obraznikza vjeru

Kulturu ivaspitawe

МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XX ВАСКРС МАЈ-ЈУН 2011. г. БРОЈ 207-208

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

· Црна

Гора

1,2

0 € · Ср

бија

120

Дин

. · Реп

убли

ка С

рпск

а 2,

5 КМ

·· за

Евр

опу

3,5

€; з

а А

мер

ику

$6; з

а Ау

стра

лију

10

AUD

·

ЛАЗАРЕВА СУБОТА иконописна радионица у Русији - Псков

poslan

ic

a

Иринеј, по милости Божијој православни Архиепи-скоп пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим архијерејима Српске Право-славне Цркве – свештенству, монаштву и свима синови-ма и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Све-тога, уз радосни васкршњи поздрав:

Христос васкрсе!Христос воскресе!Смрт однесе!Вечни живот донесе!

Иринеј, по милости Божијој православни Архиепи-

СРП СКА ПРА ВО СЛАВ НА ЦР КВАСВО ЈОЈ ДУ ХОВ НОЈ ДЕ ЦИ

О васкрсу 2011. ГО ДИ НЕП

оздрављајући вас, браћо и сестре, овим поздравом вечне радости, у његовој светлости и бесмртном значењу, ми, ваши епископи, све-

дочимо пред вама и пред свим људима велику и свету истину наше хришћанске вере и наше Православне Цркве. Обасјани светлошћу Христовог васкрсења, сазнајемо, наиме, да на земљи постоје само две врсте људи, две врсте верникâ: они који верују у живот вечни, који њиме и за њега живе; и поклоници смрти и ништавила. Свако од нас, свакога дана, свакога тренутка на-шег земног живота, треба да се упита: у коју врсту од ове две спадам, којој врсти људи припадам? Припадам ли онима који су познали да су вечна и бесмртна бића; или онима који верују да смрт и ништави-ло чине њихов почетак и крај, прождирући коначно сва бића и све твари? Јесам ли у спасоносној заједници са онима који већ овде на земљи живе вечним животом и за вечни живот; или сам у жалосном друштву оних којима господари смрт? Зато се, уоста-лом, такви грчевито и држе само за пролаз-ни живот, клањајући се – јавно или тајно – смрти и пролазности…Ми хришћани по томе и јесмо хришћани, што верујемо у живот као врховну вред-ност и смисао људског назначења и што се клањамо непролазном животу и вечној светлости. Другим речима, ми верујемо у Христа Господа, Који је победио смрт. Са-мим тим, верујемо и у опште васкрсење свих људи и у вечни живот свих створења.Ево, поново нас обасјава вечна светлост из Христовог живоносног Гроба. Зато, радујмо се, браћо и сестре, што смо створени и што постојимо – не за смрт и ништавило, већ за вечни живот и непролазност! Радујмо се, јер је Васкрсли Христос победио грех, смрт и сваку човекоубилачку демонску силу! Радујмо се, јер је разагнао мрак смрти из људског бића и таму незнања из људског ума и са човекових очију! Радујмо се што, благодарећи Васкрсењу Његовом, у ду-бинама бића и твари више не царују мрак и смрт, него непролазна светлост и вечни живот! Радујмо се и веселимо што историја света и рода људског више није бесповрат-но умирање и ишчезавање, већ стварност заквашена квасцем вечног живота!Можда више него икад у историји, да-нас је код људи поколебана вера и нада у непролазни смисао људског живота. Верујући у Васкрсење Христово, у опште васкрсење мртвих и у живот вечни, ми за-право верујемо у неуништивост вере и људске наде, у непобедивост смисла жи-вота. Вером постајемо сигурни да, ипак,

„над свом овом грдном мјешавином, опет 3

м

ај - јун / 2011 / svetigora

умна сила торжествује“ (Његош). Верујући у Васкрсење Христово, и исповедајући Васкрслога Христа као Господа и Спаситеља, ми верујемо у непрекидно васкрсавање и обнављање неуништивог људског достојанства.Данас су људски морал, стид и добро-та унижени и згажени управо зато што је људска свест опхрвана смрћу и бес-мислом. Верујући у Васкрслога Хри-ста – у Њега као Пут, Истину и Живот, ми верујемо у обнављање и васкрсавање људског морала, стида и доброте. У наше дане се љуљају темељи људске култу-ре и помрачују циљеви људског делања и стваралаштва. Само они који верују у Христа и срцем виде Васкрсење Његово, опште васкрсење мртвих, и вечни смисао свих створења; препознају неуништиво корење човековог делања и непресушне изворе људског стваралаштва и културе.Данас, саможивост, духовна чамотиња, властољубље и празнословље прете да униште цвет несебичне љубави уграђене у људску природу, на чијем пламену се греју сва бића и сва створења; прете да убију радост живота, рађану из слободе, узајамности и делатне саможртвености. Само Васкрсли Христос, Који се уселио у нас и дошао међу нас – да служи, а не да влада; да се дарује и жртвује, а не да жртвује себи друге – обнавља у нама огањ несебичне љубави, братске узајамности, служења и саможртвености. Само вера у бесмртност, засијала из Христовог Гро-ба, спаљује својим огњем саможивост и самољубље као лажно начело и погре-шан начин живљења. Једино нам она от-крива вечну истину да је у саможртвеној љубави према Богу и ближњима, пре-ма свима створењима, излаз из свих људских обмана и лажи, ослобођење од лажног живљења и телесног мудровања, спас од свих тмина и безизлаза!Себичност и непоштење и данас – као и јуче, као и сутра – уништавају сва-ко право заједништво, заједничко до-бро и имовину. Неповерење и грамзи-вост, властољубље, насиље и отимање туђег, угрожавају личност и њену бого-дану слободу. Та себичност, грамзивост и насиље утолико су већи уколико чо-век није прогледао да сагледа своје веч-но достојанство, нити је отворио очи за вечна пространства и видике свога бића – уколико је везанији за земаљска и пролаз-на блага. Само душе обасјане светлошћу Васкрсења Христовог, обновљене надом у опште васкрсење мртвих и прекаљене вером у добра која мољац не нагриза и рђа не квари, ослобађају се себично-4

svetigora

/ 2

011

/ м

ај -

јун

Издаје: SVETIGORA, Издавачко-информативна установаМитрополије црногорско-приморске

Директор: протојереј-ставрофор Радомир Никчевић

Савјет часописа: епископ диоклијски Јован (Пурић), протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић, протојереј-

ставрофор Радован Биговић, јеромонах Димитрије (Лакић), Матија Бећковић, Милутин Мићовић, Матеј Арсенијевић

Главни уредник: протосинђел Кирило (Бојовић)Оперативни уредник: Рајо Војиновић

Дизајн часописа: Мирко Тољић, Владимир Јакшић

Секретар редакције: Татјана Марјановић

Редакција: протосинђел Јован (Ћулибрк), протојереј-ставрофор Гојко Перовић, протојереј Велибор Џомић,

игуман Петар (Драгојловић), протосинђел Никодим (Богосављевић), јереј Саво Денда, јереј Никола Гачевић, јереј Јован Пламенац, монах Павле (Кондић), монахиња Стефанида (Бабић), Весна Никчевић, Славко Живковић,

Предраг Вукић, Весна Тодоровић, Јован Маркуш

Сарадници: ђакон Игор Балабан, монахиња Амфилохија (Драгојевић), Оливера Балабан, Милена Тејлор, Марија

Живковић, др Ксенија Кончаревић, Милана Бабић, Милутин Вековић, Ивана Кнежевић, Спиридон Булатовић, Сања

Радовић, Драгана Керкез, Јелена Петровић

Лектура и коректура: Ивана Јовановић

Фотографије: +Живота Ћирић, Зоран Тричковић, Жељко Шапурић, Јован Радовић, искушеник Павел (Алексејев)

INTERMIDIARY INSTITUTION:COMMERZBANK AG FRANKFURT/MAIN SWIFT:COBADEFF/400876825101 EUR/400876825100 Other CurrenciesNLB Montenegrobanka AD PodgoricaSWIFT CODE: MNBAMEPG/ME25530005120005043078"MITROPOLIJA CRNOGOR. PRIMOR. SVETIGORA CASOPIS"81250 CETINJEMONTENEGRO

Уредништво: Његошева 73, 81250 Цетиње, тел: 041/234-222, 230-375; Косте Главинића бр 1/А, 11000 Београд,

тел: 011/369-0757,369-0705e-mail: svetigora.urednik@gmail.comШтампа: , Суботица

obraznikza vjeru

Kulturu ivaspitawe

МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XX ВАСКРС МАЈ-ЈУН 2011. г. БРОЈ 207-208

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

· Црна

Гора

1,2

0 € · Ср

бија

120

Дин

. · Реп

убли

ка С

рпск

а 2,

5 КМ

·· за

Евр

опу

3,5

€; з

а А

мер

ику

$6; з

а Ау

стра

лију

10

AUD

·

мај-јун 2011 / број 207-208

e-mail: svetigora.urednik@gmail.comШтампа: , Суботица

Поводом празника 15Поезија 28Мајке хришћанке 34Осврт 37Путопис 44Старечник 61митрополит АМФИЛОХИЈЕ

Епископ ЈОВАН (Пурић)

о. МАЈКЛ Шанбур

репортажа: РАЈО Војиновић

На насловној страни: Васкрс - Вирпазар 2010. године.

3

6

9

18

25

Српска Православна Црква својој духовној деци о васкрсу 2011. године

из садржаја:

Васкрш�а порука2011. године господ�е

Химнологија у службипредстојећих празника

Божанствена Литургија и Васкрсе�е

Прије �ега нијесмо народ

сти, осећања биолошке угрожености, страха, грамзивости, отимања од других, и насиља над њима. Очарани вечношћу, богатством и преизобиљем вечнога живота, синови и кћери свете Цркве налазе праву меру свега, и равнотежу између пролазног и непролазног; између онога чему треба служити и за шта се вреди жртвовати, и онога што је недостојно човека и човековог достојанства, живљења и делања. Њима постаје јасна велика Христова истина о животу: „Каква је корист чо-веку ако задобије сав свет, а души својој науди? Или какав ће откуп дати човек за душу своју?“ (Мк 8,36–37).Заиста, Васкрсењем Христовим, као и вером у опште васкрсење мртвих и у живот вечни, учимо се да освајамо – али не да освајамо пролазна и ограничена земаљска простран-ства, него вечни и бесконачни простор божанске љубави и до-броте. Васкрслим Христом – изгубљени задобијају наду да ће се наћи; болесни да ће оздравити; безутешни да ће се утешити; умирући да ће васкрснути; мајке остале без деце да ће своје наручје поново испунити и вечно се загрлити са својом децом!У ово наше време, односи међу народима и међу појединцима угрожени су себичношћу, међусобним презиром, насиљем и мржњом. Страшни и апокалиптични земљотрес у Јапану, и њему слична природна знамења нашег времена у све-ту, подсећају нас на људску немоћ, на смртност и ништавило људских дела. Очевидно, духовни и морални поремећаји у људском друштву, као одвајкада, праћени су и сада природ-ним поремећајима, попут цунамија. Нису ли то нови подсет-ници свему човечанству да заиста постоји узајамност међу духовно-моралним стањем и природним феноменима? Збивања у природи нас подсећају да од нашег људског начи-на живљења и понашања зависи природни поредак ствари. Подсећају нас да је човек одговоран не само за себе и свој на-род, него и за све људе и све народе, као и за свеукупну Божју творевину.Управо на ту одговорност указује нам светлост Христовог Васкрсења, која обасјава све и сва, откривајући смисао свих догађања у времену и живота у вечности. Васкрсли Христос, Који је Својим раширеним рукама на Крсту све и сва занавек загрлио и све обасјао светлошћу Свога Васкрсења, позива Својом богочовечанском љубављу све људе и народе на са-можртвену љубав, на узајамно мирење и братско праштање. Његов позив свима на вечни живот, на праштање свима за све, Његово опраштање свима са Крста и давање вечног смисла свему постојећем, свим збивањима и читавој историји, греје нам и васкрсава душу, обнавља срце и испуњује живот ми-ром и радошћу. Васкрсење Христово враћа свеукупној творе-вини њен богодани поредак и смисао. Враћа Бога људима и људе Богу. Враћа људе једне другима, и дарује им прави начин постојања и вечни смисао живљења.Зато, опростивши све једни другима Васкрсењем Христовим, и загрливши се вечним загрљајем, запевајмо једним срцем и једним устима, и научимо све људе и све народе да певају пес-му вечне љубави и живота:Христос васкрсе из мртвих,смрћу смрт поразивши,и онима који су у гробовима живот даровавши.Појмо, о појмо и ми, и сви људи, ову вечну песму, и сверадосно се поздрављајмо, сада и свагда и вавек:

Христос васкрсе!Ваистину васкрсе!

Дано у Патријаршији српској у Београду,о Васкрсу 2011.

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Господ Сведржитељ, који је сву твар премудрошћу створио, својим неисказаним Промислом и великом добротом увео нас је, како каже

молитва Цркве, у предивне и свијетле дане светог Васкршњег поста, на очишћење душе и тијела, на уздржање од страсти, на освећење и просвећење, на обновљење вјере и наде у васкрсење и живот вјечни. Они који истински посте, посте и тијелом и душом: уздржањем од тјелесне хране и очишћењем срца и ума, и свога дјелања – посте од сваког гријеха и сваке нечистоте душевне и тјелесне. Задобијајући тако покајањем и исповијешћу чисту савјест и незастиђен образ, просвећено срце, причешћујемо се Божанственим Светињама, Тијелом и Крвљу Христовом, и оживљавани њима, сједињујемо се са Живим Господом и Богом нашим. У томе и јесте смисао и циљ свеукупног нашег хришћанског живота: постати једно са Васкрслим и Вјечним Живим Господом, и једни са другима, сагласно Његовом обећању: „Који једе моје Тијело и пије моју Крв обитава у мени и ја у њему“. А кад се усели у нас, Он Јединородни Син Божији, постајемо храм Пресветог и обожаваног Духа Његовог, „избављени од сваке ђавоље лукавштине која дејствује у нашем дјелању, или у нашим ријечима или у нашем разуму“, и тако задобијамо обећана нам вјечна блага и непролазно радовање, заједно са свима Светима, који су Богу од памтивијека служили и угодили.Стога се и молимо у ове свете великопосне и васкршње дане Богу Великом и у Светој Тројици преславном, Њему који нас је животворном смрћу и Васкрсењем Христовим „преселио из смртности у бесмртност“, да „сва наша чула ослободи од умртвљености страстима, поставивши им за доброг управитеља унутрашњи разум“; да „око наше буде далеко од сваког рђавог гледања, слух наш недоступан празним ријечима, а језик чист од непристојних разговора“. Такође се молимо Богу Спаситељу нашем да „учини да се руке наше уздржавају од злих дјела, и да творе оно што је Њему угодно; да утврди благодаћу својом све наше удове и разум“, да се и на нама прослави величанствено име Оца и Сина и Светога Духа.Овдје на земљи, од Христових времена па до данас, врше се пописи, по државама, људи и народа, (ових дана такав попис је вршен и код нас у Црној Гори) ради утврђења њиховог броја и идентитета, језика којим говоре и мјеста у којем живе. Све се то чини ради унапређења људског свакидашњег живљења, друштвеног живота и заједништва. Но пописи овакве врсте треба да нас подсјете и на једну много већу истину живота, која нам се открива у свјетлости 6

svetigora

/ 2

011

/ м

ај -

јун

poslan

ic

aM

итрополит

АМФ

ИЛ

ОХИ

ЈЕ

ВАСКРШЊА ПОРУКА2011. ГОДИНЕ ГОСПОДЊЕ

Христовог Васкрсења. Наиме, та истина гласи: „Овдје немамо постојана града (а тиме ни идентитета) него тражимо онај који ће доћи. Град који има темеље, којему је неимар и творац Бог“ ; „град Бога Живога, Јерусалим небески“ (Јевр

13, 14; 11, 10; 12, 22). Темељ и неимар тога града је Васкрсли Христос, Он који је Почетак и Крај свега постојећег „који даде себе за нас да би нас искупио од сваког безакоња“, и учинио нас народом изабраним, „који ревнује у добрим дјелима“ (Тит 2, 14). Црква Христова је тај Град, утемељен на Христу као „Камену крајеугаоном, изабраном, драгоцјеном“ (1. Пт 2, 6-7); она је „род изабрани, цар-ско свештенство, народ свети, народ задобијен, да објавите врлине Оно-га који вас дозва из таме на чудесну свјетлост своју“ (1. Пт. 2, 9). Сви земаљски народи су призвани, да се „попишу“, да се упишу у овај један и јединствени Божији народ, да у њему потврде и нађу свој прави идентитет, да све своје земаљске језике преобразе у језик који „објављује врлине“ Христа Бога, који нас је својим Рођењем, примањем људске природе и Васкрсењем из мртвих, „дозвао из таме на чудесну свјетлост своју“. Отуда људска заједница, земаљски народи, државе, њихови закони и пописи, њихови језици и дјела, тек онда задобијају свој прави смисао и циљ, када се усмјере и уграђују у овај један и јединствени Божији народ, у Град који не пролази, у Царство небеско Оца и Сина и Духа Светога. Сагласно молитви Христовој: „да сви буду једно, као Tи, Оче, што си у мени, и ја у Теби, да и они у нама једно буду“ (Јн 17, 21).На то и такво јединство и вјечно заједништво, остваривано само-жртвеном љубављу, призива нас Бог Љубави, свјетлошћу и просвећењем својег Васкрсења из мртвих. Њиме просвећени и освећени Његовом вјечном истином поздрављајмо се сверадосним поздравом:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

Ваш молитвеник пред Господом,АЕМ црногорско-приморски

АМФИЛОХИЈЕ 7

м

ај - јун / 2011 / svetigora

Ми смо овде домаћи, и наша је оба-веза и служба да изграђујемо и себе и друге, а ако се напредује у слави Божијој лично тиме напредује и Црква, јер нема ниш-

та да је лично а да се не тиче целе Цркве. Када један уд страда, страда цео организам, када напредује, напредује цео организам, тако да своје напредовање не доживљавам ничим по-себним, иако се разликујем од ранијих игума-на острошких, који се нису бавили школством. Размишљао сам шта би било корисно да изло-жим у време овог Часног поста, или хода пре-ма великим догађајима Христовог живота, па сам решио да вашој љубави и пажњи предо-чим неколико важних димензија тајне нашега служења Богу. На служби смо почаствовани да учествујемо у дару Божијем, јер дар теологије није само дат епископима, свештеницима, или професорима теологије него целом народу, целој Цркви. Чули сте за израз химнографија, или химнологија, да то представља науку у оквиру литургике (на-уке о богослужењу) која се бави специјално историјатом црквених песама и њихове примењивости у пракси. Ако ми дозволите, на-правио бих један краћи увод где бих нешто ре-као о генези појања или химнографије, а кроз то бих истакао неколико битних елемената из наступајуће недеље празника где ћемо, ако Бог дâ, учествовати, слушати и појати, што су многи од вас већ више пута доживели. Појам цркве-но појање постоји и у Старом и Новом Завету, и употребљава се у смислу речи химна, похвала, величање и слављење Бога. Дакле, појање се у данашњем смислу први пут помиње крајем другог и почетком трећег века код Јустина Му-ченика, да би се сами термин усталио у Цркви у четрвтом веку. Овај израз је у почетку имао значење правила или поретка богослужења, као и литургијског сабрања.Сетимо се речи апостола Павла, који каже да би требало да проводимо време у псалмопојању, у духовном појању, у духовној радости, која се савршава у оквиру празничног богослужења. Појање није аутономно, него је у служби чо-вековог односа са Богом. То је дар Божији анђелима и људима као начин заједничења са Самим Богом Живим у простору храма Цркве Божије. Појање се у Православној Цркви из-води искључиво гласом, а предност појања гласом наспрам инструменталног састоји се првенствено у већој могућности непосредног слављења Бога као и јединственог изражавања многоструких осећања, а и у томе што може да се изводи под свим условима. Такође, појање је повезано са нашом људском природом, са устројством човековог бића, његовог тела, његове душе. Зато Свети Јован Дамаскин и каже да је Христос узео тело и душу, јер је човек састављен од тела и душе, зато је и крштење 8

svetigora

/ 2

011

/ м

ај -

јун

Епископ ЈОВАН

(Пурић)

Епископ ЈОВАН

(Пурић)

bogo

slovq

e

дводелно, водом и духом, тако је и заједница, и молитва, и појање све из два дела, телесно и духовно. Тако, дводелну природу појања Свети Дамаскин види у чињеници да је она прво молитва, друго као музика, треће као реч, четврто као слушање, пето као учење и шесто као педагогија. Можемо о њима посебно да говоримо, и видећемо да су сви ови елемен-ти заступљени у богослужењу Цркве. Појаснићу одређене елементе појања. Појање се састоји из три елемента: речи, мелодије и ритма. Најпре да кажемо нешто о речи. Једино је човека Бог обда-рио речју, словесношћу. Човек је словесно биће, биће ство-рено за могућност да може произносити глас, чиме ће бити сличан своме Творцу. Зато се каже: глас вапијућег у пустињи, глас над водама се дизаше у Богојављењу. Свети Јован Злато-уст каже да се наша реч рађа из душе као што се Логос рађа од Оца, што показује колико се уздиже ниво значења речи, да је Бог Слово. Човек је словесно и словито биће, и треба-ло би речју да слови и слави Бога. Међутим, реч такође има социјалну димензију, она је начин комуницирања између

људи, преко речи човек комуницира и са Богом. Постоји реч скривена, тајновита, неизговорена као што је „Логос постаде тело“, или она реч која се усе-лила у човека, значи Слово које је постало човек, тело, али не можемо као људи увек достојно да из-разимо божанску тајну, не можемо често ни да из-рекнемо оно што носимо у себи. И срећа је што је то тако, у томе се и састоји величина православне речи, хришћанске речи, за разлику од, рецимо, брбљања и празнословља, па се и молимо: не дај ми Боже духа празнословља; а празнословље је све што није упућено Богу, како кажу Свети Оци. Све што нас не упућује Богу и тајни Бога, изграђивању духовног живота, све је празнословље, таштина на таштину. Зато прибегавамо појању да нас чува од искушења, глорификације или идолатризације речи, која је ве-ома присутна код сујетних људи овога света. Често се види разлика између онога што се прича и онога што је унутра, то је веома опасно стање, та схизоф-

Предавање одржано у Духовном центру у Подгорици 28. марта 2010, на празник Цвијети.

Химнологија у службипредстојећих празника

9

м

ај - јун / 2011 / svetigora

реност. Видимо по тајни Светог Писма и духовности да је много важније носити реч у себи, и живети том речју, а не изрећи је. Сличне мисли, или тумачење, да кажемо библијско, изрекли су Свети Оци, међу њима Свети Јован Златоуст и Свети Нил Синајски, који каже да би Бога требало славити речима, по-штовати делима и обожавати мислима. Друго, у православном појању су реч и мелодија не-раскидиво повезане. Двадесетак година сам пре-давао појање у Богословији, и сад примећујем код ових генерација, кад дођу под Острог, док слушам како се поје технички, како се не повезује, како се не поштује реч, како је мелодија преовлађујућа, а то је у духовном смислу катастрофа. То указује на једну духовну кризу која постоји код људи који се од малена неправилно формирају, као кад кућу гра-дите на несигурном темељу, на песку, и онда после целог живота имају велики проблем са собом, било да су свештеници, владике, калуђери, хришћани, свеједно, сви смо народ Божији, и за све важи ова поука. Мелодија је допуна, „облачење“ речи. Реч из-ражена кроз мелодију говори много више од голе речи, зато и кажемо да је теологија на неки начин мелодија речи. Али, мелодија није вештачка допуна, него је као реч произишла из људске природе. Када се пак говори о ритму, онда је важно истаћи да је Бог стварајући свет створио и одређени ри-там кретања света, као и ритам времена. Тако, у богослужењу видимо како се све креће, како се полијелеј покрене, и како се за време појања одређеног псалма окреће. Овде се ради о полијелеју,

и о кругу, о ритму, који показује космос, а све се окреће јер круг је символ вечности, улазак у вечност. Све се окреће, али не као што муслимани окрећу главе: била је једна групација њихових чувених духовника у XIII веку, па је један њихов ду-ховник тражио да се клате и да машу главом. У почетку су па-дали од вртоглавице, па су се навикли, а ту је у ствари реч о медитацији, која им је производила „психичку енергију“. То нема никакве сличности с овим нашим. Код нас се ради о једној реалној трезвеноумној тајни, која је веома важна, важ-на је смена дана и ноћи, кретања планета, ово намерно исти-чем зато што су сви ноћни клубови изван природног ритма који производи болест код савременог човека; значи, све пси-хичке болести, органске болести поремећај су ритма, а песма и поезија у човеку изражавају ритмичност, односно хармо-ничност његове личности. Стога православна философија жи-вота тражи од човека равнотежу између духа и тела, а кад се постигне та равнотежа онда човек задобија огромну енергију. Зато ме боли кад видим сироте људе чему се окрећу у мрач-ном делу таквe музике, кад видим такво разарање те благо-словене енергије, пражњења где се нигде нико не чује и где се плеше сам са собом, то је један ритам који враћа у паганскo. Тако се ритам јавља као део божанске хармоније, односно ри-там открива присуство Божанске лепоте у свету, а ако се тај ритам поремети ремети се целокупна лепота и хармонија којом је Бог створио космос, који се одржава премудрошћу Божијом. Нико не може да завири у ту тајну, покушавају на-учници да одгонетну, али не могу. Он има и етичку димензију. Поштујући богоустаљени поредак и учествујући у њему чо-век се саображава са божанским ритмом, односно саобража-ва се са Богом. Значи, следи свом животу, како ми то теолози кажемо.

10

svetigora

/ 2

011

/ м

ај -

јун

Однос поезије и Откривења БожијегА, сад ми дозволите, да поред ових уводних напомена нешто кажем о односу химне, песме и откривења Божијег. У Старом Завету постоје три врсте поезије: песма, псалам и химна. Због чега обраћамо пажњу на Стари Завет и на химнологију Старог Завета? Па, управо стога што је она фундамент, она је ушла у црквену новозаветну поезију, хришћанску поезију и није по-тиснута. Песма се у Старом Завету први пут помиње у Књизи изласка, када Мојсеј пева песму захвалности Богу што је пре-вео Израиљце преко Црвеног мора. Ова песма има истовре-мено и славословни карактер захвалности. Тако, кад су преш-ли, кад се раступи море и кад су побегли од фараона, Десница их је водила чудесно. Онда су певали песму, а та песма је један тип, један образац откривењске песме, која се не произноси само са људске стране, већ је израз чуда. Јер, песма потврђује да се догодило чудо. Свети Василије назива песму високом теологијом, јер се кроз њу открива Божије дело. Ономе ко је читао Његоша или ко добро осећа библијски дух на овим просторима, сасвим је јасно откуд толико оспоравања и удара у темеље бића. Тиме се расшрафљује и буквално разбија нешто што је онтолошки и битијно постављено на врло чврсте основе, јер је библијска поезија проговорила најаутентичније кроз светитеље, и кроз изузетне песнике као што је Његош. Откривење Бога као По-ете, као Слова, као Онога Који је дао смисао живота. Постоји почетак и крај света и века, постоји Творац Који је то открио свету, а човек одговара чудесно, одговара песмом. Песма је најбољи одговор Богу. Одговара псалмом. Термин псалам се први пут помиње у Књизи о царевима када је Саул био опсед-нут злим духом. Био је веома зао, па му је Давид певао псалме и тако га ослобађао лукавог духа. Знамо из историје за двор-ске луде, чиме су се они бавили и чиме су се служили, па и оно што се дешавало у античко и римско доба. Химне су трећи саставни део појања и срећу се веома че-сто у Старом Завету. Проблем код химни је то што се тешко разликују од песама и псалама, па се понекад тако и називају. Химне су похвалног и описног карактера, и углавном су дог-матског садржаја. Кад кажем догма, не мислим као доктрина у марксизму или у некој философији, него догма као живот, а то је оно што желимо да истакнемо у црквеним песмама, да се види колико је суштински садржана тајна спасења, суш-тинска догма спасења, искупљења рода људског у песмама које ћемо ових дана појати у цркви. Књига изласка наводи да су Јевреји певали песму захвалности Богу после прела-ска Црвеног мора. Овакво изражавање осећања према Богу је догађај који често прати чудеса у Светом Писму. Тако нам Свети јеванђелист Лука каже да је небеска војска певала или појала, молим вас, да правимо разлику између речи певала и појала: певати се може народна песма, а појати се може само у цркви; појали су приликом рођења Христовог, исто тако се каже и за пастире: и вратише се пастири славећи и хвалећи Бога. Свети јеванђелист Лука највише од свих повезује чудеса и појање, а захвалне песме су певане и приликом исцељења слепога, како он каже. Постоје и песме пророка Захарије, се-тимо се сусрета праведне Јелисавете и Марије, када је дете заиграло у утроби, сетимо се добијања имена, односно кад је занемео Захарија, па кад је Јовану било крштење и кад је требало дати име, какву је он песму запевао. Постоји много догађаја из Светог Писма Старога Завета у којима је староза-ветни храм опеван, прослављен, да су се молитве појале, да је народу Бог одговарао чудом Свог присуства у форми облака,

како каже Стари Завет. Тако, код пророка Авакума Бог помаже Израиљу као одговор на појање народа, а у Делима апостолским видимо да апостоли Павле и Сила у тамници певају, после чега се дешава чудо њиховог ослобођења, а Свети Јован Златоуст сма-тра да су молитве биле те које су покренуле Бога да учини чудо. И код пророка Данила појање Богу има за последицу чудо спасавања, и Откривење Јованово говори о мноштву ангелских појања при-ликом свршетка овога света. Из ових примера из Светог Писма видимо да су појање и чудо тесно по-везани и да се надопуњују. Чудо је одговор Бога на наше молитве и на наше појање. Оно што би требало нагласити је да речи и језик нису довољно способни да изразе не само Бога него ни Његово деловање у свету, Његова велика чудеса. Ето, највеће чудо је не само да је Бог постао човек него да човек постаје Бог по благодати у Тајни Причешћа! Које је веће чуда од промене хлеба и вина у Тело и Крв Господа Исуса Христа? Каква би химна и мелодија у том тренутку требало да буде, која концентрација? Кад је песма изговорена из чистог срца и душе, она је богоугод-на, јер ако се са страхопоштовањем не пева, или ако се гиздаво пева, или опуштено, као релаксација, као сам по себи леп концепт, онда смо далеко од онога што би требало да знамо. Према томе, као што одржава Своју Цркву Бог под-ржава и њено изражавање у времену и просто-ру, а један од начина тог изражавања јесте управо црквено појање. У том духу је разумљив савет Све-тог Јована Златоуста: научи да појеш, јер они који поју пуне се Духом Светим. Другим речима, појање привлачи благодат Божију, чини нас учесницима Божанског, односно Богочовечанског живота. Чо-век је својим грехом и злом унео беспоредак, одно-сно архизлобник, онај који завиди хармонији, који завиди појању, онај који завиди слављењу Бога Творца, он је унео један хаос или искушење; али, није његова победа, јер песма и поезија говори да га већ овде и сада побеђујемо. Како то стање да из-разимо, ако не најузвишенијим обликом људске речи, то јест химном. Зато се сматра за онога који има дар химнологије, или песме, или поезије, сма-тра да је ближи Богу у смислу називања теологом. Свети Јован Богослов, Свети Григорије Богослов и Симеон Нови Богослов, само су та тројица људи у целој историји хришћанства добили називе Бого-слова јер су били песници, химнолози. Све је има-ло доксологијски карактер. А кад човек напредује у светости, па буде у тој мери као наш патријарх Пав-ле, да му је сахрана Васкрс а не плач, и када видимо да у човековом животу иде и страдање и васкрсење, то јесте једна благословена реалност. Међутим, на земаљском нивоу песници и књижевници често су трагични, или завршавају у неким стањима врло ло-шим за њихову егзистенцију, и што је још горе, из-врше убиство или самоубиство, чему се људи од лу-дости диве, а то нема никаве везе са хришћанским етосом. Али, имамо благословене иконе које су нам пример, а позвани смо на иконично понашање, па би наш ход, наше живљење требало да буде у 11

м

ај - јун / 2011 / svetigora

хармонији. Да би се то постигло Црква је установи-ла божанску установу поста и молитве, не ради тога што то Богу треба, него зато што то нама треба. За-што? Зато што је човек слабо биће које има узлете и падове, и сад му је потребно у једном годишњем кругу да доживи и једно и друго, не може се стално бити у васкрсу; где би људска природа завршила?! Зашто је Бог дао, како је то Митрополит лепо рекао, крсно-васкрсну судбу човеку? Зато што су и крст и васкрсење уткани у људску природу постојања и живљења. Кад то кажем, мислим да смо се постом припремали за ову недељу, а било би вртоглавица или падања страшног ако бисмо ушли директно у Страсну недељу без те припреме. Православна философија живота захтева одређени ритам и пра-вило игре, као у спорту; ако изиђеш из тих правила, онда жути картон, како кажу, или не дај Боже црве-ни. И у животу не смемо да се играмо, добили смо улазницу у овој земљи, једном и за свагда нам је дат овај живот, па хајде да упознамо своје Предање, и шта нам Црква говори, и шта нам поручује, јер оно што Црква препоручује вековима данашња меди-цина потврђује, па даје лекове који су већ дати у Цркви. Нећемо да чујемо глас Цркве, да добијемо ту терапију божанску, човечанску, лек бесмртности који нећемо добити ни од једног лекара на земљи. Тако, Црква води Божанском Лекару, Исцелитељу душе и тела, јер не можемо да се спасемо сами. Црква постепено води човека кроз овај Часни пост и доводи нас до ове недеље.

Химнографски облициИма неколико песама које се често понављају, па тако химна каже: „Ложницу твоју видим, Спасе мој, украшену, и одећу немам да бих ушао у исту. Про-светли хаљину душе моје, Светлодавче, и спаси ме“. Та се песма зове свјетилен. У химнографији постоје посебне песме које се зову свјетилен, сједален, кон-дак, тропар, стихира, стих. То су све црквене пес-ме. Постоји тропар који се, што је интересантно, пева ујутру у цркви, а можемо га чути на црквенос-ловенском и на српском. „Када се славни учени-ци за време вечере умивањем просвећиваху, тада се безбожни Јуда, болујући од среброљубља по-мрачиваше и Тебе праведнога Судију предаје не-праведним судијама. Љубитељу новца, погледај онога који се због тога обесио, бежи од ненасите душе која се дрзнула да тако поступи са Учитељем. Према свима добри Господе, слава Теби“. Овај тро-пар се у личном молитвеном правилу чита кад се припрема за причешће, и не читамо га увече, него ујутро, пре него што ћемо кренути у цркву у току Часног поста. А сада га свако јутро појемо у цркви ових посних дана док не дођемо до Великог Петка. Међутим, типично за песме које се зову антифо-ни јесте то што говоре или исказују најдубљу тајну Христовог страдања, али и нашег људског односа, и једним делом препричавају страдање Христово и то на специфичан начин, иконично, као у оној дра-ми која се догодила пре више од две хиљаде годи-на, а и сад се дешава. Износи се крст на целивање

негде у у центру службе, кад се читају Јеванђеља; онда из-лази епископ или свештеник, и каже: „Данас виси на дрвету Онај Који је на води земљу утврдио“, и понавља то три пута,

„Венцем од трња се крунише Онај Који је Цар анђела, лажном порфиром огрће се Онај Који је огрнуо небо облацима, шама-ре прима Онај Који је у Јордану ослободио Адама, клинцима би прикован Женик Цркве, копљем би прободен Син Дјеве. Поклањамо се страдањима Твојим Христе“, понавља се три пута, „Покажи нам и славно Твоје Васкрсење“. Овим речима је црквени песник буквално изнео главне елементе из Светог Писма, ту видимо библијски карактер црквених песама, а он их је препевао, ставио у уста појцу да се прво изговори и у томе се види да за нас богослужење није позорница, није глу-ма. Један чувени научник Румун, који је у Енглеској написао познату енциклопедију свих религија света, Мирча Елијаде, говорио је о тим символима, о крсту и о земљи. Хтео је ком-паративно да прикаже све елементе свих религија и да каже, па да, и хришћанство то има, имају и друге религије земљу, имају ту тајну улажења у земљу, земља има своју символику, улазак у храм је и код нас у првим храмовима био три, четири степеника доле у земљи, то су први храмови, катакомбе. Ула-зак у земљу символише то да је Бог ушао у земљу, у матицу историје и земље. А овде се износи крст по предању Цркве, над самом главом Адамовом, тамо где је Адам сахрањен, тамо на Голготи пречиста крв се лила на лобању Адама, прве главе човека на овоме свету. Литостротон, место лобање, где је да-нас Голгота, храм где су царица Јелена и цар Константин са-градили велику цркву, а касније други цареви дограђивали. За истинско богослужење су претпоставке права вера, пра-во свештенство, не лажно, јеретичко или расколничко, то су основне ствари без којих нема благодати. Према томе, исто и у Јерусалиму, и у Москви, и овде у Подгорици, било где, доживљавамо тајну голготског страдања у том часу, зато што се превазилази небо и земља у богослужењу, и износећи крст не глумимо као што у римокатоличкој духовности има да се на крсту зауставља тајна спасења. На Студеничком распећу Христос на крсту, Цар славе није остављен од Оца и Духа Све-тога. То је тајна доживљаја крста Великог Петка, јер не вршимо спомен, комеморацију прошлости, богослужење Православ-не Цркве је доживљај овде и сада, где нас Дух Свети дирек-тно уводи у тајну страдања, и доживљавамо преко епископа, свештенства канонског, законског, уз песму и химну коју смо прочитали. Ту је и тропар који прати то, затим предивна сти-хира, сва теолошка прича велика застаје пред речима овим:

„Ово говори Господ Јудејима: народе Мој, шта ти учиних, или чиме ти досадих, свеце твоје просветлих, губавце твоје очи-стих, човека који лежаше на одру подигох. Народе мој, шта ти учиних и чиме ти узвратих, уместо мане жуч, уместо воде оцат, уместо да Ме волите, на крст Ме приковасте. Нећу више подносити, него ћу позвати Моје народе на незнабошце (под народом се мисли на јеврејски народ, Јудеје) и они ће Ме про-славити са Оцем и Духом и Ја ћу им даровати живот вечни.“ Ако се код нас освећује вода коју пијемо као непропадљиву, зар то није чудо, и то уз помоћ песме? Призивамо Духа Свето-га на Богојављење, глас Господњи на водама, тако је о Божићу, тако и о Васкрсењу, имамо један ритам који је посно-васкрсни, понизни, смирени, а ритам мелодије и песме је покајни али много скрушенији за време ових празника, и нема ону сла-вословну димензију коју ће доживети тек на Велику Суботу, односно на Васкршње јутро, где тријумфално побеђује Господ. Знамо да је неопходно да се Псалтир чита; калуђери га читају 12

svetigora

/ 2

011

/ м

ај -

јун

на Светој Гори комплетног у једном дану, свих сто педесет псалама. Ко не може у цркви да прочита, нека чита у својој кући увече, или за време посла, јер је боље читати Псалтир него гледати телевизију или читати новине, зато што Псал-тир делује буквално терапеутски. Међутим, када Псалтир, или стихове Псалтира искомбинујете са одређеним песма-ма они добијају невероватну снагу, због чега се и комбинује Стари и Нови Завет у богослужењу, да се успостави једна равнотежа између духовног и душевног, између тела и духа. Псалми су директно надахнути Духом Светим, што значи да имамо гаранцију да нас неће увести нека наша поезија, него проверена. Речи Отаца понавља наш Свети Сава - да је боље да зађе сунце, да не греје, него да нестане Псалтир. Неки калуђери су знали све псалме напамет, а одређене су стално певали. Псалми су ушли у наше богослужење, кон-кретно у овој недељи имаће своје место и улогу у такозва-ним статијама или погребу Христа. Кад је Христос погре-бен, тада се чита псалм 118, 17. катизма и текст који песник ставља у уста Мајке Божије и свих оних који су учествова-ли у страшном голготском тренутку Страдања Христовог, скидања са Крста, погребења, што је једна велика тајна. Слично томе се сахрањује епископ или свештеник, јер је он икона Христа. Жртва свештеника и епископа требало би да буде слична жртви Христовој, и цео живот би треба-ло да му буде у знаку тога. Те статије, које су предивне, код нас се читају јер их није могуће отпевати. Руси негде певају стих, а негде читају тропар, углавном немогуће је певати јер је то дуга служба. Пре него што се изиђе на Велики Петак ноћу, да се сахрани, носећи плаштаницу, опевамо Њега и то у једном таквом ритму плача, туге, жалости где се изража-ва вапај целог људског рода; негде у тој служби појац или онај који чита излази и говори поуку као житије, скраћен текст који у тој драматици богослужења посебно делује као освежавајући. Време кад се клечи, време кад се седи, вре-ме кад се пева, не време кад се зева. Тако, на Светој Гори траје бденије од 12 до 15 или 18 сати, у седам увече крећу у цркву и тек сутра дан у дванаест завршава богослужење. То су бденија светогорска, а овде имамо савремена бденија за које морамо ићи код психијатара да узимамо лекове за смирење, лекове за остало... Постоји бденије које нас прави и преображава, прави од нас иконе, мошти, а постоји ово светско бденије које нас води у гроб, у смрад - узми све што ти живот пружа, односно хлеба и игара, јер је философија живота материјализма: гледај да уграбиш колико год мо-жеш зато што знаш да се све завршава.

