Priboj, Prijepolje, Sjenica i Nova Varo{ 15 godina grade zajedni~ku deponiju Banjica

Prelazno re{enje jo{ traje Strana V

PETAK, 18. januar 2019, broj 7781/608, godina XXII, cena 40 din, 30 den, 1 KM, 0.7 EUR (CG), 5 kuna www.danas.rs

Uro{ Slavkovi}

De~ak koji obe}avaStrana VII

Radosav Vasiljevi}

Godine investicionih poduhvata Strane IV-V

Prijepoljski bud`et u 2019. godini

Nedostajuprojekti ikadrovi

Strana II

M. \

erle

kGradona~elnik Novog Pazara Nihat Bi{evac o radu u pro{loj i planovima u ovoj godini

Bitan zdrav politi~ki ambijent

Novi Pazar - NihatBi{evac, gradona~elnikNovog Pazara zadovo-ljan je postignutim upro{loj, a za ovu godi-nu najavljuje nove pro-jekte. „Novi Pazar jepro{le godine bio veli-ko gradili{te i taj trendnastavi}emo i u ovojgodini. Asfaltirali smo50 ulica, od ugovore-nih vi{e od 80. Nepovoljni vremen-ski uslovi, na po~etku gra|evinskesezone, omeli su nas da uradimo vi-{e, ali sve {to je zapo~eto bi}e zavr-{eno ove godine. U bud`etu smoplanirali 300 miliona dinara da ulo-`imo u izgradnju putne infrastruk-ture“, ka`e Bi{evac, podse}aju}i dasu, posle devet godina, nastavljeniradovi na obilaznici oko grada.

Na pitanje za{tosu opet izostale di-rektne investicije,Bi{evac odgovarada je lo{a infra-struktura glavnirazlog. „Nedosta-tak auto puta, uda-ljenost od aerodro-ma i lo{a saobra-}ajno-magistralnainfrastruktura, glav-

ni su razlozi za izostanak stranih in-vesticija. Ekonomska ra~unica ino-stranih investitora je nemilosrdna.Mislim da je na{ najve}i potencijalna{a dijaspora i od njih, uglavnom,o~ekujem ulaganja. Sada su oninajve}i pokreta~i privrede u ovomgradu“, smatra novopazarski gra-dona~elnik. S. N.

Strana III

Prijepolje - Od po~etka ove godinesneg je skoro svakoga dana padao napodru~ju prijepoljske op{tine. Na ne-davnoj sednici [taba za vanredne situa-cije, koji je zasedao u skladu sa svojimnadle`nostima, zauzet je stav da ipak ni-je bilo uslova za progla{avanje vanrednesituacije, ali je upu}en apel javnim slu-`bama, mesnim zajednicama i gra|ani-ma da poka`u maksimalnu odgovor-nost, svako u svom delokrugu, kako bise lak{e podnele posledice snega i rela-tivno niskih temperature koje su povre-meno iznosile i minus 15 stepeni.

[tab za vanredne situacije, kojim jepredsedavao zamenik komandantaStanko Kijanovi}, zaklju~io je da je sta-nje u op{tini Prijepolje u granicama re-dovnog. „Direktori ili ovla{}eni pred-stavnici komunalnih i javnih slu`bi suizvestili [tab o situaciji u svom delo-krugu rada i na osnovu toga smo jed-noglasno zaklju~ili da jo{ nema uslovai realnih potreba za progla{avanje van-

redne situacije“, rekao je Stanko Kija-novi}, zamenik predsednika op{tine izamenik komandanta [taba za van-redne situacije. [tab je informisan oukupnom stanju izme|u dve sednicekao i o novim koli~inama snega kojesu u me|uvremenu znatnije ote`ale si-

tuaciju posebno u planinskom deluop{tine. Zaklju~eno je da javne i ko-munalne slu`be i preduze}a poja~ajude`urstva i mobilne ekipe koje }e uzredovne poslove biti spremne da rea-guju u slu~aju potrebe, rekao je on.

[tab je formirao tro~lanu komisijukoja }e koordinirati sa predsednicima

mesnih zajednica aktivnosti na ~i{}enjuprigradskih i lokalnih puteva, kao i pru-`anju svake druge eventualne pomo}i.Zamenik komandanta [taba je istakaoposebnu odgovornost predsednika me-snih zajednica u organizovanju ~i{}enjalokalnih puteva u svojim sredinama kao

i proceni prijava gra|ana za pru`anjepomo}i. [tab je apelovao na gra|ane dapoka`u solidarnost i spremnost u ~i{}e-nju ulica ispred svojih stambenih obje-kata, kao i na inspekciju da strogo spro-vodi Odluku o obavezi vlasnika poslov-nih prostora u centru grada o ~i{}enjutrotoara ispred svojih lokala. I. H-D.

Sneg u prijepoljskom kraju

Stanje u op{tini u granicama redovnog

Do 80 centimetara snega Snega, do sredine ove sedmice , bilo je do 25 centimetara u gradu, a u planin-

skom delu op{tine i do 80 centimetara. Pre desetak dana, u selu Bran~i}i kod Prije-polja, umrla je ena od 78 godina, koja se smrzla na putu do svoje ku}e u tom selu.

[tab apeluje na solidarnost: ^i{}enje snega u Prijepolju

Nihat Bi{evac

Foto:

S. @u

pljan

in

petak, 18. januar 2019.II

NO

VOPA

ZARS

KE

SLIK

E I P

RILI

KE

[areSne`ne padavine su nova ~ar{ijska dokona ozbiljna pri~a.

Pao sne`ak beli kad mu je vreme, ali u nevreme iznena|enja.Padao je ujedna~eno po celoj ~ar{iji, a prioriteti ~i{}enja kad sestigne po tesnim sokacima. Pao sne`ak beli, pa prekrio ibregove sme}a, ~ije je odno{enje redukovano. I u belini, ne{tose crni. Na ulazu u novi internisti~ki blok se crni, {areni i kvasi.]ebe za ispod noge o tro{ku ustanove, za ono preko sebe otro{ku pacijenta. Ima se, mo`e se. Jedno jutro na„ambasadoru“ toplina pustinje sa kamilama, drugo jutro, da sevidi da se ima, romboidno obi~no }ebe. Obri{u se mokre~izme, pa se krene u prebrojavanje izvr{enih operacija. Nikokao mi u samopromocijama. Neka se {areni ispred i naulazu,po krugu je i onako klizaljka. Portiri su odgovorni za}ebaste otira~e. I portir postao organ odlu~ivanja. [aren }ilimvijugama. Iz prestonice nam sti`u vesti, da je zbog posetevisokog gosta iz inostranstva, aktuelna pesma „Ne naginji sekroz prozor“. Pri~a}e nam oni, koji su, za slobodan dan, oti{li dama{u i aplaudiraju visokom gostu. Malo da se pro{ara pozemlji Srbiji. Za svaki slu~aj i da ova ~ar{ija ima svojepredstavnike. Unosno je biti vi|en na velikom skupu. De`urnisavesno pi{u pluseve i minuse. S. N.

Delegacija BNV u Sarajevu

Prijepolje - Bud`et op{tine Prijepo-lje u 2019. godine iznosi milijardu i 251milion i 156 hiljada dinara, a ono {topostaje karakteristika je stalni suficit,odnosno neutro{ena sredstva se pre-nose iz godine u godinu, pa je u 2019.preneto vi{e od 111 miliona dinara.

Planirani kapitalni izdaci iznose343 miliona i 592 hiljade dinara. Te pa-re bi}e raspodeljene na 37 stavki, a naj-ve}i iznos je za put Kolovrat-Selja{ni-ca, skoro 113 miliona dinara. Sledi fi-nansiranje obaveza za rekonstrukcijujavne led rasvete od 20 miliona dinarai rekonstrukcija zgrade Op{tinskeuprave 15 miliona dinara. Po 10 mili-ona dinara planirano je da se ulo`i u iz-gradnju gara`e za vozila JKP „Lim“ izavr{etak vodovoda za naselje Ravne.Sve ostalo „kapitalno investiranje“ neprema{uje iznose od {est miliona dina-ra. Mnogo pa`nje i na javnoj raspravi i

sednici Skup{tine op{tine posve}eno jeprojektima koji nedostaju i bez kojih sene mo`e vi{e konkurisati za bilo kojasredstva. To postaje ozbiljan problemprijepoljske op{tine, pa je planirano dase za izradu projekata ulo`i ove godine36, a slede}e dve po 40 miliona dinara.Ono {to nedostaje za sada je informa-cija o kakvim je projektima re~, {ta suprioriteti i kakva je vizija ulaganja unarednom periodu, uz procenu stal-nog opadanja broja stanovnika zbogponovnog talasa migracija koji nas jesvrstao me|u op{tina gde je najizra`e-nije iseljavanje. Broj zaposlenih u Op-{tinskoj upravi nas, pak, svrstava u op-{tine koje su se „racionalno pona{ale“,ali stalno se isti~e da nam nedostajustru~ni kadrovi, pa je logi~no pitanjekoga smo to sve zapo{ljavali i da li }e„usvojenu“ a nakaradnu „praksu“ me-njati politi~ke nomenklature.

Za funkcionisanje Op{tinske upra-ve, odnosno „za op{te usluge lokalnesamouprave“ izdvaja se skoro 236 mi-liona dinara. U taj iznos „ulazi“ i teku-}a bud`etska rezerva koja je stigla do48 miliona dinara. Od ostalih korisni-ka bud`eta, u prvom planu je pred-{kolsko zbrinjavanje dece za {ta je pla-nirano ulaganje od skoro 115 milionadinara. Za komunalnu oblast planira-na sredstva iznose ne{to vi{e od 93 mi-liona dinara. Osnovnom obrazovanjupripada oko 85 miliona dinara, a sred-njem 48 miliona dinara. Za socijalnu ide~ju za{titu planirano je oko 65 mili-ona dinara. Od ustanova kulture najvi-{e pare odlazi u Dom kulture, oko 37miliona dinara. Biblioteci „Vuk Kara-d`i}“ pripada oko 22 miliona, a Muze-ju oko 15 miliona dinara. Istu sumudobi}e i Turisti~ka organizacija kojojse iz godine u godinu opredeljuje svevi{e sredstava, te su za nekoliko godi-na. utrostru~ena. Sli~no je i sa ulaga-njem u informisanje. Godinama je tajiznos bio samo tri miliona dinara po~emu je prijepoljska op{tina bila na za-~elju u dr`avi. Potom je stanje „popra-vljeno“ tako {to su sredstva dupliranapre neku godinu, a za 2019. mediji mo-gu da projektima konkuri{u za iznosod 10 miliona dinara. Za poljoprivre-du bud`etska sredstva kre}u se oko 27miliona, koliko i za razvoj sporta, a zazdravstvenu za{titu 20 miliona dinarakoliko i za lokalni ekonomski razvoj.

