ИЗВЕШТАЈ · 2017-11-17 · Извештај о малим и средњим...

Министарство привреде

Национална агенција за регионални развој

ИЗВЕШТАЈ

О МАЛИМ И СРЕДЊИМ ПРЕДУЗЕЋИМА

И ПРЕДУЗЕТНИШТВУ

ЗА 2013. ГОДИНУ

Београд, децембар 2014. година

Извештај о малим и средњим предузећима и предузетништву 2013.

2

ИЗВЕШТАЈ О МАЛИМ И СРЕДЊИМ ПРЕДУЗЕЋИМА И ПРЕДУЗЕТНИШТВУ

ЗА 2013. ГОДИНУ

Издавачи:



За издавача:

Жељко Сертић, министар

Милош Игњатовић, в.д. директора

Израда база података:

Републички завод за статистику

Обрада података:


Техничка припрема Извештаја:


Штампа:

Бирограф

Тираж:

50

*** Умножавање Публикације и делова дозвољено је уколико се наведе извор и копија достави

Министарству привреде

Београд, децембар 2014. година


3

УВОДНА РЕЧ

Годишњи извештаји о МСПП представљају најважнији извор података за континуирано

праћење, сагледавање разултатa политике и припрему будућих мера за унапређење сектора МСПП.

Као и претходних година, у Извештају о МСПП за 2013. годину, објективно су представљене и

анализиране кључне карактеристике, трендови и учешће сектора МСПП у економији Републике

Србије.

У 2013. години настављен је успорен опоравак српске привреде, која још увек није достигла

ниво развијености који је имала пре светске економске кризе. Важну погретачку снагу представљају

успешно реализоване стране директне инвестиције, поготово у сектору аутомобилске индустрије,

док се мала и средња предузећа и предузетници боре да се врате на пут економског опоравка и раста.

Окренути доминантно пословању на домаћем тржишту, где се сусрећу са падом тражње и

куповне моћи, као и дугогодишњим проблемима недовољно подстицајног пословног окружења,

сиве економије и обезбеђења адекватних извора финансирања, МСПП су у 2013. години остварила

слабије пословне разултате него претходне године. Упркос томе, МСПП и даље представљају веома

важан сегмент српске привреде и задржала су високо учешће у формирању основних показатеља

пословања нефинансијског сектора привреде Србије. МСПП чине 99,8% укупног броја привредних

субјеката, генеришу око 2/3 запослености и промета, 54,1% БДВ, и учествују са 43,2% у извозу

нефинансијског сектора. Процењује се да је у 2013. години сектор МСПП учествовао са око 34% у

формирању БДП Републике Србије.

Посматрано по величини, у структури сектора МСПП, најбројнија су микро предузећа и

предузетници, који учествују са 96,3% у укупном броју МСПП. На превелику уситњеност МСПП

сектора указује и низак просечан број од само 2,4 запослених по привредном субјекту што чини

слабу полазну основу за унапређење конкурентности, достизање економије обима и излазак на нова

тржишта. Од укупног броја МСПП, само 4,37% остварила су приход од извоза.

С обзиром на важност сектора МСПП за развој економије, запошљавање и равномерни

регионални развој Србије, Влада Републике Србије решена је да у наредном периоду предузме

одлучне мере за подршку унапређењу њиховог пословања и конкурентности.

Економска политика коју ће Влада водити у наредном средњорочном периоду биће

усмерена на обезбеђење одрживе економске и финансијске стабилности, заустављање даљег раста

дуга и стварање амбијента за привредни раст. Основни циљеви економске политике у наредне три

године су стабилизација дуга, након оштрог раста, и успостављање тренда његовог смањења,

подстицање привредног раста заснованог на инвестицијама и извозу и раст запослености и

повећање животног стандарда након снажнијег покретања привредне активности.

У овим оквирима економске политике, активности подршке развоју МСПП биће усмерене

на унапређење пословног окружења, унапређење приступа финансијама, развој љуских ресурса,

јачање одрживости и конкурентности, унапређење приступа новим тржиштима и промоцију

предузетништва. У складу с тим, Министартво привреде припремило је предлог Стратегије за

подршку развоју малих и средњих предузећа, предузетништва и конкурентности за период од 2015.

до 2020. године са Акционим планом за 2015. годину са пројекцијама за 2016. годину, којима је

дефинисан правац деловања у наредном периоду. Спровођење ове Стратегије и Акционог плана

представљаће приоритет Министарства привреде ради оживљавања привредне активности и

убрзања развоја Сектора МСПП.


4

САДРЖАЈ

УВОДНА РЕЧ 3

ЛИСТА СКРАЋЕНИЦА 5

УВОДНЕ НАПОМЕНЕ 6

МЕТОДОЛОШКЕ НАПОМЕНЕ 7

РЕЗИМЕ 8

I ПОСЛОВНО ОКРУЖЕЊЕ ЗА РАЗВОЈ МСПП У СРБИЈИ 11 1.1. МАКРОЕКОНОМСКИ АМБИЈЕНТ 11

1.2 УТИЦАЈ ЕКОНОМСКЕ КРИЗЕ НА ПОСЛОВАЊЕ МСПП 12

II РАЗВИЈЕНОСТ МСП СЕКТОРА 13 2.1. ЗНАЧАЈ СЕКТОРА МСПП У ПРИВРЕДИ СРБИЈЕ 13

2.2. СТРУКТУРА СЕКТОРА МСПП ПРЕМА ВЕЛИЧИНИ И ОБЛИКУ ОРГАНИЗОВАЊА 14

2.3. ПОСЛОВНА ДЕМОГРАФИЈА 16

2.4. ЗАПОСЛЕНОСТ 19

2.5. СЕКТОРСКА ЗАСТУПЉЕНОСТ 20

2.6. РЕГИОНАЛНА ЗАСТУПЉЕНОСТ 23

2.7. ЕФИКАСНОСТ ПОСЛОВАЊА МСПП 27

2.8. ИНВЕСТИЦИЈЕ 35

2.9. СПОЉНОТРГОВИНСКО ПОСЛОВАЊЕ 36

2.10 УПОРЕДНА АНАЛИЗА РАЗВОЈА СЕКТОРА МСПП 38

III КОНКУРЕНТОСТ СЕКТОРА МСПП 40 3.1. ТРОШКОВНА КОНКУРЕНТНОСТ 40

3.2. ИНДУСТРИЈСКА КОНКУРЕНТНОСТ 43

3.3. ИЗВОЗНА КОНКУРЕНТНОСТ 45

3.4. УПОТРЕБА ИКТ 51

IV РЕЗУЛТАТИ ПОЛИТИКЕ РАЗВОЈА МСПП 54

V ИСТРАЖИВАЊА 63 5.1. GEDI - ГЛОБАЛНИ ИНДЕКС РАЗВОЈА ПРЕДУЗЕТНИШТВА 63

5.2. ИСТРАЖИВАЊЕ О СТАЊУ, ПОТРЕБАМА И ПРОБЛЕМИМА МАЛИХ И СРЕДЊИХ

ПРЕДУЗЕЋА И ПРЕДУЗЕТНИКА У СРБИЈИ 66

А Н Е К С: СТАТИСТИЧКО-ДОКУМЕНТАЦИОНА ОСНОВА 76


5

ЛИСТА СКРАЋЕНИЦА

АД - акционарско друштво

АЕП - анализа ефеката прописа

АОФИ - Агенција за осигурање и финансирање извоза

АПР - Агенција за привредне регистре

АРРА - акредитована регионална развојна агенција

БДВ - бруто друштвена вредност

БДП - бруто друштвени производ

ДОО - друштво са ограниченом одговорношћу

EBRD - Европска банка за обнову и развој

ЕЕН - Европска мрежа предузетништва

ЕУ - Европска унија

ИКТ - информационо-комуникационе технологије

ИСС - Институт за стандардизацију Србије

ЈТР - јединични трошкови рада

КЗМ - канцеларија за младе

КЛЕР - канцеларија за локални економски развој

МСП - мала и средња предузећа

МСПП - мала и средња предузећа и предузетници

МОС - Министарство омладине и спорта

НАРР - Национална агенција за регионални развој

НБС - Народна банка Србије

НСЗ - Национална служба за запошљавање

ПКС - Привредна комора Србије

ПДВ - порез на додатну вредност

РТБ - релативни робни биланс

РЗС - Републички завод за статистику

СДИ - стране директне инвестиције

СИЕПА - Агенција за промоцију и извоза

СРП - свеобухватна реформа прописа

УПЖ - Удружење пословних жена

ФЗР - Фонд за развој


6

УВОДНЕ НАПОМЕНЕ

Извештај о малим и средњим предузећима и предузетништву за 2013. годину,

представља редован годишњи статистички преглед стања у овој области и основу за унапређење

мера за динамичнији раст и развој сектора малих и средњих предузећа и предузетништва, како на

националном, тако и на регионалном и локалном нивоу. Приказани су и анализирани ефекти

предузетих мера за унапређење развоја предузетничког сектора привреде, из којих проистичу и

најважнији изазови, активности и резултати који се односе на област предузетништва. Привредно

окружење је и у 2013. години било под утицајем нове рецесионе фазе, што је довело до даљег

успоравања привредне активности, смањења укупне запослености и прилива страних директних

инвестиција. У таквом окружењу се одвијало пословање сектора малих привредних субјеката, који

су, по правилу, део привреде најосетљивији на промене услова привређивања.

У претходном периоду предузете су мере са циљем јачања институционалне подршке за

унапређење МСПП на националном, покрајинском и регионалном нивоу, у складу са акционим

планом за спровођење Стратегије конкурентних и иновативних МСП 2008-2013. године. Развијен

је релативно широк фронт подстицајних програма и мера за овај сектор. Поједине локалне

самоуправе развијале су сопствене иницијативе у том правцу. Ове мере дале су одређене почетне

резултате, али због дејства ограничавајућих фактора нису и остварени очекивани, потпунији

ефекти.

Нерешени су вишедимензионални структурни проблеми сектора малих и средњих

предузећа и предузетништва. Неопходно је променити секторску структуру у правцу јачања извозно

усмерених делатности, са производима више технолошке обраде и у производно разменљивим

секторима. Усклађивање понуде и тражње на тржишту рада незаобилазан је предуслов за јачање

националне и регионалне конкурентности. Такође, унапређење могућности финансирања и

целокупног пословног окружења у складу са потребама предузетника остаје један од приоритетних

задатака доносиоца мера економске политике.

Извештај садржи два дела, истраживања и анекс.

Прво део, који обухвата прве две главе овог извештаја, садржи анализу економског

окружења у ком су МСПП пословала у 2013. години и статистичке податке о развијености сектора

МСПП

Други део, који обухвата основне резултате политике развоја МСПП приказом

реализованих активности базираних на пет стубова Стратегије - промоција предузетништва и

оснивање нових предузећа, развој људских ресурса за конкурентан сектор МСПП, обезбеђивање

више извора финансирања за мала и средња предузећа, подстицање конкурентности овог сектора,

као и стварање бољег правног, институционалног и пословног окружења за МСП у Србији. Такође,

у оквиру напомена које се односе на релевантне стубове Стратегије, наведене су и активности које

нису биле предвиђене Акционим планом, али чија накнадна реализација доприноси остваривању

циљева Стратегије.

Истраживања садрже приказ структурних индикатора: 1) GEDI индекс – Global

Entrepreneurship and Development Index светски индекс развоја предузетништва показатељ је

квалитета предузетништва, посебно везан за ефекте предузетништва и иновација, који су условљени

индивидуалним и институционалним факторима и 2) приказ основних резултата анкетног

истраживања Националне агенције за регионални развој о стању, потребама и проблемима малих

и средњих предузећа и предузетника.

Анекс представља статистичко-документациону основу - подлога за детаљнија истраживања

кључних сегмената развијености МСПП.


7

МЕТОДОЛОШКЕ НАПОМЕНЕ

Извештај о малим и средњим предузећима и предузетништву за 2013. годину заснива

се на обједињеним базама података МСПП сектора према Еurostat методологији, које су формиране

у Републичком заводу за статистику (број предузећа, број запослених, укупан промет, бруто додата

вредност, спољнотрговински биланс, инвестиције у основна средства, број основаних и угашених

привредних субјеката). Базе података о броју предузећа, броју запослених, промету, бруто додатој

вредности, броју основаних и угашених привредних субјеката успостављене су на основу завршних

рачуна правних лица – предузећа и регистра основаних и угашених предузећа (Агенција за

привредне регистре), а број предузетника и број запослених код предузетника на основу података

Пореске управе. За обједињену базу података спољнотрговинског биланса коришћени су подаци

Управе царина, а за анализу инвестиција у основна средства подаци Републичког завода за

статистику.

МСПП сектор обухвата микро, мала и средња предузећа (МСП) и предузетнике.

Класификација правних лица према величини у оквиру МСП сектора извршена је према броју

запослених на: микро предузећа – број запослених до 9, мала предузећа – број запослених 10-49 и

средња предузећа – број запослених 50-249. Предузетници (радње), као физичка лица која

самостално обављају делатност, су укључени у микро предузећа.

Показатељи промета, бруто додате вредности и профита, који су коришћени у анализи нивоа

развијености МСПП сектора, утврђени су на следећи начин:

Промет обухвата фактурисану вредност реализованих роба и услуга трећим лицима (изузев

пореза на додату вредност, као и пореза и такси који нису у директној вези са производним

процесом) посматрано у одређеном временском периоду. Промет се може посматрати као

показатељ активности и тржишног раста, с обзиром на то да показује будуће приливе новца на

основу пружених услуга и продатих роба, показатељ је будућих инвестиција.

Бруто додата вредност се дефинише као разлика између вредности коначних производа у

базним ценама (вредност произведених роба и услуга које су настале као резултат процеса

производње) и међуфазне потрошње у куповним ценама (вредност свих роба и услуга која је у

одређеном обрачунском периоду утрошена у процесу производње).

Профит је приказана као разлика БДВ и трошкова рада, а стопа профитабилности као однос

профита и БДВ-а.

У Извештају је приказан значај МСПП сектора у оквиру нефинансијског сектора Србије

који је један од пет институционалних подсистема који чинe домаћу привреду. Њега чине јединице

у којима се производњом робе и услуга остварује профит (а које нису укључене у финансијски

сектор) и институционалне јединице које обезбеђују добра и услуге за тржиште по економски

ценама, тј. покривају више од 50% трошкова производње и не остварују профит.

Реалне стопе раста/пада индикатора пословања израчунате су на основу сталних цена 2013.

(индекс потрошачких цена), а претварање динарских вредности у ЕУР на основу званичног курса

НБС (вредност периода).

У делу који се односи на инвестиције, приказани су последњи расположиви подаци за 2012.

годину.


8

РЕЗИМЕ

Мала и средња предузећа и предузетници (МСПП) су значајан сегмент привреде Србије:

чине 99,8% укупно активних предузећа, запошљавају близу 2/3 запослених у нефинансијском

сектору и учествују са око 30% у формирању БДП Србије.

I Распоред МСПП Концентрација МСПП у развијеним регионима и неразменљивим делатностима

Величина предузећа Број % учешћа

Предузетници 222.152 70,3

Микро 81.775 25,9

Мала 9.353 3,0

Средња 2.132 0,7

МСПП 315.412 99,8

Велика 494 0,2

Укупно 315.906 100,0

Извор: Министарство привреде на основу података РЗС


II Извоз Извоз је значајан фактор привредног

раста. МСПП у укупном броју извозника

учествују са 98%, али извозе свега 43%

нефинансијског сектора. Највећи извозници су

велика предузећа (57% вредности извоза).

Извор: Министарство привреде на основу података РЗС III Запосленост Успоренији рецесиони опоравак него

код великих предузећа директно утиче на

смањење запослености МСПП

Секторски распоред МСПП број % учешћа

Трговина на велико и мало 94.605 30,0

Прерађивачка индустрија 50.043 15,9

Стручне, научне, иновационе делатности 36.926 11,7

Саобраћај и складиштење 32.082 10,2

Грађевинарство 23.240 7,4

Услуге смештаја и исхране 22.773 7,2

Остале услужне делатности 18.565 5,9

Информисање и комуникација 8.663 2,7

Административне и услужне делатности 7.634 2,4

Пољопривреда, шумар. и рибарство 5.749 1,8

Здравствена и соц. заштита 4.309 1,4

Финансијске делатности и осигурања 2.343 0,7

Уметност, забава и рекреација 2.242 0,7

Образовање 2.061 0,7

Пословање некретнинама 1.773 0,6

Снабдевање водом и управљање. отпадним

водама 1.242 0,4

Снабдевање елек. енергијом, гасом и паром 698 0,2

Рударство 441 0,1

Нефинансијски сектор 315.412 100,0


Регионални

распоред

привредних

субјеката

Број % учешћа

СРБИЈА – СЕВЕР 58,1 58,2

Београдски регион 31,7 31,7

Регион Војводине 26,5 26,5

СРБИЈА – ЈУГ 41,9 41,9

Регион Шумадије и

Западне Србије 25,6 25,7

Регион Јужне и

Источне Србије 16,2 16,2

Величина предузећа Број % учешћа

Предузетници 10,4 0,9

Микро 118,5 9,9

Мала 143,0 11,9

Средња 247,2 20,6

МСПП 519,1 43,2

Велика 683,7 56,8

Укупно 1.202,8 100,0

-1,7

-0,6

-3,4

-6,6

-7,2

3,7

4,1

7,4

7,7

-0,9

0,4

1,3

-5,2

-5,0

-3,9

-6,3

-9,6

-9,5

-12,0 -8,0 -4,0 0,0 4,0 8,0

2013

2012

2011

2010

2009

2008

2007

2006

2005

МСПП

Велика

yoy


9

Повећања нивоа развијености и конкурентности малих и средњих предузећа и предузетника

(МСПП) је окосница укупног привредног развоја Србије. Транзициони период карактеришу бројне

реформске мере и активности Владе Србије, посебно у области структурних промена привреде, а

самим тим и континуираног раста и развоја МСПП.

Оквир политике развоја малих и средњих предузећа од 2008. године била је Стратегија

развоја конкурентних и иновативних малих и средњих предузећа за период од 2008. до 2013. године, а у току је процес доношења нове Стратегије развоја предузетништва и конкурентности за период

од 2014. до 2020. године. Стратегија је у великој мери усклађена и са Актом о малим предузећима

(Small business act), документом који представља званичан оквир политике развоја МСП у Европској

унији.

Ефекти кризе најизраженији су код МСПП. Убрзана динамика повећања нивоа развијености

и конкурентности прекинута је 2008. године. Успорен опоравак овог сегмента нефинансијског сектора

у посткризним годинама (БДВ, запосленост и продуктивност у 2013. нису достигла ниво из 2007.),

показује да је раст и развој на почетку транзиционог периода резултат њихове ниске стартне развојне

основе. У целокупном транзиционом периоду МСПП нису прерасла у покретачку и развојну снагу

укупног привредног напретка земље. Велика предузећа (0,2% укупног броја предузећа), са

незавршеним структурним реформама и нерешеним кумулираним развојним проблемима, имају

велики утицај на функционисање нефинансијског сектора.

До 2009. године, раст запослености у МСПП значајно је неутрализовао пораст

незапослености настао због реструктурирања великих привредних система. Међутим, у кризним

годинама и у овом сегменту привреде смањује се број радника. У односу на 2009. годину број

запослених у МСПП у 2013. години смањен је за 11,9% или за 103.990 радника што чини 84,3%

смањења броја запослених нефинансијског сектора (123.347 радника или за 9,4%).

За разлику од 2012. године у којој су МСПП остварила боље пословне резултате од великих

предузећа и просека укупног нефинансијског сектора, у 2013. години ситуација је потпуно другачија –

МСПП су исказала опадајуће и исподпросечне индикаторе пословања, што је великим делом резултат

успешно реализаованих страних директних инвестиција, пре свега у аутомобилску индустрију.

Погоршање пословних перформанси МСПП у односу на претходну годину, може се

делимично објаснити и могућим повећањем броја предузећа која послују у сивој економији. Студијска

истраживања УСАИД и Фондација за развој економске науке (Сива економија у Србији, март 2013.),

као и закључци Округлог стола „Стоп сивој економији (Београд, јун 2014.) показују да се мимо

пореских евиденција у Србији створи око 30% БДП. Продужена економска криза, висока

незапосленост, као и одсутство регулаторног и институционалног напретка, утицали су да нека МСПП

целокупну или део својих пословних активности обављају у неформалном сектору.

У 2013. години МСПП су остварила 50,5 млрд. ЕУР промета, 8,5 млрд. ЕУР БДВ, 4,6 млрд.

ЕУР извоза, 8,3 млрд. ЕУР увоза и дефицит спољнотрговинске размене од 3,7 млрд. ЕУР.

Индикатори развијености МСПП у 2013. нижи су од остварених у 2012. години што је

утицало и на њихов смањен допринос у развоју укупног нефинансијског сектора.

Основна кретања индикатора развијености МСПП у односу на 2012. годину1:

У односу на претходну годину, незнатно, расте број основаних (+2,0% - 8.825) и значајно се

смањује број угашених предузећа (-46,0% - 3.972). Истовремено, повећава се број основаних и број

угашених радњи (3,9% - 31.364 и 16,4% - 38.230, респективно). Однос броја основаних и угашених

предузећа (нето-ефект) износи 2,2:1 и знатно је повољнији у односу на 2011. годину (1,2:1). Нето-ефект

оснивања нових радњи је на нивоу из прошле године и износи 0,8:1;

Повећан број предузећа у спољнотрговинској размени – број извозника за 3,9% (3,7%

нефинансијски сектор); број увозника за 1,6% (1,5% нефинансијски сектор);

Настављен тренд повећања покривености извоза увозом МСПП – 55,3% (51,3% у 2012.;

52,3% у 2011. 36,5% у 2007.), велика 94,6% (74,1%.; 70,0%; 66,1% респективно) нефинансијски сектор

72,4% (60,4%.; 60,1%; 48,2% респективно);

Реалан раст обима инвестиција од 19,0% уз благо побољшање инвестиционе активности

(4,5%, а у 2011. години издвојила су 3,8% промета за инвестиције) и ефикасности инвестиција (26,3%,

а у 2011. инвестиције у односу на остварену додату вредност биле су 25%);

1 Реалне стопе раста/пада израчунате према сталним ценама 2013. (индекс потрошачких цена)


10

Смањење броја МСПП за 0,6% или за 1.750. Једино се број микро предузећа повећао за 2.586

или за 3,3% (смањење броја великих предузећа за 12 или за 2,4%, а у укупном нефинансијском сектору

за 1.762 или за 0,6%);

Смањење запослености сектора МСПП (за 13.476 радника или 1,7%) – преко 80% смањења

у малим предузећима и код предузетника (54,3% и 31,8% смањења у МСПП респективно);

Смањење пословне активности – остварени промет реално мањи за 6,8% (у нефинансијском

сектору за 5,3%);

Остварене изнадпросечне негативне стопе пословања: пад БДВ од - 8,5% (у нефинансијском

сектору од -5,6%) и профита за -15,4% (-7,6% у нефинансијском сектору);

Изнадпросечни пад кључних показатеља продуктивности: БДВ по запосленом мања за 6,9%

(нефинансијски сектор за 4,3%); БДВ по предузећу за 8,0% (нефинансијски сектор за 5,1%); БДВ по

промету за 1,8% (нефинансијски сектор за 0,3%);

Смањење вредности спољнотрговинског промета за -8% (раст од 2,4% у нефинансијском

сектору и 16,3% у великим предузећима) уз смањено учешће у спољнотрговинској размени

нефинансијског сектора са 56,8% у 2012. на 50,9% у 2013. години;

Пад извоза МСПП од -3,5% (раст од 14,3% у нефинансијском сектору) и смањење учешћа у

извозу нефинансијског сектора са 51,1% у 2012. на 43,2% у 2013. години. Са растом извоза од 32,8%,

велика предузећа имају доминантан утицај на раст извоза укупног нефинансијског сектора, посебно на

раст извоза у medium-high-tech (раст извоза код великих предузећа повећан за 1,2 пута, нефинансијском

сектору за 83,8%, МСПП пад од -1,6%). Висок раст извоза у medium-high-tech углавном је резултат

оствареног извоза ауто индустрије (FIAT);

Смањење вредности извоза по запосленом за 1,8% и извоза по предузећу за 2,9% (у

нефинасијском сектору раст за 15,9% и 14,9% респективно);

Изнадпросечно смањење увоза (-10,6% према - 4,8% у нефинансијском сектору) уз дефицит

(смањење дефицита у нефинансијском сектору за 1/3). Учешће МСПП у укупном увозу нефинансијског

сектора се смањило са 60,2% у 2012. години на 56,5% у 2013. години, а дефицита повећалo са 74,0% на

91,5% респективно;

Неповољна секторска концентрација МСПП – доминантан утицај неразменљивих сектора

(послује 81,4% предузећа, ангажује 41% запослених остварује 44% промета и 36,9% БДВ укупног

нефинансијског сектора у 2013.). Прерађивачка индустрија доминира у оквиру разменљивих сектора у

којој послује 15,8% предузећа, запослено 18,3% радника, остварено 14,5% промета и 13,4% БДВ

укупног нефинансијског сектора;

Концентрација МСПП у најразвијенијем Београдском региону која у 2013. години учествују

са по 1/3 у броју и увозу, са по 1/5 у запослености, промету и БДВ и са 15% у извозу нефинансијског

сектора. Посматрано према БДВ по запосленом, МСПП сектор у Београдском региону је за 2,0 пута

продуктивнији у односу на Регион Јужне и Источне Србије, за 1,7 пута у односу на Регион Шумадије

и Западне Србије и за 1,3 пута у односу на Регион Војводине. Велика неравномерност у постигнутом

степену развоја постоји и на нивоу области. Однос продуктивности МСПП најразвијеније (Београдске)

области и најмање развијене (Пчињске) области износи 2,3:1;

Индикатори инвестиционе активности, спољнотрговинског промета, неповољне секторске

структуре МСПП уз високе вредности RTB (релативни робни биланс) – дефицит прерађивачке

индустрије износи 4,1% робне размене и коефицијента реструктурирања извоза (0,82 према 0,90 у

2012.) утичу на низак ниво индустријске и извозне конкурентности. Низак је ниво прилагођености

потребама тржишта и мало учешће производа већег степена финализације;

Ниво конкурентности сектора МСПП Србије значајно заостаје у односу на просек ЕУ и

већину упоредивих земаља, на шта указује компаративна анализа квалитативних показатеља

пословања (запосленост по предузећу, промет, БДВ и профит по запосленом). Стопа профитабилности

је изнад просека, што је последица ниске стартне основе, а не експанзије или повећаног нивоа

интернационализације овог сектора. Слична је секторска структура МСПП у ЕУ и Србији –

доминантан утицај трговине и прерађивачке индустрије.


11

I ПОСЛОВНО ОКРУЖЕЊЕ ЗА РАЗВОЈ МСПП У СРБИЈИ

Стабилно макроекономско окружење основни је предуслов динамичнијег развоја малих и

средњих предузећа. На почетак опоравка српске привреде у 2013. години указује повећана

привредна активност (реални раст БДП од 2,5%), низак ниво инфлације (2,2% према 12,2% у

2012.), повећање девизних резерви (11,2 млрд. дин, према 10,9 млрд. дин. у 2012.) и СДИ (2,4%

БДП према 0,8% у 2012.), смањење фискалног (5,0% БДП према 6,4% у 2012.) и дефицита

текућег рачуна (5,0% БДП према 10,5% у 2012.). Кључни развојни проблеми српске привреде

су незапосленост (стопа незапослености 23,0%) висок ниво и константан раст спољног дуга

(25,8 млрд. EUR) и јавног дуга (20,1 млрд. ЕУР) и низак ниво инвестиција, посебно СДИ (2,4%

БДП). Такође и динамика опоравка земаља ЕУ, директно утиче на међународно економско

позиционирање земље – без напретка EBRD секторског транзиционог индикатора (2,58), још

увек неповољан пословни амбијент (91. позиција од 189 земаља) и најнеконкурентнија

европска земља (101. позиција од 148 земаља). Неповољан међународни положај националне

привреде директно утиче и на позиционирање МСПП Србије у односу на МСПП ЕУ и земаља

у окружењу.

