ОВО ЈЕ РЕПУБЛИКА СРПСКА 2015 - rzs.rs.ba · ОВО ЈЕ РЕПУБЛИКА...

ОВО ЈЕ РЕПУБЛИКА СРПСКА

2015

Бања Лука децембар 2015.

ISSN 2232-7304

UDC 311 (497.6 Republika Srpska)

Главни уредник: Велимир Савић Редакциони одбор: Др Радмила Чичковић, Велимир Савић, Богдана Радић, Јелена Ђокић, Владан Сибиновић Начелник Одјељења за израду публикационих база података и статистичких публикацијa: Владан Сибиновић Припрема материјала: Статистичка одјељења, Велимир Савић Техничка припрема текста, дизајн и прелом: Владан Сибиновић Лектор: Далибор Смиљић Корице и фотографија: Никола Савић Одговара: Др Радмила Чичковић, директор Штампа: Примапром, Бања Лука За штампарију: Душко Врховац Тираж: 130

ОВО ЈЕ РЕПУБЛИКА СРПСКА, 2015.

ПРЕДГОВОР

3

Поштовани читаоци, Настојећи да осмо издање наше годишњe и већ препознатљиве публикацијe „Ово је Република Српска” учинимо што „питкијим”, јер је у питању едиција намијењена широком кругу корисника, одлучили смо да је тематски обогатимо причaма и мудрим изрекама о вину. Није то случајно. Изреке су украс говора, а вино је уз хљеб и со одвајкада било симбол пријатељства и разумијевања међу људима. У Завод за статистику Републике Српске сте увијек добродошли и стварно и виртуелно, те сте и овим путем отвореног срца позвани, не само зато што већина од вас учествује у давању нама драгоцјених података и тако ствара и ову књигу, него и зато што сматрамо својом обавезом да обављајући нашу дјелатност будемо на располагању корисницима.

У овом, џепном формату нашег издања, смјештено је на хиљаде интересантних података о Републици Српској. Један од њих указује да је број засађених чокота у Републици Српској у 2014. години порастао за чак 332,7%. у односу на 1996. годину. У Српској, посебно у Херцеговини (која обилује и каменом и сунцем и има погодну климу) постоје одлични услови за виноградарство, а самим тим и за производњу племенитог и врхунског вина, по којем се наши предјели у свијету већ препознају, те је за очекивати да се тај добар тренд и настави. То је још један разлог да презентујући статистичке податке говоримо и о вину, производу који је национално благо и заштитни знак земаља као што су Француска, Португалија, Чиле...

Имајући у виду да је „Ово је Република Српска”, издање које је намијењено и за популаризацију статистике, изабрали смо кратке, али истовремено и бројне и прегледне статистичке податке о Републици Српској које смо приказали на сликовит, и надамо се, занимљив начин, кроз тематска поглавља. Ова публикација је као посебно издање доступна и на енглеском језику, а оба издања могу се бесплатно преузети са интернет странице Републичког завода за статистику.

Читаоци ће свакако, добити потпунији поглед на Републику Српску и због поређења статистичких података са подацима из земаља окружења.

Овим путем захваљујем свима који су учествовали у припреми и изради ове публикације, а корисницима на приједлозима за квалитетнији садржај овогодишњег издања.

Бања Лука, децембар 2015. године Др Радмила Чичковић,

директор Републичког завода за статистику


РИЈЕЧ УРЕДНИКА

4

Први пољубац и прва чаша вина су увијек најбољи. Марти Рубин Неко је мудро рекао да је живот прекратак да би се пила лоша вина. Можда је једино лоше вино које је добро оно „Лоше вино”, што га је је у врхунско преточио Арсен Дедић. Ако је „у вину истина” а починилац те сентенце је чувени римски историчар Публиус Kорнелиус Такитус – Tacit (56 -117), чије име и презиме су од те изреке дужи, морамо му вјеровати, јер нас та фама о вину прати скоро 2000 година. Такитус дословно значи ћутљиви, што је парадокс, јер је он био и славни говорник, те се оправдано сумња да је и из ћутљивог вино „бесједило”. Не тврде узалуд Јермени да вино и нијемог претвори у славуја. Није лако сачувати лијепу жену и виноград поред пута - опомиње предање. Смислио је то ипак најприје неко чијим су се грожђем сладили. Није лако, али је лијепо. И сасвим је у реду да се виноград са љепотом жене пореди, јер виноград не рађа без љубави. Бијело за смијех, а црно за гријех - то је прилично тачна и у народу прихваћена класификација вина. Нема везе што ће енолози рећи да је ријеч о црвеном, а никако црном вину, народ ствара језик, народ зна шта вијековима пије, а како се народ воли веселити дању, онда мора бити истина и да је црвено црно. Узалуд је покушај да ријечи у вино претварамо, иако се у ријечима као и у вину чува непрегледна множина памћења. И онај, чије ријечи јесу свједочења и у реликвије се времена претварају, Андрић, о вину је с великим надахнућем зборио: „Ја говорим само о стварним радостима које су вечите, јер су једном постојале. Све оно што ја славим овим речима, прошло је једном кроз моја чула и моју свест, обрадовало ме и окрепило и оставило ми мисао о себи као једину стварност. Једна од тих ствари је и вино. У то мало светле течности — колико гроб да се прелије — што је остало иза моје утољене жеђи, ја сам некад могао да утопим не само све што јесам, што сам био, видео и знао о животу, него и сва вина овога света и свет сам са свима променама и свима створовима и људима, живим, помрлим и нерођеним.” И статистика је управо таква, жива и животна, прати свијет сам и све промјене у њему, и живо и оно што није више, а оно што ће се тек родити спремно чека. И тако, тек један једини статистички податак уткан међу корице ове књиге, тај о чокотима винове лозе, покренуо је и породио читав низ асоцијативних слика и мисли. Могли смо изабрати у толиком мноштву података и неки други – побудио би размишљање. Зато је ова књига истовремено и мала енциклопедија и велика сликовница која прича о Републици Српској. P.S. Ако Вас нека благост обасја кад пијете вино рођено са чокота који су никли на нашој земљи не заборавите да је то стога што је у свакој капљици ухваћено сунце над Српском. Винари би кратко рекли – е, то је географско поријекло! Главни уредник: Велимир Савић


ВОДИЧ ЗА КОРИСНИКЕ

5

Поштовани корисници,

Намјена ове публикација је да читаоцима на популаран начин и у кратким цртама представи основне показатеље стања и промјена економског и друштвеног живота Републике Српске.

За податке у табелама и графиконима испод којих није наведен извор података, извор представљају редовне статистичке активности које спроводи Републички завод за статистику.

За табеле и графиконе који приказују податке прикупљене и обрађене од стране других овлашћених органа и организација, извор података је увијек наведен испод табеле, односно графикона.

Због боље прегледности, подаци у неким табелама и графиконима исказани су у већим јединицама мјере (хиљаде, милиони), а усљед заокруживања, укупни износи не слажу се увијек са збиром података за појединачне категорије.

Подаци који се дају по одређеним нивоима класификације дјелатности, исказани су према КД БиХ 2010, која садржајно и структурно у потпуности одговара ЕУ Статистичкој класификацији дјелатности NACE Rev.2. Прерачун података на КД БиХ 2010 је извршен за

период 20052010. година. Прикупљање и обрада података за 2011. и 2012. годину се директно заснивала на КД БиХ 2010.

Напомена: У поглављима у којима су табеларно приказани подаци у вези са КД БиХ, подручја класификације дјелатности су приказана словним ознакама по енглеском алфабету, у складу са међународним означавањем, а пуно објашњење наведених ознака дато је већ на почетку публикације у поглављу „Подручја дјелатности”.

Приликом коришћења података из ове публикације, молимо вас да наведете извор (Републички завод за статистику Републике Српске и назив публикације).


САДРЖАЈ

6

Предговор …………….………………………........…….........................…… 3

Ријеч уредника уредника

…….…………………………………………………………………….

4

Водич за кориснике ……................................................................................ 5

Знакови и скраћенице …………………..………………..........................…… 7

Подручја дјелатности ……………..…………………...................................... 8 1 Општи подаци …………............................................................................… 9 2 Географски и метеоролошки подаци ………..….…………..……………… 10 3 Регистар пословних субјеката .................................................…............... 17 4 Становништво .............................................................................................. 19 5 Плате …………….……..……………....................................................................

. 22

6 Тржиште рада ……………………………………………….............................. 24 7 Бруто домаћи производ ………….…………………...................................... 29 8 Животни стандард и сиромаштво ................................................................ 33 9 Инвестиције .................................................................................................. 37

10 Структурне пословне статистике ........................................................................

................................................................ 40 11 Цијене ......................................................................................................................

. 44

12 Пољопривреда …………................................................................................ 47 13 Шумарство ............................................................................…...........……………..

… 52

14 Животна средина .......................................................................................... 56 15 Индустрија .............................................…...............……………………….............. 59 16 Енергетика ………………………………………………........…...............…………….

… 63

17 Грађевинарство ............................................................................................. 67 18 Спољна трговина ……….….......................................................................... 69 19 Дистрибутивна трговина ............................................................................... 72 20 Туризам …………....................................................................................................

. 74

21 Саобраћај и везе …………..…………………………...................................... 76 22 Образовање ..…………..…………….............................................................. 80 23 Култура и умјетност …………........................................................................ 88 24 Здравље ……………................................................................................................

. 91

25 Здравствено, пензијско и инвалидско осигурање …………..…..……........

93 26 Социјална заштита …………......................................................................... 95 27 Истраживање и развој ...................................................................................

.. 101

28 Криминалитет .......................................................................................................

106

Вина и виногради Републике Српске ............................................................. 109


ЗНАКОВИ И СКРАЋЕНИЦЕ

7

- нема појаве ... не располаже се податком 0 податак је мањи од 0,5 од дате јединице мјере Ø просјек ( ) податак је мање поуздан - коeфицијент варијације (CV) мањи од 0,2 а

једнак или већи од 0,1 или изражено у процентима 10%≤CV<20%

(( )) податак је непоуздан - коeфицијент варијације (CV) мањи од 0,3 а једнак или већи од 0,2 или изражено у процентима 20%≤CV<30%

• податак је екстремно непоуздан - коефицијент варијације (CV) једнак или већи од 0,3 или изражено у процентима CV≥30%

: подаци су статистички непоуздани (до 20 појава)

* исправљен податак *** повјерљив податак 1) ознака за напомену у табели

°C степен целзијуса m метар m2 квадратни метар m3 кубни метар km километар km2 квадратни километар

м.н.в. метара надморске висине ha хектар t тона

kW киловат GWh гигават час хиљ. хиљаду мил. милион ком. комaд Sm3 стандардни метар кубног гаса АПД Анкета о потрошњи домаћинства АРС Анкета о радној снази БДП Бруто домаћи производ

COICOP Класификација личне потрошње према намјени ISCED Међународна стандардна класификација образовања

NACE Rev. 2 Европска класификација дјелатности КМ конвертибилна марка КД Класификација дјелатности


ПОДРУЧЈА ДЈЕЛАТНОСТИ1)

8

A Пољопривреда, шумарство и риболов

B Вађење руда и камена

C Прерађивачка индустрија

D Производња и снабдијевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација

E Снабдијевање водом, канализација, управљање отпадом и дјелатности санације (ремедијације) животне средине F Грађевинарство G Трговина на велико и на мало; поправка моторних возила и мотоцикала

H Саобраћај и складиштење

I Дјелатност пружања смјештаја, припреме и послуживања хране; хотелијерство и угоститељство J Информације и комуникације

K Финансијске дјелатности и дјелатности осигурања

L Пословање некретнинама

M Стручне, научне и техничке дјелатности

N Административне и помоћне услужне дјелатности

O Јавна управа и одбрана; обавезно социјално осигурање

P Образовање

Q Дјелатности здравствене заштите и социјалног рада

R Умјетност, забава и рекреација

S Остале услужне дјелатности

T Дјелатности домаћинстава као послодаваца; дјелатности домаћинстава која производе различиту робу и обављају различите услуге за сопствену употребу U Дјелатности екстериторијалних организација и органа

1) Према Уредби о класификацији дјелатности Републике Српске („Службени гласник Републике Српске”, број 8/14).


1 - ОПШТИ ПОДАЦИ

9

Република Српска је проглашена 9. јануара 1992. године, а као државни ентитет Босне и Херцеговине верификована је Дејтонским мировним споразумом и потписивањем мира у Паризу, 14. децембра 1995. године. Република Српска је данас парламентарна република са ограниченим међународним субјективитетом. Највећи град Републике Српске је Бања Лука која представља административни, привредни и културни центар Републике Српске.

Назив Република Српска

Симболи

амблем

застава

Службени језици

језик српског народа, језик бошњачког народа, језик хрватског народа Службенa писмa ћирилица, латиница

Становништво (2014. година, процјена) 1 421 310

Површина1) 24 641 km2

Територијално уређење општине 58

градови 6

Монета Конвертибилна марка (КМ)

Међународна банкарска шифра (ISO code) BAM

1) Привремени податак о површини Републике Српске који не укључује дио Брчко дистрикта. Извор: Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове


2 – ГЕОГРАФСКИ И МЕТЕОРОЛОШКИ ПОДАЦИ

10

Дан без вина – дан без сунца. Француска пословица

Географски положај Републике Српске

Територија Републике Српске налази се између 42°33' и 45°17' сјеверне географске ширине и 16°12' и 19°38' источне географске дужине по Гриничу, односно захвата сјеверни и источни дио геопростора Босне и Херцеговине. Република Српска има површину од 24 641 km².

Република Српска спада у групу континенталних простора − нема излаз на море и смјештена је на контакту двију великих природно-географских и друштвено-економских регионалних цјелина − панонске и медитеранске.

Према територијалној организацији територију Републике Српске чине шест градова: Бања Лука, Источно Сарајево, Приједор, Добој, Бијељина и Требиње као и 58 општина. Док остали наведени градови у свом саставу немају општине, Град Источно Сарајево обухвата подручја општина: Источна Илиџа, Источно Ново Сарајево, Пале, Соколац, Источни Стари Град и Трново. Град Бања Лука је највећи град Републике Српске и представља административни, привредни и културни центар Републике Српске.

Републику Српску пресијецају виталне комуникационе везе

У саобраћајно-географском смислу положај Републике Српске је од посебног значаја. То се првенствено односи на меридијански правац који ријечним долинама Босне и Неретве, пресијецајући динарски планински комплекс, повезује средњоевропску и медитеранску макрорегију. Ништа мањег значаја није ни упоредни правац који повезује Републику Српску са централнобалканским и западноевропским простором. Значајан је и излаз Републике Српске на ријеку Саву којом се веже на европску ријечну саобраћајницу Рајна – Мајна – Дунав.

Природнa обиљежја Републике Српске

Сложенa и занимљива природна обиљежја Републике Српске су резултат припадности различитим природно-географским цјелинама и њиховој геоморфолошкој еволуцији.

У сјеверном перипанонском дијелу брежуљкасти терени, изграђени од кенозојских наслага, постепено се спуштају у равничарске просторе са алувијалним заравнима и ријечним терасама што уједно чини и најплоднији дио Републике Српске. На том простору издижe се само неколико усамљених планина − Козара, Просара, Мотајица, Вучијак, Озрен и Требовац, те крајњи сјеверо-источни огранци Мајевице. Према југу, равничарски простор преко брежуљкастог терена прелази у планинско подручје које заузима и највећи дио површине Републике Српске. Највиши планински врх на територији Републике Српске је Маглић, који се налази на 2 386 m надморске висине на истоименој планини.

http://sh.wikipedia.org/wiki/Geografska_%C5%A1irina

http://sh.wikipedia.org/wiki/Geografska_%C5%A1irina

http://sh.wikipedia.org/wiki/Geografska_du%C5%BEina

http://sh.wikipedia.org/wiki/Panonska_nizija

http://sh.wikipedia.org/wiki/Mediteran

http://sh.wikipedia.org/wiki/Geomorfologija

http://sh.wikipedia.org/wiki/Kenozoik

http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Aluvijalna_ravan&action=edit&redlink=1

ОВО ЈЕ РЕПУБЛИКА СРПСКА, 2015. 2 – ГЕОГРАФСКИ И МЕТЕОРОЛОШКИ ПОДАЦИ

11

Највеће ријеке Републике Српске су Дрина (305 km), Сава (202 km) и Врбас (117 km) које припадају црноморском ријечном сливу. Све воде јужно од планинског превоја Чемерно, на подручју Источне Херцеговине, припадају јадранском ријечном сливу (Требишњица, Неретва). Веће ријеке у Републици Српској су још и Босна и Требишњица. Највеће језеро Републике Српске је Билећко језеро (на Требишњици), површине 27,064 km2, које je уједно и највеће вјештачко језеро на Балканском полуострву. Највеће природно језеро је Штиринско (на Зеленгори) површине 0,129 km2.

2.1. ГЕОГРАФСКЕ КООРДИНАТЕ КРАЈЊИХ ТАЧАКА

Сјеверна географска

ширина

Источна географска

дужина1) Општина Насељено мјесто

Сјевер 45° 16' 36" 16° 56' 08" Козарска Дубица

Доња Градина - oпштина Козарска

Дубица

Југ 42° 33' 18" 18° 26' 45" Требиње Подштировник -

oпштина Требиње

Исток 44° 02' 59" 19° 37' 44" Братунац Жлијебац - oпштина

Братунац

Запад 44° 56' 52" 16° 12' 18" Крупа на

Уни Средњи Бушевић -

oпштина Крупа на Уни

1) По Гриничу


12

2.2. НАЈВИШЕ ПЛАНИНЕ И ПЛАНИНСКИ ВРХОВИ

Планина Врх Надморска висина, m

Маглић Маглић 2 386 Волујак Волујак 2 336

Лелија Велика Лелија 2 032

Зеленгора Брегоч 2 014

Клековача Клековача 1 961

Црвањ Зимомор 1 920

Јахорина Огорјелица 1 916

Виторог Велики Виторог 1 906

Требова планина Велика Кошута 1 872

Бјеласница (Гатачка) Бјеласница 1 867

Снијежница (Тјентиште)* Снијежница 1 787

Баба Ђед 1 735

Вучево (Површ) Живањ 1 696

Вучево Жрвањ 1 696

Романија Велики Лупоглав 1 652

Требевић Требевић 1 629

Јавор Велики Жеп 1 537

Извор: Природно-математички факултет, Бањалука, Катедра за физичку географију

2.3. НАЈДУЖЕ РИЈЕКЕ

Ријеке

Дужина тока, km

укупнo у Републици

Српској

Дрина 341,0 305,0

Сава 945,0 202,0

Врбас 249,9 117,0

Врбања 95,4 95,4

Сана 157,7 85,0

Уна 212,5 82,0

Укрина 80,9 80,9

Босна 279,4 79,0

Извор: Јавна установа „Воде Српске”, Бијељина


13

2.4. НАЈВЕЋА ЈЕЗЕРА И РИБЊАЦИ

Површина

km2

Надморска висина,

m

Највећа дубина,

m

Запремина воде,

мил. m3

ВЈЕШТАЧКА ЈЕЗЕРА Билећко (наТребишњици) 27,064 400 104,0 1 280,0 Перућачко (на Дрини) 12,401 290 70,0 355,0 Зворничко (на Дрини) 8,876 140 28,0 89,0 Вишеградско (на Дрини) 8,900 336 78,0 161,0 Бочац (на Врбасу) 2,330 282 62,0 52,7 ПРИРОДНА ЈЕЗЕРА Штиринско (на Зеленгори) 0,129 1 672 4,5 0,255 Котланичко (на Зеленгори) 0,044 1 528 10,0 0,250 Улошко (на Црвњу) 0,043 1 058 14,0 0,255 Доње Баре (на Зеленгори) 0,021 1 475 4,5 0,057 Орловачко (на Зеленгори) 0,021 1 438 5,0 0,054 РИБЊАЦИ Саничани (на Гомјеници) 11,179 143 4,0 ... Бардача (на Матури) 7,472 90 2,2 ... Прњавор (на Вијаки) 6,664 134 3,5 ... Сјековац (на Укрини) 3,980 85 3,0 ...

