Izlo`ba dokumentarne fotografije u prijepoljskom muzeju

Pljevaljska seoska arhitekturaStrana IV

PETAK, 3. mart 2017, broj 7095/523, godina XX, cena 40 din, 20 den, 1 KM, 0.7 EUR (CG), 5 kuna www.danas.rs

Amela Terzi}

Po~inje Evropsko prvenstvoStrana VII

Teo Tarani{

Evropski put - jedini praviStrana II

M. \

erle

k

Op{tina Nova Varo{podsti~e zapo{ljavanje

Posao za 116nezaposlenih

Strana VI

Novi Pazar - Predsednik Bo{nja~kognacionalnog vije}a (BNV) i SDA San-d`aka Sulejman Ugljanin svoju politi~-ku aktivnost, u poslednjih dvadesetakdana, obele`io je potezima koji nisu uskladu sa dr`avnom politikom i za sa-da, samo se naga|a {ta stoji iza toga.Ugljanin je prvo bio na ~elu delegacijeBNV i SDA, koju je ugostio predsednikKosova Ha{im Ta~i, a potom, mu upu-tio pismo u kojem je „izrazio radostzbog vidljivih rezultata koje je postigaou izgradnji demokratskog dru{tva za-snovanog na vladavini prava, pravnojsigurnosti i jednakosti pred zakonom“.Ugljanin je podr`ao i reviziju tu`beBiH protiv Srbije pred Me|unarodnimsudom u Hagu.

Na drugoj strani, trebalo bi da do|e

do realizacije politi~ki logi~nog potezai da dve najve}e bo{nja~ke partije, SDPi SDA i u ovom gradu konkretizujupotpisanu Deklaraciju o strate{kompartnerstvu. Prvi korak je u~injen uSjenici, tako {to su se tankoj vladaju}ojkoaliciji SDA-SPS priklju~ili predstav-nici Sand`a~ke demokratske partije(SDP).[ta se sve doga|alo na zaseda-nju tamo{njeg lokalnog parlamenta,ostalo je nepoznato jer je medijima za-branjeno pra}enje skup{tinskog zase-danja „zbog obimnog dnevnog reda“.Ne}e biti mnogo problema ni u Tuti-nu, gde dvadeset jednu godinu apso-lutnu vlast dr`i SDA. Pregovori za for-miranje lokalne vlasti u Tutinu i No-vom Pazaru, tvrdi Danasov izvor su utoku i „najverovatnije bi}e realizovani

u paketu“. Kada je podela vlasti u No-vom Pazaru, gde vladaju}u koalicijupredvodi SDP, zna se koje funkcije }epripasti SDA, ali izgleda da je zapelokod dokumenta koji se odnosi na bez-bednost grada. To bi trebalo da usvojigradski parlament, ali je za SDP „ne-prihvatljiv i rigidan, jer vrvi od mnogo-brojnh zabrana u gradu“.

Sve ovo je u senci predsedni~kih iz-bora. SDPS, ~ija je kolektivna ~lanicaSDP odmah se izjasnila da }e podr`atiaktuelnog srbijanskog premijera Alek-sandra Vu~i}a. SDA Sand`aka nije seizjasnila koga }e podr`ati, a Bo{nja~kademokratska zajednica Sand`aka(BDZS) svoju odluku saop{ti}e sutranakon sastanka rukovodstva. S.N.

Strana III

Ve~no se}anje na rtve u [trpcima„Ko u ovoj zemlji zaboravi 27. februar 1993. i stanicu

[trpci odustao je od budu}nosti“StranaV

^eka se ulazak SDAu vlast: Novi Pazar

Politi~ka scena u Novom Pazaru

U senci izbora zapredsednika Srbije

petak, 3. mart 2017.II

Proces evropskih integracija Srbije seu poslednjih nekoliko godinaubrzava i konkretizuje. U martu

2012. Srbija je dobila status zemljekandidata, a u januaru 2014. godinezvani~no je i formalno otpo~ela procespregovora o ~lanstvu u EU. Ovih dananavr{ilo se tri godine od zvani~nogpo~etka procesa pregovora opristupanju. U me|uvremenu, najpre jeuspe{no okon~ana prva faza procesapregovora (faza skrininga), a u perioduod decembra 2015. otvoreno je ukupnoosam od 35 pregovara~kih poglavlja, adva su privremeno zatvorena. Ovo bimogao da bude, tehni~ki posmatrano,presek aktuelnog stanja kada je u pitanjuproces pridru`ivanja Srbije "porodicirazvijenih i demokratskih evropskihzemalja".

O tome da li se, u kontekstu analizeonoga {to je do sada postignuto, mo`egovoriti o zadovoljavaju}em ilinedovoljnom rezultatu mi{ljenja suverovatno razli~ita. Li~no smatram da jemoglo i moralo biti u~injeno znatno vi{e.I to ne samo ako posmatramo period odposlednje tri godine od kada zvani~noteku pregovori, ve} ako u obzir uzmemoperiod od vi{e od deceniju i po od kadaje Srbija, nakon demokratskih promena spo~etka dvehiljaditih, kao svoj strate{ki idugoro~an cilj definisala ~lanstvo u EU.Ovaj tekst, me|utim, ne pi{em sanamerom da tra`im razloge za "usporen"put Srbije ka EU, ve} da podsetim i jo{jednom aktuelizujem nekolikoklju~nih pitanja kojaopredeljuju i/ilioptere}uju procesevrointegracija Srbije.Radi se o slede}ihnekoliko pitanja.

Prvo, EU ili Rusija?Ambivalentan odnosi situacija u kojoj sekonstantno insistirana izboru izme|u ovedve opcije zasniva se nare~enici da "mi `elimo uEU ali istovremeno `elimonajbolje mogu}e odnose saRusijom". Ova re~enica, od ~ijegponavljanja i njoj odgovaraju}egpona{anja iz razli~itih razloga neodustaju svi koji su bili na vlasti uposlednjih petnaest godina, pra}enapravom histerijom u javnosti kada sepovremeno desi ne{to {to ima veze saRusijom (neuvo|enje sankcija Rusiji,Putinovo pismo u kome najavljuje da }epratiti predsedni~ke izbore ili"poklonjeni" ruski avioni, na primer) imaza posledicu kreiranje ambijenta u kometreba poverovati u to da Srbija imaalternativu u pogledu svog strate{kogspoljnopoliti~kog opredeljenja.

Drugo, EU - cilj ili sredstvo? Re~ je,naime, o dilemi koja se odnosi na to da limi EU treba da do`ivljavamo kao cilj kojitreba posti}i nakon ~ega }e svi na{iproblemi biti re{eni ili je procesevrointegracija sredstvo, odnosno na~inda u me|uvremenu dok taj proces trajekroz sveobuhvatne reforme zemljuuredimo na na~in koji }e nam omogu}iti,s jedne strane, dostizanje standarda EU urazli~itim oblastima i sa druge strane, daspremno prihvatimo izazove koji nas~ekaju u momentu stupanja u ~lanstvo.

Tre}e, kada }emo u}i u EU? Ukoliko sevratimo u blisku pro{lost seti}emo se vrlo

dobro obe}anja i najava da }e Srbijapostati ~lanica EU 2007. godine. U novijojvarijanti tih istih obe}anja ciljana godinabila je 2020. Sve to je "u realne okvire"postavio predsednik vlade skora{njomizjavom da }e Srbija "sigurno postati~lanica EU pre 2025. godine". Ovde su,me|utim, istovremeno va`ne kako"korekcije" vremenskog okvira kojeprolongiraju o~ekivani po~etak "boljeg`ivota", tako i ~injenica da {to du`e ovo

pitanje imamo pred sobompodr{ka ideji u~lanjenja i

celokupnom procesu svevi{e opada.

^etvrto, Kosovo ilida li je i u kojoj meriproces evropskihintegracija Srbijepoliti~ki uslovljen?Ovo pitanje se

naro~ito postavlja ukontekstu pregovora

Beograda i Pri{tine iimplikacija koje rezultati

tih pregovora imaju ili }eimati na brzinu i dinamiku procesa

pregovora, kao i na to da li }e, ukona~nici, ~lanstvo Srbije u EU zavisiti odrezultata tih pregovora.

Insistiranje na kontinuiranomotvaranju i preispitivanju ~injenica u vezisa prethodno navedenim pitanjima, uokolnostima u kojima je otvaranje prvihnekoliko poglavlja u pregovorima, sasvimopravdano, u prvi plan izbacilo druga~ijipristup komuniciranju evropskihvrednosti i standarda naj{iroj javnosti(kroz prezentaciju direktnih koristi, naprimer), svoj smisao nalazi u ~injenici da}e kona~nu re~ o tome da li Srbija trebada postane ~lanica EU imati upravogra|ani (na referendumu). U tom smislu,pred nama su izazovi i bi}e potrebnoulo`iti dodatne napore da se gra|animaSrbije u periodu ispred nas, naro~ito uuslovima izra`enih unutra{njih politi~kihpreviranja i nestabilnosti koja pogodujeskretanju pa`nje javnosti sa koristi kojedonosi proces evropskih integracija,pru`e dodatne informacije i razja{njenjau vezi sa gore pomenutim pitanjima ali idodatna "injekcija" vere u to da jeevropski put - jedini pravi put za Srbiju.

Autor je koordinator u NVO Akademska inicijativa "Forum 10"

i ~lan Tima Evropa Srbija

LI^NI STAV Pi{e: Teo Tarani{

Evropski put - jedini pravi put

Kona~nu re~ o tome da li

Srbija treba dapostane ~lanica

EU ima}egra|ani

Pljevljaci i dalje udi{u zaga|en vazduhPljevlja - Zaga|en vazduh u Pljevljima je postao

hroni~ni problem, a od 35 posmatranih dana, ~ak 29dana prosje~ne dnevne vrijednosti PM 2,5 ~esticabile su iznad dozvoljenih, {to potvr|uje veoma lo{estanje kvaliteta vazduha u tom gradu, pokazalo jeistra`ivanje nevladine organizacije „Grin houm“. Vi-soke vrijednosti PM 2.5 ~estica su posebno zabrinja-

vaju}e jer su lake, prodiru duboko u plu}a i moguozbiljno uticati na zdravlje. „Kada je rije~ o PM 10~esticama, dnevni prosjek je prekora~en 21 dan odukupno 35 posmatranih“, ka`e se u saop{tenju ne-vladine organizacije. Oni su napomenuli da je, to-kom jedne godine, dozvoljena granica PM 10 ~esti-ca ne smije biti prekora~ena vi{e od 35 puta. J. D.

