak i Odluku Komisije učesnik može podne-ti prigovor za konkretno vozilo na samom usmenom jav-nom nadmetanju. Komisija odmah razmatra prigovor i donosi konačnu Odluku.

Kupac je dužan da uplati celokupan iznos prodajne cene (umanjen za iznos uplaćenog depozita), na račun br. 330-2000095-30 Credit AgriCole Bank, u roku od 5 dana od dana ostvarene prodaje, nakon čega če se zaklju-čiti ugovor o prodaji vozila i izvršiti primopredaja vozila.

Kupac koji ne plati prodajnu cenu u označenom roku, gubi pravo na povraćaj depozita, a komisija zadržava pravo ali ne i obavezu da dodeli ugovor sledećem najpo-voljnijem ponuđaču.

Ukoliko se na poziv za prodaju za određeno vozilo ne prijavi nijedan zainteresovani ponuđač komisija će izvr-šiti novo raspisivanje javnog poziva za prodaju, uzimaju-ći u obzir da početna/procenjena vrednost predhodnog nadmetanja može biti umanjena maksimalno 20%.

Učesnicima javne prodaje koji nisu kupili vozilo, upla-ćeni depozit se vraća u roku od 5 dana od dana zaključe-nja postupka javne prodaje. Povraćaj depozita pravnim i fizičkim licima vrši se na dostavljeni račun.

Ostali uslovi Javnog nadmetanja biće objavljeni na in-ternet stranici Društva www.subotickatrznica.rs

Sve informacije mogu se dobiti putem telefona 024 555-377, 063/8680008 ili 063/561854

Akcionarsko društvo ‘’TRŽNICA’’ za usluge na tržnicama, Subotica, Matije Gupca broj 50. Na osnovu odluke Nadzornog odbora broj 29/2020 od 05.06.2020. generalni direktor objavljuje:

O G L A S O PRODAJI SLUŽBENIH VOZILA PUTEM JAVNOG NADMETANjA

1510. 07. 2020.174

Privreda„SUBOTICA - GRAD INVESTICIJA”

Nemački investitor zadovoljan, u prvoj godini, poslovanjem u Subotici

B+B Sensor Solutions planira novu proizvodnu linijuProšle godine, u Privrednoj zoni Mali Bajmok otvorena je nemačka porodična kompanija B+B Sensor Soluti-ons, čime je uspešno nastavljen niz nemačkih investicija u Suboticu. Vrednost investicije u izgradnju fabrike u Subotici je oko milion eura

Proizvodnja u novo-izgrađenom pro-izvodnom pogo-nu počela je tokom juna 2019. godine i

nakon godinu dana rada u Su-botici, Timea Korodi, menad-žment asistent u kompani-ji ističe, da su zadovoljni po-slovanjem u našem gradu i da planiraju postavku novih proi-zvodnih linija.

Koje su investicije do sada realizovane u vašojkompaniji?

- Pre nego što vam konkret-no odgovorim na pitanje, žele-la bih da vas malo upoznamo sa našom firmom. Kompanija B+B Sensor Solutions je osnovana u martu 2019 godine, dok je pro-izvodnja počela u junu iste go-dine. B+B Sensor Solutions je u stranom vlasništvu, nemačke porodične kompanije B+B Ther-mo-Technik GmbH sa sedištem u Donauešingenu, Daniel Spe-har je direktor preduzeća u Su-botici i istovremeno odgovorno lice za menadžment preduzeća u Nemačkoj. Kompanija u Nemač-koj je počela sa radom 1984 go-

dine, i od tada uspeš-no posluje, proizvodi i razvija termotehničke senzore, senzore vlage,

senzore pritiska i ostale mer-ne jedinice za sve vrste aplikaci-ja. Većina proizvoda je razvijena i proizvedena po zahtevima ku-paca. Nakon što smo 2003. godi-ne otvorili kancelariju za proda-ju u Holandiji, a 2018-e u Hong Kongu i nakon otvaranja proi-zvodnog pogona u Kini 2011 go-dine, tražili smo novu lokaciju, geografski bliže Nemačkoj i tako smo došli, krajem 2018 godine u Srbiju, kako bismo procenili po-slovne mogućnosti u ovoj državi.

-U prvom kvartalu 2019. go-dine smo investirali u izgradnju proizvodnog pogona i otvorili ga u Subotici. Vrednost investici-je u izgradnju fabrike u Subotici je oko jedan milion eura. Prvi ko-rak koji smo preduzeli, bio je da izmestimo odeljenje za monta-žu kablova iz Nemačke u Srbiju, a pre toga su naši prvi zaposle-ni proveli nekoliko nedelja u Ne-mačkoj, kako bi dobili stručnu obuku za rukovanje mašinama. Nakon toga smo premestili neke linije proizvodnje iz Kine. Uloži-li smo u novu tehnologiju i opre-mu za rad, kako bi omogućili za-poslenima da rade sa savreme-nim mašinama, dok zaposleni-ma konstantno pružamo dodat-ne obuke od strane naših isku-snih radnika iz Nemačke.

Kako vidite budućnost Vaše kompanije?

- Zahvaljujući no-vim tehnologijama, stalnim usavršavanji-ma zaposlenih i mo-dernim organizaci-onim strukturama, kompanija B+B poslu-je dobro prema našim planovima. Zadovoljni smo radom naših za-poslenih i postignutim rezultatima. Kompa-nija B+B Sensor Solu-tions je u rastu i stal-nom razvoju. Sada, kako je prošlo malo više od godinu dana od otvaranje fabrike u Su-botici, možemo da pla-niramo postavku no-vih montažnih linije, od-nosno trake gotovih proizvoda.

Na koja tržišta plasirate Vaše proizvode?

- Naše proizvode plasiramo na tržišta Evrope, Kine i Ameri-ke, pomoću nemačke kompani-je B+B Thermo-Technik GmbH. Naša proizvodnja je tehnološ-ki veoma zahtevna i iz tog razlo-ga konstantno radimo na inova-cijama i usavršavanju naših pro-izvoda. Želimo da otvorimo i sopstveno odeljenje za kupovi-nu, prodaju, istraživanje i razvoj, u naredne dve godine. Veruje-mo da ako nastavimo dosadaš-njim radom i trudom, možemo da plasiramo naše proizvode di-rektno iz Srbije, na tržište Evro-pe. Misija B+B kompanije je pri-metiti postojeće i nove moguć-nosti, proizvoditi kvalitet i stvo-riti poverenje!

Koliko radnika danas zapo-šljava vaša kompanija?

-Trenutno zapošljavamo 20 radnika, a cilj nam je da u roku od pet godina, imamo do 100 za-poslenih. Postavkom novih pro-izvodnih linija i otvaranjem no-vih odeljenja, imaćemo moguć-nost da proširimo naš tim za-poslenih. Trudimo se da opsta-ne porodično i prijatno okruže-nje u kome vladaju dobri radni i međuljudski odnosi- zaključi-la je Timea Korodi, menadžment asistent u kompaniji B+B Sensor Solutions.

Daniel Spehar, direktor preduze-ća u Subo-tici pod-seća, da su krajem 2018 godi-ne proce-nili da su poslovne mogućno-sti u Srbiji odlične

Vrednost inve-sticije u izgrad-nju fabrike u Subotici je oko milion eura

Autor: Bojan Nikolić

Daniel Spehar, direktor

radnika je zaposleno u B+B Sensor Soluti-

ons kompaniji

zaposlenih je plan Kompanije u roku od

5 godina

20 100

16 10. 07. 2020. 174

Društvo

Najvažnije je da se „hleb-no žito” što pre skine sa njiva i uskladišti na sigurno, kako bi se iz-begle kiše koje uma-

njuju rod. Subotički ratari će ovog leta proizvesti 100.000 tona pšeni-ce. Direkcija za robne rezerve obja-viće otkupnu cenu pšenice, čim Vla-da Srbije izdvoji novac za ovogodiš-nji otkup.

Žeteoci na subotičkim poljima od jutra do večeri koriste svaki sunčan dan da ovogodišnji rod što pre uberu i smeste u silose. Franjo Vojnić Kotmiš, kombajner iz Đurđina, radi i po 18 sati bez odmora i predaha da bi izbegao kišu, koja bi mu „sprala” i onako slab rod pšenice.

-Jutros sam ustao u četiri sata da na-mestim kombajn, podmažem i dolijem ulje, radim ceo dan dok sunce prži, je-dem u kabini i tako do 21 sat uveče - priča nam Franjo, čiji moćni kombajn „Klas” vođen veštom rukom, napredu-je kroz zlatna polja pšenice, ostavlja-jući iza sebe jednoličan „tepih” slame. -Sreća je što sada skoro svi kombajni imaju klimu, pa smo na ovim nesno-snim žegama najbezbedniji kad smo za volanom. Sad je temperatura napolju skoro plus 40 stepeni, u blizini koma-bajna koji je usijan ima i 80, a vidiš u kabini mogu da namestim temperaturu

koju želim. U odnosu na stare kombaj-ne, koje sam vozio, ovo je sada „svemir-ski brod”. Iz kabine se upravlja pomo-ću kompjutera i kada se sve isprogra-mira, dok kombajn žanje, vozač može da surfuje po društvenim mrežama. A nekada sam se u neudobnim kabina-ma na starim kombajnima, čitav dan rashlađivao ukvašenim peškirima koje sam držao oko vrata.

U Starom Žedniku, komšije Pe-rica Pećarić i Lazo Crnjaković su se udružili, kako bi brže požnjeli pšeni-cu. Kombaj „Džondir” radi bez zasto-ja, a sa strane ga prate po dva trakto-ra sa prikolicom, kapaciteta 20 tona, kako se žetva ne bi prekidala ni u jed-nom momentu.

-Tek smo danas počeli žetvu pše-nice - kaže Perica Pećarić. U bunker kombajna, koji u jednom prolazu kosi

šest metara, staje oko 5 tona pšeni-ce, pa se prikolice traktora brzo pune, jer se kombajn prazni, posle požnje-venih pola hektara. Kombajn na dan može da požanje 15 hektara i ako nas vreme posluži, žetvu ćemo obaviti za nedelju dana. Kvalitet zrna je odli-čan, rod će biti prosečan negde oko 5 tone po hektaru, ali će nas cena pšeni-ce „sahraniti”.

Perica Pećarić, ratar iz Starog Žedni-ka pita nas, da li znamo gde je najlakše izgubiti novce?

-U kupleraju, kockarnici i poljopri-vredi - kaže Perica. Sve su prilike, da ću izgleda i ove godine „prokockati” novac u proizvodnji pšenice. Po jutru žita, moja ulaganja su 55.000 dinara. Kad po sadašnjoj otkupnoj ceni od 17 dinara kilogram, prodam rod, zaradiću 45.000 dinara. Po jutru imaću 10.000 dinara čistog gubitka. A moj mukotrpni rad, nerviranje i stalno gledanje u nebo, bio bi gratis. Tokom godine se zaduži-mo „do guše”, potreban nam je svaki dinar i nismo u mogućnosti da pšenicu lagerujemo i čekamo bolju cenu”.

Stabilizovanje vemenskih prilika

Franjo Vojnić Kotmiš Marinko Mačković

Žetva pšenice u subotičkom ataru na temperaturi od 35 stepeni ulazi u finiš

Sreća, pa kombajni sada imaju klimu!Kako je loše krenulo, subotički ratari su ipak zadovoljni ovogodišnjim rodom i kvalitetom pšenice. Sa hektara se žanje od 4 do 5 tona pšenice, ali ratari kažu, da će cena „pokositi” kvalitet ovogodišnjeg roda pšenice

hiljada hektara pod pšenicom, zasejano je jesenas u subotič-

kom ataru

hektara je više ove godine pod

pšenicom, nego lane

hiljada tona pšenice požnjeće Subotiča-ni, ako prinos bude 5 tona po hektaru

20 500 100

Stručnjaci proce-njuju, da će ove godine biti proi-zvedeno blizu 2,5 miliona tona pše-nice, što je do-voljna za domaće potrebe i izvoz

Autor: Milutin Mitrić

Nove prinove u Zoološkom vrtu Palić

Voja, lamin sin mezimac palić-kog ZOO vrta

Dvoje mladunaca u porodici lama i jedno mladunče patagonijskog zeca novi su stanovnici ZOO vrta na Paliću

Novi stanovnik Zoološkog vrta Palić je muška beba lame, koji je dobio ime Voja. Na svet je došao 20. juna i nakon nekoli-ko dana privikavanja, sa ponosom je zau-zeo svoje mesto među ostalim lamama, a

posetiocima je omogućeno da ga vide u stadu.