Извор: Природно-математички факултет, Бањалука, Катедра за физичку географију

Природни потенцијали су свакако један од кључних фактора у садашњем и будућем развоју Републике Српске и њеном економско-географском обликовању. У том смислу у најважније природне потенцијале спадају пољопривредно земљиште, шумски комплекси, хидро-климатски услови и рудни и минерални ресурси.

Климатске катактеристике

Различити климатски утицаји који дјелују на простору Републике Српске, резултат су природних фактора и законитости опште циркулације ваздушних маса овог простора. Према томе, на територији Републике Српске могу се издвојити три климатска типа и то:

1. Сјеверни перипанонски простор, има умјерено континенталну климу. Одликује се са умјерено хладним зимама и топлим љетима. Вриједности средње годишње температуре ваздуха овог климатског типа крећу се од 12°С до 19°C.


14

2. Планинска и планинско-котлинска клима, захвата највећи дио Републике Српске. Планински масиви имају кратка и свјежа љета и хладне и сњеговите зиме, гдје се високи сњежни покривач дуго задржава. Средња годишња температура ваздуха је између 5°С и 7°С. Брежуљкаста подручја, те котлине и долине имају нешто блажу климу. Простори којим имају обиљежја планинско–котлинске климе, имају средњу годишњу температуру ваздуха око 10°С. Зиме су умјерено хладне са снијегом, са честим температурним инверзијама и маглама, док су љета умјерено топла.

3. Измјењена варијанта медитеранско-јадранске климе Јужни дио Републике Српске односно простор ниске Херцеговине има измјењену варијанту јадранске климе. Овај простор се назива Хумине, за разлику од простора Рудина који захвата више планинске дијелове херцеговачког крша кога, у климатском погледу, карактерише прелазна варијанта између климе Хумина и планинске климе. Средња годишња температура ваздуха је између 14°С и 14,7°С. У овом климатском простору смјештен је најтоплији град Републике Српске −Требиње.

2.5. ГОДИШЊЕ ВРИЈЕДНОСТИ ВАЖНИЈИХ МЕТЕОРОЛОШКИХ ПАРАМЕТАРА И СРЕДЊА МЈЕСЕЧНА ТЕМПЕРАТУРА ВАЗДУХА, 2014.

Мјесто

Средња годишња

температура ваздуха, °C

Облач-ност,

десетине

Влажност, %

Инсолација, час

Бања Лука 13,0 6,6 77 1 742,1 Бијељина 13,0 6,2 80 1 789,6 Билећа 12,8 8,6 75 2 167,0 Вишеград 12,3 7,3 76 ... Градишка 13,0 6,0 81 ... Источни Дрвар 7,6 6,2 ... ... Добој 12,7 6,9 82 1 279,0 Дринић 10,0 ... ... ... Мркоњ. Град 11,0 6,6 77 1 494,0 Нови Град 12,3 6,5 77 ... Приједор 13,0 6,6 78 1 666,5 Рибник 11,8 6,3 72 ... Рудо 11,9 ... ... ... Соколац 8,8 6,5 79 1 649,3 Србац 12,2 ... 77 ... Сребреница 12,0 6,8 79 1 243,8 Требиње 15,2 5,0 66 ... Фоча 11,6 7,0 ... ... Хан Пијесак 8,0 6,2 89 1 544,5 Чемерно 7,6 6,1 81 1 682,3

Извор: Републички хидрометеоролошки завод


15

Земљотреси у Републици Српској

Подручје Балкана је под утицајем великих плоча литосфере у Евроазији и Африци, као и мањих сегмената попут Арабијске плоче и Јадранске микро-плоче. Бројна тектонска помјерања на самом копну доприносе акумулацији притиска, који, с времена на вријеме, производи значајну сеизмичку aктивност.

2.6. ЗЕМЉОТРЕСИ

1) Вријеме потреса је дато по УТЦ времену (универзално вријеме)

2) Магнитуда потреса је изражена у јединицама Рихтерове скале

3) Интензитет потреса у епицентралној зони одређен је према Меркали – Канкани – Зиберговој (Merkalli – Cancani – Sieberg) скали (˚MCS).

Извор: Републички хидрометеоролошки завод

Мјесто – локација

Датум Хипоцен-

тално вријеме1)

Географ-ска

ширина

Географ-ска

дужина Магнитуда2) Интензитет3)

Бочац 20. 2. 1996. 14:12:13 44,50 17,23 4,7 6-7

Теслић 26. 2. 1998. 12:09:20 44,72 17,71 4,1 5-6

Источни Дрвар

15. 4. 1998. 23:30:47 44,37 16,63 4,1 5-6

Требиње 22. 7. 2001. 20:08:16 42,79 18,18 4,6 6-7

Котор Варош

29. 3. 2002. 16:04:01 44,60 17,39 4,0 5-6

Милићи 14. 12. 2003. 10:09:29 44,08 19,09 5,1 6-7

Невесиње 21. 9. 2004. 04:46:09 43,18 18,13 4,2 5-6

Берковићи 27. 9. 2005. 00:25:34 43,22 18,15 5,1 6-7

Невесиње 17. 6. 2006. 20:01:10 43,39 18,09 4,3 6

Невесиње 17. 6. 2006. 20:09:26 43,36 18,15 4,2 5-6

Требиње 14. 11. 2008. 13:26:05 42,56 18,60 4,7 6-7

Пале 31.3.2009. 01:46:03 43,84 18,54 4,1 5-6

Волујак 25.1.2013. 18:52:26 43,26 18,70 4,1 6

Волујак 3.2.2013. 12:01:00 43,22 18,67 4,1 6

Регион Сребренице

28.8.2013. 05:16:41 44,02 19,23 3,1 4-6


16

ДА ЛИ ЗНАТЕ? Билећко језеро налази се у општини Билећа у источној Херцеговини. Настало је изградњом бране Гранчарево на ријеци Требишњици близу града Билеће 1968. године. Брана је висока 123 метра, а на врху је широкa 439 метара. Билећко језеро спада међу највеће вјештачке акумулација на Балкану, дужине 18 km и ширине 3-4 km. Површина језера је око 33 квадратна километра, у зависности од водостаја. Највећа дубина Билећког језера је 104 метра, а налази се на око 400 метара надморске висине. Запремина језера је 1 280 милиона m3, а корисна запремина је 1 100 милиона m3. Подизањем воде потопљене су куће и имања из села Паник, Орах, Чепелица, Задубље и Мируше. Заједно са селима вода је потопила и подручје манастира Косијерево. подигнутог у првој половини 14. вијека. Манастир је због тога благовремено, 1966. године измјештен у село Петровиће. Захваљајући томе, манастир Косијерево постоји и данас као храм, али је он ново градитељско дјело.

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%91%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%9B%D0%B0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%A5%D0%B5%D1%80%D1%86%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%87%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B5%D0%B1%D0%B8%D1%88%D1%9A%D0%B8%D1%86%D0%B0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%9B%D0%B0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B2%D0%BE

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BF%D1%81%D0%BE%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%BD%D0%B0_%D0%B2%D0%B8%D1%81%D0%B8%D0%BD%D0%B0

https://sr.wikipedia.org/wiki/1966

https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B5_%28%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D1%88%D0%B8%D1%9B%29&action=edit&redlink=1

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D1%80%D0%B0%D0%BC


3 - РЕГИСТАР ПОСЛОВНИХ СУБЈЕКАТА

17

Не интересује ме гдје ће вода отићи, док не оде у вино. Ноје Подаци о пословним субјектима добијени су из Регистра пословних субјеката са сједиштем на територији Републике Српске. У Регистар се не уписују физичка лица која обављају предузетничку дјелатност.

Успостављањем једношалтерског система у поступку регистровања пословних субјеката, према Закону о регистрацији пословних субјеката у Републици Српској („Службени гласник Републике Српске”, број 67/13) и Закону о Агенцији за посредничке, информатичке и финансијске услуге („Службени гласник Републике Српске”, број 96/05, 74/10 и 68/13), поступак уписа и разврставања пословних субјеката према дјелатностима у Регистар пословних субјеката је од 1.12.2013. године у надлежности Агенције за посредничке, информатичке и финансијске услуге.

Повећан број основаних пословних субјеката у 2014. години у односу на претходну годину

Поједностављење процеса регистрације пословних субјеката путем једношталтерског система имало је видног одраза на повећање броја оснивања пословних субјеката. Број основаних пословних субјеката у 2014. години у Републици Српској већи је за 9,9% у односу на 2013. годину.

Графикон 3.1. Број основаних пословних субјеката

Извор: За 2013. и 2014. годину Агенција за посредничке, информатичке и финансијске услуге

0

200

400

600

800

1 000

1 200

1 400

2010 2011 2012 2013 2014

ОВО ЈЕ РЕПУБЛИКА СРПСКА, 2015. 3 - РЕГИСТАР ПОСЛОВНИХ СУБЈЕКАТА

18

Највећи дио пословних субјеката основан је у подручју Трговина на велико и на мало; поправка моторних возила и мотоцикала 23,1% и у подручју Остале услужне дјелатности 22,6%.

Дјелатност трговине и даље најзаступљенија дјелатност

Трећина регистрованих пословних субјеката, с обзиром на дјелатност коју претежно обавља, разврстана је у подручје Трговина на велико и на мало; поправка моторних возила и мотоцикала.

3.1. БРОЈ ПОСЛОВНИХ СУБЈЕКАТА ПО ПОДРУЧЈИМА КД, СТАЊЕ 31.12.

2011 2012 20131) 20141)

УКУПНО 25 173 26 233 27 207 28 348

A 912 938 983 1 025 B 157 161 169 176 C 3 462 3 576 3 701 3 840 D 125 136 158 168 E 192 203 214 226 F 1 401 1 438 1 479 1 534 G 7 958 8 087 8 272 8 510 H 1 203 1 253 1 286 1 337 I 329 343 359 374 J 447 458 487 510 K 164 165 167 177 L 112 126 144 151 M 1 117 1 173 1 241 1 326 N 299 307 322 346 O 507 468 341 342 P 514 528 548 570 Q 489 603 646 691 R 1 849 1 968 2 092 2 154 S 3 935 4 301 4 597 4 890 U 1 1 1 1

1) Извор: Агенција за посредничке, информатичке и финансијске услуге

ДА ЛИ ЗНАTE? За оснивање друштва са ограниченом одговорношћу потребна само 1 КМ новчаног дијела основног капитала.


4 – СТАНОВНИШТВО

19

Луди бој бију, мудри вино пију. Народна изрека Попис становништва, домаћинстава и станова у БиХ и Републици Српској, најобухватније и најкомплексније статистичко истраживање, обављен је у 2013. години. У међувремену, објављени су прелиминарни резултати, а коначни и потпуни резултати Пописа биће објављени по областима до 1.7.2016. године.

Процјењени број становника Републике Српске у 2014. години износи 1 421 310 , што је мање за 4 239 становника односу на претходну годину. Један од разлога за такву процјену је негативан природни прираштај са стопом од - 3,5‰.

Живорођена дјеца

Просјечна старост мајке при рођењу првог дјетета у Републици Српској је 26,9 година, те је у односу на прошлу годину, просјечна старост задржана скоро на истом нивоу. Просјечна старост мајке при рођењу првог дјетета у ЕУ (према посљедњем расположивом податку Еуростата за 2013. годину) била је 28,7 година. Подаци указују на тенденцију да жене одлажу рађање дјеце и да старосна граница приликом рађања дјецe расте. Укупна просјечна старост мајке у Републици Српској била је 28,7 година у 2014. години.

У посљедњем периоду, када су у питању живорођена дјеца, посматрајући просјек од пет година, у браку се рађа око 82% дјеце.

Умрли у Републици Српској

Укупан број умрлих у 2014. години у односу на претходну годину већи је за 3,0%. Просјечна старост умрлог лица у Републици Српској је 73 године. У просјеку, жене живе дуже од мушкараца око шест година. Више од половине умрлих лица умре од болести система крвотока, а око једне петине умре од малигних тумора. На хиљаду живорођених беба, у просјеку умре око три бебе до годину дана старости. Република Српска има једну од нижих стопа смртности одојчади у поређењу са државама из окружења и за 2014. годину износила је 3,1‰.

4.1. УМРЛИ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

2010 2011 2012 2013 2014

СВЕГА 13 517

13 658 13 796 13 978 14 409

Мушки 6 935 7 001 7 064 7 237

7 386 Женски 6 582 6 657 6 732 6 741 7 023

ОВО ЈЕ РЕПУБЛИКА СРПСКА, 2015. 4 – СТАНОВНИШТВО

20

Закључени бракови У Републици Српској се у просјеку на хиљаду становника закључују четири нова брака. Иако од 2007. године датира тренд смањења броја закључених бракова у Републици Српској, ипак је у 2014. години дошло до евидентног пораста у односу на 2013. годину. Најстарији младожења у 2014. години имао је 83 године, а невјеста 82 године, док je најмлађи младожења који је закључио брак имао 15 година, а толико је имала и најмлађа невјеста. Просјечна старост невјесте приликом закључења брака је 28,2, док први брак у просјеку жене закључују са 26,7 година. Просјечна старост мукараца приликом закључења брака је 31,7 година, a први брак младожење у просјеку склапају са 30,1 година.

Графикон 4.1. Закључени бракови

5 000 5 100 5 200 5 300 5 400 5 500 5 600 5 700 5 800 5 900

2010

2011

2012

2013

2014

0

ОВО ЈЕ РЕПУБЛИКА СРПСКА, 2015. 4 – СТАНОВНИШТВО

21

Миграције у Републици Српској

Највећи број миграција у Републици Српској забиљежен је у популационој групи од 25 до 34 године, а за пресељење у овој доби се чешће одлучују жене. У старосној групи од 35 и више година, у миграцијама више учествују мушкарци.

Графикон 4.2. Унутрашња миграциона кретања (досељени/одсељени)

у Републици Српској, 2014.

Међуопштинске миграције

49%

Међуентитетске миграције

46%

Миграције између

Републике Српске и Брчко

дистрикта 5%

ДА ЛИ ЗНАTE? Настављен је вишегодишњи тренд кад су у питању унутрашње миграције по којем је број досељавања у Републику Српску већи у односу на Федерацију БиХ. Тако је број досељених из ФБиХ у Републику Српску 760 у 2014. години, већи за 21% од броја одсељених из Републике Српске.


5 – ПЛАТЕ

22

Кад млинар има воде – он пије вино; кад нема воде – он пије воду. Мађарска пословица

Просјечна нето плата већа у 2014. години у односу на претходну годину

Након двије године узастопног раста, те пада у 2013. години, просјечна нето плата опет биљежи раст у 2014. години, и то номинално за 2,1%. Највећи номинални раст нето плате остварен је у подручјима Информације и комуникације 6,7% и Стручне, научне и техничке дјелатности 6,0%. С друге стране, највећи пад плате, у номиналном износу, забиљежен је у подручјима Остале услужне дјелатности 13,1% и Административне и помоћне услужне дјелатности 10,8%.

Графикон 5.1. Просјечне нето плате по подручјима КД

Реални индекс просјечне нето плате, који представља однос између номиналног индекса просјечне нето плате и индекса потрошачких цијена у одговарајућем периоду, такође показује раст и то након четири године узастопног пада. У 2014. години у односу на 2013. годину у Републици Српској реални раст просјечне нето плате је износио 3,3% а слично кретање показују и земље у окружењу. У Црној Гори просјечна нето плата је реално већа за 0,3%, у Федерацији БиХ и Хрватској за 0,5% а у Словенији за 0,7%. Са друге стране, у Србији је просјечна нето плата реално мања за 1,5% у 2014. години у односу на 2013. годину.

0

200

400

600

800

1 000

1 200

1 400

A B C D E F G H I J K L M N O P Q R S

2014 2013

КМ

KM

ОВО ЈЕ РЕПУБЛИКА СРПСКА, 2015. 5 – ПЛАТЕ

23

У посљедњих пет година просјечна нето плата повећала се за 5,2%. Запослени у подручју Финансијскe дјелатности и дјелатности осигурања, гдје сваки други радник има високу или вишу стручну спрему и даље су најбоље плаћени за свој рад. Они чине 2,7% од укупног броја запослених и просјечно примају 1 268 КМ мјесечно. Најниже нето мјесечне плате у 2014. години, 483 КМ, зарађивали су запослени у подручју Административне и помоћне услужне дјелатности, које запошљава 1,2% од укупног броја радника. У овом подручју 65,9% запослених има средњу стручну спрему, док високу или вишу има 17,1% радника.

5.1. ПРОСЈЕЧНЕ НЕТО ПЛАТЕ ПО ПОДРУЧЈИМА КД

КМ

2010 2011 2012 2013 2014

УКУПНО 784 809 818 808 825

A 604 638 645 650 675

B 947 990 1 015 1 044 1 072

C 544 565 579 587 601

D 1 008 1 022 1 017 1 039 1 060

E 611 625 631 637 666

F 552 587 578 549 531

G 586 601 601 603 610

H 632 645 624 621 618

I 525 541 546 534 555

J 1 026 1 053 1 068 1 107 1 182

K 1 212 1 252 1 280 1 293 1 268

L 689 836 784 712 723

M 712 789 824 771 817

N 571 575 532 542 483

O 1 048 1 063 1 081 1 027 1 083

P 885 883 875 819 843

Q 1 024 1 038 1 045 1 037 1 045

R 594 579 585 554 566

S 812 891 829 808 703

ДА ЛИ ЗНАТЕ? Просјечна нето плата у петогодишњем периоду повећала се највише у подручју Информације и комуникације и то за 156 КМ или 15,2%.