1.1. Макроекономски амбијент Позитивне тенденције у економији Србије у 2013. години испољене су повећањем привредне

активности, ниским нивоом инфлације, повећањем девизних резерви и СДИ, смањењем фискалног и

дефицита текућег рачуна. Оствареној стопи раста БДП (2,5%) највише је допринео раст извоза, са

доминантним учешћем извоза аутомобилске индустрије. На смањење дефицита текућег рачуна платног

биланса (1,6 млрд. ЕУР или 5% БДП у 2013.), највише је утицало смањење спољнотрговинског

дефицита. Фискални дефицит сектора државе смањен је са 6,5% БДП у 2012. на 5,0% БДП у 2013.

години. У циљу неопходног фискалног прилагођавања Влада је 2013. усвојила Фискалну стратегију

за 2014. са пројекцијама за 2015. и 2016. годину, чије су основне смернице: побољшање управљања

јавним финансијама, нижи удели јавних расхода, смањење фискалног дефицита и јавног дуга у БДП-

у, као и јачање фискалне одрживости кроз спровођење структурних реформи.

На макроекономску рањивост у 2013. години највише утиче висок ниво и константан раст

спољног дуга (25,8 млрд. ЕУР) и јавног дуга (20,1 млрд. ЕУР; 17,7 млрд. ЕУР у 2012.). Фактори који су

утицали на раст јавног дуга су раст буџетског дефицита, као и депресијација националне валуте у

односу на иностране валуте у којима је деноминован јавни дуг. Низак ниво инвестиција, посебно СДИ

(756 мил. ЕУР; 231,9 мил. ЕУР у 2012.), онемогућава динамичнији привредни развој и ефикасније

спровођење структурних реформи. Посебан проблем укупног развоја Србије је висок ниво

незапослености. Иако је, у односу на 2012. годину, према Анкети о радној снази незапосленост

смањена за 6,4%, а запосленост повећана за 3,7%, тржиште рада Србије карактеришe: неусклађеност

између понуде и потражње радне снаге појачана нескладом у квалификационој, старосној и

професионалној структури (стопа незапослености је знатно изнад просека ЕУ (Србија 23%, ЕУ-28 -

10,6%)), висока структурна и дугорочна незапосленост (Србија 76%, ЕУ-28 – 48,1%), висока стопа

незапослености младих од 15-24 година (Србија 49,4%, ЕУ-28 - 23%) и висока стопа незапослености

лица са нижим и средњим образовања уз велике регионалне диспропорције у незапослености. Макроекономски биланс 2001-2013.

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

БДП, млрд ЕУР 12,8 16,0 17,3 19,0 20,3 23,3 28,5 32,7 28,9 28,0 31,5 29,9 32,0

БДП, реалан раст у % 5,3 4,3 2,5 9,3 5,4 3,6 5,4 3,8 -3,5 1,0 1,6 -1,7 2,5

Инфлација, крај периода 40,7 14,8 7,8 13,7 17,7 6,6 10,1 6,8 6,6 10,3 7,0 12,2 2,2

Курс РСД/ЕУР просек пер. 59,78 60,69 65,12 72,69 82,99 84,11 79,96 81,44 93,95 103,04 101,95 113,13 113,14

Дефицит тек. рач., % БДП 2,2 -4,2 -7,8 -13,8 -8,8 -10,1 -17,7 -21,6 -6,6 -6,7 -9,1 -10,5 -5,0

СДИ, % БДП 1,4 3,1 6,9 4,1 6,2 14,3 6,4 5,6 4,7 3,1 5,8 0,8 2,4

Резерве НБС, млрд ЕУР 1,3 2,2 2,8 3,1 4,9 9,0 9,6 8,2 10,6 10,0 12,1 10,9 11,2

Фискал. дефицит, % БДП 0,0 -3,3 -1,1 0,9 1,1 -1,6 -2,0 -2,6 -4,5 -4,7 -4,9 -6,4 -5,0

Јавни дуг, % БДП 105,2 72,9 66,9 55,3 52,2 37,7 30,9 29,2 34,7 44,5 48,2 59,3 61,2

Спољни дуг, % БДП 85,5 58,7 55,9 49,8 60,1 60,9 60,2 64,6 77,7 84,9 76,7 85,9 80,7

Приват. спољ. дуг, % БДП 5,5 4,8 6,7 11,5 21,2 32,6 38,1 44,6 50,8 52,5 42,4 45,2 49,0

Извор: Министарство привреде на основу података РЗС, НБС и МФ


12

Србија у 2013. години није забележила напредак ни код једног сектора, тако да је

задржала своју прошлогодишњу укупну просечну оцену (2,56) за напредак EBRD секторског

транзиционог индикатора (Извештаји EBRD).

Према Извештају о пословању 2015, Србија је заузела 91. позицију тј. на средини поретка 189

земaљa (77. позиција у претходном Извештају). Када се поредак 189 земаља сведе на нормализован

ранг од 0 (најлошији) до 100 (најбољи), Србија је на 48. месту. Од европских земаља, Србија има бољу

позицију једино од Босне и Херцеговине и Малте, што указује на још увек неповољан пословни

амбијент, а према Извештају о конкурентности 2014-2015 Светског економског форума Србија је у

2013. години најнеконкурентнија земља на европском континенту (101. позиција од 148 земаља),

док је у 2014. конкурентнија само од Албаније (94. од 144 земље).

1.2 Утицај економске кризе на пословање МСПП Позитивни ефекти развоја МСПП и нефинасијског сектора прекинути су и анулирани светском

економском кризом. Основни индикатори ефеката развојне политике (БДВ и запосленост) у 2013.

години су испод нивоа достигнутог у предкризној 2007. години. Негативни ефекти кризе интензивније

су испољени код МСПП - у односу на 2007. У 2013. години овај сегмент нефинансијског сектора

забележио је пад остварене додате вредности за 19,5%, а запослености за 15,2%. Због интензивнијег

смањења запослености (за 14,4% у нефинансијском сектору и за 12,7% у великим предузећима) од

смањења БДВ (13,3% и 4,7% респективно), остали део привреде остварио је благи раст

продуктивности, али је низак ниво продуктивности и даље основна карактеристика српске привреде.

Посткризни раст продуктивности МСПП прекинут је у 2013. години због драстичног пада остварене

БДВ, посебно у микро и малим предузећима (за по преко 10% у односу на 2012.). Проблем се

усложњава и чињеницом да, у посматраном периоду, раст нето зарада није био у складу са растом

продуктивности. Међутим, МСПП у континуитету имају исподпросечну бруто зараду (88,4% у 2007. и

89,9% у 2013. просека привреде), док су зараде великих предузећа увек биле веће од просека привреде

(за 22,1% у 2007. и за 18,6% у 2013.).

Ефекти транзиције (индекс 2007=100) Извор: Министарство привреде на основу података РЗС

Успорена динамика рецесионог опоравка укупне привреде, израженија је код малих и средњих

него код великих предузећа. У поређењу са 2012. годином, реалан пад запослености, промета и БДВ,

великих предузећа знатно је нижи него у малим и средњим предузећима. Испољене негативне

тенденције у нивоу развијености МСПП имају посебну тежину, јер су ова предузећа (315.412 од укупно

315.906) и у 2013. години задржала високо учешће у формирању основних показатеља пословања

нефинансијског сектора привреде Србије.

95,0

109,2

101,2

101,4

96,9

99,7

90

100

110

120

2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

Продуктивност МСПП Продуктивност Велика

Продуктивност Укупно Бруто зараде по запосленом МСПП

Бруто зараде по запосленом Велика Бруто зараде по запосленом Укупно

80,5

95,3

86,7

84,8

87,3

85,6

80

90

100

110

2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

БДВ МСПП БДВ Велика БДВ Укупно

Запослени МСПП Запослени Велика Запослени Укупно


13

II РАЗВИЈЕНОСТ МСП СЕКТОРА

Предузетнички сектор Србије у 2013. години обухвата 315.412 предузећа, што представља

99,8% од укупног броја привредних субјеката (315.906). МСПП генерише 64,9% запослености

нефинансијског сектора ангажовањем 768.550 радника и 64,3% промета. (5.714 млрд. динара;

18,1 мил. динара по предузећу) и 54,1% БДВ (964,0 млрд. динара; 3,1 мил. динара по

предузећу) нефинансијског сектора. Процењује се да у 2013. години МСПП учествује са око

34% у БДП Републике.

Док су у 2012. години МСПП остварила боље пословне резултате од великих предузећа и

просека укупног нефинансијског сектора, у 2013. години ситуација је потпуно другачија.

МСПП су исказала опадајуће и исподпросечне индикаторе пословања:

смањење броја МСПП за 0,6% или за 1.750. Једино се број микро предузећа повећао за

2.586 или за 3,3%;

смањење броја запослених за 13.476 - смањење код свих предузећа, али више од 80%

смањења у малим предузећима и код предузетника (54,3% и 31,8% смањења у МСПП

респективно);

сектор МСПП је остварио пад промета од 6,8% (у нефинансијском сектору пад од 5,3%, а

код великих предузећа од 2,4%). Вредност БДВ предузетничког сектора нижа је за 8,5% (у

привреди за 5,6%, а код великих предузећа за 2,0%);

пад продуктивности (-6,9%), мерен вредношћу БДВ по раднику, резултат је пада бруто

додате вредности (-1,2% велика и 4,3% нефинансијски сектор);

задржана је позиција најнепрофитабилнијег дела привреде - стопа профитабилности је

34,5% према 44,8% у великим и 39,2% у нефинансијском сектору. Највећу стопу

профитабилности имају мала предузећа (42,8%);

секторска концентрација МСПП је непромењена у односу на претходне године:

Прерађивачка индустрија, Трговина на велико и мало и Стручне, научне, иновационе и

техничке делатности;

као и претходних година изражена је територијална диспропорција. Ниво развијености

МСПП по областима у Србији мерен показатељем БДВ по запосленом указује да однос

области са највећим (Град Београд) и најмањом вредношћу показатеља (Пчињска) износи

2,3:1.

2.1. Значај сектора МСПП у привреди Србије Сектор малих и средњих предузећа и предузетника, и поред лошијих резултата у односу на

претходну годину, задржао је и у 2013. години релативно високо учешће у образовању основних

показатеља пословања нефинансијског сектора привреде Србије: генерише око 2/3 запослености и

промета, 54,1% БДВ и учествује са 43,2% у извозу нефинансијског сектора.

У 2013. години броја МСПП смањен је за 0,6% или за 1.750. Једино се број микро предузећа

повећао за 2.586 или за 3,3%.

Запосленост сектора МСПП смањена је у 2013. години за 13.467 радника или 1,7%, што је

довело до смањења у учешћу Сектора МСПП у запослености нефинансијском сектору за 0,2%.

Остварени промет сектора МСПП реално је мањи за 6,8% у односу на 2012. годину, мерен у

сталним ценама за 2013. годину и узроковао је смањење учешћа МСПП у промету нефинансисјског

сектора од 1,1%, при чему је укупан реални пад промета у нефинансијском сектору у 2013. години

износио 5,3%.

У 2013. години дошло је и до реалног пада БДВ од 8,5% у МСПП сектору, мерено у сталним

ценама из 2013. (у целом нефинансијском сектору пад је био 5,6%), што је допринело смањењу учешћа

сектора МСПП у формирањеу БДВ нефинансијског сектора за 1,7%.

Слабији резултати забележени су и у спољнотрговинском пословању. Реални пад извоза МСПП

од 3,5%, мерен у сталним ценама из 2013. године у супротности је са трендом раста извоза целог

нефинансијског сектора (раст од 14,3% у нефинансијском сектору) и довео је до значајног смањења

учешћа сектора МСПП у извозу нефинансијског сектора са 51,1% у 2012. на 43,2% у 2013. години.

Треба имати у виду да је на овако велику разлику најзначајније утицао пре свега висок раст извоза

великих предузећа, највише у аутомобилској индустрији.


14

Сектор МСПП у 2013. такође је забележио пад увоза, дефицита спољнотрговинског пословања

и учешћа увоза у увозу нефинансијског сектора. Међутим, учешће дефицита МСПП у дефициту

нефинансијског сектора значајно је порасло са 74% на чак 91,5% услед много бољих

спољнотрговинских резултата великих предузећа.

Индикатори развијености МСПП (сталне цене 2013.)

МСПП Велика Нефинансијски сектор Учешће МСПП %

2012. 2013. 2012. 2013. 2012. 2013. 2012. 2013.

Бр. предузећа 317.162 315.412 506 494 317.668 315.906 99,8 99,8

Бр. запослених 782.026 768.550 420.019 416.394 1.202.045 1.184.944 65,1 64,9

Промет (мил. дин.) 6.133.460 5.713.857 3.246.360 3.167.978 9.379.820 8.881.835 65,4 64,3

БДВ (мил. дин.) 1.053.301 964.007 834.643 817.649 1.887.944 1.781.655 55,8 54,1

Извоз (мил. дин.) 537.799 519.075 514.745 683.722 1.052.524 1.202.797 51,1 43,2

Увоз (мил. дин.) 1.049.300 938.186 694.491 722.626 1.743.790 1.660.812 60,2 56,5

Робни биланс (мил. дин.) -511.501 -419.111 -179.746 -38.904 -691.247 -458.015 74,0 91,5

Инвестиције (мил. дин.) 298.733 - 378.705 - 677.438 - 44,1 -


Процењује се да је у 2013. години сектор МСПП учествовао са око 34% у БДП Републике

Србије.

Посматрано по величини предузећа, није било значајнијих промена у односу на претходне

године. У структури сектора МСПП најбројнија су микро предузећа (303.927), док мала и средња

предузећа (11.485) доминирају по свим посматраним показатељима (53,6% запослености, 60,9%

промета, 60,8% БДВ, 75,2% извоза, 76,1% увоза МСПП).

Показатељи пословања сектора МСПП у 2013. према величини предузећа

Микро Мала Средња МСПП

вредност % вредност % вредност % вредност %

Број предузећа 303.927 96,4 9.353 3,0 2.132 0,7 315.412 100

Број запослених 356.384 46,4 189.172 24,6 222.994 29,0 768.550 100

Промет (мил. дин.) 2.232.361 39,1 1.745.887 30,6 1.735.609 30,4 5.713.857 100

БДВ (мил. дин.) 377.823 39,2 269.095 27,9 317.088 32,9 964.006 100

Запосленост по предузећу 1,2 - 20,2 - 104,6 - 2,4 -

Зарада по запосленом (хиљ.дин.) 754,1 - 813,0 - 938,5 - 822,1 -

Промет по предузећу (мил. дин.) 7,3 - 186,7 - 814,1 - 18,1 -

БДВ по предузећу (мил. дин.) 1,2 - 28,8 - 148,7 - 3,1 -

Извоз (мил. дин.) 128.861 24,8 143.028 27,6 247.187 47,6 519.076 100

Увоз (мил. дин.) 224.003 23,9 338.892 36,1 375.291 40,0 938.186 100

Робни биланс (мил. дин.) -95.142 22,7 -195.864 46,7 -128.104 30,6 -419.110 100

Коефицијент извоз/увоз - 57,5 - 42,2 - 65,9 - 55,3


2.2. Структура сектора МСПП према величини и облику организовања У 2013. години у Србији је пословало 315.906 привредних субјеката, што је за 1.762 (-0,6%)

мање у односу на 2012. годину. Раст броја остварен је једино код микро предузећа (за 2.586 или 3,3%),

док је у свим осталим привредним субјектима дошло до смањења броја - предузетника (за 3.980 или -

1,8%), средњих предузећа (за 10 или -0,5%), малих (за 346 или -3,6%) и великих предузећа (за 12 или

2,4%).

Сектор МСПП у 2013. години обухвата 315.412 привредна субјекта и учествује са 99,8% у

укупном броју предузећа у Србији.


15

Број и структура привредних субјеката у нефинансијском сектору у 2013.

Облик организовања MСПП Велика Укупно

Број Број Број Структура (%)

Предузећа 93.260 494 93.754 29,7

Предузетници 222.152 0 222.152 70,3

Укупно 315.412 494 315.906 100,0

Структура (%) 99,8 0,2 100,0

Извор: РЗС, обрада Министарство привреде

У структури сектора МСПП2 доминирају микро предузећа (303.923)3 са учешћем од 96,3%, док

су према облику организовања најбројнији предузетници (222.152 – 70,4% сектора МСПП) и ДОО

(72.451 – 23,0% сектора МСПП).

Број и структура привредних субјеката у сектору МСПП у 2013. години

Облик организовања Микро Мала Средња Укупно

Број Број Број Број Структура (%)

Предузећа 81.775 9.353 2.132 93.260 29,6

АД 1.127 420 380 1.927 0,6

ДОО 63.051 7.985 1.415 72.451 23,0

Остало4 17.597 948 337 18.882 6,0

Предузетници 222.152 0 0 222.152 70,4

Укупно 303.927 9.353 2.132 315.412 100,0

Структура (%) 96,4 3,0 0,7 100,0

Извор: РЗС, обрада Министарство привреде

Смањење броја МСПП у 2012. и 2013. години резултат је отежаних услова пословања у земљи,

изражене неликвидности праћене смањеним могућностима за финансирање и реализацију на домаћем

и ино тржишту. Неповољни ефекти су најизраженији у предузећима која имају недовољну економску

и конкурентску снагу на тржишту - предузетничке радње, као и у средњим предузећима чије је

пословање оптерећено значајним развојним проблемима.


2Анекс: Табела 6: МСПП сектор у периоду 2009-2013. године; 3 Предузетници су укључени у микро предузећа 4 Обухвата: ортачка друштва, командитна друштва, друштвена предузећа, јавна предузећа, задруге.

2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

Мала 7.742 8.030 9.027 9.874 10.415 9.873 9.614 9.656 9.699 9.353

Микро 64.473 64.254 64.069 71.065 75.540 76.243 77.989 78.890 79.189 81.775

Предузетници 210.431 201.959 192.919 212.575 214.819 226.241 228.680 228.540 226.132 222.152

Средња 2.493 2.452 2.500 2.572 2.675 2.470 2.257 2.218 2.142 2.132

МСПП 285.139 276.695 268.515 296.086 303.449 314.827 318.540 319.304 317.162 315.412

Велика 769 694 638 598 568 529 504 498 506 494

0

100

200

300

400

500

600

700

800

0

50.000

100.000

150.000

200.000

250.000

300.000

350.000Број привредних субјеката у периоду 2004-2013. годинe


16

2.3. Пословна демографија Статистички подаци о пословној демографији су структурни индикатори који се користе за

оцену напретка у развоју предузетништва, динамици стварања нових привредних субјеката, као и расту

малих и средњих предузећа.

Током периода кризе бележена су дивергентна кретања вредности основних индикатора

пословне демографије - све ниже стопе настанка предузећа/радњи (број новонасталих

предузећа/радњи као проценат укупног броја активних предузећа/радњи) и све више стопе гашења

предузећа/радњи (број брисаних предузећа/радњи као проценат укупног броја активних

предузећа/радњи), што је као резултат имало ниже укупне стопе настанка и више укупне стопе гашења

пословних субјеката. После убрзаног смањивања броја основаних и повећавања броја угашених

привредних субјеката у 2010. и 2011. години, током 2012. години се успорава процес смањивања

укупног броја предузећа и радњи. У 2013. години, растe број новооснованих предузећа (+2,0%), док

се број угашених предузећа преполовио (-46,0%). Истовремено, увећао се број основаних и број

угашених радњи (+3,9% и +16,4%, респективно).

Број новооснованих и угашених МСПП

Број предузећа Број радњи Нето ефект

основано угашено основано угашено предузећа радње

2008 11.248 3.068 43.375 34.572 3,7 1,3

2010 9.461 9.325 35.036 37.086 1,0 0,9

2011 8.470 13.581 32.236 35.288 0,6 0,9

2012 8.648 7.355 30.200 32.853 1,2 0,9

2013 8.825 3.972 31.364 38.230 2,2 0,8

Извор: Министарство привреде на основу података АПР и РЗС

Однос броја основаних и угашених предузећа (нето-ефект) износи 2,2:1 и повољнији је у односу

на 2012. годину (1,2:1). Нето-ефект оснивања нових радњи је неповољнији у односу на ниво из прошле

године и износи 0,8:1.

Стопе настанка и гашења предузећа и радњи5

у %

Предузећа Радње Укупно

стопа

настанка

стопа

гашења стопа настанка стопа гашења

стопа

настанка

стопа

гашења

2007 16,2 5,0 22,6 14,9 20,7 12,1

2009 11,3 4,1 17,4 16,1 15,7 12,7

2010 10,7 10,5 15,6 16,6 14,0 14,6

2011 9,3 15,0 14,1 15,4 12,7 15,3

2012 9,4 8,0 13,4 14,5 12,2 12,6

2013 7,9 2,3 14,5 17,1 12,3 12,0

Извор: Министарство привреде на основу података АПР и РЗС

У просеку, у 2013. је на сваких 1.000 становника пословало 44,1 МСПП, а новоосновано је 5,5.

Када се посматра активна популација од 15 до 64 године, на 1.000 становника пословало је 64,1 МСПП,

односно основано је 8,0 предузећа.

5 Стопе настанка предузећа/радњи - број новонасталих предузећа/радњи као проценат укупног броја активних

предузећа/радњи; стопе гашења предузећа/радњи - број брисаних предузећа/радњи као проценат укупног броја активних

предузећа/радњи.


17

Густина МСПП и новооснованих предузећа


Према густини МСПП Србија се налази на нивоу ЕУ, где послује 41,0 МСПП на 1.000

становника, а унутар ЕУ највећи коефицијент има Чешка (90,2), а најмањи Румунија (26,6).

Густина МСПП у Европи

Извор: Министарство привреде на основу података DG Enterprise&Industry и РЗС

Стопа опстанка привредних субјеката показује колико предузећа и радњи који су основани

у години n преживи у години n+2, након чега се може претпоставити да се привредни субјект

прилагодио тржишним условима и да је заузео своју тржишну позицију. На основу података о броју

новооснованих МСПП у 2007. и 2012. години може се закључити:

• скоро 63% нових МСПП преживи прве 2 године пословања и настави са радом у наредној

години;

• већу стопу опстанка имају предузећа (93,2%) него радње (54,8%);

• стопе опстанка радњи су знатно ниже у 2013. него у 2007. години, пре почетка кризе.

Стопе опстанка привредних субјеката

Предузећа Радње Укупно

основано преживело стопа

опстанка % основано преживело

стопа

опстанка % основано преживело

стопа

опстанка %

2007. 13.484 12.405 92,0 47.948 31.741 66,2 61,432 44,146 71,9

2010. 11.386 10.315 90,6 43.575 23.581 54,1 54,961 33,896 61,7

2011. 10.010 8.772 87,6 41.034 22.731 55,4 51,044 31.503 61,7

2012. 9.470 8.189 86,5 36.337 18.269 50,3 45.807 26.458 57,8

2013. 8.825 7.897 93,2 31.364 18.137 54,8 40.189 26.034 62,7


8,1 6,7 6,3 5,7 5,3 5,5

12,010,0 9,2 8,4 7,8 8,0

40,143,0 43,5 43,6 44,1 44,1

59,6

63,5 64,3 64,4 64,2 64,1

2007 2009 2010 2011 2012 2013 2007 2009 2010 2011 2012 2013

1000 становника 1000 активних становника

Новооснована МСПП Укупно МСПП

Извор: РСЈП на основу података РЗС


18

Секторска анализа

У 2013. години најчешће започињање пословне активности је у следећим секторима: Трговина

на велико и мало (11.441 или 28,5% ), Прерађивачка индустрија (5.663 или 14,1%) и Услуге смештаја

и исхране (5.037 или 12,5%). У ова три сектора бележи се и највећи број фирми брисаних из регистра

(29,9%, 17,6% и 12,5% респективно, од укупног броја предузећа и радњи брисаних у 2013. години).

Основни налази анализе индикатора по секторима су следећи: нето ефекти оснивања нових

фирми у већини сектора су приближно истом нивоу у односу на претходну годину - број основаних и

угашених се готово изједначио.

Стопа опстанка привредних субјеката у прве две године пословања је највећа у Снабдевању

електричном енергијом, гасом, паром и климатизација (96,1%), Вађењу руде и метала (96,1%) и

Информисању и комуникацијама (77,4%). Најмању стопу преживљавања имају предузећа и радње

основане у секторима Услуге смештаја и исхране (50,1%). Нове фирме у Сектору Грађевинарство

имају стопу преживљавања испод просека (60,2%).

Основни индикатори пословне демографије по секторима

2013. Нето ефект

Стопа

опстанка (%)

Оснивање Гашење 2012. 2013. 2013.

Пoљопривреда, шумар. и рибарство 650 548 0,9 1,2 67,2

Вађење руде и камена 36 37 0,8 1,0 97,3

Прерађивачка индустрија 5.663 7.442 0,8 0,8 64,3

Снабевање електр. енергијом, гасом, паром и климатизација 170 17 10,7 10,0 96,1

Снабдевање водом 181 124 1,4 1,5 71,8

Грађевинарство 2.719 3.882 0,9 0,7 60,2

Трговина на велико и мало 11.441 12.627 0,9 0,9 63,3

Саобраћај и складиштење 2.719 3.284 1,0 0,8 73,5

Услуге смештаја и исхране 5.037 5.274 1,1 1,0 50,1

Информ. и комуникације 1.731 685 1,8 2,5 77,4

Финансијске делатност и делатност осигурања 279 205 1,3 1,4 69,1

Пословање некретнинама 239 224 1,2 1,1 72,5

Стручне, научне и технолошке делатности 3.916 3.113 1,2 1,3 61,8

Административне и помоћне услужне делатности 1.687 1.188 1,3 1,4 58,5

Државна управа и одбрана; обавезно соц. осигурање 15 4 1,0 3,8 66,7

Образовање 309 191 1,5 1,6 64,7

Здравствена и социјална заштита 407 251 1,1 1,6 76,1

Уметност; забава и рекреација 545 424 1,0 1,3 56,8

Остале услужне делатности 2.444 2.682 0,9 0,9 62,5

Укупно 40.189 42.202 1,0 1,0 62,7


Регионална анализа

Велике разлике у нивоу развијености међу областима Србије испољавају се и кроз индикаторе

пословне демографије. Веће могућности за заснивање нових послова имају потенцијални предузетници

у развијенијим областима. Анализа указује да у том контексту предњаче Град Београд (12.227 или

30,4% свих новооснованих фирми у 2013. години) и Јужнобачка област (4.052 или 10,1%). У овим

областима су и веће могућности за преживљавање и развој започетих пословних активности, па је и

стопа преживљавања виша (68,5% и 63,6%, респективно).

Насупрот томе, у Пиротској области регистровано је тек 362 новоосноване фирме или 0,9%

њиховог укупног броја у Србији у 2012. години, а угашена су 393 привредна субјекта.

Нето ефекат је највећи у Граду Београду где је и највиша стопа преживљавања (више од 2/3

основаних привредних субјеката).


19

Основни индикатори пословне демографије по областима

Област

2013. Нето ефект Стопа

опстанка

(%) Оснивање Гашење 2012. 2013.