-On je od samog starta dobro, lepo se oporavio od porođaja. I dalje je vezan za majku, sisa a od nedavno je počeo da jede i seno. To je jedna živahna, razigrana beba i drago nam je da se sve kreće u dobrom smeru. Posetioci mogu da ga vide, i stoga ih pozivam da dođu i uživaju u prirodi, životinjama i pogledu na malog Voju- ističe JelenaToljagić, muzejski edukator.

Mladunče lame Voja, uvećao je populaciju ovih an-dskih životinja.

-Dok smo pripremali novi broj iz Zoološkog vrta, stigla je vest da je na svet došlo novo mladunče lame - žen-ka. Sa novom prinovom, broj lama popeo se na osam i sada u palićkom Zoo vrtu ima tri starija para lama i dva mladunčeta.

Pored dve bebe lame, ZOO Palić može da se pohvali i drugim prinovama. Od početka godine, na svet su doš-le beba evanda antilope, dve bebe alpake, mladunče di-kobraza, beba sove ušare koja je strogo zaštićena i ne-davno na svet je stigla i beba patagonijske mare (zeca) koja je dobila ime Titi.

Zoološ-ki vrt Pa-lić trenut-no broji 100 vrsta životinja sa oko 500 jedinki

Autor: B. Nikolić

1710. 07. 2020.174

Poljoprivreda

šest metara, staje oko 5 tona pšeni-ce, pa se prikolice traktora brzo pune, jer se kombajn prazni, posle požnje-venih pola hektara. Kombajn na dan može da požanje 15 hektara i ako nas vreme posluži, žetvu ćemo obaviti za nedelju dana. Kvalitet zrna je odli-čan, rod će biti prosečan negde oko 5 tone po hektaru, ali će nas cena pšeni-ce „sahraniti”.

Perica Pećarić, ratar iz Starog Žedni-ka pita nas, da li znamo gde je najlakše izgubiti novce?

-U kupleraju, kockarnici i poljopri-vredi - kaže Perica. Sve su prilike, da ću izgleda i ove godine „prokockati” novac u proizvodnji pšenice. Po jutru žita, moja ulaganja su 55.000 dinara. Kad po sadašnjoj otkupnoj ceni od 17 dinara kilogram, prodam rod, zaradiću 45.000 dinara. Po jutru imaću 10.000 dinara čistog gubitka. A moj mukotrpni rad, nerviranje i stalno gledanje u nebo, bio bi gratis. Tokom godine se zaduži-mo „do guše”, potreban nam je svaki dinar i nismo u mogućnosti da pšenicu lagerujemo i čekamo bolju cenu”.

Stabilizovanje vemenskih prilika

ratari Subotice maksimalno koriste, kako bi pšenicu skinuli sa što više par-cela i smestili je na sigurno, u silose i skladišta. Da ovogodišnju žetvu ubra-zaju, poručuje i prof. dr. Miroslav Ma-lešević, jedan od vodećih eksperata za pšenicu, napomunjući da svaka nova kiša „spira” kvalitet i ovogodišnji rod pšenice.

Među prvima, žetvu pšenice sa sko-ro 50 hektara, u rekordnom roku zavr-šio je Marinko Mačković iz Ljutova.

-Žurio sam da što pre uberem rod i otmem ga od nepogoda s neba - kaže Mačković. -Pšenica je na sigurnom i sada mogu da „nakrivim šešir” i čekam bolju cenu.

Od skoro 20.000 hektara, koliko je u subotičkom ataru pod pšenicom, že-tva je stigla tek na polovinu i ako vre-me posluži, ratari će brzo završiti že-tvu. Kvalitet pšenice je odličan, a pri-nosi su od 4,5 do 5 tona po hektaru.

Mačković kaže i da je rod za oko 30 odsto manji, u odnosu na prošlu godinu.

-Ubrao sam oko 5 tona po hektaru, što je dobar rod, a zadovoljan sam i

kvalitetom. Jedino strepimo, kakva će biti otkupna državna cena pšenice. Sada je oko 17 dinara, a da se pokriju troškovi i obezbedi minimalna zarada, cena ne sme biti niža od 20 do 21. di-nara. Ako ne bude tako, moja pšenica će čekati bolje dane za prodaju. Lako je našim susedima, a da i ne govorim Evropljanima, da imaju nisku cenu pše-nice od 17 dinara kilogram, kad im dr-žava kao stimulaciju daje najmanje 200 evra po hektaru. I mi smo ranije dobi-jali stimulaciju po 150 evra po hektaru za ratarsku proizvodnju, to je kasnije smanjeno na 50 evra, a sada dobijamo 4.000 dinara po hektaru i to samo za 20 hektara koje obrađujem.

Marinko Mačković Perica Pećarić i Lazo Crnjaković

Žetva pšenice u subotičkom ataru na temperaturi od 35 stepeni ulazi u finiš

Sreća, pa kombajni sada imaju klimu!Kako je loše krenulo, subotički ratari su ipak zadovoljni ovogodišnjim rodom i kvalitetom pšenice. Sa hektara se žanje od 4 do 5 tona pšenice, ali ratari kažu, da će cena „pokositi” kvalitet ovogodišnjeg roda pšenice

U svetu se oče-kuje veliki rod hlebnog zrna, a EU povećava obavezne rezer-ve pšenice, zbog korone, pa je po-ruka ratarima da će cena žita ra-sti, posle žetve

Robne rezerveProizvođači pšenice su tražili da

Republička direkcija robnih rezervi, pre žetve odobri otkupnu cenu od 22 dinara, da bi ostali otkupljivači i mlina-ri ponudili bar 20 dinara po kilogramu. Iz Robnih rezervi, lopticu su prebaci-li na Vladu Srbije, koja odobrava no-vac za otkup

Biljna štetočina sa okolnih polja raširila se po čitavoj Subotici

Repin surlaš raširio se po čitavom GraduSubotičani se suočavaju sa najez-dom crnih buba nalik na krpelje, a poslednjih dana se čini, da se broj tih insekata udesetostručio

Invazija crnih buba, koje se zovu repin surlaš, jer na-stanjuju zasade uljane repi-ce, mnoge onemogućava u radu, pogotovo ljude u pro-davnicama u centru Grada.

- Skoro smo se otrovali srwesdstvima za zaštitu od insekata, ali šta god da smo koristili nema efekta. Kole-ginica je pozvala i da nam urade deratizaciju i dezinsekciju, prskano je, ali bube se i dalje pojavljuju. Ne znamo ko je nadležan, ali potrebna nam je po-moć. Roj crnih sitnih buba nam uleće u radnje, čim otvorimo vrata i uvlače se među rafove. Neprijatno je jako - kaže Mirja-na Dedić, prodavac u centru grada, u ulici Dimitrija Tucovića.

Građani primećuju da se broj buba povećava kada je sun-čano, a osim što slweću na njih na ulici, sve više buba ušlo je u objekte i domove Subotičana.

U Stručnoj poljoprivrednoj službi objašnjavaju, da su čudne bube prvo primećene na poljima uljane repice, u periodu cve-tanja i masovno su se pojavilo sada i u gradu i selima, zbog blizine polja.

- Kada su primećene u periodu precvetavanja, na žalost, bilo je već kasno za zaštitu od te štetočine. Namnožila se na parcelama na kojima se uz-gaja uljana repica, ali po-što je žetva u toku, preselila se u naseljene delove sela i grada - objašnjava Hajnalka Bognar Pastor, stručna sa-radnica za zaštitu bilja u Po-ljoprivrednoj stručnoj službi.

Prema njenim rečima, uljana repica se gaji već go-dinama na velikim površina-ma, ali nije rađena zaštita od te štetočine, kojoj su pogo-dovali i vremenski uslovi. Na sreću, ova vrsta biljne šteto-čine nije opasna po zdravlje čoveka i ne može da naudi ljudima.

Problem će biti uskoro rešen, jer buba se hra-ni određenim biljkama, ali za manje od me-sec dana će da se prizemlji i po-vućiće se, kažu u PSP

Autor: V.K.B.

18 10. 07. 2020. 174

STARE SLIKE I GRADSKE PRIČE piše Dejan Mrkić - Lansky

DENTAXSTOMATOLOŠKA ORDINACIJA

Dr Milan KosanovićDr Jelena Kosanović

Tel: 024/557-377 063/505-723

Radno vreme:Pon-čet.: 9-12h 17-19h

petak: 9-12h

Ulica Matije Korvina

br. 16

Istorija

Prizori gradova bombardovanih iz vazduha, iako su daleko iza li-nija fronta, do-

neli su brigu u svaki kutak ove planete. Tako je i u na-šem gradu za vreme Dru-gog svetskog rata izgrađeno više takvih bazena.

Osim toga, kod najlepše subotičke građevine, naprav-ljen je jedan ispred crkve Sve-te Tereze Avilske, na današ-njem Trgu žrtava fašizma, i još nekoliko manjih, raspo-ređenih da budu na raspola-ganju vatrogascima u slučaju najgoreg.

Oni ispred Gradske kuće i Velike crkve, spretno su uklo-pljeni u parkovski prostor i stoga nakon rata nisu bili na smetnji. Verovatno se posle još računalo na njih, za slučaj nekakve vatrene stihije, me-đutim, vrlo brzo se pokazalo da predstavljaju i opasnost. Već prve godine nakon rata, u bazenu na Trgu žrtava fa-šizma, utopio se jedan dečak. Uprkos tome, nisu prestajale rizične dečje igre na rubovi-ma od betona.

IDEJA O FONTANI. Vremenom su svi ostali

vatrogasni bazeni zatrpa-ni, što je moglo biti učinjeno i sa tim na „majmun placu”, ali je on ipak ostao napunjen vodom. Da je ofarban, da su mu dodati vodoskoci ili neka skulptura u sredini, sigur-no bi to bila sasvim pristojna fontana. Ovako, pun ustajale vode, kažu da je imao zadah žabokrečine.

Iako su graditelji Gradske kuće 1912. godine, ispred sve-čanog ulaza kompletno uredili taj park sa drvećem i cvetnim lejama, koje zaokružuje ukra-sna čelična ograda, istorijske okolnosti su kao ratni suvenir ostavile Subotičanima ovu be-tonsku školjku na sred najlep-šeg parka. I pored toga, treba reći da to nije bilo neko zapu-šteno mesto. Uvek je oko ba-zena bilo uređeno zelenilo. Na jednoj staroj slici se čak vide saksije sa palmama.

Verovatno da se ideja o ne-kom vodoskoku motala po glavi mnogima, sve dok po-četkom sedamdesetih to nije postalo i zvanično. Odluče-no je da se u pečujskoj fa-brici Žolnai naruče fonta-nu od keramike, od materi-jala od kojeg je i dekoraci-ja Gradske kuće, koja će biti dostojan ukras tog prostora.

Beogradski arhitekta Sveti-slav Ličina oblikovao je opla-tu, a čuvena firma Žolnai ju je prema njegovim nacrtima izradila i isporučila Subotici 1971. godine. Međutim, tre-balo je da prođe 14 godina, da taj vodoskok ugleda svetlost dana. Kada je najzad došlo vreme i za to, planovi su se promenili. Zelena keramička fontana te 1985. godine po-stavljena je na Trg Slobode, a za vatrogasni bazen trebalo je da se smisli nešto drugo.