6 – ТРЖИШТЕ РАДА

24

Вино од људи прави богове и ђаволе. Њемачка пословица

Тржиште рада Републике Српске је почело да се опоравља од утицаја негативних ефеката свјетске економске кризе. Након што је стопа незапослености у 2009. години порасла за 0,9 процентних поена, у 2010. години за 2,2 процентна поена, у 2011. години за 0,9 процентних поена, у 2012. години за 1,1 процентни поен, а у 2013. години за 1,4 процентна поена, у 2014. години се смањила за 1,3 процентна поена.

Посматрано по полу, у 2014. години у односу на претходну годину, стопа незапослености жена мања је за 1,1 процентни поен, док је стопа незапослености мушкараца мања за 1,5 процентних поенa.

6.1. СТОПЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ

2010 2011 2012 2013 2014

УКУПНО 23,6 24,5 25,6 27,0 25,7

Мушки 22,0 23,0 23,8 25,3 23,8

Женски 25,9 26,5 28,2 29,5 28,4

Структура запослених према групама подручја дјелатности у 2014. години је: пољопривредне 30,4%, индустријске (непољопривредне) 23,8% и услужне 45,8%, а према типу запослености: запослени за плату (запосленици) 66,5%, самозапосленици 25,5% и неплаћени помажући чланови 8,0%.

Развијене земље карактерише доминантно учешће запослених у сектору услуга, као и високо учешће категорије запослених за плату у укупној запослености.

ОВО ЈЕ РЕПУБЛИКА СРПСКА, 2015. 6 – ТРЖИШТЕ РАДА

25

Графикон 6.1. Стопе запослености (15–64 година старости)

0

10

20

30

40

50

60

2010 2011 2012 2013 2014

Укупно

Мушкарци

Жене

ДА ЛИ ЗНАTE? Стопа запослености мушког дијела популације већа је за 16,9 процентних поена у односу на стопу запослености женског дијела популације.


26

Графикон 6.2. Запослени по полу, годишњи просјек

Графикон 6.3. Запослени према облику својине, 2014.

0

20 000

40 000

60 000

80 000

100 000

120 000

140 000

160 000

2010 2011 2012 2013 2014

Мушкарци

Жене

73 723

126 696

561

40 564

Државна

Приватна

Задружна

Мјешовита


27

Сваки други запослени ради у пословним субјектима који су у приватној својини, а сваки шести запослени је предузетник или ради код предузетника. Половина запослених у Републици Српској ради у Прерађивачкој индустрији, Трговини и Државној управи. Сваки други радник има највише завршену средњу школу, а сваки четврти завршену високу или вишу. Сваки шести запослени је млађи од 30 година, а четвртина запослених је старија од 50 година. Свакo друго лице које тражи запослење има завршену средњу школу, док високу или вишу школу има свако петнаесто лице. Трећина незапослених је млађа од 30 година, а сваки пети незапослени је старији од 50 година. 6.2. ЗАПОСЛЕНИ ПО ПОДРУЧЈИМА КД, ГОДИШЊИ ПРОСЈЕК

2010 2011 2012 2013 2014

УКУПНО 244 453 238 956 238 178 238 640 241 544 А 8 176 8 159 7 816 7 788 8 307 B 4 841 4 918 4 932 4 866 5 155 C 48 816 46 372 45 968 45 844 48 935 D 7 101 6 952 7 114 7 166 7 565 E 4 524 4 498 4 566 4 637 4 828 F 13 763 12 590 11 702 11 003 10 970 G 49 344 47 447 45 902 44 750 41 983 H 11 512 11 316 11 032 10 970 11 479 I 12 848 11 840 11 330 11 345 11 181 J 5 030 5 034 5 106 5 088 5 081 K 5 122 5 252 5 616 5 664 5 608 L 756 623 608 670 508 M 6 752 6 880 6 938 7 084 6 809 N 2 540 2 599 2 550 2 540 2 719 O 22 444 22 394 23 198 23 681 23 843 P 20 126 20 778 21 156 21 484 21 917 Q 14 784 15 394 16 350 16 755 16 785 R 2 355 2 500 2 540 2 814 3 123 S 3 619 3 410 3 754 4 491 4 748


28

Графикон 6.4. Стопе запослености у земљама у окружењу (20–64 година старости)

0 20 40 60 80

ЕУ-27

Словенија

Хрватска

БЈР Македонија

Република Српска

Мушкарци

Жене


7 – БРУТО ДОМАЋИ ПРОИЗВОД

29

У бачви вина скривена су многа чуда. Њемачка пословица Економска активност Републике Српске, мјерена реалном стопом раста БДП, током 2014. године забиљежила је раст од 0,2%. 7.1. БРУТО ДОМАЋИ ПРОИЗВОД И БРУТО ДОДАТА ВРИЈЕДНОСТ, 2014.

Текуће цијене,

хиљ. КМ Стопа реалног

раста, %

Пољопривреда, шумарство и риболов 837 926

-8,2

Вађење руда и камена 191 622 -3,4

Прерађивачка индустрија 769 227 5,9

Производња и снабдијевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација

393 439 -9,0

Снабдијевање водом; канализација, управљање отпадом и дјелатности санације (ремедијације) животне средине

94 632 17,1

Грађевинарство 422 983 12,9

Трговина на велико и на мало; поправка моторних возила и мотоцикала

1 047 646 -2,8

Саобраћај и складиштење 276 123 8,3

Дјелатности пружања смјештаја, припреме и послуживања хране; хотелијерство и угоститељство

119 398 -5,5

Информације и комуникације 478 029 0,1

Финансијске дјелатности и дјелатности осигурања 240 771 1,2

Пословање некретнинама 411 684 -0,3

Стручне, научне и техничке дјелатности 206 399 -5,4

Административне и помоћне услужне дјелатности 44 180 3,8

Јавна управа и одбрана; обавезно социјално осигурање 892 855 1,4

Образовање 385 062 0,9

Дјелатности здравствене заштите и социјалног рада 443 992 0,9

Умјетност, забава и рекреација 114 132 7,0

Остале услужне дјелатности 73 505 12,4

FISIM ( минус ) 177 285 -5,0

Бруто додата вриједност 7 266 320 0,2

Порези на производе минус субвенције на производе 1 580 801 0,2

Бруто домаћи производ 8 847 121 0,2

ОВО ЈЕ РЕПУБЛИКА СРПСКА, 2015. 7 – БРУТО ДОМАЋИ ПРОИЗВОД

30

Графикон 7.1. Бруто додата вриједност, текуће цијене, 2014.

Преко 1,3 милијарде КМ бруто додате вриједности ствара се у индустријским дјелатностима

У укупном бруто домаћем производу за 2014. годину подручје Прерађивачке индустрије учествује са 8,7%, подручје Производња и снабдијевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација са 4,4% и подручје Вађење руда и камена са 2,2%. Посматрано са становишта запослености, ова подручја имају доминантну улогу и запошљавају око четвртине укупног броја запослених.

7.2. БРУТО ДОМАЋИ ПРОИЗВОД И БРУТО ДОДАТА ВРИЈЕДНОСТ, ТЕКУЋЕ ЦИЈЕНЕ, СТРУКТУРЕ

%

2010 2011 2012 2013 2014

Пољопривредне дјелатности (А) 10,5 10,2 9,7 10,4 9,5

Непољопривредне дјелатности (B,C,D,E,F)

21,0 20,8 19,6 21,0 21,2

Услужне дјелатности

(G,H,I,J,K,L,M, N,O,P,Q,R,S)

53,2 53,3 54,5 53,3 53,4

FISIM (минус) 2,1 2,2 2,3 2,1 2,0

Бруто додата вриједност 82,6 82,1 81,5 82,6 82,1

Порези на производе минус субвенције на производе

17,4 17,9 18,5 17,4 17,9

Бруто домаћи производ 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0

0

200

400

600

800

1 000

1 200

A B C D E F G H I J K L M N O P Q R S

мил. КМ


31

Економија Републике Српске по свом обиму веома је мала и није ни реално очекивати да се у кратком времену њена структура значајније промијени. Карактерише је доминантно учешће дјелатности које се ослањају на домаће ресурсе као што су пољопривреда, шумарство, рударство и енергетика. У посматраном петогодишњем периоду, уочавају се блага помјерања у структури БДП-а, опада учешће пољопривредних дјелатности, док се учешће непољопривредних и услужних дјелатности повећава.

7.3. БРУТО ДОДАТА ВРИЈЕДНОСТ ПО ИНСТИТУЦИОНАЛНИМ СЕКТОРИМА, ТЕКУЋЕ ЦИЈЕНЕ, СТРУКТУРЕ

%

7.4. БРУТО ДОМАЋИ ПРОИЗВОД

2010 2011 2012 2013 2014

Нефинансијски сектор 49,2 49,6 49,0 50,4 50,9

Финансијски сектор 3,2 3,3 3,5 3,3 3,2

Сектор општа држава 21,9 22,8 23,5 22,3 22,7

Сектор домаћинства 27,2 25,8 25,7 25,6 24,6

Сектор непрофитних институционалних јединица које служе домаћинствима

1,0 1,1 1,1 1,0 1,0

FISIM (минус) 2,5 2,6 2,8 2,6 2,4

Бруто додата вриједност 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0

2010 2011 2012 2013 2014

Бруто домаћи производ,текуће цијене, хиљ. КМ

8 318 217 8 682 397 8 584 972 8 761 456 8 847 121

Бруто домаћи производ по становнику, КМ

5 805 6 073 6 006 6 146 6 225

Бруто домаћи производ, стопе реалног раста, %

0,8 0,8 -1,1 1,9 0,2

ДА ЛИ ЗНАTE? Од укупног броја тржишних предузећа из подручја Прерађивачка индустрија, 1,8% чине велика предузећа, а стварају 35,4% бруто додате вриједности.


32

Бруто домаћи производ по становнику, индикатор који говори о достигнутом нивоу благостања становника једне економије, у 2014. години износи 6 225 КМ и порастао је за 7,2% у односу на 2010. годину. При расподјели бруто домаћег производа највећи дио одлази на средства за запослене

У расподјели бруто домаћег производа, оствареног у 2014. години, средства за запослене учествују са 48,6%, бруто оперативни вишак и мјешовити доходак са 33,4%, а 18,0% се односи на нето порезе на производе и производњу.

7.5. ДОХОДОВНЕ КОМПОНЕНТЕ БРУТО ДОМАЋЕГ ПРОИЗВОДА, ТЕКУЋЕ ЦИЈЕНЕ хиљ. КМ

2010 2011 2012 2013 2014

Бруто домаћи производ 8 318 217 8 682 397 8 584 972 8 761 456 8 847 121

Средства за запослене 3 937 423 4 233 305 4 247 460 4 235 444 4 304 115

Нето порези на производе и производњу

1 413 153 1 538 634 1 583 303 1 543 182 1 592 993

Бруто оперативни вишак/Бруто мјешовити доходак

2 967 641 2 910 458 2 754 209 2 982 830 2 950 013

ДА ЛИ ЗНАTE? Остала плаћања запосленим (примања разних накнада изван плате) чине 20,4% укупних средстава за запослене.


8 – ЖИВОТНИ СТАНДАРД И СИРОМАШТВО

33

Неста вина, неста разговора; неста блага, неста пријатеља. Народна изрека

Подаци прикупљени на основу 2 437 анкетираних домаћинстава у Републици Српској, у току 2011. године, показују да су просјечни мјесечни издаци за потрошњу просјечног домаћинства износили 1 381,45 КМ. Просјечан број чланова у домаћинству био је 2,95. 8.1. УТРОШЕНЕ КОЛИЧИНЕ ПРЕХРАМБЕНИХ ПРОИЗВОДА И ПИЋА У ДОМАЋИНСТВИМА (ГОДИШЊИ ПРОСЈЕК ПО ЧЛАНУ ДОМАЋИНСТВА)

Јединица мјере

2004 2007 2011

Брашно и остале житарице kg 120,48 104,35 95,73 Хљеб (обични и специјалне врсте хљеба) kg 54,83 55,01 38,59 Тјестенина kg 8,95 9,70 7,12 Телетина и јунетина, (свјеже и залеђено) kg 11,25 10,30 8,38 Свињетина (свјеже и залеђено) kg 12,30 11,57 15,12 Овчетина и јаретина (свјеже и залеђено) kg 2,96 2,16 2,63 Перад (свјеже и залеђено) kg 17,96 15,82 18,27 Сушено и димљено месо (све врсте), саламе, кобасице, шунке и остали производи од меса

kg 9,10 12,15 11,38

Месне конзерве, укључујући и оне са додацима kg 1,00 1,23 1,62 Јестива уља (сунцокретово, од кукурзних клица, соје и др.)

l 21,77 21,20 15,57

Свјеже млијеко, пастеризовано и стерилизовано l 78,44 72,01 62,75 Јогурт и кисело млијеко, кефир, укључујући јогурте са додацима шећера, воћа и сл.

l 17,86 17,85 18,02

Кајмак (од преврелог млијека) kg 3,61 2,38 1,57 Остали млијечни производи kg 4,62 4,54 4,80 Сиреви свих врста kg 8,93 10,73 9,97 Јаја ком. 288,00 282,00 239,14 Лиснато свјеже поврће (салата, спанаћ, блитва, радић)

kg 4,19 3,85 3,58

Купусњаче (купус, карфиол, кељ, раштика, прокула, брокула)

kg 18,97 16,16 12,85

Кромпир kg 52,24 46,23 46,43 Парадајз, паприка, краставац, патлиџан, тиквице kg 27,85 28,20 30,68 Свјежи цитруси (лимун, наранџе, мандарине, грејпфрут, клементине, киви и др.)

kg 11,46 9,80 11,37

Банане kg 16,40 16,30 11,71 Јабуке kg 19,66 19,36 16,05 Крушке kg 2,95 2,88 3,43 Шећер kg 34,89 29,13 20,69 Џем, пекмез, мармелада, желе, компот, мед kg 7,26 6,97 5,63

ОВО ЈЕ РЕПУБЛИКА СРПСКА, 2015. 8 – ЖИВОТНИ СТАНДАРД И СИРОМАШТВО

34

8.1. УТРОШЕНЕ КОЛИЧИНЕ ПРЕХРАМБЕНИХ ПРОИЗВОДА И ПИЋА У ДОМАЋИНСТВИМА (ГОДИШЊИ ПРОСЈЕК ПО ЧЛАНУ ДОМАЋИНСТВА) - наставак

Јединица мјере

2004 2007 2011

Чоколада kg 1,74 1,97 1,55 Кафа kg 7,22 7,08 5,67 Минерална вода l 26,07 37,46 29,24 Газирана безалкохолна пића l 18,96 17,34 14,03 Негазирана пића (воћни сокови и сокови од поврћа, енергетски напици, ледени чај и др.)

l 15,22 14,76 13,02

Жестока алкохолна пића l 4,48 2,44 3,96 Вино l 3,26 3,34 2,22 Пиво l 34,20 37,06 27,32

Релативнa линија сиромаштва омогућује поређење стандарда једне категорије становништва са другима у истом друштву, зависно од њихових издатака за потрошњу на посматраној територији.

Нису сиромашна 85,2%

Дефинитивно нису сиромашна 76,9%

На граници сиромаштва 8,3%

Сиромашна 14,8%

Слабо сиромашна 6,8%

Дефинитивно сиромашна 8,0%

Графикон 8.1. Сиромашна и несиромашна домаћинства према три различите линије

сиромаштва, 2011.

ДА ЛИ ЗНАTE? Иако су цијене дувана и цигарета у сталном порасту, потрошња дувана и цигарета у домаћинствима је порасла (2007. године била је 1,8%, а 2011. године 2,2% од укупне потрошње).

ОВО ЈЕ РЕПУБЛИКА СРПСКА, 2015. 8 - ЖИВОТНИ СТАНДАРД И СИРОМАШТВО

35

8.2. ЛИНИЈА СИРОМАШТВА

Линија сиромаштва

50% медијане издатака (317,57 KM) 8,0%

60% медијане издатака (381,09 KM) 14,8%

70% медијане издатака (444,60 KM) 23,1% Дефинитивно сиромашна 8,0%

Слабо сиромашна 6,8%

На граници сиромаштва 8,3%

Дефинитивно нису сиромашна 76,9%

Медијана је вриједност обиљежја која се налази у средини серије чији су подаци поређани по величини у растућем или опадајућем поретку. Материјална ускраћеност мјери се кроз утврђивање непостојања одређених трајних потрошних добара у домаћинству, као и кроз утврђивање немогућности задовољења потреба које се сматрају типичним у друштву у којем се домаћинство налази.

ОВО ЈЕ РЕПУБЛИКА СРПСКА, 2015. 8 - ЖИВОТНИ СТАНДАРД И СИРОМАШТВО

36

Графикон 8.2. Проблеми домаћинства са стамбеном јединицом, 2011.

%


9 – ИНВЕСТИЦИЈЕ

37

Ко има добро вино, има доброг пријатеља. Португалска пословица Инвестициона улагања у 2014. години значајно су повећана у односу на претходну годину и то за 29,1% док су исплаћене инвестиције порасле за 17,9%. Значајан раст инвестиционе активности забиљежен је у подручју Вађењe руда и камена, за 233,7%, Образовањe за 220,5% и Административнe и помоћнe услужнe дјелатности за 28,0%.

9.1. ОСТВАРЕНЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ У СТАЛНА СРЕДСТВА ПРЕМА ДЈЕЛАТНОСТИ

ИНВЕСТИТОРА, 2014.

Вриједност остварених

инвестиција, хиљ. KM Структура, %

Укупно остварене инвестиције 1 995 499 100,0

Пољопривреда, шумарство и риболов 41 741 2,1

Вађење руда и камена 588 652 29,5

Прерађивачка индустрија 266 794 13,4

Производња и снабдијевање електричном енергијом,

гасом, паром и климатизација

202 934 10,2

Снабдијевање водом; канализација, управљање

отпадом и дјелатности санације (ремедијације)

животне средине

13 464 0,7

Грађевинарство 61 098 3,1

Трговина на велико и на мало, поправка моторних

возила и мотоцикала

124 739 6,2

Саобраћај и складиштење 48 340 2,4

Дјелатности пружања смјештаја, припреме и

послуживања хране; хотелијерство и угоститељство

6 440 0,3

Информације и комуникације 118 941 6,0

Финансијске дјелатности и дјелатности осигурања 32 468 1,6

Пословање некретнинама 4 254 0,2

Стручне, научне и техничке дјелатности 35 286 1,8

Административне и помоћне услужне дјелатности 7 394 0,4

Јавна управа и одбрана; обавезно социјално

осигурање

353 673 17,7

Образовање 46 290 2,3

Дјелатности здравствене заштите и социјалног рада 30 628 1,5

Умјетност, забава и рекреација 7 347 0,4

Остале услужне активности 5 016 0,2

ОВО ЈЕ РЕПУБЛИКА СРПСКА, 2015. 9 – ИНВЕСТИЦИЈЕ

38

У структури инвестиционих улагања, посматрано према дјелатности инвеститора, највише су учествовала сљедећa подручја: Вађење руда и камена, Јавна управа и одбрана; обавезно социјално осигурање, Прерађивачка индустрија и Производња и снабдијевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација. Са становишта намјене инвестиционих улагања у нова стална средства, највећи дио се односи на подручја: Производња и снабдијевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација, Грађевинарство и Прерађивачка индустрија.