I. Had`agi} Durakovi}

Prijepoljski bud`et u 2019. godini

Nedostaju projekti i stru~ni kadrovi

Novi Pazar - Novim Zakonom otransfuziji predvi|eno je da dobro-voljno davanje krvi mogu da organi-zuju Institut za transfuziju krvi Srbi-je i Crveni krst, da jedino tako mo`eda se prikuplja, a nikako namenskikako je do sada bilo. Po tim odred-bama, Novi Pazar }e dva puta me-se~no organizovati akcije dobrovolj-nog davanja krvi i na taj na~in, zanesmetano zbrinjavanje pacijenata.obezbe|ivati 130 jedinica krvi. Prva

ovomese~na akcija, odr`ana je pretri dana. Pozivu se odazvalo 68 hu-manitaraca i za pet sati prikupljenesu 52 jedinice krvi. Ve}i odziv do-brovoljnih davalaca krvi spre~ili susezonski virusi i prehlade. Preosta-lih 78 jedinica krvi bi}e prikupljeno29. januara, kada je zakazana drugaakcija. Novopazarskoj Op{toj bolni-ci godi{nje treba 1.900 jedinica krvi.

S. N. U DVE RE^I

ZA GUSINJE 30 ODSTO VI[E NOVCAGusinje - Vlada Crne Gore svakodnevno je fokusirana na pobolj{anje kvaliteta ivota gra-

|ana posebno na sjeveru zemlje, saop{teno je u Gusinju na sastanku premijera Du{ka Marko-vi}a i lokalnog rukovodstva na ~elu s predsjednicom Op{tine Anelom ^eki}. Zbog toga je zaGusinje opredijeljeno 30 odsto vi{e novca iz bud`eta nego pro{le godine, saop{teno je tokomsastanka. Premijer Markovi} je naglasio da je za rekonstrukciju lokalnih puteva u op{tini Gu-sinje opredijeljeno 200.000 evra, {to je tri puta vi{e nego {to je izdvajano ranije. Podsjetio je daje iz Kapitalnog bud`eta najvi{e opredijeljeno za sjever te da nema razvoja bez unapre|enja in-frastrukture. Ovom prilikom su premijer Markovi} i predsjednica op{tine Gusinje Anela ^eki}otvorili novi op{tinski administrativni centar povr{ine ve}e od 1.000 m², vrijedan vi{e od 1,2miliona evra.

SMOLOVI] ODGOVARAO NA PITANJA Bijelo Polje - U Bijelom Polju je odr`ana peta sjednica Skup{tine op{tine sa jednom ta~kom

dnevnog reda - odborni~ka pitanja i odgovori. Predsjednik op{tine Petar Smolovi} i ostali op-{tinski funkcioneri odgovarali su na brojna pitanja. Odgovaraju}i na odborni~ko pitanje Milo-{a Vaji}a, Smolovi} je istakao da je planirano da do 2022. bude zavr{en kapitalni projekat Skicentar „Cmilja~a“. Vrijednost ove investicije je 23 miliona evra. Predsjednik je pojasnio da jesaobra}ajnica koja }e povezivati Ski centar „Cmilja~a“ na Bjelasici sa magistralnim putem M21,jeste putni pravac Ravna Rijeka -Latinska kosa - Jasikovac -Cmilja~a, du`ine 15.5 km. Upitano realizaciji drugog kapitalnog projekata \alovi}a pe}ina , Smolovi} je rekao da je planiranoda ovaj projekat bude zavr{en do kraja 2020. godine. Vrijednost investicije je 12 miliona evra.

TK „SJENICA“ NA PRODAJUSjenica- Ste~ajni upravnik Trgovinskog proizvodnog preduze}a „Sjenica“ oglasio je pro-

daju upravne zgrade, magacina, kao i dela opreme te firme koja je u ste~aju od 2015. godine,javlja radio Sto plus. Na prodaju se nudi deo prizemlja, prvi i drugi sprat upravne zgrade kom-panije u centru Sjenice, povr{ine od skoro 262 kvadrata, po po~etnoj ceni od 5,5 miliona dina-ra. Predmet prodaje je i magacin od 2.141 kvadrata u Suvom polju ~ija po~etna cena je 25,2miliona dinara. Licitacija }e biti odr`ana 14. februara.

Sredstva za mesne zajednice

Ponovo }e mesne zajednice mo}ida raspola`u sredstvima. To je ukup-no 28 miliona dinara, ali je re~ o iz-nosima koji po mesnoj zajednici neprema{uju milion i po dinara, osimu Brodarevu gde su duplirana, jer jeto jedina mesna zajednica koja imastalno zaposlenu osobu za ~iju seplatu sredstva izdvajaju iz bud`eta.

Stalni suficit u bud`etu: Prijepolje

Humanisti na redovnom zadatku

Novi Pazar - Predsedniki i pot-predsednici Bo{nja~kog nacional-nog ve}a (BNV), Esad D`ud`o iMuhedin Fijuljanin i Sait Ka~apor,razgovarali su sa rektorom Univer-ziteta u Sarajevu Rifatom [krije-ljom i sekretarom Ve}a Kongresabo{nja~kih inteletualaca EmiromZlatarom.

Doma}inima u Sarajevu, pred-stavnici BNV, prezentovali su pro-gram o budu}em radu. Sa rekto-rom Univerziteta u Sarajevu vo|e-ni su razgovori o podr{ci ostvariva-nju programa na bosanskom jeziku

u okviru Memoranduma o saradnjiizme|u Dr`avnog univerziteta No-vi Pazar i Univerziteta Sarajevo.Ovaj dokument obuhvata progra-me usavr{avanje i razmenu stude-nata, istra`iva~ke radove i eduka-tivne seminare. U Ve}u Kongresabo{nja~kih intelektualaca vo|eni surazgovori o unapre|enju saradnje uokviru Ureda za koordinaciju bo-{nja~kih ve}a. Iz BNV je saop{teno,da se njihova delegacija nije sastalasa reisu-l-ulemom Islamske zajed-nice BiH Huseinom Kavazovi}e, ia-ko je bilo planirano. S. N.

Dobrovoljno davanjekrvi po novim pravilima

Foto:

S. @u

pljan

in

petak, 18. januar 2019. III

Ovaj prilog sufinansira grad Novi PazarNOVI PAZAR DANAS

Novi Pazar - Prethodna godina bilaje uspe{na. Maksimalno se trudimoda od Novog Pazara napravimo boljemesto za ivot. To je te`ak, ali ne i ne-dosti`an cilj. Pro{le godine krenulismo veoma ambiciozno u realizacijuplaniranih projekata. Veliki deo jeura|en, a deo je, iz objektivnih razlo-ga, preba~en u ovu godinu. Kroz raz-li~ite projekte i lokalne akcione plano-ve, akcenat smo stavili na re{avanjenajva`nijih problema. Politi~ki, pret-hodna godina bila je prili~no turbu-lentna. Obele`ili su je izbori za Nacio-nalni savet Bo{njaka. Uprkos mani-pulacijama opozicije, Stranke pravde ipomirenja Muamera Zukorli}a i nji-hovog poku{aja destabilizacije dobrihpoliti~kih prilika, uspeli smo da stabi-lizujemo situaciju. Nakon nasilnogupada Zukorli}evih pristalica u Skup-{tinu grada, kad je prekinut njen rad,zahvaljuju}i trezvenosti, strpljenju imudrosti odbornika skup{tinske ve-}ine, pro{lo je bez ve}ih incidenata iuspeli smo da sa~uvamo politi~ku sta-bilnost. Za dalji razvoj grada, veomanam je bitan zdrav politi~ki ambijent- ocenjuje novopazarski gradona~el-nik Nihat Bi{evac.

Koji su pro{logodi{nji uspesi ugradu?

- Novi Pazar je pro{le godine bio ve-liko gradili{te i taj trend nastavi}emo iu ovoj godini. Asfaltirali smo 50 ulica,od ugovorenih vi{e od 80. Nepovoljnivremenski uslovi, na po~etku gra|e-vinske sezone, omeli su nas da uradi-mo vi{e, ali sve {to je zapo~eto bi}e za-vr{eno ove godine. U bud`etu smo pla-nirali 300 miliona dinara da ulo`imo uizgradnju putne infrastrukture. Posledevet godina, pokrenuli smo nastavakizgradnje obilaznice oko grada. Ura|e-no je oko 1,2 kilometra ove va`ne sao-bra}ajnice, ~ijim zavr{etkom }e biti te-retni saobra}aj izme{ten iz centra gra-da i rastere}ene prepune gradske ulice.Kod bolnice je ura|en novi kru`ni toksa potpunom rekonstrukcijom elektroi vodovodne mre`e. U naselju Bla`evorekonstruisana je vodovodna mre`a ite radove je finansirao razvojni pro-gram EU PROGRES. U tom naseljupo~eta je izgradnja 20 stanova za izbe-gla lica, u ~ijem finansiranju nam po-ma`u Svetska banka i Republika Srbi-ja. U infrastrukturnim projektima, ve-oma zna~ajno mesto zauzima kori}e-nje reka Ra{ke, De`evske i Banjske.Ukori~ili smo vi{e od dva kilometra ina taj na~in za{titili smo od poplavaveliki broj doma}instava, industrijskuzonu i velike povr{ine poljoprivrednogzemlji{ta. Osim toga, u tom delu gradadobili smo lepo ure|eno {etali{te i pro-stor za rekreaciju. Projekat je vredanvi{e od dva miliona evra, a sredstva je,iz Svetske banke, obezbedilo JP „SrbijaPutevi“. Grad smo od poplava za{titili iizgradnjom, na svim pritokama u oko-lini grada, 13 antierozivnih brana.

Kakva je situacija u ostalim obla-stima?

- Uspeli smo da klju~na javna pred-uze}a dovedemo u bolji polo`aj i lak{efunkcionisanje. Kupili smo deo novemehanizacije: kamione, gra|evinskema{ine, bagere, buldo`ere, servisnavozila za Direkciju za izgradnju i javnakomunalna preduze}a „Vodovod i ka-nalizacija“ i „Gradska ~isto}a“. Poseb-nu pa`nju posvetili smo unapre|enjuuslova u obrazovanju, pa smo, pro{legodine, u bud`etu izdvojili duplo vi{esredstava u odnosu na prethodnih ne-koliko godina. Zbog velikog broja |a-ka, {kole imaju stalnu potrebu pro{ire-nja u~ioni~kog prostora. U {kolamakoje imaju taj problem, finansirali smoizgradnju sedam novih u~ionica, me-njanje stolarije, renovirali i opremali fi-skulturne sale, kupovali ra~unare zainformati~ke kabinete. U zdravstvunajzna~ajniji projekat bilo je pu{tanjeu rad novog Urgentnog bloka, kojipru`a bolju medicinsku pomo} i hitni-je zbrinjavanje bolesnika. U ovaj pro-jekat je ulo`eno milion evra, a sredstvasmo dobili od EU i Ministarstva zdra-vlja Srbije. U oblasti turizma ozbiljnonapredujemo. Nagrada za izuzetnu de-stinaciju Evrope u Srbiji -EDEN, kojunam je dodelila Evropska komisija uBriselu, otvorila je vrata za dolazak tu-rista iz celog sveta. Dolazak ve}eg bro-ja turista, zahtevao je izgradnju novihsme{tajnih kapaciteta. Tri hotela supu{tena u rad, a tri su u zavr{noj faziizgradnje. Novi Pazar postaje ozbiljaturisti~ka destinacija i to }e dodatnopomo}i razvoj grada.