Već naredne 1986. godine, u sklopu uređenja severne fa-sade Gradske kuće, skovan je plan, da Subotica dobije i dru-gu fontanu, tako što će ovaj betonski tank biti nadogra-đen kaskadama, preko kojih će se prelivati voda iz jednog pretinca u drugi. Od ove ide-je se brzo odustalo, ne zato što je bila loša, već zato što je obim tadašnjih ambicio-znih radova na uređenju gra-da već angažovao sva sred-stva iz budžeta.

PLAVA FONTANA. „U parku ispred Gradske kuće, nalaziće se dve simetrične fontane, rešene kao „vodo-padi” oko dve centralne skul-pture. Iako je u prvim predlo-zima bilo opredeljenja da se

nova fontana gradi od grani-ta, konačna varijanta će ipak biti od Žolnai keramike.”

Tako je u novinama 1998. godine najavljen budući vo-doskok ispred Gradske kuće. Rok je bio do septembra te godine. Buduću formu mu je zadao betonski temelj, odno-sno vatrogasni bazen koji je tada već petnaestak godina bio pod zemljom. Zatrpan je polovinom osamdesetih, pri-likom velikog uređenja centra grada. Ni ovaj projekat nije išao glatko i po prvobitnom

planu, pa su Subotičani svoju Plavu fontanu dobili tek po-četkom 21. veka.

Subotiča-ni su svoju Plavu fon-tanu dobi-li tek po-četkom 21. veka

najavljen u mediji-ma vodoskok ispred

Gradske kuće

skovan je plan za drugu fontanu u

Subotici

Zelena keramička fontana postavljena je

na Trg Slobode

1998. 1986. 1985.

Od vatrogasnog bazena do fontaneOd vatrogasnog bazena do fontaneNeposredni povod za izgradnju betonskog bazena u parku ispred Gradske kuće bio je rat i vazdušna opasnost. Tokom ratnih godina, tankovi vode za vatrogasce imali su svoje opravdanje

1910. 07. 2020.174

Enigmatika

20 10. 07. 2020. 174

Poslednji pozdrav dragom sinu, bratu i ujaku.

PALATINUŠ ANTAL

1966-2020.

U tišini večnog mira neka Te prati naša ljubav jača od vremena i zaborava.

Ožalošćena porodica (PF-262)

Poslednji pozdrav voljenoj majci, baki i svekrvi

MIJATOV VESNA (rođena Sanjić)

dvm.spec. mikrobiologije1933-2020.

S ljubavlju i poštovanjem čuvamo uspomenu na tebe.

Zahvaljujemo se svima koji su Vesnu ispratili do večne kuće i izrazima saučešća ublažili bol porodici.

Njeni najmiliji. (P-1063)

Dana 12. jula 2020. navršava se šest nedjelja od smrti našeg dragog supruga, tate i dide

BUKVIĆ ANTUN1950-2019.

Kad ti Bog uzima jedino što voliš, ti možeš da pla-češ i da moliš, ali kad molitve ne vrede i kad ostaneš sam, koliko to boli, ja najbolje znam.

S ljubavlju, supruga, ćerke, sinovi i unučad. (PG-107)

Navršava se najtužnijih 6 nedelja od kada nas je napustio voljeni suprug, otac, deda i tast

ŠINKOVIĆ BELA1938-2020.

Zauvek ćeš ostati u našim srcima.Sveta misa će se služiti u subotu, 18. jula 2020.

godine u 7 sati u crkvi Mala Gospojina na Karađor-đevom putu.

Tvoji najmiliji. (PF-263)

Sećanje na dragog prijatelja

MILIĆEVIĆ SLOBODANRAŠO

1947-2014.

Porodica Huse Aličića (P-1064)

Sećanje na dragog prijatelja

MILIĆEVIĆ SLOBODANRAŠO

1947-2014.

Porodica Jove Kokota (P-1065)

Navršava se godinu dana od kada si otišao šogo-re i tetak

VUJKOVIĆ BUKVIN TOMICA

1972-2019.

Šogor Antuš, šogorica Mara i nećaci Mario i Ani-ta sa Slobodanom. (P-1068)

Prošlo je godinu dana od kako nisi sa nama su-prug i tata

VUJKOVIĆ BUKVIN TOMICA

1972-2019.

Tvoji najmiliji: Supruga Jasminka i ćerka Daja-na. (P-1069)

Dana 14.07.2020.godine navršava se 40 dana od kako nije sa nama, naš otac, suprug i brat.

OBIĆ MEHO1942-2020.

Zahvaljujemo se svima koji su ga ispratili do več-ne kuće i bili uz nas u najtežim trenucima. Počivaj u miru! Njegovi najmiliji. (P-1071)

Poslednji pozdrav dragoj sestri i tetki

MIHAJLOVIĆ CECILIJA1949-2020.

U tišini večnog mira neka te prati naša ljubav jača od vremena i zaborava.

Brat Antun i snaja Đurđica sa svojom porodicom (P-1062)

Сећање на драгог пријатеља

СЛОБОДАН МИЛИЋЕВИЋ

РАШО1947-2014.

Од пријатеља: Лацике Гергељ, Терзић Милоша, Мамужић Милоша, Стеве Ардалић, Босанчић Драгољуба, Марић Славољуба, Аговић Руждије, Николе Шурлан, Поповић Цветка, Родић Маринка, Шпановић Ђорђа, Аличић Хусеина, Јове Кокот, Спасић Чеде, Мирка Дошен и Золике СМБ. (P-1070)

Sećanje

TIBOR DER1960-2018.

Mnogo nam nedostaješ.

Vesna, Maria i Robert (P-1066)

Čitulje

Radno vreme za prijem čitulja i malih oglasa je ponedeljkom i utorkom od 8 do 16 časova, i sredom

od 8 do 13 časova (zaključenje broja), četvrtkom i petkom od 8 do 14 časova (za naredni broj). Tel.

553-805. Maksima Gorkog 8. na spratu

SEĆANJE

VASARHELYI PIROSKAROĐ. SIRACKI

13.01.1937. - 12.07.2008.

ĆERKA VALIKA (P-1072)

2110. 07. 2020.174

RAZNO-,,GORENJE SERVIS

ENERGIJA”! Servisiramo belu tehniku od svih proizvođa-ča, - Originalni rezervni de-lovi – Ivana Antunovića 141. Tel.024/ 546-206 ili 063/1546-206 (P-136)

-ROLOMONT roletne AL i PVC, venecijaneri, trakaste za-vese, harmo/garažna vrata, ko-marnici, panelne zavese, ten-de. - Miloša Obilića 19 Tel. 571-299 ili 063/551-299 (P-137)

-Vršimo uslužno iskošta-vanje višanja, pakovanje i sok. Tel.: 064/168-93-93 (P-138)

-Potrebna žena za sprema-nje stana-novogradnja. Zvati od 15-17h. Tel.: 521-835 (P-139)

-Grobnica u Kerskom, 500 Eur jeftinije, blizu ulaza i par-kinga. Tel.: 062/186-59-54 (P-140)

KUĆE I PLACEVI-Prodajem kuću za adapta-

ciju ili rušenje sa strujom, vo-dom, 1 motika placa, legali-zovana, blizu Bajski put. Tel.: 024/535-213 (1-174)

-Subotica-Zorka prodaje se legalizovana, termoizolo-vana kuća od 100m2, 1400m2 dvorište, 52m bunar, trofazna

struja, fix telefon, gas pred ku-ćom. Blizu škola, autobus, pro-davnica, pijaca. Jedan vlasnik. Tel.: 063/837-64-61 (2-174)

-Prodajem staru kuću, 3 motike placa. Subotica, Viš-njička 16. Tel.: 063/555-384 (3-174)

STANOVI

-Prodajem dvosoban stan, 52kv, prizemlje, ul. Braće

Radića, cg i svi priključci, stan je pogodan za starije ili kan-celariju. Tel.: 064/161-1483 (4-174)

-Izdaje se jednosoban name-šten stan, I sprat, CG, Senćan-ski put. Tel.: 062/556-408 (5-174)

POSLOVNI PROSTOR

-Izdajem 3 namešte-ne kancelarije, parking kod

MEGAMARKETA 024, Segedin-ski put. Tel.: 063/535-763 (6-174)

KUPOPRODAJA-Kupujem, prodajem i me-

njam značke, fudbalske mo-nografije . Tel.:542-310 ili 062/852-8228 (7-174)

-Kupujem ordenje, meda-lje, i stare sportske značke. Tel.: 064/615-59-82 (8-174)

-Otkupljujem originalne umetničke slike u stručnu i realnu procenu vrednosti. Interesovati se od ponedelj-ka do subote od 9-17h. Tel.:

065/58-33-665 (9-174)-Prodajem SINGER šiva-

ću mašinu u odličnom stanju. Cena - 4.000din. Tel.:024/535-213 (10-174)

-Prodajem trosed, dvosed i fotelju. Trosed se izvlači, sa sandukom. Cena - 300eura. Prodajem dva kauča. Cena - 5.000din za oba. Tel.:066/203-744 (11-174)

-Prodajem jaknu novu, za punije, očuvana, zimska, crna. Prodajem nove bele klompe, papuče za bolesne, nove br. 40 i sandale nove br. 40. Tel.: 061/21-96-512 (12-174)

Dana 8.jula 2020. godine, navršava se 14 tužnih godina kako nije sa nama

SKENDEROVIĆ ANICA1941-2006.

Ispunjeni ponosom na tebe, s ljubavlju te čuva-mo u našim srcima.

Tvoji najmiliji: ćerka Mirjana, zet Ivan, unuk Bo-ris sa suprugom Zitom i praunuk Kosta. (P-1067)

Poslednji pozdrav našem drugu Saletu

VUKOVIĆ SAŠA1968-2020

Dobovi, Vojnići, Bešlići, Perčići, Vule, Damir i Suzana (P-1073)

PRIVATNO POGREBNO PREDUZEĆE

Prodaja kompletne pogrebne opremePrevoz pokojnika na svim relacijama

Ceremonijal sahrane u crkvenim grobljimaPrijem čitulja

Umanjenje računa za iznos posmrtne pomoći PIO.Telefon: (024) 55-44-33 (danonoćno)Subotica, Karađorđev (Halaški) put 2.

www.funero.rs e-mail: funero@funero.rs

Čitulje/Oglasi

U skladu sa članom 45a. Zakona o planiranju i izgradnji (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon i 9/2020)

o g l a š a v a RANI JAVNI UVID

POVODOM IZRADEPLANA DETALJNE REGULACIJE ZA DEO

PROSTORA IZMEĐU POSTOJEĆE I PLANIRANE TRASE ŽELEZNIČKE PRUGE BEOGRAD – SUBO-TICA U ALEKSANDROVU

Odluka o izradi navedenog plana je objavljena u „Službenom listu Grada Subotice“ broj 5/2020.

Rani javni uvid održaće se u trajanju od 15 dana, od 13. do 27. jula 2020. godine radnim danima od 8-13 časova, u Gradskoj upravi Subotice, Trg slobo-de 1, u Sekretarijatu za građevinarstvo, Stara grad-ska kuća, kancelarija br. 204.

Sekretarijat za građevinarstvo, kao nosilac izrade navedenog plana, organizuje rani javni uvid u cilju upoznavanja javnosti sa opštim ciljevima i svrhom izrade navedenog plana, mogućim rešenjima za ra-zvoj prostornih celina, mogućim rešenjima za urba-nu obnovu, kao i efektima planiranja.

Pozivaju se organi, organizacije i javna preduze-ća koji su ovlašćeni da utvrđuju uslove za zaštitu i uređenje prostora i izgradnju objekata da daju mi-šljenje u pogledu uslova i neophodnog obima i ste-pena procene uticaja na životnu sredinu.

Pravna i fizička lica mogu dostaviti primedbe i su-gestije u pisanoj formi Sekretarijatu za građevinar-stvo, Stara gradska kuća (Uslužni centar, šalter 8 ili 9), Trg slobode 1, od 13. do 27. jula 2020. godine.