СР

БИ

ЈА

– С

ЕВ

ЕР

Београдски регион Београдска област 12.227 10.040 1,1 1,2 68,5

Регион Војводине

Западнобачка област 790 1.015 0,8 0,8 58,4

Јужнобанатска област 1.536 1.799 0,8 0,9 58,6

Јужнобачка област 4.052 4.123 1,0 1,0 63,6

Севернобан, област 625 676 0,8 0,9 57,9

Севернобачка област 983 968 0,9 1,0 58,5

Средњебан, област 841 907 0,9 0,9 58,8

Сремска област 1.442 1.747 0,9 0,8 60,9

Укупно СРБИЈА – СЕВЕР 22.496 21.275 1,0 1,1 64,9

СР

БИ

ЈА

– Ј

УГ


Западне Србије

Златиборска област 1.385 1.792 0,9 0,8 59,5

Колубарска област 901 988 1,0 0,9 64,4

Мачванска област 1.366 1.555 0,9 0,9 59,1

Моравичка област 1.136 1.403 0,9 0,8 63,9

Поморавска област 1.014 1.272 0,9 0,8 65,1

Расинска област 1.129 1.420 0,8 0,8 56,7

Рашка област 1.696 1.743 0,9 1,0 59,1

Шумадијска област 1.487 1.988 0,8 0,7 58,7


Источне Србије

Борска област 486 626 0,9 0,8 57,7

Браничевска област 659 867 1,0 0,8 66,2

Зајечарска област 454 711 0,9 0,6 60,7

Јабланичка област 961 1.213 0,8 0,8 52,1

Нишавска област 2.184 2.279 0,9 1,0 61,6

Пиротска област 362 393 1,0 0,9 60,6

Подунавска област 990 1.059 0,9 0,9 58,3

Пчињска област 805 948 1,0 0,8 58,7

Топличка област 449 493 0,9 0,9 50,7

Регион Косово и

Метохија

Косовска област 21 27 1,1 0,8 80,7

Пећка област 1 5 0,6 0,2 0,0

Призренска област 3 6 0,3 0,5 91,7

Косовско-митровачка област 187 128 0,8 1,5 76,7

Косовско-поморавска област 17 11 0,9 1,5 82,4

Укупно СРБИЈА – ЈУГ 17.693 20.927 0,9 0,8 60,0

УКУПНО 40.189 42.202 1,0 1,0 62,7


2.4. Запосленост Нефинансијски сектор Србије је у 2013. години запошљавао 1.184.944 радника, од чега је 64,9%

(768.550 радника) ангажовано у МСПП.

Број и структура запослених у нефинансијском сектору у 2013. години

Облик организовања MСПП Велика Укупно

Број Број Број Структура (%)

Предузећа 565.253 416.394 981.647 82,8

Предузетници 203.297 - 203.297 17,2

Укупно 768.550 416.394 1.184.944 100,0

Структура (%) 64,9 35,1 100,0



20

У оквиру МСПП највеће учешће у запослености имају микро предузећа (46,4% - 356.384

радника), мала предузећа учествују са 24,6% (189.172 радника), а средња предузећа са 29,0% (222.994

радника).

Према облику организовања 82,0% запослених у МСПП чине запослени у ДОО (426.853

запослена – 55,5%) и предузетничким радњама (203.297 запослених – 26,5%).

Број и структура запослености у МСПП сектору у 2012. години


Број Број Број Број Структура (%)

Предузећа 153.087 189.172 222.994 565.253 73,5

АД 1.993 10.489 44.678 57.160 7,4

ДОО 127.060 159.171 140.622 426.853 55,5

Остало 24.034 19.512 37.694 81.240 10,6

Предузетници 203.297 - - 203.297 26,5

Укупно 356.384 189.172 222.994 768.550 100,0

Структура (%) 46,4 24,6 29,0 100,0


У периоду од 2004. до 2008. године МСПП бележио је стални раст запослености, при чему је

годишњи раст запослености у 2006, 2007. и 2008. години био већи од пада запослености у великим

предузећима. Међутим, од почетка кризе запосленост у сектору МСПП се константно смањује. Највећи

годишњи пад запослености забележен је 2009. године (-7,2%). Пад се наставља и у наредне три године,

али знатно успоренијим темпом. За разлику од сектора МСПП, велика предузећа су повећала

запосленост у 2011. и 2012. години, али недовољно да би се смањио укупан раст незапослености у

привреди. У 2012. годишњи раст запослености код предузетничких радњи, малих и великих предузећа

није био довољно снажан да неутралише пад запослености у микро и средњим предузећима што је

резултирало смањењу укупне запослености у нефинансијском делу привреде.

У 2013. години, долази до општег опадања броја запослених у свим предузећима

нефинансијског сектора. Запосленост нефинансијског сектора је смањена за 17.101 радника (-1,4%) у

односу на претходну годину. Број запослених у МСПП сектору смањен је за 13.476 (за 1,7%). Највеће

стопе смањења броја радника биле су у малим предузећима и предузетничким радњама (-3,7% и -2,1%,

респективно), док се процес смањивања броја радних места нешто спорије одвијао у средњим и микро

предузећима (-0,5% и -0,4%, респективно). Отежани услови привређивања и незавршено

реструктурирање условили су опадање броја запослених у великим предузећима за 3.625 (-0,9%).

Кретање запослености у периоду 2004-2012. године


2.5. Секторска заступљеност Сектор МСПП у 2013. години има опредељујући утицај на кретање основних индикатора

пословања у већини сектора привреде (Прерађивачкој индустрији, Грађевинарству, Трговини на

753811

871907 940

873815

787 782 769

622563

509477 459 436 413 418 420 416

0

100

200

300

400

500

600

700

800

900

1000

2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

- запосленост, у хиљадама -

МСПП Велика

7,7 7,4 4,1 3,7

-7,2 -6,6

-3,4

-0,6-1,7

-9,5 -9,6 -6,3

-3,9

-5,0 -5,2

1,30,4

-0,9

-12,0

-10,0

-8,0

-6,0

-4,0

-2,0

0,0

2,0

4,0

6,0

8,0

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

- годишње стопе раста/пада, у % -



21

велико и мало, Услугама6 и Осталим делатностима7), осим у секторима: Рударство, Комуналне

делатности8 и Саобраћај и складиштење у којима доминирају велика предузећа.


Секторски распоред МСПП9 - Трговина на велико и мало и поправка моторних возила (94.605

привредних субјеката односно 30,0% укупног броја МСПП) и Прерађивачка индустрија (50.043

привредних субјеката односно 15,9% укупног броја МСПП) чине 45,9% привредних субјеката,

ангажују 56,3% запослених (28,0% и 28,3% респективно), остварују 67,7% промета (45,1% и 22,6%) и

51,4% БДВ (26,6% и 24,8%) целокупног сектора МСПП10.


У структури сектора МСПП која послују у Прерађивачкој индустрији доминирају привредни

субјекти који послују у ниско технолошким областима, који учествују са више од 50% у већини

основних показатеља пословања предузећа (са изузетнком увоза). МСПП која послују у високо

6 Сектори (I, J, L, M, N): Услуге смештаја и исхране , Информисање и комуникације, Пословање с некретнинама, Стручне,

научне, иновационе и техничке делатности и Административне и помоћне услужне делатности 7 Сектори (A, K, O, P, Q, R, S, T): Пољопривреда, шумарство и рибарство, Финансијске делатности и делатност осигурања,

Државна управа и обавезно социјално осигурање, Образовање, здравствена и социјална заштита, Уметност, забава и

рекреација, Остале услужне делатности и Делатност домаћинства као послодавца 8 Сектори (D, E): Снабдевање електричном енергијом, гасом и паром и Снабдевање водом и управљање отпадним водама 9 Анекс Табела 8: Секторски распоред броја предузећа у 2013. години 10 Анекс Табела 9: Секторски распоред индикатора пословања сектора МСПП у 2013. години; Табела 10: Секторски распоред

броја запослених у 2013. години; Табела 11: Секторски распоред промета у 2013. години (у мил. динара); Табела 12: Секторски

распоред БДВ у 2013. години (у мил. динара)

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

Број Запосленост Промет БДВ Извоз Увоз

Структура секторског распореда МСПП у 2013. години

Остали сектори Услуге Саобраћај и складиштење

Трговина Грађевинарство Комуналне делатности

Прерађивачка индустрија


22

технолошким областима (високо технолошке и средње високо технолошке области) представљају

свега 9,6% укупног броја МСПП, запошљавају 16,6% радника, стварају 21,3% промета, 21,1% БДВ и

генеришу 22,0% извоза и 36,6% увоза сектора МСПП. Доминантно учешће нискотехнолошких области

у структури прерађивачке индустрије указује на неповољну технолошку структуру малих и средњих

предузећа коју карактерише производња производа ниске додате вредности, мале диференцираности

и слабе конкурентске позиције на тржишту. Нискотехнолошки производи имају нижу ценовну и

профитну маргину и доминирају у слабије економски развијеним привредама.

Индикатори МСПП сектора у оквиру прерађивачке индустрије у 2012. години

према технолошкој структури (у %)

Гране Број

предузећа

Брoj

запослених Промет БДВ Извоз Увоз

МСПП прерађивачке индустрије 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0

Ниско технолошки области 62,6 58,3 53,7 52,0 50,8 34,9

Производња прехрамбених производа 19,3 25,4 29,9 23,5 22,7 8,5

Производња пића 1,6 1,7 2,5 2,7 1,1 1,3

Производња дуванских производа 0,0 0,2 0,4 0,2 0,3 0,8

Производња текстила 3,3 2,6 1,7 2,2 3,1 3,3

Производња одевних предмета 9,5 8,1 3,1 4,8 5,5 4,2

Производња коже и предмета од коже 1,6 2,7 1,1 1,6 3,2 1,9

Прерада дрвета и производи од дрвета 8,4 5,2 3,7 4,2 4,4 2,1

Производња папира и производа од папира 2,9 2,4 4,0 3,7 5,1 7,3

Штампање и умнож. аудио и видео записа 5,8 3,4 2,7 3,9 1,2 1,9

Производња намештаја 4,0 4,0 2,8 2,9 3,0 2,5

Остале прерађивачке делатности 6,1 2,5 1,6 2,3 1,3 1,1

Средње ниско технолошки области 27,8 25,1 25,0 26,8 27,2 28,6

Производња кокса и деривата нафте 0,1 0,4 1,7 0,7 0,9 3,9

Производња производа од гуме и пластике 5,6 6,1 5,5 6,3 6,5 8,9

Производња произ. од неметал. минерала 5,1 4,5 4,2 4,4 2,7 3,3

Производња основних метала 0,9 1,8 1,8 1,1 2,9 1,2

Произв. металних произ., осим машина 14,5 11,6 11,2 13,2 13,9 10,9

Поправка и монтажа машина и опреме 1,5 0,7 0,6 1,1 0,3 0,4

Средње високо технолошки области 6,7 13,1 15,4 16,0 19,2 24,9

Производња хемикалија и хем. производа 2,0 3,2 5,3 4,6 3,7 6,0

Производња електричне опреме 1,4 2,6 2,1 2,7 2,8 2,3

Произв. непоменутих машина и опреме 2,2 4,3 4,0 5,5 7,8 6,1

Производња моторних возила и приколица 0,7 2,2 3,4 2,5 3,4 8,9

Произв. осталих саобраћајних средстава 0,4 0,8 0,5 0,7 1,5 1,6

Високо технолошки области 2,9 3,5 5,9 5,1 2,8 11,7

Произв. основ. фарм. произв. и препарата 0,1 0,4 0,5 0,7 0,3 0,7

Произв. рачунара, елект. и оптич. произв. 2,7 3,1 5,4 4,4 2,5 11,0

Напомена: Подела области извршена према међународној класификацији


Спољнотрговинској активности сектора МСПП изразито је концентрисана у области

Прерађивачке индустрије (33,5% увоза и 55,7% извоза сектора МСПП) и Трговине на велико и мало и

поправка моторних возила (57,3%, и 32,8% респективно)11.

У 2013. години, 11.092 МСПП из сектора Прерађивачке индустрије и Трговине на велико и мало

(6.340 и 4.752, респекивно) остварила су извоз у вредности од 459,3 млрд. динара (289,2 и 170,0 млрд.

динара респективно) што чини 38,2% извоза нефинансијског сектора, односно 88,5% извоза сектора

МСПП. Слична је ситуација и на страни увоза, с тим што доминирају МСПП из сектора Трговине на

велико и мало (9.534 предузећа) која су са МСПП из Прерађивачке индустрије (6.077 предузећа)

остварила увоз у вредности од 851,4 млрд. динара (537,4 и 314,0 млрд. динара, респективно), што чини

51,3% увоза нефинансијског дела привреде, односно 90,8% увоза сектора МСПП.

У извозу сектора МСПП доминирају средња предузећа (47,6% извоза сектора МСПП).

Посматрано према секторима делатности, средња предузећа доминирају у извозу у секторима:

Рударство, Прерађивачка индустрија и Комуналне делатности. Микро предузећа доминирају у

11 Анекс Табела 13: Спољнотрговински промет – секторски распоред у 2013. години


23

извозу у секторима: Трговина на велико и мало и Саобраћај и складиштење, а мала предузећа у

секторима: Грађевинарство, Услуге и Остале делатности

Средња предузећа доминантна су и у увозу сектора МСПП (40,0% извоза сектора МСПП).

Посматрано према секторима делатности, средња предузећа доминирају у увозу у секторима:

Прерађивачка индустрија и Саобраћај и складиштење. Мала предузећа доминирају у увозу у

секторима: Пољопривреда, шумарство и рибарство, Комуналне делатности, Грађевинарство и

Трговина на велико и мало, а микро предузећа у Рударству и Снабдевању електричном енергијом и

гасом.

У 2013. години сектор МСПП остварио је дефицит у спољнотрговинској размени од 419,1 млрд.

динара12. Посматрано према секторима делатности, МСПП су остварила суфицит само у секторима:

Рударство, Пољопривреда, шумарство и рибарство, Комуналне делатности и Снабдевање

електричном енергијом и гасом. Највећи дефицит остварен је у сектору Трговина на велико и мало и

поправка моторних возила (367,3 млрд. динара или 87,4% дефицита сектора МСПП) и Прерађивачка

индустрија (24,8 млрд. динара).

Недовољан број и остварене ниске перформансе пословања предузећа у разменљивим

делатностима, још један су показатељ ниског нивоа развијености МСПП. У поређењу са претходном

годином није било значајнијих промена – доминантно је учешће МСПП неразменљивог сектора у

формирању основних индикатора нефинансијског сектора. Концентрација МСПП у секторима са

релативно нижим улагањима и бржим обртом капитала указује на њихове ниске финансијско-

економске перформансе развоја. Промена секторске структуре МСПП у корист разменљивих сектора,

чији производи учествују у спољнотрговинској размени, основни су предуслов повећања нивоа

развијености и конкурентности овог сегмента привреде.

Индикатори пословања МСПП према делатности, у 2013.

Број предузећа Запосленост Промет БДВ

број % привреде број % привреде мил. дин. % привреде мил. дин %

привреде

Разменљиви сектори 58.174 18,4 271.151 22,9 1.804.178 20,3 306.643 17,2

Прерађивачка инд. 50.044 15,8 217.296 18,3 1.290.529 14,5 238.99 13,4

Остали разменљиви 8.131 2,6 53.855 4,5 513.649 5,8 67.653 3,8

Неразмењиви сектори 257.238 81,4 497.399 41,0 3.909.678 44,0 657 36,9

Грађевинарство 23.240 7,4 57.400 4,9 348.289 3,9 78.109 4,4

Трговина 94.605 29,9 214.897 18,1 2.577.132 29,0 256.441 14,4

Стручне. научне.

иновац. и техн. делат. 36.926 11,7 55.345 4,7 262.241 3,0 90.383 5,1

Остали неразменљиви 102.466 32,4 169.757 14,3 722.016 8,1 232.43 13,0

Укупно МСПП 315.412 99,8 768.550 64,9 5.713.857 64,3 964.007 54,1


2.6. Регионална заступљеност У 2013. години сектор МСПП доминира у свим регионима и већини регионалних области

Србије. Посматрано према броју предузећа, сектор МСПП учествује у скоро свим областима са 99,9%,

а најниже учешће је у Севернобанатској области (99,7%)13. Сектор МСПП доминира и у погледу

запослености у свим регионима и областима Србије. Најмање учешће запослених сектор МСПП има у

укупној запослености Београдске области (55,1%), а највеће у запослености Зајечарске области

(85,9%). Сектор МСПП14 има доминантан утицај и на формирање промета и БДВ у већини регионалних

области, осим у Пиротској и Шумадијској области, а БДВ у Јужнобачкој, Борској и Браничевској

области - МСПП имају мање учешће од великих предузећа.

12 Анекст Табела 14: Спољнотрговински промет – секторски распоред у 2013. години, по величини предузећа 13Анекс Табела 17: Регионални распоред броја предузећа у 2013.; Табела 18: Регионални распоред броја запослених у 2013. 14Анекс Табела 15: Регионални распоред индикатора пословања сектора МСПП у 2013. години; Табела 20: Регионални

распоред БДВ у 2013. години; Табела 19: Регионални распоред промета у 2013. години;


24


МСПП имају највећи утицај на развој Региона Шумадије и Западне Србије (чине 99,9%

предузећа, запошљавају 72,4% радника, остварују 69,0% промета и стварају 63,5% БДВ региона), а

најмањи у Београдском региону (чине 99,8% предузећа, запошљавају 55,1% радника, остварују 63,3%

промета и стварају 50,0% БДВ региона).

МСПП из Београдског региона/области (са учешћем од 31,7% у укупном броју МСПП, 32,5%

у запослености, 43,8% у промету и 43,4% у БДВ сектора МСПП) доминирају у односу на остале

регионе (Војводину, Шумадију и Западну Србију и Јужну и Источну Србију). Велику територијалну

неуједначеност нивоа развијености сектора МСПП најбоље илуструју МСПП Пиротске и Топличке

области која заједно чине свега 1,6% укупног броја МСПП, запошљавају 1,9% радника, остварују 0,9%

промета и стварају 1,2% БДВ сектора МСПП.

Регионални распоред МСПП у 2013. години према регионалним областима

(МСПП привреде=100)

Број

предузећа

Брoj

запослених Промет БДВ Извоз Увоз

СР

БИ

ЈА

– С

ЕВ

ЕР

Београдски

регион Београдска област 31,7 32,5 43,8 43,4 34,4 55,6

Регион

Војводине

Западнобачка област 2,1 2,1 1,9 1,8 1,9 0,6

Јужнобанатска област 4,1 3,1 3,2 3,0 3,0 1,5

Јужнобачка област 10,5 10,3 12,0 11,0 11,9 12,0

Севернобантска област 1,4 1,9 1,5 1,8 3,0 0,9

Севернобачка област 2,5 3,2 3,1 2,9 4,1 3,4

Средњобантска област 1,9 2,1 1,9 1,9 2,1 1,1

Сремска област 4,1 4,4 4,3 4,7 6,8 5,1

СР

БИ

ЈА

– Ј

УГ

Регион

Шумадије и

Западне

Србије

Златиборска област 3,8 3,8 2,3 2,8 3,2 1,3

Колубарска област 2,5 2,0 1,7 1,7 2,0 1,0

Мачванска област 3,4 3,5 3,3 2,9 5,2 2,0

Моравичка област 3,3 3,3 2,7 3,0 3,7 2,8

Поморавска област 2,6 2,5 1,8 1,8 1,4 0,7

Расинска област 2,9 2,5 1,7 1,8 1,4 0,9

Рашка област 3,7 3,4 2,2 2,2 1,7 1,6

Шумадијска област 3,4 3,5 2,7 3,0 2,6 3,5

Регион Јужне

и Источне

Србије

Борска област 1,2 1,3 1,7 0,8 3,4 1,1

Браничевска област 2,0 1,6 1,1 1,1 0,5 0,3

Зајечарска област 1,0 1,2 0,6 0,8 0,7 0,3

Јабланичка област 2,1 2,0 1,2 1,3 1,3 0,3

Нишавска област 4,2 4,4 2,5 2,9 2,5 1,8

Пиротска област 0,8 1,1 0,4 0,7 0,4 0,3

Подунавска област 2,1 1,6 1,2 1,4 0,9 0,6

Пчињска област 1,9 1,8 1,1 1,1 1,3 1,0

Топличка област 0,8 0,8 0,5 0,5 0,4 0,2


-20

0

20

40

60

80

100Број предузећа

Брoj запослених

Промет

БДВ

ИзвозУвоз

Трговински салдо

Бруто зараде

Профит

Регионални распоред МСПП у 2013. години

Београдски регион



Западне Србије

Регион Јужне и Источне

Србије

привреда = 100


25

Иако МСПП доминирају у свим регионима и већини области Србије уочљива је њихова

концентрација у економски развијенијим регионима и областима. МСПП најразвијенијег Београдског

региона чине 1/3 укупног броја и ангажују 1/5 укупне запослености нефинансијског сектора.

Индикатори пословања МСПП по регионима у 2013.

Регион Број предузећа Запосленост Промет БДВ Извоз Увоз

број %

прив. број

%

прив.

млрд

дин.

%

прив.

млрд

дин.

%

прив.

млрд

дин.

%

прив.

млрд

дин.

%

прив.

Београдски 99.888 31,6 250.092 21,1 2.500 28,1 418 23,5 178 14,8 522 31,4

Војводина 83.466 26,4 208.561 17,6 1.586 17,9 261 14,7 171 14,2 231 13,9

Шумадија и

Западна Србија 80.885 25,6 187.744 15,8 1.050 11,8 184 10,3 111 9,2 130 7,8

Јужна и Источна

Србија 51.173 16,2 122.153 10,3 578 6,5 100 5,6 59 4,9 56 3,4

Укупно МСПП 315.412 99,8 768.550 64,9 5.714 64,3 964 54,1 519 43,2 938 56,5


Привреду Србије карактерише велика диспропорција у нивоу економске развијености између

региона и области што дугорочно посматрано представља велико развојно ограничење. Посматрано

према БДВ по запосленом, МСПП сектор у Београдском региону је за 2,0 пута продуктивнији у односу

на Регион Јужне и Источне Србије, за 1,7 пута у односу на Регион Шумадије и Западне Србије и за 1,3

пута у односу на Регион Војводине. Велика неравномерност у постигнутом степену развоја постоји и

на нивоу области. Однос БДВ по запосленом МСПП најразвијеније (Београдске) области и најмање

развијене (Пчињске) области износи 2,3:1.


Изнад просечну продуктивност у 2013. години (просек је БДВ по запосленом сектора МСПП)

остварила су МСПП која послују на територији Београдске, Јужнобачке и Сремске области.


26


На недовољан степен интернационализације и ниског нивоа конкурентности указују подаци о

спољнотрговинској размени. Док извоз МСПП чини свега 43,2%, а увоз 56,5%, овај сектор има

опредељујући утицај на висину исказаног дефицита - 91,5% дефицита нефинансијског сектора.

Посматрано према регионима, највеће учешће у извозу и увозу сектор МСПП има у Београдском

региону (68,6% извоза и 74,3% увоза). У Региону Војводине (43,1% извоза и 46,1% увоза), Региону

Шумадија и Западна Србија (28,4% извоза и 40,1% увоза) и Региону Јужна и Источна Србија (37,7%

извоза и 41,4% увоза) сектор МСПП има мањи утицај на спољнотрговинску активност у односу на

велика предузећа.

Нефинансијски сектор Србије бележи дефицит у спољнотрговинској активности од 458,0 млрд.

динара, а суфицит је остварен у Региону Шумадија и Западна Србија (65,1 млрд. динара) и Региону

Јужна и Источна Србија (22,3 млрд. динара) захваљујући суфициту оствареном од стране великих

предузећа (84,4 млрд. динара и 18,9 млрд. динара, респективно). Сектор МСПП остварује негативан

биланс размене у свим регионима и укупно износи 419,1 млрд. динара (91,5% дефицита

нефинансијског сектора. У структури укупног спољнотрговинског дефицита сектора МСПП највеће

учешће имају МСПП из Београдског региона (81,9%), док су МСПП из Региона Јужна и Источна

Србија остварила суфицит од 3,3 млрд. динара, због оствареног суфицита микро и средњих предузећа.


0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

0

200

400

600

800

1.000

1.200

1.400

1.600

1.800

СР

БИ

ЈА –

СЕ

ВЕ

Р

Бео

град

ски

рег

ион

Бео

град

ска

об

лас

т

Рег

ион

Војв

од

ин

е

Зап

адн

об

ачка

об

лас

т

Јуж

ноб

анат

ска

об

лас

т

Јуж

ноб

ачка

об

лас

т

Сев

ерн

об

анат

ска

об

лас

т

Сев

ерн

об

ачка

об

лас

т

Ср

едњ

об

анат

ска

об

лас

т

Ср

емск

а об

лас

т

СР

БИ

ЈА –

ЈУГ

Рег

. Ш

ум

ади

је и

Зап

адн

е С

рб

ије

Злат

иб

ор

ска

об

лас

т

Колуб

арск

а об

лас

т

Мач

ван

ска

об

лас

т

Мор

ави

чка

об

лас

т

Пом

ор

авск

а об

лас

т

Рас

ин

ска

об

лас

т

Раш

ка

об

лас

т

Шум

ади

јска

об

лас

т

Рег

. Ју

жн

е и

Ист

оч

не

Ср

би

је

Бор

ска

об

лас

т

Бр

ани

чев

ска

об

лас

т

Зај

ечар

ска

об

лас

т

Јаб

лан

ич

ка

об

лас

т

Ни

шав

ска

об

лас

т

Пи

ротс

ка

об

лас

т

Под

ун

авск

а об

лас

т

Пч

ињ

ска

об

лас

т

Топ

ли

чка

об

лас

т

Индикатори развијености сектора МСПП према регионалном распореду у 2013. години

БДВ по запосленом Учешће запослености области у запослености нефинансијског сектора

БДВ по запосленом НФ

у 000 динара %

БДВ по запосленом сектора МСПП

178,3

521,7

81,7180,1

170,9

230,6

225,4

269,2

110,5

129,8

278,3

193,959,4

56,0

98,379,4

0

200

400

600

800

1.000

Изв

оз

Уво

з

Изв

оз

Уво

з


Учешће региона у вредности извоза и увоза

Београдски регион Регион Војводине

Регион Шумадије и Западне Србије Регион Јужне и Источне Србије

у млрд.

динара

519,1

938,2

683,7722,6


27

Сектор МСПП у већини области има доминантан утицај на висину оствареног извоза (у 12 од

25 области) и увоза (у 15 од 25 области). Пресудан утицај на спољнотрговинску активност сектор

МСПП има у Рашкој (85,9% и 97,5%), Мачванској (84,5% и 84,8%) и Севернобачкој области (80,0% и

85,3%), а најмањи у Пиротској (7,5% и 13,4%), Шумадијској (6,2% и 18,3%) и Топличкој области

(13,0% и 21,5%), где доминирају велика предузећа.

Највећи део спољнотрговинске активности сектора МСПП концентрисан је у Београдској

(5.181 извозник остварио је 178,3 млрд. динара извоза – 34,4% извоза МСПП и 14,8% нефинансијског

сектора, односно 9.030 увозника остварило је 521,7 млрд. динара увоза – 55,6% извоза МСПП и 31,4%

нефинансијског сектора)15 и Јужнобачкој области (1.534 извозника остварило је 61,9 млрд. динара

извоза – 11,9% извоза МСПП и 8,3% нефинансијског сектора, односно 2.409 увозника остварило је

112,3 млрд. динара увоза – 12,0% увоза МСПП и 6,8% увоза нефинансијског сектора).

Од 25 области у Србији дефицит у спољнотрговинској размени забележила су МСПП из 13

области. Више од 4/5 дефицита сектора МСПП остварено је у Београдској области (343,4 млрд.

динара16.

Суфицит су остварила МСПП из 12 области. Међутим, 55,6% суфицита остварила су МСПП

која послују на територији Мачванске (8,3 млрд. динара), Борске (7,0 млрд. динара) и Севернобанатске

области (6,9 млрд. динара).

Највећи извозници и увозници, у оквиру сектора МСПП су средња предузећа, исказани

дефицит резултат је дефицита средњих предузећа у Београдској области.