Nezaposlenost i dalje ostaje velikiproblem?

- Imamo dobru saradnju sa Nacio-nalnom slu`bom zapo{ljavanja. Trudi-li smo se da otvaramo nova radna me-sta. Statisti~ki smo u pozitivnom po-maku. Bez obzira na vi{edecenijski pri-vredni i ekonomski zastoj, borimo se

za svako novo radno mesto. Obezbe-|ujemo subvencije za osnivanje novihpreduze}a, stimuli{emo privrednike.U poslednjih nekoliko godina, gra|e-vinska industrija je pokreta~ privred-nog razvoja. Radi se na desetine novihzgrada, stotine stanova, {to pove}avacenu radnog sata za gra|evinske rad-nike, koji sada, umesto u inostranstvu,vi{e rade u svom gradu. To je jedan od

znakova da Novi Pazar postaje boljemesto za ivot i ulaganja.

Za{to su, opet, izostale direktne in-vesticije?

- U prethodnom periodu napravilismo dobar politi~ki ambijent, ali nedo-statak auto puta, udaljenost od aero-droma i lo{a saobra}ajno-magistralnainfrastruktura, glavni su razlozi za izo-stanak stranih investicija. Ekonomskara~unica inostranih investitora je ne-milosrdna. Mislim da je na{ najve}i

potencijal na{a dijaspora i od njih,uglavnom, o~ekujem ulaganja. Sada suoni najve}i pokreta~i privrede u ovomgradu. Imamo najave od na{ih ljudi izdijaspore, da }e pokrenuti izgradnjunovih fabrika. Na{ zadatak je da onimakoji ele da ula`u u Novi Pazar obezbe-dimo dobre uslove, sigurnost i olak{a-mo poslovanje, ali i da izgradimo do-bro me|usobno poverenje.

Jo{ se ~eka realizacija ugovora pot-pisanih u oktobru 2017. godine, kadasu u Novom Pazaru boravili predsed-nici Srbije i Turske, Vu~i} i Erdogan?

- Novi Pazar je most saradnje izme-|u Srbije i Turske. Najbolji pokazateljje potpisani ugovor za izgradnju putaNovi Pazar -Tutin. Radovi bi trebaloda po~nu na prole}e. Predstavnici tur-ske kompanije „Ta{japi“, ve} pripre-maju teren za dolazak velike ekipe,ko-ja bi za dve godine trebalo da zavr{iovaj projekat. U toku je izrada projekt-no-tehni~ke dokumentacije za restau-raciju starog hamama, renoviranje ha-le sportova, koju }e finansirati turski„Dogu{ group“ i novih mostova. To suprotokoli, koje su potpisali predsedni-ci Srbije i Turske.

Koja o~ekivanja nisu ispunjenapro{le godine?

- Izrada projektno-tehni~ke doku-mentacije,koja je veoma kompleksna islo`ena i procedure za prihvatanje pro-jekata su nas dosta usporile.Ali, po{tu-jemo zakon i struku.

[ta su prioriteti u ovoj godini?- Jadan od prioriteta bi}e re{avanje

infrastrukturnih problema, jer je topreduslov za napredak svakog grada.Planirali smo izgradnju i rekonstrukci-ju vodovodno-kanalizacione mre`e uvi{e naselja i asfaltiranje velikog brojaulica. U planu je kupovina zemlji{ta zaizgradnju osnovne {kole u naselju [ute-novac, za novo muslimansko groblje iza izgradnju toplane na biomasu. Zada-tak nam je i da obezbedimo finansijskasredstva za zavr{etak obilaznice.

Gradona~elnik Novog Pazara o radu u pro{loj i planovima u ovoj godini

Nihat Bi{evac: Bitan zdrav politi~ki ambijent

Prethodna godina bilauspe{na: Nihat Bi{evac

Foto:

S. @u

pljan

in

Sla|ana Novosel

Ponosni na kulturu i sport- Ponosim se rezultatima koji su postignuti u kulturi i sportu. Ulaganja u kultu-

ru od vi{e od 200 miliona dinara, po~ela su da daju rezultate. Kulturna scena nika-da nije bila bogatija. Sarajevska filharmonija je odr`ala koncert, bili smo doma}i-ni Festivala profesionalnih pozori{ta „Joakim Vuji}“, organizovali Festival sevda-ha „Zeman“,odr`ane su brojne premijere... Umesto organizovanja do~eka Novegodine na Trgu, odlu~ili smo da deo novca odvojimo za decu bez roditeljskog sta-ranja, a deo za kupovinu koncertnog klavira, prvog posle pedeset godina. Godinusmo zavr{ili koncertom na{eg pijaniste Adema Mehmedovi}a. Pro{la godina je, porezultatima, bila najuspe{nija za novopazarski sport. Na{i sportisti su postigli vr-hunske rezultate. Odbojka{i su osvojili Kup i Superkup Srbije, ko{arka{i i rukome-ta{i, prvi put, igraju u elitnim ligama, futsaleri su stabilni superliga{i, atleti~ati ikik bokseri odavno su svetska klasa... Ponovo smo pokrenuli Sand`a~ke igre.

Promene u vrhu SNP

\erlekpodneoostavkuNovi Pazar - Ne elim vi{e da se

valjam u politi~kom blatu,koje jeprisutno na podru~ju Sand`aka.Politika je veoma te{ka i neza-hvalna utakmica, u kojoj ne po-stoje pravila i korektnost - ovakoje predsednik Sand`a~ke narodnepartije (SNP) Mirsad \erlekobrazlo`io svoju ostavku i dodaoda je poslednjih meseci razmi-{ljao o svemu „i zaklju~io da miovde u Sand`aku nismo dostiglipoliti~ku zrelost i svest da imamonormalnu, demokratsku kampa-nju. Ose}am umor i manjak ener-gije.Nije sramota pustiti nove lju-de da nastave da se bave poslom,kojim sam se bavio“.

\erlek je podneo ostavku i nafunkciju pomo}nika ministra tr-govine, turizma i telekomunikaci-ja, na kojoj je bio od juna pro{legodine. Vra}a se u Novi Pazar isvom lekarskom poslu, specijali-ste neurologa. On je u politikuu{ao 2002. godine i do 2009. godi-ne bio je visoki funkcioner San-d`a~ke demokratske partije(SDP), ~iji je osniva~ Rasim Ljaji}.Od 2008.-2009. godine bio je gra-dona~elnik Novog Pazara. Kadaje smenjen sa te funkcije osnovaoje SNP, koja je, u poslednjih {estgodina, deo vladaju}e ve}ine.

- Vodio sam devet godina SNPi za to vreme bio trn u oku mno-gim politi~kim protivnicima. Ni-je bilo presudnog doga|aja, koji jeuticao na moju odluku. Ona jeposledica dugog razmi{ljanja - is-ti~e \erlek i nagla{ava da na ovajna~in `eli da poka`e ljudima „dasu funkcije, politika, pa i `ivot,prolazne stvari“, ali i da je nezado-voljan {to mnogo nije uradio „napobolj{anju me|ubo{nja~kih od-nosa, dao sam sve od sebe,ali sambio samo jedna od karika“. \erle-kova odluka je iznenadila i ruko-vodstvo stranke, kojom }e ruko-voditi tim do sednice Glavnog od-bora. Iz SNP je saop{teno da osta-ju i dalje deo vladaju}e koalicije uNovom Pazaru. SNP u gradskomparlamentu ima tri odbornika.

S. Novosel

Ne}u da se valjam u politi~komblatu: Mirsad \erlek

Foto:

S. @u

pljan

in

petak, 18. januar 2019.IV V

KULTURA

Nova Varo{ - Likovni klub „Zla-tarska paleta“ objavio je nedavnomonografiju o slikarima NoveVaro{i. Luksuzno opremljenapublikacija {tampana je povo-dom dve decenije uspe{nog radaovog umetni~kog udru`enja uokviru kojeg danas aktivno delu-je dvadesetak likovnih stvaralaca.

Monografija je doma}im po-klonicima slikarstva prvi putpredstavljena pre desetak dana ugradskoj Biblioteci „Jovan To-mi}“. Doga|aju su prisustvovalibrojni Novovaro{ani, me|u koji-ma je najvi{e bilo aktivnih i po~a-snih ~lanova udru`enja. Svi oniostavili su sna`an pe~at na lokal-noj umetni~kog sceni, ali i {ire jersu mnogi od njih ve} prili~noafirmisani i sa zvanjem akadem-skih slikara. Me|u korice mono-grafije, prve ove vrste u nas, sa-brane su biografije, dostignu}a iosobenosti likovnog senzibilitetai rukopisa tridesetak novovaro-{kih slikara, kao i retrospektivanajzna~ajnijih aktivnosti Klubasa uspe{nom I dugom tradicijom.

- „Zlatarska paleta“ je tokomdve decenije postojanja perma-nentno radila na stalnoj, organi-zovanoj i kvalitetnoj prezentacijilikovne umetnosti. Udru`enje jeorganizovalo tematske, godi{nje,kolektivne i individualne izlo`be,predavanja, radionice, likovne ko-lonije... Klub je omogu}avao svo-jim ~lanovima u~e{}e na brojnimtakmi~arskim smotrama okru-`nog i republi~kog karaktera, nakojima su osvajali nagrade i pri-znanja. Pomagao je gostovanjeautora iz drugih gradova, gosto-vao {irom Srbije i regiona, u~e-stvovao u promociji autorskih de-la, ali i ~itavog zlatarskog kraja.Radilo se i na pobolj{anju uslovaza rad, a posebno na podsticanju

talenata da se aktivno uklju~e iiza|u na likovnu scenu. Klub jerealizovao mnoge umetni~ke pro-jekte, a lokalni doga|aji postali sunezamislivi bez slikara ~ije je stva-rala{tvo odavno iza{lo iz okviraamaterskog - kazao je, izme|uostalog, predsednik Likovnogkluba Muhamed Hamko Rov~a-nin na promociji u gradskoj Bibli-oteci, podsetiv{i da su ovu funkci-ju u prethodnom periodu uspe-{no obavljali : D`emila Turkma-novi}, Du{an Mandi}, BorivojeJovanovi} i Stanko Nika~evi}.