Више од милијарду КМ инвестирано је у грађевинске објекте и просторе

Посматрајући инвестиционе активности према техничкој структури, више од половине укупно остварених инвестиција уложено је у грађевинске објекте и просторе. У грађевинске објекте у 2014. години највише су улагали пословни субјекти из подручја Вађењe руда и камена 39,8%, затим Јавнa управa и одбранa; обавезно социјално осигурањe 26,0% и Производњa и снабдијевањe електричном енергијом, гасом, паром и климатизацијa 9,5%.

У машине, опрему и транспортна средства највише су улагали пословни субјекти из подручја Прерађивачкa индустријa 25,8%.

Када су у питању улагања у нематеријална (неопипљива) стална средства подручје Вађења руде и камена учествује са 39,1%, подручје Прерађивачке индустријa са 12,3%, док подручје Производње и снабдијевања електричном енергијом, гасом, паром и климатизацијa учествује са 11,4%.

9.2. СТРУКТУРА ОСТВАРЕНИХ ИНВЕСТИЦИЈА У СТАЛНА СРЕДСТВА ПРЕМА ТЕХНИЧКОЈ СТРУКТУРИ

Инвестициона улагања у 2014. години су са 43,5% финансирана из финансијских кредита, са 41,3% из властитих средстава, са 6,1% из средстава буџета и фондова, са 3,9% из других извора, са 3,2% из удружених средстава и са 2,0% из финансијског лизинга.

2010 2011 2012 2013 2014

Остварене инвестиције 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0

Грађевински објекти и простори 55,6 52,9 41,2 46,5 60,0

Машине, опрема и транспортна средства

40,2 42,8 43,9 43,3 33,7

Остало 4,2 4,3 14,9 10,2 6,3

ОВО ЈЕ РЕПУБЛИКА СРПСКА, 2015. 9 – ИНВЕСТИЦИЈЕ

39

9.3. ИСПЛАТЕ ЗА ИНВЕСТИЦИЈЕ И ОСТВАРЕНЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ

хиљ. КМ

2010 2011 2012 2013 2014

Извршене исплате

за инвестиције

1 443 308 1 367 206 1 630 244 1 515 773 1 786 951

Остварене

инвестиције

1 446 629 1 359 836 1 622 047 1 546 014 1 995 499

ДА ЛИ ЗНАTE? Инвестициона улагања у подручју Образовање у 2014. години већа су више од три пута у односу на 2013. годину.


10 – СТРУКТУРНЕ ПОСЛОВНЕ СТАТИСТИКЕ

40

Након побједе заслужили сте шампањац. Након пораза вам треба. Наполеон Пословање некретнинама је најпрофитабилније подручје дјелатности у 2013. години, док су Информације и комуникације најпродуктивније подручје Просјечна стопа профитабилности, као мјера учешћа бруто пословног вишка у промету, у Републици Српској је 10,9%. Према пословању у 2013. години подручје Информације и комуникације може се издвојити као једно од најуспјешнијих подручја дјелатности економије Српске. Са око 200 предузећа и приближно 5 000 запослених лица ово подручје остварује око 12% учешћа у укупној додатој вриједности, највећу продуктивност рада 84 560 КМ, као и високе трошкове рада по запосленом 25 476 КМ и високу стопу профитабилности 40,0%.

Тржишна предузећа у подручјима индустрије запошљавају готово половину од укупно запослених лица, а дају и највећи допринос стварању укупне додате вриједности по факторским трошковима, која је у 2013. години износила 3,4 милијарде КМ. У нефинансијској пословној економији, свако треће предузеће послује у сектору трговине, гдје је ангажовано 21,3% од укупног броја запослених. Најмањи број предузећа послује у подручју Производња и снабдијевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација 0,6%, али су у овом подручју највећи просјечни трошкови запослених 26 923 КМ.

10.1. 10.1. ПОКАЗАТЕЉИ УСПЈЕШНОСТИ НЕФИНАНСИЈСКЕ ПОСЛОВНЕ ЕКОНОМИЈЕ КМ

Промет по

запосленом лицу

Додата вриједност по запосленом лицу

(продуктивност)

Трошкови рада по запосленом

Бруто оперативни вишак по

запосленом лицу

УКУПНО 119 395 27 457 14 451 13 045

Индустријске дјелатности

96 480 24 994 15 321 9 711

Грађевинарство 86 285 27 828 11 045 16 842

Трговина 242 333 26 313 12 226 14 126

Нефинансијске услужне дјелатности

63 393 33 709 16 033 17 705

ОВО ЈЕ РЕПУБЛИКА СРПСКА, 2015. 10 – СТРУКТУРНЕ ПОСЛОВНЕ СТАТИСТИКЕ

41

10.2. ПОКАЗАТЕЉИ ПОСЛОВАЊА НЕФИНАНСИЈСКЕ ПОСЛОВНЕ ЕКОНОМИЈЕ, СТРУКТУРЕ

У структури великих предузећа Републике Српске, готово половину чине предузећа из подручја дјелатности Прерађивачка индустрија.

Посматрано према величини предузећа, највећу профитабилност су остварила велика предузећа, 19,1%, што је више за 8,2 процентна поена од просјека у Републици Српској. Такође, најпродуктивнија су велика предузећа, 34 837 КМ, а најмању продуктивност остварују средња предузећа, 21 751 КМ. На нивоу Републике Српске остварена продуктивност је 27 457 КМ.

Број

предузећа Број запослених

лица Промет

Додата вриједност по факторским трошковима

Бруто оперативни

вишак

УКУПНО 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0

Индустријске дјелатности 23,1 47,8 38,6 43,5 35,6

Грађевинарство 8,5 8,6 6,2 8,7 11,1

Трговина 38,3 21,3 43,4 20,5 23,1

Нефинансијске услужне дјелатности

30,1 22,3 11,8 27,3 30,2

ДА ЛИ ЗНАTE? Трговина остварује највећи промет од свих дјелатности у Републици Српској и чини приближно половину укупног промета, али има најнижу стопу профитабилности.


42

Графикон 10.1. Додата вриједност по факторским трошковима, према величини предузећа,

2013.

0% 20% 40% 60% 80% 100%

B

C

D

E

F

G

H

I

J

L

M

N

P

Q

S

Укупно

Мала Средња Велика

ДА ЛИ ЗНАTE? Од укупног броја предузећа у Републици Српској у 2013. години 94% су мала предузећа, са мање од 50 запослених.


43

Предузећа из подручја дјелатности Прерађивачка индустрија и Трговина на велико и мало; поправка моторних возила и мотоцикала најинтересантнија за стране инвеститоре

Стране подружнице, односно предузећа у већинском страном власништву, у 2013. години пословала су уз стопу профитабилности од 9,4%.

Графикон 10.2. Показатељи пословања страних подружница у оквиру нефинансијске

пословне економије Републике Српске

0

2

4

6

8

10

12

14

16

Промет Вриједност производње

Додата вриједност по факторским

трошковима

Трошкови запослених

Укупно Република Српска Стране подружнице

милијарди КМ


11 – ЦИЈЕНЕ

44

Гдје сви плаћају, вино није скупо. Португалска изрека Цијене произвођача индустријских производа у 2014. години, у просјеку су забиљежиле пад од 0,7% у односу на 2013. годину Посматрано по подручјима индустријске производње према Класификацији дјелатности БиХ, највећи пад цијена у 2014. години у односу на 2013. годину, забиљежен је у подручју Прерађивачка индустрија, односно у областима Производња хемикалија и хемијских производа 6,7% и Производња кокса и рафинисаних нафтних производа 4,5%.

11.1. ИНДЕКСИ ЦИЈЕНА ПРОИЗВОЂАЧА ИНДУСТРИЈСКИХ ПРОИЗВОДА

претходна година=100

Подручја КД 2010 2011 2012 2013 2014

УКУПНО 102,2 104,7 100,4 100,0 99,3

Вађење руде и камена 101,2 111,2 102,8 101,1 99,7

Прерађивачка индустрија 101,4 106,0 100,4 99,9 98,8

Производња и снабдјевање ел. енергијом, гасом, паром и климатизација

103,9 100,0 100,1 100,0 100,0

%

Графикон 11.1. Стопе цијена произвођача индустријских производа, 2014. (поређење)

-2,7

0,7

-1,2

0,1

-1,1

-1,1

-0,7

-3 -2,5 -2 -1,5 -1 -0,5 0 0,5 1

Хрватска

Србија

Македонија

Црна Гора

Федерација БиХ

Словенија

Република Српска %

ОВО ЈЕ РЕПУБЛИКА СРПСКА, 2015. 11 – ЦИЈЕНЕ

45

Потрошачке цијене у Републици Српској, у 2014. години у односу на 2013. годину, у просјеку су биле ниже за 1,2%

Посматрано по главним одјељцима потрошње према намјени, највећи раст цијена у 2014. години и даље се односи на одјељак Алкохолна пића и дуван, док је највећи пад цијена забиљежен у одјељку Одјећа и обућа 7,1%.

11.2. ИНДЕКСИ ПОТРОШАЧКИХ ЦИЈЕНА ПО COICOP-У

претходна година=100

Назив 2010 2011 2012 2013 2014

УКУПНО 102,5 103,9 102,1 100,0 98,8

Храна и безалкохолна пића 99,2 105,6 101,7 100,4 97,1

Алкохолна пића и дуван 120,5 108,0 109,1 105,4 106,3

Одјећа и обућа 96,3 95,4 96,1 91,7 92,9

Становање, вода, електрична енергија, плин и други енергенти

104,1 102,8 101,2 100,3 99,9

Намјештај, покућство и редовно одржавање куће

99,8 101,1 101,1 99,9 98,8

Здравство 102,8 99,0 99,9 100,0 101,3

Превоз 106,5 108,1 105,4 99,1 98,8

Комуникације 108,3 110,3 104,3 99,9 103,9

Рекреација и култура 100,0 100,3 99,8 100,5 99,2

Образовање 105,4 99,8 100,3 101,4 100,6

Ресторани и хотели 100,4 100,7 100,2 100,0 100,0

Остали производи и услуге 100,7 99,5 100,5 100,2 99,6

ОВО ЈЕ РЕПУБЛИКА СРПСКА, 2015. 11 – ЦИЈЕНЕ

46

Пад потрошачких цијена у 2014. години, у просјеку је забиљежен и у већини земаља из окружења, осим Србије и Словеније код којих је остварен раст од 2,9%, односно 0,2%.

Графикон 11.2. Инфлација, 2014. (поређење)

2,9

-0,3

-0,7

-0,2

0,2

-1,2

-0,7

-2 -1 0 1 2 3 4

Србија


Црна Гора

Хрватска

Словенија


Федерација БиХ

%

ДА ЛИ ЗНАTE? Вишегодишње повећање цијена дувана и дуванских производа посљедица је усаглашавања акцизних стопа у БиХ са важећим акцизама у ЕУ.


12 – ПОЉОПРИВРЕДА

47

Виноград тражи слугу, а вино господара.

Народна мудрост

Учешће пољопривреде у формирању БДП-а je 8,0%

У 2014. години учешће бруто додате вриједности пољопривреде у формирању бруто домаћег производа износи 8,0%, што је за 1,0% мање од прошлогодишњег учешћа или за 1,5% мање у односу на 2010. годину. Са учешћем од 10,9% у формирању бруто домаћег производа области агроиндустрије1) (Производња и прерада пољопривредних производа) представљају најзначајније области економијe у Републици Српској.

Графикон 12.1. Учешће бруто додата вриједност пољопривреде у структури БДП-а

У примарној пољопривреди је ангажовано 30,5% од укупног броја запослених У Републици Српској је, према резултатима Анкете о радној снази, у 2014. години 93 хиљаде запослених радило у пољопривреди што је за 3,3% више у односу на претходну 2013. годину. Број запослених у пољопривреди чини 30,5% од укупног броја запослених или 10,7% од укупног броја радно способног становништва.

1) Подручје А област 01 и подручје C област 10 и област 11 по КД засноване на NACE Rev.2

0,0

2,0

4,0

6,0

8,0

10,0

12,0

2010 2011 20112 2013 2014

%

ОВО ЈЕ РЕПУБЛИКА СРПСКА, 2015. 12 – ПОЉОПРИВРЕДА

48

Од укупног броја запослених у пољопривреди 78,4% је радило пуно радно вријеме, а преосталих 21,6% запослених је радило краће од пуног радног времена. Просјечно трајање седмичног рада у пољопривреди током 2014. године износило је 42,4 часа, односно 44,6 часова за мушкарацe и 39,1 час за женe.

Графикон 12.2. Број запослених у пољопривредним и непољопривредним дјелатностима Остварена спољнотрговинска размјена пољопривредних производа у вриједности од 263,7 милиона КМ Укупна спољнотрговинска размјена пољопривредних производа у 2014. години износила је 263,7 милиона КМ и већа је за 8,7% (или за 21 милион КМ) у односу на 2013. годину.

Укупан увоз пољопривредних производа у 2014. години у односу на исти период 2013. године већи је за 15,5 милиона KM (или за 7,6%), док је укупан извоз већи за 5,3 милиона КМ (или за 13,2%).

Учешће пољопривредних производа у укупном извозу износи 1,9%, а у укупном увозу 4,4%. Покривеност увоза извозом износила је 20,9% и већа је за 1,1% у односу на 2013. годину.

12.1. ИЗВОЗ И УВОЗ ПОЉОПРИВРЕДНИХ ПРОИЗВОДА

милиона КМ

Извоз Увоз Покривеност увоза извозом

2010 50 104 194 555 25.8%

2011 41 028 218 624 18.8%

2012 34 825 203 304 17.1%

2013 40 181 202 450 19.8%

2014 45 473 217 913 20.9%

0

50

100

150

200

250

2010 2011 2012 2013 2014

хиљ.

Запослени у пољопривреди Запослени ван пољопривреде


49

Свјеже јабуке, крушке и дуње су производи са највећим учешћем у структури укупног извоза, а који износи 7,6 милиона КМ или 16,7% од укупне вриједности извоза пољопривредних производа оствареног током 2014. године. У Русију је извезена највећа количина јабука, крушака и дуња односно 59,2% од укупне вриједности.

У структури увоза, најзаступљенији пољопривредни производ јесте кукуруз. Вриједност увезеног кукуруза у 2014. години износи 57,7 милиона KM или 29,7% од вриједности укупно оствареног увоза у подручју пољопривреде. Највећа количина кукуруза или 88,6% од укупне вриједности је увезена из Србије.

Најзначајнији партнер Републике Српске у спољнотрговинској размјени пољопривредних производа у 2014. години јесте Србија са учешћем од 49,4% (96,2 милиона КМ) у укупно оствареном увозу и 20,4% (10,2 милиона КМ) у укупно оствареном извозу пољопривредних производа.

Производња кокошијих јаја

Током 2014. године, у Републици Српској је 2,1 милион кока носиља произвело укупно 418,9 милиона кокошијих јаја, што је за 3,1 милион јаја или 0,7% више у односу на претходну 2013. годину.

Графикон 12.3. Производња кокошијих јаја

Од укупног броја произведених кокошијих јаја 90,7% је потрошено за конзумацију, 5,5% је искоришћено за насад, 3,0% је отишло у индустријску прераду, а 0,8% је евидентирано као губитак.

350

370

390

410

430

450

470

490

2010 2011 2012 2013 2014

милиона

0


50

У 2014. години просјечна цијена јаја је износила 0,14 КМ по конзумном јајету и 0,42 КМ по јајету за насад. Остварена годишња вриједност производње кокошијих јаја у 2014. години је износила 58,6 милиона КМ, што чини 3,8% укупне вриједности остварене пољопривредне производње.

Током 2014. године из Републике Српске извезено је 10,1 милиона кокошијих јаја у вриједности од 5,8 милиона КМ. Са друге стране увезено je 11,6 милиона јаја у вриједности од 3,1 милиона КМ тако да је остварен суфицит у спољнотрговинској размјени кокошијих јаја у вриједности од 2,7 милиона КМ.

Графикон 12.4. Учешће вриједности производње јаја у укупној вриједности остварене

пољопривредне производње

Највећу количину кокошијих јаја, у вриједности од 3,9 милиона КМ, Република Српска је извезла у Црну Гору, док је са друге стране највише јаја, у вриједности од 1,5 милиона КМ, увезла из Србије. Кретање индекса цијена у пољопривреди

У 2014. години, у односу на базну 2010, забиљежeно је повећање индекса цијена код значајног броја пољопривредних производа (оутпут) као и код средстава која се користе у пољопривредној производњи (инпут). У односу на претходну 2013. годину код свих инпута и већине пољопривредних производа забиљежено је смањење индекса цијена.

1,0

1,5

2,0

2,5

3,0

3,5

4,0

4,5

5,0

2010 2011 2012 2013 2014

%


51

Као и претходних година, у односу на базну 2010. годину, раст индекса цијена средстава која се користе у пољопривредној производњи је био већи од раста индекса цијена пољопривредних производа (графикон 12.5).

Графикон 12.5. Годишњи индекси цијена оутпута и инпута

Укупан индекс цијена средстава која се користе у пољопривреди у 2014. години већи је за 15,7% у односу на базну 2010. годину. У односу на претходну 2013. годину, укупан индекс цијена средстава која се користе у пољопривреди мањи је за 5,4%.

Укупан индекс цијена пољопривредних производа у Републици Српској у 2014. години већи је за 8,7% у односу на базну 2010. годину, односно мањи је за 5,6% у односу на 2013. годину.

100105110115120125130135140

2010 2011 2012 2013 2014

% 2010=100

Пољопривредна производња, укупно

Улагања у пољопривреду, укупно

ДА ЛИ ЗНАTE? У Републици Српској je у 2014. години било 1 846 950 чокота винове лозе, што је за 332,7% више у односу на 1996. годину.