2.7. Ефикасност пословања МСПП Анализа пословања сектора МСПП у 2013. години у поређењу са ранијим годинама указује на

пад обима активности, БДВ и профита. Негативне тенденције онемогућиле су достизање нивоа

вредности ових показатеља исказаних у периоду пре кризе - у поређењу са 2007. годином пад промета

сектора МСПП износи 16,3%, бруто додате вредности 19,5%, а профита 28,1%.

У поређењу са 2012. годином, показатељи ефикасности сектора МСПП су вишеструко

неповољнији од просека привреде и великих предузећа:

Промет је смањен 6,8% (у привреди -5,6; код великих -2,4%),

БДВ је смањена 8,5% (у привреди -5,6%; код великих -2,0%),

Профит је смањен 15,4% (у привреди -7,6%; код великих +0,9%).

Доминантна позиција МСПП у стварању промета и БДВ привреде није угрожена и поред

негативних стопа раста ова два показатеља, међутим, висока стопа пада профита сектора МСПП,

одразила се на губитак водеће позиције овог сегмента привреде у стварању профита (учешће сектора

МСПП смањено са 52,0% у 2012. на 47,6% у 2013. години).


15 Анекс Табела 25: Спољнотрговинска активност – регионални распоред МСПП у 2013. години 16 Анекс Табела 27: Спољнотрговинска активност – регионални распоред у 2013. години, по величини предузећа

70

75

80

85

90

95

100

105

110

115

2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

Ефикасност пословања српских предузећа

(базни индекс 2007=100)

Промет

МСПП

Промет

велика

БДВ МСПП

БДВ велика

Профит

МСПП

Профит

велика


28

2.7.1. Укупан промет

Промет17 МСПП у 2013. години достигао је вредност од 5.713,9 млрд. динара или 18,1 мил.

динара по предузећу и 7,4 мил. динара по запосленом. Промет малих и средњих предузећа реално је

мања 6,8% у поређењу са 2012. годином, међутим, МСПП су задржала доминантну позицију у

стварању промета нефинансијског сектора и у 2013. години - остварено је 64,3% вредности промета

Србије (65,4% у 2012.).

Укупан промет нефинансијског сектора у 2013. години

према величини и облику организовања привредних субјеката

Облик организовања МСПП Велика Укупно

у млрд. динара у млрд. динара у млрд. динара структура (%)

Предузећа 4.809,5 3.168,0 7.977,5 89,8

Предузетници 904,4 904,4 10,2

Укупно 5.713,9 3.168,0 8.881,8 100

Структура (%) 64,3 35,7 100


Посматрано по величини и облику организовања привредних субјеката, структура промета

МСПП се није битније изменила. Као и ранијих година, опредељујући утицај на висину промета

МСПП18 у 2013. години имају микро предузећа (39,1%; 39,3% у 2012.), а према облику организовања

ДОО (68,0%; 72,0% у 2012.). Мала ДОО стварају 25,5% промета МСПП, односно 6,4% промета

нефинансијског сектора.

Укупан промет МСПП сектора у 2013. години



млрд.динара млрд. динара млрд. динара млрд. динара структура (%)

Предузећа 1.328,0 1.745,9 1.735,6 4.809,5 84,2

АД 33,4 108,6 296,5 438,5 7,7

ДОО 1.091,8 1.455,8 1.337,1 3.884,7 68,0

Остало 202,8 181,4 102,0 486,3 8,5

Предузетници 904,4 904,4 15,8

Укупно млрд, динара 2.232,4 1.745,9 1.735,6 5.713,9 100,0

Структура (%) 39,1 30,5 30,4 100


Пословна активност мерена прометом по запосленом у сектору МСПП реално је мања 5,2% (-

3,9% у привреди). Посматрано по величини, сва предузећа бележе пад овог индикатора у односу на

2012. годину. Најнеповољнија стопа је код микро предузећа (-6,2%), код којих је забележен пад

промета по пет пута већој стопи од пада запослености (-7,5% према -1,4%).

Показатељи пословне активности привредних субјеката по величини 2013.

Промет по предузећу Промет по запосленом

мил. дин. стопа раста

2012-2013 (%) мил. дин.

стопа раста

2012-2013 (%)

Микро 7,3 -7,0 6,3 -6,2

Мала 186,7 -5,1 9,2 -5,0

Средња 814,1 -3,8 7,8 -3,7

МСПП 18,1 -6,3 7,4 -5,2

Велика 6.412,9 -0,04 7,6 -1,6

Укупно 28,1 -4,8 7,5 -3,9


17 Промет (turnover) према стандардима Eurostata, обухвата фактурисану вредност реализованих роба и услуга трећим лицима

(изузев пореза на додату вредност, као и пореза и такси који нису у директној вези са производним процесом) посматрано у

одређеном временском периоду. Промет се може посматрати као показатељ активности и тржишног раста, а обзиром да

показује будуће приливе новца на основу пружених услуга и продатих роба, индикатор је будућих инвестиција. 18 Анекс: Табела 29. Промет сектора МСПП у периоду 2012-2013.


29

2.7.2. Бруто додата вредност

Бруто додата вредност (БДВ)19 указује на кретање укупних пословних активности и нивоа

развијености тржишне привреде. У нефинансијском сектору привреде Србије је у 2013. години

остварено 1.781 млрд. динара бруто додате вредности, у просеку 5,6 мил. динара по предузећу. У

сектору МСПП остварено је 964 млрд. динара или 54,1%, што је 1,7 структурних поена мање у

поређењу са 2012. годином.

БДВ нефинансијског сектора у 2013. години


Облик организовања МСПП Велика Укупно

у млрд. динара у млрд. динара у млрд. динара структура (%)

Предузећа 744,4 817,6 1.562,1 87,7

Предузетници 219,6 - 219,6 12,3

Укупно 964,0 817,6 1.781,7 100

Структура (%) 54,1 45,9 100


У структури БДВ МСПП, посматрано по величини20 и облику организовања, није било

битнијих измена. Највећу вредност, као и претходних година, остварила су микро предузећа (39,2%),

а према према облику организовања ДОО (62,5%).

БДВ нефинансијског сектора у 2013. години



млрд. дин. млрд. дин. млрд. дин. млрд. дин. структура (%)

Предузећа 158,3 269,1 317,1 744,4 77,2

АД 4,7 11,7 57,3 73,7 7,6

ДОО 135,5 241,8 224,9 602,1 62,5

Остало 18,1 15,6 34,9 68,7 7,1

Предузетници 219,6 - - 219,6 22,8

Укупно 377,8 269,1 317,1 964,0 100,0

Структура (%) 39,2 27,9 32,9 100,0


У поређењу са 2012. годином, пад БДВ нефинансијског сектора од 5,6% опредељен је падом

БДВ сектора МСПП (-8,5%). Код свих категорија предузећа забележена је негативна стопа, а

неповољна кретања су најизраженија код малих предузећа (-10,9%).

И поред динамичнијег пада БДВ у односу на просек привреде и велика предузећа, МСПП су

задржала доминантно учешће у формирању БДВ нефинансијског сектора. Међутим, продуктивност и

ефикасност пословања у Србији и даље значајно детерминишу велики привредни ситеми – у 2013.

години у 494 великих предузећа (0,2% укупног броја привредних субјеката) ангажовано је 35,1%

запослених и остварено 45,9% БДВ нефинансијског сектора. Допринос МСПП укупно оствареној

производњи нижи је од доприноса запослености (54,1% према 64,9%, респективно), што се одражава

на нижи ниво продуктивности МСПП у односу на велика предузећа за 36,1% (у односу на просек

нефинансијског сектора за 16,6%).

19 Бруто додата вредност (gross value added) је разлика између вредности финалних производа у базним ценама (вредност

произведених роба и услуга које су настале као резултат процеса производње) и међуфазне потрошње у куповним ценама

(вредност свих роба и услуга која је у одређеном обрачунском периоду утрошена у процесу производње). РЗС је, након

усаглашавања са Eurostat методологијом и стандардима и праксом земаља чланица Европске Уније, припремио базу података

за БДВ за период од 2004. до 2013. године. 20 Анекс: Табела 30. БДВ сектора МСПП у периоду 2012-2013.


30

Изведени показатељи БДВ 2012-2013. године

БДВ по предузећу БДВ по запосленом БДВ/Промет

мил. дин. стопа раста

2012-2013 (%) мил. дин.


2012-2013 (%) у %


2012-2013 (%)

Микро 1,2 -6,1 1,1 -5,3 16,9 1,0

Мала 28,8 -7,6 1,4 -7,4 15,4 -2,6

Средња 148,7 -8,2 1,4 -8,1 18,3 -4,6

МСПП 3,1 -8,0 1,3 -6,9 16,9 -1,8

Велика 1.655,2 0,3 2,0 -1,2 25,8 0,4

Укупно 5,6 -5,1 1,5 -4,3 20,1 -0,3


Показатељи продуктивности су, као и ранијих година, најповољнији код великих предузећа –

БДВ по предузећу и БДВ по запосленом су далеко виши од просека МСПП и нефинансијског сектора.

Поред тога, пад вредности БДВ по вишим стопама од пада броја запослености, одразио се на пад

продуктивности код свих предузећа, посматрано по величини. У сектору МСПП, у поређењу са 2012.

годином остварене су изнадпросечне реалне стопе пада вредности БДВ по предузећу (-8,0% према -

5,1% у привреди) и БДВ по запосленом (-6,9% према -4,3%). Пад ових показатеља је најизраженији код

средњих предузећа (-8,2% и -8,1%).

Производна и тржишна активност, мерена учешћем БДВ у промету, бележи раст само код

великих и микро предузећа. У оквиру МСПП највећи пад учешћа у односу на 2012. исказала су средња

предузећа (-4,6%).

2.7.3. Профитабилност МСПП

МСПП су у 2013. години изгубила доминантну улогу у стварању профита Републике, а

тренд пада профитне стопе је настављен. Профит МСПП у поређењу са 2012. годином смањен је

15,4%, што се одразило на пад учешћа у профиту привреде за 4,4 структурна поена (са 52,0% у

2012. на 47,6% у 2013. години). Највећи утицај на високу негативну стопу имала су средња

предузећа (профит смањен 18,6%).

Сектор МСПП је у 2013. години остварио 332,2 млрд. динара профита21 или 47,6%

нефинансијског сектора (698,1 млрд. динара). Највећи део профита Сектора реализован је у малим

предузећима - 34,7%, односно 16,5% профита нефинансијског сектора, док су микро22 и средња

предузећа створила 32,8% и 32,5%. Према облику организовања највећи профит остварен је у ДОО –

76,7% профита сектора МСПП (36,5% профита нефинансијског сектора)23.


21 Профит = БДВ – трошкови рада 22 Предузетници са оствареним профитом од 53,5 млрд. динара (16,1 профита МСПП – 7,7% профита нефинансијског сектора)

сврстани су у микро предузећа. 23 Анекс: Табела 31. Профит нефинансијског сектора Србије у 2013. години према облику организовања и величини предузећа

(у мил. динара)

Структура профита према

величини предузећа у 2013. години

Структура профита привреде према

облику организовања у 2013. години

Микро

15,6%

Мала

16,5%

Средња

15,4%

Велика

52,4%

МСПП

47,6%

7,4

7,7

19,6

65,4

0 10 20 30 40 50 60 70

Остало

Предузетници

АД

ДОО

нефинансијски сектор = 100


31

Профит и ниво профитабилности у 2013. према величини предузећа

Микро Мала Средња Укупно


Нефинансијски

сектор

Профит (мил. дин) 109.057 115.291 107.809 332.157 365.910 698.068

Учешће у профиту МСПП, у % 32,8 34,7 32,5 100,0 - -

Учешће у профиту нефинансијског

сектора, у % 15,6 16,5 15,4 47,6 52,4 100,0

Профитабилност 28,9 42,8 34,0 34,5 44,8 39,2

Ниво профитабилности (профитабилност

МСПП= 100 индексних поена) 83,9 124,3 98,7 100,0 - -

Ниво профитабилности (профитабилност

нефинансијског сектора = 100 индексних

поена)

73,7 109,3 86,7 87,9 114,2 100,0


Мала и средња предузећа су и даље најнепрофитабилнији део привреде. Стопа

профитабилности24 МСПП је на најнижем нивоу од 2010. године и у 2013. години износи 34,5% (44,8%

у великим; 39,2% у нефинансијском сектору).

Када изузмемо предузетнике који су остварили најнижу стопу профитабилности (24,4%), ниво

профитабилности МСП већи је за 8,6 индексних поена у односу на сектор МСПП захваљујући

профитабилности ДОО25 (индекс нивоа 122,9). Такође, МСП ДОО су једина остварила повољнију

стопу профитабилности од просека нефинансијског сектора (индекс нивоа 108,1).

Профит и ниво профитабилности МСПП сектора у 2013. према облику организовања

МСП МСП АД МСП ДОО МСП

Остало Предузетници МСПП


сектор

Профит (мил, дин) 278.676 20.009 254.927 3.740 53.481 332.157 698.068

Учешће у профиту МСПП у % 83,9 6,0 76,7 1,1 16,1 100

Учешће у профиту

нефинансијског сектора, у % 39,9 2,9 36,5 0,5 7,7 47,6 100,0

Профитабилност 37,4 27,2 42,3 5,4 24,4 34,5 39,2

Ниво профитабилности

(профитабилност МСПП= 100

индексних поена)

108,6 78,8 122,9 15,7 70,7 100,0

Ниво профитабилности

(профитабилност нефинансијског

сектора = 100 индексних поена)

95,5 69,3 108,1 13,8 62,2 87,9 100,0


2.7.3.1. Профитабилност МСПП по секторима

Сектор МСПП има одлучујући утицај на висину оствареног профита у свим секторима

пословања нефинансијског дела привреде, изузев у Рударству, Снабдевању електричном енергијом,

гасом и паром, Снабдевању водом и управљању отпадним водама, Информисању и комуникацији и

Уметности, забави и рекреацији, где велика предузећа остварују већи део профита26.

МСПП су концентрисана у радно интензивним и услужним делатностима са бржим обртом

капитала и краћим производним циклусом, тако да је око 2/3 профита сектора МСПП остварено у

секторима Трговина на велико и мало (30,4%), Прерађивачка индустрија (26,3%) и Грађевинарство

(9,0%). Профитабилност ова три сектора је изнад нивоа МСПП и поред чињенице да су стопе

профитабилности смањене у односу на 2012. години. Ниво привреде превазилази једино Трговина на

велико и мало.

24 Стопа профитабилности = Профит / БДВ*100 25 Анекс: Табела 32. Стопе профитабилности нефинансијског сектора Србије у 2013. години према облику организовања и

величини предузећа (у %) 26 Анекс: Табела 33. Профит нефинансијског сектора Србије у 2013. год., по секторима делатности (у мил. динара)


32

Секторска профитабилност МСПП у 2013.

Сектори

Профит

МСПП

(мил,

динара)

Учешће

у

профиту

МСПП

(у %)

Учешће у

профиту

нефинансијског

сектора

(у %)

Профитабилност

Ниво

профитабилности

(профитабилност

МСПП = 100


Ниво

профитабилности

(профитабилност

нефинансијског

сектора = 100


Трговина 101.036 30,4 14,5 39,4 114,3 100,6

Прерађивачка

индустрија 87.412 26,3 12,5 36,6 106,2 93,4

Грађевинарство 29.822 9,0 4,3 38,2 110,8 97,4

Саобраћај 25.471 7,7 3,6 36,0 104,4 91,8

Пољопривреда,

шумарство и рибарство 19.283 5,8 2,8 51,2 148,6 130,6

Стручне, научне,

иновационе и техн, дел. 19.165 5,8 2,7 21,2 61,5 54,1

Извор: Министарство привреде

Мала предузећа имају највећи удео у стварању профита МСПП (34,7%), а највећи профит

остварују у секторима: Пољопривреда, шумарство и рибарство, Снабдевање водом и управљање

отпадним водама, Трговина на велико и мало, Саобраћај складиштење и везе и Образовање. Средња

предузећа са највећим профитом послују у секторима Прерађивачка индустрија, Снабдевање

електричном енергијом, гасом и водом, Информисање и комуникације и Уметност забава и

рекреација. Највећи допринос микро предузећа је у Грађевинарству, Услугама смештаја и исхране,

Пословању некретнинама, Стручним, научним, иновационим и техничким делатностима и Осталим

услужним делатностима.

У секторима, Финансијске делатности и делатност осигурања и Државна управа и обавезно

социјално осигурање сва привредна друштва, посматрана по величини су у 2013. години нерентабилно

пословала, док нерентабилно пословање малих предузећа у сектору Рударство, микро и средњих у

сектору Финансијске делатности и делатност осигурања, као и малих и средњих у сектору

Здравствена и социјална заштита није угрозило рентабилност МСПП на укупном нивоу сектора.

Највећи профит према величини МСПП, по секторима

МСПП Сектор % МСПП

2012. 2013.

Микро

Грађевинарство 36,1 40,3

Услуге смештаја и исхране 60,7 61,4

Пословање некретнинама 61,9 59,9

Стручне, научне, иновац.и тех.делатн. 63,9 61,8

Остале услужне делатности 90,5 93,3

Мала

Пољопривреда, шумарство и рибарство 44,8 45,0

Снабдевање водом и упр.отп.водама 53,7 60,1

Трговина на велико и мало 40,1 40,5

Саобраћај и складиштење 41,0 41,2

Образовање 43,0 52,0

Средња

Прерађивачка индустрија 56,6 54,1

Снабдевање ел. енергијом, гасом и паром 79,5 56,5

Информисање и комуникације 43,5 56,1

Уметност, забава и рекреација 89,2 89,6


У оквиру Прерађивачке индустрије средња предузећа доминирају у 16 подсектора и стварају

54,1% профита МСПП27 (мала 29,0% и микро предузећа 16,9%). МСПП су исказала губитак у

подсекторима Производња дуванских производа (135,6 мил. динара) и Производња основних метала

(143,7 мил. динара) због нерентабилног пословања средњих предузећа.

27 Анекс: Табела 34. Профит Прерађивачке индустрије у 2013. години


33

Највећи профит према величини МСПП, по областима Прерађивачке индустрије

МСПП Област % МСПП подсектора

2012 2013

Микро

Производња одевних предмета 45,5 43,2

Остале прерађивачке делатности 43,6 41,1

Поправка и монтажа машина и опреме 27,4 45,4

Мала

Прерада дрвета и производи од дрвета, осим намештаја 46,8 59,8

Производња електричне опреме 52,0 45,8

Производња рачунара, електронских и оптичких произв. 39,6 42,4

Производња осталих саобраћајних средстава 119,4 64,4

Средња

Производња прехрамбених производа 64,5 62,4

Производња пића 66,5 74,6

Производња дуванских производа 76,6 71,8

Производња текстила 66,1 56,6

Производња коже и предмета од коже 38,3 69,2

Производња папира и производа од папира 73,8 39,8

Штампање и умножавање аудио и видео записа 39,8 62,4

Производња намештаја 76,8 63,5

Производња кокса и деривата нафте 81,9 60,2

Производња производа од неметалних минерала 58,6 57,6

Производња металних производа, осим машина 54,5 58,2

Производња хемикалија и хемијских производа 87,5 70,8

Произв. основних фармацеут. производа и препарата 50,5 67,6

Производња непоменутих машина и опреме 45,5 49,4

Производња производа од гуме и пластике 40,9 45,3

Производња моторних возила и приколица - 79,3


МСПП имају изнадпросечне стопе профитабилности у већини сектора28, а најпрофитабилнија

мала и средња предузећа пословала су у секторима: Послови с некретнинама (стопа профитабилности

75,1%), Пољопривреда, шумарство и рибарство (51,2%), Трговина на велико и мало (39,4%) и

Снабдевање електричном енергијом, гасом и паром (38,6%). Као и ранијих година, стопа

профитабилности МСПП реализована у оквиру Прерађивачке индустрије29 већа је од стопе

профитабилности великих индустријских предузећа и од просека МСПП (33,6% према 33,3% и 34,5%,

респективно).

У поређењу са 2012. годином профит је реално смањен у свим секторима који опредељују

висину профита МСПП (у Трговини -19,6%, Прерађивачкој индустрији -18,2%, Грађевинарству -12,2%

и Саобраћају -9,4%). Пад профитабилности је најизраженији у Трговини (-9,0%) и у Прерађивачкој

индустрији (-8,3%).

Профит МСПП по секторима делатности Профитабилност МСПП по секторима делатности


28 Анекс: Табела 35. Стопе профитабилности нефинансијског сектора Србије у 2013. години, по секторима 29 Анекс: Табела 36. Стопе профитабилности Прерађивачке индустрије у 2013. години

37,3

43,3

39,9

38,938,5

34,5

39,436,6 38,2

36,0

0

5

10

15

20

25

30

35

40

45

Укупно Трговина Прерађивачка Грађевинарство Саобраћај

2012 2013%

0

50

100

150

200

250

300

350

Укупно Трговина Прерађи-

вачка

Грађеви-

нарство

Саобраћај Остали

сектори

2012 2013

у млрд. динара


34

2.7.3.2. Профитабилност МСПП по областима

У 2013. години сектор МСПП је на нивоу свих области пословао рентабилно. На агрегатном

нивоу, профит није исказан једино у Подунавској области, услед нерентабилног пословања великих

предузећа.

Структура профита МСПП се није битније изменила у односу на раније године.

Најрентабилнија МСПП у Србији, која стварају 27,5% профита нефинансијског сектора, послују на

територији Града Београда (45,0% профита сектора МСПП и 21,4% профита нефинансијског сектора)30

и Јужно бачке области (12,9% и 6,1% респективно).

У поређењу са 2012. годином свега пет области је остварило реални раст профита МСПП:

Сремска (3,2%), Колубарска (5,1%), Јабланичка (1,7%), Пиротска (14,9%) и Топличка (1,1%), док је

највећи пад профита МСПП исказан у Борској и Средњебанатској области (-77,2% и -34,2%


Изнадпросечне стопе профитабилности (МСПП сектор Србије 34,5%) остварила су МСПП која

послују на територији развијених региона (у распону од 40,4% у Сремској области до 35,81% у

Београдској области), док су најлошији резултати по питању профитабилности забележени у Борској

(7,0%) и Пчињској области (14,6%)31.

Профитабилност МСПП по областима у 2013.

Област

Профит

МСПП по

окрузима

(мил. дин.)

Учешће

профита

МСПП по

окрузима у

профиту

МСПП

сектора

Србије

Профитаби-

лност

МСПП

по окрузима

Ниво

профитабилно

сти МСПП по

областима

(профитабилно

ст МСПП

сектора= 100

индексних

поена)

Ниво

профитабилн

ости МСПП

по окрузима

(профитабил

ност

нефинансијс

ког сектора

области= 100

индексних

поена

СР

БИ

ЈА

– С

ЕВ

ЕР

Београдски регион Београдска област 149.522 45,0 35,8 103,8 88,9


Западнобачка област 6.006 1,8 34,4 99,7 80,7

Јужнобанатска област 10.012 3,0 34,4 99,8 176,2

Јужнобачка област 42.734 12,9 40,3 117,1 74,6

Севернобанатска

област 6.424 1,9 38,0 110,3 138,0

Севернобачка област 10.144 3,1 36,0 104,4 109,3

Средњебанатска област 6.549 2,0 36,3 105,3 133,5

Сремска област 18.374 5,5 40,4 117,4 104,4

Укупно СРБИЈА – СЕВЕР 249.766 75,2 36,8 106,7 88,0

СР

БИ

ЈА

– Ј

УГ

Регион Шумадије

и Западне Србије

Златиборска област 7.547 2,3 28,0 81,2 85,1

Колубарска област 5.401 1,6 32,9 95,5 100,8

Мачванска област 9.308 2,8 33,8 98,0 133,1

Моравичка област 10.787 3,2 37,7 109,5 103,9

Поморавска област 5.374 1,6 31,7 91,9 118,1

Расинска област 4.540 1,4 26,9 78,0 145,0

Рашка област 6.121 1,8 28,4 82,3 78,9

Шумадијска област 9.375 2,8 32,0 92,7 72,0


Источне Србије

Борска област 508 0,2 7,0 20,3 20,0

Браничевска област 2.425 0,7 23,1 67,0 48,0

Зајечарска област 1.787 0,5 24,4 70,9 129,2

Јабланичка област 3.305 1,0 26,9 78,2 86,5

Нишавска област 6.939 2,1 24,7 71,7 73,0

Пиротска област 1.780 0,5 27,8 80,8 65,8

Подунавска област 4.166 1,3 31,7 92,0 -

Пчињска област 1.486 0,4 14,6 42,2 2253,8

Топличка област 1.541 0,5 29,3 85,0 108,0

Укупно СРБИЈА – ЈУГ 82.392 24,8 28,9 84,0 90,4

Укупно 332.157 100,0 34,5 100,0 87,9

Напомена: Профитабилност Подунавске области укупно је негативна


30 Анекс: Табела 37. Структура профита нефинансијског сектора Србије по областима у 2013. години 31 Анекс: Табела 38. Стопе профитабилности по областима у 2013. години


35

2.8. Инвестиције32 Инвестиције нефинансијског сектора у 2012. години достижу 628,4 млрд. динара (2,0 мил.

динара по предузећу) и учествују 93,7% у вредности укупних инвестиција (670,8 млрд. динара). У

поређењу са 2011. годином инвестиције нефинансијског сектора бележе раст од 22,6%.

У развој МСПП у 2012. години усмерено је 277,1 млрд. динара или 2,4 млрд. ЕУР. Сектор

МСПП је повећао инвестициона улагања у 2012. години у односу на претходну годину реално за 19,0%,

међутим изнадпросечни раст инвестиција великих предузећа (25,7%), утицао је на пад удела МСПП у

структури инвестиција нефинансијског сектора са 45,5% у 2011. на 44,1% у 2012. години.

Основни индикатори инвестиционе активности у 2012. години

Предузетници Mикро Maла Средња МСПП Велика Укупно

Инвестиције по предузећу (хиљ. дин.) 293 395 7.909 47.978 874 694.276 1.978

Инвестиције по запосленом хиљ. дин.) 320 203 390 458 354 836 523

Рацио инвестиција и промета (%) 7,0 2,1 4,0 5,7 4,5 10,8 6,7

Рацио инвестиција и БДВ (%) 29,1 17,7 25,4 29,6 26,3 42,1 33,3


У поређењу са 2007. годином, једино су велика предузећа реално повећала вредност

инвестиција (12,0%). Све остале категорије предузећа, посматрано по величини, нису достигле ниво

улагања из предкризног периода. Инвестиције МСПП су ниже 37,8%, а просечна годишња реална стопа

пада у посматраном периоду у овом сегменту привреде износи -0,3%. У периоду 2007-2012. године

инвестиције у основна средства МСПП опадале су по просечној годишњој стопи од -0,3%

(предузетници -7,8%, мала -1,0%, микро 8,5% средња 5,9%). Рецесиона привредна кретања највише су

погодила предузећа мале и средње величине, која и поред великог годишњег раста у 2012. нису успела

да достигну вредност инвестиција од пре пет година.

Инвестиције у 2012. години

Вредност,

у мил.дин.

Структура,

у %

Годишња стопа

раста/пада,

2011-2012, %

Годишња стопа

раста/пада,

2007-2012, %

Просечна годишња

стопа раста/пада

2007-2012, %

УКУПНЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ 670.802 12,6 -27,6 -2,6

Нефинансијски сектор 628.421 100 22,6 -17,3 1,1

Велика 351.303 62,5 25,7 12,0 2,2

МСПП 277.118 44,1 19,0 -37,8 -0,3

Средња 102.769 16,4 39,9 -43,5 5,9

Мала 76.713 12,2 51,1 -31,6 -1,0

Микро 31.270 5,0 -7,2 -42,4 8,5

Предузетници 66.366 10,6 -11,5 -32,1 -7,8


У односу на 2011. годину инвестиције малих предузећа повећане су за 50%, а средњих

предузећа за око 40%, док је код предузетника и микро предузећа забележен реалан пад од 11,5% и

7,2% респективно. Основни индикатори указују на низак ниво инвестиционе активности, посебно

МСПП. Низак ниво инвестиција праћен је ниском инвестиционом активношћу (4,5% промета) и

ниском ефикасношћу инвестиција (26,3% БДВ).