U monografiji se nalaze i ime-na po~asnih ~lanova Kluba, po-znatih slikara: Slobodana Stani}a,\or|a Stani}a, Ibra Durakovi}a,Mila Stojkovi}a, Kola Andono-

va... „Ceo jedan mentalitet na{egvremena i podneblja sa~uvan jena radovima umetnika „Zlatar-ske palete“. ^esti su intimno-lir-ski momenti gde su pejza`i za~a-rani iskrama se}anja, ose}anjemdetinjstva, mirom sela. Portretisu ne`no satkani i karakterni, amitska bi}a nemirno izranjaju iziluzornog sveta podsvesti. Svakooslikava svoje snove, bilo one ko-je svi sanjamo ili one prefinjene izagonetne. Tako nam, evo ve}punih 20 godina, slikari Nove Va-ro{i u okviru svog mati~nog Li-kovnog kluba, daruju svoja sno-vi|enja“, ovo je samo jedan od li-kovnih osvrta u monografiji ~iji jeautor akademski slikar StankoNika~evi}. R. Popovi}

Izlo`ba „Prostori

detinjstva“Novi Pazar - U novopazarskoj Gale-

riji MMC pro{log petka je otvorena iz-lo`ba crte`a i slika Lejle Slezovi} Nik{i}pod nazivom „Prostori detinjstva“. Lej-la Slezovi} Nik{i} ro|ena je 1989. godi-ne u Novom Pazaru, gde je zavr{ilaosnovnu {kolu i Gimnaziju. Na Univer-zitetu u Novom Pazaru studirala je En-gleski jezik i knji`evnost kao i Slikar-stvo na Departmanu za umetnost, gdeje osnovne studije zavr{ila 2012. godi-ne, da bi potom zavr{ila master studijeEngleskog jezika na FILUM-u u Kragu-jevcu. 2016. godine zavr{ila master stu-dije umetnosti na odseku za slikarstvona Univerzitetu u Novom Pazaru. Na-gra|ena je Plaketom studenta genera-cije 2008/09. za postignuti uspeh naosnovnim akademskim studijamaumetnosti. Trenutno je na doktorskimstudijama Filolo{kog fakulteta u Beo-gradu. Asistent je na predmetu Teorijaforme na Univerzitetu u Novom Paza-ru. Priredila je jednu samostalnu i u~e-stvovala ne velikom broju grupnih iz-lo`bi u zemlji i inostranstvu. ^lan jeSULU-a od 2017. godine. S. D.

@IVOT

Priboj - Inicijativa za izgradnjusanitarne deponija Banjica, ko-jom treba da se re{i problem od-laganja otpada iz Priboja, Prije-polja , Sjenice i Nove Varo{i, po-krenuta je pre 15 godina . Trenut-no je aktuelno prelazno re{enje -izgradnja transfer stanice iz kojebi se sme}e iz ove ~etiri op{tinevozilo u U`ice.

To prelazno re{enje podrazu-meva da se na delu prostora koji jepredvi|en za sanitarnu deponijuBanjica, a koji se nalazi na graniciop{tina Priboj i Nova Varo{, poredLima, iznad jezera Potpe}, formiratransfer stanica u kojoj bi se sme}eiz ovih op{tina pretovaralo, kom-presovalo radi smanjenja zapre-mine, a zatim odvozilo u sanitar-nu deponiju „Duboko“. Sredstvaza izradu projektno -tehni~ke do-kumentacije u iznosu pet miliona

dinara Ministarstva za za{titu `i-votne sredine preba~ena su na ra-~un Regionalne deponije Banjica,sledi raspisivanje tendera, a direk-tor Regionalne sanitarne deponijeBanjica, D.O.O, koju su formirale~etiri op{tine Ljubenko Vasiljevi}, ka`e da o~ekuje da transfer stani-ca, proradi do kraja godine.

- Pre godinu dana ponovnainicijativa za re{avanje ovog pro-blema, koji je dugi niz godina u

}orsokaku, potekla je od stranepredstavnika lokalne samoupra-ve u Priboju koji su zbog toga bi-li u poseti Ministarstvu za{tite i-votne sredine . Ministar Trivan jeposle tog sastanka odredio pred-stavnika, eksperta za ovu oblastkoji se upoznao sa postoje}omdokumentacijom i obe}ao po-trebnu stru~nu pomo}. Ministarje tada izrazio spremnost i da po-mogne u obezbe|ivanju sredsta-va, rekao je za na{ list Boris Mr-dovi}, predsednik SO Priboj.

Sada{nje nesanitarne deponi-je koje koriste ove op{tine ne od-govaraju propisanom na~inu od-laganja otpada, a najvi{e zaga|u-ju reku Lim, u ~ijoj su neposred-noj blizini. Najkriti~nija situacijaje na deponiji Stanjevine koja senalazi na obali Lima, na ulazu uPrijepolje i sa koje se sme}e uogromnim koli~inama gura uLim. Sa{a Bjeli}

Petnjica - Predsjednik op{tinePetnjica Samir Agovi} je u emisiji„Pitajte predsjednika“ na RadijuPetnjica rekao da }e 2019. godinabiti va`na za ovu op{tinu sa aspek-ta razvoja, a zadovoljan je i pro-{lom. „Ono {to bih posebno izdvo-jio je usvajanje novog Zakona o fi-nansiranju lokalne uprave koji jeomogu}io ve}i priliv novca za op-{tine na sjeveru pa samim tim i zaPetnjicu. Taj zakon je dao nadu dasve op{tine na sjeveru mogu biti

odr ive ukoliko se racionalno po-na{amo prema sredstvima. Sadapuno relaksiranije do~ekujemosvaku narednu bud`etsku godi-nu“, rekao je prvi ~ovjek Petnjice,koji je zadovoljan i postignutim uinfrastrukturi, posebno drugoj fa-zi radova na regionalnom putnompravcu Berane - Petnjica.

„Raduje me ~injenica da susredstva obezbije|ena za nasta-vak i o~ekujem da }e izvo|a~ ra-dova, ~im vremenske prilike do-

zvole, ponovo biti na terenu i da}emo u ovoj godini, najdalje dodana op{tine, imati asfaltiran i tajputni pravac. Vjerujem da }emosvi biti ponosni na to {to }emo odPetnjice do Berana stizati novim,modernim putem za kratko vrije-me. To je davna{nji san Bihoracakoji se sada ostvaruje“, poru~ujeAgovi}. Za Petnjicu je va`an i po-~etak realizacije prekograni~nesaradnje, naglasio je Agovi}, pod-sjetiv{i da je po~ela realizacija dva

projekta. Jedan sa Albanijom uvrijednosti od 270 hiljada evra, zamlade poljoprivredne proizvo|a-~e u oblasti malinarstva i drugi uvrijednosti od 350 hiljada sa Ko-sovom, sa op{tinom \akovica, uokviru kojeg }e se raditi projektiiz oblasti za{tite ivotne sredine.

Agovi} tako|e apostrofirazna~aj ura|enih poslova na vo-dovodu „Murovsko vrelo“ gdjeje, prema njegovim informacija-ma, u pro{loj godini polo`eno 4,5

kilometara kabla {to je ukupno12,5 kilometara. Vodovod Mu-rovsko vrelo je najve}i ruralni vo-dovod u Crnoj Gori i do sada jeulo`eno oko 450 hiljada evra.„Ostalo nam je jo{ nekih 5-6 kilo-metara primarnog vodovoda. Toje sa aspekta vodosnabdijevanja,vrlo zna~ajan projekat“, smatraAgovi}. U pro{loj godini je VladaCrne Gore, preko Ministarstvarada i socijalnog staranja, investi-rala izgradnju jo{ jednog objekta,

a to je zgrada za dr`avne organe.Prvi ~ovjek Petnjice je nezadovo-ljan time {to nijesu zavr{ena dvaprojekta u centru. „Jedan je ~uve-na rekonstrukcija ulica, a drugi jejo{ ~uvenija rekonstrukcija „Ko-ra}kog potoka“. Imali smo lo{egizvo|a~a radova i problem u pro-jektnoj dokumentaciji. Sada je tadokumentacija odra|ena, alismo prinu|eni da ~ekamo ljep{evrijeme“, rekao je predsjednikSamir Agovi}. C. D.

Nova Varo{ - Politi~ka stabil-nost, izuzetna saradnja sa dr`a-vom i doma}insko raspolaganjebud`etskim parama rezultirali sutime da su u op{tini Nova Varo{tokom 2018. realizovani brojnirazvojni projekti vredni vi{e od250 miliona dinara. Najvi{e jeura|eno na polju infrastrukture,posebno izgradnji i odr`avanjuputne mre`e, a investiciona eks-panzija o~ekuje se i u ovoj godi-ni. Uz finansijsku podr{ku resor-nih ministarstava Vlade Srbije,uradi}emo nekoliko kapitalnihpoduhvata i time zna~ajno una-prediti kvalitet `ivota na{ih gra-|ana - isti~e predsednik op{tineRadosav Vasiljevi}, sumiraju}iu~inak lokalne vlasti u godini ko-ja je za nama i najavljuju}i prio-ritete za 2019.

Prvi ~ovek grada na padinamaZlatara podse}a da je na teritorijiop{tine u proteklom jednogodi-{njem periodu izgra|eno novihoko 30 kilometara lokalnih sao-bra}ajnica, {to je, prema njegovojoceni, izuzetan u~inak. Izgra|enoje i pet sportskih terena i nekoli-ko de~jih igrali{ta, u protivpo`ar-nu za{titu investirano ~ak 30 mi-liona dinara, {kolstvo skoro 80,razvoj omladine i sporta 27, kul-ture 20, zdravstva pet, za{titu `i-votne sredine tri miliona dinara...Me|u prioritetima lokalne upra-ve, ka`e Vasiljevi}, bilo je ulaga-nje i u socijalnu i de~ju za{titu i to

oko 34 miliona dinara. Pro{la go-dina osta}e upam}ena i po ulaga-njima u turizam i poljoprivredu,a imperativ u radu novovaro{kevlasti ostaje borba protiv „bele“kuge i to kroz zna~ajna izdvajanjau program podsticajnih mera na-taliteta. Nije zapostavljen ni seg-ment negovanja tradicije i boga-te kulturne ba{tine, tako da jesredstvima iz op{tinskog bud`e-ta, izme|u ostalog, na gradskomTrgu podignut spomenik junaci-ma iz Prvog svetskog rata i adap-tirano krilo Zavi~ajnog muzeja.