Primedbe i sugestije pravnih i fizičkih lica koje evidentira nosilac izrade mogu uticati na planska rešenja.

Na osnovu člana 63a Zakona o planiranju i izgrad-nji („Službeni glasnik RS, br. 72/09, 81/09-isprav-ka, 64/10, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US 132/14, 145/14, 83/18 i 31/2019) i člana 89. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata Prostornog i urbanističkog planiranja („Službeni glasnik RS,“ broj 32/2019) Sekretarijat za građevinarstvo obaveštava zainteresovane gra-đane da će se od 17.07.2020. do 23.07.2020. god. u kancelariji 204 Stare Gradske kuće održati:

JAVNA PREZENTACIJA URBANISTIČKOG

PROJEKTAza razradu k.p. br. 3010/1 i 3010/2 K.O. Bajmok

u cilju privođenja prostora planiranoj nameni i de-finisanju površina javne namene (naručilac projek-ta Grad Subotica)

Zainteresovana pravna i fizička lica mogu izvr-šiti uvid i dobiti informacije o Urbanističkom pro-jektu od 17. do 23. jula 2020.godine, svakog radnog dana od 8 do 13 časova, u Sekretarijatu za građevi-narstvo, Stara gradska kuća, Trg Slobode 1, kance-larija br. 204.

Urbanistički projekat se može pogledati i na zva-ničnoj internet stranici Grada Subotice www.suboti-ca.rs u rubrici Građevinarstvo - Javni uvid.

Stručni obrađivač predmetnog Urbanističkog projekta je Javno preduzeće za upravljanje putevi-ma, urbanističko planiranje i stanovanje, Subotica.

Primedbe i sugestije na planirana rešenja u toku javnog uvida, mogu se u pisanoj formi dostaviti Se-kretarijatu za građevinarstvo (Uslužni centar, šalter 8 ili 9), od 17. do 23. jula 2020.godine.

Lice ovlašćeno za davanje potrebnih obaveštenja o javnoj prezentaciji je Katarina Buljovčić.

Sve primedbe prispele u Zakonskom roku će biti dostavljene Komisiji za planove.

Na osnovu člana 63a Zakona o planiranju i izgrad-nji („Službeni glasnik RS, br. 72/09, 81/09-isprav-ka, 64/10, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US 132/14, 145/14, 83/18 i 31/2019) i člana 89. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata Prostornog i urbanističkog planiranja („Službeni glasnik RS,“ broj 32/2019) Sekretarijat za građevinarstvo obaveštava zainteresovane gra-đane da će se od 17.07.2020. do 23.07.2020. god. u kancelariji 204 Stare Gradske kuće održati:

JAVNA PREZENTACIJAURBANISTIČKOG

PROJEKTAza izgradnju višeporodičnog stambeno-poslov-

nog objekta na delu k.p.br. 9834, 9835, 9851, 9852, 9853 i 9854 K.O. Donji grad u Subotici za potrebe urbanističko – arhitektonske razrade lokacije (na-ručilac projekta DG COMPANY d.o.o. Subotica)

Zainteresovana pravna i fizička lica mogu izvršiti uvid i dobiti informacije o Urbanističkom projektu od 17. do 23. jula 2020.godine, svakog radnog dana od 8 do 13 časova, u Sekretarijatu za građevinarstvo, Sta-ra gradska kuća, Trg Slobode 1, kancelarija br. 204.

Urbanistički projekat se može pogledati i na zva-ničnoj internet stranici Grada Subotice www.suboti-ca.rs u rubrici Građevinarstvo - Javni uvid.

Stručni obrađivač predmetnog Urbanističkog projekta je Javno preduzeće za upravljanje putevi-ma, urbanističko planiranje i stanovanje, Subotica.

Primedbe i sugestije na planirana rešenja u toku javnog uvida, mogu se u pisanoj formi dostaviti Se-kretarijatu za građevinarstvo (Uslužni centar, šalter 8 ili 9), od 17. do 23. jula 2020.godine.

Lice ovlašćeno za davanje potrebnih obaveštenja o javnoj prezentaciji je Katarina Buljovčić.

Sve primedbe prispele u Zakonskom roku će biti dostavljene Komisiji za planove.

Davalac malog oglasa izjavljuje da je mali oglas u sladu sa Pravilnikom o

prijemu malih oglasa i Zakonom o posredovanju u prometu nepokretnosti.

Važe samo kuponi iz tekućeg broja

Ime i prezime davaoca oglasa

Potpis davaoca oglasa

Tekst oglasa:

Broj telefona:

Kupon zabesplatan mali oglas do 10 reči

Broj 17410. 7. 2020.

Mali oglasi -TRAŽIMO RAD-NIKE: hitno potreb-ni kuvari-ce, konoba-ri-ce, pomoćne radni-ce, geronto domaćice sa pasošima EU. Tel. 064/7007-106 (P-135)

22 10. 07. 2020. 174

Na osnovu člana 63a Zakona o planiranju i izgrad-nji („Službeni glasnik RS, br. 72/09, 81/09-isprav-ka, 64/10, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US 132/14, 145/14, 83/18 i 31/2019) i člana 89. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata Prostornog i urbanističkog planiranja („Službeni glasnik RS,“ broj 32/2019) Sekretarijat za građevinarstvo obaveštava zainteresovane gra-đane da će se od 17.07.2020. do 23.07.2020. god. u kancelariji 204 Stare Gradske kuće održati:

JAVNA PREZENTACIJAURBANISTIČKOG

PROJEKTAZA REKONSTRUKCIJU I DOGRADNJU POSTO-

JEĆIH POSLOVNIH OBJEKATA NA KP. BR. 900/11 I 900/12 K.O. NOVI GRAD, ZA POTREBE URBANI-STIČKO-ARHITEKTONSKE RAZRADE LOKACIJE (naručilac projekta Elementa d.o.o. Subotica)

Zainteresovana pravna i fizička lica mogu izvršiti uvid i dobiti informacije o Urbanističkom projektu od 17. do 23. jula 2020.godine, svakog radnog dana od 8 do 13 časova, u Sekretarijatu za građevinarstvo, Stara gradska kuća, Trg Slobode 1, kancelarija br. 204.

Urbanistički projekat se može pogledati i na zva-ničnoj internet stranici Grada Subotice www.suboti-ca.rs u rubrici Građevinarstvo - Javni uvid.

Stručni obrađivač predmetnog Urbanističkog projekta je Javno preduzeće za upravljanje putevi-ma, urbanističko planiranje i stanovanje, Subotica.

Primedbe i sugestije na planirana rešenja u toku javnog uvida, mogu se u pisanoj formi dostaviti Se-kretarijatu za građevinarstvo (Uslužni centar, šalter 8 ili 9), od 17. do 23. jula 2020.godine.

Lice ovlašćeno za davanje potrebnih obaveštenja o javnoj prezentaciji je Katarina Buljovčić.

Sve primedbe prispele u Zakonskom roku će biti dostavljene Komisiji za planove.

Na osnovu člana 63a Zakona o planiranju i izgrad-nji („Službeni glasnik RS, br. 72/09, 81/09-isprav-ka, 64/10, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US 132/14, 145/14, 83/18 i 31/2019) i člana 89. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata Prostornog i urbanističkog planiranja („Službeni glasnik RS,“ broj 32/2019) Sekretarijat za građevinarstvo obaveštava zainteresovane gra-đane da će se od 17.07.2020. do 23.07.2020. god. u kancelariji 204 Stare Gradske kuće održati:

JAVNA PREZENTACIJAURBANISTIČKOG

PROJEKTAza rekonstrukciju i prenamenu postojećeg objekta

u garni hotel – Integral Premium na k.p.br. 6696/1 i parkinga na k.p. 6693 K.O. Donji grad u Subotici za potrebe urbanističko – arhitektonske razrade lokacije (naručilac projekta Integral Premium d.o.o. Subotica)

Zainteresovana pravna i fizička lica mogu izvršiti uvid i dobiti informacije o Urbanističkom projektu od 17. do 23. jula 2020.godine, svakog radnog dana od 8 do 13 časova, u Sekretarijatu za građevinarstvo, Sta-ra gradska kuća, Trg Slobode 1, kancelarija br. 204.

Urbanistički projekat se može pogledati i na zva-ničnoj internet stranici Grada Subotice www.suboti-ca.rs u rubrici Građevinarstvo - Javni uvid.

Stručni obrađivač predmetnog Urbanističkog projekta je Javno preduzeće za upravljanje putevi-ma, urbanističko planiranje i stanovanje, Subotica.

Primedbe i sugestije na planirana rešenja u toku javnog uvida, mogu se u pisanoj formi dostaviti Se-kretarijatu za građevinarstvo (Uslužni centar, šalter 8 ili 9), od 17. do 23. jula 2020.godine.

Lice ovlašćeno za davanje potrebnih obaveštenja o javnoj prezentaciji je Katarina Buljovčić.

Sve primedbe prispele u Zakonskom roku će biti dostavljene Komisiji za planove.

Oglasi/Hronika

Apelacioni sud u Novom Sadu potvrdio je presudu Višeg suda u Subotici po kojoj je Irena Šarkanj (56) iz Horgoša osuđena na 13 go-dina zatvora zbog ubistva muža Ištvana Šarkanja (63)

Prema potvrđenim podacima, Apelacioni sud je odbacio žalbu Irene Šarkanj i potvrdio prvoste-penu presudu, kojom je proglaše-na krivom, iako je dve godine po-ricala da je u Opštoj bolnici u Su-botici, gde je radila kao medicin-ska sestra, svom suprugu u febru-aru 2018. godine ubrizgala cija-nid, dok su njene kolege pokuša-vale da ga reanimacijom povrate u život nakon što mu je pozlilo na Hitnom prijemu.

Suđenje je na zahtev Šarkanje-ve, posle prvog izricanja presude 8. marta 2019. godine, ponovlje-no, ali početkom februara ove go-dine sud je doneo istu prvostepe-nu presudu.

Tokom dokaznog postupka utvrđeno je da je u telu pokoj-nog Ištvana Šarkanja pronađena sedam puta veća doza otrova od smrtonosne, međutim, Irena Šar-kanj je izjavljivala da mu je ubr-zigala kroz kanilu na ruci samo vodu, a ne cijanid.

- Znam da sigurno nisam ubila moga muža. Ako smatrate da sam kriva nosićete me na savesti. Ni-sam imala cijanid - branila se pred sudijom Irena Šarkanj.

Prilikom izricanja presude, re-čeno je „da se smatra da je lišila života supruga 19. februara 2018. godine, nakon što je došla sa njim

u Opštu bolnicu u Subotici, jer je imao bolove u stomaku”.

- Iako je radila u noćnoj smeni na Odeljenju ginekologije, ona je na Hitnom prijemu u delu za re-animaciju, pošto je njwenom su-prugu pozlilo oko 18.10 sati, mada od nje nije tražena pomoć pri-likom reanimacije, Ištvanu Šar-kanju ubrizgala 7,59 mg cijanida. Smatramo da je to svesno uradi-la - navodi se u presudi.

Na sumnjivu smrt u bolnici, prvi su ukazali zaposleni medici-nari, koji su pokušavali da reani-miraju Ištvana Šarkanja, među-tim, to je bilo nemoguće, nakon što je optužena za njegovu smrt prišla bolničkom krevetu i kroz kanilu na ruci špricem ubrizgala sadržaj. Njegovi životni parameti su naglo pali i više ih nije bilo mo-guće vratiti.

Povrđena presuda za ubistvo cijanidom

Optuženoj medicinskoj sestri, za trovanje muža, 13 godina zatvora

Autor:V.K.B.

Od 29. juna do 5. jula, na području Policijske uprave u Subotici

U 17 sao-braćajnih nesreća 12 povređenih osoba

U periodu od 29. juna do 5. jula, na po-dručju Policijske upra-ve u Subotici dogodi-lo se 17 saobraćajnih nezgoda

U devet saobraćaj-nih nezgoda dve oso-be su teže povređene i 10 osoba je lakše povre-đeno dok je u osam sa-obraćajnih nezgoda pri-činjena samo materijal-na šteta.