Ro`aje - U Ro`ajama je ne-davno odr`ana sjednica Odboradirektora Investiciono razvoj-nog fonda Crne Gore, na kojojsu odobreni projekti u iznosuod 2,9 miliona evra, koji bi tre-balo da omogu}e otvaranje 51novog radnog mjesta. Odobrenikrediti namijenjeni su za proiz-vodnju i usluge, kao i malim isrednjim preduze}ima za rje{a-vanje problema nelikvidnosti,saop{tava IRF.

Nakon sjednice, predstavniciIRF-a odr`ali su prezentaciju fi-nansijske podr{ke za 2017. godi-nu „Mo`e{ i ti“ gdje je akcenatna mlade ljude u biznisu, kao ina visoko{kolce koji se nalaze naevidenciji Zavoda za zapo{ljava-nje, a pri tom `ele da „uzmustvar u svoje ruke“ i time rije{e

egzistencijalno pitanje i postanuekonomski nezavisni. Predsjed-nik Odbora direktora IRF-a drZoran Vuk~evi} objasnio je da jerije~ o kreditnom aran`manukoji je krenuo pro{le godine.„@elimo da podr`imo mlade lju-de koji imaju znanje, hrabrost iideju i za njih smo obezbijediliposebnu kreditnu liniju beska-matnih kredita sa grejs perio-dom od ~etiri godine i rokompovra}aja do 12 godina. Rije~ jeo najpovoljnijim uslovima“, re-kao je Vuk~evi}, dodaju}i da jeIRF od osnivanja plasirao 438miliona evra kroz povoljne kre-ditne aran`mane. Pro{le godineje plasirano 28,5 miliona.

Pored beskamatne kreditne li-nije za mlade, postoje kreditne li-nije za `ene u biznisu, odnosno

po~etnice u biznisu i za one kojisu u procesu tranzicije ostali bezposla. Vuk~evi} je najavio da }eove godine IRF posebnu pa`njuposvetiti otkupu poljoprivrednihproizvoda. „@elimo da poljopri-vrednim proizvo|a~ima omogu-}imo da svoj novac dobiju u rokuod sedam dana a ne u roku od120 ili 150 dana kako to obi~no bi-va kada se ta roba prodaje trgo-va~kim lancima. Poku{a}emo dasa trgova~kim lancima napravi-mo dogovor i obezbijedimo po-sebnu kratkoro~nu kreditnu lini-ju za otkup poljoprivrednih pro-izvoda“, naglasio je Vuk~evi}, do-daju}i da su pripremili i kreditnelinije za oblast kulture i umjetno-sti kako bi pomogli ljudima sa po-tencijalom da otvaraju nova pred-uze}a i nova radna mjesta. C. D.

Petnjica - U Petnjici je po~elajavna rasprava o predlogu bu-d`eta Op{tine Petnjica za 2017.koji bi trebalo da bude1.533.500 evra. Nakon javnerasprave, predlog se {alje Mini-starstvu finansija radi dobijanjami{ljenja, a onda }e uslijediti isjednica lokalnog parlamentana kojoj }e bud`et biti usvojen.Lokalna uprava, shodno zako-nu, mora da usvoji bud`et do31. marta.

Predlo`enim nacrtom bu-d`eta, predvi|ena su sredstvaza otplatu duga prema op{tiniBerane, ~iji je deo Petnjica bilado sticanja statusa op{tine. Pot-pisivanjem sporazuma o preu-zimanju radnika sa op{tinom

Berane, petnji~ka lokalna upra-va preuzeli su i obavezu da235.000 evra vrate na ime platai doprinosa. Dinamika vra}a-nja duga jeste u 30 rata. Bud`etje koncipiran tako da bude raz-vojni kako bi zadovoljio {to ve-}i broj potreba na{ih gra|ana usvim oblastima. „Mi se oslanja-mo i na sredstva iz kapitalnogbud`eta Crne Gore kroz Direk-ciju javnih radova i Ministar-stvo saobra}aja i kada se sve tosabere, sasvim je sigurno da }ebiti i u ovoj godini vi{emilion-skog ulaganja. To je najboljapotvrda da je iz godine u godi-nu sve vi{e investicija u na{ojop{tini. Trudili smo se da mini-malno opteretimo bud`et sa

operativnim tro{kovima, mak-simalno smo u{te|eli na tele-fonskim uslugama, na kancela-rijskom materijalu i sve je nanivou minimuma jer samo nataj na~in, sa u{tedom, mo`emoraditi na dobrim stvarima“, iz-javio je za portal lokalnog radi-ja Samir Agovi}, predsjednikop{tine Petnjica. Nacrtom bu-d`eta planirano je da 100. 000evra bude potro{eno za izraduprostorno planske dokumenta-cije, a akcenat je stavljen i narje{avanje problema infra-strukture, prije svega komunal-ne. Tako je u ovoj godini jepredvi|eno 100.000 evra za iz-gradnju vodovoda za 600 do-ma}instava. C. D.

Sjednica Odbora direktora Investiciono razvojnog fonda Crne Gore

Odobreni projekti od 2,9 miliona evra

Javna rasprava o op{tinskom bud`etu Petnjice

Op{tinska kasa „te{ka“ milion i po evra

petak, 3. mart 2017. III

Ovaj prilog sufinansiragrad Novi PazarNOVI PAZAR DANAS

SU\ENJE BJELOPOLJSKIM LJEKARIMABijelo Polje- U bjelopoljskom sudu je nastavljeno

ponovljeno sudjenje ljekarima Tomislavu Jeremi}u,Zvonku Puleti}u, Haki Tahirovi} i Jeli Cimbaljevi}, optu-`enim za te{ko djelo protiv zdravlja ljudi, zbog infekci-je pet beba od kojih je jedna preminula novembra2014. Dr Lidija Banjac iz Centra za neonatologiju Klini~-kog centra kazala je da su ljekari bjelopoljske Bolnicena vrijeme posumnjali na sepsu kod inficiranih beba iuklju~ili terapiju. „Prepoznavanje neonatalne sepse jeizuzetno te{ko, zato {to klini~ka slika mo`e biti vrlo ra-znolika. Pojava neonatalne sepse je svugdje u svijetu uporastu, pa i u razvijenim zemljama Zapadne Evrope iSAD“, kazala je Banjac, na ~ije svedo~enje su reagovalizastupnici o{te}enih i tu`iteljka. Nastavak su|enje jezakazan za 24. mart kada }e ponovo biti saslu{ani vje-{taci Sudsko-medicinskog odbora iz Beograda.

SEDNICA GRADSKOG [TABA Novi Pazar - Novopazarski Gradski {tab za vanredne

situacije obele`io je u okviru prve ovogodi{nje redovnesednice, i 1.mart, Svetski dan civilne za{tite. Na sednici jepredstavljen i usvojen izve{taj {taba za 2016. godinu, kaoi operativni plan odbrane od poplava za vode drugog reda.Uz smanjenje rizika, plan podrazumeva i definisane me-hanizme otklanjanja posledica u cilju spre~avanja poplav-

nog talasa a u slu~ajevima kada su imovina i ljudi direktnougro`eni. Na sednici je usvojen je i plan rada [taba za teku-}u godinu, a prezentovana je novina u zakonu koja oba-vezuje lokalna samouprave da bud`etom predvide novacza uklanjanje ili ubla`avanje posledica od poplava.

TENDER ZA GRADNJU HOTELANovi Pazar - Javno preduze}e za ure|ivanje gra|e-

vinskog zemlji{ta raspisalo je javnu nabavku za izbor iz-vo|a~a radova na izgradnji hotela u novopazarskom na-selju Had`et, saznaje radio Sto plus. Vrednost prve fazeradova, koji bi trebalo da traju 60 dana od dana potpisi-vanja ugovora je 33 miliona dinara, a sredstva je obez-bedilo Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija.

KARTING TRKE U APRILU Novi Pazar - U `elji da decentralizuje takmi~enja

Sportski auto karting savez obi{ao je i Novi Pazar, a nji-hovu ideju je podr`ao gradona~elnik Nihat Bi{evac. Akosve bude kako je zami{ljeno, trke na ovom prostoru bi-}e odr`ane krajem aprila ove godine. „Na ideju smo do-{li zahvaljuju}i Esadu Do{ljaku Boletu. Danas smo ovdei biramo jednu od dve potencijalne staze koje bi treba-lo da se voze u okviru nacionalnog {ampionata Srbije ito u terminima 29. i 30 aprila 2017. godine“, rekao jeovim povodom Goran Toroman ispred SAKS-a.

U D

VE R

E^I

NO

VOPA

ZARS

KESL

IKE

I PRI

LIKE

RevizorNovopazarska bolnica svakog meseca, po nekoliko dana, je u „opsadnom“ stanju. To su oni dani kad iz pre-

stonog grada, po zadatku, sti`e revizor. Naravno, on svoj dolazak najavljuje, pa su beli mantili na nogama ne-koliko dana pre i nekoliko dana posle revizije. Pre dolaska revizora valja da se pod tepih strpa sve {to ne trebada se vidi: samovolja, narcisoidnost, drskost, neorganizovanost, sujete, kod titula kompleksi, kod dobrog delamedicinskih sestara nekorektnost, ne me{anje u sopstveni posao, neprofesionalnost, nevaspitanje. Posle odla-ska revizora to sve treba da se ponovo izvu~e ispod tepiha i vrati tamo gde je bilo. Do slede}eg dolaska bi}e vre-mena, a i najava. Svakog puta Op{ta bolnica u svakom pogledu sve vi{e napreduje. Rekao revizor, a doma}ino-vim u{ima milo {to ga revizor hvali pred kamerama, no nikako da navataju gra|ane da to potvrde. Ima gra|a-na, ali nisu svi podobni. Ho}e im jezik pravo. Neka, neka, do}i }e revizor najavljeno i slede}eg meseca. Mo`da,nekom po|e za rukom da zvanja privoli da se bave svojim „zanatom“. Ne zna revizor kako su u bolnici svi rod.Gospo|a i gospodim mu je za one koji se prave va`ni. Vi{e „prili~i“ (valjda, nekako prisnije i toplije) zvu~i tetka,mid`o, nana, bika. Na{i smo, pa nije potrebno ni persiranje. Da se bolestan ne prepadne od toliko va`nih neka-da belih sada {arenih mantila. S. N.