Богослужење Цркве – пут исцељењаЉуди долазе код Светог Василија да се растерете, чак и безбожници, као и људи који имају немир, и који краду, и који лажу. Ми у Цркви би требало да спроводимо терапију, а то значи да са сажаљењем, пажњом и љубављу примамо сваког болесника. Тако да нас Црква данас позива на једно дубље исцељење, да Свети Василије Острошки није ово схватао не би ставио крст на врх горе Острог. Знамо да се Бог, чим је постао човек, унизио, Његово је Оваплоћење већ само по себи страдање, а кулминирало је у Крсту. А ако светитељ мирише својим моштима и чини чудеса, онда певати песму светитељу значи потврђивати животни став да смо невероватно силни управо онда када нас највише оспоравају и нападају. То је нешто што не знам да ли овај свет може да разуме. Суштина је да овде дамо шансу да 13

м

ај - јун / 2011 / svetigora

Христос васкрсе! - Сва земља кличе за вријеме вели-ког хришћанског празника. Васкрс – вријеме посеб-не радости и славља за свако вјерујуће срце. Управо су уочи тог празника из Оптине пустиње у све крајеве

Русије слали хиљаде писама, које је састављао вели-ки старац Амвросије. Писма су била испуњена честитка-ма и ријечима утјехе, мудрим савјетима и тумачењима васкршњих пјесама.Традиција таквих посланица је рођена у Оптини пустињи за вријеме старца Амвросија. Дошавши у манастирски скит, будући старац је био келијник код преподобног Макарија Оптинског и учествовао је у духовној преписци старца са његовим духовним чедима, то јест писао је његове одгово-ре. Још као послушник, будући старац је схватио колико је важна ствар духовно руковођење. Многи су захваљујући савјетима из писама, којa су стизалa у прави час, рјешавали тешке недоумице у свом животу. Оптински старци су пре-писку доживљавали као дио пастирске службе. У збирци писама можемо наћи уникатни љетопис људске душе, по-што су многи до којих су стизале посланице користили старчеве поуке током читавог живота. Основна заслуга оптинских стараца је била та што су они многим људима открили пут духовног живота, што је истакао митрополит Трифун (Туркестанов) у раду Древнохришћански и оптин-ски старци: „Са сигурношћу се може казати да сличних писмених односа са духовном дјецом нијесмо сретали у историји монаштва (…) Писмена комуникација оптинских стараца скоро никада није ограничена једним писмом, него углавном траје више година и прекида се старчевим упокојењем.“Учествовање у преписци стараца са његовим духов-ним чедима је била огромна духовна школа, која је при-премала младе послушнике за будуће старчество. Осим оца Амвросија, „писари“ код старца Макарија су били јеромонах Гаврило (Спаски), каснији оснивач Белокопи-товске женске обитељи; монаси Јован (Половцев), касније Архиепископ литовски и виленски Јувеналиј, Лав (Каве-лин), касније намјесник Тројице-Сергијеве лавре архиман-дрит Леонид, познати црквени историчар, археолог и пи-сац; Павле (Покровски), касније јеромонах Платон, који је активно учествовао у издавачкој дјелатности манастира.О значају који је улога „писара“ имала за духовни раст и искуство преподобног Амвросија, написано је у првом његовом животопису, који је саставио архимандрит Григорије (Борисогљебски): „Отац Макарије је у току свог старачког служења писао необично много писама. Са сва-ком поштом он је добијао на десетине писама из разних земаља у којима су биле молбе за савјете и поуке. На нека од њих, која су заиста захтијевала одговор, старац је оба-везно одговарао. Ето у таквој преписци старцу је пома-гао отац Амвросије. Многи од старчевих диктираних од-говора, који су издати у цијелих пет томова, написани су руком оца Амвросија. А нека писма је по наредби стар-ца, директно писао отац Амвросије. Већину писама, која су послата старцу, наравно, прочитао је отац Амвросије. То учешће у огромној преписци било је веома важно за будућег наследника оца Макарија. То је преписка сасвим посебне врсте. Овдје је на првом мјесту само једна истина. Ту су напаћене људске душе откривале пред благочести-вим старцем најтајнијe своје дубине, отварале најдубље живе ране. У таквим писмима види се цјелокупан стваран

povodom praznika ВАРВАРА В. Каширина

људи приђу Исцелитељу човековом. Исцелитељу не само наших болести, јер болест може да буде и наш благослов, јер некад човек може да буде здрав, али духовно мртав. Реч је о крупним стварима. Го-спод је дошао да нас исцели од греха, од смрти и ђавола. Значи, наспрам болести даје се и лек. Црква ставља лекове и облоге, она у својој ризници има благословену медицину, благословене лекове, лек од заборава, лек против смрти. Ето, видимо само на Васкрсење колико је човек ојачан: и кад није по-стио, и кад је постио, и кад је био овакав и кад је био онакав, и кад се није трудио и кад се трудио, Господ га прима и даје му утеху. Да не изводим закључке, оставићемо то за другу прилику. Него, ова песма је интересантна, па да је кажемо: „Да ућути све што се зове човек“. То је химна коју певамо на Велику Су-боту. Место Херувимске песме на великом входу Литургије Светог Василија Великог на Велику Су-боту постоје посебне песме које се певају: „Нека умукне свако тело човечије и нека у себи стоји са страхом и трепетом и ништа земаљско нека не помишља. Јер Цар царева и Господ господара дола-зи да буде заклан и да даде Себе за храну вернима, а испред Њега иду хорови анђела са сваким начал-ством и влашћу, многооки херувими, шестокрила-ти серафими заклањајући лица и кличући песму: Алилуја, Алилуја, Алилуја“. На Велику Суботу се преплиће више ствари, димензија од речи, мелодије, ритма, химне, псала-ма, од свега онога што смо само назначили као неки увод у ову причу. Тада се чита највећи број тексто-ва из Старог Завета, тада се обично врши припрема, односно оглашење, крштавају се новопросвећени који су се припремали у току Часног поста, што је невероватан догађај. Замислите да познајете Православље, а да не дођете на Васкршње јутро! Замислите, да каже-те човеку да вам прича о хришћанству, а није био на богослужењу! Да прочитате стотине томова и књига, оне не могу да замене тај доживљај, не може ни ово уводно слово да замени лични доживљај свакога од вас. Свако од вас може то да учини, и тре-бало би што више да чини, јер човек то више сазнаје у Цркви тиме што учествује у богослужењу. Бого-службени црквени доживљај не може да замени ни концертна дворана, ни библиотека, ни разне науке, ни неке велелепне просторије, него мора човек да дође, и да види, и да чува то, и да не прича много другима. Нека свако свој доживљај Бога проверава кроз искуство Цркве, кроз памет Цркве, да види шта су то други рекли: "Да ли сам ја како ваља, да ли са мном нешто није у реду", и нека себи увек поставља питања.На крају да нагласимо да су највећа дела настала у богослужењу, јер је оно савршени склад мелодије, музике, слике, химни, песама. Све то имамо у својој православној традицији, ту ризницу би требало да откријемо свету који у злу лежи, који има своју муку, који има свој бол. То је наш задатак. Или да га уведе-мо у тајну иконе, тајну живота, коју можемо да до-живимо у Цркви.14

svetigora

/ 2

011

/ м

ај -

јун

човјек, у својој природној наготи, кроз њих говори ис-тинска несрећа, права туга. Учешће у тој преписци упоз-навало је унапријед, и на најдубљи начин, оца Амвросија са људском душом, са њеним скривеним дубинама, са њеним немоћима и силама, упознавало са свјетским човјеком.“Од оптинских стараца остало је мало догматских дјела, међутим, сачуван је значајан број писама, која садрже савјете везане за различита духовна питања. Старци-ма се обраћао чиновник, савјетујући се око пословних питања, писала је многодјетна мајка, описујући про-блеме васпитања, много писама је долазило из женских обитељи. Писали су из свих крајева неизмјерне Русије, и такво служење стараца било је посебно важно у тим вре-менима, када је друштво одступало од вјере. Исправно је говорио 1909. године протојереј Сергеј Четвериков у предговору за издање писама преподобног Амвросија:

„У оцу Амвросију живи и дела исти онај дух који ми по-божно поштујемо у личностима Антонија и Теодосија Пе-черских, Сергија Радоњешког, Зосиме и Саватија Соло-вецких и који се недавно пројавио у лику преподобног Серафима Саровског.“За разлику од других писама, Васкршње посланице су специјално написане за најглавнији хришћански празник - Васкрс.Први писац житија преподобног Амвросија, Григорије (Борисогљебски) писао је о важности тих посланица:

„Оне су важне за свакога, јер су за свакога писане. Њих је старац писао из године у годину, за сваки Васкрс и Божић. Обично је писао сам или је диктирао први примјерак посланице. Затим су на основу ње правили неколико прецизних копија, које су слате у оближње женске ма-настире, гдје су монахиње - поштоватељке старца, без прекида и журно правиле што више копија. Сестре су сматрале великом срећом учествовање у таквом до-бром дјелу. Посебно се много таквих копија писало у Бе-левском женском манастиру (Тулска губернија). А онда кад је довољно копија било припремљено, враћане су старцу, он их је потписивао и слао на многе стране. Они који су их добијали трудили су се да их пошаљу својим ближњим, као најбоље празничне поклоне. Старац је на ту ствар гледао озбиљно. И зато је те посланице писао са великом усрдношћу. Оне су изузетно поучне, испуњене дубоком аскетском мудрошћу. Све су проткане пламе-ном старчевом љубављу према својој духовној дјеци: то управо пише отац својој драгој дјеци коју њежно воли. Ове посланице су најдрагоцјенији споменик пастирске дјелатности почившег старца за будућност.“ Те посланице су послије старчеве кончине сабране и први пут публиковане у часопису „Душекорисно читање“. А архимандрит Григорије (Борисогљебски), састављајући животопис старца, придајући им велики значај, посветио им је цијелу главу. Касније су Васкршње посланице ушле у све зборнике писама преподобног Амвросија.Старац их је писао почев од 1870. године. 1875. године на-

ВАСКРШ Е ПОСЛАНИЦЕАМВРОСИ�А ОПТИНСКОГ

старац Амвросије Оптински15

м

ај - јун / 2011 / svetigora

Оптина пустиња

писао је двије васкршње посланице, од којих је ону „О власти као послушању Богу“ адресирао специјално на властодршце. Последња Васкршња послани-ца, коју цијелу наводимо, написана је 1891. године, последње године старчевог живота.Те су посланице биле упућене свим чедима Руске Цркве и у њима се у сажетој и доступној форми из-лаже духовни смисао празника: „Опростимо сви-ма Васкрсењем“ (1870), „Празник Васкрса подсјећа на будуће и свеопште васкрсење“ (1871), „Значај Хри-стова Васкрсења. Ходите као синови свјетлости“ (1872), „Празник Васкрсења као и други празници нас подсјећају да је Христос исти јуче и данас, и у вјекове, а ми људи промјенљиви и малодушни“ (1873), „О Крсту и Васкрсењу“ (1875), „О томе да и грешници који се кају треба да се радују на празник Христовог Васкрсења“ (1878), „Да би се прославили са Христом треба да и по-страдамо са Њим“ (1879).У многим посланицама навођена су објашњења бо-гослужбених текстова: „О разумном пјевању Богу. Објашњење три црквене пјесме“ (1880), „Објашњење ирмоса Васкрсења је дан“ (1883), „Објашњење ријечи васкршњег канона Данас се све испуњава свјетлошћу“ (1884), „Објашњење сретењског ирмоса: Твоја врлина је покрила небеса, Христе“ (1886).Давана су тумачења Светог Писма, углавном Псалти-ра: „Објашњење ријечи псалма: Устани Господе! Диг-ни руку своју, не заборави невољнијех (Пс 10, 12)“ (1885),

„Објашњење ријечи: Царство Божије није јело и пиће, него праведност и мир и радост у Духу Светоме (Рим

14, 17)“ (1888), „Објашњење ријечи псалма: Бог наш на небесима (и на земљи), твори све што хоће (Пс 115, 3)“ (1889), „Објашњење ријечи псалма: Уста ће моја каза-ти премудрост, и срце моје рећи ће разум (Пс 49, 3)“ (1890),

„Објашњење Давидових ријечи: Доброј мисли и знању научи ме, јер заповијестима твојим вјерујем (Пс 119, 66)“ (1891).Давани су општи савјети о духовном животу и бор-би са страстима: „Шта нас спречава да се повинујемо Божјој правди?“ (1874), „О власти као послушању Богу“ (1875), „О неопходним обиљежјима духовног живо-та“ (1876), „О уклањању узајамне мржње и задобијању љубави“ (1877), „О зависти“ (1881), „Није довољно зна-ти заповјести, треба их испуњавати“ (1882), „О гријеху осуђивања ближњих“ (1887).

О суштини празника Васкрса и његовом значају у нашем жи-воту преподобни Амвросије је писао: „Свијетли празник Хри-стовог Васкрсења међу свим духовним празницима назива се Празник над празницима. Зато га морамо празновати и сла-вити духовно, а не тјелесно. Свети апостол Павле пише: Ако у духу живимо, по духу и да ходимо; да не тражимо лажне славе раздражујући један другога, и завидећи један другоме (Гал 5, 25-

26). И још: Ви духовни исправљајте таквога духом кротости, чувајући себе да и ти не будеш искушан (Гал 6, 1). Ове апостолске ријечи нам јасно показују, шта значи духов-но живјети, и како духовно празновати хришћанске праз-нике, тј. треба увијек, а посебно у те дане, према свима бити кротак, никога не раздраживати, никоме не завидјети и не испуњавати плотске похоте, које човјека прије свега искушавају стомакоугађањем, а затим и другим страстима“ (Посланица из 1876. г.).Нарочито су поучни редови у којима старац на основу свог молитвеног искуства тумачи васкршње пјесме.

“Васкрсења је дан, просвијетлимо се људи, тј. просвијетлимо ум и мисао нашу од мрака свјетовних брига, а посебно од мра-ка грјеховног, да бисмо правилно схватили значај празника Христовог Васкрсења и празновали овај значајан дан за све хришћане. Ријеч Пасха (Васкрс) значи Пролазак (прелазак).Празновање старозавјетне Пасхе је означавало прелазак Израиљаца кроз Црвено море и избављење од фараона и тешког египатског ропства. Празновање, пак, новозавјетне хришћанске Пасхе означава наше избављење од тешког роп-ства мисленом фараону, тј. ђаволу, из којег нас је избавио Спаситељ наш Господ Исус Христос и наш прелазак из смрти у живот и од земље ка небу. Велика је и неисказива радост душа које је Господ извео из ада, које су искусиле вишегодишње тешко затвореништ-во у подземном мраку, како то описује Свети Јован Дама-скин у тропару 5. пјесме васкршњег канона: Безмјерно твоје милосрђе, осјетили су они који су у аду, и радосно су хитали ка свјетлости, прослављајући те као вјечну пасху Христе. Ниш-та мања, а можда и већа бива радост хришћанске душе која се удостојила да се попење у горње обитељи и окуси тамошње блажено наслеђе. То је немогуће изразити ријечима…“ (Посла-

ница из 1883. г.)

Преподобни Амвросије је често писао о неопходности бор-бе са страстима – осуђивања ближњих, зависти и других

– које сметају да се достојно и радосног срца дочека глав-но хришћанско славље. О гријеху осуђивања ближњих ста-рац је писао: „Свети Димитрије Ростовски гријех осуђивања

16

svetigora

/ 2

011

/ м

ај -

јун

поистовјећује са седмоглавом аждајом, која је својим краком отргнула трећину дијела звијезда небесних, тј. анђела. И гријех осуђивања, по ријечима овог угодника Божјег, скида са неба трећи дио врлинских људи, који би без гријеха осуђивања сијали као звијезде.Неки у гријех осуђивања падају из навике, неки од злопамћења, други од зависти и мржње, а великим дијелом падамо у гријех због уображености и узношења, како не видимо сопствену велику неисправност и грјеховност, нама се чини да смо бољи од многих. Ако же-лимо да се исправимо од гријеха осуђивања, морамо на

сваки начин да се смиравамо пред Господом и људима и да за то молимо помоћи од Бога…“ (Посланица из 1887. г.)

Божићне и васкршње посланице преподобног Амвросија увијек се штампају независно од осталих писама. И то је потпуно основано. У њима је изражена сушти-на хришћанског празника, његов духовни смисао и доживљај. Пробајте да прочитате те посланице уочи праз-ника, видјећете како ће се срце на посебан начин распо-ложити и припремити за дочек главног хришћанског славља.

Са руског превела М. Живковић

ПОСЛЕДЊА ПОСЛАНИЦА АМВРОСИЈА ОПТИНСКОГВаскршња посланица 1891. године

Браћо у Господу, и сестре и мајке!Честитам вам свијетли празник Христовог Васкрсења

и све вас поздрављам радосним хришћанским поздра-вом: Христос васкрсе! Христос васкрсе! Христос васкрсе!Због свог великог значаја свијетли празник Васкрсења зо-вемо Празником над празницима, Торжеством над тор-жествима хришћанским, Пасхом Христовом, која значи превођење од смрти ка животу, од земље ка небу. На тај празник радосни хришћани братски поздрављају један другога Васкрсењем - опраштајући свима, чак и онима који их мрзе.По свом обичају, ради душевне користи, предлажем да се удубимо у смисао ријечи псалама, којима се молио Свети Давид Богу: Благости, доброј мисли и знању научи ме, јер заповијестима твојим вјерујем (Пс 119).Ако је Свети Давид, мада пророк, имао потребу да моли Бога да му дарује споменуте врлине, онда тим прије сва-ки хришћанин, обичан човјек, мора да се побрине за добијање тих врлина, молећи се Богу за помоћ одвише.Научи ме благости. Благост и милосрђе су главни дио љубави, а љубав је главна врлина и заповијест, како је речено у Јеванђељу: Волите Господа Бога свога свом ду-шом својом, а ближњега као себе самога. На овим двјема заповијестима почива сав закон и пророци.Љубав се рађа од вјере и страха Божјег, расте и јача на-дом, постаје савршена благошћу и милосрђем, којим се изражава подражавање Богу, како је речено у Јеванђељу: Будите милосрдни, као што је милосрдан Отац ваш на небесима, и још је речено у Јеванђељу: Милости хоћу, а не жртве. Милост и снисхођење ближњем и опроштај његових мана је изнад жртве, која се не прима без измирења са ближњим, по ријечима Јеванђеља: Ако, да-кле, принесеш дар свој жртвенику, и ондје се сетиш да брат твој има нешто против тебе, остави ондје дар свој пред жртвеником, и иди те се најприје помири са братом својим, па онда дођи и принеси дар свој (Мат 5, 23-24).Љубав према Богу се доказује љубављу и милосрђем према ближњему, а милосрђе, милост и снисхођење пре-ма ближњему и опроштај његових пропуста добија се кроз смирење и самоукоријевање, када у свим тешким и непријатним случајевима будемо преузимали кривицу на себе, а не на друге, да нијесмо умјели поступити како тре-ба и да је због тога дошло до непријатности и туге. Ако будемо тако расуђивали мање ћемо се жалостити и пре-давати гњеву, који не твори правду Божију.

Страшне су ријечи апостола Јована: Јер ко не љуби брата (то јест, свакога ближњег) остаје у смрти. Сваки који мрзи брата својега јесте човјекоубица (1. Јн 3, 14-15). Доброј мисли ме научи. У црквенословенском ријеч „на-казание“ значи душекорисно поучавање, како активно учити пут врлине у страху Божјем, сагласно заповјестима Божијим и наредбама Цркве. Још у Старом Завјету је речено: Луд син је жалост оцу и туга мајки, тј. син нена-учен страху Божјем и закону Господњем. Данас многи родитељи своју дјецу уче много чему, често некорис-ном и непотребном, али су лијени да науче дијете стра-ху Божјем и извршењу Божјих заповјести и испуњавању одлука једне, саборне и апостолске Цркве, због чега дјеца често бивају непокорна и без поштовања према родитељима, а за себе и за отаџбину непотребна, поне-кад и штетна.Знању ме научи, тј. разуму истинском и правилном. У Све-том Писму је речено Оставите лудост и бићете живи, и идите путем разума, тј. трудите се да разумијете Свето Писмо не како било и како сте наумили, већ како треба, правилно и истинито. Доказ за то је што сви народи читају исто Јеванђеље, а различито га разумију. Не схватају га на исти начин православни и католици, другачије схватају Јермени, Копти и аријанци, другачије реформатори и лу-терани и слични њима. Те разлике се дешавају због тога што не обраћају сви исту пажњу на значај јеванђелских ријечи самога Господа: Идите, дакле, и научите све наро-де крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа, учећи их да држе све што сам вам заповиједио. Само Православ-на Црква прима Старо и Ново Писмо у потпуности, а оне цркве које се не слажу са Православном, узимају из Пис-ма само она мјеста, која им се допадају и за то се убрајају у јеретике, зато што ријеч „јеретик“ потиче од грчког ereo (бирам). О таквим људима апостол Павле пише овако: Човјека јеретика по првоме и другоме свјетовању клони се, знајући да се такав изопачио, и гријеши, и сам је себе осу-дио.Слично Светом Давиду да се и ми молимо да би нам Го-спод путевима којим Он зна помогао да се научимо благо-сти и милосрђу, и душекорисној поуци, и истинском раз-уму, без којих је немогуће и безнадежно наше спасење, ако не прибјегнемо у покајању и смирењу Пострадалом за нас и Умрломе за нас на крсту, тридневно Васкрслом Господу нашему Исусу Христу, Коме приличи свака слава, част и поклоњење са Беспочетним Његовим Оцем, и Пре-светим и Благим, и Животворним Духом у вјекове вјекова. Амин.

Са руског превела М. Живковић 17

м

ај - јун / 2011 / svetigora

bogo

slov

qe

о. М

АЈК

Л Ш

анбу

р

БОЖАНСТВЕНА ЛИТУРГИЈА И

ВАСКРСЕЊЕВ

елики пост, за којим неминовно следи Пасха (Васкрс), је пред нама. Васкршњи период – прослава Васкрсења Спаса нашег Исуса Христа – је нарочито добро време за размишљање о значењу Божанствене Литургије, која је, прво и превасходно, учешће Цркве у смрти и васкрсењу Господњем.

Заиста, свака недељна Литургија (и свака Божанствена Литургија, кад год се служи) је „Пасха“ (Васкрс), учешће и опит у васкрслом Христу. Ако то схвати-мо, онда ћемо разумети и зашто Васкрс није само један од годишњих црквених

„празника“. Уместо тога, називамо га „Празником над празницима“ или „Светим даном светих дана“, јер без Васкрсења ниједан црквени празник (нити пост) не би имао смисла нити искупитељске силе. И свакако, без Васкрсења Исусо-вог, Света Евхаристија или Божанствена Литургија, би постала мртав обред или пуко понављање прошлих догађаја, који немају снагу да нас сједине са живим Богом.Читава наша хришћанска вера је укорењена и постоји на основу историјске чињенице Васкрсења - Свети Павле објашњава то објављујући: Ако Христос није устао, онда је празна проповијед наша, па празна и вјера ваша (1. Кор 15, 14). Да Исус није васкрсао, Црква, Његово Тело, би била само беживотан, хладни леш! Да смо ми, чланови Његовог тела, сједињени у сећању на обичног човека, били бисмо само чланови неког клуба или удружења. Још горе, да смо сједињени са обичним мртвим човеком, били бисмо и сами мртви, осуђени на исту судбину.Васкрсење Исуса Назарећанина је оно по чему се хришћанство разликује од свих покушаја „религиозног живота“, „самооткривења“, „трансцеденције“, „самопомоћи“, и сличних. Да је Исус само обичан човек, били бисмо препуш-тени само још једном философу или учитељу који ни сâм није способан да превазиђе грешно постојање ограничено смрћу. Али, ако је Он Син Божији који је постао Човек, и васкрсао из мртвих, онда човечанска природа коју носи постаје „први плод“ свеопштег људског васкрсења.Ако је Он Бог, онда је људска природа коју је узео на себе прослављена и обо-жена заувек и вечно Његовом вечном Личношћу и узнета у сâм Живот Свете Тројице. Ако је Он Богочовек, васкрсли из мртвих, који седи с десне стране Оца, онда су они, који су присаједињени Његовом Телу (Цркви), сједињени и са Његовом обожујућом и прослављеном Плоти.Ако је све ово истина, онда то што смо присаједињени Христу значи да је наша људска природа „заквашена“ Његовом Божанском природом (Мало квасца укисели све тијесто - Гал 5, 9), и учествује у животу самог Бога. Свима који су се крстили у Христа и који имају учешћа у Телу Његовом, подарен је велики потенцијал за обожење сопствене плоти, сопствене људске природе. Ако раз-умемо ове последице Христовог васкрсења, не треба да нас изненади да је Бо-гом откривено, савршено средство за јединство са нашим Господом - примање Његовог Обожујућег и Васкрслог Тела и Крви у Светом Причешћу.Нама, који смо навилки да мислимо да је искуство нашег недељног богослужења „избор једне од осталих активности“, „добро време за учење“,

„дружење са другим хришћанима“, „породична традиција“, „време проведено на веру“ итд, недостаје право значење и опит Божанствене Литургије – да буде-мо сједињени са Христом, Његовом смрћу и васкрсењем – но, они који су заис-та причасници Његове смрти и васкрсења примају благодат да такође „униште смрт“ и сопствени грех, и да лично буду са Христом прослављени. Тако морамо доживљавати Литургију – као средство којим се лично преображавамо делом Исуса Христа.Морамо се борити и против искушења да разумемо Литургију као привлач-ни подсетник прошлих догађаја. Термин „спомен“ у Новом Завету (грчки: anamnesis) има много јаче значење од мисаоног подсећања. Уместо тога, врста спомена коју је Исус заповедио у односу на евхаристијску вечеру - ово чините 18

svetigora

/ 2

011

/ м

ај -

јун

за мој спомен (Лк 22, 19; 1. Кор 11, 24) – значи сетити се, поново представити, односно пренети прошли догађај у садашњост. На Божанственој Литургији, дакле, уништење греха и смрти и васкрсење јесу текући догађаји, који постају садашњи и доступни у пуној снази. Свети апо-стол Павле објашњава да у Евхаристији доживљавамо и пројављујемо искупитељски чин Христов када пише: Јер кад год једете овај хљеб и чашу ову пијете, смрт Господњу објављујете, докле не дође (1. Кор 11, 26). Слично, када на Литургији молимо Бога да нас „помене“ у Царству не-беском, ми Га не молимо да нас се умно сећа или да мисли на нас с времена на време. Молимо се да нас постави крај Себе у вечности, односно, да постојимо вечно будући у Њему и са Њим.Далеко од таквог умног подсетника, Божанствена Литургија нас води у вечну стварност смрти и васкрсења Исуса Христа, стварност која је увек „сада“ у Царству Божијем, као и у прошлости и будућности. Сто-га, када се уопште сретнемо са васкрслим Христом у Евхаристијској Литургији а поготово у Светом Причешћу, долазимо директно и лич-но у додир са благодаћу и силом васкрсења и васкрслог Христа. То значи да се наше понашање, наше умно настројење, средиште срца, духовно стање (физичко, морално, умно, емотивно), наше врлине и пороци, уносе у пламен божанске светлости, љубави, власти и суда васкрсења.Из тог разлога Свети Павле упозорава Коринћане да не доводе себе у опасност осуде дошавши на Евхаристију васкрслог Господа рав-нодушно или нечисто. Уместо да се испитају у Христовој светлости смирено и покајнички, долазили су лоше припремљени пред Свето Причешће које је постало за њих огањ осуде Његове: Тако који једе овај хљеб или пије чашу Господњу недостојно, биће крив тијелу и крви Господњој. Али човјек нека испитује себе, и тако од хљеба нека једе и од чаше нека пије. Јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући тијела Господњега. Зато су међу вама многи слаби и болесни, и доста их умире. Јер да смо сами себе испити-вали [исповешћу и правилном припремом], не бисмо били осуђени (1.

Кор 11, 27-31).Када нас Божанствена Литургија и Свето Причешће не би постављали у царство васкрсења и суда, зашто би нам Црква давала и охрабрива-ла нас да читамо молитве пред Свето Причешће као начин да се пра-вилно припремимо? „Припремни канон за Свето Причешће“ (који се чита вече уочи Причешћа) и зборник (правило) молитава пред Свето Причешће (које се читају ујутру уочи Причешћа) показују озбиљност нашег приступања обожујућем Телу Господњем.На пример, тропар осме песме припремног канона гласи: „Дрхтим трепетно, примајући огањ, да не будем спаљен као восак или као трава. О страшног тајанства! О, милосрђа Божијега! Како се ја блато, причешћујем Божанственим Телом и Крвљу и постајем нетрулежан?“Тако се учимо да не приступамо само символу Тела Господњег, већ Са-мом Господу. Ми не додирујемо (попут апостола Томе) само Његову Плот већ уносимо у своје тело Његово, Које се васкрсењем испуни-ло нествореном, божанском, свемогућом силом пред којом анђели дрхте!Ове прелепе и свете молитве нам служе да нас науче зашто и како да приступамо Светој Евхаристији. Кроз њих се наше срце и ум могу сме-стити у правилно стање смирења, скрушености, дивљења и благо-дарности, од којих можемо извући корист а не навући осуду на себе. Светитељи који су написали ове молитве су били толико сједињени са Христом да су и сами живели у стању благодатног обожења, и тако су могли да нас науче како да приступамо овој великој Тајни. Својом светошћу су спајали две стварности – прву, да нисмо „достојни“ да се причестимо, и другу - да нам је Божија благодат увек доступна када прилазимо са истинским покајањем. Иако смо мртви својом криви-цом, ако идемо за Христом, примићемо благодат да узмемо учешћа у Његовом васкрслом и нетрулежном животу. Према речима нашег 19

м

ај - јун / 2011 / svetigora

Светог Оца Василија Великог: „Стога, и ја, мада сам недостојан Неба и земље, па и овог при-временог живота ... не очајавам, сирот, за своје спасење, него уздајући се у Твоје безмерно милосрђе, приступам.“Свето Јеванђеље нам пружа јасну везу између Исусовог васкрсења, Светог Причешћа и Евхаристијске Литургије. Од почетка се Евхаристија савршавала недељом јер је то дан васкрсења и дан када се Он јавио Својим уче-ницима након васкрсења. Исус долази најпре међу њих када су окупљени заједно или у вече васкрсне недеље, рекавши им: „Мир вам“ (Јн 20,

19). Појављује се пред њима поново „после осам дана“, односно поново у недељу. Треће јављање се збива док неки ученици пецају. Исус ломи хлеб и једе рано ујутру са њима (Јн 21, 1-14).У Јеванђељу по Светом Луки, Исус се појављује по васкрсењу двојици својих ученика док иду путем у село које се зове Емаус (око 11 км од Јерусалима). Исус им се придружује на путу, али они Га не препознају својим очима (Лк 24,

16). Тада им Он отвара ум за (старозаветне) спи-се, објашњавајући шта је речено о Њему и о Његовом оваплоћењу, смрти и васкрсењу. То је слика првог дела Божанствене Литургије, на којој се ум верних отвара присуством васкрслог Христа, док се читају одељци новозаветног Пис-ма и Христов служитељ – свештеник проповеда.У том одељку Свети апостол Лука наставља са сведочанством описујући шта се десило те вечери. Исус седа за трпезу са истим учени-цима. Узевши хљеб благослови и преломивши га даваше им (24, 30). Баш у том тренутку им се „отворише очи и познаше га“ . Поново, овим јављањем (у васкрсну недељу), даје нам се сли-ка Свете Евхаристије, којом се оспособљујемо да препознамо Исуса у ломљењу хлеба Светог Причешћа.Стога наше разумевање, припрема и доживљавање Божанствене Литургије морају бити учешће у Исусовој смрти и васкрсењу, којим једемо и пијемо од вечног и вас-крсног живота Божијег. Далеко од обичног људског окупљања ради учења или дружења, савршавање Евхаристије је наше сједињавање са обожујућим васкрслим Телом Христо-вим, заједно са бестелесним силама и свим светитељима који такође имају удела у Његовој прослављеној Плоти. Апостол Павле нас учи на исти начин, пишући Јеврејима:Него сте приступили Гори Сионској и Граду Бога живога, Јерусалиму небескоме, миријадама анђела, свечаном сабору и Цркви првородних, за-писаних на небесима, и Богу Судији свију, и духо-вима савршених праведника. И Исусу, Посредни-ку Новог Завјета... (Јев 12, 24-26).

О. Мајкл Шанбур је свештеник мисије Христа Спаса, Спокејн вали, држава Висконсин.

Изворник: www.christthesavior.usС енглеског превела: Милена Тејлор

Светом службом Божијом, коју је у Цетињском манастиру служио Високопреосвећени Архиепископ цетињски и Ми-трополит црногорско-приморски Господин Амфилохије са свештенством, празничном литијом с иконама, која

је прошла градским улицама, и Духовном академијом у Краљевском позоришту „Зетски дом“, на Цетињу је 13. марта прослављена Недјеља православља.У овај дан слави се спомен васпостављања поштовања икона 843. године, за вријеме царице Теодоре и патријарха Методија, послије дугог гоњења икона у VIII и IX вијеку, и зато се ова недјеља и зове Недјељом православља, тј. Недјељом праве вјере.Присуствовали су и дипломатски представници неколико већински православних земаља: амбасадор Руске Федерације Јаков Герасимов, амбасадорка Украјине Оксана Сљусаренко, амбасадор Републике Грчке Манолос Пападогиоргакис, те кон-зул Руске Федерације у Подгорици Александар Рождественски и војни аташе Републике Грчке, капетан бојног брода Христо Диплас.

„Иконе поштујући и сјећајући се источно-ромејског цара Ми-хаила и царице Теодоре и Методија, патријарха цариград-скога, ми уствари прослављамо Бога Живога и Живоноснога, дивећи се и цјеливајући хаљине Његове. Свеукупна творевина је хаљина Његова и отуда имамо могућност да сликамо и да се преко тих икона које сликамо узносимо Ономе Који је Прво-лик, да цјеливајући их освећујемо усне своје, да освећујемо ум свој, срце своје и душу своју и да откривамо ту велику и свету тајну Божанског лика преко свега онога што је Бог обликовао својом руком. Све нам се то открива у личности Богочовјека Христа. Он је тај који је сабирно сочиво свих божанских добро-та и љепота, Он је тај који је савршени Бог и савршени човјек, у коме се открило и пројавило савршенство свеукупне Божје творевине. Зато Га видимо, осјећамо и доживљавамо у творе-вини Божјој, зато можемо и да Га сликамо, јер је постао човјек, један од нас, уселивши се у Пресвету Дјеву. Зато можемо да сликамо и Пресвету Дјеву, да сликамо и Свете Божје људе.“ Ре-као је између осталог митрополит Амфилохије у бесједи.Светој тајни Причешћа приступио је на крају Литургије велики 20

svetigora

/ 2

011

/ м

ај -

јун

reporta`aРАЈО Војиновић

број вјерника.Након Литургије у Цетињском манастиру улицама Цетиња је прошла празнична литија с иконама. По повратку литије Синодик православља је испред Цетињског манасти-ра прочитао ректор Цетињске богословије протојереј-ставрофор Гојко Перовић.На свечаној академији у „Зетском дому“ бесједио је сабрат Цетињског манастира протосинђел Кирило (Бојовић) на тему „Нада, вјера и љубав“, поводом 300 година од успостављања дипломатских односа између Русије и Црне Горе.

„Живот ’малих’ народа и држава свакако да непосредно за-виси од живота великих империја. То се, мени се чини, по-себно може уочити ако се посматра историја словенских народа на Балкану. Нећемо овдје апсолвирати, пошто имамо сасвим други циљ, колико је и како живот српског народа на Балкану, посебно у вријеме владавине знаме-нитих Њемањића, зависио од Византијске империје. Већ у 14. вијеку осјећа се драстично слабљење тог источног бедема Православља Другог Рима, и православље на Бал-кану је већ угрожено. Они који нијесу похулили на праву вјеру и који се нијесу хтјели у ланце везати, како пјева вла-дика Његош, збјежали су се у ове планине да јуначки ама-нет чувају, дивно име и свету слободу. Које је име у питању ако не српско, пошто тада није било ни помена о црно-горском имену?! И треба, с тим у вези, рећи да данашњи јубилеј не треба посматрати као апсолутни почетак веза и односа између народа Црне Горе и Русије, јер су те везе много дубље, вјековне везе, народа који су једног коријена, једне крви и језика словенскога, једни су нам просветитељи и учитељи и заједничка историјска суд-бина одувијек. Овај јубилеј, дакле 300 година, односи се на далеку годину 1711. када су се словенска православна браћа договорила да се супротставе заједно заједничком непријатељу Османлијском царству, које је као скакавци (како каже Његош у Горском вијенцу) пријетило да опусто-ши цијелу Европу и Азију“, рекао је отац Кирило.

„Да не би били сувише занесени романтичарским ду-

Освећивање ПрволикомНедјеља Православља на Цетињу

21

м

ај - јун / 2011 / svetigora

хом националних покрета на Балкану тога доба, и сладуњавим изливима љубави међу народима о којима се води ријеч, овдје је умјесно напоменути ријечи ми-трополита Амфилохија, који високо цијенећи бисер до-стигнуте слободе, упозорава да је тај национално-ос-лободилачки занос јужних Словена довео дјелимично до њихове личне расцрковљености, гледано свакако на дубљем плану, то јест до запостављања непрестаног ду-бинског изграђивања вертикале људске личности унутар Цркве Божије, до запостављања изграђивања дубље везе међу људима у Господу Христу. Јер како би се иначе мог-ла објаснити пошаст безбожног агресивног атеизма која је убрзо затим опустошила територију Балкана. Последице наглашеног национализма и етнофилетизма ми нажалост и данас увелико осјећамо, и тако будући слободни, достиг-нувши до свог државног идентитета који нам даје све прет-поставке за природно јединство са нашим тако вољеним народима и људима, авај ми постајемо заробљеници соп-ственог личног и народног егоизма, национализма и ет-нофилетизма који раздваја брата од брата, који раздваја биће словенских (и других) православних народа и сла-би њихову снагу, угрожава њихову еклисиолошку и ако хоћете и сотириолошку перспективу. И умјесто да буде-мо свјетлост свијету, ми православни Словени, који би по годинама требали да будемо учитељи другим народима, дођосмо до тога да ми тражимо и требамо да нас неко учи. Ми који би требали да доносимо мир и слогу и јединство, будући унутар разједињени, сами доносимо немир и разједињеност“.

„Ипак посматрајући последње декаде 20. и почетак 21. вијека, и дјеловање Православне Цркве унутар словен-ских народа (која се моли да сви једно буду), имамо разло-га и за оптимизам, јер се Богу хвала сваким даном умножа-ва број оних који се спасавају. И опет се на дјелу потврђује истинитост ријечи да је крв мученика за вјеру сјеме из којег ниче Црква“, закључио је отац Кирило.У умјетничком дијелу програма наступили су: хор свештени-ка Митрополије црногорско-приморске, хор Богословије, полазници школе вјеронауке при Цетињском манастиру и хор „Рождество“ из Бијеле. На почетку Академије ректор Богословије је већ традиционално подијелио награде уче-ницима Богословије за најбоље Светосавске темате.

Ваша екселенцијо, знамо да су везе Црне Горе и Украјине вишеструке, то

потврђују поред историјских чињеница и догађаја и бројни називи мјеста и области које подсјећају на наше просторе. Сигуран сам да је све то допринијело да постанете први амбасадор Украјине у Црној Гори. Од када те везе трају?Ви знате да је у XI и XII вијеку Кијев био сре-диште источно-словенских племена или, како се код нас каже, Кијев је мајка свих градова ру-ских. Кијевска Русија и град Кијев као центар су од почетка били средиште словенских племе-на, а већ у то вријеме је тамо било доста црка-ва. Предводници нашег народа у то вријеме били су знамените личности као што су кнез Јарослав Мудри, Свети Владимир и многи наши хероји. Као такви они су били веома познати у свијету. Чињеница да је Украјина православна земља са неколико великих духовних цента-ра умногоме је утицала да Кијев и остале њене регије постану мјеста гдје су налазили уточиш-те многи православни народи. Интересантно је то да је око 1200. године Кијев имао 50000 ста-новника. У том тренутку Новгород и Черњигов су имали 30000 становника, а рецимо Лондон је имао само 12000 становника. Ова статисти-ка показује да је Кијев био центар источно-словенске културе. Још у то вријеме у центру Кијева постојао је познати манастир Свето-софијски сабор који је саграђен у XI вијеку. Тамо је била отворена прва женска гимназија, као и прва библиотека. Због свега тога кнез Јарослав је добио надимак Мудри, а задњих година је до-био статус народног хероја у Украјини. Украјина има три велике лавре, од којих је најпознатија Кијево-печерска лавра која се налази у центру Кијева.Црна Гора је такође православна земља и мјесто амбасадора ми је било врло интересант-но, као и чињеница да овдје није било амбасаде Украјине. Зато сам жељела да баш ја будем први амбасадор. Прошло је двије и по године од када смо отворили амбасаду и до сада смо оства-рили јачу сарадњу са Митрополијом црногор-ско-приморском, а за нас је веома важно то што је митрополит Амфилохије прошле године посјетио Украјину на позив Блажењејшег Ми-трополита кијевског и све Украјине Владими-ра. На Божић ове године ми смо митрополи-ту Амфилохију уручили највеће одликовање Украјинске Православне Цркве, Орден Петра Могиле.

В

ђако

н Н

ИКО

ЛА П

ејов

ићђа

кон

НИ

КОЛА

Пеј

овић

razg

ovo

r

Амбасадор Украјине у Црној Гори, госпођа Оксана Сљусаренко је за Телевизију Елмаг говорила о историјским, али и актуелним везама Украјине и Црне Горе; о црногор-ским светињама које су на њу оставиле ве-лики утисак, као и о Митрополиту црно-горско-приморском Г. Амфилохију. Овај разговор у цјелини преносимо на страни-цама Светигоре.

22

svetigora

/ 2

011

/ м

ај -

јун

Оксана Сљусаренко, амбасадор Украјине у Црној Гори.

Када говоримо о везама данашње Црне Горе и Украјине интересантно је да неко-лико мјеста у Украјини носе називе који подсјећају на ове наше просторе. Одкуда баш мјесто Црногорка или Славјаносерпск у Украјини?Наши народи имају дугу традицију пријатељства, више од 300 година. Готово све везе које су били са царском Русијом биле су на територији данашње Украјине. У XVIII вијеку је било доста пресељавања Црногораца и Срба на територију Oдеске, Луганске и Чер-нигорске регије. Тако Одеса има мјесто које се зове Черногорка, Чернигорска регија има мјесто Черногорци, Луганска регија има град Славјаносерпск, који је град побратим са Ко-лашином. Познато нам је да је у XVIII вијеку било пресељења неких братстава из околи-не Никшића у крајеве данашње Луганске об-ласти. Царица Јелисавета је користила иску-ства тог народа у борби против Отоманске империје. Друга веза је преко наших Црка-ва. Велики број људи из Србије и Црне Горе је похађао семинарије у нашој земљи, у Кијеву и у другим градовима. Ви знате да је оснивач ма-настира Дајбабе, Преподобни Симеон замона-шен у Кијево-печерској лаври. Постоје и треће везе између ова два народа. То су везе преко школовања сликара и умјетника који су дош-ли да се школују у Украјини. Сва ова историјска повезаност је важна за нашу прошлост, али је она исто тако важна и за нашу будућност.Колико су све те светиње, светитељи као и славне личности из ваше историје ути-цали на вас и на формирање ваше лично-сти?Ја сам рођена у Одеси, граду који се налази на обали Црног мора, граду који је доста познат. У тој области је владика Агатангел који је ду-ховник мојој породици, а и дугогодишњи смо пријатељи. Тамо имамо и икону Пресвете Бо-городице која је чуварка Одесе и зове се Оде-ска Матер Божија. Много је интересантна и историја овог мушког манастира и мени би било драго када би ваша екипа дошла и напра-вила репортажу о овом и другим манастирима у Украјини. Прошле године смо организовали путовање професора Богословије са Цетиња у Украјину у оквиру којег су они обишли неко-лико градова у Украјини, као и велике лавре, и Почајевску и Кијево-печерску. И ове године планирамо да пошаљемо једну делегацију која ће обићи светиње у Украјини.