U navedenom perio-du, policija je podnela 63 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, izdato je 216 prekršaj-nih naloga i iz saobraća-ja je isključeno pet voza-ča od kojih je za dva vo-zača određena mera za-državanja zbog teške ili potpune alkoholisanosti.

U toku protekle ne-delje, pripadnici Odelje-nja za vanredne situaci-je u Subotici imali su 14 intervencija.

Autor: N.H.K.

2310. 07. 2020.174

Recepti

23 3. 7. 2020.

Recepti

Dragi čitaoci, možete nam slati Vaše recepte na oglasi@subotickenovine.rs Vaše ukusne

recepte ćemo objavljivati svake nedelje.

PRIRODNI OSVEŽAVAJUĆI SOKOVIPRIRODNI OSVEŽAVAJUĆI SOKOVI

060/052-44-13

Vrućine su počele, a kada vrući-

ne krenu, trebaće nam i dovoljno tečnosti i šeće-ra u organizmu kako se ne bismo osećali loše. Zato što pre počnite da pijete osve-žavajuće napitke koje možete na-praviti na bezbroj načina.

Domaći sirup odSastojci:

3 limuna3 limuntusa1 kg šećera1 l vode

Priprema:U posudu staviti vodu, limuntus i šećer. Promešati i ostaviti sa

strane. Limun dobro oprati i samleti na mašini za meso, potom ga dodati u posudu u kojoj su šećer, limuntus i voda. Kad se šećer istopi procediti i sipati u flašu. Čuvati u frižideru.

Osvežavajući Osvežavajući sok od lubenicesok od lubeniceSastojci:2 šolje lubenice isečene5 komada jagoda, smrznute1/2 šolje, kokosove vodelistovi svežeg bosiljkalistovi sveže mente

Priprema:Lubenicu isečenu na koc-

ke, smrznute jagode i koko-sov sok, ubacite u blender. Dodajte par listova sve-žeg bosiljka i sveže mente. Procesirajte dok ne dobije-te ujednačenu masu. Sok poslužite ohlađen, ukra-šen sa jagodom i kockom lubenice.

SOK OD BRESKVE I LIMUNASOK OD BRESKVE I LIMUNASastojci:4 šolje vode2 šolje kockica oljuštenih breskvi3/4 šolje šećera1 šolja svežeg limunovog soka4 šolje leda1 breskva za dekoraciju

Priprema:Vodu, kockice breskvi i šećer

stavite da provri, pa na tihoj va-tri kuvajte 3 minuta.

Prohladite pa izmutite štapnim mikserom. Ostavite u frižideru barem 3 sata da se dobro ohladi. Procedite sok, dodajte u njega sok limuna. U čašu sipajte pola šolje leda, dospite breskva-limunadu i ukrasite čašu kriškom breskve.

limuna

LETNJE POSLASTICEKremaste i osvežavajuće poslastice su idealni letnji slatki zalogaji. Savršeni su za opuštene, ra-sterećene, le-žerne i rado-sne trenutke sezone koja je pred nama.

Pita sa kajsijamaSastojci:600 g kajsija4 jajetakesica vanilin

šećera12 kašika šećera12 kašika mleka12 kašika ulja ili

rastopljenog puterakesica praška za

pecivo14 kašika brašna

Priprema:Da bi pita bila

vazdušasta postoje dve cake. Prva je da brašno prosejete sa praškom za pecivo. Druga je da prvo umute žumanca sa šećerom i vanilom, potom u to dodate sve ostale sastojke, a tek na kraju umešte čvrst sneg od belanaca. Kad pripre-mite smesu, sipajte polovinu u podmazani pleh i zapeci-

te tri minuta u rerni zagrejanoj na 200 stepeni. Izva-dite pleh i po testu poređajte kajsije koje ste isekli na četvrtine. Oko kajsija sipajte ostatak smese, pa vratite pleh u rernu i pecite još petnaestak minuta

dok ne porumeni. Prohlađenu pitu pos-pite šećerom u prahu, i uživajte.

Sastojci:1 kg sladoleda od vanile(može

iz kesice),malo džema od jagode, 250 g crne čokolade200 g mlečne čokolade,125 g kokosovog brašnaBiće vam potrebni i drveni

štapići.

Priprema:Sladoled sipajte u veliku po-

sudu, prospite po njemu džem od jagode i razvucite čačkali-com, tako da dobijete izgled mermernih šara, pa prebaci-te u podmazan četvrtasti pleh obložen pek papirom. Izravnaj-te i zabodite štapiće odokativ-no kako ćete kasnije seći koc-ke. Odložite u zamrzivač i osta-vite da stoji preko noći. Kad

sutradan izvadite, što preci-znije secite kocke, tako da šta-pić ostane u sredini svake. Od-lažite kocke na papir za pečenje i odmah ih vratite u zamrzivač na dva sata. Čokoladu izlomite i otopite. Kokos sipajte u posudu i neka vam bude pri ruci. Koc-ke od sladoled smese brzo uma-čite u čokoladu tako da se svu-da rasporedi, a zatim uvaljajte u kokos i odmah vraćajte u zamr-zivač jednu po jednu.

Lamington popsi

Sastojci:3 grčka jogurta (oko 500, 600 grama)120 grama šećera u prahu1 vanilin šećer6 listića želatina2 slatke pavlake (oko 400 ml)400 do 500 grama malina

Priprema:Izmiksajte jogurt i še-

ćer. Pripremite želatin prema uputstvu sa kesica, pa ga do-dajte smesi od jogurta. Mikse-rom umutite slatku pavlaku u šlag, dodajte ga prethodno pri-premljenoj smesi i sve dobro promešajte. U željenu posu-du/kalup poređajte maline, pa

ih prelijte dobijenom masom. Ostavite u frižideru nekoliko sati, ili preko noći dok se dobro ne stigne. Po želji pospite ka-kao, borovnice, listiće badema ili komadiće čokolade po vrhu. Takođe, po želji, maline može-te staviti na vrh torte, a ne kao podlogu.

Torta od malina

24 10. 07. 2020. 174

Reklame

24 3. 7. 2020.

Reklame

2510. 07. 2020.174

Društvo

U Subotici obeležen Dan borca, položeni venci na spomenike na Trgu žr-tava fašizma i „Njihovoj vernosti”

Obeležavanju Dana bor-ca prisustvovalo je ne-koliko desetina lju-di, pošto organizato-ri zbog situacije sa vi-

rusom kovid 19, nisu želeli da izla-žu riziku veliki broj ljudi, koji se sva-ke godine okupe da obeleže taj dan, kao podsećanje na odluku o podiza-nju Ustanka u Srbiji protiv fašistič-kog okupatora.

Vence na spomenike „Njihovoj ver-nosti”, rad vajara Save Halugina, i spo-menik na Trgu žrtava fašiznma, polo-žili su predstavnici SUBNOR-a, Cen-tra Tito i predsednik i predstavnici Gradskog odbora SPS-a Subotice.

Odata je pošta poginulim borcima, minutom ćutanja, a revolucionarnu pesmu u nji-hovu čast je govorio Geza Ba-bijanović, pesnik i patriota, ne-kadašnji predsednik Počasnog suda PK.

Nikola Ivošević je ispred SUBNOR-a podsetio, da se pola-ganjem venaca obeležava 79.go-dina od kada je doneta odluka o podizanju ustanka naroda Srbije protiv fašističkih okupatora.

-Mnogi Subotičani su dali svoje živote za slobodu koju

U Subotici obeležen Dan borca

Položeni venci na spomenik „Njihovoj vernosti” i Trgu žrtava fašizma

Autor: N.H.K.

danas imamo, i mi ne možemo da zaboravimo na te žr-tve, dugujemo im sećanja na njihove podvige, hrabrost

i žrtve, rekao je Ivošević u pri-sustvu članova SUBNORA i srodnika više porodica pogi-nulih za slobodu.

Inače, 4. jula 1941. je Po-litbiro Centralnog komiteta KPJ doneo je odluku o podiza-nju oružanog ustanka protiv fašističkog okupatora. Taj da-tum je 1945. godine proglašen za Dan borca i bio je državni praznik sve do pre 18 godina, kada je ukinut. Poštovaoci te-kovina NOB-a i pored toga ga još uvek obeležavaju.

26 10. 07. 2020. 174

Reklame

Jedan od najviše nagrađivanih i najuspeš-nijih svetskih pisaca Salman Ruždi napisao je roman Kihot, veličanstveni omaž Servan-tesu, njegovom besmrtnom junaku i jedin-stven komentar naših nesigurnih vremena.

Servantesov Don Kihot, osvedočeno re-mek-delo, napisan je 1605. godine i pred-stavlja kamen temeljac zapadnoevropske književnosti. Ruždijev Kihot je britak, inte-ligentan roman, prožet specifičnim humorom i namenjen savremenom čitaocu gladnom dela

koja ostavljaju trag u svetskoj književnosti.U trenutku kad mu je srce poskočilo,

premda ne možemo utvrditi tačan dan ili vreme, znao je da se zaljubio. Mada je gos-pođicu Salmu R. viđao samo na televizijskom ekranu, pomno prateći njene emisije, prele-pa i duhovita devojka osvojila je njegovo srce. Tada mu je sinula ideja: mora krenuti u po-hod i izboriti se za njenu ljubav!

Nove Subotičke novine i Vulkan izdavaštvo nagrađuju čitaoce

Ponovo nedelje predstavljamo po jednu aktuelnu knjigu Vulkan izdavaštva i nakon izvlačenja nagradićemo po dva sretna dobitnika

knjigom na poklon. Popunjen kupon sa fiskalnim računom prosledite Redakciji do srede u 13 časova.

Ime i prezime: ____________________________Adresa:____________________________Kontakt telefon:______________

Izvučeni prošlonedeljni

dobitnici knjige

„Pokrov tame”

Branimir StankovićSubotica

Vera MilodanovićSubotica

Novo delo Salmana Ruždija

„KIHOT”

AKCIJA BESPLATNE PROVERESLUHA U SUBOTICI

“POBEDIMO KRIZU ZAJEDNO”

Ukoliko Vam je tokom vanrednog stanja zbog slabi-jeg sluha bilo teš-ko da pratite in-formativne emisi-je i da u vanred-nim okolnostima komunicirate sa porodicom i prija-teljima, mogli ste da se uverite koli-ko je u životu bitan dobar sluh u sva-koj situaciji. Ukoli-ko sumnjate da ne čujete dobro, iskoristite veliku akciju u Audiovox-u i po-boljšajte kvalitet života.

Započnite kvalitetniji život posetom Audiovox-u a mi ćemo vam ponudi-ti: besplatnu proveru sluha (vrednost 2 000 dinara), besplatnu probu sluš-nih aparata, popust 5 000 dinara za privatnu kupovinu aparata, bez čeka-nja u redu uz zakazivanje termina, besplatno savetovanje u vezi sa slu-hom, nabavku na 12 rata za kupovinu aparata.

Osobe koje sumnjaju na ozbiljnije oštećenje sluha moći će da urade Besplatnu proveru u poslovnoj jedinici Audiovox-a u Subotici na adresi Branislava Nušića 2a. Broj besplatnih termina je ograničen i ukoliko želi-te da zakažete svoj termin pozovite na broj telefona 024 553 321, radno vreme je od 9 do 16 časova. Akcija traje do 20. Jula 2020. godine, zaka-žite svoj termin odmah.

2710. 07. 2020.174

SportPočela druga faza priprema u FK Spartak Ždrepčeva krv

Golubovima baza ZlatiborGolubovima baza Zlatibor

Nakon uvoda u Subotici fudbaleri Spartak Ždrepčeve krvi otpu-tovali su na Zlatibor gde će do 17. jula raditi na podizanju for-me pred novu sezonu u Super ligi Srbije.