- Pozitivni pomaci vidljivi suna gotovo svim poljima i to pre-poznaju i gra|ani, i predstavnicidr`avnih institucija, i na{e kolegeiz op{tina i gradova u okru`enju.Odgovorno tvrdim da je vlast ra-dila odli~no, a da su rezultati pre-ma{ili sva o~ekivanja. Klju~nifaktor uspeha je, ipak, taj {to smouspostavili politi~ku stabilnost,koja je uslov razvoja. Pokazalo se

da je partnerstvo sa Srpskom na-prednom strankom bio mudarpotez kojim smo zakopali „ratnesekire“, ujedinili snage i zajedni~-

ki se fokusirali na te`ak rad kakobismo gra|anima omogu}ili bo-lje uslove za ivot. Strana~ke inte-rese podredili smo op{tem dobrui po~eli ozbiljno da se bavimo re-alnom, ivotnom politikom, a nepolitikanstvom. Kao respektabil-nu vlast i op{tinu prepoznala nasje i dr`ava i zato je finansijski po-dr`ala sve na{e programe i pro-jekte - nagla{ava Vasiljevi} , de-mantuju}i navode dela javnostida odnosi unutar stranaka u vla-sti i nisu ba{ toliko idili~ni, kao ida u komunikaciji izme|u grupegra|ana, naprednjaka i ostalihpartija unutar koalicije sve ~e{}esevaju varnice . „To su samo gla-sine i spekulacije. Relacije su i vi-{e nego dobre. Imamo odli~nusaradnju i koordinaciju, ta~no sezna {ta ko javno govori i radi, ko-me su kakve nadle`nosti, ali i od-govornosti“, tvrdi predsednik no-vovaro{ke op{tine.

Na novinarsko pitanje koliko

su vlast i njeni ~elni ljudi odgo-vorni za prili~no naru{ene odno-se sa opozicijom i {ta }e preduze-ti kako bi se oni u budu}nosti re-laksirali, Vasiljevi} odgovara:„Pru`amo im ruku saradnje. Po-zivamo ih da nam pomognu udaljem razvoju i afirmaciji op{ti-ne. Podr`a}emo njihove predlo-ge, sugestije ili eventualnospremne projekte ~ija bi realiza-cija bila na dobrobit i njihovih ina{ih bira~a. Ali, bez la`i, de-strukcije, mr`nje, uvreda“ Onsmatra da je u cilju br`eg razvojaneophodna elementarna sarad-nja vlasti i opozicije, jer su, kakoisti~e, gra|ani jo{ uvek nedopu-stivo duboko strana~ki podeljeni.„Za to svi snosimo deo krivice, stim {to sam uveren da su „Noviljudi za Novu Varo{“ najumere-niji i da su pravi balans izme|usuprotstavljenih politi~kih opcijasa centralama u Beogradu“, -smatra predsednik op{tine. Vasi-ljevi} nagla{ava da vlast nije auti-sti~na na muke gra|ana i da su

op{tinski ~elnici svesni goru}ihproblema, poput i dalje visokestope nezaposlenosti, sve ve}egbroja korisnika socijalne pomo}i,odliva stanovni{tva, pada u~eni~-ke populacije, slaba{ne privat-ne inicijative...

- Iz op{tinskekase, u skladumogu}nostimai bud`etskimograni~enji-ma, izdvajajuse zna~ajnesume novca zapomo} svim ka-tegorijama sta-novni{tva, ali to nijedovoljno. Zaostajemo uprivrednom razvoju, nedovoljnoje proizvodnih pogona, a i u oni-ma {to rade plate su po 25-30 hi-ljada dinara. Poku{avamo da iz-davanjem u zakup prostora ubiv{oj Inovi i Obu}ari podstakne-mo investitore da pokrenu proiz-vodnju i otvore nova radna me-sta, ali te{ko to sve ide - ocenjuje

predsednik. Vasiljevi} gra|ani-ma u ovoj godini obe}ava investi-cionu ekspanziju i najavljuje rea-lizaciju vi{e kapitalnih projekata.Tako }e tokom 2019. biti prive-deni kraju radovi na jesenas za-po~etom poslu izgradnje puta odraskrsnice na Brano{evcu ka Zla-taru. Re~ je o kilometru na najlo-{ijoj deonici ~ija }e kompletna re-konstrukcija odnosno asfaltira-nje ko{tati oko milion evra. Uz fi-nansijsku podr{ku Kancelarije zajavna ulaganja, zapo~e}e i rekon-strukcija „nove“ zgrade Osnovne{kole, a vrednost ove investicijeprocenjuje se na 450 miliona di-nara. Ovaj zna~ajan investicionipoduhvat, zahvaljuju}i kojem }eO[ „@ivko Ljuji}“ dobiti sasvimnovo ruho (od stolarije do sanita-rija), traja}e najmanje dve-tri go-dine.

- Radi}e se i na vodosnabde-vanju `ednih sela na podru~juMesne zajednice Bo`eti}i. U pr-voj fazi, za koju smo obezbedilisredstva od oko 138 miliona di-nara, postavi}e se sedam kilome-tara cevovoda, kojim }e 25 litaravode u sekundi sa vrela Trudo-va~ke reke biti izbacivano do re-zervoara na Bo`ovom brdu. Na-stavi}e se i sa ure|enjem grad-skog Trga, koji }e zahvaljuju}isredstvima Ministarstva privredei Op{tine od blizu 50 miliona di-nara, do jeseni naredne godinedobiti sasvim novi izgled. Zajed-ni~kim ulaganjem Op{tine i Mi-

nistarstva turizma od ukupno20 miliona dinara, iz-

gradi}e se fudbalskiteren u srcu turi-

sti~ke zone, ide-alan za visinskepripreme spor-tista. Na prole-}e nas o~ekuje i

rekonstrukcijaputnog pravca

Kokin Brod - Jar-movac, ~ije samo pro-

jektno re{enje ko{ta tride-setak miliona dinara - najavljujepredsednik Vasiljevi} i dodaje da}e se u godini koja je na pragu na-staviti i sa ulaganjima u putnu in-frastrukturu vi{e u gradu nego poselima, kao i da }e se raditi kana-lizaciona mre`a u Drmanovi}imai Vioniku.

R. Popovi}

U brojne projekte u 2018.

ulo`eno vi{e od 250 miliona dinara, a

investiciona ekspanzijanastavlja se i u ovoj godini

^etiri op{tine Priboj, Prijepolje, Sjenica i Nova Varo{ ve} 15 godina grade zajedni~ku deponiju Banjica

Prelazno re{enje jo{ traje

Neadekvatno re{enje:Deponija u Drugli}imakod jezera Potpe}

Osnovano preduze}eNajve}i deo projektne dokumentacije za deponiju koja je do sada

ura|ena, finansiran je sredstvima Evropske unije preko programa EUPROGRES. Pre {est godina formirano je i „Dru{tvo sa ograni~enom od-govorno{}u za upravljanje ~vrstim komunalnim otpadom na teritorijiOp{tine Nova Varo{, Priboj, Prijepolje i Sjenica Regionalna sanitarna de-ponija DOO Nova Varo{“. Sedi{te preduze}a je u Novoj Varo{i. Preduze-}e ima PIB, mati~ni broj, zaposlene i direktora.

Kom{ijske nesuglasiceNesuglasice izme|u predstavnika op{tina koje bi trebalo da grade

Banjicu traju u kontinuitetu. Novovaro{ani su optu`ivali predstavnikePriboja i Sjenice da ne pla}aju obaveze, pa tako sabotiraju rad formira-nog preduze}a i ko~e dolazak stranih donacija. Iz Priboja bi odgovaralida u Novoj Varo{i ne postoje ni kadrovski ni tehni~ki kapaciteti da se iz-vede tako slo`en i va`an projekat. Pribojci su pre pet godina „zapretili“kom{ijama iz Nove Varo{i da im vi{e ne}e dopustiti odlaganje sme}a nadeponiju u Drugli}ima koja je jo{ uvek u upotrebi i koja tako|e predsta-vlja neadekvatno re{enje i veliki izvor zaga|enja reke Lim.

O centru Zlatar - Ponovno pu{tanje u rad nekada{njeg RH Zavoda na Zlataru, zaka-

tan~enog pre desetak godina, jedan je od retkih projekata koje je op-{tinska vlast planirala, a nije uspela da sprovede u delo u 2018. I to nena{om krivicom, ve} zato {to su pojedini slu`benici nekih dr`avnih in-stitucija nedopustivo spore i nea`urne - ka`e predsednik Rade Vasilje-vi}. „Pre godinu i po dana na{li smo ozbiljnog investitora koji je spre-man da kupi ovaj objekat sa 330 le`ajeva i u njegovu rekonstrukciju iopremu ulo`i oko pet miliona evra. Prema biznis planu, potencijalni ga-zda Centra trebalo je da objekat za posetioce otvori ve} sredinom na-redne godine i da za po~etak zaposli 66 radnika. Taj }e rok biti probijen,jer preko 12 meseci ~ekamo zvani~nu procenu vrednosti zgrade i okol-nog zemlji{ta Direkcije za imovinu. Zbog tromosti ove ustanove do{lismo u situaciju da ugrozimo ~itav posao, za Novu Varo{ jedan od najzna-~ajnijih, i da nas investitor zaobi|e u {irokom luku“, obja{njava pred-sednik op{tine Nova Varo{.

Godina jubileja

Likovni klub „Zlatarska pa-leta“ je, osim publikovanja mo-nografije, u godini jubileja pri-redila i mnoge druge slikarskeaktivnosti i sadr`aje, a izdvajase {est gostuju}ih i doma}ih iz-lo`bi u Beogradu, Novom Sadu,Priboju, Novoj Varo{i...

Predsjednik op{tine Petnjica Samir Agovi}

Uskoro asfaltni regionalni put do Berana

Predsednik op{tine Nova Varo{ Radosav Rade Vasiljevi} o rezultatima u 2018. i planovima za 2019.

Godine investicionih poduhvata Ambiciozni planovi:Radosav Vasiljevi}

Tradicija: Sa pro{logodi{nje smotre

Sa promocije u gradskoj Biblioteci

Likovni klub predstavio knjigu povodom 20-godi{njice postojanja

Monografija o slikarima Nove Varo{i

Foto:

Dom

kultu

re Piv

o Pivo

Karam

atijev

i}

Priboj - Dom kulture Pivo Karamatijevi} iz Priboja, raspisao je konkurs za u~e{}e na 41. Limskimve~erima de~je poezije.Pravo u~e{}a na konkursu imaju u~enicistarijih razreda osnovnih{kola od V do VIII razredasa prostora Srbije i Crne Gore. U~esnici konkursa trebada po{alju po tri pesme na slobodnutemu iz svog literarnog stvarala{tva, u~etiri primerka, potpisane punim ime-nom i prezimenom u~enika. Potrebno je

dostaviti i ime predmetnog nastavnika kao i naziv {kole.

@iri }e dodeliti prvu, drugu itre}u nagradu, kao i pojednu nagradu za najma{tovitiju i najvedrijupesmu. Nagra|eni u~esnici nastupi}e na

zavr{noj smotri Limskih ve~eri de~ije poezije 22. i 23.

marta 2019. godine u Priboju.Radove slati do 22. februara

2019. godine na adresu: Dom kulture „Pivo Karamatijevi}“ 31330 Priboj, sa naznakom „za konkurs“. S. B.