Novi Pazar - Izgradnjom minibrana na Ljudskoj, Kru{eva~koj,Cvrnjskoj i Sebe~evskoj reci i u Ju-suf Potoku, u Novom Pazaru je za-vr{en projekat sliva reke Ra{ke. Uminulih pet godina na ovom pod-ru~ju je izgra|eno ukupno 13 an-tierozivnih pregrada (mini brana)~iji je cilj za{tita od buji~nih popla-va. Projekat je realizovan kroz pro-gram Evropski PROGRES, u dvefaze. Druga faza je zavr{ena pro{legodine, kada je izgra|eno pet mi-ni brana u koje su donatori ulo ili250 hiljada evra, Aktivnosti

Evropskog PROGRES-a finansi-raju Evropska unija i Vlada [vaj-carske, a realizuju se u op{tinamana jugu i jugozapadu Srbije.Evropski donatori su za izgradnjuovih 13 mini brana na teritorijiNovog Pazara ulo ili ukupno 700hiljada evra. U okviru ovog pro-jekta realizovane su i antierozivnemere, pa je po{umljeno 200 hek-tara zemlji{ta, zatravljeno 18,5hektara i izgra|eno jo{ 650 metaraprirodnih brana na teritoriji No-vog Pazara, ali i susednih op{tinaRa{ka, Tutin i Sjenica.

- Jo{ 2013. godine kada smosagradili nekoliko brana videlismo kakvi su benefiti. Brane suznatno doprinele da se smanji pr-vi udarni, odnosno poplavni talaskoji je i najkriti~niji. Nastavilismo sa realizacijom projekta i upro{loj godini tako da smo uspe-li u onome {to smo naumili saEvropskim PROGRES-om. Svakiulo`eni dinar u ove poslove vi{e-struko se isplatio, nagla{ava po-mo}nik gradona~elnika NovogPazara za me|unarodne investi-cije Faruk Suljevi}. S. Novosel

Antierozivnim pregradama za{ti}en sliv reke Ra{ke

Evropski donatori obezbedili 700.000 evra

Foto:

Senk

o. @u

pljan

in

Ulo`eno se vi{estruko isplatilo: Antierozivne brane u Novom Pazaru

AKTUELNO

Novi Pazar - Predsednik Bo-{nja~kog nacionalnog vije}a(BNV) i SDA Sand`aka Sulej-man Ugljanin svoju politi~ku ak-tivnost, u poslednjih dvadesetakdana, obele`io je potezima kojinisu u skladu sa dr`avnom poli-tikom i za sada, samo se naga|a{ta stoji iza toga. Ugljanin je prvobio na ~elu delegacije BNV iSDA, koju je ugostio predsednikKosova Ha{im Ta~i, a potom,mu uputio pismo u kojem je „iz-razio radost zbog vidljivih rezul-tata koje je postigao u izgradnjidemokratskog dru{tva zasnova-nog na vladavini prava, pravnojsigurnosti i jednakosti pred za-konom“.U istom svojstvu Uglja-nin je podr`ao i reviziju tu`beBiH protiv Srbije pred Me|una-rodnim sudom u Hagu.

Politi~ka javnost u Srbiji ova-kvu Ugljaninovu komunikacijusa Ta~ijem ocenila je kao „novoguranje prsta u oko dr`avi“. Bo-{nja~ke partije se nisu mnogoogla{avale ovim povodom. Lide-ri dve velike bo{nja~ke partijeSDP i BDZS ocenili su to kao„politi~ki nelogi~an potez“ i da„Bo{njaci ne treba da se me{ajuu srpsko-albanski konflikt“.

Na drugoj strani, trebalo bi dado|e do realizacije politi~ki logi~-nog poteza i da dve najve}e bo-{nja~ke partije, SDP i SDA i uovom gradu konkretizuju potpi-

sanu Deklaraciju o strate{kompartnerstvu. Prvi korak je u~injenu Sjenici, tako {to su se tankoj vla-daju}oj koaliciji SDA-SPS priklju-~ili predstavnici Sand`a~ke de-mokratske partije (SDP).[ta sesve doga|alo na zasedanju tamo-{njeg lokalnog parlamenta, osta-lo je nepoznato jer je medijimazabranjeno pra}enje skup{tin-skog zasedanja „zbog obimnogdnevnog reda“. Ne}e biti mnogoproblema ni u Tutinu, gde dva-

deset jednu godinu apsolutnuvlast dr i SDA. Pregovori za for-miranje lokalne vlasti u Tutinu iNovom Pazaru, tvrdi Danasov iz-vor su u toku i „najverovatnije bi-}e realizovani u paketu“. Kada jepodela vlasti u Novom Pazaru,gde vladaju}u koaliciju predvodiSDP, zna se koje funkcije }e pri-pasti SDA, ali izgleda da je zapelokod dokumenta koji se odnosi nabezbednost grada. To bi trebaloda usvoji gradski parlament, ali jeza SDP „neprihvatljiv i rigidan,jer vrvi od mnogobrojnh zabranau gradu“.

Sve ovo je u senci predsedni~-kih izbora. SDPS, ~ija je kolektiv-na ~lanica SDP, odmah se izja-snila da }e podr`ati aktuelnog sr-bijanskog premijera AleksandraVu~i}a. Svoju podr{ku predsed-ni~kom kandidatu Vu~i}u naja-vile su i Sand`a~ka narodna par-tija (SNP) Mirsada \erleka i Bo-{nja~ka narodna stranka (BNS)Muja Mukovi}a.

- Za razliku od drugih kandida-ta, Vu~i} jedini ima snage i kapa-

citeta da sprovede reforme u Srbi-ji, {to je pokazao vr{e}i funkcijupremijera, ocenio je \erlek, doda-ju}i da „s obzirom da u Sand`akuimamo nagomilane probleme, nepostoji bolji i ozbiljniji kandidat odnjega i zato }e SNP svim svojimkapacitetima podr`ati Vu~i}a zapredsednika Srbije“.

SDA Sand`aka nije se izjasni-la koga }e podr`ati na predsed-ni~kim izborima, a Bo{nja~kademokratska zajednica Sand`a-ka (BDZS) svoju odluku saop{ti-}e sutra nakon sastanka ruko-vodstva. To je najavio lider BDZSi narodni poslanik Muamer Zu-korli}. Sutra }e se znati da li }eova partija podr`ati svog koalici-onog partnera sa republi~kog ni-voa ili }e Zukorli}, jo{ jednom,u}i u trku za predsednika Srbije.Predsedni{tvo BDZS su{tinski }eodlu~ivati izme|u dve varijante.„Prevashodno imamo na umuzastupanje programa i klju~nihna~ela za koja se zala`emo veza-nih za Bo{njake u Sand`aku, ali iza druge gra|ane koji su nas po-dr`ali na prethodnim izborima.Prva varijanta podrazumeva do-govor sa Vu~i}em, ukoliko pri-hvati da bude zastupnik tih na~e-la BDZ. U drugom slu}aju velikaverovatno}a ke da }u se ja kandi-dovati“, pojasnio je Zukorli}.

S. Novosel

Ugljanin podr`ao reviziju tu`be BiH protiv Srbije

Za vra}anje me|unacionalnog poverenjaNovi Pazar - Predsednik Bo{nja~kog nacional-

nog vije}a (BNV) i SDA Sand`aka Sulejman Uglja-nin, na konferenciji za novinare uprili~enoj povo-dom dvadeset~etvorogodi{njice od otmice u [trp-cia, podr`ao je revizuju tu`be BiH protiv Srbijepred Me|unarodnim sudom pravde u Hagu.Ugljanin je ocenio da dr`avni organi „do danas ni-su ni{a u~inili na rasvetljavanju ovih zlo~ina i ka-`njavanju zlo~inaca {to predstavlja opasnu poru-ku za Bo{njake u Srbiji“.

- Bo{nja~ko nacionalno vije}e poziva dr`ave or-gane da rasvetle ove zlo~ine i po~inioce kazne, re-kao je Ugljanin i naglasio da „BNV kao najvi{e le-gitimno predstavni~ko telo Bo{njaka u Srbiji po-dr`ava zahtev BiH za reviziju tu`be protiv Srbije

ped Me|unarodnim sudom u Hagu i poziva dr-`avne organe Srbije da iskoriste zahtev BiH za re-viziju presude te rasvetle zlo~ine i razotkriju zlo-~ince i na taj na~in obezbede satisfakciju bo{nja~-kim rtvama i zadovolje pravdu“.

Predsednik BNV je zaklju~io da „na taj na~indr`avni organi Srbije mogu da skinu teret odgo-vornosti sa svih budu}ih generacija srpskog naro-da za zlo~ine nad Bo{njacima koji su po~injeni unjihovo ime“. Ugljanin smatra da je to „najboljina~in za vra}anje me|unacionalnog poverenja iz-me|u Srba i Bo{njaka i uspostavljanja pravdnog itrajnog mira na Balkanu“. Naglasio je da o~ekujeod SAD i EU da podr`e ovaj stav „i omogu}e us-postavljanje pravednog mira na Balkanu“. S.N.

Politi~ka scena u Novom Pazaru

U senci predsedni~kih izbora

Ponovo uzburkao strasti:Sulejman Ugljanin

Foto:

Drag

an An

toni}

/ FoN

et

U skladu sa potpisanom DeklaracijomSDP i SDA, SDP postala deo vlasti uSjenici. O~ekuje se rekonstrukcijavlasti u Tutinu i Novom Pazaru

petak, 3. mIV

NA LICU MESTAKULTURA

Prijepolje, Pljevlja - U prijepolj-skom muzeju, protekle sedmice,otvorena je izlo`ba dokumentar-ne fotografije „Tradicionalna srp-ska seoska arhitektura u Pljevlji-ma“. Autor izlo`be je Vaso Kne`e-vi}, diplomirani in`enjer pejza`nearhitekture, slikar i fotograf izPljevalja, koji svojim fotografija-ma poku{ava da stare seoske tro-{ne ku}e otrgne od zuba vremenai zaborava.

Na izlo`bi su kroz 33 fotografi-je predstavljeni primjeri tradicio-nalnog seoskog graditeljstva upljevaljskom kraju, nastale u tokupro{le godine. Vaso Kne`evi}, au-tor izlo`be, ka`e da je sli~nost ar-hitekture i graditeljstva pljevalj-skog i prijepoljskog kraja izuzetnovelika, ali da je sada prava rijetkostna}i majstora koji bi samo od dr-veta, blata i kamena mogao izgra-diti ku}u. Otvaraju}i izlo`bu etno-lo{kinja prijepoljskog muzeja Mi-

roslava Ljuji} je istakla da suku}e koje je Kne`evi} foto-grafisao skromne, ali u savr-{enom skladu sa prirodom.