Истори�ске ве�етемељ односа Украјине и Црне Горе

23

м

ај - јун / 2011 / svetigora

Колико је вјера важна у XXI вијеку, и какав је од-нос ваше државе према вјерским заједницама и организацијама?Вјера је увијек била важна и нема тог мјерила који би могао показати колико је вјера важна у прошло-сти или у будућности. Сва историја човјечанства одвијала се и развијала преко вјере и уз помоћ вјере и љубави. Према нашој званичној статистици у 2010. години у Украјини је било 55 вјерских конфесија, у оквиру које се налази 35000 вјерских организација, 33000 вјерских центара, преко 260 канцеларија, 239 манастира итд. Ми као држава радимо у правцу константног побољшавања односа између Цркве и државе. Раније смо имали посебан комитет који је обављао и посао који се тиче односа са вјерским заједницама, а сада је за однос са овим заједницама задужено Министарство културе. Путем интернета можете погледати све активности које имамо. За нас као државу је веома важна ова сарадња са вјерским заједницама и због тога што мрежа религијских организација у Украјини сваке године расте за 4,7 %. Све то говори да последњих година расте духовна потреба за овим организацијама.Украјина је као и Црна Гора православна земља. Свакако да позитивни примјери у односу Цркве и државе могу увијек да помогну. Каква је ситуација у Украјини када је у питању Право-славна Црква?Украјина је много слична Црној Гори. Као неза-висна држава Украјина постоји већ двадесет го-дина. Искуство које смо добили у овом периоду је веома драгоцјено и Црна Гора као млада држа-ва би могла и требала да га искористи. Што се тиче вјероисповијести у Украјини и географској заступљености можемо рећи да је оно хетерогено. У западном дијелу земље има око 35% свих вјерских организација, у централном дијелу око 23%, на југу 18% и на истоку 9%. Интересантно је и то што је територија Украјине кроз историју била подијељена између других земаља, тако да је Украјина данас мултиетничка и мултинационална као и Црна Гора. Oва слика има утицај и на религијску структуру и религијски живот у Украјини. Украјина има неко-лико Православних Цркава. У складу са канонским устројством Цркве, једина призната Православна Црква у Украјини је Украјинска Православна Црква у оквиру Московског Патријархата, и као таква она је једина Црква у Украјини званична представни-ца међу осталим Православним Црквама у свијету. Она има 11790 парохија, а поглавар ове Цркве је Блажењејши Митрополит Владимир са титулом ми-трополит кијевски и све Украјине. Овоме се проти-ве остале „православне цркве“. До сада непризнате Православне Цркве у Украјини су Украјинска право-славна црква Кијевског патријархата, која има 4251 парохију и 45 манастира. Поглавар ове цркве зове се Филарет, а има титулу патријарх кијевски и све Украјине. Затим, имамо и Украјинску аутокефалну православну цркву основану 1921. године, која има 9 манастира. Поглавар ове цркве је Методије, са ти-тулом митрополит кијевски и све Русије. Још једна

неканонска црква је Грко-католичка православна црква која има свог кардинала Љубомира. У Украјини је према последњим истраживањима око 67% православних. Ми имамо и доста протестантских и муслиманских заједница, до сада их је регистрованих 1182, а Јевреји (Јудаизам) имају око 272 организације. Наша Влада много сарађује са Црквом и због тога ми имамо функције у Министарству културе које се баве само религијским питањима. Ево баш ових дана наш предсједник Владе Николај Азарев је имао сусрет са васељенским патријархом Вартоломејом од кога смо добили благослов за један број реформи које је почела украјинска Влада да спроводи у циљу унапређења црквеног живота.Сигурно је да сте до сада обишли и наше цркве и мана-стире. Какав утисак су на вас оставили?Ја сам одушевљена вашим манастирима и због тога сам ангажовала Украјинску телевизију да дође и да направи специјални филм о црквама и манастирима у Црној Гори. Историја Цркве у Црној Гори славна је и позната и ми има-мо туриста Украјинаца који су заитересовани по први пут за вјерски туризам и посјету вашим светињама. Ја сам разгова-рала са о. Кирилом о томе да ли ви имате могућности да пре-ко манастира обезбиједите смјештај за све заинтересоване поклонике из Украјине. Црногорски манастири су много по-знати у Украјини. А када је ријеч о вашим црквама и мана-стирима користим прилику да се захвалим Митрополији на књизи коју је издала за 20 година митрополитског служења митрополита Амфилохија, Изградња и обнова цркава и манастира у Црној Гори, у којој се налази све оно што сте урадили у протеклих двадесет година. По мом мишљењу ова књига је права енциклопедија храмова у Црној Гори.Колико сарадња Православне Цркве у Украјини и Право-славне Цркве у Црној Гори доприноси бољим односима Црне Горе и Украјине?Овом приликом желим да се захвалим Високопреосвећеном Митрополиту Амфилохију за његову посјету Украјини када смо прослављали празник 75 година од рођења Његовог Блаженства Митрополита Владимира. То је била веома важ-на посјета након које сам разговарала са нашим светим оцима и владикама који су били одушевљени митрополи-том Амфилохијем и свим оним што је он тамо рекао. Заиста сам мишљења да морате бити срећни и поносни што имате једног таквог човјека на мјесту митрополита и ја бих вољела када бисте и у власти имали толико јаких личности као што је митрополит Амфилохије.Поменули сте да сте на Божић ове године уручили ми-трополиту Амфилохију Орден Петра Могиле, о каквом одликовању је ријеч?На Божић сам била на служби Божијој у храму Христовог Васкрсења у Подгорици заједно да помоћником министра културе Јуријем Аксентијевим, који је по благослову Његовог Блаженства Митрополита Владимира уручио орден митро-политу Амфилохију. Овај орден Украјинске Православне Цркве је намијењен иностраним архијерејима, а иначе је највеће признање које даје Православна Црква у Украјини. То је био тек други орден који је уручен неком од црквених великодостојника. Први је добио патријарх московски и све Русије Кирил када је прошле године посјетио Украјину. Ми-трополит Амфилохије је добио ово одликовање као израз захвалности за његову жртву и труд у погледу унапређења односа међу Православним Црквама у Украјини и Црној Гори.24

svetigora

/ 2

011

/ м

ај -

јун

reporta`aРАЈО Војиновић

У Подгорици је 5. марта, у организацији Митрополије црногорско-приморске,

одржан традиционални Светосимеоновски сабор, посвећен Светом Симеону Мирото-чивом – Стефану Немањи, родоначелнику светородне династије Немањића и оснивачу средњовјековне српске државе.Светом Aрхијерејском Литургијом у Саборном храму Васкрсења Христовог началствовао је Високопреосвећени Митрополит дабробосански Г. Николај, уз саслужење Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија, Господе Епи-скопа: будимског Лукијана, будимљанско-никшићког Јоаникија, рашко-призренског Теодосија и диоклијског Јована, и бројног свештенства и свештеномонаштва. У току Литургије о животу и дјелу Светог Симеона бесједио је епископ будимски Лукијан.Након Литургије од храма је булеваром Светог Петра Цетињског кренула празнична литија, коју је предводио митрополит Амфилохије са архијерејима. Свештенство, монаштво и вјерни народ потом се сабрао на зидинама Немањиног града на ушћу Рибнице у Морачу гдје је по устаљеној традицији благосиљан славски колач и одржана свечана академија.Светосимеоновску бесједу изговорио је пјесник Бећир Вуковић. У наставку програма наступили су глумац Гојко Бурзановић, народни гуслар Жељко Бугарин, црквени хор „Новомученик Станко“ из Никшића и КУД „Ђурђевданско коло“ из Подгорице.

Прије �ега нијесмо народСветосимеоновска литија у Подгорици

25

м

ај - јун / 2011 / svetigora

аше Високопреосвештенство Господине Митропо-лите Амфилохије, Ваша Преосвештенства, часни оци, Ваше ексцеленције, браћо и сестре.

Неко је успут рекао да сва несрећа овог свијета долази отуда што нико неће да остане код своје куће. Али, нама, Србима, управо се то посрећило, и спаси-ло нас је то, што је једно дијете побјегло од куће. А то дијете је нико други до принц, син великог жупана Сте-фана Немање – Растко. У дане оне, то дијете је искочило из времена и ускочило у вјечност, то дијете је искочило из свијета и ускочило у свјетлост, и отишло за Владиком Небеским. Али, да чудо буде веће и од тога чуда, онда и отац побјеже за сином. И, опет, да би чудо било над чудима, син замонаши оца. И да би чудa досеглa звездана кола, онда и Немањина жена Ана прими монашки чин, доби име Анастасија, и повуче се у манастир. Јесте, кад се осврнемо на цијелу Немањићку лозу доброплодну, грозд мироточиви, видимо да је мало ко остао код куће, а да су скоро сви отишли за Господом. Отац је отац сину, и син је отац оцу, и отац је сину брат, и брат је сину отац, и жена је мужу мати, и син је мајци отац. Свети Сава је показао да пут до неба не почиње од земље, не почиње одакле год човјек пошао. Најкраћи пут до неба је онај који води од Бога до нас, а тај се пут не открива, него Дародавац тај пут даје. Како разумјети нашег првог ускока Светог Саву (како каже Свети Јустин Ћелијски), и разумјети првог из чијих је светих моштију миро потекло – који је и добио име по светом миру, разумјети нареченог оца нашег, Светог Симеона Мироточивог. Свудa уоколо, читави су мрачни легиони оних који не разумију. Свети Сава нам је све што имамо. Кроз њега имамо Бога. Дао нам је још и оца свога, Светог Симеона, да би нам Свети Симеон дао себе и сина свога; Оца и Сина и Светога Духа! Онај који даје Бога и оца, не лишава се онога који даје

Себе и Сина. Зато, сваком јесте света дужност да разумије да сваки истински дар јесте узајаман. Прије Светог Симеона и Светог Саве нијесмо. Прије Светог Симеона и Светог Саве нијесмо народ. Они су нас уписали у историју земаљску и небеску, и ми смо историјско-небески народ. Између двије најмоћније силе, између Угарске и Византије, успјело је Немањи да државу Србију развије у моћног поли-тичког чиниоца на Балкану, и да јој да државни програм међу српским и сродним словенским племенима, за читав низ и низ вијекова. И као да још трошимо и арчимо не само цар Немање благо, него и оно најскупље благо узидано у државном програму, као да га још трошимо и разграђујемо, рушимо и обурдавамо. Од Немање почиње права српска држава.Отац и син, Симеон и Сава, уче нас да настајање Цркве, и на-родности, и државе – мора бити утемељено на традицији. Тај наук јесте и наша Светосавска Црква, темељ свих српских држава, на ма којим географијама се налазиле.До Немање имамо само историју племена, извјесне локалне покрете и личне покушаје, али нијесмо имали праве држав-не мисли, и трајне државне творевине. Немања је, по лијепој ријечи његовог сина, Стефана Првовјенчаног: „Скупљач изгубљених делова отачаства...“ 1197. године, једне од најзвезданијих ноћи у српској историји, уочи Аранђеловдана, у лађи без једара и без весала, плачући на једно око, са липовим штапом у руци, уочи потоњег уда-ра у клепало пред ноћни доручак, на Свету Гору приспео је Немања – старац који је вјером процвјетао. Тако се сагради б ј̀ел Виландар усред Горе Свете, кладенац живота, космичка библиотека у којој читамо да нема свјетлости без таме, нити таме без свјетлости, Хиландар – заклад са зидовима у висину докле досеже завијање вука, са пиргом увис докле шум вјетра и шум морског вала досеже – самосталан је, својевластан је и самоуправан је до дана данашњег, и заузима једно од највећих мјеста у српском духовном бићу. У њему је и Немања, у 86. љету, променио светом, и предао душу Сведржитељу, на сурој рогозини, и са каменом под главом, 13. фебруара 1200. године.

САКУП�АЧ ИЗГУБ�ЕНИХД�ЕЛОВА ОТАЧАСТВА

26

svetigora

/ 2

011

/ м

ај -

јун

besjedaБЕЋИР Вуковић

Родоначелник најмоћније династије, бранитељ и утврдитељ православља у Србији, онај који је свој бурни живот окајао мо-нашком ризом, и молитвом – посвети се.И послије упокојења Светог Симеона, пречасно тијело његово би два пута сахрањено: први пут у Светој Гори, гдје му би и уснуће, и, опет, отуда би узет, и пренесен у Србију, у Студеницу, и по други пут његове часне мошти положене у гроб. И кад је брат измирио браћу на моштима оца, душа његова сав-рсно тијело задоби. И данас, радује се златно памћење нахватано на свете мошти.Божанску љепоту читамо са лица Светога Саве у Милешеви, и љепоту и моћ са лица Светог Симеона у Љевишкој, у Призрену, љепоту тога лица читамо и са лица свих наших светаца који на рукама придржавају ово мукло камење; али, ту љепоту видимо и на лицима наших владика, и на лицу нашег Митрополита, и на лицима вашим који сте се окупили данас овдје на помен имена

његовога. Зато данашња Црна Гора гони и прогони Светога Симеона кога назива окупатором, његовог сина Светог Саву, који је окупирао наша срца, наше душе, и наш ум; прогони и нас, недостојне, на чијим лицима је та љепота још видљива. Зато их прого-ни из школа, из буквара, и из историје. Протјеран је Немања и са његове обале, односно из рођене куће. До јуче је ово била Немањина обала, али од јуче више и није! Али, иако није – јесте! И биће до краја времена и свијета! И, уистину, све се поклапа, како је и загрмео Свети Јустин 1966. на Савиндан, у Ћелијама. Прогоне слово, и ријеч у којој се огледају душе наше, а ту ријеч ево двадесет година по Црној Гори твори и збори митрополит Амфилохије, и про-гоне и проглашавају митрополитов говор љубави – говором мржње! Говором мржње проглашавали су и ријеч апо-стола Павла. Описмењени, обузети унутрашњом неписменошћу, прогоне и језик свој српски, вјерујући да је туђ. На путу према хришћанској Ев-ропи (ови који вјерују да је њихов језик туђ), нападају Цркву, а распоп митроплита. Још та хајка наумила, од 1. априла, одн. са попи-сом, да почну лов на српске душе по Црној Гори Немањића, Чарнојевића и Петровића – наумили да потоњу душу српску окаче на драчу. Шта је ово ево неко доба (а то је доба диктатуре једне идеологије, односно доба црвеног тероризма), да некада Срба у Црној Гори има 1 %, некада 3%, некада 9%, нека-да 32%. Јесу ли то, коначно, на дјелу сјенке тог европског нихилизама и анархизама, је ли то завршна форма европског хуманизма и релативизма, како је грмео Светац из Ћелија? У дане оне Светог Симеона и Светог Саве, и још, још доцније, Европом букте ломаче, свиткају оштри-це гиљотина, шкрипе точкови за мучење, а српска култура и српска мисао – укидају цензуру. Али, ево, осам вијекова доцније, цензура царује, цензу-ра столује на обали Рибнице; и не само да цензура овдје станује, него наумили да суде пастиру, свето-горском црнорисцу, оном који сједи на светом тро-ну Петровића, и који једино Суд Господњи и Крст Часни и призива, и за себе, и за нас, и за њих! Браћо, овдје, на овом мјесту, гдје сада служи служ-бу Господњу наш митрополит Амфилохије, овдје је рођен – цар! Деспот Немања био је страх и тре-пет, и за Исток, и за Запад. Благосиљао је клетвом, провиђајући судбину оних који су напали на право-славну вјеру – онакву, какву им је Господ одредио. И данас је страх и трепет и за све оне који би да сакрију ко је он био. Данас се они плаше једино од њега, и помало и од Светог Петра Цетињског – и од клетве њихове! Јер, како су они клели, тако је и бивало!Дај Боже да претекне, макар, Горски вијенац,да претекне, макар, једно ћирилично слово,једно Макаријево слово,једно једино слово,Божидара Вуковића Подгоричанина! Амин, Боже дај!

Бесједа изговорена на Немањиној обали у Подгори-ци 5. марта 2011. године, а поводом литије у част Светог Симеона Мироточивог.

27

м

ај - јун / 2011 / svetigora

poezija

Милутин Мићовић (Бањани, 1953), до сада је објавио књиге поезије: Жива вода, Врата (двокњижје: Кућа и Хљеб за путнике) и Траго-ви будућности (преведена на руски језик, двојезично издање), роман Разорени град, књиге есеја: Тако су го-ворили Црногорци, Писма из Уранополиса, Српски лави-ринт и црногорски Минота-ур, Његош и савремена Црна

Гора. Уредник је зборника Његош наш савременик и Дани Његошеви. Један је од покретача и уредни-ка културно-духовних сабирања Дани Св. Василија Острошког и Дани Његошеви, и предсједник Књижевног друштва „Његош“. Добитник је награ-де „Марко Миљанов“, награде Библиотеке „Његош“ из Пећи и руског ордена Болотов. Живи у Никшићу.

Кад је апостол Павле рекаоПролази обличје овога свијета

А долази СавршеноУ ком ћемо се препознати

Видио је наше провалијеСакривене људским обличјем

А са дна сунчеву ријекуУ којој нестаје

Људско, сувише људско

Како тада тако и данасПотуцамо се о сирота слова

И студено камењеОд сјенке до утвареОд утваре до иконе

Тражимо Пламен

Који ће нас ишчитати

Читање апостола Павла

Ослобођење Призрена и стварање јединствене српске државе су били неки од суштинских по-литичких и националних циљева светородне народне династије Петровић-Његош.

Призрен, средњовјековна престоница Немањића, у народној традицији име нован и као „српски Цари-град“, био је непресушно врело литерарне и национал-

не инспирације црногорских господара. Да је управо тако, го-воре сачувани спи си, свједочанства и књижевна остварења цетињских митрополита Петра I Све тог и Петра II, као и краља Николе. То је сасвим разумљиво, с обзиром да је ослобођење Призрена и стварање јединствене српске државе био један од суштинских политичких и националних циљева светородне на-родне династије Петровић-Његош. Помен Призрена налазимо већ у пјесми „Поучење у стиховима“ митрополита Петра I Светог. Наиме, у истој пјесми Петар I поред осталог каже:

И што бјеху цркве и олтари,сад мечити јесу и мунари; што ли бојне куле и дворови; славни Призрен и други градови, то су сада тамнице студене за несрећне Србе направљене!

Пјеснички исказ Петра I утемељен је на вјеродостојним чињеницама. Храмове из доба Немањића у Призрену и околи-ни Турци и Арбанаси су порушили или су их претворили у џамије. Порушен је и манастир Св. Архангела у околи ни Призрена, који

је сазидан на иницијативу цара Душана Силног. А од мермерних блокова истог храма сазидана је 1615. Синан-пашина џамија у Призрену. У визији владике Рада, Призрен је пројектован као престоница уједињеног српског краљевства које се имало формирати на-кон изгона Турака са Балкана. Управо зато је млади Његош из-асланику београдске владе Матији Бану, који га је 1848. посјетио на Цетињу, дословно рекао: „Треба најприје да се Српство ос-лободи и уједини. Ја бих тада у моју Пећку Патријаршију, а кнез српски у Призрен. Мени духовна, а њему свјетовна власт над на-родом слободним и уједињеним.“ На жалост, неповољан сплет спољнополитичких околности и реална војно-политичка немоћ Србије и Црне Горе онемогућили су оживотворење ове племе-ните замисли. Још прије ступања на трон Књажевине Црне Горе, будући књаз Никола дефинисао је ослобођење Призрена као један од кључних националних и слободарских циљева. У пјесми „Пијмо вино!“, коју је спјевао 27. априла 1859. године, Никола Мирков ће поред осталог записати:

Сви прегнимо погинути...Призрен мора бити наш! У њ’ се златан престо жути ... Здрав будући царе наш! То је наше земље плод... Нек ми живи мили род!

У незваничној народној химни „Онам’, онамо“, коју је написао 1867. млади књаз Никола као кључни национални и династички идеал Црне Горе најављује непомирљиву и бескомпромисну борбу за ослобођење Призрена, древних немањићких светиња и потла-ченог српског рода на Косову и Метохији, па поред осталог каже:

osvrt

ПРЕД

РАГ Вукић

ПРИЗРЕН КАО ЛИТЕРАРНА ИНСПИРАЦИЈАЦРНОГОРСКИХ ГОСПОДАРА

Господари историјске Црне Горе вјеровали су у ослобођење Призрена, Косова и Метохије, али и ширих српских етничких простора у тешким и бесуд ним временима када се чи-нило да су ови циљеви нереални и апсолутно неостварљиви. Њихов примјер нека нам по-служи као инспирација. Али и као поука.

саборна црква Светог Ђорђа

Онам’,онамо ... да виђу Призрен! Та то је моје - дома ћу доћ’! Старина мила тамо ме зове, ту морам једном оружан поћ’.

Књаз Никола помиње Призрен и у пјесми „Пјевао сам...“ , коју је напи сао 1880. године:

Пјевао сам рујној зори и заходу, сјајном бају, и младости и славују и Призрену, милом крају.

За књаза и господара Црне Горе Призрен није туђина, већ „мили крај“, коме се мора донијети слобода. То је сасвим природно будући да је књаз Никола, посебно у млађем раздобљу свог жи-вота, сљедовао општенародној идеји српског интегрализма. Помен Призрена наћи ћемо и у историјско-политичком спјеву

„Пјесник и вила“, који је књаз Никола написао 1892. У истом спјеву води се имагинарни дијалог између виле и књаза-пјесника. Док дијалог тече, вила ће поред оста лог рећи пјеснику:

А гдје вам је Призрен стони, Сарајево, Босни глава, и стотину још градова, што имате до Дунава? Све то вам је ојађено, не од јуче, но одавно, подављено, попућено јадно робље прекукавно!

IIТурци су окупирали Призрен 1455. Наредних 527 година При-зрен ће остати под турском влашћу притијешњен отоманским и албанским насиљем. Досељавањем Арбанаса и постепеном исламизацијом промијениће се етничка структура града на ште-ту српског етноса. Број Срба се смањивао и усљед исељавања домицилног српског становништва, које је одступало испред терора Арбанаса. Ипак, дан слободе је дошао. У јесен 1912. тру-пе Краљевине Србије ослободиле су Призрен и присајединиле га земљи праотаца. Али слобода, на жалост, није дуго потрајала. У јесен 1915. Призрен су запосијеле аустро угарске трупе. Ипак,

у јесен 1918. Аустроугарска је дочекала заслуже-ни крај. Призрен се опет нашао у саставу Србије, и шире југословенске државне зајед нице. Након ре-лативно краткотрајног живљења у слободи, у апри-лу 1941. При зрен су окупирали италијански фаши-сти и укључили га у састав тзв. Велике Албаније. Поново су наступили дани изгона и страдања за српски народ у Призрену. Они ће се наставити и на-кон слома међународног фашизма 1945. и обнове југословенске државне заједнице. Маршал Ј. Б. Тито и Титови епигони подстицали су албанско насиље и исељавање Срба са Косова и Метохије. Са протоком времена, број Срба на Космету био је све мањи. Па и у Призрену, разумије се. Када су трупе Атлантског пакта у сарадњи са албанским терористима оку-пирале Космет у јуну 1999. године, из Призрена је протјерана комплетна преостала српска заједница. Али искуство предака нас учи да се историјско коло среће често окреће. Поготово на балкан-ским вјетрометинама. Увјере ни смо да ће у неким будућим временима Призрен поново дочекати ос-вит слободе и присаједињење мајци домовини-Србији. Ако да Го спод.

IIIГосподари историјске Црне Горе вјеровали су у ослобођење Призрена, Косова и Метохије, али и ширих српских етничких простора у тешким и бесуд ним временима када се чинило да су ови циљеви нереални и апсолутно неостварљиви. Њихов примјер нека нам послужи као инспирација. Али и као поука. Јер неопходно је сачувати вјеру у себе и у постављене циљеве чак и у оним времени-ма када нас распоред чињеница и однос снага на те-рену наводе у поноре малодушја и очајања. С пра-вом је Господ Исус Христос рекао да је све могуће ономе који вјерује. И заиста је тако. Са протоком времена, и оно што је данас немогуће, једном ће постати могуће и остварљиво. Неопходно је само сачувати вјеру. И мудрост стрпљења. Ако будемо изградили и сачували чврстину вјере у колективној души народа, слободан Призрен у слободној Србији временом ће постати оживотво-рена стварност. 29

м

ај - јун / 2011 / svetigora

pre

daw

e Свети Петар Цетињски и двије чобанице

1. нарок – народни израз за срећу

Хођаше Свети Петар Цетињски, митрополит

црногорски, скендеријски и приморски, са својим вјерним помоћником и ђаконом Црном Гором и Брдима, поучавајући народ и упућујући га на свако добро дјело. Искорењивао је сујевјерја, мирио закрвљена братства, умудривао словесно стадо, судио народне спорове, надгледао и исправљао своје свештенике и калуђере. Док је Свети Владика цетињски тако Црном Гором и Брдима ходио са својим ђаконом, наиђоше на једну дјевојку чобаницу која покрај пута чуваше овце. Назвавши је Божију вјеру, митрополит Петар је поздрави. Видјевши да је то Владика цетињски, озарена од радости дјевојка чобаница се лијепо јави Светом Владици, назва му Божију вјеру, пољуби га у руку и са смјерношћу му се поклони затраживши му Божији благослов. Митрополит Петар је од пуна срца благослови и одмах продужи свој пут. У исто вријеме би му веома мило што дјевојка онако смјерно и радосно показа поштовање према своме владици и назва му Божију вјеру. Но, кад се мало удаљише рече Свети Петар: „Да Бог да те зли нароци1 ћерали, честита ђевојко“. Зачуди се ђакон овим ријечима Светога, али изненађен и пометен њиховим садржајем, не смједе у тај час ништа да га упита.Послије неког времена пређоше Свети Петар и вјерни му ђакон преко једног вељег брда и сретоше другу дјевојку чобаницу како чува овце. И овој дјевојци Свети Петар назва Божију вјеру и поздрави је. Ова пак дјевојка чобаница нит му назва Божију вјеру, нит му приђе за благослов, већ га мрзовољно погледа и оћута. Свети Владика, зачуђен њеном дрскошћу и незнањем, тужно је погледа и настави својим путем. Но, кад се мало удаљише рече Свети Петар: „Да Бог да те добри нароци ћерали, несретна ђевојко“. Ово владичином ђакону би још чудније па, иако сав збуњен и помало уплашен, осмјели се да упита Светог Петра: „Свети и честити владико, кумим те Богом великијем, објасни ми зашто ону добру и побожну ђевојку чобаницу која ти и Божију вјеру

назва, и поклони ти се, и руку ти цјелива, онако грдно благослови, а ову опаку и мрзевну овако лијепо. Ђе је ту правда и смисао, свети владико?“Застаде на тренутак Свети Петар, наслони се на свој владичански штап, па благо погледавши на свога духовно узнемиреног ђакона, мудро и мирно му одговори: „Добри мој и вјерни ђаконе, једно су судови Божији а друго су судови људски. Зато се треба увијек молити, пресвето име Исусово призивајући; увијек Божијим очима гледати и Божијим умом расуђивати. И сам знаш шта је написано у Светоме Писму да Бог жели да се сви људи спасу и дођу у познање истине. Стога, онако благослових оне двије ђевојке, са једним дубљим циљем и са добрим мислима и жељама. Пожељех дакле од Бога да се она прва и честита чобаница убрзо уда и пође за човјека тешка и срдита. Да је на тај начин зли нароци ћерају, а све са циљем да их она побјеђује својом љубављу и својим смирењем и честитошћу. Ово рекох како би се њеном врлином њен будући човјек Богу обратио, те да би се и она са њим као и њихова будућа чељад спасили и на добри пут у живот вјечни отишли. Јер земаљска је срећа варљива и пролазна, а небес-ка истинска и непролазна. Ову другу, ојађену и несретну ђевојку, онако благослових са мишљу и жељом да се убрзо уда за човјека блага и побожна, да је на тај начин добри нароци ћерају, не би ли се некако и она, уз помоћ врлине њеног човјека, поправила и душу спасила. И да би им будућа чељад имала добар примјер у дому, јер није

добро да ико од људи на земљи пропадне и оде у вјечну муку и погибао. Стога је најбоље да макар једно од супружника буде честито и благе нарави, како би његовом праведношћу и добротом била преображена на добро и читава кућа. Да би се што више људи спасило и поштењу научило. Ово су ти били моји благослови и моје жеље и мисли, добри мој и вјерни ђаконе, јер два зла у једну кућу никако не иду, а ако је барем једно од супружника смјерно и честито, даће Бог, па ће и читава кућа на добро поћи и опоравити“.Чувши овако премудар одговор Светога Петра ђакон се задиви његовим ријечима и остаде без иједне недоумице у срцу. Видјевши пак, да је свога ђакона потпуно успокојио, Свети Петар Цетињски се гледајући га својим дубоким и мудрим погледом, благо и задовољно насмјеши, те обојица одмах наставише свој пут проходећи Црном Гором и Брдима и поучавајући народ Божијој вјери и Божијој истини.

Причу из народног памћења и предања, по казивању старине Ђорђија Кнежевића из Подгорице, записао игуман манастира Светог Николе на

Врањини јеромонах Петар (Драгојловић).30

svetigora

/ 2

011

/ м

ај -

јун

biblijske kwige

Превод: Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски др АМФИЛОХИЈЕ (Радовић)КЊИГА ЈЕСТИРИНА

ГЛАВА ПЕТА

ГЛАВА ШЕСТА

1. И догоди се трећег дана, кад преста да се моли, скиде са себе хаљине покајања и обуче хаљине (царске) славе своје. 1а. Поставши тако леполика, призвавши свевидца Бога и Спаситеља, узе двије слушкиње, на једну се ослањала, као разњежена, док је друга ишла за њом, олакшавајући јој (ношење) одежде њене, 1б. а она бјеше зарумењена цвијетом љепоте своје, лица милоликог, а срца стегнутог од страха. 1в. И прошавши сва врата, стаде пред цара. А он је сједио на свом царском трону обучен у сву одежду славе своје, сав у злату и драгом камену, изгледа веома страшног. 1г. И подигавши лице своје огњевидно славом, са силним гњевом је погледа, а царица клону и измијени своју боју од немоћи, и наслони се на слушкињу која је ишла испред. 1д. И измијени Бог дух царев на кротост, па ужурбано устаде са свог трона и прими је у своје наручје, док она не дође себи, тјешио је ријечима мирним и рече јој: 1ђ. Шта ти је, Јестиро? Ја сам брат твој, ободри се, нећеш умријети, јер је заједничко наше владање: приђи.

2. И подигавши своју златну палицу положи је на њен врат, цјелива је и рече: говори ми. 2а. И рече му: Видјех те, господине, као анђела Божјег и смете се срце моје од страха славе твоје; јер си диван, господине, и лице твоје милости испуњено. 2б. Док је она говорила, клону због немоћи и цар се смете, а дворјани његови је тјешаху.

3. И рече цар: Шта хоћеш, Јестиро? И која је прозба твоја?1

4. А Јестира рече: Дан ми је данашњи празник, па ако је угодно цару, нека дођу и он и Аман на гозбу, коју ћу данас учинити.

5. Тада рече цар: Идите хитно до Амана, да испунимо ријеч Јестирину; и дођоше обојица на гозбу на коју их позва Јестира.

6. При пићу рече цар Јестири: Шта желиш, царице Јестиро? Биће ти што будеш тражила.

7. А она рече: Прозба моја и молба моја јесте,8. ако сам нашла милост пред царем: нека дођу цар и

Аман и сјутра на гозбу, коју ћу им сутра припремити, па ћу сјутра одговорити на то.

9. Тада изађе Аман од цара прерадостан и весео. А кад видје Аман Мардохеја Јудејца у царском предворју веома се разгњеви.

10. И отишавши дома сазва пријатеље и Зосару своју жену,

11. и показа им своје богатство и славу, којом га је цар обдарио, и како га учини првјенствујућим и начелником царства.

12. И рече Аман: Царица није позвала са царем никога на гозбу осим мене, а позвала ме је и за сјутра.

13. Али ми се не допада, кад видим Мардохеја Јудејца у царском предворју. (Приче 14, 3)

14. И рече њему Зосара жена његова и пријатељи: Нека ти се припреме вјешала од педесет лаката, па ујутро кажи цару да Мардохеј буде објешен на дрвету; ти пак уђи на гозбу са царем и весели се. И допаде се ријеч Аману и бише вјешала припремљена.

1. А Господ лиши цара сна оне ноћи, па рече наставнику своме да му донесе Књиге спомена данâ да му се прочитају.

2. Тако нађе Књиге записâ о Мардохеју, да је јавио цару о двојицу царских евнуха, кад су били на стражи, како намислише да убију цара Артаксеркса.

3. Тада рече цар: Коју славу или милост учинисмо Мардохеју? И рекоше служитељи цареви: Ниси му ништа учинио.

4. Док је пак цар распитивао о добротворству Мардохеју, гле, дође Аман у царско предворје. А цар рече: Ко је у предворју? Тада Аман уђе да каже цару да објеси Мардохеја на вјешала, која бјеше припремио.

5. И рекоше служитељи цареви: Ево Аман стоји у предворју; и рече цар: Позовите га.

6. Онда рече цар Аману: Шта да урадим човјеку кога хоћу да учиним славним? А Аман помисли у себи:

7. Кога хоће цар да учини славним, ако ли не мене? Па рече цару: Човјека кога цар жели да учини славним,

8. нека му донесу слуге цареве хаљину пурпурну, коју цар носи, и коња, на коме цар јаше,

9. па нек се даде једном од пријатеља царевих славних, и нека обуче човјека, кога цар воли, и нека се попење на коња, и нека казује громко преко градског трга, говорећи: Овако ће бити сваком човјеку, кога цар прославља!

10. Тада реч цару Аману: Као што си рекао, тако учини Мардохеју Јудејцу који вјерно служи у двору (нашем),

и не пропусти ни једну ријеч од оних које си казао.11. Онда узе Аман хаљину и коња и обуче Мардохеја

и попе га на коња и прође преко градског трга и казиваше громко, говорећи: Овако ће бити сваком човјеку, кога цар жели да прослави!

12. И врати се Мардохеј у царско предворје, а Аман се врати у дом свој тужан и покуњен.

13. И исприча Аман шта му се догодило Зосари жени својој и пријатељима и рекоше му пријатељи и жена: Ако је Мардохеј од Јудејског рода, почео си да се понижаваш пред њим, падајући пашћеш (пред њега); нећеш се моћи од њега одбранити, јер је живи Бог са њим.

14. Док су они ово говорили стигоше евнуси, пожурујући Амана на гозбу, коју припреми Јестира.

- наставиће се -

1. У латинском преводу Вулгати, словенском и другим пре-водима насталим по њој овдје стоји додатак: „Ако будеш и пола царства тражила, биће ти дато“

31

м

ај - јун / 2011 / svetigora

prik

azМ

АТЕЈ

Арс

ениј

евић

СЛОВЕСНИ ПРАЗНИК ЦРКВЕ ИЊЕНЕ САБОРНО-ВАСЕЛЕНСКЕ КУЛТУРЕ

А ко је појава једне књиге црквенога ауто-ра – празник хришћанске словесности и писмености, који својом светлошћу оба-

сјава историјски живот и културу помесне црквене заједнице, онда је појава „Изабраних дела“ једног црквеног аутора-Епископа, уистину, саборни праз-ник за читаву Цркву и њену васеленску култу-ру. Такав помесни и васеленски празник словес-ности и словољубља у Христу-Слову Љубве јесте објављивање „Изабраних дјела“ Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија у тридесет и пет књига, која излазе као заједничко издање двеју Епархија наше помесне Православне Цркве Српске: Митрополије црногор-ско-цриморске и Епархије будимљанско-никшићке, са благословом Његовог Преосвештенства Епи-скопа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, пред-седника Уређивачког одбора и главнога уредника „Изабраних дјела“, и са предговором Његовог Пре-освештенства умировљеног Епископа Г. Атанасија (Јевтића).Прво коло „Изабраних дјела“ ауторових, које се појавило у јесен 2009. године и било представљено у Свечаној сали Београдско-га сајма књига у октобру исте године, чине пет књига: Историјски пресјек тумачења Старога Завјета (књига II, 278 страна, издање приредио: Матеј Арсенијевић), Нема љепше вјере од хришћанске: православ-на вјеронаука – допуњено и измијењено издање (књига III, 184 стране, издање приредио: Матеј Арсенијевић), Увод у православну философију васпитања (књига IV, 222 стране, зборник приредио: Матеј Арсенијевић), Свети Сава и Светосавски завјет (књига XIX, 440 страна, зборник приредио: Матеј Арсенијевић) и У Јагњету је спас – изабране пјесме, записи и путо-писи (књига XXIX, 244 стране, зборник приредио: Матеј Арсенијевић). Друго коло „Изабраних дјела“, које је објављено о Васкрсу 2010. године и свечано представљено на Београд ским духовним свечаностима у цркви Ружици маја 2010, чине следећи наслови:Божићни загрљај Бога и човјека – Празничне пору-ке, бе сjеде и разговори (књига X, 302 стране, збор-ник приредио: протојереј-ставрофор Радомир Ник-чевић).Васкрс – дар Живота вјечнога – Празничне поруке, бесjеде и разговори (књига XI, 336 страна, зборник приредио: протојереј-ставрофор Радомир Ник-чевић);Часни Крст Христов и Косовски Завјет – Предавања, есеји, бесједе (књига XX, 416 страна, зборник прире-дила: Весна Ник чевић);Косово је глава Лазарева – Бесједе, предавања, раз-

говори (књига XXI, 416 страна, зборник приредила: Весна Ник-чевић);У почетку бијаше Слово – Предавања, есеји, бесједе, раз говори и саопштења (књига XXX, 414 страна, зборник приредио: јереј Миодраг Тодо ровић).Треће коло „Изабраних дјела“, за које је планирано да изађе у току 2011. г, ће чинити следеће књиге:Света Тројица у учењу Светога Григорија Паламе (књига I, са јелинског превео и издање приредио: епископ др Атанасије Јевтић);Тајна Христа и тајна свијета – Еклисиолошке студије, есе ји, чланци и предавања (књига VI, зборник приредио: Матеј Арсе-нијевић);Литургија и подвижништво – Студије, есеји и чланци (књи га VII, зборник приредио: Матеј Арсенијевић);Са изворa Воде Живе – Бесједе на разне теме Јеванђеља, вјере и црквеног живота I (књига XVI, зборник приредио: ђакон Никола Ма ројевић); иДневник новог косовског распећа I-II – Дневнички записи, белеш-ке, беседе, осврти (књига XXII-XXIII, зборнике приредила: Ве сна Никчевић).До сада објављене ауторове књиге (свака у тиражу од 3000 при-мерака, делом као дивот-издање, у тврдом повезу, а делом у по-везу брошираном) – настале су саборним трудом приређивача сваког појединачног зборника ауторових текстова, као и струч-нога лектора „Изабраних дјела“ про фесора Весне Тодоровић, дизајнера професора Мирка Тољића, уз гра фичку обраду тек-ста Милована Парезановића и дигитализацију текста јереја Љубомира Јовановића. Издавачким планом предвиђено је да до Божића 2014. го-дине, по равномерној издавачкој динамици, поред до сада објављених 15 књига, буде објављено још 20 нових књига-цветника изабраних текстова ауторових, у четири кола од по пет књига. Оно што, свакако, читалаца ради, треба истаћи јесте и чи-њеница да је до сада сабрани текстуални материјал који је плод ау торовог полувековног богословског, пастирског и књижевног ствара ла штва на различи-тим језицима (поред српског - на јелинском, руском, фран-цуском, италијанском, не-мачком), изузетно обиман и да, већ у овоме тренутку, у значајној мери надилази три-десет пет, из давачким планом, предвиђених књига. Уређивачки одбор и редакцију

„Изабраних дјела“ чине: Епи-скоп будимљанско-никшићки Г. Јоаникије (Мићовић) – предсједник и главни уред-ник, Епископ полошко-кума-новски Г. Јоаким (Јовчески), Епископ диоклијски Г. Јован (Пурић), архиман дрит Лука (Анић), протојереј-ставрофор

„Изабранa дјела“Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског Амфилохија у тридесет и пет књига

32

svetigora

/ 2

011

/ м

ај -

јун

poezija

Напојен жучиОд ближњих и даљихАзијата и ЕвропљанаСвоје судбине

У слаткој ватри пред ТворцемСлушао је рођене ријечиКао да га Лијепо нема

Изведох Црногорце пред тобомЉепше но су икад билиДадох Србима мудростиВише но су икад ималиСтавих им мач о појасуСјајнији него су сањали

На бурној брежини, усамљеногПојиш ме свештеним лучама, ГосподеДок свијет мртвим сном спаваАдским силама надахњује

Остављам сироте ЦрногорцеУгашено Косово, моја изгорјела прсаТешке облаке над ЛовћеномПјесме, звјездане сузе

Да ме виде у будућим ноћимаКад ме у својим данимаВидјети не могаше

Напојен жучиНапојен жучи

Владичина суза

Милутин Мићовић

Радомир Никчевић, про тојереј-ставрофор Драган Станишић, протосинђел Јован (Ћулибрк), протојереј-ставрофор Гојко Перовић, протојереј Велибор Џомић, протојереј Саво Денда, јереј Миодраг То-до ровић, Милутин Мићовић, као и сарадници: монах Павле (Кондић), Јован Маркуш и ђакон Никола Маројевић. На словесној моби приређивања и објављивања ауторових „Из-абраних дјела“ сабрала су се, дакле, духовна чада и ученици ње-гови, да, како најбоље знају и умеју, испуне предањску дужност и укажу метанијско поштовање седоме оцу и његовим вишедецениј-ским ипостасним и логосним трудовима, речима и делима, списи-ма и књигама писаним, као и оним још вреднијим – књигама које су настајале Христа ради, Цркве ради и Народа Божијег ради, а да нису ни хтеле да буду на писане, још мање – објављене. У светлу Живога Предања Цркве гледано, овај саборни све ти горски труд Цркве ради и њене помесно-васеленске културе ради јесте смерни и одговорни наставак филокалијског труда којим су духовна чада Авве Јустина Ћелијског, у своје време, указала љубвену благо-дарност и синовску благодарност своме духовноме оцу, приређујући, осамдесетих година XX столећа, књигу–цветник „На Богочовечан-ском путу“ (1980), те „Пут Богопознања – поглавља из православне аскетике и гносеологије“ (1987) и, потом, остале Аввине књиге у ок-виру „Сабраних дела Светог Јустина Новог“ (почев од 1998).