Raspisan konkurs za Limskeve~eri de~ije poezije

petak, 18. januar 2019.VI

SAVETI POLJOPRIVREDNIH STRU^NJAKA

Kako registrovatipoljoprivredno

gazdinstvoU Registar poljoprivrednih gazdinstava mogu da se upi{u fizi~ka lica:poljoprivrednici, preduzetnici i pravna lica. Upis u Registar je prvi korak uostvarivanju prava na podsticaje iz bud`eta Republike Srbije. Upis jedobrovoljan, besplatan i mo`e da se izvr{i u toku cele godine.

Registruju se doma}instva sa najmanje 0,5 ha poljoprivrednog zemlji{tana teritoriji Srbije, na kojem privredno dru{tvo, zemljoradni~ka zadruga,drugo pravno ili fizi~ko lice, obavljaju poljoprivrednu proizvodnju. U Registarmo`e da se upi{e i poljoprivredno gazdinstvo sa manje od 0,5 hapoljoprivrednog zemlji{ta, odnosno, drugo zemlji{te ili gra|evinska celinagde se obavlja sto~arska, vinogradarska ili povrtarska proizvodnja (staklenicii plastenici), ili obavljaju drugi oblici poljoprivredne proizvodnje, kao {to suuzgoj ribe, gajenje pe~uraka, pu`eva, p~ela i dr. prerada poljoprivrednihproizvoda ili druge aktivnosti kao {to su seoski turizam ili stari zanati.

Zahtev za upis, obnovu i prijavu promene podnosi fizi~ko lice naobrascu br.1. Pored popunjenog obrazac potrebno je da se dostavi: a)podaci o ~lanovi poljoprivrednog porodi~nog gazdinstva; b) izjava~lanova doma}instva da su ~lanovi poljoprivrednog gazdinstva ( u slu~ajuda je ~lan maloletno lice, izjavu potpisuje roditelj ili zakonski staratelj): c)podaci o zemlji{nom fondu i biljnim kulturama; d) podaci o vrsti `ivotinja ibroju gazdinstva (HID) na kojima se dr`e ili uzgajaju: e) izjava vlasnika izakupca kojom odre|uje ~lana doma}instva koji }e biti upisan u Registarkao nosilac poljoprivrednog gazdinstva, a davalac izjave bi}e ~lanporodi~nog poljoprivrednog gazdinstva; f ) izjava ~lana porodi~nogpoljoprivrednog gazdinstva da prihvata da bude upisan u Registar kaonosilac porodi~nog poljoprivrednog gazdinstva; g) ovla{}enje zazastupanje, ako se ovla{}uje drugo lice za zastupanje poljoprivrednoggazdinstva; h) izjava nosioca porodi~nog poljoprivrednog gazdinstva ipodaci o dokumentaciji koja je prilo`ena uz zahtev. Potrebno je jo{ da seprilo`i li~na karta na uvid (fotokopija i original), izvod iz katastra, overenugovor o zakupu ili ustupanju poljoprivrednog zemlji{ta na kori{}enje,re{enje -izvod o raspodeli komasacione mase (u slu~aju kori{}enjapoljoprivrednog zemlji{ta po pravu iz postupka komasacije), li~ne karte~lanova doma}instva, koji su prijavljeni na istom prebivali{tu i koji su daliizjave da su ~lanovi porodi~nog poljoprivrednog gazdinstva, dokaz ootvorenom namenskom ra~unu kod banke, na koji }e se usmeravatisredstva podsticaja, kredita i sli~no.

Prilikom prve registracije, poljoprivrednik se izja{njava da li je njegovopoljoprivredno gazdinstvo komercijalno ili ne komercijalno porodi~nopoljoprivredno gazdinstvo. Dokumentacija za pravno lice, koje se upisujeu registar, razlikuje. Obnova registracije vr{i se svake godine od 1. 3. - 30.4.uz dostavljanje svih podataka koji su promenjeni u odnosu na stanje uRegistru. Ako posle isteka roka za obnovu registracije do|e do promenepoljoprivredne kulture na zemlji{tu, nosilac poljoprivrednog gazdinstvadu`an je da izvr{i ispravku ovih podataka do 31. maja teku}e godine. Akonosilac poljoprivrednog gazdinstva, posle isteka roka za obnovuregistracije, a najkasnije do 30. septembra za teku}u godinu, dostaviugovor o zakupu poljoprivrednog zemlji{ta u dr`avnoj svojini, to zemlji{te}e biti upisano u Registar.

Promena podataka upisanih u Registar vr{i se u roku od 30 dana od dananastanka promene i to za porodi~no poljoprivredno gazdinstvo, promenase odnosi na nosioca, broj ~lanova i prebivali{te nosioca, broj posebnognamenskog ra~una, odnosno, ime poslovne banke, gazdinstva (HID) dr`e iliuzgajaju ivotinje. Promena podataka u Registru radi utvr|ivanjaprijavljenih povr{ina za narednu kalendarsku godinu, vr{i se u periodu od1.7.-30.9 teku}e godine. Upravi se dostavljaju podaci koji predstavljajupromenu u odnosu na stanje u Registru 30. aprila teku}e godine.

Poljoprivredno gazdinstvo u Registru se vodi u aktivnom statusu, osim,ako se steknu uslovi za pasivni status i to :ako se ne izvr{i obnova, akoprestane neki od uslova za obnovu, u slu~aju neotpla}ivanja kratkoro~nihkredita ili ka{njenja sa otplatom najmanje 90 dana, ne vrati vi{ak sredstavadobijenih na osnovu podsticaja, ako nisu upisane sve katastarske parcelezemlji{ta na kojima obavlja poljoprivrednu proizvodnju, u slu~ajunepridr`avanja propisa, dostavljanja neta~nih i neistinitih podataka,falsifikovanje dokaza, otu|ivanje predmeta podsticaja pre roka,ne~uvanje dokumentacije u propisanom roku, ostvarivanje prava napodsticaje za druga lica, spaljivanje organskih ostataka posle `etve useva,kori{}enje poljoprivrednog zemlji{ta u dr`avnoj svojini bez pravnogosnova, podno{enje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za istusvrhu po vi{e propisa u toku kalendarske godine itd.

Pasivni status razli~ito traje, u zavisnosti od te`ine prestupa i to: doobnove registracije do ponovnog sticanja uslova za upis u Registar, dootklanjanja razloga od 3-5 godina. Po isteku polovine trajanja pasivnogstatusa, poljoprivredno gazdinstvo mo`e da podnese zahtev zaprevremeni prestanak pasivnog statusa i obnovu aktivnog statusa u komenavodi opravdane razloge za prevremeni prestanak pasivnog statusa.

Silvija Hod`i}, dipl. in`. poljoprivrede

Nova Varo{ - Op{tina Nova Varo{ }eove godine novovaro{ki sport podr`a-ti sa 22 miliona dinara, a na sredstva izbud`eta mo}i }e da ra~unaju lokalniSportski savez i 15 sportskih klubova.

Odlukom Skup{tine op{tine odno-sno Op{tinskog ve}a, a na predlog nad-le`ne op{tinske komisije za raspodelusredstava u oblasti sporta formirane re-{enjem predsednika op{tine, od plani-ranih 22 miliona dinara, 17 }e biti iz-dvojeno za redovne sportske programe,dok }e preostala sredstva biti utro{enana posebne projekte aktivnosti, me|ukojima su i {kolska olimpijada, puzija-da, radni~ke igre, {kola plivanja i sli~nemanifestacije sportskog karaktera.

Najvi{e para iz op{tinske kase dobi-}e, kao i lane fudbalski, ko{arka{ki i ru-kometni klub „Zlatar“, kao i Sportskisavez Nove Varo{i. Rukometa{i }e takomo}i da ra~unaju na 3.219.200 dinara(18,94 odsto ukupnog bud`eta za

sport), fudbaleri na 3.189.000 dinara(18,76 procenata), a ko{arka{i na3.022.600 (17,78). Za rad i projekteSportskog saveza }e iz bud`eta biti utro-{eno 3.400.000 dinara (20 posto). Rad@enskog odbojka{kog kluba „Zlatar“ lo-kalna samouprava }e tokom 2019. po-dr`ati sa 799.000 dinara, a [ahovskog sa540.600. Klub malog fudbala mo}i }e dara~una na 527.000 dinara. Skija{ki klubPSD „Zlatar“ dobi}e 447.100 dinara, Skilend 440.300, a Ski tim Zlatar 110.500.Organizacija karatista ima}e na raspo-laganju 389.300 dinara, a Sportskoatletsko dru{tvo 289.000. Kik boks id`udo klubovi dobi}e po 180.200 dina-ra, stonoteniski 164.900 , dok }e ~lano-vi Kinezis kluba „Zlatar“ imati na ras-polaganju 100.300 dinara. U op{tin-skom rukovodstvu ka`u da su sredstvaiz bud`eta raspodeljena u skladu sa no-vim pravilnikom i zakonskom odred-bom po kojoj nijedna sportska organi-

zacija ne mo`e dobiti vi{e od 20 odstosredstava od ukupnog bud`eta za sport.

- U funkcionisanju klubova, poseb-no segmentu namenskog tro{enja pa-ra, kona~no je uveden red. Nakon de-taljne analize stanja i potreba, donetaje odluka da se maksimalno 60 odstood ukupnog bud`eta za klub mo`eopredeliti na zarade igra~a i trenera,dok }e ostalih 40 procenata biti utro{e-no na takmi~enja i prate}e tro{kove.Sve organizacije su revidirale svoje fi-nansijske planove u skladu sa ovomodlukom, a trenutno je u toku potpisi-vanje ugovora sa klubovima o finansi-ranju njihovih projektnih aktivnostitokom ove godine - ka`e, izme|u osta-log zamenik predsednika op{tine drBranko Bjeli}. On najavljuje da }e se odstrane op{tinske uprave poja~ati i fi-nansijska kontrola i provera da li seklubovi pridr`avaju pravila o namen-skom tro{enju bud`etskih para. R. P.

Nova Varo{ poma`e aktivnosti sportskih organizacija

Za sport 22 miliona dinara

Fudbalerima oko 3,2 miliona dinara

Bijelo Polje - Kompanija „Mesopro-met“ po~e}e na prolje}e gradnju novefabrike za proizvodnju mesnih prera-|evina u Bijelom Polju, nakon {to je upo`aru krajem aprila uni{tena stara,najavio je vlasnik ovog preduze}a Hil-mija Franca podgori~koj Pobjedi.