- U narodnom graditelj-stvu nije bilo proma{aja. Ku-}e su gra|ene po mjeri ~o-vjeka i za ~ovjeka i one izgle-daju kao prirodna pojava,kao da su na nekom prosto-ru same nikle od drveta i ka-mena, rekla je ona. Otvara-nju izlo`be prisustvovalo je ipo jedno odeljenje |aka Pri-jepoljske gimnazije i O[„Sveti Sava“.

J. D.

Prijepolje, Bijelo Polje, Beograd- Komemorativnim skupovima iokupljanjima u Prijepolju, Bije-lom Polju i Beogradu, u ponede-ljak je obele`ena 24-godi{njica ot-mice u [trpcima. Pripadnici srp-ske oru`ane formacije „Osvetni-ci“ pod komandom ha{kog osu-|enika Milana Luki}a su 27. fe-bruara 1993, u stanici [trpci, op-{tina Rudo, oteli grupu putnika izvoza 671 na relaciji Beograd - Bar.Oteti putnici, 18 Bo{njaka i jedanHrvat, odvedeni su u okolinu Vi-{egrada, mu~eni i likvidirani. Ve-}ina ubijenih su bili dr`avljani SRJugoslavije, uglavnom iz Priboja,Prijepolja, Beograda i Podgorice.Posmrtni ostaci 16 putnika jo{ ni-su prona|eni, dok su posmrtniostaci ]ori} Rasima i RastoderJusufa prona|eni u jezeru Peru-}ac. Nekompletni ostaci tre}egputnika Zub~evi} Halila su tako-|e prona|eni u jezeru Peru}ac.

Op{tina Bijelo Polje organizo-vala je polaganje cvije}a na spo-men obilje`ju „Sat `ivota“. Rod-bina otetih je je i ove godine polo-`ila 19 ru`a za 19 nedu`nih `rta-va.“Du`an sam da li~no a i u imerodbine ka`em jedno veliko hva-la Zlatku Glamo~oku, skulptorukoji je uradio ovaj spomenik uumjetni~kom smislu, Op{tini Bi-jelo Polje i svim ljudima koji sunam pru`ili podr{ku u na{im na-porima da se ovo spomen obilje`-je podigne u Bijelom Polju. Ovajspomenik je dio utjehe porodica-ma i svim ~asnim ljudima u Cr-noj Gori koji su patili zbog zlo~i-na nad nevinim ljudima otetim iz

voza. Tako|e, od odgovornih in-stitucija tra`imo da se utvrdi od-govornost za one koji su po~inilizlo~in, za one koji su ga naru~ili“,kazao je Mirsad Rastoder ispredForuma Bo{njaka. Po tradiciji, is-pred beogradske `elezni~ke stra-nice nevladine organizacije @eneu crnom, Fond za humanitarnopravo i Inicijativa mladih za ljud-ska prava organizovale su mirov-nu akciju „Pamtimo zlo~in u[trpcima“.

Obra}aju}i se ispred prijepolj-skog rukovodstva porodicama`rtava i brojnim okupljenim gra-

Nova Varo{ - Skup{tina op{ti-ne Nova Varo{ usvojila je nedav-no Lokalni akcioni plan zapo{lja-vanja za 2017. godinu. Kroz triprograma u ovoj oblasti do poslabi trebalo da do|e najmanje 116nezaposlenih sa evidencije tr`i{tarada. Ukupna podr{ka lokalne sa-mouprave za realizaciju mera ak-tivne politike zapo{ljavanja je10.000.000 dinara, koliko je pla-nirano i u~e{}e NSZ.

- Analiziraju}i stanje, potrebei o~ekivane efekte, odlu~eno jeLAPZ ove godine obuhvati pro-grame javnih radova, za koji jekonkurs ve} raspisan i traje do 10.marta, stru~ne prakse i subvenci-ja za zapo{ljavanje nezaposlenih

iz kategorije te`e zapo{ljivih. Izop{tinske kase je za ovu namenuopredeljeno ukupno deset milio-na dinara, s tim {to }e se oko3.000.000 dinara neiskori{}enihtokom pro{le godine tako|eusmeriti za zapo{ljavanje, isti~ePredrag [aponji}, predsednik Sa-veta za zapo{ljavanje Op{tine No-va Varo{.

U Savetu obja{njavaju da jeplan da kroz javne radove do pri-vremenog zaposlenja do|e 46 lju-di iz kategorije te`e zapo{ljivih.Op{tina }e realizaciju ovog pro-grama finansijski podr`ati sa3.000.000 dinara, koliko je u~e{}ei NSZ. Kriterijumima konkursakoji je u toku predvi|eno je, ina-

Novi Pazar - Predstavom „Kovama dade predstavu“ zavr{enisu Dani komedije Semira Gici}a,odr`ani proteklih nedelja u novo-pazarskom Kulturnom centru.Novopazarska publika imala jeprilike da u`iva u popularnim iurnebesnim komedijama nasta-lim po tekstovima glumca i dra-maturga iz Novog Pazara. Na fe-stivalu su izvedene ~etiri komedi-je Semira Gici}a: „Pazi s kimespava{„, „Imamo dojavu“, „^e-kaju}i ministra“ i „Ko vama dadepredstavu“.

Komedija „Ko vama dadepredstavu“ na zanimljiv i satiri-~an na~in kritikuje realnost do-ma}ih TV zvezdi, prikazuju}iestradni put ene bez talenta kojaula`e novac da bi postala slavna.Ona sa novim imid`om dobija inovo ime, Suzi Kavasaki. Njen lik

tuma~i poznata Jelica Sretenovi},popularna iz doma}ih TV serija,ali i pozori{nih predstava. Srete-novi} ka`e da joj se Gici}ev tekstodmah dopao jer je u njemuozbiljna kritika dru{tva. „Semir jeu komadu dotakao rijaliti progra-me i ovo na{e stanje sada u komni od ~ega mo`e da postane ne-{to. Jako je lako sad postati po-znat i popularan, samo u|e{ u tajneki rijaliti i eto pune novine, {toje zastra{uju}e.“, primetila je Jeli-ca Sretenovi}, koja o saradnji sanovopazarskim autorom ima sa-mo pohvalne re~i. „ On je dobarglumac, mlad i talentovan pisac,pred njim je budu}nost“, rekla jeSretenovi}. Dane komedije Semi-ra Gici}a podr`ali su i omogu}iliGrad Novi Pazar, Bo{nja~ko na-cionalno vije}e i Kulturni centarNovi Pazar. S. D.

Zavr{eni Dani komedije Semira Gici}a

„Ko vam dade predstavu“ na kraju

Izlo`ba dokumentarne fotografije u prijepoljskom muzeju

Pljevaljska seoska arhitektura

U narodnom graditeljstvunije bilo proma{aja: Stara seoska ku}a

Sli~nost seoskog graditeljstvapljevaljskog i prijepoljskog kraja: Sa izlo`be

Ve~no se}anObe

P

Prvi put zajedno: Op{tinsko rukovoorganizatori i u~esnici komemoracijbez mezarja“ pred spomenikom u P

Nezaposlenih 2.124 Prema podacima NSZ iz januara ove godine, na novovaro{koj evi-

denciji tr`i{ta rada nalazila su se 2.124 lica, me|u kojima je njih 100 safakultetskom diplomom. Gotovo polovina nezaposlenih su bez kvalifi-kacija i osobe sa zavr{enim tre}im stepenom stru~ne spreme. Na posao~ekaju i 474 svr{ena srednjo{kolca, devetoro ih je sa petim, a 109 sa {e-stim stepenom. ak 243 Novovaro{anina du`e od jedne decenije poku-{ava da se domogne radnog mesta. Trenutno su najbrojniji oni koji naposao ~ekaju od dve do pet godina - ukupno ih je 633.

BNV: O slu`benojupotrebi bosanskog

Novi Pazar - Bo{nja~ko nacio-nalno vije}e (BNV) organizovalo jeokrugli sto o „Vladavini prava -pravo na slu`benu upotrebu bo-sanskog jezika i pisma“ na komesu u~estvovali i predstavnici san-d`a~kih lokalnih samouprava ukojima je taj jezik u slu`benoj upo-trebi (Novi Pazar, Tutin, Sjenica iPrijepojlje). Tema je sagledavanakroz razmenu iskustava i unapre-|enje saradnje na ostvarivanjuprava na slu`benu upotrebu bo-sanskog jezika i pisma.

Cela pri~a definisana je u dese-tak zaklju~aka. U~esnici skupa suzaklju~ili da treba unaprediti vlada-vinu prava kroz slu`benu upotrebubosanskog jezika i pisma, poja~atisaradnju izme|u svih relevantnihinstitucija kako bi slu`bena upotre-ba ovog jezika bila dostupna svimkorisnicima, promovisati slu`benuupotrebu bosanskog jezika i pisma.Na okruglom stolu je tako|e zatra-`eno uvo|enje bosanskog jezika u

slu`benu upotrebu u op{tinamaPriboj i Nova Varo{, unapre|enjezakonske odredbe i drugih propisakojima se ure|uju slu`bena upo-treba jezika i pisma nacionalnihmanjina radi osiguravanja njiho-vog opstanka i razvoja, organizova-nje edukacije i stru~nog usavr{ava-nja kadrova za slu`benu upotrebubosanskog jezika, kao i anga`ava-nje stru~nih kadrova sa teritorijegde tradicionalno `ive Bo{njaci ilikadrovi ~iji je maternji jezik bosan-ski, a sve u skladu sa pozitivnim za-konima u Srbiji. Jedan od zaklju-~aka je postojanje stru~ne lekturedokumenata, slu`benih evidenci-ja i drugih slu`benih materijalana bosanskom jeziku, da se poja-~a informisanje gra|ana o njiho-vom pravu na slu`benu upotrebuovog jezika i pisma i da se tra`eve}a izdvajanja bud`etskih sred-stava za aktivnosti BNV za oblastslu`bene upotrebe bosanskog je-zika i pisma. S.N.

mart 2017. V

|anima, predsednik op{tine Pri-jepolje Dragoljub Zindovi} je, ci-tiraju}i re~enicu koja je ispisanana spomen obele`ju u [arampo-vu:“Ko u ovoj zemlji zaboravi 27.februar 1993. i stanicu [trpci od-ustao je od budu}nosti“, istakaoda tom re~enicom iskazuje „naj-dublje saose}anje“ i poru~io da„Prijepolje i Prijepoljci ne}e za-boraviti“. Me|u `rtvama ovogbestijalnog zlo~ina devet je Prije-poljaca.