„Изабрана дјела“ Архиепископа цетињског и Митрополита црногор-ско-приморског Амфилохија, који је, од раних дана свог богословско-списатељског стваралаштва узео име морачке Светигоре за своје духовно презиме (А. Светигора), живи су наставак хођења ауторо-вог (који је и сâм један од духовних ученика Авве Јустина Ћелијског) богочовечанским путем Јустиновим, као што су житије и дела Авве Јустина – опитни и сведочански наставак хођења путем Св. Николаја Жичког, а делâ овог, „највећег, после Светог Саве Срба, Христо-вог“ – светитељски и стваралачки наставак хођења путем равноа-постолног и васеленског Светог Саве, и, преко њега, путем Светих Просветитеља словенских Кирила и Методија, и Светих Отаца Цркве, и, преко њих, путем Светих Апостола – ученика Христових: саборним путем Светлости, Истине и Живота, путем који води у Светлост, Ис-тину и Живот, који је пут Христа Богочовека, пут саборно-васеленске Цркве, пут Царства Божијег коме неће бити краја. То је тај, до данас и у векове, непрекинути, како вели Свети Сава у свом „Хиландарском типику“, благодатно-словесни свезлатни ланац живог тока живих сведока – мартиро-светлосника, живих богоноса-ца и христоносаца, живих људи и богољуди Бога Живога, Богочове-ка Христа, Алфе и Омеге свих почетака и крајева, свих родослова и

есхатослова, Живога Слова, и Прослова, и Послеслова – Ами-на свега и свих, Коме су ова „Изабрана дјела“ ауторово

уздарје најдубље благодарности – смерно и узвише-но, монашко и епископско, светогорско и светигор-ско.„Изабрана дјела“ Архиепископа цетињског и Митро-полита црногорско-приморског Г. Амфилохија су, уистину, репрезентативно издање са којим Српска Православна Црква може да изађе пред све помес-не Православне Цркве и да каже: ово је наш глас у хору „свезлатних устâ Логоса“; ово је наш напев у педесетничкој симфонији Слова Љубве; ово је наш логосни принос и допринос саборној Књизи Живих у Христу; ово је наш светли запис, из умно-срдач-не утробе овог покољења Срба Христових, о тајни саборно-логосног служења великој Тајни Христа и тајни спасења свега и свих у космичко-есхато-лошком Телу Логоса, Цркви обожења и бескрајног саборовања живих Божијих са Богом Живим (ср. Пс. 81, 1). 33

м

ај - јун / 2011 / svetigora

maj

ke h

ri[

]an

ke �елена Анжу�скаО

ЛИ

ВЕРА

Бал

абан

Јелена Анжујска је прва српска краљица која је по-стала светитељка. Рођена је око 1225. године. О њеном пореклу нема прецизних информација. Пис-мо које је на краљичину адресу стигло 1273. године од напуљског и сицилијанског краља Карла I, све-дочи да су били у неком сродству, јер је он у писму назива рођаком. Претпоставља се да Јелена потиче из споредне линије француског краљевског дома, којој је припадао и последњи латински цар Болд-вин II, цар Констатинопоља. Заправо историчари сматрају да је она била унука Болдвинове сестре. Данило II о Јеленином пореклу каже: „Ова благо-частива и христољубива блажена Јелена била је од племена фрушкога, кћи славних родитеља, који су били у великом богатству и слави,“ што би значило да потиче од неког француског племства из Грчке.Удала се 1250. године за краља Стефана Уро-ша I, који је владао од 1243-1276 године. Легенда каже да је краљ у част њеног доласка по читавој ибарској долини засадио стабла јоргована, њеног омиљеног цвећа. У Краљеву се и данас у мају месе-цу прослављају „Дани јоргована“ у знак сећања на доброчинства краљице Јелене Анжујске. О Јелениној нарави се каже да је била оштра речју а блага по природи, непорочна животом, у заповедању кротка и уопште сваком хришћанском врлином украшена. Савременици је описују као лепу, љупку, племениту и образовану жену, коју је народ брзо заволео.Са краљем Урошем имала је петоро деце: чети-ри сина и једну кћер. Синове: Драгутина, Милути-на, Стефана и Брнчу. О њиховој кћери нема сачу-ваних података. Претпоставља се да је син Стефан сахрањен у манастиру Студеници.Као и свака друга жена тога доба, Јелена се бавила својим домом и децом. Била је јако учена, занимала се и за дипломатске послове свог мужа. У време владавине краља Уроша I Немањића Србија је била у успону економског развоја. Почеле су се копати руде сребра, бакра и олова, производио се метал и српској привреди су се почела отварати врата широм медитеранског тржишта. Развијени су рудници у Брскову, Трепчи, Руднику, Рогозни, Но-вом Брду. Србија је била економски јака и стабилна држава. Јелена је живела у двору у Брњцима, на самом рубу данашњег Косова и Метохије. Ту је по одобрењу свог мужа основала женску школу плетења у коју је доводила девојке из целе земље. Узимала их је под своје окриље и склањала их од сиромаштва и гла-ди. Девојке су у тој школи училе да кувају, плету и обављају све друге кућне послове. Вероватно је још под Јелениним утицајем становништво ових преде-ла створило надалеко чувену, богату традицију руч-них радова. Осим кућних послова, девојке су учи-ле писменост и музику. Јелена је и сама говорила пет страних језика и много је полагала на културу и образовање.Архиепископ Данило II каже: „Заповеди у целој

својој области сабирати кћери сиротих родитеља, и њих хранећи у своме дому, обучаваше сваком добром реду и ручном раду, који приличи за женски пол. А када су одрасле, удаваше их за мужеве да иду у своје куће, обдарујући их сваким богатством, а на место њих узимала је друге девојке као и прве. И тако увек усрдно чинећи ишла је за Оним јединим, који ради нас претрпе вољно распеће...“Осим тога Данило II наводи да се краљица Јелена много брину-ла за сиромашне дајући редовно милостињу: „Од суботе до су-боте масла крстећи рукама многих јереја, и у те дане довољно милостиње дајући свакоме који је требао, насићујући гладне утробе, и одевајући наге, а болнима и странима и који нису има-ли где главе потклонити, беше ова блажена тврди покров и не-оборива кула. Сама је предњачила и служаше им са побожношћу, а када је то чинила, увек је са топлим сузама квасила лице своје и болом срдачне љубави горко оплакујући себе...“Организовала је преписивање књига и те књиге је касније поклањала. У свом двору је имала књигохранилиште, тј. библи-отеку. Није остало забележено шта се догодило са Јеленино троје деце, Стефаном, Брнчом и њеном кћери, али се сматра да су се рано упокојили. Са својим синовима Драгутином и Милутином Јелена је увек била у присном мајчинском односу, чак и када су бивали у сукобу са оцем. Први велики лом у краљевској породици започео је између 1267

-68 године, када су краља Уроша и његовог сина Драгутина после једне битке у Мачви заробили Мађари. Обојица су ослобођени али уз обавезе. На угарском двору Дра-гутин се оженио угарском принцезом Каталином, а краљ Урош I је добио обавезу да Драгутина прогласи за млађега краља и пре-пусти му један део Србије на владање. Пошто је краљ Урош то из-бегавао, долази до првих раздора унутар породице. Јелена је у свему подржавала свог мужа и увек му је била као невидљива сенка. Око једне ствари се нису слагали, то јој запра-во многи замерају и узимају чак као издају, али то се за њу сигур-но не може рећи. Наиме, Јелена је до доласка у Србију, разуме се и по самој породичној традицији била римокатолкиња. Сходно томе у неким сукобима и размирицама између две стране гледа-ла је да одржи неку равнотежу и заузме умеренији став. Тај став је задржала и када се краљ Урош сукобио са Дубровником. 1276. године њихов син Драгутин је, уз помоћ угарског краља у бици на Гатачком пољу, преотео власт од оца. Краљ Урош I се по-сле пораза повукао у Хумску земљу, где се и замонашио. Јелена је као права супруга и краљица кренула за својим мужем. Безус-ловно поштовање према краљу Урошу показао је тадашњи архи-епископ Јоаникије, који је за архиепископа изабран само неко-лико година раније, тачније 1272. године. Он је одступио са свог положаја у знак протеста због оваквог поступка према краљу:

„Овај преосвећени Јоаникије, сећајући се његове нелицемерне љубави и пошто му беше обећао, да се до своје смрти неће раз-личити од њега, оставивши свој светитељски престо, и уставши оде за њиме, и тамо поживе у страни земље пилотске“ записао је Данило II.Архиепископ Јоаникије био је уз краља све до његове смрти 1. маја 1277. године. Краљ Урош је сахрањен у својој задужбини Сопоћанима. Архиепископ Јоаникије упокојио се две године на-кон смрти краља. У знак захвалности за оданост према своме мужу краљица Јелена га преноси из Пилота и сахрањује у мана-стиру Сопоћани поред моштију краља Уроша.

34

svetigora

/ 2

011

/ м

ај -

јун

У Јелениној биографији стоји: „И ту сама благочасти-ва Јелена са свеосвећеним сабором учинише над те-лом преосвећенога псалме и божанствена пјенија и са добромирисним мирисима часно славећи положи-ше његово тело у гроб, где лежи и до овога дана, часно спомињан у Господу.“За краља Уроша се каже да су га волели и православни и римокатолици. Остао је забележен догађај у Бару 1247. године. Наиме, с пролећа је у Бар дошао дубровачки ка-ноник Матеј, да барски Капитол потчини Дубровнику. Овај догађај је изазвао велике протесте свештенства и грађанства. Забележено је да су узвикивали: „Шта се нас тиче папа! Наш папа је господин наш краљ Урош!“После Урошеве смрти, Драгутин даје мајци на управљање неке делове државе: Приморје од Дубров-ника до Скадра, у унутрашњости Зете поседе на Горњем Лиму и око извора Ибра, са дворцем у Брњацима. Требиње је и раније припадало Јелени.Драгутина је јако мучио грех који је учинио према свом оцу, тако да је према речима архиепископа Данила мајку дочекао са речима: „А ја ћу се по достојању теби покоравати и служити теби са страхом и љубављу ис-тините вере, и теби чинити већу част и славу, не би ли како ради тебе благослов наследио. И колико ти сагре-ших, опрости ми. Твоје молитве нека ме утврде у вољи разума Божија.“Јелена је на то одговорила: „Ево све што се догоди са нама, то не би од руке снаге твоје, но од Бога, у чијим је рукама све и у кога нема обазирања на лице. Он једини све ово учини.“„Примивши с љубављу и у сласт њезину поруку, и пав-ши на њезине ноге, молио се је са сузама, да прими проштење својих грехова и да добије благослов. И ова христољубива, дарова му савршени благослов и мир, и тако пође у додељени јој свој крај, примивши многа имања и часне дарове, колико је хтела, од љубљенога сина свога.“Драгутина кроз цео свој живот прати мисао о почињеном греху, тако да се већ 1282. године повлачи са престола и уступа место свом млађем брату Милу-тину, уз услов да након Милутина престо наследе Дра-гутинови синови Владислав и Урошић. Наиме Драгутин је те године, кренувши у обилазак града Јелача, пао са коња и поломио ногу. Овај дођагај је протумачио каз-ном Божијом због свог греха према оцу. Након овог догађаја на престо долази Милутин.Краљица Јелена Анжујска је удајом за краља Уроша примила православну веру, али током читавог свог жи-вота она помаже римкатолике и римокатоличке цркве у Србији. Њен лични живот, облачење и исхрана били су доста скромни. Волела је да живи у природи, да до-ста шета, обилази народ и светиње, да чита. Устајала би веома рано, прошетала око бистрог Оклачког потока, после доручка обавила би своје државничке послове а затим би се дохватала књиге.Била је велика градитељка. Градила је и православ-не и римкатоличке храмове. За 1288. годину везује се освећење четри фрањевачка манастира, који су се на-лазили у Бару, Скадру, Улцињу и Котору.Око 1275. године саградила је манастир Градац. Цркву посвећену Благовестима наменила је за свој гроб: „И тако поче зидати цркву у име Пресвете Богородице

35

м

ај - јун / 2011 / svetigora

манастир Градац

празник Благовешћења, на месту званом Градац. Сама подвизавајући се, не имајући покоја ни дању ни ноћу, како би само са успехом могла свршити такво дело...“„Заповедила је да се сакупе сви наро-ди њезине државе, и када је то учи-нила, изабрала је од њих најбоље уметнике, хотећи да подигну пре-дивно уздизање тога храма, мно-го злато нештедемице дајући сви-ма радницима, да нико од њих не буде увређен насиљем, или да ко негодује, као мудри и разумни стројитељ.“ На Приморју је Јелена оставила до-ста градитељског и доброчинског трага. Подигла је град Дриваст, кога су срушили Монголи. Котору је по-клонила жупу Грбаљ. Богато је да-ривала манастире и цркве код Бара, нарочито Ртац, са чувеном иконом Пресвете Богородице, који је био поклоничко место.Саградила је цркву Св. Стефана у Скадарској тврђави. Помагала је манастире на Синају, Светој Гори, Јерусалиму. По традицији српских владарки, имала је своје исповед-нике са којима се дописивала у Јерусалиму. Међу повељама мана-стира Светог Николе на Врањини је и она којом му краљица Јелена даје велике дарове и потврђује посједе које је имао. Црква Светог Вакха и Срђа коју је, по предању, подигао цар Јустинијан, имала је посебни култ на Приморју. О њеној обно-ви има неколико верзија. Једна од њих је да је, 1290. године, обновила краљица Јелена са синовима Дра-гутином и Милутином. То је управо први спомен о радовима на цркви Светог Срђа и Вакха. Једна икона у цркви Светог Николе у Барију дар је краљице Јелене и њених синова. Натпис на њој личи на текст оне на цркви Светог Срђа и Вакха, па није искључено да је сама Јелена његов аутор.Архиепископ Данило наводи да је Јелена примила „монашки образ“ 1280. године у скадарској цркви Све-тог Николе. Записао је: „Призвавши христољубивог једнога од монаха својих, најчаснијег старца по имену Јова, и из његове руке прими монаш-ки образ у цркви Светога Николе, у славном граду Скадру. И у том вели-ком анђелском образу би названа монахиња Јелена, и разгарајући се

таквом љубављу вере у Господу, полагаше врат свој под добар лаки јарам Хри-стов, тихо живећи у сваком монашком исправљању, не кушајући ни дању ни ноћу сласт сна, нити дајући мира телу своме.“По народном предању на месту где се налази данашњи манастир Рибњак у Бару, метох манастира Острог, налазила се црква Св. Јована Крститеља коју је изградила краљица Јелена. И у то време на овом месту је било и гробље. На јужној страни, изнад гробља налази се брдо по имену Градац. Јелена је у то време повезивала културу и традицију Приморја са средишњом Србијом, тако да и ова коинциденција између назива предела на којима је градила цркве, очигледно није случајност. Претпоставља се да је црква на Рибњаку саграђена осамдесетих година тринаестог века. Постоји и предање да је краљица ис-товремено градила и цркву Св. Илије на брду Волујица изнад барског залива. Њено дело је и црква Св. Николе у Бару. У току лета и зиме, боравила би неко време у немањићком дворцу у Бару. Код немањићког ловишта Склапа биле су две плаже на којима се радо купала, па их је народ назвао Велика и Мала Јеленина плажа, или Краљичина плажа. У току лета боравила би и у Улцињу. Одседала је у Шасу, одакле је одлазила на плажу и у цркву Светог Илије у Вељем селу (Мркојевићи), често пешке.Јеленини синови Драгутин и Милутин започели су свој сукоб. То је Јелену јако потресло. Браћа су се сукобила због Милутинове женидбе са византијском принцезом Симонидом. Том женидбом њихов претходни договор око престо-ла би био нарушен. Милутин се ипак жени Симонидом 1299. године. Када су се након много година измирили, у знак покајања саградили су манастир Бањску. Драгутин се пред крај живота замонашио, добивши име Теоктист.Краљица Јелена се упокојила 8. фебруара 1314. године. Сахрањена је у својој задужбини, манастиру Градцу. О њеној сахрани архиепископ Данило је запи-сао: „Тако сам ваистину видео где одасвуд иду славни, тако исто и ништи и стра-ни, хроми и слепи, којима беше хранитељка ова госпођа моја. И пошто се са-брао цео сабор српске земље ка њој у славни двор њезин Брњаци, а ја смерни Данило био сам у то време епископ цркве Светог апостола Христова Стефана, у месту званом Бањска, и када сам чуо за престављење ове блажене, брзо по-журивши се, и нађох се ту са осталим епископима и игуманима, и целим сабо-ром отачаства њезина.“Насупрот гроба краљице Јелене, у манастиру Градац, налази се и једна мања гробница у којој је, претпоставља се, сахрањена њена кћер.У биографији Данило II наводи да је краља Милутина нарочито погодила смрт мајке Јелене и да је са великим болом и тугом својим рукама положио тело своје мајке у гроб.Три године након Јелениног престављења у Господу она се јавља у сну једном монаху, и тадашњи рашки епископ Павле након свеноћног бденија наређује да се отвори краљичин гроб. По речима њеног биографа њено тело је нађено да лежи као у роси. Наша Црква је прославља 12. новембра.

36

svetigora

/ 2

011

/ м

ај -

јун

osvrt

др КСЕНИ

ЈА Кончаревић

...Све је отпочело од крварења из плућа изазваног једним непредвиђеним телесним напором који је за измученог и већ остарелог Достојевског био пре-тежак. Уследили су нови напади болести. Од наглог пуцања артерије писац је изгубио свест. „Када су га освестили“, сећа се Ана Григоријевна Достојевска, „прве речи које ми је упутио биле су: ’Ана, молим те, брзо позови свештеника, желим да се исповедим и причестим.’Премда је доктор почео да га уверава у то да нема ве-лике опасности, ја сам, да бих умирила свога супруга, решила да му испуним жељу. Становали смо у бли-зини Владимирског храма и свештеник кога смо по-звали, отац Димитрије Мегорски, већ за пола сата до-шао је к нама. Фјодор Михајлович је веома спокојно и расположено дочекао баћушку, дуго се исповедао и затим се причестио. Када је свештеник отишао, ушла сам са децом у кабинет да бих честитала Фјодору Михајловичу примање Светих Тајни. Благословио је мене и децу, замолио их да живе у миру и слози, да имају љубав међу собом и да мене воле и штите. От-пустивши децу, Фјодор Михајлович ми се захвалио за срећу коју сам му даривала и замолио ме да му опро-стим ако ме је било чиме ожалостио. Нисам могла да задржим сузе. Фјодор Михајлович почео је да ме теши, говорећи ми благе и нежне речи, захваљивао ми се за срећан живот који је проживео са мном. Остављао ми је децу поручујући да ми верује и да се нада да ћу их увек волети и чувати. Затим ми је упутио речи које би ретко који супруг могао казати својој жени после четрнаест година брачног живота: ’Знај, Ана, увек сам те волео топлом љубављу и ника-да те нисам изневерио, чак ни у мислима.’Неколико пута је шапнуо: ’Позови децу!’ Позвала сам их, муж им је говорио да му приступе, деца су га цели-вала и, пошто је доктор тако наредио, одмах одлази-ла, а Фјодор Михајлович их је пратио тужним погле-дом. На око два сата пред смрт, када су се на његов позив поново окупила сва деца, Фјодор Михајлович је поручио да се у његово име, као завештање, уручи Јеванђеље сину Пеђи1.“

Ф. М. ДОСТОЈЕВСКИ (1821­1881)ЗАТОЧНИК ЉУБАВИ ХРИСТОВЕ (први део)

„Занео си ме љубавном чежњом, Христе, и изменио Својом божанском љубављу“

(Св. Симеон Метафраст)

37

м

ај - јун / 2011 / svetigora

Тог 28. јануара 1881. године пронела се по читавом Петрограду вест о смрти аутора „Јадника“, „Пони-жених и увређених“, „Кротке“, „Злочина и казне“,

„Браће Карамазових“, генијалног писца и мислио-ца рањеног љубављу Христовом и њоме покре-таног током читавог његовог мукотрпног живота.

* * *„У Христа не верујем и не исповедам га као дете. Моја осана прошла је кроз велики огањ сумњи“ – овакво признање може се прочитати у последњој бележници Достојевског2.Није ли у овим речима кључ за разумевање цело-купног наслеђа великог писца? Нема сумње. Овде се јасно указује и на пут који је он прошао у своме животу и на резултат тога пута. Проблем вере за сваког човека јесте најважнији животни изазов. Свако мора носити веру у срцу и уму, у противном у његовом бићу влада неподношљива тескоба и празнина. Међутим, када се чврстина вере сједини са пуноћом Хри-стове истине, добија се духовно богатство које постаје у души човековој извор воде живе која тече у живот вечни (Јн. 4, 14). Изван Православља и изван Јеванђеља Христовог Достојевски се не може појмити. Сваки покушај да се његово стваралаштво објасни са стано-вишта некаквих магловитих „универзалних“ и

„општељудских“ вредности осуђен је на неуспех. Наравно, неке истине могу се извући из наслеђа великог писца и независно од разумевања његове вере, али без те карике која обједињава све нивое његовог стваралаштва осмишљавање било ког проблема у његовом делу остаје и непотпуно и непоуздано.Исидора Секулић, која је уживала глас једног од најбољих познавалац Достојевског код нас, у уводнику мартовског броја „Српског књижевног гласника“ за 1931. годину, посвећеног педесетогодишњици смрти Достојевског, писала је: „Достојевски је врх над врховима. Сур, самотан, тужан, али врх... Врх није са животом, врх је над жи-

вотом. Са Достојевским Словенство није донело у свет ни јасноћу, ни корисност, ни веселост; донело је жеђи мучне и ватрене: жеђ за савршенством, жеђ за остварењем односа између ограничених јединки и идеје Бога; жеђ за сарадњом васељенском човека. Дело Достојевског није литература него је чудо“. И даље: „Одредити Достојевског немогуће је. Покушавали су то многи и највећи, али склизну са превели-ког објекта, остану при делимичности коју могу обухватити и падну и изгубе се у својој расправи о тој делимичности“3. У својим „Импресијама из књижевности“ Бранко Лазаревић, говорећи о стваралаштву Достојевског, констатује: „По Достојевском стваралаштво је предосећање, пророштво и видовитост, а извор му је у самом Богу. Старац Зосима не-престано наглашује да ’Бог ствара мисли’. Те ’Божије мисли’ долазе на свет преко пророка и њихових снова и бунцања. Дух у запаљењу је дух који се највише приближава сржи појава. У сновима, махнитостима и болестима казују његови болесници (Мишкин, Иван Карамазов, Кирилов, Смерђаков, Свидригајлов, Раскољников, Прохарчин, Гољаткин) његове највише мисли по свим питањима.“4 „Пример огромних пла-нова, ’бездани идеја’ и ’гомила тема’ је Достојевски. Он је био у вечитој стваралачкој грозници. Приликом стварања сва питања људска и васељенска рађала су се наједанпут. Од ројева који су излетали из бездана његове природе он је успевао само понеке да ухвати. Страхов прича да је про-сто био опкољен и опсађен множином идеја и тема које су као ројеви светлаца пролазили кроз његову стваралачку camera obscura. Само су извесни делови тог стварања могли да се уобличе.“5 Из изложеног схватања природно израста суд да је дело Достојевског ван домашаја критичке анализе. Овај општи став има код Лазаревића још једну мотивацију: наиме, Достојевски пророчким проповедима „потпуно пре-сеца конац који га још везује за земљу“. И то је, по његовом схватању, најбитнији узрок његове недокучивости. „Попето је све на један други животни план“, – писао је Лазаревић.

– „Понекад су ствари тако измешане, испретуране, испре-сецане да изгледа као да се чита као какав расут слог. Дух и месо су увек у некој врсти побуне. Стога се Достојевском не може прићи са анализом, под анализом све пада. Скоро је сасвим немогуће мерити га европским мерилима и кило-грамима. То је још могуће док се он креће по површинама духа и душе и тела, тамо где је све у врењу или су магла и облачине, где се човек, издижући се из свакидашњег пла-на, губи у планове свечовечанске и метафизичке – обичан људски и овоземаљски аршин није довољан за мерење.“6

И поред скоро једнодушног величања Достојевског као ве-ликог мислиоца, ипак скоро нико у Срба његову мисао није тумачио као заокружен философски систем, већ су углав-ном интерпретирана његова схватања човека и његовог места и значаја у свету, проблем Бога, добра и зла, смисла патње, концепција Европе и Русије, месијанизам руског на-рода и једно посебно питање – однос према Ничеовој мис-ли. Друго, рано је запажена и касније често истицана пове-заност философске, етичке и религиозне мисли у његовом делу. Тако је већ 90-их година XIX века Марко Цар писао:

„Изгледа чисто као да је Достојевски своју философску на-уку и морал својих књига извео правце из оне јеванђељске: ’Благо онима који плачу јер ће бити утјешени‘“7. У студији аве Јустина Поповића „Философија и религија Ф. М. Достојевског“, објављеној у наставцима у часопи-су „Хришћански живот“ током 1922. године, потенцира

1. А. Г. Достоевская, Воспоминания, Москва, 1981, стр. 373.2. Ф. М. Достоевский, Полное собрание сочинений в 30 томах, Т.

27. Ленинград, 1982, стр. 86.3. Исидора Секулић, Неколико речи за увод. - Српски

књижевни гласник, Београд, 1931, књ. 32, стр. 345-346. 4. Бранко Лазаревић, Импресије из књижевности. Београд,

1935, књига 3, стр. 41. 5. Бранко Лазаревић, Импресије из књижевности. Београд,

1935, књига 3, стр. 114.6. Бранко Лазаревић, Импресије из књижевности. Београд,

1935, књига 3, стр. 89.7. Марко Цар, Велики варварин - Летопис, Београд, 1898, књ.

193, стр. 93.8. Јустин Поповић, Достојевски о Европи и Словенству. Бео-

град, 1940, стр. 110-111.9. Јустин Поповић, Достојевски о Европи и Словенству, Бео-

град, 1940, стр. 368. 10. Ф. М. Достоевский, Полное собрание сочинений в 30 томах, Т.

21, Ленинград, 1982, стр. 134.11. М. М. Дунаев, Православие и русская литература, Т. 3, Москва,

1997, стр. 300.12. Ф. М. Достоевский, Полное собрание сочинений в 30 томах, Т.

22, Ленинград, 1982, стр. 48.13. Ф. М. Достоевский, Полное собрание сочинений в 30 томах, Т.

22, Ленинград, 1982, стр. 46-49.14. Ф. М. Достоевский, Полное собрание сочинений в 30 томах, Т.

28, Ленинград, 1982, стр. 172-173.

38

svetigora

/ 2

011

/ м

ај -

јун

се став да борба Достојевског за човекову личност има дубљу мотивацију, а не само трагање за њеном слобо-дом. Достојевски у својим делима трага за суштином чо-века и у „решавању проблема човека је ненадмашан и неподражљив“. Али, он душу људску подвргава својој неупоредивој по дубини психолошкој анализи да би дошао до резултата, јер је човек „смртан без остатка“. Од тога за-виси његово схватање света, јер ако је смртан – онда нема Бога, а ако је бесмртан – има. Концепције по којима је чо-век разум и воља и које воде до човекобога, Достојевски, по схватању аве Јустина, побија у свом стваралаштву. У Раскољникову и Кирилову „доживео је потпун пораз, сас-вим банкротирао човек као воља; а у Ивану Карамазову – човек као разум“. Човек Достојевског је ширина у коју се стичу „све противречности неба и земље“, „у проблем лич-ности се као у жижу стичу сви проблеми, јер је личност по-приште свих супротности“. Али човек Достојевског није центар света. Проблем човека Достојевски је решио, по оцу Јустину Поповићу, смирењем у Богочовеку Христу: „Свире-по мучен тајном човекова бића, Достојевски је кроз своје антихероје покушавао на све могуће начине да је заслади и ублажи... Када су најзад сва људска средства крахирала, када је све људско банкротирало, Достојевски је био при-моран да остави човека и човека-бога и да потражи Бо-гочовека“8. Постављајући питање: има ли решења које би осмислило трагику света и побило разлоге свих буна бо-гобораца, ава Јустин долази до закључка да је Достојевски решење нашао у Христу: „Да, могућан је – изјављује Достојевски, могућан је само један једини одговор. И тај од-говор је пресвети лик Богочовека Христа“. Аутор ће у низу исказа поновити мисао да је Достојевски у Христу видео једину могућност спасења света, да је Христос „једино што Достојевски обожава без резерве“, тврдећи да после апо-стола Павла није било „смелије речи о незаменљивости Христа“ од романа Достојевског. И завршиће своју студију речима: „Достојевски и као пророк и као апостол и као му-ченик и као песник и као философ проповеда једну истину, једну свеистину: Богочовек Христос је највећа драгоценост у свим световима“9.Достојевском је Јеванђеље, по његовом властитом сведочењу, било познато још од најранијег детињства10. Међутим, по промисаоном дејству воље Божије, најдубљи сусрет са овом Књигом Живота вечног и преизобилног Фјодор Михајлович доживеће у тобољској тамници, када му је, на његову молбу, као сужњу, била послата ова књига у вези са којом се касније сећао да је од поновног сусре-та са њом отпочео његов духовни препород11. О томе да се аутентични јеванђељски дух Достојевског дотакао управо у условима док је био у оковима сведочи једна, рекло би се, споредна епизода коју је писац касније исприповедао у причи „Мужик Мареј“ (у „Пишчевом дневнику“ за фебру-ар 1876. године). Ова прича композиционо је саграђена као сећање уоквирено сећањем. У најдубљем концентру тога дела налази се сећање како је, док је био дечак, једном у шуми осетио утисак да му у сусрет иде вук. Пред лицем опасности, дечко је потрчао ка једном сељаку који се ту у близини бавио пољским радовима, и у његовом сећању за-увек је остао осећај неизмерне доброте коју је препознао у благом, покровитељском погледу тога непознатог човека. Тешећи и умирујући преплашено дете, мужик је помињао Спаситељево име и неколико га пута осенио крсним

знамењем, штитећи га тиме и од опасности и од страха. „Не бој се, синко, не дам те вуку“ – рекао је. – „Христос нека ти буде сапутник, иди слобод-но“. „Закрстио ме је руком и сам се прекрстио. По-шао сам, осврћући се уназад скоро на сваких де-сет корака. Тај сусрет догодио се у пољу: других сведока није било, и једино је Бог можда одозго видео каквим је дубоким, просветљеним људским осећањем и каквом суптилном, скоро женственом нежношћу било испуњено срце тог можда и при-митивног и неуког руског сељанина – кмета.“12

То је било једно од сећања које је Достојевском, по његовом признању, помогло да издржи тамничко заточење. Ово сећање дошло му је на ум у моменту када је осетио скоро неиздржив контраст између Светле седмице и мрачне, тескобне атмосфере која га је окруживала на робији: „Био је други дан светлог празника Васкрсења. У ваздуху се осећала топлота, небо је било тако плаво, сунце је високо одскочило, све се купало у светлости, али у души мојој било је веома мрачно. Лутао сам бесциљно по зградама казамата: већ други дан се у тамници празновало. Робијаши нису терани на радове, али је свуда унаоколо било мноштво пијаних, одасвуд су допирале псовке, на сваком кораку отпочињале су свађе, разлегале су се безобразне и гадне пес-ме, затвореници су се картали испод лежајева, не-колико њих лежало је пребијено, на земљи поба-цани ножеви – све то ме је за два дана празника измучило до болести. Ни раније нисам без одврат-ности могао посматрати пијано махнитање, а овде, на овом месту, нарочито. У срцу моме разгорела се злоба... Међутим, када сам сишао са свога лежаја и осврнуо се око себе, одједном сам осетио да на те несрећнике могу гледати сасвим другим очима и да је изненада, неким чудом, из срца мога ишчи-лела свака одвратност и свака злоба. Пошао сам, посматрајући пажљиво свако лице: овај обријани сељак са кажњеничким жиговима утиснутим на лицу, припит - можда је то онај исти Мареј? Та ни-сам могао да се загледам у његово срце!“13

Не судите да вам се не суди – то зна сваки хришћанин. Али како је тешко следити ову запо-вест! Није ли у дане светлог празника Васкрсења Христовог дошло до васкрсења душе Фјодора Михајловича? Није ли управо том приликом Достојевски срцем прихватио испуњавање Хри-стових заповести? У томе се, ван сваке сумње, на-шао кључ за истинско познање народа, познање до којег је писац дошао у годинама сужањства у Сибиру. Без љубави према Христу такво познање не би било могуће. „Колико сам само са робије понео народних типова и карактера! Саживео сам се са њима и зато их, како ми се чини, добро познајем“, – писао је Фјодор Михајлович брату по-четком 1854. године, већ по изласку из казамата. „Како је то чудесан народ! Време проведено на робији за мене није изгубљено. Тада сам познао - ако не Русију, онда зацело руски народ тако добро како га ретко ко познаје.“14

- Наставиће се - 39

м

ај - јун / 2011 / svetigora

razg

ovo

rЕЛ

ЗА Б

ибић

РАЗУМЕТИ СВОЈЕ ГРАНИЦЕ

Пошто велика већина људи религију и психологију доживљава као супротстављене дисциплине, питамо се да ли је заиста у свим

случајевима и свим приликама тако. Постоје ли дакле додирне тачке између религије и психологије, имамо ли право да их тражимо и можемо ли их наћи? Да ли психологија само "копа по површини" приликом објашњавања порекла и природе појединих феномена свакодневног живота и одређених појава за које примећујемо да се одигравају око нас, а за чија тумачења нам не нуди адекватна решења у оквиру својих теоријских претпоставки и закона којима располаже - а до којих су многа позната и призната имена дошла својим дугогодишњим радом и живим, непосредним контактом са људима? Ипак, могуће је сасвим да психологија као једна озбиљна научна дисциплина својим стрпљивим истраживањима, ослушкивањем људи, њихових патњи и проблема временом долази до сазнања која могу послужити свима нама, на добробит душе и тела. О духу нећемо говорити. И не можемо заправо.Професоре Симуновићу, рецие нам нешо о себи, а вас мало ресавимо чиаоцима Свеиоре.Па, немам о себи да кажем нешто нарочито занимљиво. Ево радим овдје неколико деценија, предајем психологију личности, општу психологију и диференцијалну психологију… И, то вам је то.Ге се раили о саа?Радим под овим кровом, испод кога водимо разговор, практично од почетка, нешто сам почињао у Гимназији и наставио овамо на Педагошкој академији, а то вам је било под овим кровом. То је затим био Наставнички, сад је Филозофски факултет, већ дуже времена... Добро је.

О вери и науциПошо се овај разовор вои за јеан верски часоис можа би било занимљиво а нам кажее – смарае ли себе верујућом особом?Не знам зашто би било занимљиво да то кажем. Можда је занимљиво управо то што и не знам да вам одговорим на то питање баш најпотпуније. Нисам око тога баш начисто...Волели бисмо а чујемо како себе оживљавае у ом олеу. Релииозном. А осебно је занимљиво шо се о рофесији сихоло. Религију наравно поштујем. Многи људи су религиозни и имају своје разлоге за то, најчешће су у питању разлози који су им јасни; мада им некада и нису баш јасни. Као кад имате опредељење за политику, некад су људима разлози јасни, некад им се чини да су јасни, а некад им нису уопште јасни; можда и са науком није битно друкчије. Ствари су најчешће поливаленвтне, сложеније су, а некада чак и много сложеније да би се могле дефинисати по

моделу ,,да или не“, односно моделу ,,јесам или нијесам“. Виие, већина аналиички оријенисаних сихоераеуа (који су рисалице школе Карла Гусава Јуна) су верујући љуи. Да оменем само неке о њих, Влаеа Јероић, Велимир Б. Поовић, Пеар Јевремовић... Мени тај податак није познат. Но, ако ви кажете да је тако, онда јесте ваљда тако(смех). А када је ријеч о аналитичкој психологији и К. Г. Јунгу, заиста, та оријентација је више од било које друге у психологији окренута религији. Међутим, као ни било која друга психологија, тако и аналитичка психологија, као што каже родоначелник школе Карл Густав Јунг, у погледу религије мора разумијети своје границе. Она се не може изјашњавати о најважнијим теолошким питањима.Као рецимо о иању а ли Бо осоји или не.Да. Не може се изјашњавати о питању постоји ли Бог или не постоји. Она не може нити да докаже нити да оспори егзистенцију Божију. Међутим, она може да говори о религијском понашању и религијским расположењима људи. При томе та теорија, та школа - аналитичка психологија коју

управо помињемо, шта више говори и о религијској функцији која постоји без изузетка у сваком човјеку! Али, наравно кроз ту религијску функцију не доказује се ни постојање ни непостојање Бога. То није посао психологије. Као што рекосмо, ова дисциплина мора да разумије своје границе. Планирае ли можа увођење ремеа Психолоија релиије на Оељењу? Такав реме, на ример, осоји као изборни на Филозофском факулеу у Беорау. Овдје се није о томе до сада размишљало. Овај одсјек је нов и још увијек је у фази развијања. Почео је прије неколико година и

У другој половини октобра 2010. г. за читаоце часописа Светигора, а на свеопшту корист, уприличен је разговор са професором психологије Милорадом Симуновићем, шефом одсека на Одељењу за психологију Филозофског факултета у Никшићу.

Карл ЈунгКарл Јунг

Сигмунд ФројдСигмунд Фројд

40

svetigora

/ 2

011

/ м

ај -

јун

то је почео на један начин који је требало већ у следећем кораку мало дотјерати и прекомпоновати. Психологија религије је занимљива дисциплина, утолико прије што се у последњих пар деценија у овим крајевима, тј. у овом региону религија изнова пробудила, послије једног дужег периода летаргије. Сад многи људи виде себе као вјернике, многи се осјећају као вјерници. Као што многи људи само мисле за себе да су вјерници, или се праве да су вјерници. Све су то довољни разлози. Све у свему постоји једна популација на коју емпиријска наука као што је психологија треба да усредсреди своју пажњу. Из отприлике сличних разлога било би добро кад бисмо увели и предмет психологија политике. За сада немамо довољно мјеста, али у неким каснијим фазама, надам се да ћемо моћи и то да учинимо. Да, психологија политике, пазите! Политика је толико постала важна, толико смо окружени политиком, толико је ушла у животе, толико се уплела да би било добро да то мало боље разумијемо и у психолошком смислу.Даће Бо а ако буе и за сихолоију релиије.Но, ако бисмо увели предмет психологија религије не бисмо наравно овде изводили Литургију - то не би био наш посао, већ бисмо се бавили тим аспектима на један психолошки начин, језиком и методама своје дисциплине. Боравећи неко време у јеном нашем манасиру о блаослову уховника, имала сам рилику а виим љуе чије се онашање не може објаснии ознаим закониосима на којима очива анашња наука... Имае случајеве е љуи буквално лебе изна земље, или се еси а осеују наљуску снау коју еорица

момака из обезбеђења јева усевају савлааи... Како сихоло о објашњава?Кад помињете лебдење и левитацију... Налазим то у књигама, али ја то не бих знао да вам објасним. Ако знате, објасните ви мени. Бићу вам захвалан.То ћемо осавии еолозима. А и ово је било овољно.

Људи који из гробова угодно миришуЈеино у Православљу осоје моши - земни осаци Божијих уоника које вековима миришу – акле, љуи који су очишћењем

срца олико ривукли Духа Свео а се Он насанио у њиховим мрвим косима. Пазие о! Љуи који из робова уоно миришу... Да се осеимо само, Св. Василије Осрошки је у Госоу уснуо још 1670. о. Како је о моуће? Како наука у чињеницу може а објасни?Тим питањем сте ме довели до једне границе после које ја немам никаквих објашњења. Не бих хтио да измишљам и будем произвољан, то не би било пристојно. Ја то не знам да објасним. И није ми познато ко у психологији може то да објасни. Не знам да ли то може медицина. Питајмо је. Питајте је.

Вера, нада, и љубавШа је оребно анашњем човеку? Вера?Па, неким људима је потребна вјера. Неки мисле да им је потребна вјера. Неки мисле да им није потребна вјера, а некима стварно није ни потребна (смех).У близини смо велике свеиње - манасира Осро. Велики број љуи олази амо како би ронашао мир, уеху у невољи, омоћ... Наају се исцељењима о ушевних и елесних ањи. И обијају их - сама сам била свеок неких о њих! Ша ви као сихоло мислие о оме?Како да кажем, кад људи траже утјеху, они одлазе тамо гдје очекују да ће је наћи и да ће добити оно што желе да добију.

Добро. Али у је она у иању велика вера. Јесте. Некад је у питању велика вјера...А ви мислие а у има и....Па, како да кажем, интересантно је да у протеклих двадесет година људи често посјећују светилишта, док су их у неколико претходних деценија посјећивали много ређе. А Острог јесте једно веома велико и веома познато светилиште. И било је такво и у вријеме када је религија била да кажемо мање видљива и на мањој друштвеној цијени. Било је увијек људи који су

Виктор ФранклВиктор ФранклАлфред АдлерАлфред Адлер

Едуард ШпрангерЕдуард Шпрангер Ерик БернЕрик Берн Ерих ФромЕрих Фром

41

м

ај - јун / 2011 / svetigora

тамо тражили утјеху и не само утјеху. Различити су мотиви који доводе људе у светилишта, јер није свима потребна утјеха.

О правој и привидној религиозностиКакав је зараво релииозан човак? Религиозни човјек је описан унутар теорије као један од неколико типова личности. Поред економског, друштвеног и теоријског имамо естетске и политички оријентисане типове. Еуар Шранер?Јесте. Управо Шпрангер, па то ви знате, то је његова типологија. Дакле, естетски - који се занима за облик и љепоту, па је то и његова доминантна вриједност. Као што је за политички тип доминантна вриједност - моћ. И зато би добро било да имамо психологију политике (смех).А још боље а имамо сихолоију релиије...Да. Постоји и религијски тип за којег је утврђено да се занима за питања смисла живота и јединства увиверзума. И управо би се преко те вриједности могао дефинисати религијски тип, и то онај тип који је аутентично религиозан. Психологија наиме прави разлику између аутентичне (нап. аут. инстринстичне), религиозности и екстринстичне. Дакле овај религијски тип који је описан у поменутој типологији би припадао интристичној религиозности, док би се код оног другог радило о нечем сасвим другом. Код ове друге религиозности људи су више окренути према спољашњим, рецимо према политичким аспектима своје религије, такође њих више занима одлазак у цркву, поштовање обичаја и упражањавање ритуала, него јединство универзума и смисла живота.Ко ових руих се све о заржава на ој сољашњој форми...Да. Неки човјек на примјер може да слави своју крсну славу, али да својим понашањем и животом не потврђује никакве вриједности.Хоћее а кажее а а ако нешо не рожима у оуноси?Па, може тако нешто и да га потпуно прожима. На примјер када је ријеч о политичкој религиозности.Како мислие олиичка релииознос?Познато вам је свакако да постоји политички ислам, као што постоји политичко католичанство, политичко православље, итд.То је уореба релиије у оређене сврхе?Да, о томе говоримо. То је управо екстринстична религиозност – спољашњи тип религиозности. И то је увијек било тако. Истина, у посљедње вријеме се говори како Црква на би смјела да се меша у послове државе. А зашто не би смјела? Држава је исувише озбиљна ствар да би се њоме бавили само државници и политичари. Нешто слично важи и за религију. Као што се и држава мијеша у религију, тако што јој рецимо допусти да функционише или јој пак то право ускрати. Је ли тако? Политика зна напросто да заустави религију, те онда ове практично и нема. Поруше се храмови, настане прогон свештеника и вјерника и тако даље.Или политика опет каже, ајде сад може. Овдје се десило, једне године да је то и речено, ,,сад будите

религиозни, будите православни или католички хришћани, односно будите муслимани и крените једни против других“. И онда народ постане религиозан, на политички, на спољашњи или екстринстичан начин.

Шта је личност?Преајее сихолоију личноси на Филозофском факулеу... Ша је зараво личнос? Најбоље ће бити да парафразирам једног психолога који је такође поставио то питање и рекао да се свакоме чини да зна шта је личност, али да личност не може нико тачно објаснити, тачно је описати и дефинисати. Он то баш тако рече, и онда направи, Бога ми, једну доста интересантну а нећу рећи ни једноставну теорију и тако даде своју дефиницију.То је велика ема у сихолоији личноси – ша је личнос... Воећи еореичари немају аекваан оовор на о иање. Њиховим ефиницијама неосаје нешо, нешо шо чини сушину ојма личноси... Је ли ако? Зависи шта ви тражите, драга колегинице, од дефиниција. Од теорија не треба очекивати да дођу до некакве суштине. Или, како би рекао један филозоф, до ствари по себи. Не. Теорије прилагођавамо другачијим сврхама и циљевима. Помоћу теорија можемо да направимо одређене описе, и формулишемо упутства за прављење психолошких налаза, као и за извођење неких објашњења онда када их је потребно извјести. Уз помоћ теорије можемо подесити неке своје акције, на примјер можемо изводити предвиђања која се тичу тога шта ће се десити под одређеним условима са неком особом у неким ситуацијама, како ће она да функционише у неким ризичним или мање ризичним ситуацијама. Такође, да ли ће моћи да успије у одређеним пословима или у одређеним школским и академским дисциплинама. Теорије дају упутства како се понашање може мијењати онда кад га је потребно мијењати, а некад га је заиста потребно мијењати, рецимо онда када оно квари адаптацију, када људима квари живот, те га тада и треба промјенити. На примјер, ако постоји нека неуроза онда тако нешто треба промијенити. Теорија објашњава шта је тачно ту у питању, како то настаје и даје нам упутства како да се то отклони. Теорије су дакле директивне. Психологија може да помогне и њене теорије које говоре о личности објашњавају шта се то тачно дешава, зашто се то дешава и како то пребродити, и мислим да је то довољно. Иза тога тражити неку суштину... Можете, можете... Али помоћу психолошких теорија тешко да ћете до ње доћи. Психологија је дисциплина која је усмерена на практичне циљеве. То је наука која је у конкуренцији са другим наукама, а већина других наука и јесте окренута практичним циљевима. Чак и оне науке за које на први поглед то не бисте рекли, и оне су окренуте такође практичним циљевима.

Карактер и темпераментНешо о каракеру а кажемо. Ка кажемо каракерна личнос, ша се зараво о им оразумева?Мислим да се у лаичким појмовима подразумијева добар и поуздан човјек, неко ко је поуздан. Онај који може да ти служи као ослонац, који ће држати задату ријеч и неће изневјерити ни у најтежим приликама.Да ли је у иању, можемо ли ако а кажемо - особа која је осила највиши сеен морално развоја?У принципу то би требало да имплицира највиши степен моралног расуђивања и понашања. Могло би тако да се каже.То се обро рекли. Расуђивање.Расуђивање, поимање, морално поимање, то би могло да значи

42

svetigora

/ 2

011

/ м

ај -

јун

то. Међутим, нисмо сви ми на највишем степену моралног расуђивања. Емпиријски нам резултати кажу да, на скали од шест степени помоћу које се мјери ниво моралног расуђивања, гледано од најнижег до највишег, при којем смо код оног познатог моралног императива – ,,не чини ништа другоме што не би хтио да он чини теби“, или ,,чини тако да максима твоје воље може бити закон за све људе“, - елем, емпиријски резултати показују да се већина људи, а то важи за најкултурније земље, налази тек између трећег и четвртог степена, а то је, сложићете се, доста далеко од шестог. У оним мање цивилизованим земљама, већина се налази између другог и трећег степена... Дакле човечанство се не налази у најбољем моралном стању. Почнимо од нас самих... Не може сваки иломирани сихоло а осане сихоераеу. Ша је у оребно?Потребна је прије свега обука. А шта ће се тачно при томе истренирати, обучити и специјализовати посебно је питање, јер постоји више врста психотерапија. Неке од њих траже већи степен емпатије, уживљавања у психичко стање другога. Појединци се у том погледу разликују, па се и психолози разликују по способности за уживљавање. Код неких је та способност већа, а код неких мања, тако да то може бити предност, односно недостатак за поједине психотерапије. За неке технике ова способност није од нарочите важности. У принципу би се могло рећи, да свако ко је прошао одређени број испита може да постане успешан психотерапеут, под условом да пронађе свој облик психотерапије. У свим струкама постоје успјешни и неуспјешни и није свака струка једнако подесна за свакога човјека, па тако ни сваки психотерапеут не може једнако добро упражњавати сваки облик психотерапије. Али кажем, при одређеним условима школовања, пошто је репертоар терапија прилично различит, могао би сваки психолог да пронађе психотерапију у којој ће се најбоље показати. Наравно многе психологе психотерапија уопште не занима и они себе тамо не виде, а онај који себе не види тамо, он и не треба тамо да буде. Јесам ли вам ово замутио?Не, сасвим је јасно. Поребно је исиивање само себе.Испитивање самог себе за неке психотерапије је нужан услов. Сјетићемо се оног старогрчког - ,,спознај себе“. Неке психологије, поготову неке психологије личности и неке клиничке психологије такође су ослоњене на својеврсне технике самоспознаје. Таква је дубинска психологија, као и феноменолошка, у њима је водећа девиза – спознај себе. У њима постоји читав репертоар појмова преко којих се врло софистицирано иде кроз такав процес. На примјер кад Фројд каже, а то је стварно једна теоријски јака фраза ,,где је био ид, (ту) нека буде его“ - он у ствари тиме показује шта треба да се учини да би се ишло путем самоспознаје.Сознаш оно лоше у еби шо се овија...И лоше и добро, како би се комплекси, који евентуално постоје могли држати под контролом, и тако онемогућили да се уплићу у опажање. Опасност неконтролисане пројекције у другог човјека увијек постоји, и кад се то деси онда више немамо слику која се тиче самог клијента.