32 У овом делу приказани су последњи расположиви подаци ѕа 2012. годину


36

Извор: Министарство привреде на основу податка РЗС

Посматрано по техничкој структури, у сектору МСПП инвестициона улагања у опрему са

монтажом учествују 47,1%, а грађевински радови 45,9% (код великих предузећа 64,2% према 28,8%


Инвестиције према величини предузећа и техничкој структури у 2012. години (у мил. динара)

Укупно

Грађевински

радови

Опрема са

монтажом Остало

Укупне инвестиције 1 670.802 256.449 366.326 48.027

Нефинансијски сектор 2 628.421 228.382 355.975 44.065

Велика 351.303 101.256 225.573 24.474

МСПП 277.118 127.125 130.402 19.591

Средња 102.769 42.255 52.375 8.139

Мала 76.713 30.568 41.907 4.238

Микро 31.270 11.697 17.623 1.950

Предузетници 3 66.366 42.606 18.496 5.264

Напомена: 1) Инвестиције свих правних лица из истраживања „Инвестиције у основне фондове Републике

Србије“; 2) Укупне инвестиције свих правних лица, сем буџетских, из истраживања „Инвестиције у основне

фондове Републике Србије“; 3) Укупне инвестиције предузетника – обрачун


2.9. Спољнотрговинско пословање Обим спољнотрговинске размене српске привреде у 2013. години (2.994,4 млрд. динара или

26,5 млрд. евра) повећан је по реалној годишњој стопи од 4,6%. Извоз (1.244,7 млрд. динара или 11,0

млрд. евра) је реално повећан за 16,5%, а увоз (1.749,9 млрд. дин. или 15,5 млрд. ЕУР) и поред

номиналног раста бележи пад од 2,5%. Увоз учествује са 58,4% у укупној спољнотрговинској размени

(за 4,3 пп мање него 2012. године).

Спољнотрговинска размена нефинасијског сектора привреде Србије континуирано расте од

2009. године. У 2013. години обим размене достиже 2.863,6 млрд. динара, што је за 2,4% (270 млрд.

динара) више у односу на претходну годину, односно 4,5% више у поређењу са предкризном 2008.

годином. У односу на 2012. годину дефицит спољнотрговинске размене је смањен за 33,7% (183,2

млрд. динара) чему је допринео раст извоза од 226,4 млрд. динара (14,3%). Увоз је чини 58,0%

спољнотрговинске размене и повећан је за 43,2 млрд. динара, што је ипак реално мање 4,8% у односу

на претходну годину.

Сектор МСПП је смањио свој допринос спољнотрговинској размени нефинансијског сектора

(5,2 структурна поена у односу на 2007). У 2013. години МСПП остварује 50,9% размене, чини 43,2%

извоза и 56,5% (смањење 5,9 сп, 7,9 сп и 3,7 сп односу на 2012. годину, респективно).

Нефинан. сектор

велика

средња

мала

микропредузетници

20

40

60

80

100

120

140

2007 2008 2009 2010 2011 2012

Инвестиције према величини предузећа

(базни индекси 2007=100)


37

Спољнотрговинско пословање нефинансијског сектора, у млрд. динара

2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

Извоз МСПП 226,8 274,5 275,4 339,8 400,0 498,9 519,1

Укупно 510,1 598,4 545,8 733,1 825,0 976,4 1.202,8

Увоз МСПП 652,6 751,8 627,1 680,5 765,0 973,4 938,2

Укупно .1057,2 1.242,0 1.029,2 1.253,8 1.371,9 1.617,6 1.660,8

Обим размене МСПП 879,4 1.026,3 902,5 1.020,4 1.165,1 1.472,3 1.457,3

Укупно 1.567,3 1.840,4 1.575,0 1.986,9 2.196,9 2.594,0 2.863,6

Биланс МСПП -425,8 -477,3 -351,8 -340,7 -365,0 -474,5 -419,1

Укупно -547,1 -643,6 -483,4 -520,8 -546,9 -641,2 -458,0


Спољнотрговинском активношћу се у 2013. године бавило укупно предузећа 35.165 (11,1%

предузећа нефинансијског сектора) - 13.812 извозника (4,4% укупног броја предузећа) и 21.353

увозника (6,8%). Број извозника из сектора МСПП повећан је за 506 предузећа (3,9%), а вредност

извоза реално је мања 3,5% и поред номиналног раста вредности (20,2 млрд. динара). Највећи број

извозника је микро и мале величине и њихов број расте, а једино се број средњих предузећа која се

баве извозом континуирано смањује. Увозом се бави 20.990 МСПП, што је за 325 предузећа (1,6%)

више у односу на 2012. годину. Међу МСПП увозницима најзаступљенија су микро предузећа (72,6%).

У односу на 2012. годину, највише се повећао број предузетничких радњи (за 190 радњи – 7,2).

Вредност увоза сектора МСПП се реално смањена за10,6% (за 35,2 млрд. динара), а највећи пад увоза

остварила су микро предузећа (за 24,8 млрд. динара – 16,9%).

Биланс спољнотрговинске размене нефинансијског сектора и даље је негативан иако је у

односу на 2012. годину смањен за 33,7% (183 млрд. динара). МСПП сектор је смањио дефицит за 18,1%,

међутим, опредељујући утицај на смањење дефицита у 2013. години има спољнотрговинска размена

великих предузећа. Извоз великих предузећа повећан је по осам пута већој стопи од увоза (32,8% према

4,0%), што се одразило на пад дефицита за 78,3%, односно 130 млрд. динара. У оквиру сектора МСПП

предузетничке радње су исказале суфицит (255 мил. динара), а раст дефицита забележен је једино код

средњих предузећа (12,1 мрлд. динара; 2,4%).

Посматрано по секторима делатности, око 73% извоза и 42,7% увоза нефинансијског сектора

реализују предузећа из Прерађивачке индустрије. У оквиру сектора МСПП, предузећа највише извозе

прехрамбене производе (12,6% извоза МСПП и 54,1% извоза из области Производња прехрамбених

производа), а највише увозе производе из области Производња рачунара, електронских и оптичких

уређаја (3,7% увоза МСПП и 95,7% увоза области), Производње металних производа, осим машина

(3,6% увоза МСПП и 73,6% увоза ове области укупно) и Производња прехрамбених производа (2,9%

увоза МСПП и 48,8% увоза области).

Посматрано по регионима највеће учешће у извозу и увозу нефинансијског сектора имају

Београдски регион (21,6% и 42,3%, респективно) и Регион Војводине (32,9% и 30,1%, респективно),

који доминирају и у извозу и увозу МСПП - Београдски регион (34,4% и 55,6%, респективно) и Регион

Војводине (32,9% и 24,6%, респективно). На нивоу привреде остварен је дефицит од 458,0 млрд.

динара), при чему је 96,5% дефицита остварено у Београдском региону/области. Суфицит у

спољнотрговинској размени остварен је у региону Шумадије и Западне Србије (65,1 млрд. динара) и

Региону Јужне и Источне Србије (22,2 млрд. динара), а увозна зависност Београдског региона огледа

у високом дефициту који чини 45,9% размене. На нивоу сектора МСПП једино је у региону Јужне и

Источне Србије остварен суфицит, а посматрано према областима суфицит је остварен у 12 области.

Највећи суфицит остварен је у Мачванској (8,2 млрд. динара), Борској (6,9 млрд. динара) и

Севернобанатској (6,9 млрд. динара) области. Дефицит је остварен у 13 области, а највећи дефицит је

остварен у Београдској области – 343,4 млрд. динара.


38

Нормализовани спољнотрговински биланс 2013.


2.10 Упоредна анализа развоја сектора МСПП Србија у 2013. години није забележила напредак ни код једног сектора, тако да је

задржала своју прошлогодишњу укупну просечну оцену (2,56) за напредак EBRD секторског

транзиционог индикатора (Извештаји EBRD).

Према Извештају о пословању 2015, Србија је заузела 91. позицију тј. на средини поретка 189

земaљa (77. позиција у претходном Извештају). Када се поредак 189 земаља сведе на нормализован

ранг од 0 (најлошији) до 100 (најбољи), Србија је на 48. месту. Од европских земаља, Србија има бољу

позицију једино од БиХ, и Малте, што указује на још увек неповољан пословни амбијент, а према

Извештају о конкурентности 2014-2015 Светског економског форума Србија је у 2013. години

најнеконкурентнија земља на европском континенту (101. позиција од 148 земаља), док је у 2014.

конкурентнија само од Албаније (94. од 144 земље).

Основни показатељи пословања сектора МСПП у изабраним земљама ЕУ и Србији у 2013.

ЕУ-27 Бугарска Чешка Мађарска Пољска Румунија Словенија Србија

201333 2012 2013

Бр. предузећа, у 000 20614,1 314,0 948,3 570,0 1391,1 532,5 106,5 317,2 315,4

Бр. запослених, у 000 87092,3 1474,1 2376,8 1809,9 5494,0 2717,2 413,9 782,0 768,6

БДВ, у млрд. ЕУР 3430,0 12,1 47,9 26,6 89,8 26,7 11,9 8,6 8,5

Бр. МСПП на 1.000 становника 41,0 43,1 90,2 57,5 36,1 26,6 51,7 44,1 44,1

Број запослених по предузећу 4,2 4,7 2,5 3,2 3,9 5,1 3,9 2,5 2,4

БДВ по запосленом у 000 ЕУР 39,4 8,2 20,2 14,7 16,3 9,8 28,8 11,0 11,1

ПРОЦЕНТУАЛНО УЧЕШЋЕ МСП У НЕФИНАНСИЈСКОМ СЕКТОРУ

Број предузећа 99,8 99,8 99,9 99,9 99,8 99,7 99,8 99,8 99,8

Број запослених 66,7 75,9 69,7 73,0 68,1 67,0 70,3 65,1 64,9

БДВ 57,8 61,9 55,5 53,8 51,8 52,2 62,7 55,8 54,1

Извор: Министарство привреде на основу података ЕUROSTAT, DG Enterprise and Industry и РЗС

33 Процена ЕUROSTAT-а., Извор: Global Entrepreneurship and Development Index 2014

35,6

28,4

28,1

24,4

18,0

14,5

14,4

8,4

5,8

5,0

4,5

2,2

-6,6

-9,0

-9,3

-12,3

-13,8

-14,4

-15,8

-16,1

-19,5

-27,3

-29,0

-42,3

-49,1

-60 -40 -20 0 20 40

Јабланичка област

Западнобачка област

Севернобанатска област

Борска област

Мачванска област

Златиборска област

Зајечарска област

Колубарска област

Поморавска област

Топличка област

Јужнобанатска област

Средњобанатска област

Расинска област

Пиротска област

Подунавска област

Нишавска област

Браничевска област

Сремска област

Моравичка област

Пчињска област

Севернобачка област

Рашка област

Јужнобачка област

Шумадијска област

Београдскa област

%

МСПП Укупно


39

Квалитативни показатељи нивоа развијености овог сектора (запосленост по предузећу и БДВ

по запосленом) нижи су у односу на просек ЕУ и већину посматраних земаља.

Високо учешће сектора МСПП у основним показатељима пословања привреде, резултат је

успорене динамике спровођења укупних структурних реформи, а не високог нивоа развијености и

конкурентности МСПП.

У поређењу са 2012. годином смањио се број МСПП, пословна активност, БДВ и вредности

спољнотрговинске размене. Релативно мали број МСПП на 1.000 становника (44,1) је изнад нивоа

просека ЕУ, али је недовољан у поређењу са потребама земље. Због општег погоршања услова

пословања, и поред значајног смањивања ангажоване радне снаге, није дошло до релативног

побољшања перформанси пословања у односу на број запослених.


40

III КОНКУРЕНТОСТ СЕКТОРА МСПП

Услови кризе у периоду 2009-2013. утицали су на погоршање основних показатеља трошковне

конкурентности у привреди, а неповољна кретања основних пословних перформанси више су

изражена у сектору МСПП у односу на велика предузећа. Високи трошкова зарада у

оствареној БДВ сектора МСПП (65,5% у 2013.) и њихов раст у односу на 2008. годину (5,8%)

указују на ограничене могућности улагања у осавремењивање процеса рада. Пад

продуктивности у сектору МСПП од 5,5% у односу на 2008. определио је реалан пад овог

индикатора у нефинансијском сектору за 0,4% (+4,2% код великих предузећа). У поређењу са

2012. годином продуктивност МСПП је смањена за 6,9% (-4,3% у привреди и -1,2% код

великих предузећа), а негативна кретања су још израженија у МСПП Прерађивачке

индустрије (пад 8,3%). Пад продуктивности МСПП Прерађивачке индустрије највећим делом

последица је пада продуктивности у секторима средње високотехнолошке сложености (-

14,6%).

У 2013. години укупна спољнотрговинска размена МСПП сектора је смањена за 15,0 млрд.

динара (реално за 8,2%), а реални раст спољнотрговинске размене нефинансијског сектора

(2,4%), резултат је раста извоза (32,8%) и увоза (4,1%) великих предузећа (код МСПП извоз

смањен 3,5% а увоз 10,6%). Покривеност увоза извозом има тенденцију раста и у 2013. износи

72,4%, а у сектору МСПП 55,3%, што је на највишем нивоу од 2007. године. У

спољнотрговинској размени доминирају производи ниске и средње-ниске технолошке

сложености са учешћем од 56,7% (70,4% код МСПП и 48,2% код великих). У извозу сектора

МСПП доминирају производи ниже фазе финализације и мање додате вредности (сировине и

радно и ресурсно интензивни производи). Да би се унапредила извозна конкурентност српских

производа потребно је да се промени структура извоза у корист технолошко сложенијих

производа високе финализације који стварају већу додату вредност по јединици. Такође,

потребна је и већа географска диверсификација извоза, као и јачање позиција на садашњим

извозним тржиштима. МСП из Србије не заостају за просеком ЕУ у коришћењу рачунара и Интернета. Међутим,

заостаје се у примени квалитетнијих приступа Интернету и примени најновијих технолошких

решења, која би повећала конкурентске способности предузећа и њихово ширење на нова

тржишта. Иако је направљен значајан напредак у изградњи информатичке структуре, МСП

још увек недовољно користе пословне сервисе које Интернет мрежа и остали видови ИКТ

омогућавају (електронско пословање, електронска трговина, анализа тржишта, проналажење

потенцијалних пословних партнера и др). Такође, МСП из Србије заостају за већином земаља

у окружењу у употреби друштвених мрежа у пословању.

Значајни привредни раст и повећање запослености у дугом року могуће је једино јачањем

укупне конкурентности привреде чиме би се омогућио значајни раст извоза уз смањење

спољнотрговинског дефицита. Зато организација пословања сектора МСПП мора да буде

оријентисана у правцу улагања у знање и на тој основи повећања продуктивности рада. За

опстанак предузећа мале величине на тржишту (која се оснивају у великом броју, али се у

великом броју и гасе), неопходна је примена високотехнолошких достигнућа, јер успевају

само она предузећа која прихвате чињеницу да је знање основ пословања, повећање

продуктивности рада императив савременог привређивања, а стално унапређивање квалитета

према захтевима светског тржишта суштински циљ пословања.

3.1. Трошковна конкурентност Трошковна конкурентност нефинансијског сектора привреде побољшана је у периоду 2004-

2008. године. На ефикасније коришћење расположивих фактора пословања указује раст основних

индикатора трошковне конкурентности: БДВ реално је повећана за 7,3% (сектор МСПП 10,9%),

просечни трошкови рада за 7,4% (10,4%), а продуктивност рада за 6,8% (4,9%). До промене у нивоу

конкурентности је дошло 2008. године када су, услед деловања ефеката глобалне економске кризе,

смањене вредности основних показатеља трошковне конкурентности, што је посебно изражено када се

укључи ефекат инфлације, који се мери годишњом процентуалном променом индекса потрошачких

цена.


41

Трошковна конкурентност нефинансијског сектора

2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013.

Просечни трошкови рада (у хиљ. динaра)

Нефинансијски сектор 298,6 390,8 488,0 551,4 625,7 672,7 724,9 803,1 874,2 914,5

Велика 370,3 472,6 589,8 673,1 776,6 820,0 890,8 972,7 1.042,5 1.084,9

МСПП 239,4 333,9 428,6 487,3 552,1 599,1 640,8 712,9 783,8 822,1

Прерађивачка индустрија 286,9 364,1 451,8 507,4 579,8 606,0 647,6 712,3 768,9 802,6

Велика 341,5 420,8 540,2 609,6 714,4 750,9 813,1 879,0 925,0 964,9

МСПП 224,2 308,6 378,6 434,0 494,8 517,1 549,6 607,1 668,8 697,6

Трошкови рада по сату


Велика 177,4 226,4 282,5 322,4 370,5 392,7 426,6 467,7 499,3 519,6

МСПП 114,6 159,9 205,3 233,4 263,4 286,9 306,9 342,7 375,4 393,7


Велика 163,5 201,6 258,7 292,0 340,9 359,6 389,4 422,6 443,0 462,1

МСПП 107,4 147,8 181,3 207,8 236,1 247,6 263,2 291,9 320,3 334,1

Продуктивност рада (у хиљ. динара)

Нефинансијски сектор 500,7 627,5 754,7 892,8 1.013,9 1.041,7 1.191,6 1.319,8 1.457,0 1.503,6

Велика 533,2 702,4 883,0 1.081,0 1.265,3 1.342,0 1.562,6 1.702,9 1.843,4 1.963,6

МСПП 473,9 575,6 679,7 793,7 891,3 891,8 1.003,5 1.116,1 1.249,4 1.254,3

Прерађивачка индустрија 405,3 517,3 639,1 761,4 879,2 895,6 1.004,0 1.075,8 1.245,5 1.238,7

Велика 407,1 521,4 683,5 857,3 1.035,8 1.085,6 1.238,6 1.267,6 1.452,2 1.453,3

МСПП 403,1 513,3 602,3 692,6 780,4 778,9 865,1 954,8 1.113,0 1.099,8

Јединични трошкови рада


Велика 0,694 0,673 0,668 0,623 0,614 0,611 0,570 0,571 0,566 0,552

МСПП 0,505 0,580 0,631 0,614 0,619 0,672 0,639 0,639 0,627 0,655


Велика 0,839 0,807 0,790 0,711 0,690 0,692 0,656 0,693 0,637 0,664

МСПП 0,556 0,601 0,629 0,627 0,634 0,664 0,635 0,636 0,601 0,634

Извор: Министарство привреде, на основу податак РЗС

Неповољна кретања основних пословних перформанси у периоду кризе 2009-2013. године

више су изражена у сектору МСПП него код велика предузећа. Повећање укупног броја предузећа у

сектору МСПП (од 3,9%) у односу на 2008. годину (број великих предузећа је смањен за 13,0%) није

праћено позитивним кретањима осталих пословних перформанси. Нефинансијски сектор бележи пад

запослености (-15,3%) и БДВ (-15,6%) у односу на 2008. годину, а реалне стопе пада су веће у сектору

МСПП (-18,3% запосленост и -22,7% БДВ) него код великих предузећа (-9,2% и -5,4% респективно).

Смањена је и реална продуктивност рада (за -0,4%), као базична мера конкурентности, услед пада

продуктивности у сектору МСПП (за -5,5%), јер је продуктивност рада великих предузећа повећана (за

4,2%). Међутим, иако је продуктивност великих предузећа повећана, не може се говорити о

квалитативном побољшању њихове конкурентности, јер је резултат већег пада запослености од пада

БДВ у посматраном периоду. У оквиру сектора МСПП раст продуктивности остварен је само код

предузетничких радњи (од 9,0%), као резултат мањег пада БДВ (-23,8%) од пада запослености (-30,0%).

У најнеповољнијем положају су микро и мала предузећа која су у наведеном периоду забележила

највеће негативне стопе раста продуктивности (24,3% и 12,2% респективно).

Ефекти кризе на конкурентност предузећа (базни индекси 2008=100)


Конкурентност нефинансијског сектора Србије мерена преко кретања продуктивности рада

смањена је и у односу на претходну годину. Продуктивност рада је реално смањена за 4,3%, услед

- БДВ -

70,0

75,0

80,0

85,0

90,0

95,0

100,0

2008 2009 2010 2011 2012 2013

Нефинансијски сектор

МСПП


МСПП

75,0

80,0

85,0

90,0

95,0

100,0

2008 2009 2010 2011 2012 2013

- Запосленост -

90,0

95,0

100,0

105,0

2008 2009 2010 2011 2012 2013

- Продуктивност -


42

већег реалног пада БДВ (-5,6%) од пада запослености (-1,4%). Пад продуктивности већи је у сектору

МСПП (-6,9%) у односу на велика предузећа (-1,2%). Опредељујући утицај на реалан пад БДВ (-8,5%

МСПП, -2,0% велика) и пад запослености (-1,7% МСПП, -0,9% велика) нефинансијског сектора имао

је сектор МСПП, што указује да неповољни услови пословања снажније погађају МСПП него велика

предузећа. У предузећима Прерађивачке индустрије која су највише погођена ефектима светске

економске кризе стање је још неповољније, јер су реалне стопе раста/пада свих показатеља

(запосленост, БДВ и продуктивност) значајно ниже него на укупном нивоу (исто важи и за сектор

МСПП и за велика предузећа). Пад реалне БДВ од 9,9% који је праћен падом запослености од 2,3%

довео је до пада продуктивности Прерађивачке индустрије од 7,7%, при чему је пад већи код сектора

МСПП (-8,3%) у односу на велика предузећа (-7,2%). Значајан пад продуктивности и конкурентности

укупне привреде, а посебно прерађивачке индустрије у 2013. години указује на неопходност убрзања

процеса структурне трансформације привреде и реструктурирања предузећа, како би се побољшала

технолошка структура и квалитет индустријских производа, односно повећала БДВ, продуктивност и

укупна конкурентност.

Реалне стопе раста БДВ и продуктивности рада, у %

БДВ Запосленост Продуктивност

2009 2010 2011 2012 2013 2009 2010 2011 2012 2013 2009 2010 2011 2012 2013


сектор -11,3 0,8 -2,0 2,1 -5,6 -6,5 -6,2 -1,8 -0,3 -1,4 -5,2 7,4 -0,2 2,4 -4,3

Велика -7,0 3,6 -0,5 0,8 -2,0 -5,0 -5,2 1,3 0,4 -0,9 -2,2 9,3 -1,8 0,4 -1,2

МСПП -14,3 -1,4 -3,2 3,2 -8,5 -7,2 -6,6 -3,4 -0,6 -1,7 -7,7 5,7 0,2 3,8 -6,9


индустрија -16,9 -2,0 -4,0 5,8 -9,9 -11,6 -6,9 -0,6 -1,5 -2,3 -6,0 5,3 -3,5 7,4 -7,7

Велика -16,0 -2,5 -4,6 5,7 -8,8 -13,1 -9,0 3,5 -0,6 -1,8 -3,3 7,1 -7,8 6,3 -7,2

МСПП -17,8 -1,6 -3,5 5,8 -10,8 -10,7 -5,6 -3,0 -2,1 -2,7 -7,9 4,3 -0,6 8,1 -8,3


Јединични трошкови рада (ЈТР), исказани као однос трошкова зарада и бруто додате вредности,

представљају још један значајан показатељ нивоа конкурентности. У нефинансијском сектору, а

посебно у предузећима Прерађивачке индустрије, ЈТР у односу на 2012. годину су повећани што

указује на погоршање конкурентности. Пад производње и БДВ (-5,6%) у 2013. години није праћен

једнаким смањењем броја запослених (-1,4) и зарада (-4,3%), тако да су ЈТР порасли за 1,4%. Растом

јединичних трошкова рада додатно је повећано високо учешће зарада у БДВ (61% у 2013. години) што

не оставља много простора за унапређење и модернизацију процеса рада и квалитативно унапређење

конкурентности. Конкурентност мерена преко ЈТР повећана је само код великих предузећа (ЈТР су

смањени за 2,3% у односу на 2012.) услед већег пада реалне вредности бруто зарада (-4,3%) у односу

на пад реалне БДВ (-2,0). Константно смањење вредности ЈРТ омогућава повољнији конкурентски

положа у великим предузећима у односу на сектор МСПП, иако је учешће зарада у БДВ великих

предузећа и даље високо и прелази 55%. С друге стране, нижи просечни трошкови рада и трошкови

рада по сату у сектору МСПП у односу на велика предузећа што може да буде у вези с тим да је у

микро и малим предузећима радна снага мање квалификована (или се део зарада исплаћује на “црно”),

што не може бити основа за будући развој.

Да би се конкурентност привреде повећала, потребно је да реални раст продуктивности рада

буде већи од реалног раста бруто зарада. На основу кретања просечне продуктивности рада (раст од

1,7%) и бруто зарада (пад од 0,5%) нефинансијски сектор повећао је конкурентност у односу на базичну

2006. годину. Међутим како је запосленост смањена у већем степену (пад од 2,2%) не ради се о правом

расту конкурентности, већ се ради о смањењу производне активности и остваривања равнотеже на

нижем производном нивоу. За разлику од нефинансијског сектора, у односу на 2006. годину,

конкурентност МСП сектора је смањена, јер су просечни трошкови зарада (1,9%) повећани у већем

степену од просечног раста продуктивности рада (0,6%), уз пад просечне запослености (1,8%).


43

Продуктивност, трошкови зарада и запосленост у периоду 2006-2013. године

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 Просечна

годишња

стопа раста у

%

Неф

ин

ан

.

сек

то

р

Продуктивност 1.336,9 1.485,0 1.509,9 1.431,1 1.537,0 1.533,7 1.570,6 1.503,6 1,7

Трошкови рада 1.121,0 1.269,0 1.303,2 1.209,0 1.147,9 1.124,8 1.132,8 1.083,6 -0,5

Запосленост 1.379.755 1.383.641 1.398.721 1.308.291 1.227.551 1.205.277 1.202.045 1.184.944 -2,2

Сек

то

р

МС

ПП

Продуктивност 1.204,0 1.320,3 1.327,3 1.225,1 1.294,4 1.297,0 1.346,9 1.254,3 0,6

Трошкови рада 552,2 735,0 772,9 718,1 673,3 651,8 660,8 631,8 1,9

Запосленост 870.979 906.669 940.159 872.540 814.585 786.873 782.026 768.550 -1,8

* у млрд. динара, сталне цене из 2013. године


3.2. Индустријска конкурентност Индустријска конкурентност доминантно утиче на укупну конкурентност и представља основу

извозне конкурентности. Достигнути ниво индустријске конкурентности прати се на основу анализе

структуре и продуктивности према технолошкој сложености производње. У оквиру Прерађивачке

индустрије у Србији доминирају сектори ниже технолошке сложености и ниже продуктивности (радно

и ресурсно интензивне делатности) при чему је ситуација неповољнија код МСПП у односу на велика

предузећа. У 2013. години МСПП из сектора високе и средње високе технолошке сложености чине

свега 10% МСПП Прерађивачке индустрије (28% велика), запошљавају 17% радника (32% велика) и

стварају се 21% БДВ МСПП индустријског сектора (27% велика).

Структура Прерађивачке индустрије према технолошкој сложености

и величини предузећа у 2013. години


У 2013. у односу на 2012. годину забележено је побољшање укупне индустријске

конкурентности због повећања извоза великих предузећа, пре свега у Производњи моторних производа

и приколица који у укупном извозу Прерађивачке индустрије учествује са 1/5. Раст индустријске

конкурентности у оквиру ове области углавном је резултат раста производње произвођача аутомобила

FIAT Srbija, а укључивањем МСПП у његов ланац добављача остварен је позитивни мултипликаторни

ефекат на укупан извоз Прерађивачке индустрије.