Pre odlaska na Zlatibor, Spartak je poražen sa 0:1 od Radničkog iz Sombora, a bio je to meč koji je poslužio treneru Gaćinoviću da skenira igra-če koji su bili na probi, pred konačno utvrđivanje spiska fudbalera koji će raditi tokom priprema na Zlatiboru. Tako je put letnje baze krenulo 29 fudbalera, dok se čeka da trojici istekne period izolacije nakon što je test pokazao da su pozi-tivni na „korona virus”.

Na pripreme su krenuli golmani Dubljanić Mišo, Dokić Ivan, Dujmović Filip, centralni bekovi Tekijaški Nemanja, Ivančević Mihajlo, Rakić Slađan, Jović Filip, Branković Nemanja, Jančić Luka,bekovi Milošević Stefan, Miodragović Ilija, Mažić Ognjen, centralni vezni igrači Marčić Milan, Shimura Noboru, Tufedgžić Lazar, Lazić Jovan, Milić Andrija, Đurasović Aleksa, krilni gra-či Denković Stefan, Savković Mile, Srećković Nikola, Jovanović Strahinja, Vujanović Nikša, Andrušenko Maksim, Gojkov Da-mjan, napadači Šormaz Stefan, Bijelović Luka, Hrstić Srđan, Tripković Nikola, a priključio im se za sada i Nemanja Nikolić.

Prijateljski duel protiv Partizana je otkazan, protiv Zlatibora je odigran, u sredu su Golubovi igrali protiv Radnika, za danas je zakazana provera „B” timova Spartaka i Mladosti iz Lučana, 11. jula rival je Proleter iz Novog Sada, dan kasnije „B” tim igra protiv Železničara iz Pančeva, a 13. jula snage će odmeriti prvi timovi Spartaka i Mladosti. Poslednji meč je na programu 15. jula, a rival je Rad.

Nakon prve letnje provere i pobede protiv Zlatibora Vladimir Gaćinović, tre-ner fudbalera Spartaka, bio je zadovoljan viđenim.

– Treniramo tek pet dana i nismo još uvek u željenom ritmu nakon puta, pro-mene klime... Sve je to uticalo da budemo nešto lošiji u prvom delu igre. No, u nastavku je bilo bolje, imali smo više energije, a videlo se to i po rezultatu. Pro-verili smo 21 igrača u ovom meču i posebno sam zadovoljan mladim fudbaleri-ma koji su se nametnuli. Čekamo da se igrači koji nisu duže vreme trenirali vra-te u formu i da nam se priključe ostali – istakao je Gaćinović.

Fudbaleri Spartaka će, prema planu, raditi na Zlatibo-ru do 17. jula, nakon čega sledi završnica priprema u Subotici Posebno

sam zadovo-ljan zalaga-njem mladih igrača, sma-tra trener Gaćinović

jula se fudbaleri vraćaju

u Suboticu

17.

Pobeda nakon preokretaDva gola postigao mladi Hr-stić, jedan dodao Šimura

U prvom meču na Zlatiboru fud-baleri Spartak Ždrepčeve krvi savladali su ekipu Zlatibora. Novog superligaša Golubovi su savladali sa 3:2 (1:1), a ju-

naku pobedio bio je mladi Srđan Hrstić, dvostruki strelac.

Spartak je poveo u 20. minutu kada je mre-žu rivala pogodio Noboru Šimura koji je go-lom potvrdio da je teška povreda iz njega, te da će biti izuzetno korisna opcija u veznom redu Subotičana. U finišu poluvremena Zlati-bor je poravnao, golom Vukića u 45. minutu.

Vukić je pogodio i u 63. minutu, za najavu preokreta. Ipak, pobedu novopečenog super-ligaša sprečio je Srđan Hristić, golovima u 65. i 86. minutu meča.

Spartak ŽK: Dokić, Šimura, Tekijaški, Ra-kić, Jović, Marčić, Đurasović, Denković, Tu-fegdžić, Savković, Šormaz. Igrali su još: Hr-stić, Jovanović, Tripković, Srećković, Vujano-vić, Lazić, Milić, Miodragović, Branković, Jan-čić, Mažić.

Zlatibor: Stailković, Jezdimirović, Todoro-vić, Glišović, Milunović, Dašić, Đakovac, Sta-menić, Bijeloš, Vukić. Igrali su još: Rnić, Des-pić, Čupić, Ćirović, Mirković, Škodrić, Njeguš, Grujičić.

Sa „vrtićem” sedmi na tabeli

Statistika je potvrdila - protekle sezone fud-baleri Spartak Ždrepčeve krvi bili su najmlađi u Super ligi Srbije. Prosečna starost igrača u Subotici je 22,5 godina, ali to nije bila prepre-ka da Golubovi zauzmu sedmo mestu u Su-per ligi, odnosno u plej-ofu koji zbog prome-ne formata takmičenja, usled epidemiološke situacije, nije odigran.

Najstariji tim po proseku imala je Inđija sa 28,8 godina, dok je TSC iz Bačke Topole, de-bitant, ali i učesnik narednih evropskih takmi-čenja drugi po starosti sa prosekom od 27,2 godine.

Što se „večitih rivala” tiče, Zvezda je sa 24,4 godine nešto mlađa od Partizana sa 25 godina.

Srđan Hrstić (desno)

Bez virusa

Pre okupljana i početka pri-prema u Fudbalskom klubu Spartak Ždrepčeva krv urađe-no je testiranje na virus COVID -19. Svi nalazi su bili negativni, tako da su i pripreme počele po planu.

Podsetićemo, iz Spartaka su saopštili da su prilikom prethod-nog testiranja tri igrača bila po-zitivna, te da su u karantinu.

Nikolić trenira sa SpartakomNakon što je postalo jasno da Nema-

nja Nikolić neće dobiti novu šansu u Par-tizanu, nakon isteka pozajmice Sparta-ku, efikasni napadač se ponovo priključio ekipi iz Subotice. On već trenira sa Golu-bovima na Zlatiboru.

– S obzirom na to da su mi u Spartaku ukazali poverenje protekle sezone, ova opcija je bila najbolja u ovom trenutku. Šef Gaćinović i rukovodstvo Spartaka su mi i prošli put dali priliku, poznajem ekipu i da ne gubim vreme pripremaću se sa njima– istakao je Nikolić. Nemanja Nikolić

Autor: N. Stantić

28 10. 07. 2020. 174

SportObaveštenje Sport-skog saveza Subotice

Takmičenja uz saglasnost

Iz Sportskog saveza grada Subotice stiže saopštenje veza-no za organizaciju takmičenja u skladu sa trenutnom epidemio-loškom situacijom koje prenosi-mo u celosti.

„S obzirom na novonastalu si-tuaciju povećane aktivnosti ši-renja virusa COVID-19, molimo vas da nas obavestite o svim planiranim aktivnostima odr-žavanja sportskih manifestaci-ja i takmičenja tokom jula 2020. godine.

Održavanje sportskih ma-nifestacija i takmičenja tokom jula meseca dozvoljeno je je-dino uz saglasnost Resora za sport i omladinu grada Subotice i Sportskog saveza Subotice”, stoji u saopštenju.

Ostojiću istekao ugovor

Miloš Ostojić sada i defitnitiv-no nije golman Spartak Ždrep-čeve krvi. Prošlu polusezonu Ostojić je proveo kao pozajmlje-ni igrač u Kolubari, a nakon iste-ka ugovora sa Spartakom slobo-dan je da potraži drugu sredinu.

Osim Ostojića, u Spartaku više nije ni Otašević, kao ni Mi-lutinović, Milanović i Andrezinjo.

U subotu, 4. jula, počele je novi ciklus priprema Ženskog fudbalskog kluba Spartak. Pret-hodna sezona, okončana duplom krunom i dobrim rezultatima u Ligi šampiona, tera Golubice da novi takmičarski ciklus bude bar na istom nivou, ako ne i bo-lje, pogotovo što se evropske eli-te tiče.

Kako je istakao Boris Arsić, šef stručnog štaba ŽFK Spartak, plan je da pripreme traju šest nedelja, a one će svakako proći u nešto drugačijem ritmu nego ranije. Epidemiološka situacija nosi niz promena i nepoznanica, a tome će se, kako kažu u taboru Golubica prilagođavati.

– Start nove sezone je za sada 8. avgusta, tako da ćemo ima-ti dovoljno vremena da se pri-premimo. Daćemo sve od sebe

da period pred nama bude ispu-njen dobrim radom, jer nas če-kaju, tako se bar nadamo, izazovi na dva domaća fronta i u Evropi.

Za razliku od prethodnih go-dina prvotimke i stručni štab ne putuju na Zlatibor. U cilju da smanje rizik, u Spartaku su od-lučili da sve što treba urade u Subotici.

– Radimo u Subotici, a uz tre-ninge planiramo i prijateljske utakmice. Za sada planiramo če-tiri-pet utakmica, ali će i to biti komplikovan poduhvat. Neke lige u okruženju se još igraju,

negde je tek završeno, a uz ak-tuelnu situaciju će biti još teže. Trudićemo se da se što više pri-lagodimo situaciji, da odigramo utakmice koje budemo mogli i da spremno dočekamo početak takmičenja.

Ono oko čega nema dileme je-ste spremnost prvotimki i struč-nog štaba da se bore za nove titule.

– Devojke su veoma motivisa-ne, a uz takav pristup ćemo sve zacrtano lakše sprovesti u delo.

Nepoznanica će biti i prelazni rok, pandemija komplikuje stvari i na ovom planu. Iz Spartaka na-javljuju da će se potruditi da eki-pa buude što jača, a do tada su pr-vom timu priključili nekoliko ta-lentovanih igračica koje će mož-da dobiti i više prilike da igraju za prvi tim. A ako neko ume da ih svojim titulama motiviše, a isku-stvom nauči, onda je to na terenu svakako Violeta Slović koja će još jednom sa kapitenskom trakom oko ruke povesti Spartak.

– Odmorile smo se psihički, a kada je u pitanju fizika spre-mnost sigurno ni tu ne zaosta-jemo jer jer smo trenirale sva-kodnevno individualno. Dolazi-mo i iz reprezentativnih aktiv-nosti tako da spremno dočekuje-mo pripreme. Okrećemo se no-vim izazovima, starim ciljevima – poručila je Slovićeva.

Počele pripreme Ženskog fudbalskog kluba Spartak

Kompletan Kompletan rad u rad u SuboticiSuboticiU cilju izbegavanja zdravstvenog rizika Golubice neće putovati na letnje pripreme

Autor: N. Stantić

Boris Arsić

Nakon „duple kru-ne” apetiti Golubi-ca su ponovo veliki

8.avgusta se očekuje start nove sezone

Negativni nalazi

U skladu sa preporuka-ma rade u ŽFK Spartak, a u cilju da sve bude što je bolje moguće po pitanju zdravlja, prošle srede, pred početak priprema, odrađe-no testiranje na virus CO-VID-19. Na radost svih, niko nije imao pozitivan re-zultat, pa su pripreme po-čele kako je i planirano.

Nori Bognar prvo mesto

PSK Spartak imao je dvo-je takmičara na prvom kolu Prvenstva Srbi-je u sportskom penja-nju na prirodnoj steni,

u disciplini bolder, u konkurenciji seniora.

Prvo mesto u jakoj konkurenciji osvojila je Nora Bognar, dok je četvr-to mesto zauzeo Aron Tot.

Kako ističu iz Spartaka, rezultati su iznad očekivanja, jer takmičari nisu imali prilike da treniraju uobičajenim ritmom uz odlaske na penjališta.

Nora Bognar

2910. 07. 2020.174

SportMemorijal u malom fudbalu „Boris Popović Pop”

Sećanje koje ne blediSećanje koje ne bledi

Odmah po okončanju Kupa Srbije u mini-fudbalu, ljubitelji ma-log fudbala mogli su da uživaju u Memorijalnom turniru „Bo-ris Popović Pop” koji nastavlja tradiciju Letnjeg turnira u ma-lom fudbalu.