13 – ШУМАРСТВО

52

Винограду није потребна молитва него мотика. Бугарска пословица Велики дио територије Републике Српске прекривен је густим и непрегледним шумским комплексима, што уз бројне водотоке представља скоро идеално станиште бројних биљних и животињских врста. Људи нашег поднебља и шуме су увијек били повезани у нераскидиву везу узајамне зависности. Шумама Српске газдује се на одржив начин и у обиму којим се трајно одржава и унапређује њихова производна способност, биолошка разноврсност, способност обнављања и виталност, чиме се у садашњости и будућности обезбјеђује испуњавање економских, еколошких и социјалних функција шума. Еколошки, шуме Републике Српске припадају различитим биогеографским регионима и прилагођене су различитим природним условима. Близина Јадранског мора на југу, високе планине у средишњем дијелу, као и плодне равнице на сјеверу, утицали су повољно на разноликост шумских заједница, те на значајно већи просјечни годишњи прираст у односу на окружење. Просјечни годишњи прираст дрвне масе у високим шумама са природном обновом износи 8,18 m3/hа (државне шуме). Од укупне површине Републике Српске, 50% су површине прекривене шумама, што износи око 0,75 hа по становнику. У државном власништву налази се око милион хектара шума и шумског земљишта док приватне шуме заузимају око 20% укупне шумске површине у Републици Српској.

Посјечена бруто дрвна маса у шумама и изван шуме у 2014. години већа је у односу на 2013. годину и износи око 3 милиона m³ од чега на државни сектор отпада око 2,7 милиона m³ што је значајно више него у приватном сектору и чини 90% укупно посјечене дрвне масе.

13.1. ИСКОРИШЋАВАЊЕ ШУМА хиљ. m3

Посјечена бруто дрвна маса

укупно државне

шуме приватне

шуме лишћара четинара

2010 2 550 2 314 236 1 523 1 028

2011 2 838 2 555 283 1 640 1 198

2012 2 853 2 558 296 1 585 1 269

2013 2 966 2 670 297 1 617 1 350

2014 3 016 2 742 274 1 550 1 466

ОВО ЈЕ РЕПУБЛИКА СРПСКА, 2015. 13 – ШУМАРСТВО

53

13.2. ПРОИЗВОДЊА И ПРОДАЈА ШУМСКИХ СОРТИМЕНАТА У ДРЖАВНИМ ШУМАМА m3

2010 2011 2012 2013 2014

Производња укупно 1 771 841 1 893 542 1 848 712 1 925 029 1 944 658

Трупци за резање 812 047 866 875 862 997 931 740 943 848

Продаја укупно 1 809 701 1 955 500 1 815 978 1 892 033 1 908 874

Трупци за резање 847 965 910 105 862 869 922 327 939 572

Прикупљени подаци показују да се активност на пошумљавању површина у Републици Српској из године у годину значајно смањује. Тако је у 2014. години укупна пошумљена површина износила је 611 hа и мања је за 8,4% у односу на 2013. годину, док је у односу на 2012. годину смањена за чак 33,4%. Површина пошумљена четинарским врстама износи 495 hа, што чини скоро 81% од укупно пошумљених површина током 2014. године.

ha

Графикон 13.1. Вјештачко пошумљавање

0

200

400

600

800

1 000

1 200

1 400

1 600

1 800

2 000

2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014

Приватни сектор

Државни сектор


54

13.4. БРУТО ДОДАТА ВРИЈЕДНОСТ ПОДРУЧЈА ШУМАРСТВА

2010 2011 2012 2013 2014

Бруто додата вриједност шумарства, хиљ. КМ

99 643 109 500 109 318 124 255 129 624

Бруто домаћи производ у тржишним цијенама, хиљ. КМ

8 318 217 8 682 397 8 584 972 8 761 456 8 847 121

Учешће шумарства у структури БДП-а, %

1,2 1,3 1,3 1,4 1,5

Према стандардној међународној трговинској класификацији (СМТК РЕВ. 4) комерцијално шумарство и индустрија1) заснована на дрвету као сировини учествују значајно у структури извоза Републике Српске у 2014. години са 15,2%, односно у износу од 409 милиона КМ.

1) Плуто и дрво, целулоза и отпаци од папира, производи од плута и дрвета и производи од папира, картона и целулозе (без намјештаја) - одсјеци 24, 25, 63 и 64.

13.3. ПРОСЈЕЧНА ЦИЈЕНА ПРОДАТИХ ДРВНИХ СОРТИМЕНАТА У ДРЖАВНИМ

ШУМАМА БЕЗ ПДВ-А KM

УКУПНО Четинари Лишћари

2010 77,13 94,65 64,95

2011 78,13 96,27 64,78

2012 79,92 97,96 65,29

2013 82,50 97,30 70,49

2014 82,67 96,08 70,16


55

ha

Графикон 13.2. Површине шума и шумског земљишта захваћене пожаром

Штете од пожара у 2014. години евидентиране су на површини од 290 hа, са оштећеном дрвном масом од 630 m3 и значајно су мање у односу на претходну годину.

0

5 000

10 000

15 000

20 000

25 000

30 000

35 000

40 000

2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014

ДА ЛИ ЗНАTE? Од преосталих и ријетких европских прашума, чак четири се налазе у Републици Српској (Перућица, Јањ, Дормишевица и Лом), као и два национална парка Сутјеска и Козара.


14 – ЖИВОТНA СРЕДИНА

56

Вино је сунчева свјетлост заробљена у води. Галилео Галилеj Довољна количина и доступност чисте воде предуслов су за очување равнотеже екосистема, здравља људи и напретка друштвених заједница у цјелини. Упркос бројним достигнућима савремене цивилизације, велики број земаља суочава се са недостатком питке воде, која је као природни ресурс у неким друштвима и разлог сукоба. При том, многи облици све чешћих климатских промјена, од честих и изразитих суша до поплава великих размјера, везани су за кретање воде у природи. Све ово и бројне друге чињенице говоре о значају и потреби очувања водних ресурса, како кроз смањење потрошње воде, тако и кроз мјере спречавања загађења и адекватно управљање отпадним водама. Република Српска има срећу да није непосредно угрожена недостатком питке воде, што, међутим, не умањује важност заштите постојећих водних токова и побољшања система управљања отпадним водама. Подземне воде, главни извор питке воде

Доступност и квалитет подземних вода у Републици Српској чини да су управо подземне воде, укључујући изворе, преовлађујући извор питке воде за домаћинства, индустрију, пољопривреду и остале потрошаче. Током петогодишњег периода, 2010-2014. године, вода захваћена из подземних вода и извора, чинила је, уз тренд благог пораста, око 70% укупно захваћене воде.

Графикон 14.1. Захваћена вода, према врсти извора

0

5 000

10 000

15 000

20 000

25 000

30 000

35 000

40 000

45 000

2010 2011 2012 2013 2014

Подземне воде

Извори

Водотоци

Акумулације

Језера

хиљ. m3

ОВО ЈЕ РЕПУБЛИКА СРПСКА, 2015. 14 – ЖИВОТНА СРЕДИНА

57

Површинске воде, водопријемници комуналних и индустријских отпадних вода

Док су подземне воде извор питких вода, површинске воде су водопријемници за око 95% отпадних комуналних вода. Од укупне количине комуналне воде испуштене у површинске воде у 2014. години, тек 4,7% било је пречишћено прије испуштања.

Постотак пречишћене комуналне воде у односу на воду испуштену у површинске и подземне реципијенте је 4,4%. Иако мали, проценат пречишћене у односу на укупно испуштену отпадну комуналну воду показује благи раст током периода 2010-2014. године.

Графикон 14.2. Пречишћене отпадне комуналне воде

Површинске воде су реципијенти и за преко 90% отпадних вода из индустрије. У 2014. години, око 91% испуштене отпадне воде из индустрије завршило је у површинским водама. Сличан тренд биљежи се и у периоду 2010-2014. година.

3,6%

3,1%

3,7%

4,2% 4,4%

0%

1%

2%

3%

4%

5%

2010 2011 2012 2013 2014

t

ОВО ЈЕ РЕПУБЛИКА СРПСКА, 2015. 14 – ЖИВОТНА СРЕДИНА

58

Графикон 14.3. Реципијенти отпадних индустријских вода

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

2010 2011 2012 2013 2014

Површинске воде

Јавна канализација

Земља

ДА ЛИ ЗНАTE? Број водоводних прикључака у Републици Српској је у периоду од десет година, од 2005. до 2014. године, порастао за око 28%.


15 – ИНДУСТРИЈA

59

Метал се упозна у ватри, човјек уз вино. Јапанска пословица

У 2014. години индустријска производња је порасла за 0,6% у односу на 2013. годину

Индустријска производња је у претходном периоду биљежила стални раст, осим у 2012. години када је евидентиран пад. У 2014. години остварено је повећање од 0,6% у односу на 2013. годину.

Најзначајнија је производња електричне енергије, прехрамбених производа, прерада дрвета, вађење угља, вађење руда метала, производња деривата нафте, производа од метала, производа од бетона и производња обуће.

Поређења ради, у истој години, повећање индустријске производње такође је забиљежено у БЈР Македонији (4,8%), Словенији (1,6%), Хрватској (1,2%) и Федерацији БиХ (0,1%), док је пад забиљежен у Србији (-6,5%).

15.1. ИНДЕКСИ ИНДУСТРИЈСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ ПО ПОДРУЧЈИМА КД претходна година=100

Подручја КД 2010 2011 2012 2013 2014

ИНДУСТРИЈА УКУПНО 105,4 104,8 96,0 104,1 100,6

B 109,1 118,2 96,1 104,1 96,6

C 105,5 104,3 95,6 104,2 104,9

D (осим гране 35.3) 103,0 100,0 96,3 101,1 91,0

15.2. ИНДЕКСИ ИНДУСТРИЈСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ ПО ПОДРУЧЈИМА КД 2010=100

Подручја КД 2011 2012 2013 2014

ИНДУСТРИЈА УКУПНО 104,8 100,5 104,7 105,4

B 118,2 113,6 118,3 114,3

C 104,3 99,8 103,9 109,1

D (осим гране 35.3) 100,0 96,3 97,4 88,7

ОВО ЈЕ РЕПУБЛИКА СРПСКА, 2015. 15 – ИНДУСТРИЈА

60

У 2014. години улагања у индустрију су за 82,4% већа у односу на претходну годину

Скоро 70% остварених инвестиција у нова стална средства у индустријским дјелатностима, које укупно износе 1 018 милиона КМ, уложено је у подручје Производња и снабдијевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација.

Учешће индустрије у бруто домаћем производу у 2014. години је 15,4%, при чему најзначајније учешће има Прерађивачка индустрија (8,7%).

Од укупно 4 249 индустријских предузећа, која су регистрована до краја 2014. године, 88,0% је у приватном власништву.

У Регистар пословних субјеката у 2014. години уписана су и разврстана у индустријске дјелатности 182 пословна субјекта.

Највише индустријских предузећа, 90,4% бави се Прерађивачком индустријом, 4,1% Вађењем руда и камена, 4,0% Производњом и снабдијевањем електричном енергијом, гасом, паром и климатизацијом и 1,5% Рециклажом (прерадом) материјала.

У индустријским предузећима запослено је нешто више од 56 хиљада радника, од чега 76,9% у прерађивачкој индустрији. Радници запослени у индустријским предузећима чине 27,4% од укупно запослених у Републици Српској.

Продаја индустријских призвода у 2014. години је за 5,8% већа него у 2013. години.

Продаја индустријских производа у 2014. години, према извјештајима индустријских предузећа, износи 5 185 милиона КМ, а производи прерађивачке индустрије чине 73,0% укупне вриједности продаје.

Преко двије трећине укупне вриједности продаје индустријских производа остварује пет индустријских области, а то су Производња и снабдијевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација 21,7%, Производња кокса и рафинисаних нафтних производа 21,5%, Производња прехрамбених производа 13,6%, затим Прерада дрвета и производа од дрвета и плута, осим намјештаја; производња предмета од сламе и плетарских материјала 6,5% и Производња готових металних производа, осим машина и опреме 5,7%.

ДА ЛИ ЗНАTE? Од укупно остварених инвестиција у нова стална средства према намјени инвестиција, у Републици Српској у 2014. години, 55,4% је уложено у индустријске дјелатности.


61

15.3. ВРИЈЕДНОСТ ПРОДАЈЕ ПО ИНДУСТРИЈСКИМ ОБЛАСТИМА мил. КМ

1) Почевши од 2012. године, подаци нису оптимално упоредиви са подацима за претходне године

ИНДУСТРИЈСКЕ ОБЛАСТИ 2010 2011 2012 2013 2014

ИНДУСТРИЈА УКУПНО 3 415 3 864 5 0321) 4 901 5 185

Вађење угља и лигнита (мрког угља) 35 45 61 63 72

Вађење руда метала 90 114 135 141 137

Вађење осталих руда и камена 28 31 32 33 32

Помоћне услужне дјелатности у вађењу руда и камена - - - 0 -

Производња прехрамбених производа 537 574 609 649 703

Производња пића 57 57 72 76 80

Производња дуванских производа 7 5 4 5 3

Производња текстила 42 39 36 28 29

Производња одјеће 36 38 33 41 49

Производња коже и предмета од коже 77 88 71 95 113

Прерада дрвета и производи од дрвета и плуте 214 260 269 290 337

Производња папира и производа од папира 93 106 103 108 114

Штампање и умножавање снимљених записа 19 16 14 12 30

Производња кокса и рафинисаних нафтних производа 97 133 1 3311) 1 174 1 116

Производња хемикалија и хемијских производа 64 40 60 52 76

Производња фармацеутских производа и препарата 12 31 38 42 34

Производња производа од гуме и пластичних маса 71 77 81 84 99

Производња осталих производа од неметалних минерала 152 151 125 89 106

Производња базних метала 296 336 274 230 194

Производња готових металних производа, осим машина и опреме

227 253 257 262 293

Производња рачунара, електронских и оптичких произв. 8 8 7 8 7

Производња електричне опреме 44 47 51 59 77

Производња машина и опреме, д.н. 26 37 46 46 50

Производња моторних возила, приколица и полуприколица 24 26 26 31 32

Производња осталих саобраћајних средстава 2 1 7 11 15

Производња намјештаја 102 122 136 149 168

Остала прерађивачка индустрија 8 8 12 13 14

Поправка и инсталација машина и опреме 66 82 74 49 47

Производња и снабдијевање електричном енергијом, гасом,паром и климатизација

932 1 081 1 030 1 026 1 125

Рециклажа (прерада) материјала 51 57 38 35 33


62

Двије петине укупне вриједности продаје индустријских предузећа се односи на извоз

Индустријска предузећа су у 2014. години остварила извоз од 2 112 милиона КМ, што представља 40,7% њихове укупне вриједности продаје.

Графикон 15.1. Индустријске области са највећим учешћем извоза у укупном извозу индустријских предузећа, 2014.

0 2 4 6 8 10 12 14 16 18

Производња папира и производа од папира

Производња коже и производа од коже

Производња намјештаја

Производња прехрамбених производа

Производња базних метала

Производња готових металних производа, осим машина и опреме

Прерада дрвета и производа од дрвета и плуте, осим намјештаја; производња

предмета од сламе и плетарских материјала

Производња кокса и рафинисаних нафтних производа

Производња и снабдијевање eлектричном енергијом, гасом, паром и климатизација

% %


16 – ЕНЕРГЕТИКA

63

Вино мораш пити тако да разбуђује свијест, а не да је гаси. Тин Ујевић Сигурност снабдијевања потрошача електричне енергије у Републици Српској је висока с обзиром да се користе домаћи извори примарне енергије, у првом реду угаљ и хидропoтенцијали.

Укупна нето производња електричне енергије у 2014. години је 5 758 GWh од чега је у термоелектранама произведено 3 134 GWh или 54,4%, у хидроелектранама 2 612 GWh или 45,4%, док је у индустријским енерганама произведено 12 GWh или 0,2%.

У протеклих девет година примјетан је благи тренд раста финалне потрошње електричне енергије.

Графикон 16.1. Нето производња и финална потрошња електричне енергије

Забиљежен раст потрошње угља у индустрији

Oд укупно расположиве количине угља у Републици Српској око 94% троши се за производњу енергије, док се остатак користи у широкој потрошњи. Највећи потрошач угља у оквиру финалне потрошње је индустрија са учешћем од 58,9%. У посљедње двије године забиљежен је раст потрошње угља у индустрији.

0

1 000

2 000

3 000

4 000

5 000

6 000

7 000

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014

GWh

Нето производња Финална потрошња

ОВО ЈЕ РЕПУБЛИКА СРПСКА, 2015. 16 – ЕНЕРГЕТИКА

64

Република Српска нема сопствену производњу природног гаса и сву потребну количину увози. Највећи финални потрошач гаса је индустрија на коју се односи 89,8% потрошње док је преосталих 10,2% распоређено на домаћинства и остале потрошаче.

У 2014. години у односу на 2013. годину производња топлотне енергије из биомасе је

порасла за 42,3%.

16.1. ПРОИЗВОДЊА И ФИНАЛНА ПОТРОШЊА ГОРИВА И ЕНЕРГИЈЕ

2010 2011 2012 2013 2014

Производња горива и енергије

Мрки угаљ (хиљ. t) 1 550 2 147 2 201 2 194 2 001

Лигнит (хиљ. t) 3 042 3 379 3 024 3 334 3 484

Електрична енергија1) (GWh) 6 183 5 298 5 130 6 416 5 758

Хидроелектране1) (GWh) 3 318 1 848 1 878 3 004 2 612

Термоелектране1) (GWh) 2 856 3 450 3 252 3 390 3 134

Остала производња1) (GWh) 9 - - 22 12

Топлота (TJ) 1 680 1 737 1 806 1 697 1 378

Финална потрошња горива и енергије

Мрки угаљ (хиљ. t) 74 81 71 171 175

Лигнит (хиљ. t) 104 134 133 94 118

Електрична енергија (GWh) 2 922 2 970 3 000 3 104 3 129

Топлота (TJ) 1 483 1 613 1 506 1 433 1 246

Природни гас (хиљ. Sm3) 36 026 67 037 58 755 21 923 27 655

1) Производња на прагу

ДА ЛИ ЗНАTE? Република Српска располаже билансним вишковима електричне енергије. У 2014. години остварена је укупна продаја од 1 995 GWh.

кои се извозе на друга тржишта.


65

Графикон 16.2. Потрошња електричне енергије по становнику, 2013. (IEA)

0 2 000 4 000 6 000 8 000 10 000 12 000 14 000 16 000 18 000


Румунија

Албанија

Турска


Хрватска

Пољска

Мађарска

Србија

Бугарска

Грчка

Италија

ЕУ-28

Данска

Чешка

Холандија

Словенија

Њемачка

Француска

Швајцарска

Белгија

Аустрија

Шведска

Финска

kWh по становнику


66

У 2014. години преко 816 милиона КМ је уложено у енергетику

Остварене инвестиције у нова стална средства у енергетику (области 05, 19 и 35) износе око 816 милиона КМ, што чини 40,9% укупно остварених инвестиција у нова стална средства у Републици Српској у 2014. години.

Учешће енергетике у укупном бруто домаћем производу је 6,7%.

Око 12 хиљада радника запослено је у енергетици што представља око 6% од укупно запослених у Републици Српској. Број запослених у енергетици у 2014. години у поређењу са 2013. годином већи је за 4,0%.