Конкурентност привреде мерена кретањем продуктивности погоршана је у односу на

претходну годину. Пад продуктивности већи је у прерађивачкој индустрији (-7,7%) у односу на просек

62,6

27,8

6,7

2,9

58,3

25,1

13,1

3,5

52,0

26,8

16,0

5,1

46,6

25,5 25,0

2,9

39,3

28,3 28,7

3,7

48,2

25,2

19,8

6,8

0,0

10,0

20,0

30,0

40,0

50,0

60,0

70,0

LO

W-T

EC

H

ME

DIU

M-L

OW

-TE

CH

ME

DIU

M-H

IGH

-TE

CH

HIG

HT

-TE

CH

LO

W-T

EC

H

ME

DIU

M-L

OW

-TE

CH

ME

DIU

M-H

IGH

-TE

CH

HIG

HT

-TE

CH

LO

W-T

EC

H

ME

DIU

M-L

OW

-TE

CH

ME

DIU

M-H

IGH

-TE

CH

HIG

HT

-TE

CH

Број предузећа Запосленост БДВ

МСП Велика


44

привреде (-4,5%), а у оквиру прерађивачке индустрије већи пад је забележен код МСПП (-8,3%) у

односу на велика предузећа (-7,2%). Продуктивност прерађивачке индустрије у 2013. години за 2,2%

је мања него у 2007. години (у МСПП мања за 4,5%, а у великим предузећима за 1,9% већа).

Индикатори Прерађивачке индустрије (индекс 2007 = 100)


Пад продуктивности МСПП Прерађивачке индустрије од 8,3% у односу на 2012. годину

последица је пада продуктивности у свим секторима према технолошкој сложености (највећи пад

забележен је у секторима средње високе сложености – 14,6%, а најмањи у секторима високе

технологије где је продуктивност смањена за 6,3%).

МСПП у привреди и Прерађивачкој индустрији према технолошкој сложености


У односу на 2007. годину продуктивност благо расте у секторима средње високе и високе

технолошке сложености (од 1,1% и 0,7% респективно), а опада у секторима ниске и средње ниске

технолошке сложености (6,6% и 1,8% респективно). Због негативних кретања у 2013. години промене

вредности БДВ, запослености и продуктивности у периоду 2007-2013. године показује ниску

конкурентност, као и смањену динамику развоја МСПП како у привреди тако и у Прерађивачкој

индустрији. Од свих сектора према технолошкој сложености, само су сектори средње високе

сложености остварили позитиван раст БДВ који је праћен растом продуктивности и стабилним нивоом

запослености, што указује да се ради о динамичним секторима који јачају своју конкурентност.

-19,5

23,1

-4,5

-40,0

-30,0

-20,0

-10,0

0,0

10,0

20,0

30,0

40,0

2013201220112010200920082007

МСПП

Запосленост БДВ Продуктивност%

-27,4

-26,0

1,9

-40,0

-30,0

-20,0

-10,0

0,0

10,0

20,0

30,0

40,0

2013201220112010200920082007

Велика предузећа

Запосленост БДВ Продуктивност%

-60,0

-50,0

-40,0

-30,0

-20,0

-10,0

0,0

10,02

01

3/1

2

201

3/0

7

201

3/1

2

201

3/0

7

201

3/1

2

201

3/0

7

201

3/1

2

201

3/0

7

201

3/1

2

201

3/0

7

201

3/1

2

201

3/0

7

Привреда Прерађивачка

индустрија

LOW-TECH MEDIUM-LOW-

TECH

MEDIUM-HIGH-

TECH

HIGHT-TECH

Запосленост Продуктивност БДВ


45

У 2013. у односу на 2012. годину ситуација у погледу кретања БДВ значајно је погоршана. БДВ

МСПП је смањена у свим секторима и праћена је падом запослености и продуктивности што указује

на смањен динамизам МСПП и погоршање њихове конкурентности.

Годишње реалне стопе раста/пада продуктивности у Прерађивачкој индустрији 2013.

Радње Микро Мала Средња МСПП Велика Укупно

ПРЕРАЂИВАЧКА ИНДУСТРИЈА -4,8 -16,4 -2,6 -10,7 -8,3 -7,2 -7,7

LOW-TECH -4,9 -20,3 1,4 -9,0 -6,9 -14,5 -9,5

Производња прехрамбених производа -6,1 -34,5 5,5 -5,0 -5,6 -19,0 -11,4

Производња пића 6,1 1,0 -2,5 32,5 17,7 -17,1 -8,7

Производња дуванских производа 0 1,3 19,3 -63,8 -56,3 68,7 32,9

Производња текстила -0,7 -8,9 -46,7 -10,1 -14,1 146,4 -4,8

Производња одевних предмета -4,6 -13,1 10,1 -0,7 -0,2 -11,9 -4,9

Производња коже и предмета од коже -8,5 11,3 -20,8 11,1 0,2 -3,9 -1,6

Прерада дрвета и производи од дрвета -3,5 -36,3 8,0 -13,7 -5,8 -0,5 -5,9

Производња папира и производа од папира -0,3 -18,6 -10,8 -33,5 -25,1 70,7 -9,1

Штампање и умножавање аудио и видео записа -2,8 -7,8 -6,5 -3,9 -5,1 -9,9 -5,5

Производња намештаја -1,2 70,9 2,4 -11,6 -4,4 -16,5 -8,5

Остале прерађивачке делатности -10,4 -18,6 10,9 -23,1 -8,7 -1,6 -6,6

MEDIUM-LOW-TECH -5,0 -15,0 -2,1 -10,4 -8,0 -10,8 -9,3

Производња кокса и деривата нафте 0 -28,5 120,2 -7,2 7,7 0 7,7

Производња производа од гуме и пластике -4,9 -1,3 -5,2 1,0 -2,2 22,0 9,1

Производња производа од неметалних минерала -8,6 -41,7 3,7 -11,2 -10,1 -25,1 -17,0

Производња основних метала -15,2 282,6 -6,5 -39,5 -19,8 -93,3 -71,1

Производња металних производа, осим машина -3,9 -18,8 -4,6 -9,8 -7,4 -5,8 -6,5

Поправка и монтажа машина и опреме 6,2 -26,9 -16,6 -44,8 -30,5 25,0 -2,3

MEDIUM-HIGH-TECH -5,2 -11,0 -13,0 -16,2 -14,6 14,6 -1,5

Производња хемикалија и хемијских производа 1,0 -2,1 -1,4 -50,2 -38,9 -61,1 -44,6

Производња електричне опреме -4,9 -12,4 -10,7 -3,8 -8,2 -22,0 -16,2

Производња непоменутих машина и опреме -6,6 -15,0 -21,9 -3,5 -12,2 -17,0 -4,1

Производња моторних возила и приколица -10,4 -36,7 8,8 245,1 101,6 70,4 75,5

Производња осталих саобраћајних средстава -13,2 2.025,2 -31,6 -4,9 -5,5 -0,6 -5,8

HIGH-TECH 6,3 -13,7 -0,8 -10,1 -6,3 7,7 -0,2

Производња основних фармацеутских производа 6,4 53,2 16,6 -10,2 -2,4 14,2 11,1

Производња рачунара, електр. и оптичких произ. 6,1 -15,6 -2,4 -10,0 -7,1 -28,4 -9,5


3.3. Извозна конкурентност У 2013. години нефинансијски сектор привреде остварио је укупну спољнотрговинску размену

од 2.863,6 млрд. динара при чему је увоз (1.660,8 млрд. динара) за 458,0 млрд. динара већи од извоза

(1.202,8 млрд. динара). Највеће учешће у оствареној спољнотрговинској размени има прерађивачка

индустрија (55,4%) која остварује 73,0% укупног извоза, 42,7% увоза и суфицит од 169,6 млрд. динара

(1,5 млрд. ЕУР). У структури спољнотрговинске размене прерађивачке индустрије доминирају велика

предузећа (62,0%), а посебно у извозу где учествују са 67,1% (у увозу учествују са 55,7%). За разлику

од сектора МСПП који у спољнотрговинској размени остварује дефицит од 24,8 млрд. динара (220 мил.

ЕУР), велика предузећа остварују суфицит од 194,4 млрд. динара.

Обим спољнотрговинске активности сектора МСПП значајно је смањен 2009. године (реални

пад извоза од 7,5% и увоза од 23,0%) као последица глобалне економске кризе. Након пада

спољнотрговинске активности у 2009. години, уследио је трогодишњи период постепеног опоравка

који је посебно наглашен 2010. (15,9%) и 2012. године (15,7%) код извоза и 2012. године (18,0%) код

увоза. Ефекти глобалне кризе различито су се испољили у извозу и увозу сектора МСПП.

Извозна активност сектора МСПП константно је повећавана (изузев 2009. године, али и тада је

била изнад нивоа извоза из 2007. године) све до 2013. године када је после значајног раста из 2012.


46

године (15,7%) уследи пад од 3,5%. За разлику од извоза, увоз сектора МСПП још увек није достигао

ниво из предкризне 2007. године. Након пада 2009. године извоз је значајније порастао тек 2012. године

(18,0%), да би у 2013. године забележио пад од 10,6%.

Позитивне тенденције у кретању извоза и увоза сектора МСПП утицале су на значајан пад

спољнотрговинског дефицита. Након благог раста дефицита у 2008. години, у 2009. дефицит сектора

МСПП је значајно смањен (за 32,0%). Пад дефицита је настављен и у 2010. и 2011. години (за 9,1% и

3,5% респективно), али је прекинут 2012. године када је услед значајнијег раста увоза (18,0%) од извоза

(15,7%) спољнотрговински дефицит сектора МСПП повећан за 20,6%. У 2013. години поново долази

до смањења дефицита (за 18,1%) услед бржег пада увоза (-10,6%) од извоза (-3,5%), тако да је ниво

дефицита сектора МСПП на најнижем нивоу и износи 59,2% у односу на 2007. годину.

Спољнотрговинска размена сектора МСПП у периоду 2007-2013. године


Покривеност увоза извозом константно повећава (у 2013. износи 72,4%). Иако је покривеност

увоза извозом повећана и код сектора МСПП и великих предузећа, она је знатно већа код великих

предузећа (94,6% у 2013.) у односу на сектор МСПП где покривеност увоза извозом износи 55,3%.

Индикатори извозне конкурентности

2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013.

Спољнотрговински биланс,

у мил. динара

МСПП -425.802 -477.311 -351.769 -340.704 -365.032 -474.490 -419.111

Велика -121.380 -166.339 -131.593 -180.059 -181.840 -166.740 -38.904

Укупно -547.182 -643.651 -483.363 -520.764 -546.872 -641.230 -458.015

Покривеност увоза извозом,

%

МСПП 34,8 36,5 43,9 49,9 52,3 51,3 55,3

Велика 70,0 66,1 67,3 68,6 70,0 74,1 94,6

Укупно 48,2 48,2 53,0 58,5 60,1 60,4 72,4

Учешће извозника у

укупном броју предузећа, %

МСПП 4,3 4,3 3,9 3,9 4,0 4,1 4,3

Велика 66,2 64,8 62,9 63,7 62,0 61,1 60,9

Укупно 4,4 4,4 4,0 4,0 4,1 4,2 4,4

Учешће увозника у

укупном броју предузећа, %

МСПП 7,4 7,5 6,4 6,2 6,2 6,5 6,7

Велика 80,6 79,0 75,2 78,6 76,7 73,5 73,5

Укупно 7,5 7,6 6,6 6,3 6,3 6,6 6,8

Учешће извоза у промету, %

МСПП 5,5 5,9 6,3 7,3 7,7 8,8 9,1

Велика 14,4 13,8 13,0 15,8 15,5 15,9 21,6

Укупно 8,4 8,5 8,5 10,2 10,4 11,2 13,5

Извоз по запосленом,

у хиљ. динара

МСПП 250,1 292,0 315,6 417,2 508,4 637,9 675,4

Велика 593,9 706,3 620,6 952,2 1.015,7 1.136,9 1.642,0

Укупно 368,6 427,8 417,2 597,2 684,5 812,3 1.015,1

Увоз по запосленом,

у хиљ. динара

МСПП 719,8 799,7 718,8 835,5 972,3 1.244,7 1.220,7

велика 848,4 1.069,0 922,6 1.388,2 1.450,3 1.533,8 1.735,4

Укупно 764,1 888,0 786,7 1.021,4 1.138,2 1.345,7 1.401,6


На већу спољнотрговинску оријентисаност привреде указује већи проценат укупног промета

који је остварен извозом. Константно повећање учешћа извоза у промету бележе и велика предузећа и

сектор МСПП, али дупло већа вредност коефицијента код великих предузећа указује на већу извозну

оријентисаност великих предузећа у односу на сектор МСПП. У оквиру МСПП сектора реалан раст

60

70

80

90

100

110

120

130

140

150

2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

- 2007=100 -

-25

-20

-15

-10

-5

0

5

10

15

20

2008 2009 2010 2011 2012 2013

- реалне годишње стопе раста/пада , у % -

извоз

увоз


47

извоза и веће учешће извоза у промету у односу на 2012. годину остварила су само микро предузећа и

предузетници. Учешће извоза у промету повећала су и мала предузећа, али уз пад реалног извоза, а

средња предузећа смањила су и обим извоза и учешћа промета у извозу.

Релативни робни биланс34 укупне прерађивачке индустрије повољнији је него у 2012. години

(10,7 према 4,1 у 2012.) и указује на благи раст индустријске конкурентности. Међутим раст

индустријске конкурентности резултат је оствареног суфицита робне размене великих предузећа, док

су МСПП Прерађивачке индустрије и у 2013. години исказала дефицит (негативна вредност

релативног робног биланса је на нивоу прошлогодишњег -4,1%). МСПП Прерађивачке индустрије

остварила су суфицит само у low tech гранама и то пре свега, у прехрамбеној, дрвној и индустрији

коже. Такође, извозно конкурентна су и МСПП који послују у производњи основних метала (medium-

low tech).

Предузећа Прерађивачке индустрије су у кризним годинама остварила спољнотрговински

суфицит који у 2013. години чини 10,7% робне размене, али и даље захваљујући суфициту ниско и

средње технолошких грана. Дефицит високо технолошких грана, повећан је и у 2013. години и достиже

31,1% робне размене.

Релативни робни биланс (RTB), у %

МСПП Велика Укупно

2011 2012 2013 2011 2012 2013 2011 2012 2013

ПРИВРЕДА УКУПНО -31,3 -32,2 -28,8 -17,6 -14,9 -2,8 -24,9 -24,7 -16,0

ПРЕРАЂИВАЧКА ИНДУСТРИЈА -2,0 -4,1 -4,1 8,2 10,8 19,8 4,2 4,1 10,7

LOW-TECH 11,2 10,2 14,6 15,5 15,3 18,6 13,2 12,5 16,5

Производња прехрамбених производа 47,4 32,8 42,1 33,0 36,6 33,0 40,1 34,6 37,8

Производња пића -14,7 -11,4 -10,6 -7,0 -12,8 -7,0 -8,4 -12,5 -7,8

Производња дуванских производа -28,4 -32,0 -43,9 -44,8 -51,1 -23,3 -35,9 -45,7 -27,2

Производња текстила -14,9 -8,1 -7,3 -52,0 -54,5 -2,3 -20,6 -15,1 -5,6

Производња одевних предмета -0,3 -3,5 9,4 10,9 17,7 22,5 6,1 9,2 17,8

Производња коже и предмета од коже 23,3 23,7 20,2 11,5 10,3 13,6 17,1 16,3 16,7

Прерада дрвета и производи од дрвета 23,9 25,4 31,7 25,0 78,1 85,2 23,9 27,3 33,4

Производња папира и производа од папира -19,6 -14,0 -21,5 11,0 -22,7 15,8 -12,1 -15,2 -11,6

Штампање и умножавање аудио и видео

записа -26,3 -29,7 -28,2 -99,1 -21,8 -39,5 -27,4 -27,6 -30,4

Производња намештаја 0,5 5,0 5,4 33,1 34,7 43,7 15,1 18,6 20,6

Остале прерађивачке делатности -21,5 -8,6 0,7 15,7 11,2 15,8 -3,7 1,4 8,3

MEDIUM-LOW-TECH -0,5 -5,5 -6,6 10,1 13,8 17,4 6,9 5,7 7,5

Производња кокса и деривата нафте -70,7 -72,9 -63,7 0,0 0,0 0,0 -70,7 -72,9 -63,7

Производња производа од гуме и пластике -21,5 -23,1 -19,9 13,0 13,0 21,6 1,6 1,6 7,7

Производња производа од неметалних

минерала -7,4 -11,4 -13,5 18,2 -4,5 -20,7 0,8 -9,6 -15,6

Производња основних метала 50,3 34,4 39,3 8,9 10,7 15,9 12,1 15,1 18,9

Производња металних производа, осим

машина 9,9 2,0 8,2 26,3 44,4 20,0 13,9 11,8 11,6

Поправка и монтажа машина и опреме -21,9 -24,6 -29,1 -29,8 3,1 14,1 -28,7 -0,3 10,3

MEDIUM-HIGH-TECH -6,0 -11,9 -17,1 -0,5 3,8 22,3 -2,2 -1,5 13,6

Производња хемикалија и хемијских

производа -21,8 -23,3 -27,8 11,9 3,9 42,9 2,3 -7,6 18,9

Производња електричне опреме -16,6 0,0 5,9 20,9 16,6 13,5 13,9 12,3 12,1

Производња непоменутих машина и опреме 1,9 -1,1 8,1 36,6 28,4 56,5 9,6 3,1 13,6

Производња моторних возила и приколица 14,0 -25,7 -48,3 -27,7 -1,2 20,1 -21,8 -4,7 13,3

Производња осталих саобраћајних средстава 0,5 -6,7 -7,0 -6,7 33,5 37,8 -0,3 -4,2 -4,5

HIGH-TECH -62,7 -59,4 -63,6 5,2 9,9 9,5 -37,3 -26,8 -31,1

Производња основних фармацеутских

производа -62,6 -52,1 -46,6 12,6 14,8 14,0 6,5 10,7 9,1

Производња рачунара, електр. и оптичких

произв. -62,7 -59,8 -64,8 -73,4 -72,2 -80,6 -63,3 -60,5 -65,4


34 Релативни робни биланс (Relative Trade Balance) представља однос спољнотрговинског биланса и обима спољнотрговинске размене,

изражен у %. Позитивна вредност RTB указује на компаративне предности (суфицит у робној размени).


48

Негативна вредност релативног робног биланса сектора МСПП (-28,8%) указује на

компаративне слабости (дефицит) сектора МСПП у робној размени. Иако мање изражен, негативан

релативни робни биланс има и сектор МСПП прерађивачке индустрије (-4,1%), а суфицит у робној

размени остварила су само МСПП из области нискотехнолошке производње (14,6% робне размене).

Посматрано према појединачним секторима Прерађивачке индустрије, позитивна вредност RTB

сектора МСПП забележена је само у областима: Производња прехрамбених производа (42,7%),

Производња одевних предмета (9,4%), Производња коже и предмета од коже (20,2%), Прерада

дрвета и производи од дрвета, осим намештаја (31,7%), Производња намештаја (5,4%), Производња

основних метала (39,3%), Производња металних производа, осим машина (8,2%), Производња

електричне опреме (5,9%), Производња непоменутих машина и опреме (8,1%). Сектор МСПП

најнеконкурентнији је у областима: Производња рачунара, електронских и оптичких производа (-

64,8%), Производња кокса и деривата нафте (-63,7%), Производња моторних возила и приколица (-

48,3%), Производња основних фармацеутских производа (-46,6%), и Производња дуванских производа

(-43,9%).

У спољнотрговинском билансу Прерађивачке индустрије доминирају производи ниске или

средње ниске технолошке сложености (56,7%), при чему је ситуација неповољнија код МСПП где ови

производи учествују са 70,4% (код великих 48,2%). Слична ситуација је и код извоза Прерађивачке

индустрије где производи ниже технолошке сложености учествују са 57,5% (код МСПП 78,0%,

великих 47,5%).

Структура извоза МСПП Прерађивачке индустрије према технолошкој сложености


У односу на 2012. годину, у сектору МСПП укупан обим спољнотрговинске размене смањен је

за 8,2% (у Прерађивачкој индустрији за 4,5%), а повећан је једино код производа средње

високотехнолошке сложености (за 4,5%). Код великих предузећа укупан обим размене повећан је за

16,3% (26,8% у Прерађивачкој индустрији), као и код производа средње високотехнолошке (за 86,9%)

и ниске технолошке (4,5%) сложености. У оквиру сектора МСПП спољнотрговинску размену

високотехнолошких производа повећали су предузетници (за 23,1%) и микро предузећа (за 1,0%), док

су средња предузећа повећала размену средње високотехнолошких производа (за 10,1%),

предузетници средње нискотехнолошких производа (за 4,6%) и мала предузећа размену

нискотехнолошких производа (за 4,0%).

Реалне стопе раста/пада 2013/2012, %


50,849,650,154,654,851,257,4

27,228,728,724,821,724,623,2

19,218,617,815,819,018,213,6

2,83,23,54,84,55,95,8

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

2013201220112010200920082007

LOW-TECH MEDIUM-LOW-TECH

MEDIUM-HIGH-TECH HIGHT-TECH

Спољнотрговинска размена Извоз Увоз

Укупно МСПП Велика Укупно МСПП Велика Укупно МСПП Велика

УКУПНО 2,4 -8,2 16,3 14,3 -3,5 32,8 -4,8 -10,6 4,1

ПРЕРАЂИВАЧКА 12,8 -4,5 26,8 19,9 -4,5 37,2 5,1 -4,4 14,1

LOW-TECH -1,2 -5,8 4,5 2,3 -2,1 7,5 -5,7 -10,4 0,4

MEDIUM-LOW-TECH -7,2 -8,4 -6,3 -5,7 -9,4 -3,4 -8,9 -7,6 -10,1

MEDIUM-HIGH-TECH 59,3 4,5 86,9 83,8 -1,6 120,3 35,5 9,3 50,9

HIGHT-TECH -9,7 -5,4 -14,4 -14,9 -15,2 -14,7 -6,7 -2,9 -14,1


49

Споро побољшање спољнотрговинске структуре и степена конкурентности српских производа

током првих година транзиционог периода у корист производа са већим степеном финализације

заустављено је 2008. услед светске економске кризе. Због недовољних улагања у истраживање и развој,

изостао је динамичнији развој капацитета сопствене технологије, тако да српска предузећа, нарочито

сектор МСПП, углавном примењују увозну технологију. У 2013. години повећао се обим укупне

спољнотрговинске размене и извоза уз пад обима увоза у односу на 2012. годину. Највише стопе раста

остварила су предузећа која послују у medium-high-tech прерађивачким гранама, а најниже производи

чија производња захтева висококвалификовани рад (high-tech).

Годишње реалне стопе раста/пада укупног обима спољнотрговинске размене у 2013. години, у %

Укупно Предузетници Микро Мала Средња МСПП Велика

ПРИВРЕДА УКУПНО 2,4 -1,2 -10,3 -12,5 -3,5 -8,2 16,3

ПРЕРАЂИВАЧКА

ИНДУСТРИЈА 12,8 -2,1 -6,9 2,6 -6,6 -4,5 26,8

Low-tech -1,2 -4,7 -10,1 4,0 -8,1 -5,8 4,5

Medium-low-tech -7,2 4,6 -4,5 11,5 -17,3 -8,4 -6,3

Medium-high-tech 59,3 -18,0 -4,8 -7,6 10,1 4,5 86,9

High-tech -9,7 23,1 1,0 -16,2 -2,5 -5,4 -14,4


На слабу извозну конкурентност сектора МСПП Прерађивачке индустрије указује и ниска

покривеност увоза извозом према технолошкој сложености, неповољна структура извоза и увоза према

факторској интензивности, показатељи спољнотрговинске активности према СМТК, као и низак

коефицијент реструктурирања извоза Прерађивачке индустрије.

Покривеност извоза увозом према величини предузећа и технолошкој сложености у %

2007 2012 2013

Укупно МСПП Велика Укупно МСПП Велика Укупно МСПП Велика

Привреда 48 35 70 60 51 74 72 55 95


индустрија 97 68 124 109 92 124 124 92 149

Ниска 99 101 96 129 123 136 140 134 146

Средње ниска 110 63 134 112 90 132 116 88 142

Средње висока 106 53 151 97 79 108 132 71 157

Висока 47 21 105 58 25 122 53 22 121


И поред тога, што захваљујући извозној конкурентности великих предузећа, прерађивачка

индустрија остварује суфицит у спољнотрговинској размени, структура укупне размене, а посебно

извоза је неповољна. Раст српског извоза у транзиционом периоду није праћен значајним повећањем

његове квалитативне структуре, већ је остварен на основу производње која се заснива на ниској

технологији, нискоквалификованој радној снази и значајним уделом примарних сировина.

Ниску конкурентност српског извоза у 2013. години одсликава и неповољна структура извоза

према факторској интензивности. У извозу сектора МСПП доминирају производи ниже фазе

финализације и мање додате вредности (сировине и радно и ресурсно интензивни производи), што је

карактеристично за мање развијене земље. Да би се конкурентност извоза побољшала потребна је

промена структуре извоза у корист ценовно и квалитативно конкурентнијих производа вишег степена

обраде (финализације), што је могуће једино улагањем у савремене технологије које доводе до раста

понуде, смањивања трошкова производње, ефикасније употребе фактора производње, побољшања

карактеристика производа и раста извозних прихода.


50

Структура извоза и увоза према факторској интензивности, у %

Производи

Структура извоза Структура увоза

МСПП Укупно МСПП Укупно

2011. 2012. 2013. 2011. 2012. 2013. 2011. 2012. 2013. 2011. 2012. 2013.

A

Сировине (аграрни и

примарни производи) 68,4 67,2 65,9 79,2 77,5 80,2 55,3 56,3 55,0 70,8 70,1 69,8

B

Радно и ресурсно

интензивни производи 5,0 4,3 5,7 2,7 2,2 2,5 5,0 5,4 6,3 3,5 3,4 3,7

C

Ниско стручни и

технолошко интензивни

производи

2,1 2,0 1,8 1,1 1,1 0,8 3,1 2,7 3,2 1,8 1,6 1,8

D

Средње стручни и


производи

2,6 2,7 2,7 1,5 1,5 1,3 6,2 4,9 5,3 3,6 3,6 3,5

E

Високо стручни и


производи

21,4 23,3 23,5 15,3 17,4 15,0 30,2 30,5 30,1 20,2 21,1 21,1

Неразврстана роба 0,5 0,5 0,4 0,2 0,2 0,2 0,2 0,2 0,2 0,1 0,1 0,1


Секторска анализа према СМТК, рев. 4, показује да се највећи део спољнотрговинске размене

(54,9%) одвија у секторима 0 и 2 (68,1% извоза и 45,3% увоза), чији производи припадају групи

примарних производа. Производи из ове две групе (0 и 2) повећали су покривеност увоза и остварили

суфицит у односу на укупну спољнотрговинску активност у односу на 2012. годину. У оквиру сектора

МСПП у сектору 0 (Храна и живе животиње) побољшана је покривеност увоза извозом и смањен је

дефицит, за разлику од сектора 2 (Сирове материје) где су забележена супротна кретања (покривеност

увоза је смањена, а дефицит је повећан). У односу на 2012. годину само су производи из групе 0

значајније повећали учешће у извозу и увозу, што указује на погоршање структуре у оквиру

спољнотрговине активности услед смањеног учешћа технолошки сложенијих производа. У МСПП

сектору, покривеност увоза извозом и вредност РРБ повећана је у свим групама производа осим код

производа из групе 2. Највеће повећање забележено код група 1, 3, 4 и 9, што указује да је јачање

извозне конкурентности највише заступљено код производа ниске технолошке сложености. Како ови

производи учествују са 14,1% у извозу и 20,7% у увозу сектора МСПП побољшање у покривености

извоза у увозу и смањење дефицита у размени указује на споро постепено јачање међународне

конкурентности домаће привреде.