Nakon zanimljivih susreta, kulminacijom neizvesnosti lepih poteza finalnog dana, prvo mesto pripalo je ekipi Šeki enterijeri-Real impeks. Do trofeja su ovi veliki majstori malog fudbala stigli nakon pobede od 5:2 u duelu protiv vrlo do-brih igrača Pekare „Beli golub” iz Bajmoka. Najbitniji su u finalu bili uvodni golovi, a kada su Bajmočani „raširili” igru, pokušavajući da stignu do poravnanja, usledili su brzi golovi koji su otklonili dilemu. U meču za treće mesto jed-naka neizvenost, ali i pobeda ekipe NTM „Čikerija” od 3:2 protiv tima „Došlov company”. U ranijim duelima, u po-lufinalima, ekipa Šeki enterijeri-Real impeks salvadala je NTM „Čikeriju” sa 2:1, dok su Bajmočani iz Pekare „Beli golub” posle izvođenja penala sa 5:4 (0:0) savladali polet-nu ekipu „Došlov company”.

Uz trofej, prelazni pehar i novčanu nagradu, u prvopla-sirnu ekipi stiglo je i priznanje za najboljeg igrača, a po-neo ga je Veselin Gunerinić. Najbolji golman turnira bio je Stefan Ristić (Pekara „Beli golub”), a nabolji strelac je Momčilo Arežina („Došlov company”). Prizanja su naj-boljima uručili Goran Popović, organizator takmičenja, i Dejan Vuković, generalni sekretar Sportskog saveza Su-botice, a iz ove organizacije su, uz podršku lokalne sa-mouprave, i pomogli turnir odigran na terenu u Prvomaj-skoj ulici.

Turnir je bio i humanitarnog karaktera, umesto ulazni-ca prikupljali su se dobrovoljni prilozi za lečenje Leona Đakovića. Uz prikupljena sredstva humanost su pokaza-li i učesnici završnih mečeva. Dogovorom finalista pre za-vršnog meča obezbeđeno je 30.000 dinara od nagrade za prvo mesto, a momci iz ekipe NTM „Čikerije” odrekli su se kompletne nagrade za treće mesto (20.000) dinara.

Šeki enterijeri-Real impeks: Vukoslavović, M. Guberinić, V. Guberinić, Popović, Prijić, Romić, N. Nedić, G. Nedić, Čičić, Celin, Vulović.

Pekara „Beli golub” Bajmok: Ristić, Lebović, Maravić, La-zić, Stanić, Krvavac, Šušnjar, Cvetković.

NTM „Čikerija”: Vuković, Masalušić, Milanović, Rančić, Vizin, Skenderović, Bojić, Baj-čev, Gabrić.

„Došlov company”: Pauno-vić, Gavrić, Žiža, Đurović, Ši-jačić, Zolnajić, Došlov, Arežina.

Zanimljivi mečevi obeležili su završnicu turnira posve-ćenog prerano preminulom fudbaleru

Memorijal „Boris Popo-vić” nastavio kontinuitet Letnjeg tur-nira u malom fudbalu

Nastavljena tradicijaPlivačka takmičenja na Zob-natičkom jezeru

Na Zobnatničkom jezeru u Bač-koj Topoli održana su tradicio-nalna plivačka takmičenja u or-ganizaciji Saveza za daljinsko, maratonsko i masters plivanje,

uz učešće takmičara subotičkih klubova Spartaka i Spartak Prozivke.

Održano je 14. Otvoreno prvenstvo Srbije u plivanju na otvorenim vodama, na 5 i na 3 km, uz nastup članova Spartak Prozivke. Bo-rislav Fermanović je u trci na 5 km bio sed-mi u apsolutnom plasmanu, a prvi u kate-goriji, dok je Bojana Fermanović bila peta u kategoriji. U trci na 3 km Borislav je bio tre-ći u apsolutnom plasmanu, a prvi u kategori-ji i među muškarcima, dok je Bojana bila prva u kategoriji.

Održan je i 16. „Topolski maraton”, odno-sno 10. Otvoreno prvenstvo Srbije u masters plivanju, na 3 km. Uspešni su bili takmičari Spartaka, Ana Vukičević je bila druga u svojoj starosnoj kategoriji, Ištvan Priboj, koji je bio i najstariji učesnik sa 82 godine, bio je prvi u kategoriji.

Autor: N. Stantić

Prvoplasirana ekipa Šeki enterijeri-Real impeks

Veselin Guberinić

Momčilo Arežina

hiljada dinara usmerili su učesni-ci završnice u hu-manitarne svrhe

50

Ana Vukičević i Ištvan Priboj

Bojana i Borislav Fermanović

Autor: N. Stantić

Sekretar posetio najbolje veslače

Goran Marinković, generalni sekretar Sport-skog saveza Srbije, posetio je Veliko Gradište, a tom prilikom je posetio i trening reprezenta-tivaca Srbije u veslanju. Među najboljim vesla-čima Srbije je i Subotičanin Martin Mačković, trenutno član Partizana iz Beograda.

Da podsetimo, Vasić i Mačković su za Srbi-ju obezbedili olimpijsku normu za dvojac bez kormilara, a izbor posade koja će se u dvojcu takmičiti na OI tek treba da dođe na red, jer je poznato da je najveća svetska sportska smo-tra sportista u Tokiju, prvobitno planirana za ovu, 2020. godinu, odložena za 2021, zbog pandemije koronavirusa.

30 10. 07. 2020. 174

Sport

Otkazan „Subotički polumaraton”

Zdravlje na prvom mestu

Kako su saopštili iz Sportskog udru-ženja „Horizont” koje stoji iza or-ganizacije „Subo-

tičkog polumaratona”, četvr-to izdanje trke koja je u rekor-dnom roku okupila veliki broj učesnika, biće otkazano.

Naime, zbog bezbednosti tr-kačke zajednice trka zakazana za 30. avgust se otkazuje.

Iz „Horizonta” ističu da će sredstva dobijena od lokalne samouprave i sponzora vrati-ti, a da će već uplaćene kotiza-cije biti prebačene takmičarima za naredna izdanja „Subotičkog polumaratona”.

„Subotički polumaraton” je iz godine u godinu rastao, a za če-tvrto izdanje se očekivalo i više od 2.000 učesnika. Zdravlje je u ovom slučaju na prvom me-stu, a u „Horizontu” će se tru-diti da svako naredno okuplja-nje ljubitelja polumaratonske distance bude sve kvalitetnije i zanimljivije.

Na Paliću je prote-klog vikenda odr-žana prva jedrili-čarska regata ove godine. Reč je o

tradicionalnoj Prvomajskoj re-gati koja je, zbog poznate epi-demiološke situacije, održana tek početkom jula. Kako je to i običaj, regata je bila i prva iz kalendara Prvenstva Srbije.

Takmičenje u organizaciji Je-driličarskog kluba Palić okupi-lo je 91 takmičara iz 10 srpskih klubova, a međunarodni karak-ter dodali su gosti iz Mađarske. Vremenski uslovi su omogući-li pet trka, tako da je regata bila uspešna, odnosno bodovanje regularno.

Domaći takmičari su bili za-paženi, pre svih Tihomir Zakić i Kristina Boja koji su na kraju za-služili prva mesta. Zakić je do zlata stigao u klasi finn, dok je

Kristina Boja bila najbolja u klasi 4.7. U klubu domaćinu ostaju još dve bronze, Danilo Bešić je bio treći u klasi laser standrad, a Ne-nad Zakić u klasi optimist.

– U klasi finn bilo je sedam je-drilica, a reč je o najboljim ta-kmičarima Srbije, dok je uz nas bio i jedan korektan takmičar iz Mađarske. Prvog dana takmiče-nja smo imali tri trke, u sve tri sam bio prvi i već je tada bilo ja-sno da sam prvi favorit za visok plasman. Drugog dana takmi-čenja vreme je dozvolilo samo

jednu trku, nisam učestvovao na njoj, dok sam u nedelju ponovo osvojio prvo mesto – ističe Tiho-mir Zakić.

Prema rečima osvajača zlata vremenski uslovi su bili korektni, vetar je bio na nivou slabiji-sred-nji, ali ga je ipak bilo dovoljno da se održi pet trka tokom tri dana.

– Imali smo veliku pauzu ove godine zbog epidemiološke sita-cije, a ova regata je bila planira-na još za maj, kako je to i tradi-cija. Bilo je odlaganja zbog van-rednog stanja, a kako smo ima-li dosta jedrilica van Srbije, to je dodatno zakomplikovalo stva-ri i odložilo početak takmičenja. Važno je da je održana bar prva regata Prvenstva Srbije, to je mi-nimun da se proglase pobednici. Niko ne može da prognozira ka-kva će dalje biti situacija, a ako sve bude po planu, naredna re-gata državnog takmičenja je 24. jula, na Golupcu.

Dobre utiske prenosi i Kristi-na Boja, prvakinja Srbije.

– Odlično je bilo na takmiče-nju, pogotovo prvog dana kada smo imali tri uspešne trke, dok nas vreme baš i nije poslužilo u subotu i nedelju. Izuzetno sam zadovoljna rezultatom, jer sam do njega došla nakon pobede u svakoj trci. Konkurencija je bila jaka, bilo je više takmičara u kla-si nego prethodnih godina, ali sam uspela da budem dobra iz nastupa u nastup.

Na Paliću održana prva jedriličarska regata ove godine

Prvomajska Prvomajska regata, regata, a u julua u juluZlatnim medaljama okitili se članovi JK Palić Kristina Boja i Tihomir Zakić

Autor: N. Stantić

Konkurencija na takmičenju bila je vrlo dobra, uz neke od najboljih učesnika iz Srbije

4medalje osvojili su takmičari JK Palić

Bez odluke

Još uvek nema odluke kako će se igrati nova rukometna se-zona, ni posle nove sednice Skupštine Rukometnog save-za Srbije. Ne postoji jedinstve-ni stav klubova oko odluke Sa-veza da se Arkus super liga pro-širi na 16 klubova.

Podsetićemo, na prethod-noj Skupštini klubovi nisu bili za proširenje Lige, pa je odlu-ka vraćena na preispitivanje UO RSS koji je nedavno potvrdio pr-vobitnu ideju.

Kup Srbije u biciklizmu

Poslednjeg vikenda juna u Šidu je održan prvi Kup Srbije, a trka je bodovana i za Kup Vojvodine.

Takmičari Spartaka su nastupili u više kate-gorija. Kod poletaraca Marko Tikvicki je bio prvi u Vojvodini i osmi u Srbiji, kod mlađih kadeta Balint Miškolci bio je peti i deveti, kod kadeta Mark Perčić bio je drugi i četvrti, dok je kod ju-niora Mihajlo Bolić bio treći na Kupu Vojvodine, odnosno deveti na Kupu Srbije.

3110. 07. 2020.174

Sport

Prošlonedeljni trkački dan u Su-botici nagovestio je ko su glavni favoriti u ovogodišnjoj genera-ciji četvorogodih kasača kojima predstoji „Srpski kasački derbi”.

Grlo Montecatini je dobilo „Probni derbi”, pa se sa pravom može svrstati u grupu ka-sača koji su pobedi bar malo bliži od ostalih.

– Ne možemo reći da je ovo naša najbolja generacija derbista, ali je svakako solidna, sa nekoliko vrlo kvalitetnih grla – govori Brani-slav Mukić, naš najuspešniji vozač kasača, koji je i bio na sulkama pomenutog Montecatinija.

Favoritima se, kaže Mukić, mogu smatrati grla koja su do sada najviše pokazala.

– Tu je svakako San Siro, grlo koje je osvo-jilo dvogodačko i trogodačko Prvenstvo Srbi-je, trku „Somborskih novina”, ima najviše po-beda u generacijskim trkama. I Montecatini se odlično pokazao, u 9 startova imao je 7 pobe-da i 2 druga mesta. Ne stavljam ova grla ispred svih, ali su svakako grla vredna pažnje. Naj-veću konkurenciji činiće grla iz štale „Animal Trade”, četiri konja koja smo već gledali na našim hipodromima i dva koja se pripremaju u Švedskoj i koji su još uvek nepoznanica.