- Niko nema pravo da nevine`rtve ovog monstruoznog zlo~inazloupotrebljava i koristi u politi~-ke, verske i nacionalne svrhe jersu mir, me|usobno poverenje itolerancija najve}e vrednosti udru{tvenom i ljudskom `ivotu.Mi nikada nismo odustali od tra-`enja istine o zlo~inu u [trpcima,hap{enju i procesuiranju zlo~ina-ca, kao i pronala`enju posmrtnihostataka `rtava. Zato tra`imo daSrbija u saradnji sa susednim dr-`avama ubrza proces istrage,hap{enja i su|enja u~esnicimaovog gnusnog zlo~ina, kazao jeDragoljub Zindovi}.

Na~elnica Op{tinske upraveSabira Hod`i} istakla je kako jeneophodno, zarad po{tovanjasebe i pro{losti doga|aj u [trpci-ma nazvati pravim imenom, a toje - zlo~in. „Kako bismo gradilibudu}nost svi moramo govoritijednim glasom kada se to pori~e.Pomirenje me|u ljudima i naro-dima na Balkanu nema alterna-tivu ali tome treba da prethodipuna istina o zlo~inima kakav jei ovaj u [trpcima“, naglasila je

Hod`i}. Dr`avni sekretar u VladiRepublike Srbije Zaim Red`epo-vi} kazao da se ova pri~a ne}emo}i zavr{iti dok porodice otetihi ubijenih ne dobiju svoja prava.On je dodao da je va`no da Prije-polje ostane grad su`ivota i do-brih ljudi. Delegacija op{tine, na~elu sa predsednikom Zindovi-}em, predsednicom Skup{tineop{tine Stanom Markovi} i ~la-novima Op{tinskog ve}a polo`i-la je venac na spomenik u [a-

rampovu, {to je u~inila i delega-cija Bo{nja~kog nacionalnog vi-je}a. Prvi put skupu koji je orga-nizovala op{tina Prijepolje prisu-stvovali su i organizatori i govor-nici sa komemorativnog skupa

„[trpci bez mezara“ koji se ve}godinama odr`ava u Domu kul-ture, u organizaciji Bo{nja~kekulturne zajednice, me|u kojimaje bio i narodni poslanik Mua-mer Zukorli}.

Do danas je za zlo~in u [trpci-ma osu|en samo Neboj{a Rani-savljevi}, pripadnik oru`ane gru-pe „Osvetnici“ koja je bila podkontrolom Vi{egradske brigadeVojske Republike Srpske. On jeodslu`io 15 godina zatvora na ko-liko ga je osudio Sud u BijelomPolju. Saradnjom tu`ila{tava zaratne zlo~ine Srbije i Bosne i Her-cegovine, 5. decembra 2014. go-dine, srbijanska policija uhapsilaje pet osoba zbog sumnje da supo~inili ratni zlo~in u [trpcima.Na podru~ju Bosne i Hercegovi-ne uhap{eno je deset osumnji~e-nih. Me|u uhap{enima u Srbiji jei brat Milana Luki}a Gojko. Zazlo~in u [trpcima pred sudomBosne i Hercegovine u toku je su-|enje desetorici optu`enih, me|ukojima su Luka Dragi~evi}, ko-mandant Vi{egradske brigade iBoban In|i}, komandant Inter-ventne ~ete u Vi{egradskoj briga-di. U Srbiji su|enje za slu~aj ot-mice i ubistva u [trpcima jo{ nijepo~elo.

I. Had`agi} Durakovi}

~e, da se javni radovi organizujuu slede}im oblastima: socijalnih ihumanitarnih delatnosti, odr`a-vanja javne infrastrukture, kao iza{tite ivotnog okru`enja. Pravoda ih sprovode imaju organi jedi-nice lokalne samouprave, javneustanove i preduze}a, privrednadru{tva, preduzetnici, zadruge iudru`enja gra|ana.

Program stru~ne prakse pod-razumeva sticanje prakti~nihznanja i ve{tina za samostalanrad u struci za koje su ste~ene od-re|ene kvalifikacije, uz pravo napolaganje stru~nog ispita. Za ovaj

program Op{tina i NSZ izdvoji}epo 2.000.000 dinara, a njime }ebiti obuhva}eno 30 ljudi. Pro-gram se sprovodi kod poslodavcaiz privatnog sektora, dok se najvi-{e 30 odsto ukupno anga`ovanihmo`e uposliti u javnom sektoru,ali isklju~ivo u oblasti zdravstva,obrazovanja i socijalne za{tite.Program traje 12 meseci.

Poslodavci koji zaposle lice izkategorije te`e zapo{ljivih mo}i}e da ra~unaju na subvenciju u iz-nosu od 250.000 dinara. Planira-no je da kroz ovaj program do po-sla do|e ukupno 40 osoba za evi-

dencije tr`i{ta rada, a finansijskapodr{ka op{tine u okviru njega je5.000.000 dinara, ba{ kao i u~e{}eNSZ. Subvencija se mo`e dodelitilicima mla|im od 40 i starijim od50 godina, vi{kovima zaposlenih,Romima, osobama sa invalidite-tom (subvencija je u tom slu~aju300.000 dinara), a koji su radnosposobni korisnici nov~ane soci-jalne pomo}i, `rtve porodi~nognasilja, trgovine ljudima... Pravona u~e{}e na konkursu nemajudr`avni organi, organizacije idrugi direktni ili indirektni kori-snici bud`etskih sredstava, kao iudru`enja gra|ana.

- Svim ovim programima, kaoi merama koje }emo finansirati satri miliona dinara neiskori{}enihod lane, poku{a}emo da ubla`i-mo jedan od klju~nih problema,a to je nezaposlenost. Cilj je otva-ranje novih radnih mesta poseb-no u privatnom sektoru - ka`e [a-ponji}.

Op{tina Nova Varo{ je na po-lju zapo{ljavanja i otvaranja no-vih radnih mesta u periodu od2009. do kraja 2016. ulo`ila blizu123.000.000 dinara. S tim bud`e-

tom sprovedeno je preko tridese-tak programa i mera aktivne po-

litike zapo{ljavanja, ali se ne mo-`e pouzdano do}i do podatka ko-

liko je lica do{lo do stalnog zapo-slenja. R. Popovi}

nje na rtve u [trpcimale`ene 24 godine od stradanja ljudi otetih iz voza Beograd - Bar

Op{tina Nova Varo{ sa 10.000.000 dinara podsti~e zapo{ljavanje

Posao za 116 nezaposlenih

Najdublje saose}anje: Predsednik op{tine Prijepolje Dragoljub Zindovi}

dstvo i je „[trpci rijepolju

Prijem za ~lanove porodica Predsednik op{tine Dragoljub Zindovi} sa saradnicima primio je ~la-

nove porodica putnika koji su pre 24 godine oteti iz voza u stanici [trpci. - Lokalna samouprava je u~inila sve {to je mogla kako bi ovaj zlo~in

bio rasvetljen. U znak se}anja na stradale putnike izgradili smo spome-nik koji je i opomena svim budu}im generacijama da se zlo~in nikad vi-{e ne ponovi. Od dr`ave }emo i dalje tra`iti da rasvetli ovaj monstruo-zni zlo~in i radi na tome da se prona|u posmrtni ostaci rtava, poru~ioje okupljenim ~lanovima porodica Dragoljub Zindovi}.

^lanovi porodica ne gube nadu da }e ovaj zlo~in biti pravedno pro-cesuiran, ali ne kriju nezadovoljstvo {to se ni{ta ne ~ini u pogledu pri-znavanja statusa ubijenih putnika. Ovo pitanje za sobom povla~i niz i-votnih, pa i egzistencijalnih problema sa kojima se suo~avaju. I ove go-dine iz bud`eta si izdvojena skromna nov~ana sredstva je na ime po-mo}i porodicama ubijenih Prijepoljaca. „[trpce bez mezarja“

Povodom obele`avanja 24 godine od otmice u [trpcima u Domukulture je odr`ana komemorativna akademija „[trpci bez mezarja“ ko-ju ve} skoro deceniju organizuje BDZ. Zahvaljuju}i se svim prisutnim uime organizatora Samir Tandir je istakao da }e se do samog kraja tra`i-ti odgovori, da }e se zalagati da se plato ispred Doma kulture zove „Pla-to otetih civila“, ali isto tako i da }e tra`iti da se rtvama istakne statuscivilnih rtva rata. „Ako je Au{vic simbol holokausta, Srebrenica simbolgenocida, onda su [trpci simbol zlo~ina nad Bo{njacima u Sand`aku“,rekao je Tandir.

Predsjednik Me{ihata IZ-e u Srbiji muftija dr. Mevlud ef. Dudi} usvom obra}anju je poslao poruku da „zlo nema vjeru ni naciju i da se zlokoje je u~injeno tog dana ne mo`e zaboraviti. Ne}emo se smiriti dok imd`enazu ne budemo klanjali“. Prisutnima se obratio i narodni poslanikMuamer Zukorli} koji je naglasio da je „u prirodi ~ovjeka da zaboravlja,a zaboravljaju}i ~ovjek se osloba|a od lo{ih iskustava“. „Me|utim, po-stoje doga|aji koji se ne smiju zaboraviti, kao ni poruke iz pro{losti, dase nikada vi{e ne bi ponovili. Zato moramo na}i snage za strpljenje I ta-ko do}i do cilja da se zlo~ini do kraja rasvijetle“, istakao je Zukorli}. Na-kon zavr{ene komemorativne akademije usledio je mimohod {utnjedo spomenika gde je polo`eno cve}e.

Promocija 11 javnih poziva Nacionalna slu`ba za zapo{ljavanje objavila je 11 javnih poziva za

realizaciju aktivnih mera zapo{ljavanja u 2017. Njihova promocija jepre nekoliko dana odr`ana u prostorijama NSZ u Novoj Varo{i. Re~ je oprogramima subvencija za samozapo{ljavanje, zapo{ljavanje te`e za-po{ljivih kategorija i lica sa invaliditetom, kao i javnih radova, stru~neprakse...

- Akcionim planom za ovu godinu, koji je usvojila Vlada Srbije, pred-vi|eno je da za aktivne mere zapo{ljavanja bude izdvojeno 2,8 milijar-di dinara iz sredstava NSZ, kao i dodatnih 550 miliona za osobe sa in-validitetom, istakao je Aleksandar Stiki} iz prijepoljske Filijale NSZ.