Показатељи спољнотрговинске активности према СМТК рев 4. у 2013. години

СМТК рев.4

Структура

извоза Структура увоза Покривеност увоза извозом РРБ

Укупно МСПП Укупно МСПП Укупно МСПП Укупно МСПП

УКУПНО 100,0 100,0 100,0 100,0 72,4 55,3 -16,0 -28,8

0 Храна и живе животиње 41,5 32,8 29,1 20,5 103,4 88,8 1,7 -6,0

1 Пића и дуван 5,1 4,7 10,0 3,5 37,0 73,9 -46,0 -15,0

2 Сирове материје, осим горива 26,6 18,7 16,3 13,7 118,7 75,5 8,6 -13,9

3 Минерална горива, мазива 6,8 9,2 14,4 17,0 34,1 29,8 -49,2 -54,1

4 Животињска и биљна уља, масти 0,0 0,1 0,0 0,1 68,0 68,0 -19,1 -19,1

5 Хемијски и слични производи 14,9 23,3 20,8 29,6 51,9 43,5 -31,7 -39,4

6 Израђени производи 4,1 9,1 7,1 11,6 41,7 43,0 -41,2 -39,8

7 Машине и транспортни уређаји 0,5 1,2 2,0 3,3 20,0 19,9 -66,6 -66,8

8 Разни готови производи 0,4 0,9 0,4 0,7 75,9 75,7 -13,7 -13,8

9 Производи непоменути у СМТК

рев. 4. 0,0 0,1 0,0 0,0 76,8 76,9 -13,1 -13,1


Према коефицијенту реструктурирања извоза,35 МСПП су повећала брзину прилагођавања

захтевима тржишта у односу на ранији период, али спорије мењају извозну структуру у односу на

велика предузећа која су оживљавањем и унапређењем производње повећала извоз и асортиман понуде

на страним тржиштима. Висока вредност коефицијента указује на спору промену неповољне структуре

извоза и ниску извозну конкурентност домаће индустрије и МСПП.

35 Базира се на Фингер-Крејниновом индексу структурне сличности, који се користи за разна структурна поређења

спољнотрговинске размене. Коефицијент реструктурирања извоза се израчунава као збир минимума парова учешћа

истоврсних извозних производа према СМТК у посматраним годинама. Мања вредност коефицијента указује на брже

промене, односно максимална вредност 1 значи потпуно идентичну трговинску структуру у посматраним годинама.


51

Коефицијент реструктурирања извоза Прерађивачке индустрије


Значајнији привредни раст и повећање запослености у дугом року могуће је једино јачањем

извозне и укупне конкурентности привреде чиме би се омогућио значајни раст извоза уз смањење

спољнотрговинског дефицита. Да би се унапредила извозна конкурентност српских производа

потребно је да се промени структура извоза (која се сада у значајној мери заснива на извозу метала -

челика, сировина, малог броја индустријских производа и хране) у корист технолошко сложенијих

производа високе финализације који имају стварају већу додату вредност по јединици. Промену

структуру извоза треба да прати и повећање географске диверсификација извоза уз јачање позиција на

садашњим извозним тржиштима. Јачање извозне конкурентности кроз трансформацију извозне

структуре могуће је само значајним растом пословне и инвестиционе активности домаћих и страних

предузећа која своје пословање заснивају на високим технологијама, знању и иновацијама.

3.4. Употреба ИКТ Развој информационо-комуникационих технологија (ИКТ), Интернета и осталих елемената

информационе технологије променили су основне факторе конкурентности предузећа, тако да знање,

иновације и информације постају најзначајнији извори конкурентске предности предузећа на

глобализованом тржишту. Интернет и ИКТ постали су основа развоја савремене привреде засноване

на иновацијама и предузетништву, јер омогућавају: развој производа и услуга који су засновани на

знању и примени високих технологија, трансформацију традиционалних делатности у правцу њихове

дигитализације (развија се електронска трговина, електронско банкарство, електронско образовање,

електронски маркетинг и др), развој потпуно нових делатноста (нпр. друштвене мреже, сервиси за

повезивање, умрежавање, чување и размену података), развој нових облика организавања предузећа

(виртуелна предузећа) и др. Све ове промене захтевају нов начин размишљања и пословања МСП и

њихово интензивније укључивање у глобалне ланце вредности и светско тржиште.

МСП из Србије више употребљавају рачунаре у пословању у односу на просек и пет земаља

чланица Европске уније из окружења (Бугарске, Хрватске, Румуније и Словеније) и Македоније. Од

посматраних земаља, најнижа употреба рачунара је у Румунији. Испод просека ЕУ су још и Мађарска,

Бугарска и Македонија, а изнад просека осим Србије су још само Словенија и Хрватска. У оквиру

МСП, средња предузећа више користе рачунаре у пословању у односу на мала предузећа, што је

највише изражено у Бугарској, Мађарској и Румунији.

0,86

0,80

0,880,81

0,90

0,750,77 0,76

0,83

0,760,82

0,67

0,00

0,10

0,20

0,30

0,40

0,50

0,60

0,70

0,80

0,90

1,00

Укупно Микро Мала Средња МСПП Велика

2012 2013


52

Употреба рачунара у МСП у Србији и ЕУ у 2013. години

Извор: Министарство привреде према подацима EUROSTAT-а и РЗС

У коришћењу Интернета МСП из Србије не заостају за просеком и земљама ЕУ из

окружења. Највећи број МСП Интернету приступа путем DSL или друге врсте фиксне широкопојасне

Интернет технологије. МСП из Србије (99%) према употреби DSL начина приступа Интернету изнад

су просека ЕУ свих земаља ЕУ из окружења. Мобилни широкопојасни Интернет који се остварује

путем 3G мреже користи 44% домаћих МСП (31% малих и 57% средњих предузећа), што је испод

просека ЕУ, изнад МСП из Румуније, Бугарске и Македоније, али испод МСП из Хрватске, Мађарске

и Словеније. Према приступу Интернету путем других мобилних конекција, МСП из Србије (19% МСП

– 21% мала и 42% средња) значајно заостају не само за просеком ЕУ, већ и за готово свим посматраним

земљама из окружења (осим Румуније), што указује на неравномерну развијеност различитих видова

Интернет технологије у Србији и заостајање у примени најновијих технолошких решења.

Типови веза за приступ МСП Интернету у Србији у 2013. години


97

92

98

91

85

98

94

100,0

80

82

84

86

88

90

92

94

96

98

100

ЕУ Бугарска Хрватска Мађарска Румунија Словенија Македонија Србија

Мала Средња МСП

0

20

40

60

80

100ЕУ

Бугарска

Хрватска

Мађарска

Румунија

Словенија

Македонија

Србија

DSL Мобилна 3G мрежа Друге мобилне везе


53

Коришћење Интернета у МСП и типови веза за приступ Интернету у 2013. години

% предузећа која

користе Интернет у

пословању

Типови веза за приступ Интернету

DSL или друга врста

фиксне широкопојасне

Интернет конекције

Мобилна широкопојасна

веза путем 3G Друге мобилне конекције

Мала Средњ

а МСП Мала Средња МСП Мала Средња МСП Мала Средња МСП

ЕУ 99 100 99 93 97 93 55 74 58 61 79 64

Бугарска 97 99 97 86 93 87 35 45 37 50 58 51

Хрватска 99 100 99 78 82 79 52 65 54 66 75 67

Мађарска 97 99 97 95 98 96 53 68 55 62 76 64

Румунија 98 98 98 69 85 72 19 29 20 27 36 29

Словенија 100 100 100 98 99 98 63 74 65 71 78 72

Македониј

а 97 99 97 99 100 99 42 49 43 46 54 47

Србија 100 100 100 97 100 99 31 57 44 21 42 31


Иако је направљен значајан напредак у изградњи информатичке инфраструктуре и примене

рачунара и Интернета у пословању, МСП из Србије још увек недовољно користе пословне сервисе које

Интернет мрежа и остали видови ИКТ омогућавају (електронско пословање, електронска трговина,

електронско плаћање, праћење и анализа тржишта, проналажење потенцијалних пословних партнера

и склапање послова са њима, коришћење електронског сервиса јавне управе, коришћење предности

промоције и комуникације са потрошачима, пословна употреба веб сајта и др). Примена ових

електронских сервиса у пословању повећава конкурентску способност предузећа и омогућава им

ширење на нова тржишта. Домаћа предузећа заостају и у примени најновијих кретања и достигнућа

које Интернет и информатичка технологија омогућавају, као што је употреба друштвених мрежа у

пословању.

Употреба друштвених мрежа од стране МСП у пословању у 2013. години

Друштвене мреже

(Facebook, Linkedln,

Xing, Yammer)

Блог предузећа (Twitter)

Мултимедијални сајтови

за размену садржаја

(Youtube, Flickr, Picassa)

Википедија

Мала Средња МСП Мала Средња МСП Мала Средња МСП Мала Средња МСП

ЕУ 27 34 28 9 14 10 11 17 11 5 9 6

Бугарска 33 36 33 5 6 5 10 11 10 5 6 5

Хрватска 30 30 30 6 7 6 14 13 14 14 9 13

Мађарска 24 26 25 2 4 2 10 14 11 6 9 7

Румунија 21 19 20 3 6 4 7 8 7 1 4 2

Словенија 33 38 34 6 13 8 12 19 13 2 2 2

Македонија 37 30 36 6 7 6 17 17 17 7 8 7

Србија 26 30 28 9 11 10 13 16 15 5 4 4


Према употреби друштвених мрежа у пословању (Facebook, Linkedln, Xing, Yammer и др) МСП

из Србије (28%) на нивоу су просека ЕУ, али заостају у односу на већину земаља у окружењу

(Македоније, Словеније, Бугарске и Хрватске). Од земаља у окружењу домаћа МСП друштвене мреже

користе једино више од МСП из Румуније (20%) и Мађарске (25%). Повољнија је ситуација у погледу

употреба блога (Twitter), јер домаћа МСП (10%) овај Интернет сервис употребљавају више од МСП из

свих земаља у окружењу (Мађарске, Румуније, Бугарске, Хрватске и Словеније). Википедију у Србији

користи 4% МСП, што је испод просека ЕУ (6%) и већине земаља у окружењу (Хрватске, Мађарске,

Макекедоније и Бугарске), осим Словеније и Румуније где Википедију користи само 2% МСП.


54

IV РЕЗУЛТАТИ ПОЛИТИКЕ РАЗВОЈА МСПП

4.1. Промоција и подршка предузетништву и оснивању нових предузећа (Стуб 1.)

4.1.1. Кредитна подршка и бесповратна средства за нова МСПП

У 2013. години Фонд за развој Републике Србије (у даљем тексту: ФЗР) реализовао је

Кредитну подршку за почетнике- start-up кредите. По овом Програму реализовано је 33 стар-уп

кредита у износу од 67.785.530,00 динара.

Национална служба за запошљавање (у даљем тексту: НСЗ) је по Програму доделе

субвенције за самозапошљавање, у 2013. години, закључила 1.681 уговор са незапосленим лицима. За

реализацију овог програма утрошено је 182.102.176,00 динара из буџета Републике Србије. За доделу

субвенције послодавцима за отварање нових радних места утрошено је 159.932.609,41 динара ради

запошљавања 1.600 незапослених лица.

Национална агенција за регионални развој (у даљем тексту: НАРР) је, у сарадњи са

Канцеларијом за одрживи развој недовољно развијених подручја (у даљем тексту: КОРНРП),

реализовао пројекат „Подршка почетницима у бизнису који су повратници у своја родна места“,

који обухвата обуку за почетнике у пословању, бесповратна финансијска средства за започињање

бизниса и менторинг. НАРР обезбеђује обуку и менторинг, а КОРНРП је за ову намену определила

20,0 милиона динара, од чега је реализовала 19,0 милиона динара за 29 корисника. У 2013. години,

такође, пружена је услуга менторинга за 20 корисника пакета помоћи корисницима Програма за 2012.

годину.

Програм подршке младим фирмама са неразвијених подручја обухвата бесповратну,

једнократну, финансијску подршку МСПП која се налазе у почетној, најрањивијој фази раста и развоја

(до три године пословања) и која послују на подручју јабланичког, пиротског, пчињског, борског,

зајечарског, топличког, рашког, расинског, средњебанатског и севернобанатског округа. Учешће

НАРР-а у финансирању износи до 75% оправданих трошкова пројеката, без ПДВ-а. Кроз Програм је

реализовано 3.450.925,00 динара за 17 предузећа и предузетника.

4.1.2. Обуке за почетнике у бизнису

НАРР је, са републичком мрежом регионалних агенција и центара, у 2013. години, одржала

укупно 111 тродневних обука за започињање бизниса, са више од 1.635 полазника кроз Програм

стандардизованог сета услуга..

Током 2013. године НАРР је кроз пројекат „Менторинг за 30 новооснованих и 70

постојећих МСПП“ одобрио менторинг подршку почетницима у пословању који су изабрани на

јавном позиву. Категорија почетника у бизнису као корисника менторинга (који послују до 1 године)

уведена је 2012. године. Сваки корисник је примио по 50 сати услуге менторинга од стране

сертификованих ментора који су запослени у регионалним развојним агенцијама.

НСЗ је, са мрежом предузетничких центара, реализовала дводневне обуке „Пут до

успешног предузетника“ за 12.799 лица, што је за 28% више од планираног обима за 2013. годину.

НСЗ је, такође, реализовала Програм менторинга за предузетнике – кориснике субвенције

за самозапошљавање, и то за 221 предузетника, ради унапређења започетог пословања, кроз дијагнозу

стања бизниса, стручне савете и информације.

Кроз пројекат „Развој омладинског предузетништва“, у сарадњи са програмома

Економске сигурности УСАИД-а, обучено 58 координатора Канцеларија за младе (у даљем текст:у:

КЗМ) за увођење активности промоције и обука за омладинско предузетништво у КЗМ и развој и

спровођење 33 локална акциона плана за омладинско предузетништво.

Кроз пројекат Одрживи развој УСАИД-а основана је Асоцијација младих предузетника

Србије, повећана запошљивост 927 младих који су обучени за предузетништво и развој каријере,

подржано самозапошљавање 479 младих а 47 предузетника почетника користе менторинг програм.

Кроз пројекте које финансира Министарство омладине и спорта (у даљем тексту:

МОС)и УСАИД пројекат одрживог развоја 438 младих предузетника почетника укључено је у

специјалистичке обуке.

Кроз програм „Бизнис младих Србије“ који се спроводи у партерству НСЗ, Смарт колектива

и Ерсте банке, уз финасијску подршку Министарства омладине и спорта и УСАИД пројекта одрживог

развоја, 503 младих, од више од 2.000 пријављених, је завршило online обуку за развој бизнис идеја.

МОС је кроз редовне годишње конкурсе за удружења младих финансирало пет пројекта

који се односе на спровођење Националне стратегије за младе и циљ „Подстицати и стимулисати

све облике запошљавања, самозапошљавања и предузетништва младих“. У активностима на


55

спровођењу обука за омладинско предузетништво и промоцији предузетништва обучено је 798, а

информисано 3.600 младих.

4.1.3. Образовање за предузетништво

Програм „Достигнућа младих у Србији” спровео је, у 2013. години, предузетничке

програме за ученике у 79 основних и 185 средњих школа.

НАРР и акредитоване регионалне развојне агенције (у даљем тексту: АРРА), кроз Програм

стандардизованог сета услуга, реализовале су инфо дане-саветодавну подршку студентима завршних

година и матурантима средњих школа за започињање сопственог посла у циљу промоције

предузетништва и предузетничке културе. Свака од 12 АРРА је, у оквиру стандардизованог сета

пословних услуга за МСПП, организовала четири оваква догађаја током године.

У 2013. години наставило се са спровођењем регионалног пројекта „Регионалног центар за

развој предузетничких компетенција земаља југоисточне Европе – SEECEL“, у оквиру кога је

предвиђено укључивање додатних основних школа и високошколских институција у спровођење

активности развоја предузетничког образовања. У наставку пројекта предвиђено је укључивање и

средњих школа у активности развоја предузетничког образовања али и спровођење активности развоја

женског предузетништва.

Формирана Међусекторска радна група, у 2013. години, за развој ученичког предузетништва

у оквиру пројекта БИП (Business Innovation Programs). Циљ Радне групе је да се развије концепт

ученичких компанија као начин увођења предузетничког образовања у образовни систем земље.

Спроведено више програма обука наставника из области предузетништва са циљем

упознавања предузетничке компетенције и потребних знања и вештина. Активности су спроведене

кроз реализацију акредитованих програма стручног усавршавања на тему предузетничког учења али и

кроз учешће наставника у програмима које финансирају донатори: ГTЗ, Достигнућа младих, Грађанске

иницијативе, Београдска отворена школа.

Обухват ученика који изучавају предмет предузетништво у средњим стручним школама

повећан је, током 2013. године као последица превођења до тада укупно 14 огледних профила

/програма у редован систем, у којима се налази предмет предузетништво.

4.1.4. Промоција и подстицање предузетништва

Министарство привреде је у 2013. години реализовало Програм подршке активностима

удружења за подстицање развоја предузетништва у 2013. години кроз који је подржано 9 удружења,

која спроводе активности у области развоја омладинског, женског и социјалног предузетништва, у

износу од 8.056.667,47 динара, од укупно опредељених 19.000.000,00 динара из буџета.

У оквиру Европске недеље МСП (SME Week), која представља промотивну кампању која

се реализује широм Европе са циљем промоције предузетништва, одржан је 31 догађај у 2013. години

у Србији. Главни догађај у оквиру Европске недеље МСП је био „Панел дискусија о предузетничком

образовању“ и средњошколско такмичење „Национално финале пословних изазова“. Осим поменутог

догађаја, важнији промотивни догађаји, у оквиру Европске недеље МСП, у Србији, у 2013. години, су

били:

У Организацији НАРР, Београдског сајма и Министарства регионалног развоја и локалне

самоуправе одржан је 12. Међународни сајам предузетништва „Бизнис база“, заједно са 5. Сајмом

локалних самоуправа, под слоганом „Повежи се”. Осим предузетника, регионалних агенција и

локалних самоуправа, на сајму су се представиле домаће и међународне институције које се баве

финансијском и нефинансијском подршком сектору МСП.

У организацији Удружења пословних жена Србије (у даљем тексту: УПЖ) одржана је

манифестација „Цвет успеха за жену змаја“, на којој су централну улогу имале амбасадорке женског

предузетништва.

Активности амбасадорки женског предузетништва на промоцији предузетништва (Пројекат

подршке женском предузетништву – „Мотивација кроз примере добре праксе“) у оквиру наставка

активности реализованих кроз пројекат „WENS“ Европска мрежа амбасадора женског

предузетништва из 2012. године. Округли сто „Финансирање развоја малих и средњих предузећа: кључна питања и

препоруке за Србију“ УСАИД БЕП Пројекат за боље пословање

НАРР је наставила да унапређује информативно-едукативни портал „Предузетнички

сервис“ на коме заинтересовани за покретање бизниса или постојећи предузетници могу да пронађу

све потребне информације за пословање (www.preduzetnickiservis.rs).

http://www.preduzetnickiservis.rs/


56

4.1.5. Женско предузетништво

НАРР је реализовала Програм подршке женском предузетништву у 2013. години. Циљ

Програмa je развој женског предузетништва, односно повећање њиховог удела на тржишту, кроз

усклађивање пословања са захтевима међународних стандарда пословања, унапређивање пословних

процеса, производа и услуга и јачање људских ресурса. Кроз Програм је подржано 43 пројеката

предузетница у износу од 6.810.000,00 динара. У оквиру друге компоненте овог Програма спроведена

је кампања избора најуспешнијих предузетница из четири региона Србије са циљем промоције женског

предузетништва и охрабривања већег броја жена за предузетничко деловање. Изабраним

најуспешнијим предузетницама омогућено је да без надокнаде излажу на 12. Међународном сајма

предузетништва „Бизнис база“.

ФЗР је, у 2013. години, реализовао кредитну линију, под повољним условима, за женско

предузетништво. У оквиру кредитне линије реализовано је 9 кредита у износу од 25.780.007,00

динара.

У 2013. години Министарство привреде спровело је пилот програм под називом „Програм

подршке активностима удружења за подстицање развоја предузетништва у 2013. години“, који

је обухватао финансијску подршку активностима удружења за подстицање развоја женског

предузетништва.

Удружење пословних жена Србије добило је „Специјално признање“, у категорији развоја

предузетничког духа, за пројекат „Повезивање жена”, на догађају у 2013. години ”Награде за развоје

европских предузећа“, који је организовала Европска комисија.

НАРР и УПЖ реализовали су пројекат „Ментори женског предузетништва у Србији“

(WEM) чији је циљ формирање националне мреже ментора женског предузетништва, која ће пружити

стручну помоћ предузетницама које су у почетној фази пословања или имају потешкоћа у вођењу

сопственог посла. Пројекат је реализован у оквиру Програма за конкурентност и иновације (CIP),

финансираног од стране Европске комисије. Десет успешних предузетника, изабраних путем јавног

позива, завршило је обуку за менторе, и током 16 месеци пружало је услуге менторинга

предузетницама.

У оквиру ЕЕН пројекта, наставља се са промоцијом технологија женских предузећа кроз

креирање технолошких профила ових предузећа на Европској предузетничкој мрежи. Такође,

захваљујући потписаном Меморандуму о сарадњи између УПЖ Србије и ЕЕН, дошло је, у септембру

2013. године, до реализације Б2Б сусрета у оквиру ЕЕН у Нишу, на којима су искључиво учествовале

женске компаније.

4.2. Људски ресурси за конкурентан сектор МСП (Стуб 2.)

Влада је у 2012. години донела Стратегију развоја образовања у Републици Србији до

2020. године, којом су утврђени циљеви, праваци и инструменти развоја система образовања у

Републици Србији током наредних десетак година, а што има утицаја на развој квалитетних људских

ресурса за конкурентан сектор МСП.

МФП и НАРР су у 2013. години реализовали Уредбу о утврђивању Програма

стандардизованог сета услуга за мала и средња предузећа и предузетнике у 2013. години који се

реализује преко акредитованих регионалних развојних агенција. Кроз Уредбу је реализовано

34.483.800,00 динара за АРРА које МСПП пружају бесплатне услуге информисања, обуке, консалтинга

и промоције предузетништва. У спровођењу програма стандардизованог сета услуга учествовало је

укупно 12 АРРА. Током спровођења Програма пружено је 36436 информација, одржано 288 обука,

одобрено 8520 сати консалтинга и одржано 220 промоција.

У 2013. години започела је реализација EBRD СБС програма, који се на захтев

Министарства привреде финансира из средстава ЕУ ИПА 2012. Програм треба да побољша

конкурентност и продуктивност приватног сектора у Србији кроз суфинансирање услуга страних и

домаћих експерата у циљу унапређења перформансе 240 предузећа и спровођење обука локалних

консултаната за пружање услуга пословне подршке МСП.

Настављена је реализација пројекта „Сертификација пружалаца пословних услуга МСП

сектору“ који спроводи НАРР а који има за циљ да се, према међународним стандардима, процене и

сертификују пружаоци услуга (општег и специјализованог профила) који раде са сектором МСПП. На

основу трајно отвореног јавног позива за сертификацију, до сада је укупно регистровано 227 пријава,

сертификовано је укупно 90 пружалаца услуга, условно је сертификовано 28, а 58 кандидата је у

поступку сертификације. Јавни позив за регистрацију консултантских кућа које желе да се региструју

у НАРР као квалификовани пружаоци пословних услуга МСПП такође је трајно отворен. До сада се за


57

регистрацију пријавило укупно 16 консултантских кућа, од којих је регистровано 9, у поступку

регистрације налази се 6, док је регистрација 1 консултантске куће одбијена.

У циљу унапређења знања и вештина запослених у МСП, Центар за едукацију и стручно

образовање Привредне коморе Србије је, у 2013. години, организовао и реализовао 33 обуке.

Истраживање потреба за обукама које су у функцији унапређења менаџерских способности

у МСП обухваћено је редовном годишњом Анкетом о стању, потребама и проблемима МСПП, коју

је и у 2013. години спровела НАРР, на узорку од 2.500 испитаника.

4.3. Финансирање и опорезивање МСП (Стуб 3.)

4.3.1. Финансирање МСП - кредитна подршка, гаранције, факторинг

ФЗР је у 2013. години радио у смањеном капацитету. Током године реализовано је 86

кредита за МСПП у износу од 1.763.908.128,60 динара.

Финансијски уговор за нови Апекс зајам Европске инвестиционе банке за мала и средња

предузећа и друге приоритете III/ A укупне вредноси 150 милиона евра је потписан 30. децембра 2013.

године. У 2013. години настављена је реализација преосталих расположивих средства из Апекс зајма

II/Б и II/Ц.

Агенција за осигурање и финансирање извоза (у даљем тексту: АОФИ), у 2013. години,

реализовала је, из сопствених извора, 65 кредита у износу од 15,6 милиона евра, за МСП.

У 2013. години АОФИ је откупила 18,92 милиона евра потраживања за 38 корисника.

По основу осигурања од комерцијалних ризика, АОФИ је, у 2013. години, закључила 43

уговора укупне вредности 25,10 милиона евра.

У 2013. години АОФИ је укупно реализовала 2 гаранције у износу од 6,32 милиона евра.

У 2013. години донета је Уредба о условима за подстицај и развој привредних друштава

у недовољно развијеним јединицама локалне самоуправе у 2013. години. ФЗР реализовао је 35 кредита

у износу од 527.053.207,00 динара.

4.3.2. Бесповратна средства и мешовити програми подршке Министарство привреде је у 2013. години, у сарадњи са банкама, реализовало пилот програм

под називом „Програм подршке малим предузећима за набавку опреме у 2013. години“, кроз који је

пружена финансијска подршка улагању у развој и набавку опреме, намењене унапређењу технолошких

процеса, производа и услуга у МСПП. Програмом је предвиђено да банке које учествују у Програму

одобре повољне кредите за мала предузећа за финансирање 75% вредности новонабављене опреме,

бесповратна средства буду додељена у висини 20% вредности новонабављене опреме, док су

предузећа дужна да 5% вредности опреме финансирају из сопствених средстава. Програм је изазавао

велико интересовање међу малим привредницима, а укупно је подржано 78 предузећа у износу од

92.926.715,03 динара.

Програм подршке иновативним брзорастућим малим и средњим предузећима у 2013.

години има за циљ да подстакне иновативну активност у предузећима у Србији која оставрују већу

стопу раста, кроз суфинансирање појединачних иновативних актицвности. Кроз Програм је подржано

29 предузећа са 22.592.381,14 динара.

Програм подршке развоју конкурентности МСПП спроводи НАРР, а основни циљ

програма је јачање конкурентности и иновативности микро, малих и средњих предузећа, предузетника

и задруга, кроз усклађивање њиховог пословања са захтевима међународних стандарда пословања,

унапређивање пословних процеса, производа и услуга и јачање људских ресурса. Кроз Програм је, у

2013. години, укупно раелизовано 182 пројекта са 32.425.400,00 динара. Пројекти се односе на

суфинанирање консултантских услуга у овој области.

USAID PSD (Пројекат развоја приватног сектора у јужној и југоисточној Србији) је

трокомпонентни пројекат који ће се реализовати у 12 општина југозападне и јужне Србије: Врање,

Лесковац, Прешево, Бујановац, Медвеђа, Нови Пазар, Сјеница, Тутин, Прибој, Пријепоље, Нова Варош

и Рашка. НАРР реализује 1. и 2. компоненту (свеобухватна подршка за 120 МСП и 4 кластера,

укључујући и 32 гранта, као и подршка извозницима) а за трећу компоненту, која се односи на јачање

капацитета НАРР и осталих партнера на имплементацији Пројекта, задужен је USAID. Реализација

пројекта започета је у јулу месецу а до краја извештајног периода спроведен је поступак анализе

постојећих база података НАРР-а, урађен радни оквира за припрему Плана мониторинга, организоване

су радионице и медијске промотивне кампање, припремљен је Приручник за доделу грантова и тд..