Нео само ераеуа. Тако је. У таквој слици се испољава лична једначина, са комплексима који припадају стручњаку, психологу: те онда ако неко хоће да буде добар дијагностичар и добар психотерапеут, он би морао да прође кроз пут психотерпијске самоспознаје. Рекло би се да

ће се објективност коју стручњак треба да поседује утолико боље развити, уколико он боље упозна своју субјективност. Ово може да звучи мало парадоксално, али бих рекао да је баш у томе кључ – вежбајући се у субјективности, поправљамо се у објективности.

Једно поређењеОво је оличан уво за слееће иање. Као шо знае у Цркви осоји Свеа Тајна Исовеси. Са, смемо ли а наравимо неко оређење? Она онекле осећа на сихоераијски онос који се формира између ацијена и ераеуа. Разлике осоје и врло су бине. Но, о ћемо осавии еолозима. Иак, оао онос са особом која саучесвује у нашим ањама и сраањима је лекови, ушекорисан. Осећамо а нисмо сами и о омаже, само о сазнање а нисмо осављени. Ту је увек онај руи који може бии окреач окривања убљих сазнања о себи, сосвеним орешкама, заблуама, неосацима.То сте колегинице тако добро казали, да ја ту немам шта нити да додам, нити да одузмем. Ако бих шта додавао, плашим се био бих досадан. Могло би се свакако техничким језиком психологије још нешто казати, али мислим да бих у том случају мање рекао од вас. Која сихоераијска ехника или сихолошка еорија личноси је најриближнија јеванђелском умачењу свеа и човека, равославном исовеању?Поставили сте ми тешко питање. Треба да вам говорим о ономе што недовољно познајем. Ако бисте ми мало помогли и казали на шта тачно мислите у Јеванђељима онда бих вам можда могао рећи шта би са тиме кореспондирало у психологији. А на оно претходно питање бих ипак додао следеће: психологија и религија су прилично различите области.Али моу а оомону јена руој. Тако је. Оне могу да буду у конкуренцији, али могу и да сарађују. Не видим никакве разлоге за њихове међусобне конфликте.Да ли вам је ознао можа ко се о Свеих Оаца у својим раовима највише бавио сихолоијом?Не познајем баш најбоље Свете Оце. Но мислим да нећу погријешити ако поменем Св. Јована Лествичника и његово чувено дело „Лествица“.

- наставиће се -

Милорад СимуновићМилорад Симуновић

Елза БибићЕлза Бибић

43

м

ај - јун / 2011 / svetigora

pu

to

pi

s

„А какав је Скадар на Бојани“ - пита се народ-ни пјесник у нашој чувеној пјесми „Женидба краља Вукашина“ (коју је Вук записао од Стојана

Хајдука 1821, изабравши је између шест варијанти), и даје опис скадарске панораме, који представља најразвијенији опис природе у српској епици: Кад погледаш брду изнад града,/ Све порасле смок-ве и маслине/ И још они грозни виногради;/ Кад погледаш стрмо испод града,/ Ал’ узрасла шени-ца бјелица,/ А око ње зелена ливада,/ Кроз њу тече зелена Бојана,/ По њој плива риба свакојака,/ Кад гођ хоћеш, да је тазе једеш. Стога није чудо што – умјесто на богатство – жену, у овој пјесми, отимач намамљује на љепоту скадарског пејзажа. Смјештен у медитеранском амбијенту низије и пи-томине, древни град Скадар је један од најљепших градова у региону. У то се увјерило и неколико про-фесора Цетињске богословије, који су – на челу са ректором, оцем Гојком Перовићем – у мају мјесецу 2010. г. боравили у овом граду на позив свог коле-ге професора Аполона Мишченка, рођеног Скадра-нина, чија породица тамо живи. Отац професора Аполона, господин Алексеј Мишченко, рођен је у Подгорици између два свјетска рата као дијете ру-ских емиграната који су након бољшевичког кому-нистичког преврата нашли уточиште у Краљевини Југославији, а 1944. са породицом је доспио у Ска-дар гдје и данас живи. Био је најактивнији покретач обнове црквеног живота у Албанији почетком деве-десетих година прошлог вијека. Предсједник је Пра-вославног словенског друштва „Свети Јован Влади-мир“ у Албанији. Господин Алексеј изванредно познаје трагове српског присуства у Скадру; детаљно зна гдје су биле српске православне цркве, стара (а сада пору-шена) гробља, древне куле, остаци старих српских насеобина. Истовремено нам указује на бројне то-пониме српског поријекла који свједоче да је овај

бајколики крај од давнина био настањен Србима (Копљик, од ријечи копље, Штој, од ријечи стој, итд.). По неким историча-рима, Скадар је био српска престоница више од пет вјекова

– од 490. до 1181. године. Такве тезе кореспондирају са на-родним предањем, исказаним у познатој пјесми Старца Раш-ка „Зидање Скадра“, која и само оснивање града приписује српској властели. После срдачног дочека и топле добродошлице у дому по-родице Мишченко, кренули смо у обилазак града и околи-не. Најприје смо посјетили православну цркву у центру гра-да посвећену Рођењу Господа Исуса Христа, саграђену након пада комунистичког режима у Албанији 1991. Сматра се да у Скадру и околини живи око 4000 православних, од чега пре-ко 2000 Срба. До 1991. највише Срба је живјело у селу Враки, надомак Скадра, али је те године – после отварања албанско-југословенског граничног прелаза Божај, преко 1500 Срба из овог села, али из других насеља скадарске регије, прешло у Југославију (углавном у Црну Гору и Метохију). У Враки су оста-ли само малобројни Срби који се данас окупљају око нове цркве Свете Тројице, саграђене прије пет година, гдје о вели-ким празницима долазе да служе свештеници Митрополије црногорско-приморске. За вријеме режима Енвера Хоџе, а и касније, све до 1991, Срби-ма је било забрањено да говоре својим језиком чак и у кућама, а морали су да носе албанска имена и презимена. Данас им је омогућено да користе своја имена и презимена. У Скадру су 2009. године по први пут организовани Светосавски дани. Прије три године, уз подршку Министарства за дијаспору Ре-публике Србије и Митрополије црногорско-приморске, поче-ла је да ради школа српског језика у три групе, коју похађају особе различитих узраста. Српско-црногорско удружење „Розафа-Морача’“, уз помоћ поменутог министарства, отвори-ло је и културно-информативни и економски центар у Скадру. Пролазећи кроз центар града, на скверу смо угледали прелијепо здање на коме пише Театар Миђени. Ријеч је о згради позоришта које носи име по српском пјеснику Мило-шу Николићу (1911-1938), кога Албанци присвајају и сматрају највећим албанским пјесником, а највећу књижевну награ-

мр

БУД

ИМ

ИР

Але

ксић

У ПОС�ЕТИ СТАРО�СРПСКО� ПРЕСТОНИЦИ

тврђава Розафа

44

svetigora

/ 2

011

/ м

ај -

јун

ду Албаније назвали су његовим именом. Овај рано преми-нули пјесник рођен је у Скадру, гдје је завршио четири раз-реда Српске основне школе. Два разреда гимназије похађао је у Бару, гдје је живјела његова сестра Ленка Јовановић, а трећи и четврти разред трговачке школе (која је имала ранг ниже гимназије) завршио је у Битољу. У Битољу је потом завршио и богословију, након чега се вратио у Скадар (1932), покушавајући да се запосли у Српској основној школи, коју су управо тада албанске власти затвориле. Скрхан болешћу (умро је од запаљења плућа у једном санаторијуму код То-рина), немаштином и тешким положајем српског народа у Албанији, почео је да пише меланхоличне и социјалне пјесме. Псеудоним Миђени добио је издвајањем два почетна слога од свог имена – Милош, очевог имена – Ђерђ, односно Ђорђе, и презимена – Николић. Мајка му је била Софија, рођена Кокошевић из Куча. Дјед Никола, по коме је добио име, по-гинуо је као добровољац у Херцеговачком устанку 1876. Не-посредно пред смрт, Миђени је објавио књигу пјесама, коју је режим краља Зогуа забранио. Књижевну славу и пјесничку рехабилитацију добио је после Другог свјетског рата, мада су неки албански интелектуалци тражили да се као Србин изба-ци из школске лектире. Превагнуло је мишљење да се про-гласи највећим албанским пјесником, па је и позориште у Скадру названо његовим именом. Али, ако знамо да Албанци проглашавају Милоша Обилића албанским јунаком, онда не чуди ни њихово присвајање пјесника Милоша Николића. Након обиласка православне цркве у граду, отишли смо на скадарску тврђаву и одмах после улаза на једном зиду јасно видјели бијелу површину за коју предање каже да је управо ту капало млијеко младе Гојковице, узидане у ову грађевину, како би она, у складу са прастарим вјеровањем, могла бити подигнута. У духу великоалбанске националистичке пропа-ганде и безобзирног присвајања српског духовног и култур-ног наслеђа, млада Гојковица је преименована у Розафу, а „три брата, три Мрњавчевића“ из српске народне пјесме (од којих су двојица – Вукашин и Угљеша, историјске личности) прика-зани су као албански јунаци. Том причом, односно плагијатом наше чувене пјесме, почињу вишејезичне брошуре које се продају туристима. Са скадарске тврђаве пружа се величанствен поглед на про-страно поље Велепоље, бајковиту зелену површину гдје се састају три ријеке: Дрим, Кир и Бојана. Кад се погледа ова Божија љепота, бива јасније зашто су се о њу отимале многе државе, и зашто велике силе нијесу дозволиле да овај град припадне српском народу 1912. године, иако је историјски и етнички вјековима био српски град. Наиме, од 1043. био је престоница српских владара из Зете, а од 1185. налазио се у

јединственој српској држави Немањића. После смрти цара Душана (1355), који је у Скадру имао свој двор, градом су управљали Балшићи, а 1392-96 кратко су га држали Турци, да би потом припао Млетачкој репу-блици. Турци су га освојили од Млечана тек 1479. и од тада је био сједиште Скадарског санџака. У Првом бал-канском рату заузела га је црногорска војска 24. априла 1913, али је под притиском великих сила које су одлучи-ле да Скадар припадне новој држави Албанији, морала да га напусти 14. маја 1913. Црна Гора је још једном за-узела Скадар – у Првом свјетском рату, 28. јуна 1915, и задржала га све до своје капитулације 21. јануара 1916. Током повлачења српске војске преко Албаније (1915-16), у Скадру је била база за њен прихват и исхрану. Кратко вријеме, од 23. јануара 1916, у њему је борави-ла Српска влада и Врховна команда, а после њиховог повлачења, град су заузеле аустроугарске трупе. При пробоју Солунског фронта, Скадар је заузела српска војска 30. октобра 1918, али је убрзо била принуђена да га преда француским снагама, које су га 1919. вратиле Албанији. На тврђави се налазе остаци цркве Светог архиђакона Стефана, коју је 1289. на темељима старије православне цркве подигла краљица Јелена Анжујска, поријеклом Францускиња, жена српског краља Уроша Првог. Она је, послије смрти свога мужа, добила од сина Стефана Драгутина области у Зети и Приморју (па и Скадар), и као ревносна хришћанка старала се о црквама и мана-стирима, не само у својој области, него и изван ње. Зато је и до данас у народу очувана успомена на њу као на

„свету краљицу“. Када су 1396. заузели Скадар, Млеча-ни су православну цркву Светог Стефана претворили у католичку цркву, а након турског освајања града 1479, Турци су је претворили у џамију.Годину дана након што је обновила цркву „Светог Сте-фана у Скадру (1290), краљица Јелена Анжујска је обно-вила и манастир Светог Сергија и Вакха, који се налази 6 километара јужно од Скадра, низ ријеку Бојану (у лите-ратури познат као „Свети Срђ на Бојани“). Овај манастир је био једна од најљепших средњовјековних грађевина на српском Приморју. Нераскидиво је везан за историју прве српске краљевске династије – Војислављевића. Према „Љетопису попа Дукљанина“ у овом манасти-ру је сахрањен краљ Михаило Војислављевић, син ро-доначелника династије Стефана Војислава, а затим и његов син Бодин. После Бодинове смрти, његова жена Јаквинта отровала је свог дјевера Владимира, који је

Скадар на Бојани

45

м

ај - јун / 2011 / svetigora

Испред цркве Рођења Господњег

Олтарски дио цркве Светог архиђакона Стефана

Код породице Мишченко

Ресторан са погледом на брдо Тарабош

сахрањен у том манастиру. Дру-гог дјевера, краља Доброслава Другог, је ослијепила и отјерала у манастир Св. Срђа, гдје је још дуго живио, а послије смрти у том је манастиру и сахрањен. Поп Дукљанин најзад каже да је ту сахрањен и краљ Градих-на, а можда и још неко из ове династије, али их не спомиње. Све ове чињенице говоре у при-лог претпоставци да је краљ Бо-дин, сам или заједно са својим оцем Михаилом, основао или бар обновио стари манастир, и посветио га Светом Сергију и Вакху. Четири године послије смрти краљице Јелене Анжујске, њен други син – српски краљ Милу-тин такође је обновио манастир Светог Срђа на Бојани (1318), о чему је свједочио све донедавно сачувани натпис изнад манастир-ских врата. Иако је био напуштен, манастир је био очуван све до краја 19. вијека, а о њему је писао 1880. руски конзул у Скадру Иван Јастребов у свом раду „О право-славним српским старим и но-вим црквама у старој Зети“.Док смо сједјели у ресторану ис-под брда Тарабоша, на коме је преко 10 хиљада наших предака оставило своје кости освајајући овај град у Првом балканском рату, са пијететом смо се сјећали њиховог подвига (који је трајао два и по мјесеца), а нарочито добровољног жртвовања 600 старих ветерана, предвођених Павлом Пламенцем, који су са голим мачевима ускакали у тур-ске ровове и сјекли се с Турци-ма. Тако је овај „батаљон смрти“ (од њих 600, вратило се све-га неколико десетина) успио да изврши задатак, односно да припремљене бомбе поставе уз бодљикаву жицу на турским рововима. На тај начин је за-узет Тарабош, а они ушли у ле-генду и поезију: Кроз вјекове Кир ће причат’/ Њину борбу, тешке дане/ А гусле ће уздизати/ Њину храброст и мегдане. И, заиста: Док Бојана равним пољем тече,/ Памтиће се тарабошке сјече. По доласку у Црну Гору закључили смо да свако ко једном посјети Скадар – враћа се с најљепшим успоменама.

46

svetigora

/ 2

011

/ м

ај -

јун

ЈОВАН

Б. Маркуш

ДЕВЕДЕСЕТОГОДИШЊИЦАУПОКОЈЕЊА КРАЉА НИКОЛЕ

jubi

lej

Краљ Никола, краљица Милена и принцезе Вјера и Ксенија.

емни остаци краљевске породице пренесени су у Отаџбину 30. септембра 1989. године. Уз највише државне почасти и чинодејствовање архијереја

Православне Српске Цркве краљ Никола I и краљица Милена су сахрањени 1. октобра 1989. године на Цетињу, у цркви Рођења Пресвете Богородице, на Ћипуру. Принцезе Вјера и Ксенија, вјерни пратио-ци својих родитеља, сахрањене су сјутрадан 2. ок-тобра 1989. године, уз чинодејствовање свештени-ка Православне Српске и Руске Цркве, на Дворском гробљу пред Цетињским манастиром, поред рано упокојених сестара Софије и Марије.По сли је ве ли чан стве не са хра не на Це ти њу, на којој је присуствовало према процјенама надлежних служ-би близу 200.000 људи из Црне Горе, Србије и БиХ, по ја ви ли су се ра зни манипу лан ти ко ји су овај све ти чин по че ли да ко ри сте за по ли тич ке и дру ге лич не про мо ци је не пре за ју ћи од гру бих исто риј ских фал-си фи ка та ка да је у пи та њу лич ност кра ља Цр не Го ре. Од тих истих, као и од државних медија који су бе-сомучно злоупотребљавали личност краља Николе свих ових година за постизање политичких циљева, поводом 90 година од упокојења није се појавио ни један једини редак у штампи или било какав прилог на електронским медијима о личности у коју су се ,,клели“ све до разбијања заједничке државе Србије и Црне Горе 2006. године. Да није било помена који Митрополија црногорско-приморска сваке године првог марта даје краљу Црне Горе, овај јубилеј би остао незабиљежен. Краљ Ни ко ла I је био сед ми и по сљед њи вла дар из све то род не ло зе Пе тро ви ћ Његош. У цјелокуп ној исто ри ји Цр не Го ре књаз-краљ Ни ко ла I не сум њи-во при па да ње ним нај зна чај ни јим лич но сти ма. Краљ Ни ко ла I је био не са мо вла дар, по знат и при знат у Евро пи, не го ју нак, пјесник и му драц ме ђу европ-ским вла да ри ма. Цр ној Го ри је до нио не за ви сност, ве ли ки међународ ни углед и био је је дан од нај зна-чај ни јих но си ла ца све срп ске иде је сво га времена. За ври је ме ње го ве ду го го ди шње вла да ви не др жав на те ри то ри ја Цр не Го ре се ско ро учетворостручи ла уз ла ко ви дљи ви ду хов ни, кул тур ни и со ци јал ни пре по-род др жа ве и на ро да. Краљ Ни ко ла I је био чо вјек ду бо ке хри шћан ске вје-ре, оста ју ћи до кра ја вје ран пра во сла вљу и пре дач-ким све ти ња ма. У својим мемоарима, гдје пише о свом боравку током школовања у Трсту, гдје је ре-довно посјећивао храм Светог Спиридона, наводи следеће:,,Ја сам силно наклоњен цркви. Моја је жеља била да постанем калуђер. Како сам ја раније ревностан био при сваком богослужењу у Св. Спиридону, тако

је на мене утицало црквено пјеније, сва служба и обреди. Ја сам често пута плакао у црквама од некога усхићења и милине; често сам у цркву сам улазио, па како сам био ве-лики љубитељ цвијећа мном његованог, да који стручак по-ложим пред иконом Мајке Божје и Св. Спиридона. Што ме је цркви вукло, не знавах; да ли љубав к Богу и жеља за мирним, срећним, вјечним животом, да ли страх од пакла, гријеха, врага и вјечнијех мука? Што је преовлађивало не знам, али љубав сам страсну имао за цркву и службу Божју, а особито вечерњу, и вријеме ми је вазда у храму Божјем брзо прола-зило. До потоњега сам мога дјетињства остао при мисли да будем калуђер“.Кра љев жи вот ни пут је био тр но вит, јoш те жи, ско ро тра ги-чан, крај у ту ђи ни. У ства ри, ње гов ово зе маљ ски крај је от-по чео ње го вим од ла ском из Цр не Го ре 1916. го ди не, иако су ље ка ри службе но кон ста то ва ли ње го ву смрт 1. мар та 1921. го ди не. Кра љу Ни ко ли I, као и вла ди ци Раду-Ње го шу би ла је су ђе на при вре ме на са хра на, ко сти су им пре ме та ли и се ли-ли, скр на ви ли гроб ни це, а пра ху њи хо вом и за вјет ној ми сли не да ли ми ра. Из ба чен је из чи тан ки, про тје ри ван из но ви на, за бра њи ван у исто риј ској и по ли тич кој ли те ра ту ри.

Првог марта 2011. навршило се 90 година од упокојења краља Николе Петровића Његоша. Рођен је на Његушима 25. септембра 1841, а упокојио се 1. марта 1921. године у Кап д’ Антибу у Француској. Привреме-но је био сахрањен у руској цркви у италијанском граду Сан Рему, у чијој су крпти његови земни остаци по-чивали све до 1989. године. Падом врха комунистичке власти у Црној Гори 1989. године, краљев аманет да буде сахрањен у Отаџбини, према прописима Православне Цркве, је испуњен послије 68 година.

47

м

ај - јун / 2011 / svetigora

Служба у Цетињском манастиру

Спре ча ва ње кра ље вог по врат ка у Отаџ би ну је био опи пљив знак по мра че-но сти два де се тог вијека на на шим про сто ри ма. По сљед ње за вје шта ње и во ља оду вјек су би ли вр хов ни за кон за сва ко по ко ље ње. Га же ње те во ље ука за ло је на крат ко ви ду па мет и сље пач ко јед но у мље. Огреше ње у од но су на јед но све то за вје шта ње и са мог за вје шта о ца је био гри јех и у од но су на до сто јан ство на ро да и ње го ва исто риј ска зна ме ња. То је био гри јех про тив прав де јер је предста вљао не прав ду пре ма јед ној епо хи и љу ди ма те епо-хе; али ни шта ма њи пре ма генерација ма ко је су по сли је њих до шле, јер им је оста вље на у на сле ђе отров на ја бу ка раз до ра и пла ћа ње дан ка не чи јим бес па ме ти ма. Ши ре ње то бо жњих стра хо ва, из ми шља ње вје шти ца, про из-вод ња не при ја те ља, па то ло ги ја по доб но сти, ства ра ње кул та лич но сти, иг-но ри са ње во ље на ро да, сва та ан ти и сто ри ја, пла ши ла се и та кве ма лен ко-сти као што је пренос земних остатака и са хра на дав но умр лог цр но гор ског вла да ра, краљице Милене и принцеза Вјере и Ксеније. Краљ је био не по до-бан, а по доб не су би ле удво ри це. Они ни је су вла да ли жи ви ма већ и мртвима. За њих је би ла исто ри ја са мо оно што они чи не. Ово су би ли зна ци рас цје-па соп стве не сви је сти и уни же ња на исто риј ском рас пе ћу. Три јумф ла жних ври јед но сти над ду бљом исти ном са мог по сто ја ња у сло бо ди и за сло бо-ду, као и над сми слом чо вје ка, про из вео је ври је ме ко је је би ло про тив но и исто ри ји и здра вом ра зу му.Ако су не људ ска за бра на и за бо рав би ли ри је ка смр ти, он да су по ку шај и пам ће ње оних ко ји су за хтје ва ли кра љев по вра так у Отаџ би ну пред ста вља-ли вре ло жи во та. На кра ју се схва ти ло да дрво не мо же да ра сте у јед ној зе-мљи, а да ли шће ве не у дру гој. По вра так кра ља у Отаџ би ну је био са мо ко-рак у на ма и пред на шом сви је шћу, на пу ту очи шће ња и про свје тље ња од једноумља и мра ка, а нас са мих од сра ма и сти да пред бу ду ћим по ко ље њи-ма. Краљ и ње го ва сјен као два бли зан ца пра ти ли су нас ско ро чи тав два де-се ти ви јек, а данас ни је те шко уочи ти да је Ни ко ла I оби ље жио епо ху за ду же не го они ко ји су је за кра ће ври је ме упро па сти ли.Као из ра зи то ре ли ги о зан чо вјек, краљ Ни ко ла је до бро знао да ни јед на му-дрост ни је по треб ни ја чо вје ку од по зна ва ња Бож јег за ко на. По пут сво јих пре да ка тра жио је рје ше ња у оно ме што је ван вре ме но, не про ла зно и бес-ко нач но. Же ле ћи да и он сли је ди тра ди ци ју при вр же но сти вје ри и цр кви, у тестаменту оста вља у ама нет си ну да бу де ап со лут но одан сво јој вје ри и да по ка зу је што че шће ви дљи ве зна ке те ода но сти. Ова кав за хтјев је са свим ло ги чан ако се има у ви ду да је краљ Ни ко ла био један од нај ве ћих за ду жби-нара у исто ри ји Цр не Го ре и да је до бро знао уло гу хра мо ва као мје ста са би-ра ња у ду хов ном пре по ро ду на ро да. Тестамент је, практично, само порука наследницима, нека врста есеја препуног финих мисли о етици и политици. Суштина је да краљ није желео ни освету, ни свађу, ни инат, ни прегањања око имовине, већ је савјетовао потомке да праштају и попуштају. Кра љев те ста-мент је и сво је вр сни акт ми ло ср ђа гдје до ла зи до из ра жа ја дух пра во сла вља

у тра же њу опро шта ја за дру ге и се бе, свје стан да је по ка ја ње и испа шта ње због учи ње ног гри је ха је ди ни на чин спа се ња у бу ду ћем жи во ту. Не же ле-ћи да ништа пре пу сти слу чај но сти ма бу ду ћих вре ме на, Бо гу вјер ни краљ оста вља у ама нет пре нос и са хра ну у Отаџ би ну пре ма про пи си ма на ше Цр-кве, што је на сву сре ћу и за хва љу ју ћи Руској и Српској Православној Цркви и Митрополији црногорско-приморској и ис по што ва но. На Све тој Ар хи је реј ској Ли тур ги ји пред Це тињ ским ма на сти ром при го-дом са хра не кра ља Нико ле I Пе тро ви-ћа Ње го ша и кра љи це Ми ле не бе сје-дио је вла ди ка др Ам фи ло хи је Ра до ви ћ, и том приликом рекао и следеће:,,Вје ран ду ху сво јих пре да ка, спре ман на жр тву за Цр ну Го ру и цио срп ски на-род, краљ Ни ко ла пје ва у јед ној од сво-јих пје са ма:

’Ах, у дио на ма па деЗа род рват спрам крв ни ка,А на че ло, мје сто кру не,Но сит вје нац му че ни ка’.

У овим ри је чи ма са же та је ње го ва суд-би на као и суд би на ње го вог на ро да. За и ста му је кру на би ла оп то че на мно-го ви ше тр њем не го цви је ћем. Тр но вит му је био жи вот ни пут, још трновитији ње гов крај у ту ђи ни. Но, био је он чо-вјек ду бо ке хри шћан ске вје ре, као и сви његови прет ход ни ци. Оста ле су кла сич не ње го ве ри је чи, ко ји ма из ра-жа ва сво ју вје ру у бе смрт но људ ско до-сто јан ство:

’Ко би сум њо у ви ђе лоКод оба два здра ва ока.Од жи во та бе смрт но гаОд ре кла се са мо сто ка’.

Вје ран Пра во сла вљу и пре дач ким све-ти ња ма, Краљ је пје вао сво јим Ње гу-ши ма и Це ти ња ни ма, на ла зе ћи у пје-сми из вор сна ге и за се бе са мог:

’Вје ра, пје сма и сло бо даСвје ти ла су на ша би лаОд кад нам се под Лов ће номЛо за стра шна под њи ви ла.Сва зна ме ња ис под Ша реСва зна ме ња и све ти њеСку пље на су под Лов ће ном,Ме ђу на ма, на Це ти ње’.

Краљ Ни ко ла је био чу вар кру не Све-то га Сте фа на Де чан ског и је дан од но-си ла ца иде је Немањи ћа (то и је су она ’зна ме ња и све ти ње ис под Ша ре’), на-дах њи ван њо ме у сво јим ослободи-лач ким по ду хва ти ма про шлог и овог ви је ка. Био је до кра ја жи во та по но сан на то што је од ру ског ца ра до био са-48

svetigora

/ 2

011

/ м

ај -

јун

др ДАЛ

ИБО

Р Пет

ровићдр Д

АЛИ

БОР П

етровић

pravoslavne svet

iwe

Женски манастир у селу Дивјејево, Нижњегородска област, посвећен Светој Тројици јесте један од најпоштованијих ма-

настира у Руској Православној Цркви. Познат је још и под именом Серафимо-дивјејевски мана-стир због његових нераскидивих веза са Саров-ским манастиром.

Стари изглед Серафимо-дивјејевскогманастираСаровски манастир је од Дивјејева био удаљен тек нешто више од тринаест километара1. Постриже-ник Саровског манастира, Свети Серафим Саров-ски, је Дивјејевској монашкој заједници пружао огромну духовну подршку и молитвену помоћ. Његове мошти се послије обнове манастирског живота од почетка деведесетих година прошлог вијека налазе у цркви Свете Тројице2. Дивјејевски манастир своју посебност и поштовање међу вјерницима Руске Цркве захваљује и његовом назначењу као четвртог „удјела“ посвећеног по-себном старању Свете Дјеве Марије3. То је свака-ко најважнија чињеница која говори у корист из-узетног поклоничког поштовања великог броја вјерника, као и веома брзог обнављања сестрин-ства самог манастира4.Оснивање мнастира везује се за Кијево-печерску лавру, односно за његову женску „подружницу“ Кијево-флоровски манастир. Око 1758. године у Кијев је дошла богата и млада удовица рјазанског велепосједника Агата Семјонова Мељгунова. У Кијево-флоровском манастиру Агата је при-мила монашки постриг под именом Александра. Тамо се, под руководством лавринских стараца, подвизавала све до 1760. године. Тада јој се по-сле дугог молитвеног бденија јавила сама Света Дјева Марија са жељом да иде на сјевер Русије како би обишла многе манастире и она, Света Дјева Марија, ће јој показати мјесто које ће бити под њеним посебним старањем и заштитом. Послије дужег путовања по сјеверним крајевима, монахиња Александра је застала у селу Дивјејеву поред западног зида дрвене сеоске цркве да мало предахне. Управо у том тренутку опет јој се јавила Пресвета Богородица са ријечима: „Ево, то је баш то мјесто које сам ти наредила да тра-жиш по сјеверу Русије“. На том мјесту, на коме је њеним заузимањем и уз помоћ Саровског ма-настира никнуо је чувени манастир у којем ће и монахиња Александра наћи мјесто свог покоја. Првобитно по препоруци саровских стараца, мати Александра се није населила у Дивјејеву, него у оближњем селу Осиновка, али је по смрти своје кћерке јединице, продала сву своју имовину и трајно се настанила у Дивјејеву. На почетку је у Дивјејеву направила дрвену цркву, али је у пери-

Уношење ковчега са земним остацимакраља и краљице у цркву на Ћипуру.

свето­тројични женскисерафимо­дивјејевскиманастир

бљу Св. кра ља Ми лу ти на. Ево је, за јед но с њим, по но во на Це-ти њу!Био је и но си лац, по пут ње го вог пре тка Пе тра II Пе тро ви ћа Ње го ша, ве ли ке и све те ко сов ске ми сли. Оне ми сли и иде је ко ја та ко ђе ње гу је жр тве ну љу бав као мје ру људ ског до сто-јан ства. Ње но основ но на че ло гла си: ’Зе маљ ско је за ма ле на цар ство, а не бе ско увијек и до вије ка’.За то ни је ни ма ло слу чај но, што је краљ Ни ко ла, по ред по зна те хим не ’Она мо, ’на мо’ (у ко јој пје ва о При зре ну и Де ча ни ма као ’ста ри ни ми лој’ ко јој ће ’доћ’) пје ва ју ћи о Цр ној Го ри и њеном од но су пре ма срп ском Ко со ву, за пи сао:

’Ко со во је тво је го реНа се ли ло ју на ци ма,Ра ње ни јем и слав ни јемПре жи вје лим оста ци ма.У њи ма је ков чег остаЛа за ре вих ама не таИ сло бо де за вје шта ји…’

Ето, то ме и та кво ме кра љу Ни ко ли, ми да нас и ов дје ода је мо по шту: да нас, кад се ис пу ња ва њего во пред смрт но за вје шта-ње и по сљед ња же ља. Рат ни ви хор и но во ври је ме, са сво јим потреба ма и за хтје ви ма, од ни је ли су овог, Бо гу и ро ду вјер-ног стар ца, да у ту ђи ни, оја ђен и збуњен, али пун на де у вјеч ну прав ду Бо жи ју, пре би ра сво је по сљед ње ово зе маљ ске да не.Ми да нас и ов дје на Це ти њу, пред Бо гом и исто ри јом оду жу је-мо дуг пре ма кра љу Ни ко ли, госпо да ру Цр не Го ре и Бр да. Да-нас се вра ћа ју ње го ви зем ни оста ци и зем ни оста ци ње го ве чести те кра љи це Ми ле не, као и њи хо ве дје це – Вје ре и Ксе ни-је, њи хо вом Це ти њу, да им ов дје, ’гдје је зр но кли цом за мет ну-ло’, ту ’на ђе и по чин ка’.Мо ли мо се Го спо ду, да упо ко ји ду ше њи хо ве у мје сту сви је-тлом, гдје не ма ту ге и уз ди са ња! А зе мља ко ју су љу би ли, и за ко ју су се, пре ма сво јим мо ћи ма, жр тво ва ли, не ка им бу де бла-га и ла ка! Амин!“На крају овог кратког подсјећања, није нескромно ако истак-нем да сам шест го ди на при је конач ног по врат ка кра ља Ни-ко ле I у Отаџ би ну не по сред но по чео да се ба вим оства ре њем краљевог аманета, као пред сјед ник Из вр шног од бо ра Скуп-шти не оп шти не Це ти ње, а по том као пред сјед ник гра да Це-ти ња. У ври је ме за вр шног чи на пре но са и са хра не био сам пред сјед ник Ор га ни за ци о ног од бо ра на Це ти њу, чи ја је еки-па осми сли ла чи тав це ре мо ни јал и на ко ју је пао ве ли ки дио ре а ли за ци је овог све тог чи на. Све ово ме је обавезивало да поводом деведесетогодишњице упокојења краља Николе подсјетим на његово дјело. 49

м

ај - јун / 2011 / svetigora

оду 1773-1780 захваљујући њеном труду, по благосло-ву Свете Дјеве Марије, саграђена и камена Казањска црква са припратама посвећеним Светом Николи и Светом архиђакону Стефану.5

Веома брзо се о подвигу мати Александре прочуло по околним мјестима тако да је новоосновани мана-стир почео добијати и значајне материјалне покло-не од побожних људи. Локална земљопосједница, госпођа Жданова, 1788. године поклонила је дио земље од свог личног насљедства на којем је мати Александра направила три манастирска конака, а који су били ограђени манастирским зидом. У овој монашкој заједници сестре су се подвизавале по строгом Саровском уставу, а духовник те заједнице у почетку је био саровски монах отац Пахомије. Сестре су проводиле свој монашки живот у посту, молитви, шивењу и везу. Оснивач манастира, мати Александра, разбољела се 1789. године и по сопственој жељи по-стрижена је у велику схиму. После неколико дана од тог чина она је од Господа добила предсказање о својој брзој земној кончини. Због тога је од саровских стараца који су се ту затек-ли на пропутовању за Саровски манастир тражила да се брину о манастиру. По приједлогу јеромонаха Пахомија, мати Александра је посебно умолила тада младога јерођакона, а касније чувеног духовника и великог молитвеника Руске земље, оца Серафима да се брине о манастиру „онако како сама Царица Небес-ка пожели да га упути“. Мати Александра се преставила у Господу 13/26 јуна 1789. године. Послије њене сахране отац Серафим је отишао пјешке за Саров и никада више није ушао у простор познатији као

„Казањска“ заједница, иако се увијек са посебним трудом бринуо о ду-ховним потребама Дивјејевске општине. Када је 1793. године руко-положен за јеромонаха, преподобни Серафим Са-ровски се удаљио из мана-стира и отишао у околне Саровске шуме у којима је проводио свој посебни под-

виг у даноноћном посту и молитви. Његово смирење покази-вало се и у чињеници да је своје ноћно молитвословље про-водио на једном великом камену који се налазио на пола пута између његове отшелничке келије и Саровског манастира. Тамо се предавао и подвигу ћутања и заточништва током три-десет година. Наравно да такав подвижник није могао остати непознат у предјелима који су вапили за једним таквим стар-цем и духовником, па је тако и Свети Серафим био посјећиван од људи жељних његових духовних поука и духовног лијека. Послије тридесет година таквог подвига Свети Серафим „из-лази“ у свијет и почиње интензивније да служи људима. Тако је 25. новембра 1825. године имао виђење Свете Дјеве Марије која је од њега тражила да у непосредној близини тадашњег Дивјејевског манастира основаног од мати Александре устроји посебну Дивјејевску општину са посебним монаш-ким уставом који ће се у великој мјери разликовати од тада важећег устава у дотадашњој Казањској општини Дивјејева. Отац Серафим је молио тадашњу игуманију Дивјејева Ксенију Михајловну Кочеулову да „ублажи“ тежину монашког пра-вила које је тада важило у Дивјејеву, али се она са тим пред-логом оца Серафима није сложила6. Због тога је Свети Сера-фим по налогу Свете Дјеве Марије узео из Казањске општине Дивјејева осам монахиња, које је по његовом свједочанству изабрала сама Богородица и у непосредној близини Казањске цркве насупрот њеног олтара започео градњу по-себне монашке заједнице Дивјејева, такозване „Млинске“. Та-кав назив добила је због изградње вјетрењаче, по благослову Светог Серафима и по указању Пресвете Богородице, а која је доминирала тим простором. Вјетрењача-млин била је запо-чета 9/22 децембра 1826. године.

Новоснована заједница имала је одређених спец-ифичности и битних разлика у односу на

постојећу Казањску. Оне су се одно-силе на начин примања искуше-

ница у манастир, односно са-мих монахиња. У овом случају

у искушеништво или мо-наштво примане су само дјевојке које се нису ни-када удавале, за разли-ку од старе Казањске оп-штине која је у то вријеме била већ увелико позна-

Свето-тројични Серафимо-дивјејевски манастир

50

svetigora

/ 2

011

/ м

ај -

јун

та. Других битнијих разлика у типи-ку новоосноване монашке заједнице није било. И овдје су монахиње на-порно радиле све послове који су од њих захтијевани уз непрекидну мо-литву, а старац им је на то говорио да је „послушање претежније него пост и молитва“. Наравно, молитва и пост су се подразумијевали сами по себи, али је старац желио да истакне важност послушања као свеопштег прави-ла у једној богоспасаваној заједници. Осим тих правила у манастиру је заве-дено правило да у цркви Рођења Хри-стовог пред иконом Спаситељевом увијек гори свијећа, а у цркви Рођења Свете Дјеве Марије да пред Њеном иконом увијек гори кандило. Мана-стир је устројен по општежитељном устројству. Све је било заједничко и било каква лична имовина код сестара није толерисана. Колико је преподоб-ни Серафим био посвеће Дивјејевском манастиру говори и чињеница да је он одредио и каснији изглед самог мана-стира. За његовог земног живота ис-копана је чувена Дивјејевска „канавка“, дубоки канал којим је манастир опа-сан са источне стране Преображењске цркве. У већ постојећем Казањском храму Свети Серафим је наложио, по благо-слову Богородичином, да се направе двије цркве, односно два олтара. Један се налази у припрати саме Казањске цркве и то црква посвећена Рођењу Спаситељевом, а испод те цркве у ис-копаном „подруму“ је црква Рођења Богородичиног.Живот у „Млинској“ општини текао је у миру и благосатању заједно са

„Казањском“ општином све до смрти Светог Серафима, када је услијед непримјереног мјешања у живот ових општина почео да се мијеша саровски послушник Иван Тихонов (јеромонах Јоасаф)7. Он је желио да се укину одређена правила у засебним монаш-ким општинама утемељеним од стар-ца Серафима и да ове двије општи-не обједини у једну. Дјелимично је и успио да 1842. године издејствује указ о уједињењу. Несугласице и препир-ке су трајале све 1862. док се сам цар и Свети Синод нису умјешали у спор и пресудили да се од ове двије постојеће монашке заједнице успостави један јединствени манастир. Послије ово-га манастир је почео да се изграђује и поприма данашњи препознатљиви изглед. По предсказању преподобног

Преподобни Серафим Саровски

51

м

ај - јун / 2011 / svetigora

Серафима направљени и освећени су храмови у Дивјејеву:Храм Свете Тројице, освећен 1875. годи-не. Овај храм је уједно и центар молит-веног живота монахиња Дивјејевског манастира. У њему се налазе мош-ти преподобног Серафима. Каракте-ристика овог храма јесте што у њему постоје још четири олтара поред глав-ног посвећеног Светој Тројици. Узор при градњи овог храма био је храм Христа Спаситеља у Москви на кога и неодољиво подсјећа. За вријеме кому-нистичког режима у Русији храм је че-сто мјењао своју намјену. Углавном није служио својој превасходној вјерској намјени.Игумански двор, направљен 1885. и храм Св. Равноапостолне Марије Маг-далине, који се налази у оквиру двора, освећен 1901. године. У потпуности је обновљен послије враћања манастир-ског комплекса Руској Цркви деведесе-тих година прошлог вијека. Црква Свете Марије Магдалине је у совјетско вријеме била разорена. По враћању здања Руској Цркви, приступило се обнови и сада двор представља једно изузетно угодно мјесто за смјештај манастирских гостију.Трпезарија са храмом посвећеним Светом кнезу Алексан-дру Невском, завршена 1895. године. За вријеме комуниз-ма у овим просторијама се налазила локална библиотека, друштвени клуб и биоскоп. Руској Цркви враћен је тек 2000. године. Унутрашњост трпезарије је у потпуности фрескопи-сана.Звоник је завршен 1901. године, односно 1902. године. Прет-ходно је градња била обустављена због уочених грешака у нагибу звоника. Висина звоника са кровом и крстом изно-си 70,3 метра. У совјетско вријеме на звонику се налазио

радио-телевизијски торањ. После об-нове поново је засијао у пуној својој љепоти. Због своје импозантне виси-не доминира цјелокупним манастир-ским комплексом. Са лијеве и десне стране звоника налазе се помоћни манастирски објекти.За вријеме Првог свјетског рата, 1916. године, у основи је завр-шен други велики и величанстве-ни храм Дивјејевског манастира, Преображењски. Храм је направљен насупрот почетка „Канавки“ иако је преподобни Серафим у својим пору-кама од монахиња тражио да се храм направи на крају Канавке у линији са Тројицким храмом. Међутим, на том мјесту је Иван Тихонов, онај исти који је био и узрочником великих несугла-сица у манастиру послије смрти пре-подобног Серафима, саградио дрве-ну цркву по имену Тихвинска. Ова црква је изгорјела у пожару 1928. го-дине. Тадашња игуманија не желећи

да је руши, одлучила је да се храм гради на данашњем мјесту. За вријеме комунистичког режима храм је ко-риштен као гаража и локала стрељана. Уједно то је храм који је задњи почео да се обнавља, али данас поново сија у пуном сјају и љепоти. Поред ових здања у Дивјејевском манастиру, потреб-но је навести да постоје и друга која припадају мана-стиру, али се налазе у другим мјестима око Дивјејева. Споменућемо још само и чудотворни „Источник“ (из-вор) преподобног Серафима Саровског у селу Цига-новка. Овај чудотворни извор је најпознатији од свих источника који се приписују Дивјејеву. Налази се на обали ријеке Сатис. Истине ради, источник више при-пада Сарову, јер се налази у Саровској шуми, али је због везе преподобног Серафима и манастира Дивјејева он је приписан Дивјејеву као његово насљеђе. Источник се на чудесан начин пројавио половином XX вијека и вео-ма брзо је постао познат код вјерујућег народа и свеш-тенства. Послије револуције сви су саровски источници били затворени, јер је цјелокупни Саров постао војно подручје од највишег значаја. Комунистичке власти су неколио пута покушавале да извор затрпају и забране било какво окупљање око њега. У славу Божију то им никада није пошло за руком. Извор је пажљиво уређен и од бившег корита ријеке, које је преграђено, чини јединствено језеро са пријатним крајоликом. Дивјејево је данас један веома уређен и лијеп манастир. Радови на обнови су свакодневни и темељни. Обнављају се готово сви првобитно постојећи објекти у манастиру. Наравно, неки вјероватно неће ни бити обновљени, као велики манастирски зид око манастира који је порушен до темеља и од којег су остали тек незнатни фрагменти. Међутим, најважнија чињеница јесте да се у манастиру обнавља духовни живот. На једном мјесту је окупљено мноштво монахиња и искушеница које заједно у радо-сти узносе своје молитве ка Господу и Спасу нашем Ису-су Христу и Светој Дјеви Марији.