%


17 – ГРАЂЕВИНАРСТВО

67

Вино је вјешт рвач – одмах хвата за ноге. Титус Мацијус Вриједност извршених грађевинских радова у Републици Српској биљежи раст од 10,2% у 2014. години у односу на 2013. годину. Објекти нискоградње чинe 75,1% укупне вриједности извршених радова и имају раст од 18,2%, док је код објеката високоградње евидентиран пад за 8,6%. У исто вријеме дошло је до раста броја запослених у грађевинарству за 15,8%.

Учешће бруто додате вриједности грађевинарства у формирању бруто домаћег производа Републике Српске у 2014. години износи 4,8%, а остварене инвестиције у нова стална средства у грађевинарству учествују са 15,1% укупно остварених инвестиција.

Графикон 17.1. Вриједност извршених радова

0

100 000

200 000

300 000

400 000

500 000

600 000

700 000

800 000

2010 2011 2012 2013 2014

Објекти високоградње Објекти нискоградње

хиљ. КМ

ОВО ЈЕ РЕПУБЛИКА СРПСКА, 2015. 17 – ГРАЂЕВИНАРСТВО

68

Број завршених станова већи је за 25,8% у 2014. години у односу на прошлу годину, а највећи раст стамбене изградње забиљежен је код једнособних станова (91,8%). У структури завршених станова највећи удио односи се на једнособне станове (41,3%), затим слиједе двособни станови са 36,9%, а остало су трособни и вишесобни станови.

17.1. ЗАВРШЕНИ СТАНОВИ ПРЕМА БРОЈУ СОБА

Јединица мјере 2014

УКУПНО

број 1 698 m2 90 168

Једнособни станови

број 702 m2 27 967

Двособни станови

број 627 m2 33 494

Трособни станови

број 313 m2 21 663

Четворособни и вишесобни станови

број 56 m2 7 044

У грађевинарству je запослено 4,5% од укупног броја запослених у Републици Српској

ДА ЛИ ЗНАТЕ? Да ће у оквиру изградње ауто-пута Бања Лука – Добој бити изграђено 39 мостова, укупне дужине 2 172 m, што је 5,19% укупне дужине овог аутопута, као и 35 мањих мостова распона L=10-40 m.


18 – СПОЉНА ТРГОВИНА

69

Неколико чаша вина склопе хиљаду послова. Кинеска пословица Подаци о увозу и извозу односе се на пословне субјекте са сједиштем у Републици Српској. Статистика спољне трговине обухвата сав промет робе која се извози из земље и која се увози у земљу, а која је хомогена према врсти производа, земљи поријекла, одредишту, начину плаћања и моменту преласка границе. У складу са европским стандардима, подаци се обухватају према систему специјалне трговине, што значи да се поред редовног извоза и увоза, обухвата и извоз и увоз по основу процеса оплемењивања, тј. обрада и дорада, а искључује се привремени извоз и увоз. Из укупне вриједности увоза и извоза искључен је увоз и извоз остварен од стране физичких лица.

Повећање извоза у 2014. години

У периоду од 2010. до 2014. године, извоз из Републике Српске стално је растао, осим у 2012. години. У односу на 2013. годину, у 2014. години извоз је повећан за 3,4%, а увоз за 8,5%. Обим робне размјене Републике Српске са иностранством у 2014. години износио је 7,6 милијарди КМ, од чега се на извоз односи 2,7 милијарди КМ, а на увоз 4,9 милијарди КМ. Спољнотрговински дефицит Републике Српске у истој години износио је 2,3 милијардe КМ.

Република Српска је у 2014. години највише извозила у Италију 18,3%, Србију 14,9%, Хрватску 10,3%, Њемачку 9,3% и Словенију 8,8%. У истој години, највише се увозило из Русије 21,5%, Србије 16,0%, Кине 12,0%, Италије 10,1% и Њемачке 6,8%. Покривеност увоза извозом у 2014. години износила је 54,4%

Покривеност увоза извозом у Републици Српској, као и код већине земаља у окружењу, такође је смањена у 2014. години у односу на 2013. годину.

ОВО ЈЕ РЕПУБЛИКА СРПСКА, 2015. 18 – СПОЉНА ТРГОВИНА

70

У робној размјени Републике Српске са иностранством у 2014. години највише су заступљени минерални производи У структури извоза у 2014. години, највише учествује одјељак Минерални производи са 17,8%, затим одјељак Обућа, шешири и остала покривала главе, кишобрани, штапови, препарирано перје, умјетно цвијеће и производи од људске косе 13,3% и одјељак Прости метали и производи од простих метала 12,5%. У структури увоза у истој години, највише учествује одјељак Минерални производи са 24,0%, затим одјељак Машине; електротехничка опрема; апарати за снимање и репродукцију слике и звука 16,1% и одјељак Производи прехрамбене индустрије; пића, алкохоли и дуван 9,1%.

КМ

Графикон 18.1. Извоз и увоз по становнику

0

500

1 000

1 500

2 000

2 500

3 000

3 500

2010 2011 2012 2013 2014

Извоз по становнику

Увоз по становнику

ДА ЛИ ЗНАTE? Покривеност увоза извозом Републике Српске са земљама Европске уније (28 чланица) износи чак 95,7% у 2014. години.

ОВО ЈЕ РЕПУБЛИКА СРПСКА, 2015. 18 – СПОЉНА ТРГОВИНА

71

Графикон 18.2. Спољнотрговински биланс

мил. КМ

Графикон 18.3. Земље са највећим учешћем у обиму робне размјене са Републиком Српском, 2014.

0

500

1 000

1 500

2 000

2 500

3 000

3 500

4 000

4 500

5 000

2010 2011 2012 2013 2014

Извоз

Увоз

0 250 500 750 1 000 1 250

Србија

Русија

Италија

Кина

Њемачка

Хрватска

Словенија

Аустрија

Мађарска

Црна Гора

Увоз

Извоз

мил. КМ


19 – ДИСТРИБУТИВНА ТРГОВИНА

72

Савјете примај уз вино, а употребљавај уз воду. Бенџамин Франклин Дистрибутивна трговина је скуп свих облика трговинских активности, од набавке робе од произвођача до испоруке робе крајњим потрошачима на домаћем тржишту. Она обухвата трговину на велико за сопствене потребе, посредовање у трговини на велико, трговину на мало и поправку моторних возила и мотоцикала, те предмета за личну употребу у домаћинству. Подаци о промету предузетника нису укључени у укупан промет. Највећа стопа раста дистрибутивне трговине у односу на базну 2010. годину остварена је у 2011. години и била је 6,2%. Промет у трговини на мало у 2014. години у односу на базну 2010. годину номинално је био већи за 23,5,%, а реално 16,9%. Промет у трговини на велико, мјерен номиналном стопом раста, у истом периоду био је мањи за 0,4%.

19.1. ИНДЕКСИ ПРОМЕТА У ДИСТРИБУТИВНОЈ ТРГОВИНИ ПО ОБЛАСТИМА КД

Дистрибутивна

трговина, укупно

Трговина на велико и мало

моторним возилима и

мотоциклима, поправка

моторних возила и мотоцикала

Трговина на велико, осим

трговине моторним

возилима и мотоциклима

Трговина на мало, осим трговине

моторним возилима и мотоциклима

Номинални Реални

2010 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0

2011 106,2 104,4 109,6 107,0 102,5

2012 89,1 79,8 107,5 112,2 104,0

2013 88,5 78,2 108,9 135,0 126,1

2014 87,3 79,5 99,6 123,5 116,9

ОВО ЈЕ РЕПУБЛИКА СРПСКА, 2015. 19 – ДИСТРИБУТИВНА ТРГОВИНА

73

Графикон 19.1. Учешће промета по робним групама у укупном промету у трговина на мало, 2014.

12,5

20,8

27,8

38,9 Трговина на мало воћем, поврћем, месом, рибама, пекарским и млијечним производима, јајима и сл.

Трговина на мало осталом храном, пићима и дуванским производима

Трговина на мало моторним горивима

Остала трговина на мало

ДА ЛИ ЗНАTE? Послије издвајања за куповину моторних горива (27,8%), у 2014. години се највише издвајало за куповину фармацеутских производа (8,2%).


20 – ТУРИЗАМ

74

Ко може пити с извора, нек не пије из посуде. Фридрих Вилхелм Ниче Повољан географски положај, као и чињеница да се Република Српска налази на раскрсници значајних путева, те разноврсно природно и богато културно насљеђе, очувана животна средина, и изузетна гастрономска понуда значајно утичу на изражен тренд развоја туризма у Републици Српској. Посебне потенцијале представљају могућности улагања у планински, бањски, еко и авантуристички туризам. Најпосјећенија дестинација када је у питању планински туризам, свакако је олимпијска љепотица Јахорина која је једна од најатрактивнијих одредишта за зимске спортове, не само у Републици Српској већ и на ширем подручју. Бања Врућица је водећи представник у области бањског туризма, која је чувена због висококвалитетних термалних минералних вода. Као посебну туристичку дестинацију треба поменути и Андрићград, који посјећује на десетине хиљада туриста, од чега могу очекивати просперитет не само вишеградска регија, већ и цијела Република Српска. Незаобилазно подручје у туристичкој понуди Републике Српске је и подручје вина и сунца – Херцеговина, гдје је број туриста у сталном порасту, првенствено захваљујући природним љепотама Херцеговине, а затим и близини Јадранског мора. Када су у питању подаци o доласку туриста у 2014. години, забиљежен је, у односу на 2013. годину, повећан број долазака туриста за 2,6% док је број ноћења туриста мањи за 4,9%. Од укупно остварених ноћења страних туриста, туристи из Србије биљеже највећи број ноћења са 30,4%, слиједе туристи из Хрватске са удјелом од 22,4%, те туристи из Словеније са 7,0% удјела.

ДА ЛИ ЗНАTE? Број ноћења страних туриста у Републици Српској за период 2010-2014. година порастао је за 33,2%. Занимљиво је споменути да за Град Требиње тај проценат повећања износи 240,0%.

ОВО ЈЕ РЕПУБЛИКА СРПСКА, 2015. 20 – ТУРИЗАМ

75

Графикон 20.1. Доласци и ноћења туриста по годинама, 2010−2014.1)

1) Од јануара 2013. године, објекти за смјештај у бањским мјестима у којима особе бораве ради медицинске рехабилитације, приказују доласке и ноћења само за особе које саме сносе накнаду за тај боравак. За податке од 2010-2012. године, извршен је прерачун података.

0

100 000

200 000

300 000

400 000

500 000

600 000

700 000

2010 2011 2012 2013 2014

Доласци Ноћења


21 – САОБРАЋАЈ И ВЕЗЕ

76

Кад вино тоне, ријечи пливају. Енглеска пословица Превоз путника и робе

Превоз путника у копненом саобраћају, у посљедњих пет година, највећу стопу раста забиљежио је у 2010. години. 21.1. ПРЕВОЗ ПУТНИКА И РОБЕ ПО ГРАНАМА САОБРАЋАЈА

2010 2011 2012 2013 2014

Друмски и градски саобраћај

Дужина путева, km1) 14 147 14 376 14 299 14 040 14 106

Превезени путници, хиљ. 30 499 32 171 32 612 31 745 29 752

Превезена роба, хиљ.тона 1 447 1 741 2 063 2 444 2 665

Жељезнички саобраћај

Дужина пруге, km 426 426 426 426 426

Превезени путници, хиљ. 402 317 321 211 173

Превезенa робa, хиљ.тона 5 087 5 191 5 372 5 191 5 009

Услуге у ваздушном саобраћају

Број летова 662 856 658 739 1 053

Број путника 4 566 8 372 6 397 8 734 27 734

1) Извор: Јединице локалне самоуправе, JП „Путеви Републике Српске” и ЈП „Аутопутеви Републике

Српске”

Превезено је 30 милиона путника у 2014. години, од чега градско-приградским превозом 74,3%.

Позитивна стопа раста присутна је и у друмском превозу робе. Превезено је 9,0% више робе у 2014. него у 2013. години, док је превоз робе жељезничким саобраћајем смањен за 3,5%. Жељезничким саобраћајем превезе се 65,3% од укупно превезене робе.

ОВО ЈЕ РЕПУБЛИКА СРПСКА, 2015. 21 – САОБРАЋАЈ И ВЕЗЕ

77

Поштанске активности

Број писмоносних пошиљки у 2014. години порастао је за 22,4%, а пакетских пошиљки за 17,1% у односу на претходну годину док је број телеграма наставио тенденцију опадања.

Графикон 21.1. Поштанске активности

Регистрована возила

У Републици Српској у 2014. години регистровано је 2,2% више возила него у 2013. години.

Од укупног броја регистрованих возила, чак 85,8% односи се на регистрована путничка возила.

0

10 000

20 000

30 000

40 000

50 000

60 000

70 000

80 000

90 000

2010 2011 2012 2013 2014

Писмоносне пошиљке Пакети Телеграми


78

Графикон 21.2. Укупан број регистрованих возила

Саобраћајне незгоде

У Републици Српској у 2014. години број саобраћајних незгода мањи је за 0,1% у односу на 2013. годину. Број погинулих лица у саобраћајним незгодама мањи је за 14,4%, а број повријеђених лица већи је за 3,0% у односу на претходну годину.

Графикон 21.3. Саобраћајне незгоде и настрадала лица

250 000

260 000

270 000

280 000

290 000

300 000

310 000

320 000

330 000

2010 2011 2012 2013 2014

0

2 000

4 000

6 000

8 000

10 000

12 000

2010 2011 2012 2013 2014

Број саобраћајних незгода Број настрадалих лица

0


79

У саобраћајним незгодама у 2014. години свако треће лице које је изгубило живот било је старости преко 60 година и свако пето лице пјешак. Најбројнији међу лицима погинулим у саобраћајним незгодама су возачи 39,7%. Најчешћи узрок саобраћајних незгода и даље је на првом мјесту неприлагођена брзина.

Графикон 21.4. Повријеђена лица према својству учесника

у саобраћајној незгоди, 2014.

1 225 лица (40,5%)

101 лице (3,3%)

398 лица (13,2%)

152 лица (5,0%)

147 лица (4,9%)

1 001 лице (33,1%)

Возачи Путници - дјеца Пјешаци Мотоциклисти Бициклисти Остали

ДА ЛИ ЗНАTE? Саобраћајне незгоде најчешће се догоде дању, у периоду између 12 и 16 часова.


22 – ОБРАЗОВАЊЕ

80

Вино пиј из мале боце, ученост из велике. Кинеска пословица

ПРЕДШКОЛСКО ВАСПИТАЊЕ И ОБРАЗОВАЊЕ

Систем предшколског васпитања и образовања у току 2014. године чинила је мрежа од 113 предшколских установа, од чега су 72 установе чији су оснивачи локалне заједнице и 41 установа чији су оснивачи приватна лица, удружења грађана или вјерске организације.

У предшколским установама у 2014/2015. години боравило је 8 166 дјеце, од чега је 4 239 мушких (51,9%) и 3 927 женских (48,1%). У 19 општина у Републици Српској нема предшколских установа.

У 2014/2015. години у предшколским установама било је запослено 1 268 лица, од чега је 630 васпитача.

У структури запослених у предшколским установама жене су чиниле 91,5%, што значи да је недовољна заступљеност васпитача али и других профила запослених мушког рода. Ово је, иначе, типична слика и у системима предшколског васпитања и образовања у развијеним земљама.

22.1. ПРЕДШКОЛСКО ВАСПИТАЊЕ И ОБРАЗОВАЊЕ

Број уста-нова

Дјеца Женски

Дјеца у

јасли-цама

Програм припреме

пред полазак у

школу

Укупно запо-слени

Жене Васпитачи

2010/2011 78 6 394 3 036 1 109 891 991 912 444

2011/2012 82 6 732 3 227 1 115 1 324 1 018 930 470

2012/2013 95 7 369 3 473 1 205 1 551 1 110 1 021 538

2013/2014 99 7 599 3 610 1 312 3 700 1 156 1 061 574

2014/2015 113 8 166 3 927 1 360 3 377 1 268 1 161 630

ДА ЛИ ЗНАTE? За свако дијете у Републици Српској које није било обухваћено предшколским васпитањем, законом је предвиђено похађање посебног Програма пред полазак у школу у трајању од најмање три мјесеца.



81

Графикон 22.1. Предшколско васпитање и образовање

ОСНОВНО ОБРАЗОВАЊЕ И ВАСПИТАЊЕ Смањена стопа рађања, негативан миграциони салдо, све мање склопљених бракова и све већи број развода само су неки од узрока који најдиректније утичу на смањење укупног броја становника, као и смањење броја дјеце која се уписују у основну школу. Због тога, статистика основног образовања у претходном петогодишњем периоду показује да тзв. „бијела куга”постаје све озбиљнији проблем.

На почетку школске 2014/2015. године у односу на 2013/2014. годину, број ученика у основним школама био је мањи за 1 472 или 1,5%, број одјељења мањи за 20, а и број наставника мањи за 397. Просјечан број ученика у одјељењу био је 18 док је тај просјек у земљама у ЕУ у исто вријеме од 25-30 ученика. Према Закону о основном образовању и васпитању одјељење истог разреда оптимално може да има 25 ученика, минимално 18, а максимално 30 ученика, односно 32 ученика у случају постојања само једног одјељења.

0

1 000

2 000

3 000

4 000

5 000

6 000

7 000

8 000

9 000

2010/2011 2011/2012 2012/2013 2013/2014 2014/2015

Дјеца у предшколским установама

Oд тога дјеца у јаслицама

Дјеца која су похађала програм припреме пред полазак у школу



82

22.2. ОСНОВНО ОБРАЗОВАЊЕ И ВАСПИТАЊЕ НА ПОЧЕТКУ ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ

2010/2011 2011/2012 2012/2013 2013/2014 2014/2015

Број основних школа 751 731 727 721 720

Ученици 105 028 101 376 99 025 96 932 95 460

Одјељења 5 557 5 439 5 310 5 251 5 231

Наставници 8 360 8 455 8 448 8 535 8 138

Просјечан број ученика у одјељењу

19 19 19 18 18

Просјечан број ученика по наставнику

13 12 12 11 12

Графикон 22.2. Одјељења и ученици у основним школама

СРЕДЊЕ ОБРАЗОВАЊЕ И ВАСПИТАЊЕ Основни циљ средњег образовања је развијање и јачање знања, способности и вјештина потребних за рад у струци, стицање међународно упоредивих нивоа знања, као и припрема за наставак школовања на високошколским установама.