Vr{ilac du`nosti glavnog dr`avnogarhitekte Du{an Vuksanovi}, dao je sa-glasnost bjelopoljskoj firmi na idejnorje{enje za izgradnju tog objekta. Pro-jektant objekta je bjelopoljska firmaInteza grupa, ~iji je osniva~ Fuad [abo-vi}, a izvr{ni direktor Fatmir Mahmu-tovi}. Fabrika }e biti izgra|ena na dije-lu urbanisti~ke parcele 24 u zahvatu iz-mjena i dopuna Detaljnog urbanisti~-kog plana (DUP) Industrijske zone ipodru~je terminala. U idejnom rje{e-nju se navodi da }e se umjesto starogobjekta koji je poru{en graditi novi ko-

ji }e imati prizemlje i jedan sprat. Bru-to povr{ina nove fabrike iznosi}e 6,74hiljade metara kvadratnih. Funkcijaobjekta je proizvodnja i prera-da mesa i mesnih prera-|evina.

„Objekat je projek-tovan kao jednakonstruktivna cjeli-na. Fasade su i u ob-likovanju i u mate-rijalizaciji rije{enetako da je vizuelnojasno definisana funk-cija poslovnog objekta -prerada mesa i proizvodnjemesnih prera|evina“, navodi se uidejnom rje{enju.

Privatno preduze}e doo „Mesopro-met“, poznato i pod novim, zvani~nimimenom „Franca“, osnovano je 1990.

u Bijelom Polju. Od tada{nje mesarskeradnje sa samo dva zaposlena, „Meso-promet“ je postao najve}i proizvo|a~ i

prera|iva~ mesa u Crnoj Go-ru. Korporacija „Franca“

je pro{irila delatnostna trgovinu i ugosti-teljstvo i sada pose-duje vi{e desetinamarketa i hotela.Zapo{ljava vi{e odhiljadu ljudi. U

pro{logodi{njempo`aru u proizvod-

nim pogonima u Bije-lom Polju, uni{tene su sve

linije za preradu mesa, nekolikofabrika za proizvodnju polutrajnih itrajnih proizvoda, fabrika konzervi inedavno otvorena fabrika za bezdim-no su{enje mesa. C. D.

Kompanija „Mesopromet - Franca“ oporavlja se od posljedica pro{logodi{njeg po`ara u kome su uni{teni pogoni u Bijelom Polju

Po~inje gradnja nove fabrike

Najve}a kompanija na

sjeveru Crne Gorezapo{ljava vi{e

od hiljadu ljudi

Novi Pazar - Drugo mesto 12-godi-{njeg Uro{a Slavkovi}a iz Novog Paza-ra na {ampionatu Srbije (zvani~an na-ziv Kadetski festival [ahovskog savezaSrbije) po~etkom aprila pro{le godineu Novom Sadu u sredini iz koje dolazine da nije odjeknulo, ve} nije ni zabe-le`eno. Samo njegovo neposrednookru`enje znalo je da je ovaj de~a~i}zgrabio srebro zaostav{i za pobedni-kom Lukom Risti}em pola boda.

Ko je Uro{ Slavkovi}, {ahovski vun-

derkind? Ro|en je 8. avgusta 2006. go-dine u Velikom Gradi{tu. Sa svetom {a-hovskih figura prvi kontakt ostvaruje uvrti}u, mada se ni doprinos majke Tanjene mo`e zanemariti, iako u porodiciSlavkovi} {ah nikada nije bio predmetposebnog interesovanja. Porodica se predve godine doselila u Novi Pazar, rodnigrad glave porodice Ljubinka, {to za sa-da nije dovelo i do promene klupskihboja. U |a~koj knji`ici u~enika 6. razre-da O[ „]amil Sijari}“ samo su petice, a idalje je ~lan VGSK, sportskog kluba Ve-like Gradi{ke, od kojeg jedino ima podr-{ku u svakom smislu. Za najbolji tim

VGSK, kao najmla|i {ahista nastupao jeu 2. ligi Centralne Srbije - Istok i iz ~etiripartije ekipi doneo 1,5 bod. Uro{ bi radoigrao za neki klub u Novom Pazaru, alini sa jednim od dva koja postoje u gra-du do sada nije uspostavio kontakt.

Pa`nju na sebe skrenuo je kao osmo-godi{njak pobedama na {ampionatuBrani~evskog okruga i Centralne Srbije i~etvrtim mestom na dr`avnom prven-stvu, tri godine kasnije osvaja titulu pr-vaka Centralne Srbije do 12 godina, istiuspeh ponovio je i pro{le godine. Me|u-tim, ni{ta ne mo`e da se poredi sa rezul-tatom iz Novog Sada. Na turnir je stigaosa {estim rejtingom (1692), a onda u de-vet kola po {vajcarskom sistemu sedamputa odmerava snage protiv igra~a sa li-ste top deset. Turnir zavr{ava bez porazauz ~etiri pobede i pet remija. Interesant-no je da je sve pobede zabele`io vode}icrne figure. Tu ~injenicu obja{njava kaoda je to najnormalnija stvar u svetu {aha.Ima jo{ ne{to, pre nego odgovori na pi-tanje napravi dramsku pauzu, izgovorabritko i jasno, potpitanja nisu potrebna.

- Nadao sam se da }u biti u pet najbo-ljih, a to {to sam pobe|ivao crnim figu-rama to nije ni{ta naro~ito. Bele figurevam daju samo tempo, sve ostalo je stvarkvaliteta - otklanja svaku pomisao o ve-li~anju pobeda crnim figurama, Slavko-vi}. Pravilnikom takmi~enja najbolji sa{ampionata Srbije sti~u pravo nastupana evropskom i svetskom prvenstvu. Ia-ko se po rezultatu za oba takmi~enja kva-lifikovao 2017 i 2018. ni na jednom se ni-je pojavio. [ahovski savez Srbije pokrivasve tro{kove prvaka, ostali su osu|eni dasvoje u~e{}e samofinansiraju. PorodicaSlavkovi} nije bila u mogu}nost da ispra-ti ovu akciju, a drugih sponzora nije bilo.Kako je Uro{ na samom po~etku, najve-rovatnije briIjantne, {ahovske karijere

pravi je trenutak da oni koji imaju novacisti i ulo`e u razvoj talenta koji se ne ra|asvaki dan. Iz tih razloga Uro{a u prethod-ne dve godine nije bilo na planetarnimprvenstvima u Ju`noj Africi i Albaniji.De~aka koji od {ahovskih titula za sadaima samo prvu kategoriju {ahovskihznalci odavno su proglasili majstorskimkandidatom. Sve {to je potrebno da bipostao ime u drevnoj igri, dar, inteligen-ciju i ma{tovitost - ima. Nedostaju turni-ri, a zna se da oni ko{taju. Idealno bi biloda Uro{ povla~i poteze za tablom, a nekovan nje - sa malo novca.

O najja~im stranama svoje igre, ka-`e. „Omiljene varijante su mi sicilijan-ka i kraljeva indijska odbrana. Ne opte-re}ujem se otvaranjima, najvi{e volim

kad partija odmakne, a ja krenem una-pred da predvi|am poteze, slede}ih se-dam, osam“. Uro{ Slavkovi} zanimljivje iz jo{ jednog razloga. [ah mu nije je-dina opsesija, jer je kapiten i igra~ prvepetorke mla|ih pionira KK Stari Ras, ti-ma koji je bez poraza zavr{io {ampio-nat u jednoj od regionalnih liga pobe-div{i izme|u ostalih i klub bogate tra-dicije Slogu i to u Kraljevu, sa 24 poenarazlike. Od njega ne}ete ~uti ni{ta o po-deli na prvu i drugu ljubav. [ah i ko{ar-ku voli podjednako, osim {to priznajeda su mu kao individualcu {ahovskezavr{nice mnogo lak{e za re{avanje odko{arka{kih u kojima od jednog igra~ane zavisi sve. Igra na poziciji plejmejke-ra, onog koji osmi{ljava igru tima, po-

seduje precizan {ut (12 poena u prose-ku) i 6 - 7 asistencija po utakmici.

Obo`ava poku{aje za tri poena i egzi-bicione poteze kojima pribegava kad tomomenat dozvoljava. Voleo bi da budezagonetka za rivale poput ljubimca Bog-dana Bogdanovi}a. Trener Veljko Petro-vi} opisuju}i Uro{ev ko{arka{ki profilpotrudio se da kao i njegov u~enik budekratak, sa`et i precizan. „Lo{e strane uigri nema, a najve}i adut mu je glava“,ka`e Petrovi}. Spoj dva sporta ne previ-{e ~est kod mladih ljudi, a tako drago-cen. @ivi za poteze i od poteza, i kao {ahi-sta, ali i ko{arka{ umetnik je matiranja, ujednom to radi precizno kao Karlsen udrugom poput Bogdanovi}a.

petak, 18. januar 2019. VII

SPORT

Prvoslav Le{evi}

RaznovrsnostKarlsena ~inifascinantnim

Analizirao je Uro{ neke od parti-ja nedavno zavr{enog me~a za svet-sku titulu izme|u Magnusa Karlse-na i Fabijana Karuane, u kojem ka`eda nije navijao ni za jednog od dvoji-ce {ahista, ali nije nas ostavio bezodgovora {ta je to {to mu je fasci-nantno kod svetskog prvaka, Kar-lsena. „Raznovrstan je“, ka`e Slav-kovi}, kome brzopotezni {ah nije na-ro~ito omiljen i zbog toga {to iznadsvega voli da tro{i vreme na promi-{ljanje pre nego povu~e potez.

Uro{ Slavkovi}, {ahovski vice{ampion Srbije do dvanaest godina

De~ak koji obe}ava

SPORTSKE VESTI

Poraz u Novom SaduNovi Pazar - Odbojka{i Vojvodine pobedili su u Novom Sadu ekipu Novog Pazara sa 3:0 (25:22,

25:15, 25:11), u zaostaloj utakmici ~etvrtog kola Superlige.Najefikasniji kod doma}ina bili su DmitroVijecki sa 17 poena, Miran Kujund`i} sa 11, Stefan Kova~evi} i David Mehi} sa po sedam poena.Naje-fikasniji u pora`enom sastavu bio je Karlos Alomija sa 12, dok je Marko Radosavljevi} dao sedam po-ena.Vojvodina ima 14 pobeda i dva poraza i zadr`ala je vode}u poziciju na tabeli, dok je osmoplasi-rani Novi Pazar na skoru 5/11.Pazarci u narednom, 17. kolu do~ekuju tim kragujeva~kog Radni~kog.

Ko{arka{i na Kupu Radivoja Kora}a Novi Pazar - Ko{arka{i Novog Pazara pobednici su drugog stepena Kupa Ko{arka{kog saveza

Srbije, po{to su u finalnoj utakmici u @iti{tu savladali ekipu Svetog \or|a sa 89:79 (22:18, 19:25,29:19, 19:17).Nemanja Krsti} sa 22 i Petar Ivanovi} sa 20 poena bili su najefikasniji kod Pazaraca, apratili su ih Sead Had`ifejzovi} sa 16 i Nikola Vujovi} sa 13 poena.Oba ekipe ve} su izborile plasmanna zavr{ni turnir Kupa Radivoja Kora}a, koji je na programu od 14. do 17. februara u Ni{u.