источник Св. Серафима Саровског

1. Данас манастир не постоји у првобитном облику. Уништен је у периоду по-сле октобарске револуције. Град Саров је у совјетско вријеме био значајан највише по томе што се у њему налазио центар совјетског, а сада и руског нуклеарног истраживачког рада. У совјетско вријеме имао је статус затворе-ног града. Синод Руске Цркве је 2006. године донио одлуку да се манастир обнови.

2. Свакако треба нагласити да се Свети Серафим веома молитвено поштује не само у манастиру Дивјејево, него је то молитвено поштовање изражено у цијелој Руској Православној Цркви.

3. „Дивеевская земля - особая святая земля, которую Царица Небесная взяла в последний Четвертый Свой Удел“ - „Дивјејевска земља – посебно света земља, коју је Царица Небесна узела себи у Свој посљедни Четврти Удио“. http://www.diveevosarov.ru/

4. Сестринство манастира, као и број искушеница у самом манастиру је стварно импозантно – има их негдје око пар стотина.

5. По предању предатом од сестара Дивјејевског манастира каснијим покољењима, преподобни Серафим Саровски је за Казањску цркву често говорио како је то храм који ће у посљедњим временима заједно са једним храмом из Кијево-печерске лавре и другим, чије име су сестре заборавиле, од Господа бити узнесен на небо неоскранављен и неразрушен.

6. Монашко правило се састојало у оскудности хране која се добијала једанпут на дан, цјелодневном молитвеном правилу уз свакодневни тешки физички рад. Многе искушенице због тога нису могле да издрже период искушеништ-ва и удостоје се примања завјета.

7. Свети Серафим је напустио земни живот 2. јануара 1833. године. По сопственој жељи сахрањен је близу олтара Успењског храма у Саровском манастиру. Међутим, послије октобарске револуције Саровски манастир је затворен, а потом и разрушен. Мошти преподобног Серафима Саровског су све од 1925. године до 11. јануара 1991. године биле похрањене у Музеју атеизма и религије у Лењинграду. Тада су званично враћене под Руској Цркви, а 30. јула 1991. године су уз велике свечаности пренешене у Дивјејево и похрањене са лијеве стране главног олтара храма Свете Тројице.

52

svetigora

/ 2

011

/ м

ај -

јун

reporta`a РАЈО Војиновић

егово Високопреосвештенство Архиепи-скоп цетињски и Mитрополит црногор-ско-приморски Господин Амфилохије је

7. априла са свештенством и вјерним народом служио Свету Архијерејску Литургију у мана-стиру Благовијести Пресвете Богородице на ос-трву Бешка на Скадарском језеру.„Благочестива кћерка великомученика Ла-зара Косовског Јелена је, надахнута Ду-хом Светим, подигла ову своју задужбину посвећену свеспасоносном и великом догађају Благовијести“, рекао је митрополит Амфилохије у архипастирској бесједи сабраним вјерницима,

„Од тада, па до данас се чује, а надамо се и до краја свијета и вијека на овом мјесту чуће се та блага вијест, та вијест архангела Гаврила у којој је утјеха и спасење свеукупног рода људског, вијест о рођењу од Пресвете Дјеве Сина Божјег Јединородног“.„Она купина неопалима била је предуказање управо Пресвете Богородице, оне која је шира од небеса и у коју се уселио огањ Духа Свето-га и која је родила Спаситеља свијета. А сва-ко мјесто на земљи гдје се чује та блага вијест и гдје постоје оваква свједочанства као што је овај храм њој посвећен, и тој благој вијести - свако то мјесто се на неки начин преображава и постаје купина неопалима из које се чује глас Господњи и јавља блага вијест роду људском, свим земаљским народима, свим покољењима, па ево и нама данас сабраним на овом мјесту“, рекао је митрополит Амфилохије.Након Литургије додијељена је књижевна на-града „Јелена Балшић“ пјеснику Ранку Јововићу. Образложење жирија је прочитао др Душко Бабић. Благодарећи за ово високо признање Јововић је рекао да је Јелена Балшић „можда прва жена код нас Срба која је остварила, сачинила, оста-вила пјесничке записе у епистоларној фор-ми. Њен живот је велика, комплексна историја оног доба кад се распадало у крви и пакленим мукама славно Српско царство. А ево и до дан данас нашим мукама нема краја. Ја ову награ-ду примам и као молитву и као муњу. Тако и мислим, тако сам и крстио овај мој избор који се награђује с оним

другим насловом: Не окрећи главу од мене, Господе. Дух ове на-граде је дух иконе у моме срцу.“

„Нека Бог да да ова мука и велика мржња против нашег народа ма-кар ослаби, макар од ове наше браће, данас антисрба у Црној Гори, који ево по некој вишој неправди држе власт у нашој несрећној, некад његошевској Црној Гори. Даће Бог да се опамете, па да се сви, као само пролазници на овој пустој земљи, изљубимо са осјећањем да је живот пролазан, а да су људска дјела и недјела трајна“, рекао је Јововић.

Купина неопалима наСкадарском �е�еру

Благовијести – слава манастира Бешка

53

м

ај - јун / 2011 / svetigora

Одржана је и свечана академија на којој су учествовали хор „Свети кнез Лазар“ и глумци Народног позоришта из Крушевца: Момир Брадић, Весна Павловић и Биљана Ђоковић, коју је митрополит Амфилохије одликовао архијерејском граматом.

Сабору у манастиру Бешка присуствовали су и амбаса-дори Србије и Грчке Зоран Лутовац и Манолис Пападо-киоркакис, као и савјетник у Амбасади Руске Федерације Сергеј Перепонопов.

НЕ ОКРЕЋИ ОЧИ ОД МЕНЕ, ГОСПОДЕ

Не окрећи очи од мене, Господе,Ја сам обичан свијет,Иза стакла мутне градске пивницеСједим дивећи се колонама пролазникаУ свему налазећи давно изгубљено братство.Не окрећи главу од мене, Господе,Оваква је моја судбина,О бољој и не сањам,Шта би мени судбина власника бистроа,Трговца робљем, уважена књижевникаИли мученика – па да лутам пустињомДа тамо гдје си се Ти јавиоСузу канем,Кољено отучем,Ја сам обична душа, Господе,Међу обичним душамаИза стакла мутне градске пивнице.И ово је неко људско битисање,Нека вјера, љубав, доброчинство.Кад опет прођеш овом уличицомЈедва освијетљеном,А пролазиш свакодневно, негдје у поноћ,Окрени се, наружи ме, окамениАко то мораш,Али не окрећи очи од мене, Господе.

Ранко Јововић54

svetigora

/ 2

011

/ м

ај -

јун

razgovo

rСЛАВКО

Живковић

Иване, како се то може ријечима из-разити кад је човјек први у свијету

у нечему?Када би ми неко на почетку каријере рекао да ћу бити првак свијета то би за мене било велико изненађење, да не ка-жем шок. Али када почињете да се ба-вите спортом, када долазе први мечеви, први мало озбиљнији резултати, од реци-мо првака државе, преко првака Балка-на, првака Европе и онда та титула прва-ка свијета, односно „најбољи на свијету“, дође некако доста нормално, односно сматра се као последица неког уложе-ног рада и континуитета у резултатима и тренинзима, јер она долази на крају свега, послије свих титула мањег значаја од ње. Титула првака свијета осваја се, да кажем, последња и то дође нормално. А да вам неко то у самом старту, кад сте били по-четник, каже не бисте му вјеровали. Кроз много година рада и тренинга човјек се навикава на те резултате и онда ту титу-лу схвати као стварну и постојећу након једног великог и мукотрпног рада.Хоћете ли подсјетити наше слушао-це и читаоце на ваше највеће успјехе у спортској каријери?Ја сам као врло млад почео да правим врхунске резултате. Са деветнаест годи-на сам први пут постао аматерски првак Европе и ту титулу сам освајао укупно че-тири пута. Био сам једном аматерски ви-це-шампион свијета и два пута аматерски шампион свијета. Са двадесет шест го-дина сам престао да се аматерски бавим кик-боксом, а прије тога сам имао про-фесионалне мечеве. Од двадесет шесте године сам се посветио само професио-налном такмичењу у коме сам освојио ти-туле у пет категорија. Све те титуле сам по неколико пута бранио. До сада сам имао укупно 58 професионалних мечева, од тога 54 побједе и четири пораза. Био сам спортиста Црне Горе 1996-те године, био сам спортиста града Подгорице 1999-те и 2007-е. Добио сам Децембарску награду и био сам пет пута званично међу десет најбољих спортиста Југославије.Да би човјек до свега тога доспио мора имати много физичких припрема, мора много зноја пролити. Постоје ли

Наш познати кик-боксер Иван Стругар је за Радио Светигору говорио о својим професионалним, али и животним опредељењима и утемељењима. Разговор са њим преносимо читаоцима Светигоре у цјелини.

Наш познати кик-боксер Иван Стругар је за Радио Наш познати кик-боксер Иван Стругар је за Радио Наш познати кик-боксер Иван Стругар је за Радио

Вјера ме држи

55

м

ај - јун / 2011 / svetigora

aktuelno СЛАВКО Живковић

Дана 12. марта 2011. године у селу Влашки До (општина Жа-бари) одржан је меморијални међународни турнир „Сло-

бодана Сарића – Саре“ у џиу-џицу. На такмичењу је учество-вало 10 држава и то: Јапан, Чешка, Гана, Италија, Холандија, Кина, Босна и Херцеговина, Хрватска, Њемачка и Србија. По благослову протојереја-ставрофора Гојка Перовића, ректора Богословије Светог Петра Цетињског са Цетиња, на такмичењу је учествовао и ученик првог разреда наше богословије Марко Јосић, који је у нашу школу дошао из општине Жабари (близу Пожаревца). Марко је на турни-ру у спортској дисциплини џудо, у веома јакој сениорској конкуренцији категорије 80 килограма, освојио 3 мјесто и сребрну медаљу. Прво мјесто у тој дисциплини и категорији освојио је Холанђанин Јан Кристиан Херберт, док је дру-го мјесто освојио такмичар из Новог Сада Никола Нада-наски. Судија на такмичењу у тој категорији је био Ивица Здравковић, предсједник Џудо Савјета Србије.

УЧЕНИК БОГОСЛОВИЈЕ СВЕТОГ ПЕТРА ЦЕТИЊСКОГ НА ВИТЕШКОМ НАДМЕТАЊУ

још неке припреме духовне природе за такве послове?Па, нормално да постоје. Тај фи-зички дио је само један сегмент остваривања неког резултата без кога се не може и не би било паметно уоп-ште изаћи на борилиште. А онда иде то остало. Ту неку сигурност, ту пси-холошку припрему човјек добија из физичке припреме. Значи, ако човјек зна да је физички потпуно и макси-мално припремљен, онда он мора бити и психолошки стабилан. Само би неозбиљан човек могао бити пси-холошки стабилан, а да није уложио велики рад за тај меч и то такмичење. Код мене је врло битна још једна ствар, а то је духовна стабилност, вјера која ме држи током цијеле каријере, која се комплетно уградила у резултате које сам постигао. Ту духовну испуњеност добијам искреним вјеровањем у Бога и честим одласком у наша светилишта, гдје у разговору са свештеним лицима добијам неки ду-ховни мир и неку сигурност.Наши читаоци су упознати са тим да ви готово пред сваки значајнији меч пођете до Острога.Не пред значајнији, него пред сваки. Мени је сваки меч значајан, тако да пред сваки меч идем под Острог и у Цетињски манастир. Међу свештенством сам стекао до-ста искрених пријатеља који ме воле и који неколико дана пред мој наступ читају молитве за мене, за моје здравље и побједу, тако да ми то веома значи. И то је један тас на ваги кад треба да превагне да се побиједи тежак противник.Осим великих спортских одличја која сте добили то-ком каријере, имате и једно признање митрополита Амфилохија.Јесте. То је било 12. јула на Петровдан у Цетињском мана-стиру. Митрополит Амфилохије ми је дао Његошев злат-ник. Нисам баш сигуран, али мислим да је то традиција од раније, коју су они те године обновили и први лау-

реат коме је припао тај злат-ник на моју велику срећу, част и задовољство, био сам ја. Из руку Митрополита примио сам ту награду, златник, коју сам заборавио да поменем, јер су ове награде које сам помињао искључиво везане за спортске догађаје.Шта је ваше основно уздање и поуздање, да ли вјера у себе и у своју неку физичку снагу или вјера у Бога?Прво, човјек мора вјеровати у себе да би се остварио у било којем послу, а посебно у овом гдје треба да одмјерава снагу са другим човјеком. Нормално, вјера у Бога мени је врло важна, али она није гаранција да ћеш

да постигнеш резултате. Бог те некад тестира, па ти да по-раз да види како ћеш ти у том поразу да се понашаш, да ли ћеш и у том поразу бити човјек, као што си човјек и у побједама. Тако да је вјера у Бога мени врло важна. Али, да бих побиједио у мечу морам имати прво вјеру у себе, а да бих имао вјеру у себе морам тај физичи дио одрадити на прави начин, да бих све те напоре у току једног меча који су веома велики могао да издржим, јер ако ви као борац занемарите рад који треба да уложите у припрему једног меча, онда не можете очекивати да вас Бог погледа. Бог погледа неимара, прегаоца, радника, погледа човјека који је у тај посао којим се бави уложио свој максимум и онда му помаже. Не могу, рецимо, да очекујем да три мјесеца не тренирам и да ми Он помогне у мечу? То је за мој појам несхватљиво. Бог помаже кад си ти урадио оно што је до тебе. Е, онда ће Он урадити то што је до Њега.Значи, нада у Бога и у своје руке и ноге кад је у питању кик-бокс.Нормално, то је да кажемо нека добитна комбинација, да би се постигле побједе у мечевима.

Иван Стругар је рођен 18. 12. 1974. године у Подгорици. Кик-боксом је почео да се бави 1990. године у клубу Аристон и до да-нас је остварио многе запажене резултате. Тренери су му Исмет Метхадзевић и Предраг Лекић.Као боксер аматер десет пута је био шампион државе, два пута шампион Балкана, једанпут шампион Медитерана, четири пута шампион Европе и два пута шампион свијета. Као професио-нални кик-боксер два пута је био полуфиналиста Гранд при тур-нира до 83 кг у Паризу. Освајач је појаса Краља ринга у Милану 2002. године и петоструки про-фесионални шампион свијета.

56

svetigora

/ 2

011

/ м

ај -

јун

reporta`a РАЈО Војиновић

Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије служио је 22. марта, на празник Св. четрде-

сет Мученика Севастијских Пређеосвећену службу у храму Св. Георгија и четрдесет два Мученика Момишићка у подгорич-ком насељу Момишићи.

„Севастијски мученици, Младенци, које ми данас прослављамо, били су војници који су радије изабрали да мученички пострадају за Христа, него да остану војници у војсци рим-скога императора“, рекао је митрополит Амфилохије у архипастирској бесједи.

„Радије су пострадали, него да добијају почасти од Ликинија који је владао почетком 4. вијека, дивни младићи мученици, бачени у залеђено језеро. Господ их је избавио и спасио и оста-ли су упамћени ево до данас и до краја свијета и вијека као див-не слуге Господње“.

„У такве Божје изабранике спадају и Новомученици Момишићки, два свештеника из братства Поповића и четрдесет ђака. Овдје су 1688. године спаљени и пострадали. И ево ми смо се данас овдје окупили да се подсјетимо на Господње ријечи да је мно-го званих а мало изабраних“, рекао је митрополит Амфилохије.У току службе благосиљан је и славски колач. Домаћин славе

био Дражан Куновац, а славу за наредну годину пре-узео је Мирослав Терзић. Митрополит Амфилохије благословио је чесму изграђену поред храма при-логом Здравка Потпаре. Архијерејске похвалнице, на предлог пароха момишићког презвитера Јовице Ћетковића, за труд у обнови и уређењу овога хра-ма и црквене порте добили су Зоран Марковић, Момчило Мартиновић, Жељко Боричић, Младен Кљајевић, Живко Пековић и Радисав Секулић.На крају сабрања домаћини су приредили послужење за све присутне.По већ устаљеној пракси која се преточила у деценијску традицију свима већ познату, а поводом празника Св. четрдесет Мученика Севастијских-Младенаца, хор Св. Саве и истоимена Школа вјеронауке при цркви Св.Ђорђа у Подгорици и ове године  су прославили своје небеске заштит-нике 24-ог марта у 18 часова, свечаном Духов-ном академијом у КИЦ-у „Будо Томовић“, уз богат културно-умјетнички програм.Са кратким житијем Светих Мученика, многобројна публика је била упозната топлом и надахнутом

У славу и частвојника мученика

Прослава Младенаца у Подгорици

57

м

ај - јун / 2011 / svetigora

aktuelno

ПРВИ ДОКТОР НАУКА ИЗ ВЈЕРСКОГ ТУРИЗМА

На Факултету за бразовање дипломираних правника и дипломираних економиста за руководеће кадрове Алфа универзитета у

Београду мр г.Трипко Драганић 23.03. 2011.године одбранио је са највишом оценом докторску тезу под насловом „Савремени изазови и утицаји верског туризма“.Комисију за оцјену докторске тезе сачињавали су проф. др Борис Брајовић, декан Богословског факулетета Светог Василија Острошког у Фочи, др Живота Радосављевић мен-тор, и др Драган Рајовић предсједник комисије. Ово је уједно и прва докторска теза на овим просторима одбрањена на тему вјерског туризма. Др Трипко Дрганић је рођен 1954. године у Петровићима, Бањани. Основну школу је завршио у родном мјесту, а средњу у Никшићу. На Београдском универзитету је завршио Војни факултет (Одбрана и заштита). Магистрирао је на Универзитету Црне Горе на Економском факултету у Подгорици на одсјеку Међународна економија. Поред радова из струке г. Драганић је обавио и више књига поезије: „Преврнута плоча“, „Нама звоне звона“, „Очев орден“, „Камени пирг“ и „Дучићева Херцеговина“. Стихове је објављивао у познатим књижевним часописима, ревијама и новинским и интернет публикацијама. Поезија му је превођена и заступљена у више пјесничких антологија. Члан је Удружења књижевника Црне Горе. Управник је Централног магацина и црквених књижара Митрополије црногорско-приморске. Новом доктору наука, упућујемо срдачне честитке са жељом да са својим научним радом послужи Цркви Божијој.

бесједом митрополита Амфилохија. Претходио је тропар Св. Мученицима у извођењењу хора Богословије Св. Петра Цетињског. Живописном представом „Добрице и злоћкице“ себе су презен-товали слављеници, полазници Школе вјеронауке „Младенци“. Добро уигран тим, разних доби, од предшколског узраста до матураната, публи-ци је својим глумачким умијећем предочио про-блеме и слабости са којима се нажалост, носи ве-лики дио new age омладине. Агресија, пушење, алкохолизам, наркоманија, интернет-facebook, оговарања, трачарења и поједине настраности. Превасходни циљ ове представе и јесте био да демонстрира пратеће проблеме и начине како се могу превазићи исти. Чврста и непоколебљива вјера, добра воља, неизоставна помоћ пријатеља и разумијевање окружења, прави су показатељи да нема проблема који се уз помоћ Бога и Цркве не може савладати. Да би славље имало своју пуноћу у саборно-сти, слављеници су своју радост подијелили са вршњацима из осталих школа вјеронауке из Под-горице и са Цетиња. Разиграна младост КУД-а

„Ђурђевданско коло“ са пуно жара и уиграности за-окружила је цјеловечерњи програм.Свечану академију увеличало је присуство амбаса-дорке Републике Украјине у Подгорици, г-ђе Окса-не Сљусаренко, иначе пријатеља хора Св. Саве, као и многобројног свештенства и монаштва.

АЛЕКСАНДАР Вујовић

58

svetigora

/ 2

011

/ м

ај -

јун

jevan\

elsko milosr]

eђакон М

ИОМ

ИР Вулевић

ђакон МИО

МИ

Р Вулевић

Народна кухи�аГоспод наш Исус Христос

позвао нас је на љубав према ближњима кроз

заповијест „Љуби ближњега свога као самога себе“. Али како да волимо ближњега као самога себе? Како да волимо неправедне, зле, непријатеље? У савременом свијету, на ближњег, тог другог, често се гледа као на пријетњу властитом постојању, некакво нужно зло које се мора подносити и кога често употребљавамо као средство за испуњење неких интереса. Као да тај „други“ није икона самог Бога, као да он, иако мање добар, мање лијеп, мање праведан или сиромашан, није онај због кога ће се сваки од нас пројавити какав је. Тај „други“ показаће да ли смо достојни назвати се синовима Божијим и да ли ћемо дати добар плод по коме ће нас Господ препознати као своје. Примјер бриге о ближњима дао нам је Господ наш Исус Христос. Следујући том и таквом примјеру, Црква се према својим могућностима кроз вјекове брине о људима, како о духовним, тако и о њиховим материјалним потребама.Свети Оци Цркви бавили су се различитим социјалним дјелатностима. То, наравно, није суштина Цркве. Али је, на неки начин, израз њене суштине, јер смо дужни љубити једни друге (Јн 15, 12). Свети Василије Велики и Свети Јован Златоусти предлагали су харитативну дјелатност, тј. социјално служење, као испољавање дјелатне братске љубави, позивајући се на ријечи Господње: „Бијах гладан и нахранисте ме, бијах жедан и напојисте ме, бијах наг и одјенусте ме, бијах болестан и посјетисте ме... jер ако не учинисте то једноме од ових малих, мени не учинисте“. Свети Василије Велики je посебно био посвећен добротворном раду. Осмислио је оснивање једне од најранијих хришћанских

болница, која је отворена око 370. године у Кесарији. Доброчинство је била неодвојива димензија његове апостолске службе. Тај пожртвовани рад имао је великог одјека и утицаја и у каснијим вјековима у читавом хришћанском свијету. Свети Јован Златоусти је дао дивне коментаре на тему харитативне дјелатности Цркве. Говорећи о расподјели добара, власништву, о онима који имају много и који немају готово ништа, о сиромашнима, напомиње да је сва земља и све што је на њој Божије, да све то заправо није наше, да смо само корисници и да је све што је створио, Бог створио за све. Све што мислимо да је наше, само је једна илузија, која ће се пројавити у свој својој истини у последњем дану живота сваког човјека, јер ништа осим својих дјела, осим онога што смо дали није заиста наше и не може се понијети одавде. Стога је битан начин како употребљавамо оно што нам је дато, а најбољи начин да се употријеби богатство јесте да њиме помогнемо другима. Свети Јован Златоусти говори да се о ономе што имамо може размишљати као о зајму који смо добили, тако да имамо обавезу да га добро употријебимо, али и да га вратимо ономе од кога смо добили. Бог нам даје материјална добра да их као дужници употријебимо, не само за себе (наравно и то), него и за друге којима је потребно.То је, заправо, функционалност богатства у социјалном смислу. Јер смисао није само у његовом чувању, постојању и увећавању, већ и у његовом

59

м

ај - јун / 2011 / svetigora

дијељењу свима који немају. Говорећи о богатима Свети Јован Златоусти наглашава да је Бог свакако испољио великодушност према њима, али не треба сумњати да је Он, који је Свемогућ, такође могао удовољити захтјевима сиромашним и гладних. Али, све је у циљу нашега спасења. Сиромашни се спасавају трпљењем чиме стичу благо на небу, а они који имају богатство на земљи дијељењем стичу слободу пред Господом. Те стога каже Свети Отац: „Гледај на сиромашне као на добротворе, као на оне преко којих и ми можемо добити спасење“. Љубав је једини разлог доласка Спаситеља нашег Исуса Христа међу нас. Зато и Црква даје тако значајан тон конкретном манифестовању љубави у односу на ближњег. То је уједно и јединствени критеријум препознавања хришћана: „По томе ће сви познати да сте моји ученици, ако будете имали љубави међу собом“ (Јн 13, 35)

Следујући вјековној бризи Цркве за своју паству, са благословом Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија, 20. априла 2010. године почела је са радом Народна кухиња, која се налази при Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици.Списак корисника Народне кухиње састављен је на предлог подгоричких свештеника који имају увид у материјално стање својих парохијана. На том списку су се на првом мјесту нашле самохране мајке, стари људи који сами живе, људи избјегли са Косова и Метохије и из Босне који живе у тешкој материјалној ситуацији. Народна кухиња дијели један оброк дневно. То је ручак, који се састоји од куваног јела и пола хлеба. У почетку смо дијелили 100 оброка дневно, али захваљујући племенитим људима који нас помажу број оброка смо повећали на 130. Потреба је много већа, људи нам се јављају и ми их стављамо на списак чекања, надајући се да ћемо им једног дана изаћи у сусрет. Народна кухиња има своје возило, којим се доставља храна на кућну адресу свим људима који живе у удаљеним мјестима и нису у могућности да дођу и на лицу мјеста подигну храну. Благодаримо свим добротворима Народне кухиње у име самохраних мајки које су забринуте над судбином

своје дјеце, у име старих људи који сами живе носећи крст живота свог, у име свих људи избјеглих са Косова и Метохије и Босне који су прогнани и изгубили домове своје, а сада су остављени да се сналазе како знају и умију. У њихово име позивамо све добре људе да се укључе сходно својим могућностима у добротворни рад, јер ово је заједничко дјело спасења на које нас Господ позива ријечима: „Када год учинисте једном од ове моје најмање браће, мени учинисте.“

„Зовем се Драгана Дунђић, самохрана сам мајка шесторо дјеце, седма ћеркица ми је преминула прије 3 године. Родом сам из Сарајева. Пребјегли смо у Пећ, а из Пећи смо дошли у Подгорицу. Овдје живимо у једној соби, у колективном смјештају на Врелима Рибничким. Од великог је значаја ова кухиња, јер човјек не мора размишљати кад нема нешто да поједе, јер сви дођемо често у ту ситуацију. Сваки дан долази разноврсна храна. Оброци су обимни. Мени зна некад и за вечеру да остане. Не стално, али понекад. Ја позивам све људе који могу, који су имућни да помогну, да приложе за Народну кухињу, да би се то могло и даље одржавати и кувати, јер тиме помажу људима који примају храну. Захвалила бих Цркви што даје ову помоћ. То је један велики бонус за једну породицу, да примиш три и по хлеба и кувани оброк, да не бринеш да ли ти је дијете гладно. Све у свему, хвала много.“

60

svetigora

/ 2

011

/ м

ај -

јун

stare^nik

СТАРАЦ ЈОСИФ ВАТОПЕДСКИМ

онашки пут старца Јосифа је почео на острву Кипру на ком је рођен и на ком је, у манастиру Ставровуни, при-мио монашки постриг. Проживевши у том манастиру неколико година старац Јосиф се по благослову стар-

ца обитељи упутио на Свету Гору. Тамо се срео са великим подвижником нашег времена, старцем Јосифом Исихастом. Ово се познанство претворило у многогодишње учеништво и донело обилан духовни плод. После блажене кончине овог старца, старац Јосиф Ватопедски је прво живео у Новом Скиту, а затим се преселио у манастир Кутлумуш, а од 1989. на молбу Светог Кинота Свете Горе, преселио се са свом братијом у Ва-топедски манастир. Упокојио се 1. јула 2009.Старац Јосиф Ватопедски је завршио само два разреда ос-новне школе и није имао никакво систематско образовање. Његов животни пут је од младости пролазио кроз мана-стире и пустиње, које су за њега постали места духовног узрастања и образовања у духу светоотачког Предања Пра-вославне Цркве. Старац никад није изучавао ни философију, ни богословље, али је провевши велики део живота на Светој Гори имао могућност да пажљиво изучи наслеђе наших От-аца, како древних тако и савремених, и да у њима нађе све неопходно за то што му је недостајало. На тај начин се може говорити о два главна извора старчевог богословља: дела Светих Отаца, првенствено аскетског усмерења, и директно учење од опитних подвижника, међу којима прво место при-пада старцу Јосифу Исихасти.

ПОУКЕ СТАРЦА ЈОСИФА ВАТОПЕДСКОГБогосносни и богомудри оци, који су запечатили својим све-тим примером пут божанственог узлажења на коме подвиж-ник доводи себе до очишћења, просвећења, обновљења и спасења, непрестано нас надахњују да не очајавамо на том путу, нарочито када наиђе духовни умор или нас притисну тескобна осећања, која су углавном резултат нашег неиску-ства. Зато су нам неопходни усрдност и дуготрпљење, како не бисмо одступили од својих намера и идеала, знајући да поприште монашког подвига које је пред нама, није резул-тат човекове одлуке, нити је плод људског размишљања, већ је пре откривење, призвање и добра воља Онога који из непостојећег ствара постојеће. То је замисао и савет Онога који је казао: „Не из-абрасте ви мене, него ја вас из-абрах и поставих вас да ви идете и род доносите“ (Јн 15, 16). И опет:

„Нико не може доћи мени ако га не привуче Отац који ме посла“ (Јн

6, 44). Будући да смо чврсто убеђени у светост свога призвања и знамо да смо, у извесном смислу, жртве бо-жанствене свеобухватне љубави, јер нас је Сам Господ призвао да примимо ту љубав, не остављајмо места за раслабљеност и ма-лодушност, нити за ропско потчињавање лукавим и замрше-

ним замкама нашег непријатеља, јер је већи Онај који је у вама – то јест, Онај који поседује пуноћу власти – него онај који је у свету (Јн 4, 4) – то јест, пре-предени бегунац с небеса. Са спремношћу и жељом подражаваћемо оним добрим јеванђелским слу-гама који, непрестано стражећи, очекују свога Го-спода. Мобилишимо све своје душевне и теле-сне снаге у унутарњем и спољашњем животу како бисмо достигли постављени циљ. Смисао нашег новог, монашког стања, као и садржај нашег жи-вота представља управо делатно покајање, јер је наше првобитно својство – по образу Божијем и по подобију – било уништено грехопадом. При том, спољашње делање с пуним правом претхо-ди делању унутарњем; на крају крајева, и током стварања наше тело од глине створено је пре душе. Нека је благословен Бог, који нам је, због своје вели-ке милости, дозволио да Му се вратимо и добијемо исцељење путем покајања. Из овога следи да сви наши напори и труд током целог живота морају бити прожети покајањем.

Куда човека води истинско покајањеБлагодат Човекољупца Бога је једна, али без обзира на то она делује на верне на разне начине. У онима који су тек почели са покајањем и нису се избавили од страсти, она делује укрепљујуће, како не би због малодушности одступили.Онима који су већ напредовали и снажно се подвизавају, она, појављујући се повремено, даје храброст у тешкоћама. Оне који су још више напредовали у практичном делању и укротили осећајне страсти, она просвећује божанском светлошћу.А код оних који се са највећом брижљивошћу чувају од чула, од неразумних и страсних начела, ум се у значајном степену просвећује божанском

келија старца Јосифа Исихасте - скит Светог Василија61

м

ај - јун / 2011 / svetigora

Смисао нашег новог, монашког стања, као и садржај нашег живота представља управо делатно покајање, јер је наше првобитно својство – по образу Божијем и по подобију – било уништено грехопадом. При том, спољашње делање с пуним правом претходи делању унутарњем; на крају крајева, и током стварања наше тело од глине створено је пре душе.

светлошћу; благодат руководи њиховим по-мислима, тако да су њихов мислени избор и поступци увек разумни и богоугодни. Непостижна је и задивљујућа за људску логику тајна, како кажу Свети Оци, када ум с највећом пажњом укроћује разуму противне склоности и кретање чула. Када логос духа и живота, обуздавајући их, проналази у њима мир, и тада благодат дола-зи у власт владајућег ума, и сједињују се та два савршена начела, што чини савршеног човека целином. При пуном покајању, када је пролазно по-гажено животом и ум заједно са божанском благодаћу запечаћује Васкрсење, наступају осећања и знања мимо природе, и самим де-лом почиње служење пуноћи Цркве.Иако је благодат једна, она пребива у својим сасудима, освећеним душама, на различите начине и даје „свакоме по мери дара“ (Еф 4, 7). Једноме даје премудрост, другоме понашање и дар да богословствује, трећему – дар про-роштва, четвртоме – дар исцелитељства, пе-том – дар служења – све према потребама, ради устројења црквене пуноће. И данас, а не само у оно време, наставља се и делује обећање Господа нашега, да нас никада неће оставити саме.Та стања, која су својеврсна форма духов-ног напредовања оних који брижљиво чувају савест, су непрекидна; али и они који их доживљавају, не могу та стања да контроли-шу „како би преобилна сила била приписива-на Богу, а не нама“ (2. Кор 4, 7).Некима, када је то целисходно, дају се виђења по божанској благодати и ипак, онај који про-лази то стање, не може да га контролише: када, како и колико. Оно обично настаје захваљујући молитви, али не тада када то жели онај који се моли, иако би он то веома желео.Човек никада не може апсолутно да контро-лише дејство благодати, јер постоје одређене границе које су постављене Божијим Промис-лом и које су скоро непроменљиве. Ми има-мо право да молимо, али не и да наређујемо. Спасење људске душе је оно што је угодно Божијој вољи и ако томе смета нека утеха, онда Бог никад не услишава молбу за њу. Ако будемо испуњавали своје обавезе с пажњом и готовошћу, у нама ће почети да буја снажна љубав према Богу и ближњима, појавиће се велика смелост, и тада ћемо са ревношћу појати и молити се: „Ходите, покло-нимо се, клекнимо пред Господом Творцем својим“ (Пс 94, 6).

старац Јосиф Ватопедски

62

svetigora

/ 2

011

/ м

ај -

јун

Aktu

elno

Своје пребивалиште можемо да преобратимо из радионица за производњу материјалних добара у други Тавор нашег сопстве-ног преображења. Као што честити мајстори производе ваљане производе прерадом сировина од дрвета или метала, тако ће и у нашој духовној фабрици бити изграђени добри каракте-ри. Усрдношћу и уз помоћ благодати Христове, по образу и по подобију нашег Творца, преобразићемо наше нарави, продукте греховног и страственог живота, у оно ка чему нас је предодре-дила Његова свеобухватна љубав. Наше пребивалиште и делање појавиће се на другом Тавору, где ће умрети стари човек у нама, „да би живот прогутао оно што је смртно“ (2. Кор 5, 4).Гнев, та свелукава звер преобразиће се у кротост, частољубље ће постати смирење, а лукавство – простодушност. О, про-стодушности, како те похваљује Господ и колико си му угод-на! Лењост ће се претворити у трудољубље. Противречење, роптање, својеглавост, похота, тврдоглавост, осуђивање, и све што за собом повлачи смрт – све ће се, деловањем благодати и по мери нашег уложеног труда, преобразити у смирење и љубав, у васкрсење и живот. Као што је намера ратника који се налазе на ватреној линији да победе и задобију трофеј, тако је и наш циљ задобијање наших трофеја. А у чему се они састоје? Да од наследника старог зако-на трулежности који је владао нашим животом и када смо, по ђаволској прелести, живели „без Бога на свету“ (Еф 2, 12), сада по-станемо, благодаћу Христовом, жртва жива, света, угодна Богу (Рим 12, 1).Када ум задобије духовно виђење, он прво угледа оно најближе, то јест, себе самог. Увиди какав је био након стварања и какав је сада. То у њему изазива смирење, што је први стадијум започетог процеса исцељивања. Осетивши стид због таквог јадног стања разумног и боговидног начела сопствене душе, ум избегава било какву надменост и даје предност смирењу у свему. Он тежи ка свему што је повезано с трудољубљем, труди се да буде не-приметан и уопште, у њему се буди порив да чини добро и теши друге, а, истовремено, својих сопствених жеља се гнуша и потпу-но се од њих одвраћа. Од тада се у њему укорењује постојаност у вршењу правила духовног живота; он више не троши узалуд-но своје време и средства које има за обављање свога служења. Смирење, произашло из самопознања, постепено се увећавајући поручује да је оно производ познања, а познање, са своје стра-не, поручује да је оно резултат претрпљених искушења која је поднео подвижник, обучаван на различите начине за „речи уста“ (Пс 16, 4) Господа нашег, то јест, за извршавање Његове свесвете воље. Потом долази деловање срдачне молитве; она постаје нераздвојива од човека који је спознао своју немоћ. На тај начин молитва представља неопходни образац пуноће; као што сваки човек осећа изражену потребу за јелом и пићем како би обезбе-дио свој опстанак, тако подвижник осећа неопходност молитве. Сведржећа сила Божија се пројављује у виду деловања Божијег Промисла, којим Бог чува и држи васељену. Ту силу ми при-зивамо у свакој нужди и верујемо да ће нас Бог услишити. Он, бодрећи нас, каже: „И све што узиштете у молитви вјерујући, добићете“ (Мт 21, 22), „ако можеш вјеровати: све је могуће оном који вјерује“ (Мк 9, 23) и „вјера твоја спасла те је“ (Мт 9, 22). Дакле, вера је безусловно спасоносни круг у несрећама, и нека га нико никада не пренебрегава. Верујући у очински Божији Промисао, Који каже: „Молите, и биће вам дато; тражите и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се“ (Мт 7, 7), ми Га усрдно призивамо и излазимо на крај са свим тешкоћама које нас сналазе.

Приредиле сестре манастира Рустово

По древном обичају Православне Цркве, по којем се Епископи окупљају на савјетовања

и разматрају живот Цркве одређеног просто-ра, 15. марта 2011. г. је у древном светосавском манастиру Св. Тројице у Пљевљима, одржа-на сједница Епископског савјета Православ-не Цркве у Црној Гори, који благословом Све-тог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве чине епархијски архијереји Епархија Српске Патријаршије које дјелују на територији Црне Горе: Високопреосвећени Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-примор-ски Г. Амфилохије, у својству предсједавајућег, и Преосвећена Господа Архијереји: миле-шевски Филарет, који је био и домаћин овога сабрања, будимљанско-никшићки Јоаникије, захумско-херцеговачки и приморски Григорије, диоклијски Јован, викарни епископ митрополи-та црногорско-приморског и умировљени за-хумско-херцеговачки Атанасије.Архијереји изражавају благодарност Његовом Преосвештенству Епископу милешевском Г. Филарету за његово гостопримство у овој древној светињи, изразивши том приликом и своје жаљење и оштар протест због небивалог положаја Преосвећеног Епископа Филарета, којем је и даље ограничена слобода кретања кроз читаву Црну Гору. Позивамо све надлежне да најзад повуку своју неписану и неправедну одлуку и да владици Филарету омогуће слобод-но кретање на читавој територији Црне Горе.Епископи изражавају своју велику радост за благодат Божију која је у свим епархијама вра-тила народ у Црној Гори у храмове Божије, на славу Божију, а за укријепљење и спасење цјелокупног народа.Неизбјежно је, с друге стране, било осврнути се на актуелну медијску антицрквену кампању, особито на насиље које се покушава изврши-ти над именом и достојанством Православне Цркве, и покушајем оспоравања власништва Цркве над црквеном имовином (!), па чак и по-зиве за рушење појединих храмова, као што је случај са обновљеном, за вријеме османске окупације срушеној (1571), црквом Св. Тројице на Румији. Изражавамо чврсту намјеру да се свим правно допустивим средствима стане у заштиту црквене имовине, како оне која је у посједу Цркве Божије, тако и оне узурпиране, за коју се очекује да буде враћена правом влас-нику законом о повраћају црквене имовине. Још једном је констатован недостатак закона о правном положају цркава и вјерских заједница, захваљујући чему долази до неријетких злоу-

Саопштење за јавностСА СЈЕДНИЦЕ ЕПИСКОПСКОГ САВЈЕТА ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У ЦРНОЈ ГОРИ

63

м

ај - јун / 2011 / svetigora

aktuelno

потреба од стране појединаца недобронамјерних према Цркви.Намјесто оваквих неприличних и незаконитих пози-ва на отимање храмова и друге црквене имовине, као архијереји позивамо власт у Црној Гори да се обнови црква Св. Петра Цетињског на Ловћену, која је насиљем, и уз директно противљење Цркве и многих јавних и кул-турних дјелатника, срушена прије 40 година. Послије 40 година лутања кроз пустињу, као некадашњи изабра-ни јеврејски народ, сматрамо да је дошло вријеме да се оствари завјештање митрополита Петра II Петровића Његоша и обнови најстарији храм посвећен Св. Петру Цетињском у Црној Гори. Општи је утисак да ова медијска кампања има везе са предстојећим пописом становништва у Црној Гори. По-пис становништва има за циљ статистичко утврђивање многих чињеница, али свакако да у наша смутна време-на има и додатно значење и намјере. И у вријеме рођења Господа Христа – попис у вријеме ћесара Августа је имао за циљ да се свако ради потврде сво-га идентитета попише. Тако и у наша вре-мена, свако има право, па и обавезу, да се слободно и без икаквог страха и притиска изјасни о свом идентите-ту. Црква Божија, као васељенска по својој природи и назначењу, прихвата и поштује избор сваког човјека, без обзира на његов на-ционални и сваки други идентитет, али настоји на томе да је људска сло-бода неприкосновена. Позивамо да се сви грађани Црне Горе ослободе стра-ха, накупљеног нарочито у периоду насиља послије Другог свјетског рата, и слободно се изјасне о свом вјерском, националном и језичком идентитету, утемељеном дакако на историјском континуитету Црне Горе и својих предака. Недопустиви су било какви при-тисци на било кога, а нарочито у погледу изјашњавања о националној или било којој другој припадности.У вези са недавним позивом премијера Лукшића за дијалог, упућеног поводом наводног спора о власништву над Цетињским манастиром, Епископски савјет саопшта-ва јасан став да је дијалог са свим легитимним представ-ницима традиционалних Цркава и вјерских заједница

одувијек отворен и биће увијек отворен што се Право-славне Цркве тиче, али да дијалог са псеудоцрквеним заједницама и бившим или лажним свештеницама ника-да није био, нити ће убудуће бити могућ, управо из раз-лога што би такав „дијалог“ представљао угрожавање самог бића Цркве и њене спасоносне мисије у свијету. На-дамо се да ће, што прије то боље, сви у Црној Гори схвати-ти, оно што је свим правдољубивим и разумним људима јасно, да племенско-партијска вјерска заједница (тзв. ЦПЦ) нема никакве везе нити континуитета са Православ-ном Црквом из времена Књажевине и Краљевине Црне Горе. Као таква, тзв. ЦПЦ од свог оснивања 2000. г. постоји и дјелује, али нема право да узурпира достојанство, име и имовину институције Православне Цркве, која у Црној Гори дјелује уз непрекинути континуитет већ дуже од осам вијекова.Епископски савјет, по ко зна који пут, подсјећа надлеж-

не у Црној Гори, који имају пресудну ријеч поводом изградње хидроакумулација

на ријеци Морачи, да су дужни да узму у обзир многобројне ставо-ве стручне јавности, који јасно стоје на становишту да предложе-ним рјешењима није обезбјеђена адекватна заштита манастира Мо-

раче, као и биодиверзитета и еко-лошке цјелине кањона Мораче до

Скадарског језера.Желећи благословену Свету и Велику

Четрдесетницу - Часни пост свим право-славним вјерницима, њима и свим грађанима

Црне Горе желећи сваког благослова Божијег и напретка, поздрављамо вас радосним и увијек новим и обнављајућим поздравом:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-при-морски АмфилохијеЕпископ милешевски ФиларетЕпископ будимљанско-никшићки ЈоаникијеЕпископ захумско-херцеговачки и приморски ГригоријеЕпископ диоклијски ЈованЕпископ умировљени захумско-херцеговачки Атанасије

Редовно братско сабрање свештенства Митрополије црногорско-приморске из Архијерејских намје-

сништава цетињског, подгоричког, даниловградског и колашинског, одржано је 23. марта у Доњем острошком манастиру. Сабрање је отпочело литургијским богослужењем у храму Свете Тројице, а потом је обављена Света тајна исповјести за све свештенике из ова четири намјесништва. Овогодишњим сабрањем је началствовао Високо-

преосвећени Митрополит Г. Амфилохије. У овом свештеничком саборовању је учесвовало преко 30 свештенослужитеља Цркве Божије, међу којима и Преосвећени Епископ диоклијски Г. Јован, као и настојатељи манастира Цетињског и Дајбабског, те манастира Мораче, Кома и Врањине. Ова врста сабрања се традиционално одржава у вријеме Васкршњег поста, када је вријеме за исповијест свештеника и њихов међусобни разговор о важним питањима духовног живота.