Predvi|ena realizacija programa javnih radova,stru~ne prakse i subvencija: Nova Varo{

petak, 3. mart 2017.VI

SAVETI POLJOPRIVREDNIH STRU^NJAKA

Gajenje leskePoslednjih godina, a naro~ito u poslednjih

pet godina, pove}ano je interesovanje za podi-zanjem proizvodnih zasada le{nika. Relativnostabilna cena ploda na tr`i{tu kao i jednostavni-ji na~in skladi{tenja i ~uvanja ploda, u odnosuna druge vo}ne vrsta, razlog su pove}anog in-teresovanja proizvo|a~a. Le{nik je, tako|e, ma-nje zahtevan u primeni agrotehni~kih mera ne-go {to su to druge vo}ne vrste, a ima i manji brojtretiranja fungicidima radi za{tite od bolesti i{teto~ina. Obzirom da le{nik ima jezgrast plod,ne postoji mogu}nost pojave ostataka pesticidau njemu. Me|uredno odr`avanje od korova jelak{e i jeftinije, naro~ito u kasnijim godinamaodnosno u punom rodu kada zbog zasene sta-bala korovi ne mogu da rastu. Pojava italijanskefirme „Ferrero“, odnosno njihove firme u Srbi-ji „Agri-Ser“ koja sklapa kooperativne ugovoresa proizvo|a~ima, jo{ vi{e se pove}alo intereso-vanje za podizanjem novih zasada le{nika.

Ekonomski najzna~ajnije sorte le{nika su:Tonda Gentile Romana, Tonda Gentile delle

Langhe, Tonda di Giffoni, Hal{ki d`in, Istarskidugi, Rimski, Nocchione. Vrlo je bitno da se vo-di ra~una o izboru sorti i njihovoj kompatibil-nosti kako bi se moglo obezbediti dobro opra-{ivanje i oplodnja, a samim tim i mogu}nost zapostizanje visokog prinosa.

Prilikom izbora sadnog materijala trebanapomenuti da postoje dve vrste sadnica le-{nika i to izdana~ka i kalemljena sadnica. Iz-dana~ka sadnica se vi{e koristi kada se `eliformirati `bunasti uzgojni oblik, mada se odnje mogu formirati i stabla{ice, dok se kale-mljena sadnica vi{e koristi za formiranje sta-blal{ica. Izdana~ka sadnica je trenutno vi{ezastupljena u proizvodnji i najbolje prinoseposti`e pri me|urednom razmaku od6mx5m, me|utim po{to le{nik dosti`e punurodnost izme|u osme i desete godine, priovakvom razmaku bi u po~etku bili ni`i pri-nosi i zato se savetuje da se u startu podignezasad sa me|urednim razmakom 6mx2,5mili 5mx3m odnosno duplo gu{}e.

Ovaj pove}an broj sadnica }e se isplatiti, za-to {to }e se do pune rodnosti dobijati duplo vi{eprinosa, a le{nik po~inje zna~ajnije da ra|a od~etvrte godine, a kada do|e do pune rodnosti od12-14. godine vadi se svako drugo stablo. Tadanam, posle ove operacije, ostaje drvna masa zaogrev od izva|enih stabala dok se ostalim sta-blima pove}ava `ivotni prostor ~ime se dobijabolja osvetljenost i provetrenost, a time i boljeplodono{enje i postizanje visokih prinosa.

Kalemljenje le{nika se obavlja na me~ijoj le-sci i ovakve sadnice se koriste kada se eli dobi-ti stabla{ica. Preporu~ljivi razmak sadnje za ka-lemljene sadnice je 5mx5m i 5mx4m. Treba na-pomenuti da je kod stabla{ica jednostavnija pri-mena mehanizovane obrade. Tako|e, treba na-glasiti, da bez obzira na vrstu sadnog materija-la, sadnice treba nabavljati od registrovanihproizvo|a~a od koga se kupuju sertifikovanesadnice i dobija sva potrebna prate}a dokumen-tacija, a na taj na~in se mogu ostvariti i podsti-cajna sredstva za podizanje novih proizvodnih

zasada vo}a od strane Ministarstva poljoprivre-de i za{tite `ivotne sredine. Minimalna povr{i-na za koju se mo`e ostvariti podsticaj je 0,5ha amaksimalno 10ha, a potreban broj sadnica pohektaru je od 400-1250 i za izdana~ku i za kale-mljenu sadnicu le{nika.

[to se ti~e odabira i pripreme zemlji{ta onova`i kao i za ostale vo}ne vrste. Le{niku odgo-varaju blago kisela do neutralna zemlji{ta kojasadr`e oko tri odsto humusa i oko 10mg P2O5 i20-25mg K2O. Zato je obavezno da se u startuobavi hemijska analiza zemlji{ta na osnovu ko-je treba obaviti popravku zemlji{ta. Pre svega sepreporu~uje podrivanje zemlji{ta kako bi se po-bolj{ale fizi~ke-mehani~ke osobine zemlji{ta iuspostavio bolji vodno vazdu{ni re`im. Po po-dizanju zasada treba primenjivati redovnoagrotehni~ke mere rezidbe, prihrane, za{tite od{teto~ina i korova i na taj na~in }e se sigurno do-bijati redovni i visoki prinosi.

Silvija Hod`i}, dipl. in`. poljoprivrede, savetodavac iz oblasti vo}arstva

Prijepolje - Privredni sud u U`icu iste~ajni sudija Miljko Mi}ovi}, odlu~u-ju}i po predlogu za pokretanje ste~aj-nog postupka nad d.o.o. FAP „Livnicasa nadgradnjom“, koji je podnelo Mi-nistarstvo za privredu, doneo je 22. fe-bruara re{enje o pokretanju ste~ajnogpostupka. Ste~ajni postupak se pokre-}e zbog trajne nesposobnosti preduze-

}a za pla}anje. Poverioci }e u roku od120 dana prijaviti svoja potra`ivanja.

Dugogodi{nji direktor prijepoljske„Livnice“ @eljko Ru`i}, koja je va`ila zanajperspektivnije preduze}e ove op{ti-ne i za ~ijim je proizvodima postojalo ijo{ postoji veliko interesovanje i pro-stor za plasman i na inostranom tr`i-{tu, ka`e da se ovakav epilog o~ekivaojo{ od 31. maja pro{le godine kada je

prestala za{tita od prinudne naplatepreduze}a u restrukturiranju. „Prak-ti~no od tada mi vi{e nismo mogli po-slovati. Ura|en je socijalni program isvi radnici „Livnice“ su oti{li“, predo-~ava situaciju dosada{nji direktor. Ta-ko je „Livnica“ostala bez zaposlenih,osim radnika na obezbe|enju, u skla-du sa zakonskim odredbama.

Na pitanje da li je postojala bilokakva {ansa da se izbegne ovakavepilog, s obzirom da je dr`ava tra`ilagodinama partnere , odnosno kupcekako FAP-a, tako i „Livnice“, da je jo{pre samo dve godine internacionalnavrlo mo}na korporacija „Prevent“dala ozbiljnu ponudu, Ru`i} nagla{a-va da vi{e nije u kompetenciji da da-je izjave, ali da je je rukovodstvo po-

ku{avalo na sve na~ine da na|e sago-vornike i preko lokalne vlasti, da jealarmirano op{tinsko rukovodstvoda ne{to poku{a, da posreduje, ali dasagovornika nije bilo.

Upitan da li je ovo kraj „Livnice“ iliima nade ukoliko se pojavi kupac ko-ji bi bio zainteresovan za proizvodnju,Ru`i} odgovara da je Ministarstvo za

privredu nadle`no za status ovogpreduze}a i da je ono procenilo, uskladu sa zakonom, da se otvori ste-~aj. „Ne mora nu`no da zna~i i da jeovo kraj za „Livnicu“ jer ukoliko bido{lo do promene vlasni{tva, moglabi i proizvodnja da se pokrene. Miimamo osnovnu opremu, imamoproizvodni program, uz investiranjekoje bi bilo neophodno za inovacije inadgradnju i nove, mlade stru~ne ka-drove mogao bi da bude i novi, zdravpo~etak za „Livnicu“ i da se opet pri~ao „Livnici“ kao uspe{noj firmi“, ka`edugogodi{nji direktor „Livnice sanadgradnjom“ @eljko Ru`i}.

I. Had`agi} Durakovi}

Nova Varo{ - Ugostitelji sa Zlataraponudili su oko 500 kreveta za letova-nje na vau~er, o~ekuju}i jo{ bolju po-setu nego u 2016. tokom koje je na po-pust odmaralo vi{e od 100 doma}ihturista uz ostvarenih skoro hiljadu no-}enja. Akcija „Moja Srbija“, koju jeVlada Srbije odnosno Ministarstvo tu-rizma pokrenulo pretpro{log juna, na-stavlja se i ove godine. Prijavljivanje jepo~elo sredinom januara i zvani~no}e trajati do 15. oktobra.

U 2017. }e gra|anima biti na ras-polaganju ukupno 60.000 vau~era(petnaestak hiljada vi{e nego lane) ~ijaje pojedina~na vrednost 5.000 dinara.Vau~eri se, ina~e, doma}im gostimadaju za najmanje pet no}enja u ugosti-teljskim objektima izvan op{tine bo-ravka odnosno prebivali{ta korisnikavau~era. Njime se ne mo`e pla}ati is-hrana i pi}e, zdravstvene i druge sli~neusluge, kao ni boravi{na taksa i ostaleda`bine.

- Interesovanje je veliko i sigurno jeda }e i ove godine biti vi{e turista kojisa popustom mogu boraviti u na{emkraju. Na subvenciju dr`ave mo}i }eda ra~unaju ukoliko se opredele da le-tuju u hotelima „Panorama“, „Zlatar-

ski zlatnik“, „Zlatarski biseri“, motelu„Vila Jelena“, a dosada je prijavljeno idesetak vlasnika kona~i{ta, pansiona iobjekata u seoskom doma}instvu, ka-`e Rosa Jakovljevi}, direktorka TSC„Zlatar“ i dodaje da je akcija resornogMinistarstva pravi potez jer je zahva-ljuju}i njoj doma}i turista kona~no do-bio pa`nju i tretman kakav zaslu`uje,a istovremeno se zna~ajno pobolj{alaposeta u gotovo svim delovima zemlje.