Nenad Veljovi} novi trener KMFNovi Pazar - Nenad Veljkovi} (35)je novi trener Kluba malog fudbala Novi Pazar. On je pre pet

sezona bio igra~ i trener ovda{njeg kolektiva. „Uvek imam najve}e ambicije. Tre}i sam trener od po-~etka {ampionata, pre mene tu su radili odli~ni treneri i ne verujem da }e biti problem da imple-mentiram neke svoje zamisli”, rekao je Veljkovi}, koji je poslednji trenerski anga`man imao u pra-{koj Slaviji.Pazarci su posle polovine liga{kog takmi~enja peti na tabeli, a predstoje im i utakmice uFutsal kupu Srbije.

Suljovi}: Uro{ je {ahovski biser Uro{ Slavkovi} povremeno radi sa novopazarskim {ahistom Alijom Iki}em, u po-

slednje vreme sve ~e{}e sara|uje i sa FIDE majstorom i licenciranim FIDE treneromSulejmanom Suljovi}em, uz Aliju Muratovi}a najboljim novopazarskim {ahistom.Suljovi} je svojevremeno pomagao razvoj nekada{njeg novopazarskog talentaEmira Turkovi}a. Njegovo mi{ljenje o Slavkovi}u vredi zapamtiti.

- Radi se o novom biseru novopazarskog {aha. Kao veliki potencijal pokazujeizuzetno razumevanje za pozicioni {ah. To je prava retkost kod de~aka koji imajutek 12 godina, a i dobar pokazatelj da je re~ o vanserijskom talentu. Na nama ko-ji s njim radimo je da taj talenat podr`imo u svim segmentima - ka`e Suljovi}.

Talenat ima, nedostajupare: Uro{ Slavkovi}a

[ah i ko{arku voli podjednako: Kapiten i igra~ prve petorkemla|ih pionira KK Stari Ras

Foto:

[aho

vski

save

z Srb

ije

petak, 18. januar 2019.VIII

MEDIJI

RADNIM DANIMA07:00-07:10 Jutarnji dnevnik07:10-11:00 Novi Dan11:00-15:00 Plusiranje16:00-16:10 Dnevnik16:10-19:00 Muzi~ki vremeplov19:00-07:00 Music mix

VESTI SVAKOG PUNOG SATA

SUBOTA10:00-14:00 ^avrljanje14:00-18:00 Eurotop 44-repriza18:00-10:00 Music mix

NEDELJA10:00-14:00 Uvek nedeljom14:00-18:00 Eurotop 4418:00-10:00 Music mix

VA@NI TELEFONIOp{tina Novi Pazar 020- 313-644/318215 Op{tina Tutin 020 - 811 133 Op{tina Sjenica 020 - 741 279 Op{tina Ra{ka 036 - 736 281Autobuska stanica Novi Pazar 020 - 318 354 Autobuska stanica Ra{ka 036 - 738 383 Meteorolo{ka stanica Meteor Sjenica 020 - 741 008 Policijska uprava Novi Pazar 020 - 314 744 Op{tinski i Okru`ni sud - Novi Pazar 020 - 314 391 Zdravstveni centar Novi Pazar 020 - 314 722Apotekarska ustanova Novi Pazar 020 - 318 375 Elektrodistribucija Novi Pazar 020 - 315 117

330 116 Preduze}e za puteve „Novi Pazar put“ 020 - 314 911Univerzitet Novi Pazar 020 - 317 754 Internacionalni univerzitet 020 - 316 634 Dom kulture Novi Pazar 020 - 313 069 Regionalno pozori{te Novi Pazar 020 - 322 891 SOS telefon (KC Damad) 020 - 332 755Sportski centar Novi Pazar 020 - 312 420Turisti~ka organizacija Novog Pazara 020 - 338 030@elezni~ka stanica Ra{ka 036 - 736 008Dom zdravlja 036 - 736 127Komunalno preduze}e Ra{ka 036 - 736 622Centar za kulturu 036 - 736 273Biblioteka 036 - 736 092Gradski stadion 036 - 736 650Sportska hala 036 - 736 794De~iji vrti} „Veselo detinjstvo“ 036 - 736 120Apoteka 036 - 738 080Turisti~ka organizacija 036 - 738 670Crveni krst 036 - 736 648Vatrogasna slu`ba 036 - 736 002Veterinarska stanica 036 - 736 877Taksi stanice 036 - 740 040 i 036 - 733 222

PRETPLATA NA DODATAK

SAND@AK DANASPeriod:

3 meseca - popust 10% = 546,00 din6 meseci - popust 15%=1.053,00 din12 meseci - popust 20%=2.028,00 din

s tro{kovima dostave na adresuKontakt telefon: 011 / 344 - 11 - 86

lok. 124, 107 /Prodaja/

Sand`ak Danas - Posebno izdanje lista Danas za oblast Sand`aka. Ure|uju: Safeta Bi{evac (Beograd), Sla|ana Novosel (Novi Pazar). Adresa: Novi Pazar, TC Vakuf, 1. maja BB Telefon i fax: 020 331 570 e-mail: sandzakŸdanas.rs

Nova Varo{ - Kraljeva~ka firma Kalkom dopre-mila je ovih dana u Novu Varo{ opremu za tereta-nu na otvorenom, koju sredstvima od oko 2,1 mi-liona dinara, zajedni~ki grade Ministarstvo omla-dine i sporta i Op{tina Nova Varo{. Novi sport-sko-rekreativni mini-kompleks prostira}e se napovr{ini od oko 80 kvadrata na lokaciji u nepo-srednoj blizini ko{arka{kog terena „Nemanja Ne-dovi}“ u Naselju. U lokalnoj samoupravi ka`u dabi zemljani i betonski radovi na izgradnji tereta-ne trebalo da zapo~nu ~im vremenske prilike tobudu dozvolile, dok je postavljanje 11 sprava za

ve`banje planirano na prole}e, kada se o~ekuje daobjekat bude pu{ten u funkciju.

Ugovor o realizaciji projekta nedavno su u Beo-gradu potpisali ministar omladine i sporta VanjaUdovi~i} i predsednik novovaro{ke op{tine Rado-sav Vasiljevi}. Ugovorom je predvi|eno da resor-no Ministarstvo projekat finansijski podr`i sa 1,6miliona dinara, a dodatnih 500.000 dinara ulo`i}ese iz op{tinske kase. Izgradnja teretane je, ina~e,osmi{ljenja u okviru projekta pod nazivom „Tre-ningom se doka`i i rekreaciju poka`i“, koju reali-zuju op{tinska odeljenja za lokalni ekonomski raz-

voj, izgradnju i projektovanje i Kancelarija za mla-de. Program je dobio „zeleno svetlo“ Ministarstvaomladine, a sa sli~nim projektima „pro{le“ suukupno 22 lokalne samouprave u Srbiji. Iz repu-bli~ke kase opredeljeno je blizu 40 miliona dinaraza sufinansiranje podr`anih programa koji imajuza cilj razvijanje li~nih potencijala mladih i op{tedru{tvene koristi. Ministarstvo omladine je odosnivanja resora za omladinsku politiku sproveo16 javnih poziva namenjenih op{tinama i gradovi-ma, dodeliv{i im pribli`no 320.000.000 dinara zaoko 500 projekata namenjenih mladima. R. P.

Firma „Kalkom“ iz Kraljeva dopremila deo opreme za novi sportski objekat

Sprave za teretanu na otvorenom

Deo opreme za teretanu u Naselju

Berane - U~enici Srednje stru~ne {kole u Berana-ma organizovali su humanitarnu akciju za korisnikeDnevnog centra za djecu i omladinu sa smetnjama ite{ko}ama u razvoju. Oni su donirali poklon pake-ti}e za oko 30 mali{ana koji borave u toj ustanovi.^lan \a~kog parlamenta Kristijan Babi} ka`e da jeto samo jedna u nizu humanitarnih aktivnosti kojuje pokrenula njegova {kola i da mu je naro~ito drago

{to su ovim humanim gestom izmamili osmijehe iobradovali polaznike Dnevnog centra. „Nama je bi-lo zadovoljstvo da u~estvujemo u ovoj akciji i mo`e-mo da obe}amo da }e biti jo{ sli~nih aktivnosti“, is-takao je Babi}.

U ime Dnevnog centra za poklone je zahvalila Lji-ljana @ivkovi}, koja je naglasila da im ovakve i sli~neaktivnosti mnogo zna~e. C. D.

O[ „Du{an Kora}“ u Bijelom Polju

Bazar rukotvorina Bijelo Polje - Bjelopoljska O[ „Du{an Kora}“

ve} tre}i put je organizovala bazar rukotvorinakoje su pripremili njihovi u~enici u saradnji saroditeljima. Na lijepo ukra{enim {tandovima,koje su pripremili kreativni u~enici, na{li su sekola~i, ukrasi, nakit... Brojni sugra|ani posjetilisu bazar i na taj na~in pomogli akciju, nagradiv-{i trud mali{ana.

Direktorica {kole Fatima Mehovi} ka`e da susva prikupljena sredstva sa bazara izdvojena zakupovinu nastavnih sredstava za {kolu.“ Sva odje-ljenja koja su u~estvovala u ovoj akciji mo}i }e dakupe ne{to od skromnih nastavnih sredstava ko-ja su im potrebna za dalji rad i unapre|enje zna-nja“, isti~e Mehovi}eva. U~iteljica Medina Kaje-vi} ka`e da je jako zadovoljna jer su se roditeljimasovno odazvali organizovanju bazara. „Djecasu pokazala svoju kreativnost, a sa ovakvim i sli~-nim doga|ajima nastavi}emo tokom {kolske go-dine“, dodaje Kajevi}eva. C. D.

Humanitarna akcija beranskih srednjo{kolaca

Paketi}i za korisnike Dnevnog centra

Berane - Me|unarodna umjetni~ka kolonija, ko-ju od 2012. godine organizuje Centar za kulturu Be-rane, nedavno je primljena u me|unarodnu, umjet-ni~ku, nevladinu i akademsku organizaciju ISSA,kao jedina umjetni~ka manifestacija iz Crne Gorekojoj je to po{lo za rukom.

Umjetni~ka organizacija ISSA nastala je u Kiniprije {est godina, sa ciljem da: unapre|uje komuni-kaciju i razmjenu skulpturnih simpozijuma {irom

svijeta, organizuje akademska istra`ivanja, interak-ciju izlo`bi i kreativne prakse, kao i da ubrzava raz-vitak skulpturnog pravca na svim meridijanima ipospje{uje razmjenu urbanih kultura.

Podr{ku i preporuku za ~lanstvo u ISSA, Centarza kulturu je dobio, od svetski priznatog umjetnika- vajara, Beranca Luke Radojevi}a, ~ije su skulpturepostavljene u mnogim svjetskim metropolama.

C. D.

Beranska kolonija u me|unarodnoj organizaciji