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ СВЕШТЕНСТВА АРХИЈЕРЕЈСКИХ НАМЈЕСНИШТАВА ЦЕТИЊСКОГ, ПОДГОРИЧКОГ, ДАНИЛОВГРАДСКОГ И КОЛАШИНСКОГ

64

svetigora

/ 2

011

/ м

ај -

јун

aktuelno

Митрополит Амфилохије је на почетку сабрања поднио извјештај о животу Цркве и стању јеванђелске мисије у Црној Гори. Констатован је напредак, који се уз Божију помоћ, шири на простору свих православних парохија у поменута четири намјесништва. Затим су архијерејски намјесници (најстарији свештеници у одређеним црквеним областима) описали развој духовног живота у својим срединама. Било је ријечи о условима живота и рада свештеника, о сарадњи свештенослужитеља на пољу мисије, као и о потешкоћама са којима се сусрећу сви православни вјерници у Црној Гори. Посебна пажња је посвећена харитативној (хуманитарној) активности Цркве која се огледа у иницијативи свештеника да до сваког угроженог вјерника дође одређена социјална помоћ и духовна утјеха, као и у намјери свештенства из других црногорских градова да у својим парохијама отворе један број народних кухиња, по угледу на ону која већ ради при Храму Христовог Васкрсења у Подгорици. Потом се говорило и о неким конкретним темама различите богослужбене и пастирске праксе, које се тичу начина на који свештеник приступа вјерницима и како проповиједа Христово Јеванђеље пред људима којима су те вјечне истине до тада биле непознате.У вези са свим овим, свештеници су разговарали и о актуелном проблему покушаја уплива и манипулисања народом националистичким идеологијом и дневном политиком. По ко зна који пут је констатовано да овоземаљске политичке идеје нездравог национализма у принципу ометају црквену мисију, а нарочито су штетне у савременом црногорском друштву, кога већ деценијама

разједају различите диобе и све више продубљиване унутрашње сукобљености. Истакнута је потреба што јаснијег и недвосмисленијег ширења изворног црквеног учења које Црквом надилази све земаљске политичке, расне, полне и социјалне диобе међу људима.На трагу таквог схватања друштвених процеса, православно свештенство Митрополије црногорско-приморске је са овог сабрања упутило поруку вјерницима, као и црногорским политичарима из власти и опозиције, да предстојеће пописне активности у Црној Гори морају заиста задржати административни и статистички карактер. Умољени су сви учесници овог пописног процеса да се чувају злоупотребе тих активности у дневнополитичке и идеолошке сврхе, а нарочито је упозорено на опасност вршења притисака и уцјена на било којег појединца у погледу његовог националног, вјерског или језичког опредјељења. Свештенство Митрополије подсjећа да је недопустиво свако атаковање на људску слободу, а посебно уцјењивање народа егзистенцијалним питањима. Свим вјерницима и људима добре воље је упућен позив да се о поменутим питањима, на предстојећем попису, изразе слободно, без страха, по налогу своје савјести и сопствених насљеђем провјерених опредјељења, те да им међународни стандарди и законодавство пружају сваку врсту заштите у том погледу.Свештенство је још једном подсјетило да је Црква Христова шира и дубља од свих земаљских категорија и да у њој има мјеста за сваког човјека и сваки народ без обзира на вријеме, државе и идеологије.

Након непромишљеног и нетачног исказа прото-синђела Никодима (Богосављевића) у емисији

Радија Светигора „Питајте свештеника“ о националном изјашњавању народа у Црној Гори на предстојећем попису становништва, Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије га је разријешио дужности настојатеља манастира Дајбабе. Православна Црква свуда у свијету, па и у Црној Гори, осим на Љубави Божијој почива и на слободи која из те Љубави проистиче и коју је Бог дао сваком човјеку, да би по њој ходио кроз свој земни живот, на путу ка вјечном спасењу. Ту слободу свако појединачно користи по својој савјести. Бог никога не присиљава ни на што, чак ни на добродјелање, а тако, по природи ствари, ни Црква. Митрополија црногорско-приморска је више пута до сада позивала народ у Црној Гори да се изјасни по својој савјести, без страха, не подлијежући притисцима који ових дана избијају на видјело. Управо то, и само то, је званични став Православне Цркве у Црној Гори. Да попис становништва, који је у демократским земљама статистички чин, овдје није исполитизован, овај став не би требало ни износити.

Појединци, па и клирици Цркве, могу и јавно да изнесу свој лични став о сваком животном питању, по слободи од Бога им датој, али ако он нарушава живот Цркве, дужни су да поднесу одговарајуће посљедице и призвани су на покајање. Као и непромишљени чин протосинђела Никодима, тако нас је растужила и злурадост са којом је он у дијелу црногорске јавности дочекан.

Из Митрополије црногорско-приморске29. март 2011. г.

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТМИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ

65

м

ај - јун / 2011 / svetigora

У МАНАСТИРУ МАИНЕ САХРА ЕНМОНАХ ЗАХАРИ�Е (ЖИВАНОВИЋ)

Уманастиру Успенија Пресвете Бого-родице у Маинама (Будва) 1. марта су сахрањени земни остаци монаха Захарија (Живановића), који се

упокојио у Господу у 65. години живота.Заупокојену Архијерејску Литургију са опелом служио је са свештенством и свештеномонаштвом Митрополије црногорско-приморске митрополит Амфилохије.Појале су монахиње манастира Рустово.

„Монах Захарије је чуо и послушао глас Господњи“, рекао је владика Амфилохије у архипастирској бесједи. „Кренуо је путем Господњим, примио је на себе благи јарам Христов, монашко ангелско звање је примио на себе у овој светој обитељи и прије него што га је примио, у чежњи за њим, а нарочито од кад га је примио у овој светињи, он је заиста ходио тим блаженим путем приносећи себе и сав свој живот на дар Христу Богу нашем“.

„Дошавши овдје у Црну Гору, прво у манастир Дуљево, а онда у ову стољеће и по и више запустјелу обитељ, обнављао је Духом Божјим, вјером и љубављу и самопожртвовањем. Тако је започео обнављање и своје душе наш брат Захарија. Од тада па до данас он је као ова свијећа што гори пред Престолом Господњим. Тако је и он горио испуњен смирењем, добротом и духовном самопожртвованошћу“. „Никада га нијесам видио гњевнога нити нерасположенога, увијек је био испуњен радошћу и миром Господњим. И Господ га је призвао управо овдје, гдје је уградио најбоље и најсветије године свога живота, да почине од трудова својих, да се приброји своме старцу Сави и свима оснивачима, градитељима и приложницима ове Светоуспенске обитељи“, рекао је митрополит Амфилохије.Монах Захарије је свој монашки пут живот започео као послушник код блаженопочившег схимонаха Саве (Коматовића), најприје у манастиру Дуљево, а потом у манастиру Маине. Овај манастир је великим трудом схимонаха Саве и његових послушника, данашњег архимандрита Бенедикта, садашњег игумана манастира Превлака, покојног монаха Захарије и монаха Агатона, обновљен из темеља, након једноиповјековне запустјелости.

p o m e n РАЈО Војиновић

66

svetigora

/ 2

011

/ м

ај -

јун

В�ЕРНИ СЛУГА ОЛТАРА ГОСПОДЕГВ�ЕРНИ СЛУГА ОЛТАРА ГОСПОДЕГВ�ЕРНИ СЛУГА ОЛТАРА ГОСПОДЕГВ�ЕРНИ СЛУГА ОЛТАРА ГОСПОДЕГВ�ЕРНИ СЛУГА ОЛТАРА ГОСПОДЕГУуторак 12. априла 2011. године у

Вишеграду се упокојио у Госпо-ду протојереј-ставрофор Боривоје

Косорић, пензионисани свештеник Митрополије црногорско-приморске. Прота Боривоје је рођен 31. јула 1931. го-дине у Горажду у породици са вјековном свештеничком традицијом, која је да-вала духовне пастире своме роду по-чевши од 1778. године. Један од њих је и прота Мргуд Косорић, који је спасио икону чудотворне Чајничке Богороди-це за вријеме Другог свјетског рата. Отац Боривоје је у Горажду завршио основну школу, а гимназију у Пљевљима. Петораз-редну Богословију при манастиру Ракови-ци је завршио 1956. Рукоположен је у чин ђакона на Савиндан 1957. г, а након два дана и у чин презвитера од стране Митро-полита дабробосанског Нектарија Круља. Постављен је за пароха у Фочи, гдје је био до 1972, да би од тада био парох у Гораж-ду. На тој парохији остаје до 1992. г, када због ратних дешавања бива принуђен да напусти своје мјесто службовања и дође у Црну Гору, гдје по благослову Митропо-лита црногорско-приморског Амфилохија бива постављен за економа обновљене Богословије Светог Петра Цетињског на Цетињу и на тој дужности остаје до 1994. године, а уједно обавља и службу пароха у Ријеци Црнојевића. Од 1994. је парох у Тивту и старешина цркве Светог Саве, гдје остаје 15 година, све до пензионисања 2009. године.Отац Боривоје је остао у неизбрисивом памћењу свих као смјерни пастир Хри-стов на сваком мјесту свога службовања. Гдје год је службовао обнављавао је цркве и богомоље и парохијске домове, али је на првом мјесту обнављао вјеру у људима својим примјером живота и че-ститости. Посебно ћемо овдје поменути његову ревност као економа обновљене Богословије у оним тешким ратним годи-нама, и љубав коју је указивао ученицима, који су у проти Боривоју видјели доброг оца и пастира. У браку са попадијом Славицом изродио је троје дјеце. Сахрањен је 13. априла код цркве Светог Ђорђа у Сопотници код Но-вог Горажда.Нека га Васкрсли Господ упокоји и прими га као свог вјерног и истинског слугу. Вјечан ти спомен, достојни блаженства и вјечног спомена, оче Боривоје!

p o m e nАЛЕКСАНДАР Вујовић

67

м

ај - јун / 2011 / svetigora

БОЈ ЏОРЏ ВРАТИО ИКОНУ

Познати британски поп пјевач Бој Џорџ вратио је Кипарској Православној Цркви икону Господа Исуса Христа која је украдена током турске инвазије Кипра 1974. године.Пјевач је икону купио у Лондону прије 25 година не знајући њено поријекло.Представник Кипарске Цркве у Бри-селу, епископ неапољски Порфирије, видио је икону гледајући на телевизији интервју са пјевачем.Пјевач је изјавио да је „срећан што се икона враћа у свој прави дом“, до-давши: „Увијек сам био пријатељ Ки-пра и 26 година сам гледао сам ико-ну... Радујем се што ће се вратити на Кипар у цркву Светог Харалампија одакле је украдена“.

ПРЕД СМРТНОМ КАЗНОМ ЗБОГ ХРИШЋАНСТВА

Активиста Црвеног крста из Авгани-стана налази се пред смртном каз-ном због обраћења у хришћанство.Четрдесетпетогодишњем Саиду Муси, оцу шесторо дјеце, речено је да ће, уколико се не врати у ислам, за неколико дана бити објешен.Господин Муса је одбио да се одрек-не своје вјере и, како преноси бри-тански Sunday Times, изјавио: „Могу радити шта хоће са мојим тијелом, а

да ли ће моја душа завршити у па-клу одлучује само Бог“.Он је такође саопштио да су га у за-

твору мучили и злостављали и чу-вари и остали затвореници.Саид Муса је ухапшен 31. маја про-шле године, након што је локална телевизија емитовала снимак тајног крштења групе Авганистанаца.

ХИТЛЕР КАО ИРОД

У храму у париском предграђу Мон-жерон пронађен је витраж, на којем је по претпоставци насликан Адолф Хитлер у лику цара Јудеје, Ирода Агрипе Првог, саопштава Lenta.Ru, позивајући се на часопис Le Monde. Хитлер у рукама држи мач наднијет над главом човјека са ореолом. Претпоставља се да је на витражу изображен Свети апостол Јаков, син Заведејев, кога је сагласно Новом Завјету, казнио цар Ирод. По тумачењу историчара умјетности, Јаков символише јудаизам и Јевреје.

МЕДВЕДЕВ НА ЈОРДАНУПредсједник Руске Федерације Дмитриј Медведев, празник Богојављења Господњег је дочекао на ријеци Јордану, на мјесту гдје се Христос крстио.Један од повода његовог доласка у Јордан је тај што се на обали ријеке Јордан гради дом за руске поклони-ке. Парцелу за градњу овог дома је Русији поклонио 2006. године краљ Јордана Абдала Други. Комплекс овог здања укључује гостионицу за поклонике, православни храм, трпезарију и пријемни дом за госте. Радови треба да се заврше до 2012. године.

ПРОНАЂЕН ХРИШЋАНСКИ ХРАМНа југо-западу Турске археолози су пронашли храм који је припа-дао помјесној Лаодикијској Цркви или „седмој азијској Цркви“, која се помиње у новозаовјетној књизи Откривење Светог Јована Богослова, изјавио је министар културе Турске Ертугрул Гјуна, посјетивши мјесто ар-хеолошких ископина на територији старога града Лаодикије, саопштава агенција KIPA.Лаодикија се налазила на важном трговачком путу, што је условило процват града. У вријеме Христовог рођења Лаодикија је била под кон-тролом Рима, затим се град налазио под влашћу Византије, да би га почет-ком 11. вијека заузели Турци.

ГОДИНА ДОСТОЈЕВСКОГ

2011. године се навршава 130 годи-на од смрти и 190 година од рођења Фјодора Михаиловича Достојевског. У вези са тим Богословски факул-тет Православног Свето-Тихонов-ског универзитета, заједно са Фило-лошким факултетом отвара пројекат посвећен великом писцу. Пројекат Година посвећена Досто-јевском почео је 9. фебруара Божан-ственом Литургијом, на којој су се окупили студенти Богословског и Филолошког факултета. Одслужен је помен великом писцу. Касније за трпезом љубави предавачи Петро-градског универзитета и других фа-култета су говорили о томе шта им је донијело упознавање са стваралашт-вом Достојевског.

„ПРОЈЕКАТ ВИТЛЕЈЕМ“У САД је рођена нова иницијатива за помоћ женама које не желе да 68

svetigora

/ 2

011

/ м

ај -

јун

IZ SVIJETAПриредио: Славко Живковић

абортирају. Пројекат медицин-ског центра Resurrection Medical Center у Чикагу носи назив „Пројекат Витлејем“ (Bethlem Project). Створи-ле су га, како саопштава Радио Ва-тикан, позивајући се на агенцију Фи-дес, двије групе за заштиту живота: Pro Life Action League, која је прва у САД почела да указује подршку же-нама које су одбиле да абортирају и мјесни Центар за помоћ женама.Потпредсједник Pro Life Action League у интервјуу за Католич-ку агенцију Новости са поносом је изјавио да се од октобра три чет-вртине жена обратило за помоћ њиховом Центру, размислиле су и одбиле да абортирају.

ФИЛМ О ЖИВОТУ ДЈЕВЕ МАРИЈЕМарија, Мати Христова је назив фил-ма који снима филмски студио Aloe Entertainment. Улогу Дјеве Марије игра позната америчка глумица Ка-мила Бел. Режисер Алехандро Агре-сти је одлучио да исприча причу о животу Христове Мајке, стављајући акценат на њену љубав према свом обручнику Светом Јосифу, на њено „неочекивано“ материнство и на побједу над терором цара Ирода Ве-ликог, саопштава Аciprensa.Сценарио за филм су написали Бене-дикт Фиц-Џералд (коаутор Мел Гиб-сона у филму Христово страдање) и Барбара Николоси. Обоје исповиједају католицизам, зато су ка-толичке критике већ изразиле наду да филм неће изаћи из колосјека црквене традиције.

БИБЛИЈА ПРЕВЕДЕНА НА КАШ-МИРСКИ ЈЕЗИК...Свето Писмо хришћани сада могу прочитати и на кашмирском језику, саопштава Аsianews. Библију је на кашмирски језик превео Индус Предхуман К. Џозеф Дхар који је пре-шао у хришћанство.Кашмирски језик припада дардској групи индоевропских језика и њиме говори око 4, 6 милиона људи. Углав-ном је распрострањен у индијским државама Џаму и Кашмир.

...И НА ЈЕЗИК МАЈАКатоличка црква Гватемале пре-вела је Библију на језик Маја, на најраспрострањенији језички дијалекат Маја-Киче, саопштава агенција KNA.

Превод је извршен под руковод-ством лингвисте Сукукви Изабел и француског свештеника Бернара Го, који је више од 23 године радио над преводом Библије на језик доморо-дачког народа Гватемале.Језик Маја припада крупној језичкој породици, која је распрострањена у Јужном Мексику, Гватемали и Бе-лизи. Тренутно постоји од 50 до 80 мајанских језика и дијалеката.

СРУШЕН ХРАМ РУМУНСКЕ ПРАВО-СЛАВНЕ ЦРКВЕУ земљотресу који је 22. фебру-ара погодио град Кристчерч (Christchurch) у Новом Зеланду, озбиљно је оштећен православни храм Успења Мајке Божје, који се на-лази под јурисдикцијом Румунске Православне Цркве, саопштава епи-скоп аустралијски и новозеландски Михаило (Румунска Патријаршија).Цркву је добила за скоро 1 милион долара Аустралијско-новозеландска епархија Румунске Православне Цркве. Изграђена је 1864. године и првобитно је била протестантски храм, саопштава румунски право-славни сајт Basilica.

НАПАД НА ПРАВОСЛАВНИ ХРАМ НА ОСТРВУ ЈАВА24. фебруара православну цркву Свете Екатарине у Божолалију, ос-трво Јава (Индонезија) напали су ис-ламски екстремисти. 25. фебруара разорена црква је затворена и од тада је под заштитом индонежанске полиције.Православна парохија Све-те Екатарине у Божолалију ула-зи у састав Митрополије Хонг Конга и југоисточне Азије (Конста-нтинопољска Патријаршија).Оца Методија, православног свеште-ника из Божолалија, Индонежанина поријеклом, раније су неколико пута физички нападали муслимански фа-натици.

О БОЈИ „ТХЕЛЕТ“На комаду тканине коју су пронашли израелски археолози, а која је стара више од двије хиљаде година, на-учници су идентификовали позна-ту плаву боју која се у Библији зове „тхелет“, саопштава украјински като-лички сајт CREDO позивјаући се на пољски портал КАІ.Испоставило се да нијанса „тхе-

лет“ на пронађеној тканини у ства-ри није засићена плава, како се до сада сматрало, него индиго плава, која се добија мијешањем плаве и љубичасте.

НАЈВИШЕ ОДЛИКОВАЊЕ СПЦ ЗА ПУТИНА

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј уручио је 23. марта у спо-мен-храму Светог Саве на Врачару Орден Светог Саве првог степена г. Владимиру Владимировичу Пути-ну, премијеру Руске Федерације који је тога дана боравио у званичној посјети Србији.Свечаном чину присуствовали су: г. Мирко Цветковић, предсједник Вла-де Републике Србије; Његово Преос-вештенство Епископ бачки др Иринеј, члан Светог Архијерејског Сино-да СПЦ; Преосвећена Господа Епи-скопи - канадски Георгије, хвостан-ски Атанасије и јегарски Порфирије, г. Александар Конузин, амбасадор Руске Федерације, престолонас-ледник Александар Карађорђевић, протојереј-ставрофор Виталиј Тара-сјев, старјешина Подворја Руске Пра-вославне Цркве у Београду, као и г. Војислав Миловановић, протонеми-ар храма Светог Саве на Врачару. Прије пет година на предлог блаже-нопочившег патријарха Павла, Све-ти Архијерејски Синод додијелио је г. Владимиру Путину највише одликовање Српске Православ-не Цркве за његову дјелатну љубав према Српској Цркви и српском народу, нарочито показану у хра-бром и истрајном залагању за за-штиту вјерног народа, цркава и ма-настира на Косову и Метохији, као и на очувању цјеловитости државе Србије. Једнодневна посјета руског премијера Србији била је прилика да му патријарх српски и лично уручи високо признање наше свете Цркве.

69

м

ај - јун / 2011 / svetigora

Приредио: Славко ЖивковићIZ pomjesnih crkava

АРХИЕПИСКОП ХРИЗОСТОМ У РУСИЈИ

20. јануара у посјету Руској Православној Цркви стигао је по-главар Кипарске Православне Цркве архиепископ Хризостом.Архиепископа Нове Јустинијане и цијелога Кипра на аеродрому Шереметјево дочекао је предсједник Одјељења спољних црквених веза Московске Патријаршије ми-трополит волоколамски Илари-он и представник Александријске Патријаршије при Московској Патријаршији митрополит кирински Атанасије.21. јануара Блажењејшем Архие-пископу Хризостому је уручено признање Патријарха Алексија Дру-гог и уприличен сусрет са Његовом Светошћу Патријархом московским и све Русије Кирилом.

У РУМУНИЈИ НАЈВЕЋИХРАМ НА БАЛКАНУВлада Румуније је издвојила 2,3 ми-лиона евра за изградњу новог са-борног храма Румунске Православ-не Цркве у Букурешту, саопштава агенција AFP. Та сума чини свега 10% од суме која је неопходна за изградњу и украшавање храма који ће бити највећа црква на Балканском полу-острву.Предвиђено је да висина цркве буде 120 метара. Цијела ће бити фрескопи-сана. Својим размјерама превазићи ће цркву Светог Александра Невског у Софији и Светог Саве у Београду.

НА ТАЈЛАНДУ ОСВЕШТАНПРАВОСЛАВНИ МАНАСТИР12. фебруара 2011. г. у провинцији Рат-чабури служено је мало освећење и одржана церемонија грађанског отварања православног Свето-успењског мушког манастира, са-општава сајт Православне Цркве на Тајланду.Изградња манастира је почела у но-

вембру 2009. године и сви радови су завршени захваљујући прилози-ма православних вјерника. Данас манастирски комплекс представља територију унутар које се нала-зи храм посвећен Успењу Пресве-те Богородице, капела посвећена Иверској икони Мајке Божје, игуман-ске просторије, манастирске келије и друге зграде.

За касније је планирана изградња ка-тихетског училишта и звоник.

АУСТРАЛИЈАНАЦ ПОСТАОПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП20. фебруара рукоположен је за епи-скопа милетуполиског јеромонах Јаков (Цигунис), који је први у историји православни епископ, рођен у Аустралији. Рукополагање новог епископа било је у сабор-ном храму Благовијести Пресве-те Богородице у Сиднеју, саопшта-ва пољски интернет сајт Сerkiew.pl.Епископ милетуполиски Јаков је по-стао викарни архијереј Грчке Пра-вославне Митрополије Аустралије (Константинопољска Патријаршија). Имаће резиденцију у Мелбур-ну и управљаће православним парохијама Константинопољске јурисдикције у држави Викторија и на острву Тасманија.

АТАМАНИ НА СВЕТОЈ ГОРИОд 17. до 21. фебруара 2011. године по благослову патријарха руског Кири-ла атамани козачких војски први пут су били на поклоничком путовању на Светој Гори, саопштава прес служба Синодалног комитета за сарадњу са козаштвом.На челу поклоничке групе био је предсједник Синодалног комитете-та са сарадњу са козаштвом епископ павлово-посадски Кирил. Поклоници су посјетили Пантелејмонов манастир и друге обитељи Свете Горе.

У РИМУ КОНФЕРЕНЦИЈА ПОСВЕЋЕНА ЋИРИЛУ И МЕТОДИЈУ20. фебруара у сали за конференције при храму Великомученице Екатари-не у Риму отворена је прва Римска ћирило-методијевска конференција, сопштава Патријархија.ру.

Организатори конференције су: Санктпетербуршка и Кијевска ду-ховна академија, Институт за сла-вистику РАН, Московски државни универзитет М. В. Ломоносова и Ставропигијална парохија великому-ченице Екатарине у Риму.У раду конференције су учествова-ли водећи православни богослови и свјетски научници.Конференција је организована по-водом празника Светог Ћирила, сло-венског учитеља (14/27 фебруара).

МОЛЕБАН КРАЈ МОШТИЈУ СВЕТОГ ТЕОДОРА У ВЕНЕЦИЈИ

21. фебруара на дан Св. великому-ченика Теодора Стратилата, право-славни вјерници су служили моле-бан крај његових моштију, које се од 12. вијека чувају у Венецији, у цркви Преображења Господњег (Chiesa di San Salvador), саопштава сајт руске парохије Светих жена мироносица у Венецији.Свети великомученик Теодор је један од покровитеља Венеције заједно са 70

svetigora

/ 2

011

/ м

ај -

јун

Светим Марком и Светим Николом.На богослужењу се молио епископ тираспољски и дубосарски Сава, који се налази у Венецији у радној посјети.

МИТРОПОЛИТ ЈОНА НА ОДМОРУСвети Синод Православне Цркве у Америци је од 22. до 24. фебруара засиједао у граду Санта Фе у држа-ви Нови Мексико. Током засиједања архијереји су, на челу са митропо-литом Јоном, размотрили текућа дешавања у Православној Цркви у Америци, као што су припреме за предстојећи Архијерејски сабор и планови за 16-ти Свеамерички сабор у Сијетлу.Митрополит Јона је Светом Синоду поднио захтјев да се на одређено вријеме ослободи првосвештенич-ких дужности и повуче. Свети Синод је Његовом Блаженству одобрио пе-риод од 60 дана, а за администрато-ра је постављен архиепископ детро-итски Натанаило.

УПОКОЈИО СЕ ДР КОНСТАНТИН КАВАРНОСИстакнути аутор и предавач, схимо-нах Константин (Каварнос), уснуо је у Господу у јутро 3. марта 2011, у ма-настиру Светог Антонија у америчкој држави Аризона, гдје је истог дана и сахрањен.Др Каварнос је рођен у Бостону 1918, дипломирао је на Харвардском уни-верзитету, гдје је касније добио и докторат из философије. Предавао је на више факултета у Америци, и током низа година објавио бројне текстове у разним публикацијама. 1956. године основао је Институт за византијске и савремене грчке студије, чији циљ је био унапређење интересовања за православну ду-ховност, философију и савремену грчку културу.

УПОКОЈИО СЕ СТАРАЦ ПЕТРОНИЈЕНа Светој Гори се 22. фебруара упокојио старац Петроније (Тенасе), настојатељ румунског скита Јована Претече (Продромос), саопштава званични сајт Румунске Цркве.24. фебруара старац Партеније је сахрањен на манастирском гробљу. Сахрани су присуствовали представ-ници Румунске Цркве и државних власти Румуније. На опијелу је било више од тридесет јеромонаха.

Он је био познат као дубок молит-веник и човјек великог смирења. Два пута су му предлагали да буде патријарх Румунске Цркве, али је оба пута одбио.КАНОНИЗАЦИЈА У БУГАРСКОЈ ЦРКВИБугарска Православна Црква је кано-низовала Бугаре који су пострадали за вријеме гушења Априлског устан-ка 1876. године, саопштава сајт Две-ри.Бг.Свечаном канонизацијом, у недјељу Светог Јована Лествичника у патријарашком спомен-храму Све-тог благовјерног кнеза Александра Невског у Софији, началствовао је патријарх бугарски Максим.17. маја, на дан када ће се празнова-ти нови светитељи, у њихову част ће бити одслужена Литургија. На служ-бу у мјесту Батак биће позвани чла-нови Синода Бугарске Цркве, као и представници свих помјесних Пра-вославних Цркава.

СЛУЖБА НОВИМ СВЕТИТЕЉИМАУ суботу 5. марта папа и патријарх александријски и све Африке Тео-дор II служио је Свету Литургију у патријаршијској цркви Светог Саве Освећеног у Александрији, и овом приликом је по први пут служена По-хвална служба сабору преподобних и богоносних отаца Тиваиде Египатске који су просијали у подвигу.Ову службу је написао архимандрит Агатоник Николаидес, одобрио је Свети Синод Александријске Цркве, а објавила је Митрополија Иринопо-лиса и Сејшелских острва.Свете Аве Тиваидске пустиње су понос и слава Александријске Паријаршије и Православне Цркве уопште. Тиваида је мјесто на коме су хиљаде подвижника показали да

с а в р ш е н с т в о духовног жи-вота у Христу није утопија, већ стварност, која захтијева борбу, труд и жртву.

СПРИЈЕЧЕН АТЕНТАТ Турска полиција је успјела да спријечи атентат на константинопољског патријарха Вартоломеја, саопшта-ва Аустријска агенција католичких новости, позивајући се на турске медије.Полиција је ухапсила два сумњива млада човјека старости 17 и 18 го-дина, који су планирали да уз помоћ оружја усмрте патријарха.Покушај атентата на патријарха пла-ниран је у рејону Фанар, гдје се нала-зи његова резиденција.

СВЕПРАВОСЛАВНА ВЕЧЕРЊА У ЛОНДОНУ

У Недјељу православља, 13. марта, у Лондону је одржана свеправославна вечерња, саопштава Патријархија.ру.У катедралну Успењску цркву Су-рошке епархије Руске Православ-не Цркве стигли су поглавар Фиа-тирске архиепископије (епархија Константинопољске Патријаршије која укључује у себе Велику Британију, Ирску и Малту), архиепи-скоп Григорије и викарни архијереј те епархије, епископ тропејски Атанасије. Дочекали су их управ-ник Сурошке епархије, архиепископ Јелисеј и архиепископ керченски Анатолије.Празничном богослужењу су присустовали свештеници Константинопољске, Антиохијске, Српске, Румунске, Бугарске и Руске Православне Заграничне Цркве.

ПОМЕН ЦАРУ АЛЕКСАНДРУДРУГОМ РОМАНОВУПрије 130 година, 14. марта 1881. го-дине, од посљедица терористичког бомбашког напада, скончао је цар 71

м

ај - јун / 2011 / svetigora

Александар Други Ослободилац. На мјесту његове погибије, у саборној цркви Спас на Крви, у Санкт Петер-бургу, Божанствену Литургију је слу-жио митрополит санкт-петербуршки и ладошки Владимир, саопштава

„Вода жива“. Затим је одслужен по-мен и положено је цвијеће на гроб-ницу самодршца у Петропавловској тврђави.Богослужењу је присуствовао пра-унук императора, кнез Георгије Јурјевски који је допутовао из Швајцарске.

СВАКА ПОРОДИЦА СВЕШТЕНИЧКАУ украјинском селу Залисци, са 500 кућа, свака породица је дала свеш-теника.„Наш народ је побожан, криминала нема. Нико од сељана се не усуђује да крши Божије заповијести“, казао је секретар сеоског одбора.220 свештеника родом из села За-лисци служи данас у православ-ним храмовима у Украјини, Русији и Њемачкој. Житељи села сматрају да је за ово заслужан старјешина сео-ског храма у совјетско вријеме, отац Сава, кога наводе као великог духов-ника.Сваке године на празник Светог про-рока Илије сви свештеници се саберу на службу у своје родно село.

СВЕШТЕНИК ОСНОВАО КЛУБПАДОБРАНАЦА

„С нама Бог и два падобрана!“ – ову девизу оснивача совјетске падо-бранске војске, генерала Маргело-ва – одлучио је да у буквалном смис-лу оваплоти сеоски свештеник из Дњепропетровске области. У родном мјесту Вољное он је основао клуб младих падобранаца. Сваке недјеље, не скидајући мантију, послије службе баћушка иде на полигон, гдје заједно са војницима припрема тинејџере за лет.Свој падобрански клуб он је на-звао једноставно „Батја“ (Тата). Ту се сабирају тинејџери из околних села. Дјеци од 12 до 16 година дозволу за скакање са падобраном су дали не само родитељи него и љекари.Необични клуб постоји свега пола године. За то вријеме отац Георгије је успио да постане најекстремнији баћушка у области. А са висине од 900 метара скакало је више од два-десет његових штићеника.

ОТЕТО-ПРОКЛЕТОВладика Фотије, епископ Епархије

далматинске, о вра-ћању национализоване имовине Српске Православне Цркве:"У Задру, Шибенику и Сплиту потражујемо различите црквене објекте, од станова па до читавих зграда. То што се догађа с црквом и манастиром Свете Параскеве Вене-ранде на Хвару за нас је нешто не-чувено и неспојиво с хришћанском традицијом ове државе."Када је у питању враћање црквене имовине, Епархија далматинска је, по ријечима њеног епископа, влади-ке Фотија, преко црквених општина и манастира уредно и у законском року, тј. 1997. године, поднијела захтјев за враћање своје национа-лизоване имовине.

СЛАВА НАЈСТАРИЈЕГ ХРАМА У АУСТРАЛИЈИ

У сиднејском насељу Флемингтон налази се најстарији српски храм у Аустралији, посвећен првом међу Србима, Светом Сави. Парохијани флемингтонски су 26. јануара 2011. године прославили своју храмовну славу по шездесети пут. По завјештању оснивача и утемељивача ове парохије, почив-шег оца Миленка Стефановића, хра-мовна слава увијек се прославља дан уочи празника Светог Саве, када цијела држава прославља свој „Дан Аустралије“, односно дан државности. Ове године, ова-ко значајан јубилеј флемингтон-ске парохије прослављен је Све-том Архијерејском Литургијом коју је служио Његово Преосвештен-ство Владика Иринеј са скоро свим српским свештеницима из Сиднеја.

СВЕТИ САВА НА ИСЛАНДУ...Српска школа „Манасија“, други пут за редом, обиљежила је своју сла-ву, Св. Саву првог архиепископа

српског, у једној од најљепших кон-цертних дворана на Исланду, Са-лурину. Српска школа „Манасија“ основана је и почела да ради 12. сеп-тембра 2009. године. Школа је осно-вана благословом и именовањем од Његовог Преосвештенства Епи-скопа британско- скандинавског Г. Доситеја.

...У ВЕНЕЦИЈИ...Поводом празника Светог Саве првог српског архиепископа и просветитеља, служена је Све-та Литургија у манастиру Светог Георгија у Венецији. Свету Литургију служио је архимандрит Евангелос Ифантидис, настојатељ манастира, клирик Васељенске Патријаршије. Након Свете Литургије извршено је освећење славског колача у част Светог Саве. Свечаности су присуствовали и сту-денти Екуменског института Сан Бернардино у Венецији.

...У ЈУЖНОЈ АФРИЦИ...На позив архимандрита Панте-лејмона, старјешине храма Св. апо-стола Томе у Јоханесбургу, представ-ника Српске Православне Цркве на афричком континенту и делегата за Африку у Скупштини дијаспоре, Министар за дијаспору у Влади Ре-публике Србије г. Срђан Срећковић, посетио је Црквено-школску општи-ну Свети Сава у Јоханесбургу.Ово је прва званична посјета српског мининистра за дијаспору афричком континенту. Централ-на Светосавска прослава је одржа-на у недјељу 30. јануара и започела је Светом Литургијом коју су слу-жили архимандрит Пантелејмон и јужноафрички православни свеште-ник Фрументије.

...ВАНКУВЕРУ

Српски благочестиви народ у Ван-куверу је свечано прославио сво-га Првопрестолника, Светитеља и Просветитеља, првог српског архи-72

svetigora

/ 2

011

/ м

ај -

јун

iz ota~astvene crkveПриредио: Славко Живковић

епископа, Светога Саву. Тродневна прослава је започела у четвртак 27. јануара када је одслу-жена Божанствена Литургија коју је служио протојереј-ставрофор Ми-рослав Дејанов уз присуство великог броја српског благочестивог народа из Ванкувера. О. Мирослав је у својој бесједи позвао вјерне да никада не одступе од светосавске стазе и да се увијек сјећају свога Св. Саве који нас је све научио својим примјером и животом како да будемо православ-ни хришћани.

ОСУДЕ НАПАДА НА ХРАМПредставници Међурелигијског вијећа БиХ посјетили су 2. фебруа-ра храм Преображења Господњег у општини Ново Сарајево, и том при-ликом осудили напад на овај храм који се десио у ноћи између 26. и 27. јануара, уочи великог српског праз-ника Светог Саве. Представник Исламске заједнице у БиХ Фикрет Пашановић осудио је провалу у храм и рекао да је то чисти криминал који нема ништа заједничко са вјером. „Према Курану највећи злочинци су они који настоје да поруше вјерске објекте“, истакао је Пашановић. Представник Католичке цркве жуп-ник Јосип Лебо рекао је да сви требају радити да се овакве ства-ри не дешавају - родитељи треба да више рачуна поведу о васпитању, а ово је и питање васпитних установа, школа, јачих казнених мјера, као и подршке казнено-поправним домо-вима.

ПРОСЛАВА СВЕТОГ ГРИГОРИЈА У ЖИТОМИСЛИЋУ

Његово Преосвештенство Епископ захумско-херцеговачки Г. Григорије, ове године прославио је имендан у манастиру Житомислић. Светкови-на Светог Григорија Богослова от-почела је великим вечерњем којим је началствовао епископ Атанасије (Јевтић), уз саслужење манастирског

братства и мостарских свештеника. Сјутрадан на сами празник, Литургијом је началствовао влади-ка Григорије уз саслужење влади-ке Атанасија, јеромонаха Евтимија из светогорског манастира Симо-нопетра, те игумана и свештеника Захумско-хeрцеговачке епархије. Посебну част својим доласком учи-ниле су монахиње Благовештењског манастира Ормилија из Грчке, на челу са преподобном игуманијом Никодимом.

БЕЗБИЈЕДНОСТ НА БАЛКАНУЊегово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-при-морски др Амфилохије одржао је предавање на тему Безбједност на Балкану - допринос Цркве потпуков-ницима и пуковницима који прате курс Генералштабског усавршавања, највишег нивоа образовања на Војној академији у Београду, који је неопходан услов за добијање гене-ралског чина. У занимљивом и надахнутом обраћању, митрополит Амфилохије је изнио занимљиве детаље из историје дуготрајне борбе народа у Црној Гори за ослобођење од Турака. Истакао је Светог Петра Цетињског као примјер и духовног и световног владара који је свесрдно подржавао борбу нашег народа за ослобођење од Турака и примјер уважавања и поштовања противника у рату. Ми-трополит је даље нарочито нагласио да се безбједност неке територије, народа и државе прије свега засни-ва на односу према правди, нагла-сивши да су државе и народи који су своју срећу градили на неправди других, губили и територију и мир и срећу.

ЈОШ ЈЕДНА ЕПАРХИЈА СПЦНа дан када наша Црква слави Свете бесребренике Кира и Јована, 13. фе-бруара 2011. године, формирана је нова епархија Српске Православне Цркве са сједиштем у некадашњем престоном граду Светога цара Лазара, Крушевцу. Благодаћу Господњом одлука о оснивању је донијета на јесењем засиједању СПЦ. Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован, братски и са поштовањем, дочекан је у саборном храму Св. великомученика Георгија, гдје је служена доксологија, а затим

је у црквеном дому одржана осни-вачка сједница. Преосвећени вла-дика Јован ће бити администратор Крушевачке епархије до прољећног редовног засиједања Сабора СПЦ, на коме ће Архијереји изабрати еписко-па за ову епархију.

СВЕТИ ТРИФУН У ВЕЛИКОЈ ХОЧИ

Свети мученик Трифун традиционал-но се обиљежава у Великој Хочи код Ораховца као заштитник винограда-ра и дан на који се први пут у години орезују виногради. Поводом овогодишњег празни-ка Епископ рашко-призренски Теодосије служио је Свету Лиругију уз саслужење свештенства Епархије у параклису Дечанске винице, посвећеном Св. мученику Трифуну и преломио славски колач са мона-хом Марком Дечанцем који је у ви-ници на манастирском послушању. Обраћајући се вјерницима у бесједи епископ Теодосије је говорио о лику Св. Трифуна, рекавши да је њему Бог подарио дар исцјељења којим је служио другима. „Свети Трифун је био примјер милосрђа, не само према људима, већ и према цијелој твари. Такво милосрђе и ми треба да покажемо, да би Господ и кроз нас пројавио своја дјела љубави. Највећи примјер милосрђа пројавио је сам Бог Отац који је послао Сина Свога Јединороднога да искупи род људски и приведе га у вјечно постојање.“

ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ У АМЕРИЦИУ недјељу, 27. фебруара 2011. годи-не, при крају двонедјељне посјете Америци, Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Васкрсења Христовог у Чикагу. Његовој Светости саслужива-ли су Епископ новограчаничко- 73

м

ај - јун / 2011 / svetigora

iz ota~astvene crkve

средњезападноамерички Г. Лонгин, Епископ кливлендски Г. Петар (Руска Загранична Црква), тринаест свеште-ника и седам ђакона.

У поздравној бесједи вјерном народу Чикага Патријарх је, поучивши народ да очува вјеру православну, завјет Светога Саве и српски језик и кул-туру, поново нагласио неопходност очувања мира и слоге. Патријарх је посебно похвалио напоре парохије при Саборном храму у Чикагу у образовању дјеце и младих. Посебну радост вјерном народу окупљеном у Саборном храму, који је тога дана био мали да прими све вјерне, учи-нила је прилика да после Литургије свако понаособ прими благослов Патријарха српског.

МЕЂУНАРОДНАКОНФЕРЕНЦИЈА У НИШУМеђународна конференција НЕПРО-ЛАЗНА ВРЕДНОСТ И ТРАЈНА АКТУЕЛ-НОСТ МИЛАНСКОГ ЕДИКТА одржа-на је у Нишу, од 24. до 26. фебруара 2011. године. Конференција је, као прва манифестација такве врсте, ор-ганизована у Нишу, родном мјесту цара Константина Великог, а у сусрет 1700-годишњици Миланског едикта.На конференцији су размотрени раз-личити аспекти епохалног и трајног историјског и цивилизацијског значаја акта којим је први пут афир-мисано начело пуне вјерске сло-боде људи и равноправности свих вјерских увјерења и стваралачког дијалога хришћанства са грчко-римском културом.

КТИТОРСКА СЛАВА ХИЛАНДАРАНа празник Светог Симеона Миро-точивог, 26. фебруара, ктиторској слави Хиландара, служена је Света Архијерејска Литургија, којом је на-чалствовао Преосвећени Епископ

будимљанско-никшићки Јоаникије уз саслужење бројног свештенства и ђаконства. Литургију, која је служе-на на црквенословенском и грчком језику, византијским појањем су пра-тиле пјевнице монаха из два скита са Свете Горе.

Свети Симеон Мироточиви је прослављен свеноћним бденијем, које се служи по светогорском типи-ку, уз учешће великог броја гостију из грчких манастира, из бугарског Зографа, гостију из Црне Горе, Србије и других српских крајева.

НОВА ЦРКВА У БОРОВОМ НАСЕЉУЊегово Преосвештенство Епи-скоп осечко-пољски и барањски Г. Лукијан у понедељак, 6. марта 2011. године, освештао је звона за прву новосаграђену цркву Светог краља Стефана Дечанског у Борову Насељу. После освећења три звона, уз са-служење више свештено служитеља, владика Лукијан је началствовао Светом Архи јерејском Литургијом у току које су звона подигнута и мон-тирана у звоник, па су при крају богослужења први пута зазвонила. Велика радост за вјернике Српске Православне Цркве у Борову Насељу настављена је у новоподигнутој црквено-народној сали у којој је Црквена општина приредила трпезу љубави.