Nepozanica je i kalendar trka. Taman je se-zona krenula, taman su se konjari sustigli, dobili termine trka, a sada je sve ponovo neodređeno.

– Od kalendara takmičenja zavisi priprema konja, tempiranje forme, odabir trka. Sada, kada se trenutnoj epidemiološkoj situaciji ne vidi kraj, teško je bilo šta prognozirati, sem da će to itekako uticati na formu konja. Ne mora sve da bude kao što je „na papiru”.

Mukići su u svojoj štali imali dva favorita, San Sira i Montecatinija, ali to više nije tako.

– San Siro ima novog vlasnika, i za njega je nastupao u dve trke, i osvojio prvo, a prošle ne-delje treće mesto. Moj otac Ivica je ovo grlo vo-zio tokom cele karijere, i kao dvogoca i trogo-ca, a na osnovu dve trke vlasnik je odlučio da grlo preseli na drugu adresu. Na žalost, ima lju-di koji ne mogu da shvate da u sportu ne može-te baš uvek da pobedite. Žao nam je zbog San Sira, to je vrhunski konj, čuvali smo ga za Derbi, polagali u njega velike nade, ali tako se desilo.

A ako neko zna kako se dobija Derbi, onda je to svakako Branislav Mukić. Prvi, od sedam, dobio je 1995. godine. Tada je, kao osamnae-stogodišnjak, postao najmlađi pobednik Der-bija u istoriji, sa grlom Lucibel.

– Posle sam vezao još dva, sa grlima Jessy Way i Palaco, pa sam mislio da se Derbi lako osvaja, a u stvari je daleko od lakog. Moj otac, na primer, ima izuzetnu karijeru od 50 godina, ali Derbi nije uspeo da osvoji. Možeš da budeš fa-vorit, da imaš odlično grlo, ali ako se sve „kocki-ce”, a ima ih mnogo, ne poklope, nema pobede.

Uz pomenuta grla tu su i slavlja sa Troka-derom i Living Lineom (triple krune), Abom, Swingom, ali se kao najdraži izdvajaju se prvi, sa Lucibelom i treći sa Palacom, kada su cen-trimentri odlučivali da li će slava pripasti baš Palacu, ili Hitu sa Antunom Oračićem.

Moguće nove promene kalendara stavljalju ko-njare na muku po pitanju tempiranja forme za „trku života”

Za Derbi moraju sve „kockice” da se poklope, da svane takav dan

derbi titula ima

Mukić

7Za Derbi mora Za Derbi mora svanuti dansvanuti dan

Autor: N. Stantić

Plasman u viši rangOK Win Volley iz Subotice novi je član Prve Vojvođanske lige

Ženska seniorska ekipa Odbojkaškog kluba Win Volley plasirala se u Prvu vojvođansku ligu, pošto je u minuloj sezoni ostvarila 9 pobeda iz isto toliko mečeva u Drugoj voj-vođanskoj ligi, grupa „B”. O dominaciji sa-

stava trenera Dragane Bašić svedoči i osvojenih 27 setova, naspram 4 izgubljena.

– Win Volley od svog osnivanja teži usavršavanju i afir-maciji mladih igračica, koje su do ovog rezultata stigle uz pomoć nekoliko iskusnijih članica tima. I pored toga što su starije igračice unosile sigurnost, veliki uspeh stigao je kao rezultat timskog rada i pozitivne atmosfere unu-tar najmlađe ekipe u šampionatu. Dobar rad zapazili su i u odbojkaškom savezu pa je određenim igračicama ove ekipe tokom sezone stigao poziv za selektivne treninge perspektivnih pionirki koji su održani u Zrenjaninu i Be-čeju. Najbolje igračice sa ovih okupljanja mogu da posta-nu članice pionirske reprezentacije Srbije – ističu u Win Volleyu, kome je protekle nedelje i uručen trofej za pobed-nika takmičenja.

Nakon kratke pauze klub nastavlja sa radom i posebnu pažnju posvećuje razvoju mladih talenata. Treneri ističu da nije važno da li budući članovi poseduju određeno od-bojkaško znanje ili se tek pripremaju za prve odbojkaške korake, važno je jedino da postoji želja da upoznaju ovu magičnu igru. Svi zainteresovani mogu da se jave na ne-kom od treninga koji se održavaju ponedeljkom i četvrt-kom od 17 sati i subotom od 9,30 na terenima SC „Bren-dSu” na adresi Sutjeska 67a ili na broj telefona 064/220-33-18, kod trenera Dragane Bašić.

Autor: N. Stantić

32 10. 07. 2020. 174

Sport

Godina 2003., proleće, be-lom bojom iscrtani te-reni za mini-odbojku na trgu ispred Gradske kuće. Gomila dece, lop-

te lete na sve strane, vriska, graja, ra-dost, smeh i suze... I u svoj toj galami meč za prvo mesto, devojčice se bore, među njima se visinom, ali i igrom ističe Sanja Malagurski. Sedamnaest godina kasnije, slična situacija. Isti-na, manje je dece, manje terena (zbog nestabilne zdravstvene situacije), ali je ista emocija na licima devojčica sa obe strane mreže. I među njima opet Sanja Malagurski, u drugačijoj ulozi, kao promoter takmičenja za decu, bo-gatija za niz utakmica, klubova, drža-va, pa i kontinenata, bogatija za jedno veliko odbojkaško i životno iskustvo, ali i sa evropskim zlatom osvojenim 2011. godine.

– Za nas je ovaj turnir u najmanju ruku, bio kao učešće na olimpijskim igrama. Sećam se da su nam najveće protivnice bile „Simpsonke”, i da smo se sa njima sastajale u finalu – seća se Sa-nja Malagurski koja je sa nizom klupskih priznanja, a pre svega sa evropskim se-niorskim zlatom najuspešnija subotička odbojkašica.

U razgovoru za „Nove Subotič-ke novine” otkriva da je o odboj-ci znala „taman toliko da misli samo o tome da se igra i uživa (mada sam već sa 12 godina bila poprilično ta-kmičarski nastrojena), da pokaže šta zna, da iskoristi visinu i udari loptu što jače može. Da se druži, pomogne saigračicama”.

– Odbojka je za mene bila ljubav. Naj-veća na svetu. Bila i ostala! Vrlo brzo sam pokazala da je to sport koji je total-no za mene, da imam lepu koordinaci-ju i smisao za loptu, talenat. I tako je sve krenulo.

Odbojkašku veštinu učila je prvo u Odbojkaškom klubu Subotica. Seća se Sanja tih dana, trenera Radoslava Svir-čeva, te da je delila teren sa starijim igra-čicama koje su joj pomogle da razvija ve-liki talenat.

– Nale, Lela, Smiljo, Sanja, Brano, du-gujem vam jedno veliko hvala!

Nekoliko godina kasnije talenat je po-tvrđen pozivom iz Slovenije. Tamo Sa-nja upoznaje život profesionalnog spor-tiste. Brzo je prerasla i Sloveniju, po-sle dve predivne godine, usledili su novi klubovi, države. Igrala je u Rumuniji, Sr-biji, Italiji, Brazilu, Poljskoj, Turskoj, pa opet u Italiji.

– Ako bih morala da izdvojim, najlep-ša sezona u svakom smislu je definitiv-no bila u Brazilu – i ona je podrazume-vala sve. To je nacija koja živi za sport, za odbojku. Savršeno organizovan klub, predivna oprema - jedna od retkih u ko-joj smo se osećale kao devojke! Briga o nama, da budemo zdrave, srećne i na-smejane je bila na najvišem mogućem ni-vou. Delila sam teren sa najboljim igra-čicama sveta Sheillom, Thaisom, Fabio-lom, Adeniziom... Zemlja koja me je oča-rala i osvojila, i gde težim da odem po-novo u možda nekom drugom svojstvu je Italija. Zemlja mojih snova, zemlja u kojoj sam odigrala najbolju sezonu (2016/17), koja me je naučila da razmi-šljam na određeni - zreliji način, ali i da uživam u sebi i onome što sport pruža.

Najvrednije priznanje je svakako zlat-na medalja sa Prvenstva Evrope 2011 go-dine. Uz medalju, tu su i posebne emoci-je koje se ne zaboravljaju.

– Moja, a i istorija srpske odbojke je bila ispisana. Emocije? Prvo je – ponos. Ponosna na sebe samu, ekipu, i celu na-ciju. Zatim – sreća. Zahvalna sam Bogu što sam dobila najlepšu nagradu posle teške povrede... To je bio trenutak u ko-jem sam se samo prepustila, uživala, pla-kala, pevala, igrala kolo nasred hale „Pi-onir”. Naravno da i dan danas gledam snimke, i svaki put se naježim. Jedin-stveno iskustvo zaista! Nažalost, baš ve-zano za to iskustvo je ostala i jedna ne-ostvarena želja, a to je da se popnem na naš čuveni balkon Skupštine i sa svima podelim svoju sreću – govori Sanja koja je igrala i na Olimpijadi 2008. godine.

Karijera je bila bogata, uspesima, me-daljama, blistavim momentima i po tome će biti upamćena. No, život je no-sio i druge izazove.

– Život smo počeli svi da podrazu-mevamo. Kao i zdravlje. Prestali smo da

uživamo, da se zabavljamo i smejemo, a počeli preterano da brinemo, razmišlja-mo. Tokom karijere susrela sam sa naj-težim sportskim povredama i operaci-jama, koje su sigurno ostavile psihološ-kog i fizičkog uticaja na mene. Nažalost i neke životne situacije i porodični iza-zovi su me naterali da se malo više ner-viram i tako sam nešto ranije odlučila da se povučem sa terena, usled zdravstve-nih problema i hormonalnog disbalan-sa - koji zaista ne bih poželela nikome. Sada se zaista osećam odlično. Treba-lo mi je mnogo hrabrosti i snage da pre-sečem i odbojku ostavim po strani, i po prvi put posle mnogo godina izaberem svoje zdravlje i sebe. Iako sam bila sigur-na u svoju odluku, često sam se preispi-tivala kada mi dođe neko sa rečenicom: „Pa ti si mlada, mogla si još nekoliko go-dina da igraš sigurno”. Da sam mogla, igrala bih, i tu završim svaku priču. Pre-stala sam da se objašnjavam i pravdam.

Iako je karijera završena, to ne znači da je druženje sa sportom gotovo, a pred Sanjom su nove prilike za dokazivanjem.

Radi kao tim menadžer u Crvenoj zve-zdi, a znači joj ogromno profesionalno iskustvo, a tu su i druge zanimacije.

– Imamo porodičnu proizvodnju do-maće rakije pod tatinim kormilom, i ja sam započela jedan interesantan pro-jekat, oformila sam svoj brend za gar-derobu, i za koji me vezuje brdo ideja i planova.

Trenutno živi i radi u Beogradu, ali to ne znači da je na Suboticu, iz koje je otiš-la maltene kao dete, zaboravila.

– Volela bih da u budućnosti nađem i svoje parče odbojkaškog neba nad Su-boticom, jer to nisam nekako potpuno doživela i okusila sve do sada, zbog ra-znih okolnosti. Radujem se svemu što me čeka u budućnosti, vezano za odboj-ku, i van nje.

Sanja Malagurski posle sedamnaest godina po-novo učestvovala u turniru u odbojci na ulici

Nedostaje parče odbojkaškog neba nad SuboticomSa nizom medalja i trofeja, pre svega sa titulom seni-orske prvakinje Evrope, Sanja Malagurski je najbolja subotička odbojkašica, a na svoju karijeru je ponosna

Da sam mogla, igrala bih, i tu završim svaku priču

Kao dete na turniru u Subotici Život je tek pred njom!

Momenat za ponos i sreću - Sanja Malagurski sa evropskim zlatom

Autor: N. Stantić