Praksa iz prethodna dva leta poka-zala je da su turisti-vau~erci na Zlata-ru u proseku boravili od pet do sedamdana, a najvi{e ih je odmaralo u „Pa-norami“. Na teritoriji ~itave Srbije,preko 16.000 turista je samo pro{logleta koristilo pravo na popuste, aostvareno je preko 120.000 no}enja.Zna~ajniji efekat o~ekuje se tek ove go-dine, imaju}i u vidu da je dosada ovobio vi{e pilot projekat. Pravo na vau~erza letovanja na popust imaju penzio-neri, nezaposleni, lica koja primaju tu-|u pomo} i negu, ratni invalidi, kao izaposleni koji mese~no primaju manjeod 60.000 dinara. Svi koju su zaintere-sovani da letuju na ovaj na~in, moguse prijaviti na {alterima bilo koje Po{teu zemlji. R. P.

Ugostitelji na Zlataru nude oko 500 le`ajevaza subvencionisano letovanje

Vau~eri za bolju posetu

Turisti: Hotelijeri spremnodo~ekuju „vau~erce“

O~ekivani epilog: Livnica

Na predlog Ministarstva za privredu

Ste~aj za prijepoljsku „Livnicu“

U ste~aju i „FAP Stan“Sem za „Livnicu“, ste~aj je pokrenut i za „FAP Stan“ Priboj, tako|e zbog trajnije

nesposobnosti za pla}anje. Poverioci su pozvani da u roku od 120 dana prijave svo-ja obezbe|enja i neobezbe|ena potra`ivanja. Prvo poverila~ko ro~i{te zakazanoje za 30. mart za oba preduze}a.

Novi Pazar - Od danas do nedeljenajbolji evropski atleti~ari bori}e se ubeogradskoj Kombank Areni za kon-tinentalne dvoranske titule. Me|uzvezdama evropske atletike na}i }e sei 12 na{ih predstavnika, od kojih tro-je, Ivana [panovi}, Asmir Kola{inac iAmela Terzi}, imaju rezultate koji ihsvrstavaju u sam vrh dvoranske kralji-ce sportova.

Generalna proba Prvenstva Evropevi|ena je pro{log petka u za atletskatakmi~enja prilago|enoj najve}oj dvo-rani na Balkanskom poluostrvu. Pr-venstvo Balkana na kojem je u~estvo-vao 271 atleti~ar iz 16 zemalja doneloje Srbiji devet medalja - ~etiri zlatne,

jednu srebrnu i ~etiri bronzane. Sjajnastvar je da su dva od ~etiri najsjajnijaodli~ja stigla od atleti~ara iz Novog Pa-zara. Laureati su postali Amela Terzi} iElzan Bibi}. Srbija je osvojila jednuzlatnu medalju vi{e u odnosu na pro-{logodi{nji {ampionat u Istanbulu, adve je odbranila. Pomalo nezapa`enopro{ao je podatak da je titulu pored ne-prikosnovene Ivane [panovi} odbra-nio i fenomenalni Elzan Bibi} na 3000metara. Ostaje ogromna al {to i poredpobede, 18-godi{njeg vunderkinda iz

Novog Pazara ne}emo gledati naEvropskom prvenstvu u dvorani. Po-beda do koje je do{ao u velikom stilunije bila dovoljna da se preuzme ula-znica za nastup u Kombank Areni, {toje bio primarni Bibi}ev cilj. Nedostajaoje sekund i 98 stotinki za ispunjenjenorme i okr{aj sa najboljim evropskimatleti~arima na tri hiljadarke. I poredtoga {to za Bibi}a vreme radi {teta je{to }e Srbiju u ovoj disciplini na prven-stvu Evrope predstavljati samo Du{anMakevi}, atleti~ar koji se nalazi na stu-dijama u SAD. [ap~anin je krajem ja-nuara u Bostonu istr~ao normu za3000 metara (8:03,32) , a u finalnoj tr-ci Balkanijade zaostao je za pobedni-kom Bibi}em (8:06,98 - juniorski re-kord Srbije i li~ni rekord) {est sekundii osvojio tek tre}e mesto, drugi je bio

Rumun Atanasei (8:07,72).Pome{anih ose}anja, Bibi}

je odmah posle trke priznaoda i jeste i nije zadovoljan.„Pobedio sam, a ne}e me bitiu Areni, a tako silno sam eleoda budem deo evropske atlet-ske elite pred doma}om pu-blikom“. O~ekuje se da }e da-nas i u naredna dva dana tak-mi~enja u Kombank Arenipratiti vi{e od 30.000 gledala-ca. Cena ulaznica je vi{e negopopularna, svega 200 dinara.Od dvanaestoro na{ih atleti-~ara najvi{e se o~ekuje od Iva-ne [panovi}, Asmira Kola{in-ca, Mihaila Duda{a i AmeleTerzi}. I dok je Kola{inac, svo-jevremeno prvak i viceprvaksa Prvenstva Evrope u dvora-ni i u Beogradu kandidat zamedalju, odrediti mogu}nostiAmele Terzi} nije lako. Pro-{log petka, 24 - godi{nja No-vopazarka prvi put je osvojila

titulu balkanske {ampionke u dvoranina 1.500 metara i tako svojoj bogatojniski velikih medalja dodala jo{ jednu.Za pobedu bio joj je dovoljan rezultat(4:13,14), {to je za 63 stotinke slabijevreme od onog koji je nedavno posti-gla na Prvenstvu Srbije, a za 91 stotin-ku sporije od apsolutnog dvoranskogdr`avnog rekorda Marine Mun}an(4:12,23). Za obaranje rekorda nedo-stajala je ja~a konkurencija, jer je o~i-gledno da srebrna Rumunka Pijerde-vara (4:19,17) i bronzana Tune iz Tur-

ske (4:20,48) nisu bile ni nivo ni inspi-racija koja bi Terzi}evu povukla da ti-tuli pridoda jo{ jedan rekord Srbije.

Amela Terzi} jo{ kao seniorka nije

pokazala svoje prave vrednosti. Opetje spremna, puca od snage i samopo-uzdanja, a ~ini se ni da ogromnezamke koje kriju dvoranske trke zanju vi{e nisu problem. Ostaje nada dakod nje vi{e ne postoje nikakve psi-holo{ke barijere i naravno da re{inajve}i problem u Beogradu, a to jekonkurencija. Ona }e u na{em glav-nom gradu na 1.500 metara biti pa-klena. One najbolje nisu ni pomi{lja-le da presko~e Beograd, a to garantu-je da bi 1.500 metara u `enskoj kon-

kurenciji mogla da bu-de i najatraktivnija di-sciplina ovog {ampio-nata. Dve devojke izAfrike, koje ve} dugotr~e za evropske repre-zentacije i koje imajusjajne rezultate, sigur-no }e se pojaviti uKombank Areni. To su[ve|anka Meraf Bahta(4:06,40) i Poljakinja Sofija Enauji(4:06,59). Ovim se spisak ne zavr{ava,jer u Beograd sti`e, po mnogima atle-ti~arka sa najboljom formom u ovom

trenutku, [kotlan|anka Laura Mjuir.Ona je na nedavno odr`anom {ampio-natu Velike Britanije u dvorani, tr~alau Birmingemu dr`avni rekord na5.000 metara i dva evropska rekorda,na 1000 (2:31,93) i 3.000 metara (8:26,41), dok na 1.500 metara od rani-je ima vrhunsko vreme - 4:05,32. Nezaboravimo da je bronzanu Mjuirovu2012. na juniorskom {ampionatuEvrope u Talinu, Terzi}eva prilikomosvajanja zlatne medalje nadma{ila zavi{e od tri sekunde.

Njen trener Endi Jang najavio je da}e Mjuirova u Beogradu tr~ati i 1.500 i3.000 metara, sa namerom da osvojidva zlata i na taj na~in postane prvazvezda {ampionata. Trener AmeleTerzi}, Rifat Zilki} nije krio iznena|e-nje zbog ovakve odluke tandema Mju-ir - Jang. „Hrabar potez. O~igledno jeda se nalazi u sjajnoj formi. O~ekujemveliku trku na 1.500 metara, prognozi-rao ne bih ni{ta, jer u finalu odlu~ujena stotine sitnih faktora i sve je mogu-}e“, rekao je Zilki}.

Osim Elzana Bibi}a nastupa na Pr-venstvu Evrope u Beogradu nije sedomogla ni Teodora Simovi}. Za raz-liku od velike nade na{e atletike, Si-movi}eva je bila daleko od norme utrci na 3.000 metara (9:15,00) . Ona jeu finalnom nastupu Balkanskog pr-venstva zauzela {esto mesto (9:48,24),{to je rezultat slabiji za skoro dve se-kunde od onog koji je istr~ala na Pr-venstvu Srbije u dvorani. [teta, jer jetrka u kojoj je pobedila Turkinja Gu-ven~ (9:11,06), ispred Rumunke Bar-ke (9:11,99) i Moldavke Smovjenko(9:12,75), bila na nivou rezultata kojijoj je bio potreban.

petak, 3. mart 2017. VII

Prvoslav Le{evi}

Takmi~ari koji su u bacanju kugle pre-bacili 20,50 ove sezone

1. David [trol - Nema~ka - 21,372. Toma{ Stanjek - ^e{ka - 21,323. Konrad Bukovjecki - Poljska - 21,154. ASMIR KOLA[INAC - Srbija - 20,875. Ladisalav Pra{il - ^e{ka - 20,846. Stipe @uni} - Hrvatska - 20,777. Mihail Hartjuk - Poljska - 20,688. Bob Ber`emes - Luksemburg - 20,639. Canko Arnaudov - Portugal - 20,53

Terzi}eva danas na stazi

Kvalifikacione trke u enskoj kon-kurenciji su danas u 17:05, a finalesutra od 19:45. Kvalifikacije u baca-nju kugle su sutra u 11:00, dok je fi-nalna runda, tako|e, sutra od 19:20.