ВЛАДИКА ИРИНЕЈ:ЦПЦ НИЈЕ ЦРКВАПремијер Игор Лукшић изјавио је недавно да би било неопходно от-ворити дијалог о власништву и коришћењу цркава у Црној Гори који би, сматра он, суштински и коначно решио то питање на системски на-чин. И сам свестан да је ситуација таква да, како је рекао, нема посеб-ног расположења за то, Лукшић је, ипак, поручио да ће он за време свог

премијерског мандата потенцирати потребу разговора на било ком ни-воу који би држави омогућио пун ет-нички склад и верску толеранцију.У вези Лукшићевог позива на дијалог Православне Цркве у Црној Гори и канонски непризнате ЦПЦ о влас-ништву над Цетињским манастиром огласио се и Епископски савет Пра-вославне Цркве у Црној Гори након скупа који је одржан у Пљевљима, а којем је председавао митрополит црногорско-приморски Амфилохије. Српска Православна Црква, односно Православна Црква у Црној Гори по-ручила је да „дијалог“ са канонски непризнатом Црногорском право-славном црквом (ЦПЦ), који заговара премијер Игор Лукшић, није могућ и представља „ванцрквену реалност“.Преосвећени Епископ бачки Иринеј дао је тим поводом следећи комен-тар, објашњавајући зашто није могућ дијалог СПЦ и ЦПЦ, који је предло-жио Игор Лукшић: „Нити је Мираш Дедеић владика, нити је Црногор-ска црква, црква“, рекао је епископ Иринеј. Он је Танјугу рекао да око тога, просто, не постоји тема и до-дао: „Ми ту не можемо ништа дода-ти, ни одузети“. „Људи себе нечим проглашавају, а да са тим немају суш-тинске везе“, објаснио је Владика бачки.

МИТРОПОЛИТ ИЛАРИОН У СРБИЈИ

31. марта је у тродневну посјету Српској Православној Цркви и Ре-публици Србији дошао Његово Високопреосвештенство Митро-полит волоколамски Г. Иларион (Алфејев), предсједник Одјељења за спољне црквене односе Московске Патријаршије.Митрополит Иларион се током 74

svetigora

/ 2

011

/ м

ај -

јун

Због људи какав је био Алек-сандар Вукомановић остала је

она вјера да се само привреме-но растајемо и да је немогуће да се више никада нећемо срести. Тек када је у ноћи између 16. и 17. марта прешао у успомене, пишем ријечи које сам му остао дужан и које су сада потребније нама и нашој сајвести него њему. Алек-сандар је био човјек чија се добро-та и несебичност подразумијевала, човјек благе нарави, побожан, тих - толико тих да је више говорио бла-женим погледом него ријечима, а и кад проговори он цио поруме-ни од стида. Александар је човјек који је иза себе оставио много већу празнину од мјеста које је за-узимао за живота. Пред чашом Христовом сви смо без одговора, али зар да одбијемо чашу коју нам Он даје. То је она чаша коју Христос дарива свако-ме ко је од Њега искао престо сла-ве. Та чаша Хрисова су страдања: ,,Чашу меда још нико не попи што је чашом жучи не загрчи.“ Алек-сандра је као и многе однијела нагла и непредвиђена смрт: „Јер у који час не мислите, доћи ће Син Човјечији.“ Тјеши нас то што га је смрт затекла спремног за пут.

Душан Биговић, разредни старјешина

p o m e n

АЛЕКСАНДАРВУКОМАНОВИЋ

(1986­2011)

p o m e n

посјете састао и са највишим зва-ничницима Републике Србије и града Београда. Високи гост је од-ржао предавање на Православ-ном богословском факултету Уни-верзитета у Београду, а посетио је и храм Светог Саве на Врачару и Подворје Руске Патријаршије у Бео-граду. У Коларчевој народној задуж-бини Митрополит је присуствовао београдској премијери његовог му-зичког дјела Страдање по Матеју, у извођењу Хора и Симфонијског ор-кестра Радио Телевизије Србије.

„Сматрам да је Косово и Метохија колијевка Српског народа, и да је важно да се сачува хришћанско наслеђе на тим просторима, да пра-вославни хришћани који живе тамо остану на својим огњиштима. Мис-лим да заштита косовских светиња мора да буде међународни пројекат и Руска Православна Црква је спрем-на да да велики допринос томе“, ре-као је митрополит Иларион прили-ком разговора за РТС.У току посjете митрополит Иларион jе служио парастос на Руском гробљу у Београду, као и Свету Архијерејску Литургију у манастиру Раковици са парастосом блаженопочившем патријарху српском Павлу.

СУСРЕТ СА ПАТРИЈАРХОМ ИРИНЕЈЕМ

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј примио је Високо-преосвећеног Митрополита волоко-ламског Г. Илариона.Пријему су присуствовали чланови Светог Архијерејског Синода СПЦ: митрополит црногорско-примор-ски Амфилохије, епископи - бачки Иринеј, далматински Фотије, захум-ско-херцеговачки Григорије, викар-ни епископи хвостански Атанасије и Моравички Антоније, као и г. Вук Јеремић, министар спољних послова Републике Србије са сарадницима, г. Александар Конузин, амбасадор Ру-ске Федерације у Србији и проф. др Богољуб Шијаковић.

У делегацији Руске Цркве коју је у тродневној посјети Србији предво-дио митрополит Иларион су били: отац Игор Јакимчук, јерођакон Јован (Копејкин), Леонид Севастијнов, Сергеј Пластинин и г. Дмитриј Мали-шев.

ДОДИЈЕЉЕНО ПРИЗНАЊЕ„ЦАРИЦА МИЛИЦА“ Због спасавања деце из логора НДХ, Диани Будисављевић постхумно је додељено одликовање СПЦ. Из чељусти смрти спасила је 12.000 српских малишана. За разлику од Оскара Шиндлера, који је од Холока-уста сачувао 1.200 Јевреја у Чешкој и Пољској или социјалне радни-це Ирене Сендлер која је из ужа-са варшавског гета извукла 2.500 јеврејских малишана, лик Диане Будисављевић донедавно је био пот-пуно заборављен. Аустријанки Диани Будисављевић је за заслуге спасавања 12.000 српске деце из концентрационих логора у НДХ на прошлонедељном заседању Синода СПЦ постхумно додељен Ор-ден Царице Милице. Та награда је тек успостављена и Диана је прва добит-ница. Ова Аустријанка је током Дру-гог светског рата из Загреба одлази-ла у Јасеновац и остале логоре НДХ, па одатле спасавала махом српску децу отимајући их од сигурне смрти. Орден јој је додељен на предлог ми-трополита Амфилохија, а на основу елабората „Диана Будисављевић и њена акција спасавања српске дјеце у НДХ 1941-1945 године“ коју је изра-дио Одбор за Јасеновац у сарадњи са Музејом жртава геноцида из Бе-ограда. Диана је рођена у породи-ци Обексер у Аустроугарској 1891. За Јулија Будисављевића, Србина из Лике који је у Инсбруку завршио ме-дицину, удаје се 1917. и њих двоје се две године касније селе у Загреб, где муж на новооснованом Медицин-ском факултету почиње да ради на катедри за хирургију. Током 30-их се обоје активно укључују у друштве-ни живот загребачке елите, па Диа-на од 1941. та познанства почиње не-себично да користи. У готово свим каснијим описима Дианиних подвига цитира се њена реченица: „То је био најљепши дар који сам у животу до-била - могућност да људе спасим од сигурне смрти“.

75

м

ај - јун / 2011 / svetigora

Hronika mitropolijeHronika mitropolije Приредио: Рајо Војиновић

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО УМАНАСТИРУ ЖДРЕБАОНИКМитрополит црногорско-приморски Господин Амфи-лохије служио је 30. јануара са свештенством Свету служ-бу Божију у манастиру Ждребаоник код Даниловграда.У поподневним часовима Владика је бесједио на Светосавској академији, која је одржана у даниловград-ском Центру за културу, чију салу су Даниловграђани ис-пунили до последњег мјеста.

Поздравно слово изговорио је парох даниловградски отац Слободан Зековић, а у програму су учествовала дјеца полазници даниловградске Школе вјеронауке, хор Преподобне мати Ангелине из Никшића, хор Светог Коз-ме Етолског при Саборном храму Васкрсења Христовог из Подгорице, КУД „Црна Гора“ из Голубоваца и женска пјевница даниловградске цркве Свете Текле.На крају је митрополит Амфилохије дјеци подијелио све-тосавске поклон пакетиће.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ

Митрополит Амфилохије је 3. фебруара са свештенством служио Свету службу Божију у Цетињском манастиру, поводом празника Светог Максима Исповједника, сла-ве ученика трећег разреда Богословије Светог Петра Цетињског.Владици је саслуживало свештенство Митрополије, појали су ђаци Богословије, а Служби су присуствова-ле монахиње Благовјештењског манастира Ормилије са Халкидикија, метоха светогорског манастира Симоно-петре. Владика Амфилохије је поздравио и монахиње из Ормилије и њихову игуманију мати Никодиму и заблаго-

дарио им што су донијеле Божји благослов са Свете Горе, баш за празник Светог Максима Исповједника.Након Литургије, Владика је са гостима посјетио мана-стир Бешку на Скадарском језеру и Саборни храм Хри-стовог Васкрсења у Подгорици, а игуман Цетињског манастира отац Методије је на свечаном славском руч-ку благосиљао славски колач ђака трећег разреда Богословије.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У ЖАЊИЧКОМ МАНАСТИРУМитрополит Амфилохије је 6. фебруара служио са свеш-тенством Свету службу Божију у манастиру Ваведења Пресвете Богородице на острву Жањиц код полуострва Луштице, метоху манастира Савина.Литургији су присуствовали мјештани Луштице, као и бројни вјерници из Херцег Новог, а појале су чланице Кола српских сестара из Херцег Новог.

„Црква Божја Христова је једино чисто мјесто, цјеломудрено мјесто, једино истинско мјесто гдје се људи сусрећу са Богом и гдје се сусрећу једни са другима, не само у кратком временском интервалу, него сусревши се са Њим и у Њему, уједињују се у заједницу којој ни вра-та паклена не могу одољети нити је надвладати“, рекао је владика Амфилохије у литургијској бесједи, „Она почиње овдје на земљи, а не завршава се него се наставља и до смрти и у смрти и послије смрти као Царство Небеско, као Царство Христово. У свим заједницама земаљским, било да су биолошке, било социолошке, разних врста и у разним временима, једина заједница која је чиста, која је неразорива, која је неуништива, која је непобједива, јесте Црква Христова, не благодарећи онима који се сабирају, него благодарећи Њему који сабира, који као магнет привлачи у ту заједницу и који им даје да њихова заједница постаје вјечна и непролазна. Она у себе прима дар вјечности који јесте управо Христос Господ.“

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО УМАНАСТИРУ ПОДМАИНЕМитрополит Амфилохије је 12. фебруара, на празник Све-та три Јерарха, служио Свету службу Божију у манастиру Успенија Пресвете Богородице у Подмаинама у Будви.У току Литургије Свету тајну крштења примио је брат Јован, замонашен је чином расе и камилавке послуш-76

svetigora

/ 2

011

/ м

ај -

јун

ник манастира Радосав, који је добио име Григорије, док су искушеници Алексеј и Драган примили благослов за ношење монашке одјеће.

„Црква Божија Света три Јерарха, који су прославили Пресвету Тројицу, прославља на овај свети празник“, ре-као је владика Амфилохије у литургијској проповиједи.

„Било је у оно вријеме препирке међу хришћанима ко је већи од њих тројице: да ли је Василије Велики, или је то Григорије Богослов, или је то Свети Јован Златоу-сти. И да се хришћани не би препирали око њих тројице, установљен је овај празник јер су се они јавили у слави Божјој да су заједно пред Престолом Христовим и да је сваки према своме дару послужио Господу. Од тада и постоји овај празник – Света три Јерарха“, објаснио је ми-трополит Амфилохије.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ И ЕПИСКОПВАРНЕНСКИ КИРИЛ СЛУЖИЛИ У БЕЧИЋИМА

Митрополит Амфилохије је 13. фебруара, на Недељу митара и фарисеја служио Свету службу Божију у цркви Св. Томе у Бечићима заједно са гостом из Бугарске, митрополитом варнен-

ским и великопреславским Кирилом, уз саслужење свештенства и вјерног народа.На Литургији су појале монахиње из манастира Дуљево и Жупа Никшићка. „У овом Светом дану Христовог Васкрсења имамо и посебни благослов да је овдје са нама и наш брат, митрополит варненски и великопреславски Кирил, један од најугледнијих архијереја Бугарске Пра-вославне Цркве“, рекао је митрополит Амфилохије у литургијској проповиједи.Овом приликом су Високопреосвећени Митрополити освештали нова два звона и крст. Садашњи звоник са једним окном је направљен 70-тих година након што је претходни порушио гром 1970. г. Митрополит је са гостом из Бугарске и његовом пратњом потом обишао манастир Успења Пресвете Богороди-це у Маинама у Будви, манастир Рождества Богоро-дице – Подластву у Грбљу и манастир Св. Архангела на Превлаци код Тивта, древно сједиште Епископије зетске, Митрополије црногорско-приморске, гдје је Митропо-лит упознао свога госта са историјом и значајем овог ма-настира, који значај потврђују и најновија археолошка истраживања.Након посјете овим манастирима, господа Архијереји су са ученицима четвртог разреда Богословије Светог Петра Цетињског на Цетињу, који као разредну крсну славу прослављају празник Светог мученика Трифу-на, најприје посјетили Цркву Св. Николе и Св. апостола Луке, гдје их је дочекао архијерејски намјесник бококо-торски протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић, да би потом посјетили римокатоличку катедралу Св. Трифу-на у Котору, гдје су цјеливали његове мошти, које ондје почивају већ преко 1200 година.Митрополит Кирил је 14. фебруара, на празник Св. муче-ника Трифуна, служио Св. Архијерејску Литургију у ма-настиру Савина, а митрополит Амфилохије у манастиру Горњи Брчели.

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ У ВЕЗИ СА УЧЕШЋЕМ МИТРОПОЛИТА АМФИЛОХИЈА НА ПРАВОСЛАВНОЈ КОНФЕРЕНЦИЈИ У ДУБРОВНИКУЦетиње, 14. фебруараВисокопреосвећени Архиепископ цетињски и Митропо-лит црногорско-приморски Господин Амфилохије, као што је већ данас објављено у неким медијима, сутра, 15. фебруара 2011. г. на празник Сретења Господњег слу-жи Св. Архијерејску Литургију у цркви Св. архиђакона Сте-фана на Медуну у Кучи-ма, а потом присуствује и

77

м

ај - јун / 2011 / svetigora

књижевној свечаности посвећеној 110-годишњици упокојења војводе Марка Миљанова.Остале спекулације о његовом учешћу на XVII годишњој конференцији Међународног друштвеног фонда јединства православних народа, чији је, узгред буди речено, Господин Митрополит покровитељ за Србију и Црну Гору, која се одржава од 14. до 17. фебруара ове године у Дубровнику, нису истините. Но, и поред тога што Митрополит заиста није могао узети учешћа на овогодишњој конференцији, сматрамо да је реакција управе Града Дубровника, заправо тамошње замјенице градоначелника, више него непристојна и клеветничка, уколико и она није била, како се може чути, застрашена физичким пријетњама од неких екстремистичких група, или можда дио неке локалне политичке контроверзе. Да је управо нешто слично наведеноме прави разлог, гово-ри у прилог и чињеница да је Митрополит више пута, и након завршетка посљедњег несрећног грађанског рата, био у Дубровнику, и то посљедњи пут 2. јануара прошле године, на празник Св. Игњатија Антиохијског Богонос-ца, крсној слави Епархије захумско-херцеговачке и при-морске и њеног епископа Григорија, којом приликом се између осталог, сусрео и са тадашњим бискупом дубро-вачким, данашњим задарским надбискупом монс. Жели-миром Пуљићем.Не желећи да изналазимо дубље разлоге, дужни смо, с друге стране, подсјетити да митрополит Амфилохије ни-када никога није подстрекавао на „крвопролиће и рат-не злочине“, а да огроман углед који Господин Митропо-лит има у читавом хришћанском, не само православном свијету, директно оповргава клевету гђе Шимац Боначић да су његови ставови „супротни кршћанској етици“.Митрополит је добродошао на свим меридијанима и у многим земљама свијета, а немогућност национали-стички ограничених и острашћених појединаца и група на подручју бивше СФРЈ да се помире с тим, упућујући према Господину Митрополиту клевете и понављајући измишљене приче о његовом учешћу у некаквом „вели-косрпском пројекту“, говори само о потреби истинског помирења међу народима наших простора, за шта се, у то смо увјерени, Господин Митрополит усрдно моли сва-кога дана.

Из Митрополије црногорско-приморске

ОБИЉЕЖЕНА 110 ГОДИШЊИЦА ОД УПОКОЈЕЊА МАРКА МИЉАНОВАПоводом 110-годишњице од упокојења војводе Марка Миљанова митрополит Амфилохије је 15. фебруара са свештенством служио Свету Архијерејску Литургију у цркви Светог архиђакона Стефана на Медуну у Кучима.У току Литургије, у надахнутој бесједи о овом знамени-том писцу и војводи, митрополит Амфилохије је гово-рио и о празнику Сретења Господњег као о једном од најчудеснијих догађаја у историји људског рода, као о дану када се Бог сусрео са човјеком, налазећи сличност Марка Миљанова са Св. Симеоном Богопримцем.

„Ми смо Нови Израиљ, нови изабрани народ Божји, који слави Сретење, јер је Онај са Којим се срео Симеон Бого-примац вјечно са нама и у нама у великој и Светој Тајни Цркве Божије, силом Духа Светога“, рекао је Владика,

„Један од дивних свједока тог Сретења, сличан Симео-ну Богопримцу, у нашем народу, тог сусрета са правдом Божјом, јесте велики бранитељ и чувар правде Божје, ве-лики витез Марко Миљанов“.

Митрополит Амфилохије је у оквиру заупокојене Литургије одслужио и парастос Марку Миљанову на његовом гробу испред цркве Св. Стефана.

„Овдје смо поред Марковог киљана да се сретнемо на Сретење са њим и да изразимо своју радост што га је Бог подарио нама, роду српскоме, коме је био вјеран до последњега свога издисаја. И што можемо, ево, послије 110 година поновимо ону ријеч коју је изговорио у наше вријеме један његов сродник по духу и по подвигу, патријарх српски Павле: благо ономе који када се рађа плаче док се сви радују, а кад умре – сви плачу, а он се радује. Тако је и са Марком било и велики је дар Божји да смо и ми, народ светосавски увијек имали такве витезо-ве“, рекао је митрополит Амфилохије.Након Литургије на Медуну је поводом 110-годишњице

упокојења војводе Марка Миљанова од-ржана књижевна манифестација

„Пјесници војводи у походе и част“, а у подгоричком храму Христовог Васкрсења је одржа-но предавање „О јеванђелском

етосу Марка Миљанова – етици чојства и јунаштва“.Митрополит Амфилохије уве-78

svetigora

/ 2

011

/ м

ај -

јун

Hronika mitropolije

че је у Подгорици присуствовао пријему поводом Дана државности Србије, који је у Хотелу „Црна Гора“ при-редио Његова Екселенција Зоран Лутовац, амбасадор Србије у Подгорици.

САОПШТЕЊЕ МИТРОПОЛИЈЕ У ВЕЗИ СА ПОЗИ-ВОМ ПРЕМИЈЕРА ЛУКШИЋА ДА СЕ ОБНОВИ САБОР НА РУМИЈИЦетиње, 2. марта 2011.Поводом изјаве премијера г. Лукшића у емисији „Између редова“ на телевизији Б92 у вези са црквом Свете Тројице на Румији „да би било најбоље када би митрополит Амфилохије прихватио да се врате у праксу некадашњи масовни изласци на Румију припадника све три вјере

– православаца, муслимана и католика“- Митрополија црногорско- приморска обавјештава јавност следеће:Обнова храма Св. Тројице на Румији, срушеног од Ту-рака (1571. г.) управо је и имала и има за циљ обнову те вјековне традиције заједништва око Румијске светиње и Крста Св. Јована Владимира. Не треба изгубити из вида чињеницу да је управо државна власт била та која је (1954. г.) забранила Литију и изношење Крста на Румију и да је Митрополија обновила тај древни обичај (1994. г.). Символична обнова овог древног храма – постојао је највјероватније и прије Св. Јована Владимира (XI в.) у византијским временима – само је испуњење вјековног народног предања и ишчекивања – да ће се храм врати-ти (по предању – „долетјети“) на врх Румије (=Хришћанка).Ради тога су поклоници и износили сваке године на Тројичиндан камење којим је садашњи храм обзидан све до крова. Послије обнове литије и храма истин-ски вјерници све три вјере настављају своју традицију заједничког излажења на Румију, а увјерени смо да ће убудуће тај заједнички братски излазак на празник Свете Тројице бити још масовнији; као и да ће се обновити све-народни сабор и на малој Румији, као што је то био обичај забиљежен у XIX и првој половини XX вијека, послије изношења Крста и обављања обреда на великој Румији.Свако другачије тумачење обнове храма на Румији је злонамјерно, апсурдно и оптерећено идеолошким пред-расудама и ирационалном, за здрав разум несхватљивом, пропагандом.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ НА ПОКЛАДЕСЛУЖИО У САВИНИ

Митрополит Амфилохије је 6. марта, на покладе, са свеш-тенством служио Свету службу Божију у манастиру Сави-на код Херцег Новог.

„Покладе значе прекид једног времена у нашем жи-воту и почетак новог времена“, рекао је митрополит Амфилохије у литургијској проповиједи свештенству, мо-наштву и вјерном народу, „То је подстрек и подстицање на духовни и морални преображај нас хришћана. То је позив на пост, али не само позив на пост као уздржање од тјелесне хране, него прије свега и изнад свега на уздржање од свега онога што скрнави образ Божији у човјеку, што прља људску душу, што помрачује људски ум“.

„Пост значи буђење вjеpе и повјерења у Господа, подстицај да не сабирамо себи блага тамо гдје мољац нагриза и гдје рђа квари, него да сабирамо себи блага тамо гдје сија свјетлост Лица Божијега“, pекао је владика Амфилохије.У Херцег Новом је одржан и први радни састанак Савеза Кола српских сестара Црне Горе, а домаћин је било Коло српских сестара Херцег Новог.Господин Митрополит је у вечерњим часовима у Цетињском манастиру учествовао на Вечерњој служби праштања, која се служи уочи Свете Четрдесетнице, из-говоривши том приликом и поучну бесједу – тумачење великопосне молитве Преподобног Јефрема Сирина.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У УЛЦИЊУ

Митрополит Амфилохије је 16. марта са свештенством служио Свету Архијерејску Литургију у цркви Светог Ни-коле у Улцињу.Светој Служби је присуствовао и умировљени епископ захумско-херцеговачки Атанасије.

„Све што чинимо у Цркви Божјој, све што мислимо и ра-димо, све има за циљ да постанемо заједничари Божан-ске силе, Божанске љубави, Божанске доброте, Божанске истине, Божанске мудрости, да се причестимо Господа, да примимо Тијело и Крв Његову“, рекао је митрополит Амфилохије у литургијској проповиједи, „Та тајна је да-ривана само онима који љубе Господа на прави, истин-ски начин, онима који су крштени у Име Божје, који су се крстили у име Оца и Сина и Духа Светога, онима који су се запечатили Духом Светим и Њега примили, онима који живе по заповијестима Божјим и који Божје врлине претварају у своје врлине, у свој живот. И кад се на тај на-чин припреме и тјелесно и духовно, онда се они сретају са Господом у великој и светој тајни Причешћа.“ 79

м

ај - јун / 2011 / svetigora

Hronika mitropolijeHronika mitropolije

Након Литургије је одржан братски састанак и исповијест свештенства Барског архијерејског намјесништва.Митрополит и владика Атанасије су посјетили и храм Светог Јована Владимира у изградњи у Бару, а у попод-невним часовима митрополит Амфилохије је присуство-вао на отварању Генералног конзулата Републике Србије у Херцег Новом, који су заједнички отворили  госпо-да предсједници Црне Горе и Републике Србије, Филип Вујановић и Борис Тадић.

ОБИЉЕЖЕНА 125-ТА ГОДИШЊИЦА УПОКОЈЕЊА ВОЈВОДЕ МИЉАНА ВУКОВА ВЕШОВИЋАМитрополит Амфилохије је 20. марта, у другу недјељу Часног поста – Св. Григорија Паламе, служио Свету Литургију у храму Вазнесења Господњег у Лијевој Ријеци.Служба је одржана поводом 125-годишњице упокојења знаменитог васојевићког војводе Миљана Вукова Вешовића.У литургијској проповиједи митрополит Амфилохије је говорио о личности и дјелу Светог Григорија Паламе.

„Суштинско у учењу Светог Григорија Паламе је вјера о могућности сусрета Бога и човјека. Темељећи се на том Христовом присуству и уласку у овај свијет, у матицу жи-вота, на Његовом Васкрсењу и Вазнесењу, он је непре-кидно тврдио и учио да је Бог са нама и међу нама, да је Он дошао међу нас и уселио се у нас, да Бог није неки да-леки бог философа, него Онај Који је са нама“.Након Литургије служен је помен на војводином гробу, а потом је одржан пригодни програм.

„Међу онима који су на земљи рођени за вјечни жи-вот, посебно мјесто имају изабраници Божји, витезови вјере, витезови духа, витезови који живот свој жртвују за ближње своје. Војвода Миљан Вуков је један од тих на коме мирне душе могу да се примијене ријечи Вла-дике Рада ’благо томе ко довијек живи, имао се раш-та и родити’. Васојевићи су кроз историју дали значајне људе и витезове, а међу њима изузетно мјесто заузи-ма војвода Миљан Вуков. Бог да му душу прости, а ово покољење и друга покољења нека се сјећају и нека се не само ријечима него и дјелима угледају на њега“, рекао је митрополит Амфилохије након одслуженог помена на војводином гробу.Говорили су Владо Дабетић, предсједник Црквеног од-бора Лијеве Ријеке, који је у програму учествовао и као гуслар, Мијо Вешовић у име породице и проф. Светозар Мартиновић у име свих Васојевића.Братство Вешовића је затим присутне, на челу са Го-сподином Митрополитом, примило и угостило у кући

војводе Миљана Вукова.Митрополит Амфилохије је посјетио и манастир Св. Ни-коле на Пелевом Бријегу у Братоножићима.У крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Под-горици увече је одржана и свечана академија посвећена овом јубилеју, на којој су говорили Високопреосвећени Митрополит, историчар мр Жарко Лековић, академик Зоран Лакић и предсједник Удружења књижевника Црне Горе Илија Лакушић.

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ ЕПАРХИЈСКОГ САВЈЕТА И ЕПАРХИЈСКОГ УПРАВНОГ ОДБОРА МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕУ Цетињском манастиру, сједишту Митрополије црно-горско-приморске, је у суботу 19. марта, након служења Свете Литургије, одржана редовна сједница Епархијског Савјета (ЕС) и Епархијског Управног Одбора (ЕУО) као највиших црквено-самоуправних тијела Митрополије црногорско-приморске.Овогодишње сједнице ЕС и ЕУО су, на првом мјесту, има-ле конститутивни карактер, с обзиром на обавезу коју предвиђа црквени Устав, да након мандата који траје шест година, дотадашње чланове ових тијела мијењају нови чланови. На почетку сабрања, присутни су ин-формисани о саставу Епархијског Савјета ( који броји 20 чланова и исто толико чланова-замјеника ). Састав ЕС је, на предлог надлежног архијереја и архијерејских намјесништава, потврдио Свети Архијерејски Синод СПЦ. Чланство ЕС-а се конституише из редова свештен-ства, монаштва и вјерника. Послије конституисања ЕС-а, изабрано је и 13 чланова ЕУ-а. ЕУО као извршно тијело ЕС-а, има мањи број чланова, састаје се чешће од ЕС-а, а ос-новни задатак овог тијела је спровођење одлука Савјета.Након конституисања ова два црквена тијела, Митро-полит црногорско-приморски Г. Амфилохије је под-нио опширан извјештај о збивањима у Митрополији у току 2010. године. У извјештај је укључен и опис митро-политових активности, као и активности различитих црквених институција. Посебна пажња је посвећена и бројним богослужбеним и мисионарским активности-ма свештенства Митрополије. Послије тога се присту-пило усвајању извјештаја о финансијском пословању Митрополије у току прошле године, а затим је усвојен буџет за 2011. г. Констатована је прилично отежана ситуација у погледу црквених прихода и прилога веза-них за јеванђелску мисију Цркве, што је, по мишљењу чланова ЕС-а и ЕУО-а, посљедица опште економске кри-зе у црногорском друштву, а и шире. Констатовано је да је и, поред свих материјалних потешкоћа, богослуж-бена, мисионарска и харитативна дјелатност Цркве обављана без прекида. Новопостављени секретар ЕУО-а, протојереј Обрен Јовановић је у извјештају посебно на-гласио да Митрополија црногорско-приморска значајан дио материјалних средстава опредјељује за социјалну помоћ економски најугроженијим вјерницима и сиро-машним дјеловима црногорског грађанства. Закључено је да оваква активност спада у природне и основне дјелатности Цркве Христове у свим временима, а по-готово у овако тешком и нестабилном времену какво је наше.Са великом радошћу је констатован напредак у 80

svetigora

/ 2

011

/ м

ај -

јун

остварењу планова који су важни за живот Цркве у Црној Гори. На првом мјесту, ријеч је о све већем броју вјерника који учествују у богослужењима, повећању броја свеш-тенства и монаштва, школа вјеронауке при црногорским храмовима, као и о повећаном броју обновљених хра-мова. Посебна пажња је посвећена напретку изградње два велика саборна храма – Христовог Васкрсења у Подгорици и Светог Јована Владимира у Бару. Веома битан пројекат је и успјешан рад прве црквене народ-не кухиње, која је отворена при Саборном храму у Под-горици, а наговјештено је и отварање још једног броја народних кухиња и у другим градовима Црне Горе. ЕС и ЕУО Митрополије су упознати са активностима око организовања црквених центара за бригу о старим и немоћним људима. Размотрен је и извјештај о отварању црквеног центра за одвикавање од болести зависности.ЕС и ЕУО су примили извјештаје о животу и раду Цетињске богословије, ИИУ „Светигора“, Радио „Свети-гора“, Централног магацина Митрополије, Поклонич-ке агенције „Одигитрија“ и Хуманитарне организације

„Човјекољубље“.Послије свега, као једна од најважнијих тема овогодишњег сабрања ЕС и ЕУО Митрополије, расправљано је питање правне заштите имовине и статуса Православне Цркве у Црној Гори, који се налазе на удару различитих анти-црквених политичких и идеолошких група. Закључено је да је судска власт Црне Горе, у неколико досадашњих кривичних и управних потупака, одређене спорове ријешила у складу са правдом и позитивним правом, та да начелно постоје све правне претпоставке за за-штиту имовине, назива и достојанства Православне Цркве од оних најбруталнијих напада анти-црквених организација. Међутим, уочен је проблем политичке и идеолошке иницијативе која долази из неких дјелова црногорске власти, по којој не само што се одуговлачи рјешавање питања повраћаја црквене имовине, него се преко појединих медија реституција, као међународна обававеза Црне Горе, смишљено релативизује кроз најаву покушаја бруталне и противправне отимачи-не преостале црквене имовине, под несхватљивим из-говором њеног наводног „подржављења“. Донијета је одлука да се Правни сајвет задужи да припреми радну групу правних експерата из свих традиционалних црка-ва и вјерских заједница како би се учинили позитив-ни и са међународним стандардима усклађени кораци ка припреми предлога законских пројеката у области регулисања односа цркава и вјерских заједница и држа-ве, као и у области реституције одузете имовине црка-ва и вјерских заједница. Посебна пажња је посвећена питању здравственог и пензионог осигурања свештени-ка и вјерских службеника.Наредна сједница Епархијског Управног Одбора је зака-зана за почетак љета ове године.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО ПОМЕН ЖРТВАМА НАТО АГРЕСИЈЕ ИЗ 1999.Митрополит Амфилохије слу-жио је 24. марта у храму Хри-стовог Васкрсења у Подго-рици помен жртвама НАТО

агресије на СРЈ из 1999. године. Подсјетивши на људске жртве и материјална разарања током агресије, митропо-лит Амфилохије је подсјетио и на пророчке ријечи које су поновљене и у вријеме страдања витлејемске дјеце: Рахиља плаче за дјецом својом и неће се утјешити јер их нема.

„Тај плач Рахиљин наставља се кроз вјекове у разним вре-менским периодима, у разним народима. Првенствено је он присутан у судбини изабраног Божјег народа, и оног старозавјетног, али и хришћанског, Новог Израиља. Он се чуо у току читавог двадесетог вијека и још увијек одјекује и код нас. Чуо се и онда када се нико није надао да ће та-кав плач одјекивати нашим ријекама, нашим дубравама и нашом земљом. Чуо се у вријеме несрећног и безумног бомбардовања Србије и Црне Горе од стране НАТО пакта 1999. године и у вријеме злочина извршених на Косову и Метохији“.

„Није добро да заборављамо такве злочине. Зло и злочин који се заборавља увијек је припрема за нове злочине од стране истих или неких других злочинаца. Нека би Го-спод подарио разума моћницима овога свијета и носио-цима тог злочина од прије дванаест година који се, као што се види, и данас наставља у свијету, под разним изго-ворима, од Авганистана, Ирака, па ево до Либије“, рекао је митрополит Амфилохије.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО УМАНАСТИРУ ЖДРЕБАОНИК

Митрополит Амфилохије је 27. марта, на Крстопоклону недјељу, служио Свету службу Божију у манастиру Ждребао-ник код Даниловграда.Говорећи о значају Часног Крста и Крстопо-клоне недјеље

81

м

ај - јун / 2011 / svetigora

Hronika mitropolije

за православне хришћане, Владика је у литургијској проповиједи рекао да је пут ношења Часног Крста пут хришћана, који су призвани да га носе на начин на који су то чинили Свети Божји људи.Митрополит Амфилохије је потом у Подгорици служио помен Љубу Јевтићу, српском добровољцу из Првог свјетског рата, који је стријељан 1916. године. Помен је служен на Јефтићевом гробу чија је спомен плоча недав-но обновљена.

ПРВИ ЛИТУРГИЈСКИ СПОМЕН СВЕТОГСИМЕОНА ДАЈБАБСКОГ

Митрополит Амфилохије је 2. априла у манастиру Дајбабе код Подгорице, са бројним свештенством служио Свету службу Божију у част Светог Симеона Дајбабског.Ријеч је о првом литургијском обиљежавању споме-на на Преподобног Симеона Дајбабског, након његове канонизације на прошлогодишњем редовном засједању Светог Архијерејског Сабора СПЦ.

„Преподобном Симеону Дајбабском, који је саградио ову свету обитељ, живот је био утемељен на чуду па је зато и ова света обитељ на чуду саграђена“, рекао је у архипастирској бесједи митрополит Амфилохије.

„Господ се јавља, не ученим и преученим, каквих је данас препун овај свијет, Господ се одувијек

јављао онима који су простога и чистога срца. Као што каже и Пре-

подобни Симеон Дајбабски, да се Бог огледа у природи својој,

у њеној љепоти и чисто-

ти, као што се људски лик огледа у чистој води“. „Срце људско помрачено гордошћу, помрачено незнањем, надменошћу, лажним знањем, оно не може бити огледа-ло Божје истине. Није ли сам Господ рекао – блажени су чистога срца јер ће они Бога видјети. Само онима који су чистога и смиренога срца говори Господ и кроз њих гово-ри Господ. Такву просту, чисту и једноставну душу имао је и Свети Симеон“, рекао је митрополит Амфилохије.Након Свете службе митрополит Амфилохије је уру-чио највеће признање наше Свете Цркве, орден Све-тог Саве II степена, директору подгоричког „Кипса“ г. Ристу Дрекаловићу за несебичну помоћ коју он већ дуги низ година пружа у обнављању и изградњи цркава и манастира у Црној Гори и шире.

МОНАШЕЊЕ У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ

У току свечаног бденија у Цетињском манастиру, служе-ног 2. априла увече, митрополит Амфилохије је замона-шио искушеника Константина Живковића давши му мо-нашко име Јован.

„Монашко звање је обнова у срцу хришћанина призи-ва и позива Господњега“, рекао је владика Амфилохије у архипастирској бесједи, „Призива сваком човјеку који долази у овај свијет, а нарочито онима који су изабрани у Цркви Божјој да без узмака понесу јарам Христов. И ево наш брат Јован је то учинио уочи овог васкршњег дана Свете недјеље поста, уочи недјеље преподобног оца на-шега Јована Лествичника, тако да се удостојио и да узме име његово да би могао и да ходи оном лествицом ду-ховнога успињања и духовнога раста у мјеру раста виси-не Христове.“

„Нека би га Господ удостојио да се не застиди пред својим небеским покровитељем Јованом Лествичником и да се не застиди пред Господом његовим и нашим, да оно што

је обећао Господу, Цркви Његовој, испуни и испуњава у све

дане живота свога“, ре-као је митрополит Амфилохије.

82

svetigora

/ 2

011

/ м

ај -

јун

pri

ka

zГО

РДАН

А Томовић

МАНАСТИР БАЊСКАЕдиција Српска културна и духовна баштина, коло Немањићки манастири у издању Светигоре

Нова књига у колу Немањићки манастири из едиције Српска кул-турна и духовна баштина, коју објављује „Светигора“, посвећена

је манастиру Светог Стефана у Бањској. Књига има особени склоп и разуђени садржај који треба да прикаже духовну и културну кли-му у којој је настао овај знаменити споменик. Том циљу послужиће мноштво пробраних и квалитетних илустрација, које, у немирном колоплету са текстом, упечатљиво допуњују писану реч. При томе, читалац мора активно да учествује, да на свакој страни тражи одго-варајућа објашњења, прати наставак текста, изналази пут у прош-лост. Ипак, заинтересовани читалац пожелео би да је испод сваког текста, а нарочито цитата, стављено име аутора, извор или литера-тура: уз то, и поред популарне концепције целе едиције, књигу би веома обогатио списак коришћених и релевантних библиограф-скихјединица. Прво поглавље посвећено је српским светитељима чији је култ по-стојао у време краља Милутина, оснивача манастира Бањске (сре-дина XIII века до 1321. године). Почев од Св. Саве, до Преподобне Јелене, кћери краља Милутина Ане-Неде, приказани су животи 24 српских светаца и светитељки, са подацима о њиховом световном животу, задужбинама, проглашењу за свеце, празнику и моштима. Друго поглавље посвећено је задужбинама краља Милутина, цр-квама које је подигао из основа или обновио, а њихово излагање је подељено по појединим епархијама у српској земљи: Зетској (11), у Хумској, Будимљанској, Рашкој, Моравичкој, Дабарској (6); у Скоп-ској и Дебарској (24); у Епархији браничевској (5); у Призренској и Липљанској (9). Укључени су и споменици на Светој Гори и у Визан-тији (9), у Јерусалиму (Свети арханђел Михаило), као и цркве које је обдаривао на Синају (Света Катарина) и у Барију (Свети Никола). Већ сам број и распоред Милутинових задужбина показује да је њего-ва политика била усмерена ка југу, у циљу стабилизовања духовних прилика у новоосвојеним византијским подручјима. У богатом низу краљевих задужбина у књизи је посвећена пажња и оним црквама и манастирима које само предање везује за краља Милутина.

У трећем поглављу описани су оснивање манастира Бањске и смрт, сахрана и пројављивање краља Милу-тина кроз живописне одломке из житија краља Милу-тина које је написао краљев савременик, сарадник и градитеља, потоњи српски архиепископ Данило; као и из житија Данила II, из пера његовог ученика и на-стављача. Четврто поглавље посвећено је култу краља Милу-тина - Светог краља, у Бугарској. Ту се описује дуго путовање краљевих моштију преко Трепче до Среде-ца, данашње Софије, где се и данас налазе. О светим моштима краља Милутина, уз које су положене и мо-шти Јована Рилског, и о култу Светога краља сведоче писци ХV века Владислав Граматик и писци и путопис-ци XVI и ХVII века (Герлах, Лукаревић, Богдани), као и каснији записи и летописачке белешке. Укратко је описан култ светих Немањића у Самокову и судбина моштију краља Милутина у ратним разарањима и по-харама у XIX и XX веку. Пето поглавље је главни и највећи део књиге, у цели-ни посвећен манастиру Бањска. Написан је стручно и садржајно, пропраћен добрим илустрацијама. Ту су сабрана сва досадашња сазнања о цркви, њеној историји, манастирском насељу, о архитектури цр-кве и грађевинских објеката у оквиру манастирског обзиђа, о скулпторалном украсу и особено ј каменој пластици, о обради јединствених полихромних фаса-да. Нису изостали ни резултати најновијих археолош-ких истраживања, откриће и реконструкција изгледа поткуполне розете, описи скромних остатака живо-писа. Пажња је посвећена и манастирској ризници, чији се некада пребогати садржај наслућује кроз оскудне сачуване податке из извора. Шесто поглавље посвећено је Светостефанској хри-совуљи, златопечатној оснивачкој повељи коју су издали краљ Милутин, као ктитор, краљ Драгутин, као бивши краљ, и архиепископ Никодим, као погла-вар Српске Цркве. Сачувана је у облику пергаментне књиге, а данас се чува у Цариграду. У хрисовуљи су набројани сви земљишни прилози великог манастир-ског властелинства, као и приходи манастира, обаве-зе црквених људи, и њихова имунитетна права. У седмом поглављу говори се о Бањској у књижевним делима. Извојени су састави црквене поезије наста-ли у манастиру Светог Стефана у Бањској (стихире и песме из канона), и приложен је избор из народног песништва - Песма о Бановић Страхињи, Женидба краља Милутина. Завршно поглавље посвећено је данашњем животу у манастиру, који је обновљен после изградње конака 2003. године. Уз поновно удахнути монашки живот у Бањској, пожелили бисмо, са своје стране, да се на томе не стане, већ да започне и обнова саме цркве Светог Стефана и да се опустошеној задужбини краља Милутина поврати некадашњи велелепни сјај, склад и лепота. Желели бисмо, да се настави један прекинут, али добро замишљен пројект одрживе обнове, који је обухватао обнову цркве, манастирског комплекса, бањског лечилишта и сеоског насеља Бањске и да се, потом, оствари и обећање Бугарске да ће у обновље-ни манастир вратити мошти Светога краља Милутина.

МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XX ВАСКРС МАЈ-ЈУН 2011. г. БРОЈ 207-208

СВИ ПО ЕВРО ЗА С

АБОР

НИ Х

РАМ

ХРИС

ТОВО

Г ВА

СКРС

ЕЊА

-Уплатницом код ЦБЦГна рачун 550-3610-20Са назнаком за САБОРНИ ХРАМ;-Код парохијског свештеника или управе манастира у свом мјесту;-Лично на благајни Храма Христовог Васкрсења, сваким даном од 9 до 15 часова;-Код овлашћеног прикупљача прилога који ће обилазити домове по градовима.

АГЕНЦИЈА ЗА РАЗВОЈХОДОЧАСНИЧКИХ ПУТОВАЊА

„ОДИГИТРИЈА“ОРГАНИЗУЈЕ ОД 19. ДО 26. МАЈА 2011. Г.

ПОКЛОЊЕЊЕ СВЕТИМ МЈЕСТИМА

У К Р А Ј И Н Е

ЦИЈЕНА ПУТОВАЊА: 680 €

ИНФОРМАЦИЈЕ:078 102 909067 642 466033 402 021

odigitrija@t-com.me

Издања Цетињског манастира

-Лично на благајни Храма Христовог Васкрсења, сваким даном од 9 до 15 часова;-Код овлашћеног прикупљача прилога који ће обилазити домове по градовима.

НОВА ИЗДАЊА

SVETIGORAЦетиње:+382 (0)41 234-222Београд:+381 (0)11 369-07-57

369-07-05

· Црна

Гора

1,2

0 € · Ср

бија

120

Дин

. · Реп

убли

ка С

рпск

а 2,

5 КМ

·· за

Евр

опу

3,5

€; з

а А

мер

ику

$6; з

а Ау

стра

лију

10

AUD

·