80 000

90 000

100 000

110 000

120 000

2010/2011 2011/2012 2012/2013 2013/2014 2014/2015

Ученици Одјељења



83

У средњим школама на почетку школске 2014/2015. године, уписано је 43 975 ученика што је у односу на 2013/2014. годину мање за 5,3%. Највеће интересовање ученици показују, као и ранијих година, за гимназије, па је у гимназије уписано 10 360 ученика или 23,6%. 22.3. СРЕДЊЕ ОБРАЗОВАЊЕ И ВАСПИТАЊЕ НА ПОЧЕТКУ ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ

2010/2011 2011/2012 2012/2013 2013/2014 2014/2015

Број средњих школа 94 94 94 94 94

Ученици 48 788 50 452 49 367 46 421 43 975

Одјељења 1 990 2 027 1 963 1 872 1 869

Наставници 3 768 3 981 4 013 3 947 3 785

Просјечан број ученика у одјељењу

25 25 25 25 24

Просјечан број ученика по наставнику

13 13 12 12 12

Графикон 22.3. Дјеца-ученици у образовним установама на почетку школске године

0 20 000 40 000 60 000 80 000 100 000 120 000

2010/2011

2011/2012

2012/2013

2013/2014

2014/2015

Предшколско Основно Средње



84

Домови ученика и студентски домови Домови ученика и студената су васпитно-образовне установе које омогућавају ученицима и студентима боравак, смјештај, исхрану и васпитање током школовања. Основна улога домова је да пруже ученицима и студентима, који су одвојени од породица, васпитно-образовани рад, смјештај, исхрану, услове за учење, завршавање школских обавеза, културне и спортске активности. Кад се анализира коришћење домова ученика и студената према полу, закључује се да домове ученика више користе особе женског пола и тај проценат је 53,6%, док у студентских домовима тај проценат је већи и износи 58,4%. 22.4. ДОМОВИ УЧЕНИКА И СТУДЕНТСКИ ДОМОВИ

2011 2012 2013 2014 2015

Домови 13 13 12 13 13

Ученици и студенти у домовима

3 116 3 252 3 291 3 342 3 223

Број соба 980 973 910 969 964

Број васпитача 27 27 26 28 29

ВИСОКО ОБРАЗОВАЊЕ

Мање уписаних студената на првом и трећем циклусу студија

На високошколским установама у Републици Српској укупан број уписаних студената на сва три циклуса студија је 42 217, што је за 5% мање у односу на претходну школску годину. У школској 2014/2015. години настављен је тренд опадања броја уписаних студената на први циклус студија. Број студента, у односу на претходну школску годину, мањи је за 2 253 студента. На другом циклусу број студената повећан је за 32 студента, док је на трећи циклус уписано 25 студената мање. Када посматрамо полну структуру уписаних студената, на првом и другом циклусу већа је заступљеност жена, док на трећем циклусу студија мушки чине три петине студената. У Републици Српској већина студената студира на јавним високошколским установама, њих 73%. Јавне високошколске установе су Универзитет у Бањој Луци, Универзитет у Источном Сарајеву, Висока медицинска школа у Приједору и Висока школа за туризам и хотелијерство у Требињу. Универзитет у Бањој Луци похађа двије петине од укупног броја студената.



85

На први циклус студија уписано је 39 735 студената а половина студената припада групи од 20 до 24 године старости.

Од укупног броја уписаних на други циклус студија, 2 314 студената уписано је на магистарске студије, док је на специјалистичке студије уписано 125 студената. Скоро 70% уписаних на магистарске и специјалистичке студије чине лица млађa од 30 година.

На трећи циклус студија уписана су 43 докторанта, од чега око двије петине чине жене. Око 65% уписаних на докторске студије чине лица млађа од 39 година.

У 2014. години студирање је завршило 7 177 студената

На првом циклусу студија дипломирала су 6 563 студента. Више од половине дипломираних студената су жене (59%). Скоро половина студената у 2014. години дипломирала је из области Друштвене науке, пословање и право (48%), док је најмање дипломираних у области Услуге (3%).

Звање магистра наука или специјалисте у 2014. години стекло је 545 студената, од чега око 48% чине мушкарци. Звање доктора наука стекло је 69 студената.

Највећи број магистарских и специјалистичких радова био је из области Друштвене науке (49%), а најмањи из области Пољопривредне науке (2%).

Највећи број кандидата докторску дисертацију одбранио је у области Друштвене науке (33%), а најмањи број одбрањених дисертација је у областима Природне науке (1%) и Пољопривредне науке (6%).

На високошколским установама запослена су 2 833 наставника и сарадника

На високошколским установама у школској 2014/2015. години запослена су 2 833 наставника и сарадника. Изражено еквивалентом пуне запослености, укупан број наставника и сарадника је 2 066,4. Звање доцента има највећи број наставника (35%), док су међу сарадницима најбројнији виши асистенти (50%).



86

22.5. УПИСАНИ СТУДЕНТИ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ, ШКОЛСКА 2014/2015.

Укупно уписани студенти

Стари програм Болоњски програм

свега женски свега женски свега женски

УКУПНО 42 217 23 591 1 773 1 045 40 444 22 546

I циклус 39 735 22 202 1 641 996 38 094 21 206

II циклус 2 439 1 372 104 39 2 335 1 333

III циклус 43 17 28 10 15 7

22.6. ДИПЛОМИРАНИ СТУДЕНТИ, МАГИСТРИ НАУКА, СПЕЦИЈАЛИСТИ И ДОКТОРИ НАУКА, 2014.

Дипломирани

студенти Магистри наука Специјалисти Доктори наука

свега женски свега женски свега женски свега женски

УКУПНО 6 563 3 901 453 229 92 57 69 30

Графикон 22.4. Уписани студенти на сва три циклуса студија у Републици Српској, школске године 2010/2011 – 2014/2015.

0

10 000

20 000

30 000

40 000

50 000

60 000

2010/2011 2011/2012 2012/2013 2013/2014 2014/2015



87

Графикон 22.5. Уписани студенти у Републици Српској према облику својине

високошколске установе, школска година 2014/2015.

Јавне високошколске установе

73,4%

Приватне високошколске установе

26,6%


23 – КУЛТУРА И УМЈЕТНОСТ

88

Вино је поезија у боци. Роберт Луис Стивенсон

У Републици Српској је у 2014. години, у односу на 2013. годину, забиљежен тренд раста броја посјетилаца страних филмова, представа у аматерским позориштима и корисника књижног фонда библиотека.

Број посјетилаца у биоскопима у 2014. години у односу на 2013. годину већи је за 58,1%, нарочито код страних филмова (за 72,2%). Највећи број посјетилаца по једној представи (187) у 2014. години, у односу на 2013. годину, забиљежило је дјечије позориштe.

Радио–станице су у 2014. години емитовале највише музички, забавни, информативно-документарни, комерцијални и културно-умјетнички, а најмање дјечији, омладински, образовни и спортски програм.

Број емитованих часова програма у 2014. години у односу на 2013. годину већи је за 12,4%.

Графикон 23.1. Емитовани програм радио–станица, 2014.

Телевизијске станице су у 2014. години највише емитовале, информативни, играни, музички, научно-културни, образовни, забавни и комерцијални, а најмање програм за дјецу, омладину и спорт.

Број емитованих часова програма у 2014. години, у односу на 2013. годину, већи је за 27,6%.

0 40 000 80 000 120 000

Музички

Забавни

Информативно-документарни

Остали

Комерцијални

Културно умјетнички

Дјечији, омладински и образовни

Спортски

ОВО ЈЕ РЕПУБЛИКА СРПСКА, 2015. 23 – КУЛТУРА И УМЈЕТНОСТ

89

Графикон 23.2. Емитовани програм ТВ станица, 2014.

0 5 000 10 000 15 000 20 000 25 000

Информативни

Играни

Музички

Научно-културни

Образовни

Забавни

Комерцијални

Програм за дјецу и омладину

Друго

Спортски

ДА ЛИ ЗНАTE? У Републици Српској је у 2014. години, у односу на 2013. годину, забиљежен раст корисника књижног фонда библиотека за 56%.

ОВО ЈЕ РЕПУБЛИКА СРПСКА, 2015. 23 – КУЛТУРА И УМЈЕТНОСТ

90

Графикон 23.3. Посјетиоци биоскопа према врсти филма

Графикон 23.4. Посјетиоци позоришта

0

50 000

100 000

150 000

200 000

250 000

300 000

350 000

400 000

2010 2011 2012 2013 2014

Домаћи филм

Страни филм

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

2009/2010 2010/2011 2011/2012 2012/2013 2013/2014

Дјечије Професионално Аматерско

хиљ.


24 – ЗДРАВЉЕ

91

Ко пије вино не познаје његову штетност, ко не пије не познаје његове користи. Јапанска пословица

У јавном здравству Републике Српске, у 2014. години, било је запослено 13 532 медицинских радника и сарадника, од којих је око 40,0% у домовима здравља. Од укупног броја запослених, око 18,0% су доктори медицине. У истом периоду у приватним здравственим установама било је 2 221 запослених, од којих око 10,0% чине доктори медицине.

У служби опште и породичне медицине забиљежено је око 4,36 милиона посјета од којих се око 25,0% односи на прве посјете доктору. Прва посјета је контакт који се први пут оствари са доктором због обољења, стања или повреде. Лице у току једне године може због прегледа да учини више посјета доктору, али сваки пут због друге болести и тад се сматра да је то прва посјета због наведене болести.

У истој години, 186 507 лица закључило је лијечење у болницама, што је за око 6,9% више него у 2013. години.

24.1. ДОКТОРИ МЕДИЦИНЕ У ЗДРАВСТВЕНИМ УСТАНОВАМА

2013 2014

УКУПНО 2 624 2 700

У јавном здравству 2 443 2 471

У приватним амбулантама 181 229

Извор: Институт за јавно здравство Републике Српске

Највише случајева обољелих од варичела

Током 2014. године у Републици Српској евидентирано је 1,6% више пријављених случајева заразних и паразиталних болести у односу на 2013. годину.

Од укупног броја пријављених случајева у 2014. години највећи број обољелих је од варичела (око 5,8 хиљада), што је за око 36,3% више него 2013. године.

У 2014. години у Републици Српској забиљежена је епидемија обољелих од морбила-малих богиња (B05). Удио обољелих од малих богиња у 2014. години је био 9,6% у укупном броју обољелих, док је у претходном десетогодишњем периоду тај удио био око 0,04%.

ДА ЛИ ЗНАTE? Током процеса вакцинације у Републици Српској у 2014. години највећи удио (око 21,2%) становништва је вакцинисан против тетануса, док се најмањи удио (око 2,3%) односи на вакцинисање против туберкулозе.


24 – ЗДРАВЉЕ

92

24.2. ПРИЈАВЉЕНИ СЛУЧАЈЕВИ ЗАРАЗНИХ И ПАРАЗИТАЛНИХ БОЛЕСТИ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

Број пријављених случајева

2010 11 643

2011 19 215

2012 19 434

2013

2014

16 707

16 979

Извор: Институт за јавно здравство Републике Српске

Највише обољелих од неоплазми, а умрлих од болести циркулаторног система

У Републици Српској, у 2014. години, забиљежено је 178 134 обољелих. Од укупног броја обољелих, 19,8% је обољелих од неоплазми, од којих је у истом периоду умрло око 22,0% лица. Од посљедица болести циркулаторног система, од којих је у 2014. години обољело око 11,0% лица, умрло је нешто мање од 6 780 лица или око 47,0% од укупног броја умрлих.

Графикон 24.1. Морбидитет и морталитет према одређеним групама болести, 2014.

Извор података о морбидитету: Институт за јавно здравство Републике Српске

0

5 000

10 000

15 000

20 000

25 000

30 000

35 000

40 000

Неоплазме(C00-D48)

Болести циркулаторног система (I00-I99)

Болести нервног система и органа чула

(G00 H95)

Болести дигестивног система (K00-K93)

Обољели Умрли


25 – ЗДРАВСТВЕНО, ПЕНЗИЈСКО И ИНВАЛИДСКО ОСИГУРАЊЕ

93

Напуни празну чашу, испразни пуну, не остављај је никад ни пуну ни празну. Натпис са грчке амфоре за вино

У Републици Српској у 2014. години било је готово 910 хиљада здравствено осигураних лица, што представља пад пету годину у низу, за разлику од 2009. године када је број здравствено осигураних лица посљедњи пут био у порасту.

Осигураници који су користили своја права из здравственог осигурања у 2014. години били су привремено неспособни за рад 440 хиљада дана, у нешто мање од девет хиљада случајева.

Поредећи са претходном годином, ријеч је о смањењу већем од 34 хиљaде дана, као и о смањењу од 745 случајева.

Број издатих рецепата у 2014. години износио је више од 6 128 000, чиме је настављен тренд смањења из прошле године.

25.1. ОСИГУРАНА ЛИЦА ПРЕМА КАТЕГОРИЈАМА ЗДРАВСТВЕНОГ ОСИГУРАЊА (ПРОСЈЕК)

25.2. КОРИШЋЕЊЕ ПРАВА ИЗ ЗДРАВСТВЕНОГ ОСИГУРАЊА

2010 2011 2012 2013 2014

Привремена неспособност за рад, број дана

594 879 559 761 578 208 473 978 440 186

Број издатих рецепата 5 902 575 6 303 610 6 690 369 6 636 527 6 128 173

Извор: Фонд здравственог осигурања Републике Српске

Категорија осигурања 2010 2011 2012 2013 2014

УКУПНО 949 369 932 877 928 561 910 958 909 813

Активни осигураници 242 095 219 316 211 814 202 413 192 059

Уживаоци права из ПИО 197 000 202 051 204 577 205 663 206 867

Лица ван радног односа 148 110 151 171 158 992 167 130 171 096

Чланови породице носиоца осигурања

362 164 360 339 353 178 335 752 339 791

Извор: Фонд здравственог осигурања Републике Српске

ДА ЛИ ЗНАTE? У Републици Српској је у 2014. години издато 508 хиљадa рецепaта мање него у 2013. години.

ОВО ЈЕ РЕПУБЛИКА СРПСКА, 2015. 25 – ЗДРАВСТВЕНО, ПЕНЗИЈСКО И ИНВАЛИДСКО ОСИГУРАЊЕ

94

Пензијско и инвалидско осигурање

Укупан број корисника права на пензију посљедњег дана 2014. године био је нешто мањи од 249 000. Од тог броја, 131 000 су корисници старосне пензије, 41 000 корисници инвалидске пензије, а 77 000 су корисници породичне пензије.

Послије раста од три КМ у 2013. години, просјечна пензија је наставила да расте и у 2014. години, овог пута за 11 КМ. Повећање је забиљежно како код корисника старосне, инвалидске, тако и породичне пензије.

Графикон 25.1. Корисници права на пензију (стање 31. децембра)

Извор: Фонд за пензијско и инвалидско осигурање Републике Српске

0

20 000

40 000

60 000

80 000

100 000

120 000

140 000

2010 2011 2012 2013 2014

Старосне пензије Инвалидске пензије Породичне пензије

ДА ЛИ ЗНАTE? Од 131 328 корисника старосне пензије на дан 31.12 2014. године, 47 843 особе су биле женског пола.


26 – СОЦИЈАЛНА ЗАШТИТА

95

Вино ствара пријатеље, а сузе их стављају на пробу. Њемачка пословица

У Републици Српској у 2014. години, један од облика социјалне заштите примало је 198 971 лице, од чега су корисници већином пунољетна лица и то 68,8%, док је малољетних корисника било 31,2%.

Посматрaно по полу већи је удио женских корисника социјалне заштите

Графикон 26.1. Корисници социјалне заштите према полу, 2014.

У 2014. години број корисника социјалне заштите умањен је за 13% у односу на 2013. годину. Забиљежено је смањење у обје категорије корисника.

Број малољетних корисника умањен је за 17,2%, а број пунољетних корисника умањен је за 10,9%

49,6%

50,4%

Мушкарци Жене

ДА ЛИ ЗНАТЕ? Током 2014. године у Републици Српској у хранитељским породицама било је смјештено 213 дјеце.

ОВО ЈЕ РЕПУБЛИКА СРПСКА, 2015. 26 – СОЦИЈАЛНА ЗАШТИТА

96

Графикон 26.2. Број корисника социјалне заштите

Током 2014. године евидентирано је 61 995 малољетних корисника социјалне заштите. Највише малољетних корисника је у категорији од 7-14 година старости, а најмање у категорији од 17-18 година.

Графикон 26.3. Малољетни корисници према полу и годинама старости, 2014.

0

50 000

100 000

150 000

200 000

250 000

300 000

2010 2011 2012 2013 2014

Малољетни корисници Пунољетни корисници

0

1 000

2 000

3 000

4 000

5 000

6 000

7 000

8 000

9 000

10 000

до 7 7–14 15–16 17–18

Мушкарци

Жене



97

Посматрано по категоријама, највише малољетних корисника било је из категорије угрожених породичном ситуацијом (51,5%). Из исте категорије било је највише дјеце чији родитељи немају довољно прихода за издржавање (78,3%).

Графикон 26.4. Малољетни корисници према главним категоријама, 2014. (стање на крају године)

У 2014. години један од облика социјалне заштите примaло је 136 976 пунољетних лица, од чега су најбројнији корисници лица старости од 46-59 година, док је најмањи број корисника старости од 18-21 године.

Графикон 26.5. Пунољетни корисници према полу и годинама старости, 2014.

51,5%32,1%

8,7%

3,8% 3,7% 0,2%Угрожени породичном ситуацијом

Лица у стању различитих социјално-заштитних потреба

Лица са сметњама у психичком и физичком развоју

Без специфичне категорије (остали)

Лица друштвено неприхватљивог понашања

Психички болесна лица

0

2 000

4 000

6 000

8 000

10 000

12 000

14 000

16 000

18 000

18–21 22–26 27–45 46–59 60–65 65+



98

Од пунољетних корисника, гледано по категоријама, највише је Лица која немају довољно прихода за издржавање (48,4%). У оквиру ове категорије најзаступљенија су Остала лица у стању социјалне потребе (27,4%).

Графикон 26.6. Пунољетни корисници према главним категоријама, 2014. (стање на крају године)

Установе социјалне заштите

У 2014. години у домовима за дјецу и омладину било је смјештено 84 корисника, а највише их је старости од 15-17 година, а најмање старости од 3-6 година.

У домовима је већи удио мушких корисника (52,4%).

Графикон 26.7. Корисници домова за дјецу и омладину према полу и старости, 2014.

48,4%

31,6%

9,5%

4,9%2,5% 2,2% 0,9% Лица која немају довољно

прихода за издржавањеЛица у стању различитих социјално-заштитних потребаЛица са сметњама у психичком и физичком развојуКорисници субвенционираних трошковаПсихички болесна лица

Лица друштвено неприхватљивог понашањаБез специфичне категорије (остали)

0

2

4

6

8

10

12

14

16

18

до 2 3–6 7–10 11–14 15–17 18 +




99

У установама социјалне заштите за инвалидну дјецу и омладину ометену у физичком и психичком развоју у 2014. години било је смјештено 473 лица, а највише их је старости изнад 35 година (57,5%).

Графикон 26.8. Корисници установа за инвалидну дјецу и омладину према полу и старости, 2014.

У установама за одрасла инвалидна лица током 2014. године била су смјештена 42 корисника, од којих су најзаступљенији физички инвалиди 80,9%.