Zlatni Kola{inacNa prethodna 33 {ampionata Evrope u dvorani Srbijaje osvojila {est zlatnih medalja:1982. Milano: Vladimir Mili} - kugla - 20,451983. Budimpe{ta: Dragan Zdravkovi} - 3.000 - 7:54,731992. \enova: Slobodan Brankovi} - 400 - 46,331996. Stokholm: Dragutin Topi} - vis - 2,352013. Geteborg: Asmir Kola{inac - kugla - 20,622015. Prag: Ivana [panovi} - dalj - 6,98

REZULTATI S KOJIMA U BEOGRAD DOLAZE 24 ATLETI^ARKE NA 1.500 METARA1. Konstanca Klosterhalfen - Nema~ka 4:04,912. Laura Mjuir - V. Britanija 4:05,323. Meraf Bahta - [vedska 4:06,404. Sofija Enauji - Poljska 4:04,595. Luiza Gega - Albanija 4:06,666. Klaudija Bobo~ea - Rumunija 4:08,197. Renata Pli{ - Poljska 4:09,488. Mejrem Akdag - Turska 4:09,959. Simona Vrzalova - ^e{ka 4:10.0410. Dijana Mezulanjikova - ^e{ka 4:11,5311. Sara Mekdonald - V. Britanija 4:11, 6212. Katar`ina Broniatovska - Poljska 4:11,7313. Lin Nilson - [vedska 4:11,7714. Kjara Meggi - Irska 4:12,4615. AMELA TERZI] - Srbija 4:12,5116. Kaja Ozlem - Turska 4:12,5517. Darija Bari{evi~ - Belorusija 4:13,1518. Andrea Solan` Pareira - [panija 4:13,5419. Keri O’ Flaherti - Irska 4:14,6320. Olena Sidorska - Ukrajina 4:15,3021. Natalija Evangelidu - Kipar 4:15,6822. Tugba Guven~ - Turska 4:15,8723. Florina Pierdevara - Rumunija 4:19,1724. Eli{ Mekkoglan - V. Britanija 4:19,99

Od 3. do 5. marta Beograd doma}in 34. Prvenstva Evrope za atleti~are u dvorani

Amela danas u Areni

Uspe{na generalna proba: AmelaTerzi} na Balkanskom prvenstvu

Od njih Srbija puno o~ekuje:Deo atletske ekipe

Foto:

AK Cr

vena

zvez

da

Foto:

Atlet

ski sa

vez S

rbije

petak, 3. mart 2017.VIII

MEDIJI

RADNIM DANIMA07:00-07:10 Jutarnji dnevnik07:10-11:00 Novi Dan11:00-15:00 Plusiranje16:00-16:10 Dnevnik16:10-19:00 Muzi~ki

vremeplov19:00-07:00 Music mix

VESTI SVAKOG PUNOG SATA

SUBOTA10:00-14:00 ^avrljanje14:00-18:00 Eurotop

44-repriza18:00-10:00 Music mix

NEDELJA10:00-14:00 Uvek nedeljom14:00-18:00 Eurotop 4418:00-10:00 Music mix

VA@NI TELEFONIOp{tina Novi Pazar 020- 313-644/318215 Op{tina Tutin 020 - 811 133 Op{tina Sjenica 020 - 741 279 Op{tina Ra{ka 036 - 736 281Autobuska stanica Novi Pazar 020 - 318 354 Autobuska stanica Ra{ka 036 - 738 383 Meteorolo{ka stanica Meteor Sjenica 020 - 741 008 Policijska uprava Novi Pazar 020 - 314 744 Op{tinski i Okru`ni sud - Novi Pazar 020 - 314 391 Zdravstveni centar Novi Pazar 020 - 314 722Apotekarska ustanova Novi Pazar 020 - 318 375 Elektrodistribucija Novi Pazar 020 - 315 117

330 116 Preduze}e za puteve „Novi Pazar put“ 020 - 314 911Univerzitet Novi Pazar 020 - 317 754 Internacionalni univerzitet 020 - 316 634 Dom kulture Novi Pazar 020 - 313 069 Regionalno pozori{te Novi Pazar 020 - 322 891 SOS telefon (KC Damad) 020 - 332 755Sportski centar Novi Pazar 020 - 312 420Turisti~ka organizacija Novog Pazara 020 - 338 030@elezni~ka stanica Ra{ka 036 - 736 008Dom zdravlja 036 - 736 127Komunalno preduze}e Ra{ka 036 - 736 622Centar za kulturu 036 - 736 273Biblioteka 036 - 736 092Gradski stadion 036 - 736 650Sportska hala 036 - 736 794De~iji vrti} „Veselo detinjstvo“ 036 - 736 120Apoteka 036 - 738 080Turisti~ka organizacija 036 - 738 670Crveni krst 036 - 736 648Vatrogasna slu`ba 036 - 736 002Veterinarska stanica 036 - 736 877Taksi stanice 036 - 740 040 i 036 - 733 222

PRETPLATAPeriod:

3 meseca - popust 10% = 546,00 din6 meseci - popust 15%=1.053,00 din12 meseci - popust 20%=2.028,00 din

s tro{kovima dostave na adresuKontakt telefon: 011 / 344 - 11 - 86

lok. 124, 107 /Prodaja/

Sand`ak Danas - Posebno izdanje lista Danas za oblast Sand`aka. Ure|uju: Safeta Bi{evac (Beograd), Sla|ana Novosel (Novi Pazar). Adresa: Novi Pazar, TC Vakuf, 1. maja BB Telefon i fax: 020 331 570 e-mail: sandzakŸdanas.rs

Nakon akcidenta, ugro`ena separacija Rudnika uglja Pljevlja

Bez povre|enih i {tete

Iz bezbjednosnih razloga ne}e raditinarednih dana: Separacija „Doganje“

Pljevlja - Prilikom izvo|enja zavr{nih radovana stabilizaciji objekta separacije „Doganje“ Rud-nika uglja AD Pljevlja, prije nekoliko dana, do{loje do otkidanja ugljenog sloja, koji se nalazio izabetonske potporne konstrukcije samog objekta.Otkidanjem ugljenog sloja uru{ila se i jedna odstabilizacionih horizontalnih greda sa dijelom an-kera i torkreta sa armaturnim mre`ama.

U ovom doga|aju nije bilo povrije|enih, niti

o{te}enja opreme i mehanizacije. Iako su geodet-ska osmatranja pokazala da nije do{lo do pomje-ranja na samom objektu, stru~ne slu`be Rudnikauglja su iz preventivnih razloga privremeno is-klju~ile iz upotrebe objekat separacije „Doganje“.Informativna slu`ba Rudnika uglja je saop{tila daiz bezbjednosnih razloga separacija „Doganje“ ne-}e raditi narednih dana, a kada }e se vratiti u upo-trebu bi}e odlu~eno nakon analize projektnog i

nadzornog tima. Isporuka uglja prema najve}emkupcu TE „Pljevlja“ odvija se nesmetano, obziromna to da je objekat separacije „Doganje“ isklju~i-vo vezan za potrebe maloprodaje i {iroke potro-{nje. „Ovom prilikom molimo sve na{e kupce igra|ane za strpljenje, a blagovremeno }e isti bitiobavje{teni o nastavku rada separacije i mogu}-nosti kupovine uglja za potrebe maloprodaje“, na-veli su iz Informativne slu`be Rudnika uglja.J. D.

Bijelo Polje - U Bijelom Polju su po-~eli radovi na izgradnji glavnog grad-skog kolektora, na dionici 1 i 3, u Tr{o-voj ulici, a realizacija prve faze projektaglavnog gradskog kolektora podrazu-mijeva prikupljanje otpadnih voda izcentralne i industrijske zone sa pripada-ju}im naseljima. Op{tina Bijelo Polje jebud`etom za ovu godinu pod stavkomkapitalne investicije predvidjela realiza-ciju ovog projekta, dok je za odre|enesegmente 1 faze pribavljena i gra|evin-ska dozvola. Po raspisanom tenderu iz-vo|a~ radova je firma „Ludwig Pfeiffer“iz Njema~ke, dok je ugovorena vrijed-nost radova 3,1 milion evra.

- Za ovaj projekat postoje ve} obez-bije|ena sredstva EU. Za odre|ene

segmente prve faze vrijedne 5,5 milio-na evra izdata je gra|evinska dozvola,a paralelno sa tim se rje{avaju i imo-vinski odnosi. Za prvu od tri faze obez-bije|en je grant od Evropske komisije.Izgradnjom ovog projekata od ~etirifaze, ukupne vrijednosti oko 25 milio-na evra, po zavr{etku }e biti pokuplje-ne sve otpadne vode od Ribarevina doStrojtani~kog mosta, {to je vi{estrukozna~ajno za na{ grad rje{avaju}i velikiekolo{ki problem, izjavio je Aleksan-dar @uri}, predsjednik Op{tine.

Prema njegovim rije~ima, obezbije-|ena su sredstva za presvla~enje kom-pletne podloge stepeni{ta na Nikolja~-kom mostu i ti radovi }e trajati do julaove godine. „Sve to je uvod u izgradnju

poslovno-stambenog objekta vrijednog10 miliona evra, u dijelu ispod gradskogtrga, na koji Bjelopoljci ~ekaju godina-ma“, dodao je @uri}. Kako saop{tavaOp{tina Bijelo Polje, glavnim projek-tom Postrojenja za pre~i{}avanje otpad-nih voda predvi|ena je izgradnja tripumpne stanice Centar 1, Centar 2 i In-dustrijska zona. Ukupna du`ina trasekolektora je oko {est kilometara, a rado-vi se izvode na dionicama za koje je iz-data gra|evinska dozvola. Dionica 1 jedu`ine oko 600 metara, a du`ina dioni-ce 3 je oko 730 metara. Glavni mena-d`er Op{tine Fahrudin Begovi} istakaoje da je sve u skladu sa ura|enim i revi-dovanim glavnim projektom za Glavnigradski kolektor prve faze. C. D.

POBEDA ODBOJKA[A Novi Pazar - Odbojka{i Novog Pazara po-

bedili su u Pendiku u 17. kolu Superlige Klek Sr-bija{ume 3:0 (25:18, 25:20, 25:14). Bez obzirana rezultate poslednjeg kola Novopazarci uplej-of ulaze sa mesta broj 2. Poziciju broj 1. imaVojvodina, 3. Crvena zvezda i 4. Ribnica.

GOSTOVANJE U LU^ANIMA Novi Pazar - Fudbaleri Novog Pazara i Me-

talca odigrali su na Gradskom stadionu u 23. ko-lu Superlige 0:0. Sutra Novopazarci gostuju uLu~anima sastavu Mladosti (14:00).

PORAZ U KRAGUJEVCUNovi Pazar - U 13. kolu Prve futsal lige Sr-

bije, Ekonomac je u Kragujevcu pobedio NoviPazar sa 6:3 (5:2). Sva tri gola za goste postigaoje Jovan Cvetanovi}.

POBEDA U RA^I Novi Pazar - U 19. kolu Prve regionalne

lige - Zapad u ko{arci, u Ra~i - Zekas ‘75: No-vi Pazar odigrali su 60:75 (16:14, 13:12,19:19, 12:30).

SPORTSKE VESTIU Bijelom Polju po~eli radovi na izgradnji glavnog gradskog kolektora

Vrijednost radova 3,1 milion evra