Током 2014. године, 1 541 лице било је смјештено у установама социјалне заштите за одрасле и старије особе и то су већином жене, око 61%. Највише је корисника преко 80 година старости и то 607 лица.

0

20

40

60

80

100

120

140

160

до 2 3-6 7-10 11-14 15-17 18-21 22-35 35+



100

Графикон 26.9. Корисници установа за одрасла старија лица према полу, 2014.

Корисници додатака на дјецу

Укупан број корисника који су остваривали право на додатак на дјецу у 2014. години износи 25 529, а број дјеце која су користила право на додатак за дјецу у истој години је 36 136. Током 2014. године укупан број корисника који остварују право на додатак на дјецу умањен је за 3,8%, док се број корисника смањио за 3,6%.

Графикон 26.10. Број корисника додатка на дјецу и број дјеце

39%

61%Мушкарци

Жене

0

5 000

10 000

15 000

20 000

25 000

30 000

35 000

40 000

45 000

2010 2011 2012 2013 2014

Број корисника

Број дјеце


27 – ИСТРАЖИВАЊЕ И РАЗВОЈ

101

У води видимо свој одраз. У вину опажамо срца других. Стара француска изрека Наука, као подручје у којем се ствара ново знање, јесте основни покретач развоја, дјелатност која омогућава задовољавање великог броја друштвених потреба, посебно оних у подручју образовања, привреде и општег квалитета живота. У 2014. години у Републици Српској највише запослених истраживача на пословима истраживања и развоја било је у научној области Инжењерство и технологија

У Републици Српској у 2014. години пословима истраживања и развоја бавило се 1 340 лица, од чега је двије петине жена. Од укупног броја запослених и ангажованих лица, које укључују истраживаче, стручне сараднике, техничко особље, руководеће особље и остале, највеће учешће имају истраживачи. У сектору високог образовања, који обухвата универзитете и научноистраживачке институте који су под непосредном контролом или управом високошколске установе, запослено је и ангажовано три четвртине од укупног броја истраживача. Укупан број истраживачко-развојних радова у 2014. години је 288 и нешто више од половине радова припада примјењеним истраживањима којa се предузимају ради стицања нових знања усмјерених на рјешавање неког практичног задатака, односно остварење неког практичног циља. У 2014. години за истраживање и развој утрошено је 17 839 000 КМ и бруто домаћи издаци највећи су у области Инжењерство и технологија. Када се посматра друштвено–економски циљ, највише утрошених средстава за истраживање и развој у пословнoм сектору било је намијењено Индустријској производњи и технологији, у државном сектору Општем унапређењу знања, у високом образовању Очувању животне средине, а у непрофитном сектору Енергији. У периоду 2012 – 2014. године у Републици Српској 21,5% предузећа било је иновативно активно. Иновативност предузећа расте са њиховом величином Иновативно активна су предузећа која су увела иновацију производа и/или иновацију процеса и/или су започела или прекинула иновативне активности и/или иновацију у организацији и/или иновацију у маркетингу предузећа. Технолошки иновативно активна предузећа, којих је у Републици Српској у периоду 2012 – 2014. године било 14,7%, су предузећа која су увела нови или значајно побољшани производ или услугу и/или нови или значајно побољшани начин производње или испоруке, односно предузећа која су започела иновативну активност или су је прекинула до краја 2014. године.

ОВО ЈЕ РЕПУБЛИКА СРПСКА, 2015. 27 – ИСТРАЖИВАЊЕ И РАЗВОЈ

102

Нетехнолошки иновативно активна предузећа, којих је у посматраном периоду у Републици Српској било 17,1%, су предузећа која су увела нову организациону методу у пословној пракси и/или нови маркетиншки концепт или стратегију која се разликује од већ постојећих у предузећу. Већина предузећа у периоду 2012 – 2014. године није спроводила иновативне активности, јер нису постојали увјерљиви разлози за иновирање. Три четвртине неиновативних предузећа као разлог су означила слабу потражњу за иновацијама на тржишту, непостојање потребе због ранијих иновација предузећа или веома слабе конкуренције на тржишту, као и недостатак добрих идеја за иновације. Остала предузећа која нису била иноватори, њих 26,2%, нису спроводили иновације због превеликих препрека. Недостатак сопствених финансијских средстава је највећи број предузећа означио као препреку високог значаја.

27.1. ИСТРАЖИВАЊЕ И РАЗВОЈ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

Запослени на пословима истраживања и развоја

Истраживачко-развојни радови

Бруто домаћи издаци за истраживање и развој,

хиљ. КМ

свег

а

жен

е

истр

ажив

ачи

жен

е и

стр.

укуп

но

фун

дам

ента

лни

прим

јењ

ени

разв

ојни

укуп

но

теку

ћи и

здац

и

инве

стиц

ион

и из

дац

и

2010 1 053 454 682 257 379 56 167 156 20 779 16 979 3 800

2011 898 371 592 223 379 46 179 154 26 191 17 665 8 526

2012 814 337 532 194 342 68 183 91 34 297 15 098 19 199

2013 1 014 456 675 288 309 28 168 113 49 035 12 487 36 548

2014 1 007 468 631 254 288 82 163 43 17 839 11 630 6 209

ДА ЛИ ЗНАTE? У Републици Српској буџетска издвајања за истраживање и развој у 2014. години износила су 4 845 285 КМ што је за 20,4% више у односу на 2013. годину. Највише средстава било је издвојено са циљем Општег унапређења знања.


103

Графикон 27.1. Број запослених на пословима истраживања и развоја према степену образовања, 2014.

хиљ. КМ

Графикон 27.2. Средства за истраживање и развој према друштвено–економским циљевима, 2014.

0 50 100 150 200 250

Oстало образовање

Средње образовање

Стручно образовање

Универзитетско образовање

Специјалисти

Магистри наука

Доктори наука

Жене Мушкарци

0 1 000 2 000 3 000 4 000 5 000 6 000 7 000 8 000 9 00010 000

Истраживање и експлоатација свемира

Одбрана

Истраживање и експлоатација земље

Здравство

Транспорт, телекомуникације и остале инфраструктуре

Политички и друштвени системи, структуре и процеси

Образовање

Енергија

Култура, рекреација, религија и масовни медији

Пољопривреда

Очување животне средине

Опште унапређење знања

Индустријска производња и технологија


104

%

Графикон 27.3. Предузећа према величини предузећа и иновативној активности, 2012 – 2014.

%

Графикон 27.4. Технолошки иновативно активна предузећа према врсти иновације,

2012 – 2014.

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

УКУПНО Мала Средња Велика

Иновативно активна предузећа

Неиновативна предузећа

0

5

10

15

20

25

30

35

40

Иноватори производа

Иноватори процеса

Иноватори производа и

процеса

Незавршене и/или напуштене

активности

Мала Средња Велика


105

Графикон 27.5. Нетехнолошки иновативно активна предузећа према врсти иновације, 2012 – 2014.

0

5

10

15

20

25

30

35

Иноватори у организацији

Иноватори у маркетингу

Иноватори организације и

маркетинга

Мала

Средња

Велика

%


28 – КРИМИНАЛИТЕТ

106

Вино не опије човјека, него се човјек опије сам. Кинеска пословица Борба против криминалитета и криминалних дјелатности, изражава се кроз откривање и расвјетљавање кривичних дјела, те процесуирање и кажњавање учиниоца кривичних дјела. Кривично дјело увијек представља напад на друштвене и цивилизацијске вриједности којима свака држава настоји да осигура највећу могућу заштиту. Дакле, сви модерни правни пореци имају интерес и вољу да ефикасно реагују на угрожавање тих заштићених вриједности – санкционисањем кривичних дјела. У вријеме кад савремени криминалитет постаје транс-национална појава, потреба реакције правне државе на његове појавне облике је све израженија.

Кривичноправна одговорност и изрицање санкција за учињена кривична дјела сходно законским рјешењима, из разумљивих разлога, посебно се утврђују и примјењују (а тако и статистички прате) у односу на пунољетне и малољетне учиниоце кривичних дјела. ПУНОЉЕТНИ УЧИНИОЦИ У 2014. години у надлежним тужилаштвима у Републици Српској ријешено је 13 808 кривичних пријава против пунољетних учинилаца. Од укупног броја у 25,5% случајева радило се о непознатом учиниоцу. Кривична дјела против имовине су као и претходне године, била најбројнија јер се на њих односило чак 48,0% свих кривичних пријава.

У надлежним судовима, у истом периоду, оптужена су 4 354, а осуђено 4 026 учинилаца. Oд укупног броја осуђених 92,7% били су мушкарци, од којих су 23,5% били старосне доби од 30 до 39 година. За кривична дјела против имовине терети се скоро сваки трећи оптужени учинилац, за кривична дјела против јавног реда и мира сваки девети, а за кривична дјела против живота и тијела сваки десети учинилац.

Код учинилаца који су проглашени кривим, најчешће изречена казна била је условна казна, а забиљежена је у 61,1% случајева. Новчана казна изречена је за 21,8%, а казна затвора у 16,7% случајева.

ОВО ЈЕ РЕПУБЛИКА СРПСКА, 2015. 28 – КРИМИНАЛИТЕТ

107

Графикон 28.1. Пунољетни учиниоци кривичних дјела - пријављени, оптужени и осуђени, 2014.

МАЛОЉЕТНИ УЧИНИОЦИ

Од укупно 339 ријешених кривичних пријава за малољетна лица у 2014. години, 231 пријава односила се на старије малољетнике (од пуних 16 до непуних 18 година живота). У односу на укупан број пријављених кривична дјела против имовине била су најбројнија чак 72,0%. Друга по заступљености била су кривична дјела против живота и тијела са удјелом од 13,0%.

Оптужница за учињено кривично дјело поднесена је против 42 малољетника, од чега је за 97,6% малољетника изречена кривична санкција, док је у 2,4% случајева изречена мјера безбједности уз васпитну мјеру или казну.

Од укупно 41 изречене кривичне санкције, све су изречене учиниоцима мушког пола. Казна малољетничког затвора изречена је у само једном случају. Остале одлуке суда биле су васпитне мјере у 97,6% случајева, од којих су преко 62,5% мјере појачаног надзора, 27,5% мјере упозорења и усмјеравања и 10% заводске мјере.

За кривична дјела против имовине оптужено је 61,9%, а за кривична дјела против живота и тијела оптужено је 14,3% малољетника.

13 8084 354

4 026

Пријављени

Оптужени

Осуђени

ОВО ЈЕ РЕПУБЛИКА СРПСКА, 2015. 28 – КРИМИНАЛИТЕТ

108

Графикон 28.2. Малољетни учиниоци кривичних дјела - пријављени, оптужени и осуђени,

2014.

Графикон 28.3. Осуђена малољетна лица – изречене кривичне санкције, 2014.

339

42

41

Пријављени

Оптужени

Осуђени

0 5 10 15 20 25 30

Мјере појачаног надзора

Мјере упозорења и усмјеравања

Заводске мјере

Малољетнички затвор

ДА ЛИ ЗНАTE? У 2014. години у односу на претходну годину кривична дјела против брака и породице била су учесталија за 37,3%, а кривична дјела против службене дужности за 34,3%.

ОВО ЈЕ РЕПУБЛИКА СРПСКА, 2015. ВИНА И ВИНОГРАДИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

109

Вино је најцивилизованија ствар на свијету. Ернест Хемингвеј Виногради, винарије и вина Географско поријекло је она посебност, врлина која вину даје не само ексклузивитет и могућност да буде врхунско и заштићено, него и дивну одлику, препознатљивост у укусу и мирису ма гдје да се у свијету то вино пије. Француски винари, а од њих уче сви, кажу да вино не би смјело да се производи од грожђа које је удаљено више од 30 km од винарије. У супротном, таква производња је за Французе скрнављење, а вина добијена од сировине из увоза су сурогати за којe се не може гарантовати квалитет. Управо због тога су тако важни и мјесто и године у којима је вино произведено. Климатски услови различито утичу на поједине сорта грожђа и добри познаваоци вина знају које су године у којим подручјима вина најбоља. Због тога се вино произведено у најбољим годинама оставља за тзв. „резерву” и на тржишту постиже вишеструко већу цијену. Наравно, врхунско вино није лако произвести, а ни одржати и обично најприје одлежи у посебним бачвицама од француског храста у којима развије посебан буке те добија епитет „барик“. Дакле, да би вино било врхунско, барик и са заштићеним географским поријеклом, да би било ријетко и препознатљиво потребан је и један готово пресудан услов - да постоје аутохтоне сорте погодне за производњу врхунских вина. На сву срећу, Република Српска има двије такве сорте које се посебно издвајају и доминарију: Жилавка – за бијела и Вранац за црна вина. Управо из ових сорти су произведена најквалитетнија вина, која су винаријама у Српској донијела најпрестижнија међународна признања и одличја. Наводимо најважније винарије и награђена вина. ПОДРУМИ МАНАСТИРА ТВРДОШ На међународном фестивалу вина и хране New Paltz Wine and Food Festival који је у организацији International Wine Masters New York, одржан у мају 2014. године у Њујорку, подруми манастира Тврдош су још једном добили потврду врхунског квалитета вина, освојивши златне награде, и то за вино Жилавка - Велику златну медаљу (Double gold medal), у категорији бијелих вина произведених од аутохтоних сорти, а вино манастира Тврдош Мерлот Изба освојило је златну медаљу у категорији црвених вина произведених од сорти грожђа мерло. На једном од најзначајнијих винских такмичења у Европи, AWC VIENNA, које је одржано у октобру 2013. године, вино Каберне Совињон – ХУМ је добило златну медаљу, вино Вранац сребрену медаљу, а вино Жилавка медаљу препоруке. Посебно је занимљиво у издању винског водича „Hugh Johnsons Pocket wine book 2012“, Хју Џонсона из Лондона, гдје један од највећих свјетских винских писаца и експерата за вино, у поглављу о винима из БиХ, препоручује да се проба Вранац манастира Тврдош, што свакако представља својеврсно признање за вина подрума Тврдош.


110

ВИНАРИЈА ВУКОЈЕ 1982 Добитници су преко 100 златних медаља на свим сајмовима региона (Београд, Загреб, Нови Сад, Сплит, Вршац…) као и на познатим смотрама у Милану, Бриселу, Паризу, Женеви, Прагу и Бергаму за квалитет својих вина. Од бројних признања и награда поменућемо најзначајнија: На 11. Регионалној конференцији туризма и ено-гастрономије одржаној у мају 2013. године у Београдском Сава центру, „Подруми Вукоје 1982“ проглашени су најбољом винаријом у југоисточној Европи, што најбоље говори о квалитету винске индустрије, с обзиром да су на поменутој конференцији учествовале и винарије из Хрватске, Словеније, Грчке, Македоније, Србије, Црне Горе, Бугарске, Мађарске. На такмичењу "AC VIENNA 2013", најзначајнијем и званично највећем винском такмичењу, Винарија Вукоје добила је шест златних и сребрних медаља, у конкуренцији 12 299 вина из 39 земаља. У Новосадском магазину „Wine & Fine “Вранац Вукоје Резерва оцијењен је са 92 поена, као најбоље икада оцијењено вино од сорте вранац. Можда једно од највећих признања је и признање за најбоље икада оцијењено вино из југоисточне Европе са 4 и по звјездице од могућих 5 у Београдском „Путу вина“, а поменуто признање Винарија Вукоје је добила за Царско вино Вукоје. Подрум „Вукоје“ из Требиња освојио је и престижну награду „Premio dela stampa“ у италијанском граду Бергамо, гдје је организовано једно од најзначајнијих свјетских оцјењивања квалитета вина сорти „каберне“, „совињон“ и „мерло“. Ову награду, која је у рангу златне медаље, Подрум „Вукоје“ добио је за вино „Трибуниа каберне совињон“, берба 2007. године. Најпознатија винска новинарка, Џенсис Робинсон (Jancis Robinson) у својој новој књизи која је названа „Винском библијом“ – „Wine & Grapes“ уврстила Вранац Вукоје као најбоље вино од те сорте из региона. Најпознатији вински водич Хју Џонсона (Hugh Johnson) уврстио је Жилавку и Вранац Вукоје као препоручене етикете из овога региона за најбоље винске карте. Да се ради о врхунским винима, најбоље говори и чињеница да је у сједишту Фондације сомелијера Италије, ASI Toscana и удружења Chianti Classico, у Casa Chianti (Radda Di Chianti) - регије у којој се вино производи већ више од 2 000 година, уприличена је дегустација вина Винарије Вукоје, гдје је Винарији Вукоје уручен најзначајнији Римски трофеј за квалитет вина аутохтоних сорти Вранац и Жилавка.


111

На званично највећем и најзначајнијем свјетском винском такмичењу "AWC VIENNA 2015" и једином такмичењу које је одобрено од стране Европске уније са највећим стандардима у оцјењивању, Подруми Вукоје су освојили 10 златних и сребрних медаља за квалитет својих вина. ПОДРУМ АНЂЕЛИЋ Када говоримо о винској цести Херцеговине, свакако треба поменути и Подрум Анђелић, који се налази на самој обали ријеке Требишњице, те у непосредној близини средњовјековног града Мичевца. У овом подруму производи се шест врста вина: Жилавка Анђелић, Вранац Анђелић, Лира, Жирадо, Трибун и Мичевац barrique. Вино Жилавка берба 2012. године освојило је сребрну медаљу на највећем свјетском винском такмичењу DWWA у Лондону, што је свакако једна од најпрестижнијих награда за вина коју додељује стручни вински часопис „Decanter”. ВИНАРИЈА ЈУНГИЋ Добитник је бројних признања и награда. На такмичењу Beo Wine Fair 2015, Винарија Јунгић је добила сребрну диплому за вино Cabernet sauvignon, бербе 2009. На 24. међународном сајму вина и винара Сабатина 2013, одржаном у Балатину, Винарија Јунгић је добила сребрну медаљу за квалитет производа, а на истом такмичењу 2014. године, Винарија Јунгић је добила сребрна медаљу за квалитет производа - Šikar Barrique 2009 и сребрну медаљу за квалитет производа - Cabaret Sauvignon 2010. Vinařské Litoměřice 2014 - Златна медаља за Cabaret Sauvignon 2009. Винарија Јунгић освојила је и бројне награде на манифестацији „Дани вина“, која се одржава у Бањој Луци.

Издаје Републички завод за статистику, Република Српска, Бања Лука, Вељка Млађеновића 12д –Тел. +387 51 332 700 – Др Радмила Чичковић, директор –Тираж 130 – Излази годишње – Публикација је објављена и на интернету на адреси: www.rzs.rs.ba – E-mail: [email protected] – Приликом коришћења података обавезно навести извор

ОВО ЈЕ РЕПУБЛИКА СРПСКА 2015 - rzs.rs.ba · ОВО ЈЕ РЕПУБЛИКА...

Documents