Планирана вредност пројекта за прве две године реализације износи 4,1 милион долара.


58

WB EDIF је Програм за развој предузећа и иновације Западног Балкана који представља

заједничку иницијативу Европске комисије, Европске инвестиционе банке, Европског инвестиционог

фонда и Европске банке за обнову и развој а који је започео реализацију 5.12.2012. године. Програм се

састоји из 4 компоненте које се односе на финансирање МСП, и то: ENIF, фонд ризичног капитала за

финансирање иновативних МСП у почетној фази развоја, Enterprise Expansion Fund – ENEF, фонд

развојног капитала који ће се фокусирати на већ успостваљена МСП која имају висок потенцијал за

раст, Guarantee Facility – GF, гаранције које треба да побољшају могућност МСП за приступ

финансирању од стране банака, као и потенцијално смањење трошкова задуживања и Tехничкa

подршкa (TA Facility). У 2013. години настављен је рад на развоју инструмената.

4.3.3. Опорезивање У циљу јачања капацитета пореске администрације, у 2013. години, настављена је

интезивна активност на образовању запослених, где је на стручним обукама учествовало 12.421

полазника. Кроз сарадњу са струковним удружењима, коморама и високообразовним установама, а у

циљу повећања капацитета запослених и едукације пореских обвезника ради добровољног измиривања

пореских обавеза, организиоване су обуке на којима је учествовало 3.428 полазника (запослени у

пореској управи и порески обвезници).

Пројекат екстерни портал је замењен, половином 2013. године, новим порталом, који је

омогућио лакши, прецизнији и прегледнији начин презентовања активности Пореске управе. Такође,

исти је омогућио бољу имплементацију електронских пореских пријава и преглед измирених обавеза

од стране пореског обвезника, као и подношење ПДВ пријава електронским путем. У току је

имплементација система за подношење измењене ПДВ пријаве електронским путем. Од 01.03.2014.

године у плану је да се крене са имплементацијом појединачне пореске пријаве о обрачунатим

порезима и доприносима (Образац ППП-ПД), што је и законска обавеза. Биће омогућено и подношење

појединачне пореске пријаве (Образац ППП) за 2013. годину електронским путем.

4.4. Конкурентне предности МСП на извозним тржиштима (Стуб 4.)

4.4.1. Подршка иновацијама

Министарство просвете, науке и технолошког развоја (у даљем тексту: МПНТР) расписалао

је пети јавни позив за пријаву и учешће у реализацији иновационих пројеката по програмима

иновационе делатности (опредељена буџетска средства и други извори финансирања). За ову намену,

из буџета је опредељено 150 милиона динара, а резултати позива биће познати у 2014. години.

Фонд за иновациону делатност у склопу Пројекта подршке иновацијама у Србији који се

финансира из ИПА 2011 и кога администрира Светска банка, у 2013. години одобрио финансирање у

оквиру Програма раног развоја за укупно 21 пројекат у износу од 723.753,91 евра, а у оквиру Програма

суфинансирања иновација одобрено је финасирање за укупно 10 пројеката у износу од 640.421,67 евра.

За Програм раног развоја и Програм суфинасирања иновација у просеку преко 40% поднетих пројеката

предложило сарадњу са институцијама које се интензивно баве научно-технолошким истраживањем и

развојем. У погледу заступљености индустријских сектора за Програм раног развоја и Програм

суфинансирања иновација у 2013. години највећи број долази из области информационо-

комуникационих технологија.

У 2013. години, у оквиру ЕУ пројекта „Интегрисана подршка иновацијама” из ИПА10

програмског циклуса, спроведене су обуке у области иновација за 350 МСП од планираних 300 МСП,

обучено је 44 представника јавног сектора за спровођење обука за МСП, изабрано пет локалних

иницијатива у области иновација и истим пружена помоћ у припреми пројеката, изабрано 27

институција које ће вршити улогу локалних инфо центара, изабрано и обучено 27 технолошких брокера

и успостављена Мрежа технолошких брокера Србије, спроведена обука инвестиционе спремности

предузећа за 105 од планираних 100 предузећа, обучено 18 лица за пружање обуке инвестиционе

спремности предузећа и припремљен Нацрт закона о фондовима предузетног капитала у Србији.

Министарство регионалног развоја и локалне самоуправе је, преко НАРР-а, у 2013. години,

реализовало Програмо подршке регионалном и локалном развоју у 2013. години, при чему се једна од

мера односила на подршку јачању иновативности и промоцији новоразвијених производа. У оквиру

Програма подржана су три средња предузећа у укупном износу од 6.370.000,00 динара.

Министарство просвете, науке и технолошког развоја је, у партнерству са Привредном

комором Србије, Техничким факултетом из Новог Сада и РТС-ом, у 2013. години, спровело пројекат

„Такмичење за најбољу технолошку иновацију у 2013. години“, кроз који је опредељено 10 милиона

динара, од чега се пет милиона динара односи на наградни фонд. У оквиру пројекта одржана је изложба


59

на којој су своје иновације представила 32 тима, након чега је одржано финално такмичење на коме су

учествовала шест најбоље рангирана тима.

Као подршка МСП на активностима сталног прилагођавања и побољшања производних

процеса, пословних процедура и услуга, Завод за интелектуалну својину је, у 2013. години, извршио

46 дијагностика интелектуалне својине, који подразумева припрему и посету компанији ради процене

свих фактора интелектуалне својине у предузећу.

У 2013. години су одржани бројни догађаји који имају за циљ промоцију иновативности,

а чији су организатори били Привредна комора Србије и Фонд за иновациону делатност. У том смислу

је потребно посебно истаћи промотивне активности Завода за интелектуалну својину који је у 2013.

години одржао 31 семинар и радионицу о интелектуалној својини за институције за подршку привреди

и привредна друштва у Србији, као и 12 отворених врата за пружање информација о интелектуалној

својини за 94 учесника.

РЗС је у 2013. години обезбедио индикаторе за наставак учешћа Србије у праћењу иновација

у ЕУ (Innovation Union Scoreboard).

4.4.2. Програми ЕУ за подршку иновацијама

У оквиру Програма за предузетништво и иновативност (ЕИП), једног од три стуба

Оквирног програма за конкурентност и иновативност (ЦИП), којим у Републици Србији

координира Министарство привреде, настављено је са финансирањем следећих пројеката у 2013.

години: SENEKO (обука кластер менаџмента), Ментори женског предузетништва, Европска мрежа

предузетништва, Културне руте у региону средњег и доњег Дунава, Европске изврсне дестинације -

приступачност туристичких дестинација и директне гаранције Чачанској банци за микрофинансирање

МСП.

Настављено је са реализацијом и финансирањем 13 пројеката из ЕУ програма Еурека који

су одобрени у претходним јавним позивима, као и њиховим мониторингом. До краја 2013. године

завршено је са реализацијом 8 пројеката, а одобрено је за реализацију 6 пројеката са финансирањем

учешћа из сопствених средстава.

У оквиру Седмог оквирног програма ФП7 институције, истраживачке групе и мала и средња

предузећа у Републици Србији су послале 2.059 предлога пројекатa од којих је одобрено 317 пројеката

од чега се на МСП сектор односи око 90 пројеката. Контрибуција Европске комисије, до сада, за све

одобрене пројекте, за период 2007-2013. године, је износила око 53 милиона евра.

У првом кварталу 2013. године потписан је Уговор о реализацији новог Радног пакета 2013-

2014. године за пројекат Европска мрежа предузетништва у Србији (ЕЕН) са Европском унијом. У

току 2013. године ЕЕН је представила свој рад и могућности које нуди малим и средњим предузећима

за развој њиховог пословања на бројним догађајима, радионицама, сајмовима. Такође, поводом

отварања јавног позива за програм Еко-иновације, Мрежа је организовала четири догађаја с циљем

промоције јавног позива и информисања српских предузећа о могућностима аплицирања за програм

Еко-иновације. Програм ЕУ за конкурентност малих и средњих предузећа COSME за период 2014-2020.

представљен је у децембру у Привредној комори Србије, у организацији Министарства привреде,

Привредне коморе Србије и Европске мреже предузетништва у Србији.

У 2013. години наставило се са спровођењем ЕУ пројекта Механизам за подстицање

иновација у југоисточној Европи-FINNO анализе политике, стратегија и постојећих индикатора у

области иновација у свакој од 11 земаља учесница Пројеката (где је учесница и Република Србија),

израду заједничког документа „state-of-the-art“ као и израду упитника „САТ-Self Assessment Tool“, као

алата за мерење и процену технолошких иновација привредних субјеката, који ће бити електронски

доступан.

4.4.3. Подршка извозу

СИЕПА је, у 2013. години, реализовала Програм подстицања конкурентности и

интернационализације српске привреде. Кроз Програм је подржано 199 предузећа са 103.526.591,90

динара и 6 пословних удружења са 6.277.069,51 динара.

У оквиру Програма прекограничне сарадње Србија - Босна и Херцеговина, у 2013. години,

почела је реализација пројекта ЕУМЕТАЛ 2, вредности 365, 4 хиљада евра, који има за циљ да се 20

предузећа (10 српских и 10 босанских предузећа) из металопрерађивачког сектора из пограничног

подручја (Сарајево регион и Златиборски округ) подрже и припреме за извоз на инострана тржишта.

Реализатори пројекта су Сарајевска регионална развојна агенција СЕРДА и Регионална развојна

агенција Златибор, а партнери Министарство економије кантона Сарајево и НАРР.


60

СИЕПА је, током 2013. године, организовала 3 компанијске мисије и 5 Б2Б догађаја. Такође,

у 2013. години, радила је сајмове из следећих области: прехрамбена индустрија, електронска

индустрија, грађевинска индустрија, аутомобилска индустрија и металска индустрија у земљама

широм света.

СИЕПА је учествовала на конференцији индустрије намештаја All-Russian Furniture Summit

на којој је преставила потенцијале Србије за инвестиције у дрвној индустрији. Током другог дана

конференције, СИЕПА је асистирала српским фирмама током пословних преговора, који су били део

њене организације.

ПКС је организовала пословне сусрете домаћих и иностраних привредника на

међународним сајмовима у свету.

4.4.4. Подршка кластерима

НАРР је у 2013. години реализовала Програм подршке развоју иновативних кластера у

2013. години кроз који су подстицане здраве домаће кластер иницијативе у почетној и „зрелијој“ фази

развоја. Кроз овај програм подржано је 17 кластера, у укупном износу од 12.406.500,00 динара.

Кроз Програм подстицања конкурентности и интернационализације српске привреде,

СИЕПА је пружила подршку кластерима у износу од 6.277.069,51 динара и то за 6 пословних

удружења.

У 2013. години настављен рад Савета за кластере ПКС.

4.4.5. Стандарди и технички прописи

Сектор за инфраструктуру квалитета Министарства привреде је, у сарадњи са Институтом

за стандардизацију Србије (у даљем тексту: ИСС), Акредитационим телом Србије и Дирекцијом за

мере и драгоцене метале, припремио Нацрт стратегије развоја инфраструктуре квалитета у Републици

Србији за период 2014-2020. године. Нацрт је припремљен уз техничку подршку немачке развојне

помоћи, кроз програм GIZ ACCESS (Програм развоја приватног сектора у Србији). Очекује се да Влада

усвоји Стратегију до краја 2014. године.

ИСС је, до 31. децембра 2013. године, преузео 21.925 европских стандарда као српске

стандарде, што чини око 93,5% свих европских стандарда. У исто време, повучено је 11.217 српских

стандарда који су у супротности са европским стандардима или застарели. Када је реч о тзв.

хармонизованим стандардима, односно о стандардима који представљају подршку техничким

прописима, ИСС је преузео око 95%, што значи да су скоро сви европски стандарди потребни за

примену донетих техничких прописа преузети као српски стандарди, а у великој мери и за прописе

који су тек у фази припреме. Припремљен је и Нацрт закона о изменама и допунама Закона о

стандардизацији, чиме су смернице за рад националних тела за стандардизацију утврђене на европском

нивоу пренете у национално законодавство.

У 2013. години ИСС је наставио са организовањем семинара који за циљ имају промоцију

стандардизације и едукацију заинтересованих страна. Интернет страница ИСС-а унапређена је

отварањем посебног дела посвећеног сектору МСП. Приказани су примери добре праксе МСП у

примени стандарда, постављене публикације и промотивни материјал којима се на приступачан начин

објашњава значај примене стандарда.

Током 2013. године уз подршку билатералног програма техничке помоћи GIZ ACCESS

спроведене су предвиђене анализе потреба индустрије, као и постојећих могућности тела за оцењивање

усаглашености да у кључним областима од значаја за индустрију одговоре захтевима индустрије.

Припремљена је техничка спецификација за набавку око 100 јединица опреме за испитивање и

еталонирање. Припремљен је и предлог Twinning Fiche-a из ИПА 2013 који поред других активности

предвиђа и унапређење система за оцењивање усаглашености у Републици Србији. Очекује се да ће

пројекат започети у другој половини 2014. године.

Усклађивање пословања српских МСПП са захтевима ЕУ подржава се кроз програме

финансијке подршке МСПП које реализује НАРР. У оквиру Програма подршке развоју

конкурентности малих и средњих предузећа и предузетника у 2013. години, од укупно

суфинансираних 182 пројекта са 32,4 милиона динара, 65% се односило на увођење стандарда

квалитета, сертификацију, ресертификацију или ознаку квалитета. Програмом подршке развоју

женског предузетништва суфинансирано је 49 пројеката, са око 7 милиона динара, а на ову намену

усмерено је 30% подстицаја. Од 18 реализованих пројеката у оквиру Програма подршке младим

фирмама са неразвијених подручја, њих пет се односило на међународне стандарде квалитета.

Министарство регионалног развоја и локалне самоуправе је, у 2013. години, реализовало,

Програмом подршке регионалном и локалном развоју у 2013. години, меру подршке усклађивању са

http://www.gtz.de/en/praxis/2625.htm


61

захтевима стандарда, јачању иновативности и промоцији новоразвијених производа. За меру

усклађивања са захтевимa стандарда одобрена су средства за једно средње предузеће у износу од

3.510.000,00 дин, од чега је исплаћено 1.050.000,00 дин, а остатак ће бити исплаћен током 2014. године.

Мера је реализована преко НАРР.

Недеља квалитета је одржана од 27.02. до 1.03.2013. Деветнаеста по реду додела награде

за пословну изврсност Оскар квалитета 2013 је одржана 14.11.2013. године у Привредној комори

Србије. Награђено је 14 организација.

4.4.6. Остале активности које имају за циљ јачање конкурентности МСП

Константна активност Центра за франшитинг ПКС на информисању и едукацији

пословне јавности (акценат на МСП) о франшизном пословању МФП.

У току 2013. године урађено је техничко решење и започето тестирање нове базе

инвестиционих пројеката у оквиру које ће предузећа из Србије имати прилику да представе своје

пројекте за које траже инвеститора или партнера за заједничка улагања.

4.5. Правно, институционално и пословно окружење МСП у Србији (Стуб 5.)

У 2012. години је припремљен и усвојен Закон о роковима измирења новчаних обавеза у

комерцијалним трансакцијама којим се уводи дисциплина у финансијски систем. Исти је почео је са

применом 01.04.2013. године. У 2013. години, Радна група, којом је руководило Министарство

привреде (Сектор за развој предузетништва и конкурентност), је пратила спровођење поменутог закона

а паралелно су организоване обуке за примену закона (обуке за судије, представнике локалне

самоуправе и тд.).

Министарство привреде (Сектор за развој предузетништва и конкурентност) је, даље, у 2013.

години, руководило и учествовало у припреми Нацрта закона о задругама као и Нацрта закона о

предузетном капиталу.

Законом о порезу на добит правних лица укинута је обавеза подношења финансијских

извештаја на више места, а изменама Правилника о облику и садржини пријаве за евидентирање

обвезника ПДВ, поступку евидентирања и брисања из евиденције и о облику и садржини пореске

пријаве ПДВ, делимично се решио и проблем неуједначене праксе достављања образаца ПДВ пријаве

за правна лица.

Закон о пореском поступку и пореској администрацији је претрпео најобимније измене

у 2013. години. Најзначајнија измена огледа се у настојању да се пракса пореских управа уједначи

увођењем обавезујућих мишљења Министарства финансија, чим ће се, свакако, пословни амбијент

учинити конкурентнијим јер ће услови пословања бити у овом погледу уједначени. -

У фебруару 2013. године министар финансија и привреде је донео Правилник о

методологији и начину утврђивања трошкова пружања јавне услуге. Висина таксе мора бити

примерена трошковима пружања јавне услуге, односно спровођења поступка или радње и мора бити

утврђена у апсолутном износу.

У 2013. години усвојени су Закон о ревизији, Закон о рачуноводству и Закон о факторингу.

Парафискални намети – У 2013. години није настављено са укидањем парафискалних

намета, иако је евидентно да и даље постоје бројне обавезе које би привреди требало укинути.

Канцеларија за регулаторну реформу и анализу ефеката прописа (сада Републички

секретаријат за јавне политике) је, у 2013. години, наставила праћење имплементације СРП препорука

које још увек нису спроведене од стране регулаторних тела/надлежних министарстава, као и оних које

су у поступку спровођења. Закључно са 31.12.2013. године, у поступку спровођења било је још 10

препорука, док је број неспроведених препорука износио 53.

Канцеларија за регулаторну реформу и анализу ефеката прописа наставила је и у 2013.

години континуирану контролу квалитета израђених извештаја о спроведеној Анализи ефеката

прописа (у даљем тексту: АЕП) од стране регулаторних тела. У 2013. години донето је укупно 95

мишљења на достављене прилоге Анализа ефеката прописа.

Канцеларија за регулаторну реформу и анализу ефеката прописа, у сарадњи са Службом

за управљање кадровима, већ дужи низ година спроводи тродневне обуке упознавања државних

службеника са процесом АЕП-а, као и њиховог оспособљавања да самостално спроводе АЕП и

израђују квалитетне АЕП прилоге. Током 2013. године одржана је само једна обука и том приликом

обучено је 14 државних службеника. Такође Канцеларија за регулаторну реформу и анализу ефеката

прописа и самостално организује и спроводи обуке на тему АЕП и у 2013. години, одржане су две

једнодневне обуке.


62

Израђено је упутство за примену Теста утицаја на мала и средња предузећа и објављено

на интернет страни Канцеларије за регулаторну реформу и анализу ефеката прописа. На интернет

страни Канцеларије за регулаторну реформу и анализу ефеката прописа постављен је и калкулатор за

израду сваког појединачног МСП теста, како би свако заинтересовано лице задужено за спровођење

АЕП-а и израду АЕП прилога могло да уради тест самостално, и резултате теста достави као саставни

део АЕП прилога.

Републички геодетски завод је успоставио централну евиденцију хипотека која

представља јединствену базу података у коју се уносе хипотеке уписане у надлежне регистре, ради

претраживања и прикупљања информација о хипотекама. На сајту Завода, поред централне евиденције

хипотека, се налази и интернет сервис за подношење захтева који се односе на издавање исправа као и

података премера и катастра непокретности.

Усвојен је у 2012. години Закон о јавним набавкама, који је почео да се примењује 1. априла

2013. године. Исти предвиђа бројне административне олакшице МСП приликом конкурисања за јавне

набавке, које им смањују трошкове, и то кроз: објављивање позива за подношење пријава и конкурсне

документације на Порталу јавних набавки и инетрнет страни наручиоца, чиме су понуђачима потпуно

бесплатно постали доступни подаци у вези са покренутим поступцима јавних набавки, смањење

формалних захтева у поступку јавних набавки, вођење Регистра понуђача, чиме се смањују трошкови

понуђача приликом припремања и подношења понуда.

У 2013. години Управа за јавне набавке одржала је две обуке за МСП, потенцијалне

понуђаче.

4.5.1. Институционални капацитети за подршку предузетништву на регионалном и

локалном нивоу

До краја извештајног периода било је 11 регистрованих АРРА, а захтеве за акредитацију

поднеле су регионалне агенције и центри из Београда, Лознице и Суботице. НАРР је, у складу са

прописаном методологијом, извршио обилазак и вредновање рада десет АРРА и, на основу тога,

ажурирани су подаци у Регистру.

НАРР је, у 2013. години, организовала тренинге тренера за шест модула обука из

стандардизованог сета услуга. Због великог интересовања, пре свега корисника, а самим тим и потреба

АРРА, које ове обуке спроводе, обучени су нови тренери запослени у агенцијама.

У 2013. години одржаване су обуке представника АРРА и локалне самоуправе за припрему

инфраструктурних пројеката чији је циљ подизање њихових капацитета за утврђивање приоритета и

одабир инфраструктурних пројеката који се финансирају од стране ЕУ и из других извора. Одржана

су два блока обука, тренинг тренера за представнике АРРА и шест модула за представнике локалних

институција, на којима је учествовало 162 полазника из 68 локалних самоуправа.

Обуке запослених у канцеларијама за локални економски развој (КЛЕР) по методологији

НАРР- а, настављене су и у 2013. години, са циљем побoљшања њиховог капацитета. Модули и број

обука су прилагођавани потребама КЛЕР, односно њиховим капацитетима, стеченим знањима и

искуству запослених. Реализовано је четири пакета обука којима је присуствовало 76 полазника.

4.5.2. Напомене у оквиру стуба 5 У 2013. години су објављени и представљени званични резултати SBA Fact Sheet за 2012.

годину, којим су поред података за земље чланице ЕУ обухваћени и подаци за Србију.


63

V ИСТРАЖИВАЊА

5.1. GEDI - глобални индекс развоја предузетништва GEDI (Global Entrepreneurship Development Index)36 је индикатор квалитета предузетништва,

посебно везан за ефекте предузетништва и иновација, који су условљени индивидуалним и

институционалним факторима. Обухвата три различите димензије предузетништва:

1. Предузетнички став (АТТ) одражава ставове становништва о предузетништву –

сагледавање пословних прилика у непосредном окружењу током наредних 6 месеци, поседовање

вештина потребних за покретање фирме, могућности за повезивање почетника, одсуство страха од

неуспеха и друштвену подршку;

2. Предузетничка активност (ACT) мери предузетничку активност са потенцијалом за брзи

раст – прилике за покретање посла, квалитет технологије и радне снаге, као и ниво конкуренције,

3. Предузетничке намере (ASP) утврђује сложену, квалитативну и стратегијску природу

предузетништва – увођење нових производа и технологије, као и амбиције за висок раст,

интернационализација пословања и доступност ризичног капитала.

Извор: “Global Entrepreneurship and Development Index 2014”

Вредност GEDI за Србију37 износи 33,9 и са рангом 68, осим Босне и Херцеговине, најслабије

је позиционирана земља у региону. У групи земаља чији развој покреће ефикасност38, Србија је на

зачељу – највише рангирана земља је Колумбија (49,8), а најнижу вредност GEDI има Мауританија

(18,5). У односу на достигнути ниво привредног развоја, ниво GEDI и сва три подиндикатора у Србији

је неповољан, што указује на неповољну предузетничку климу и успорен рецесиони опоравак привреде

Србије.

36 Acs, Zoltan J., Autio, Erkko and Szerb, László, National Systems of Entrepreneurship: Measurement Issues and Policy

Implications (February 20, 2012). 37 Z.Acs, L.Szerb, E.Autio – “Global Entrepreneurship and Development Index 2014”, The George Mason School of Public Policy’s

Center for Entrepreneurship and Public Policy (CEPP), 2014. 38 Просек групе „Фаза 2 – привреде које покреће ефикасност“ – „The Global Competitivness Index 2013-2014“, World Economic

Forum, 2014.

Шведска

САД

Финска

Немачка

Словенија

Турска

Мађарска

ХрватскаМакедонија

Србија

Босна и Херцеговина

y = -2E-08x2 + 0,0018x + 19,46R² = 0,7398

0,0

10,0

20,0

30,0

40,0

50,0

60,0

70,0

80,0

90,0

0 10.000 20.000 30.000 40.000 50.000 60.000


64

Глобални индекс развоја предузетништва (GEDI) Србија БиХ Македонија Хрватска Румунија Мађарска

В Р В Р В Р В Р В Р В Р

GEDI 33,9 68 27,7 91 36,1 62 40,9 49 44,6 40 44,5 42

А: Предузетнички став 40,6 50 26,9 93 31,6 79 32,9 72 37,3 60 40,5 52

1. Сагледавање прилика 0,38 0,15 0,23 0,18 0,39 0,17

2. Вештине почетника 0,76 0,39 0,45 0,54 0,51 0,52

3. Без страха од неуспеха 0,19 0,06 0,13 0,22 0,23 0,58

4. Умрежавање 0,62 0,50 0,51 0,49 0,38 0,48

5. Културна подршка 0,34 0,45 0,40 0,33 0,43 0,49

Б: Активности предузетника 28,1 97 28,1 95 35,3 68 38,8 52 42,6 40 44,1 37

6. Прилике за покретање посла 0,24 0,11 0,28 0,31 0,4 0,48

7. Женско предузетништво 0,38 0,41 0,41 0,35 0,44 0,4

8. Технолошки сектор 0,27 0,46 0,40 0,62 0,46 0,7

9. Квалитет радне снаге 0,23 0,24 0,38 0,32 0,44 0,42

10. Конкуренција 0,31 0,38 0,45 0,49 0,50 0,45

Ц: Предузетничке намере 33,2 62 28,2 75 41,6 50 51 38 53,9 36 48,9 41

11. Нови производи 0,23 0,18 0,32 0,3 0,42 0,44

12. Нове технологије 0,64 0,08 0,36 0,54 0,46 0,49

13. Висок раст 0,36 0,45 0,47 0,65 0,88 0,72

14. Интернационализација 0,23 0,47 0,72 0,86 0,84 0,84

15. Ризични капитал 0,31 0,45 0,55 0,64 0,50 0,35

Извор: Global Entrepreneurship and Development Index 2014

Глобални индекс развоја предузетништва (GEDI)

Србија Бивше југословенске

републике Фаза 2

Вишеградска

група

GEDI 33,9 35,6 34,1 46,1

Предузетнички став 40,6 34,0 34,5 42,4

- сагледавање прилика 0,38 0,23 0,45 0,28

- вештине почетника 0,76 0,58 0,43 0,63

- без страха од неуспеха 0,19 0,15 0,27 0,38

- умрежавање 0,62 0,56 0,40 0,66

- културна подршка 0,34 0,39 0,39 0,44

Активности предузетника 28,1 32,6 34,5 38,8

- прилике за покретање посла 0,24 0,26 0,33 0,38

-женско предузетништво 0,38 0,40 0,61 0,33

- технолошки сектор 0,27 0,40 0,31 0,58

- квалитет радне снаге 0,23 0,30 0,31 0,33

- конкуренција 0,31 0,38 0,40 0,48

Предузетничке намере 33,2 40,4 33,4 57,3

- нови производи 0,23 0,27 0,43 0,65

- нове технологије 0,64 0,47 0,33 0,56

- висок раст 0,36 0,48 0,43 0,72

- интернационализација 0,23 0,63 0,37 0,91

- ризични капитал 0,31 0,49 0,34 0,62


У односу на земље на истом нивоу развијености, Србија има компаративну предност у

вештинама које поседују почетници у бизнису и увођењу нових производа и технологије. Слабост је

везана за недовољно прилика за покретање нових фирми, неодговарајући удео женског

предузетништва и нових фирми у сектору средње и високе технологије, нижи квалитет радне снаге,

ниво конкуренције, могућностима за остваривање брзог раста и коришћење ризичног капитала, као и

за недовољни степен интернационализације сектора МСПП.


65

GEDI – Србија и ЕУ-бивше транзиционе земље


Предузетнички став – још увек неповољни услови пословања утичу на недовољно

препознавање уочених прилика за започињање новог посла, ширење страха од неуспеха (везано за раст

ризичности улагања) и недовољну друштвену подршку предузетничким активностима. Промоција

предузетништва и развој система нефинансијске подршке су довели до повећања обима потребних

вештина којима располажу почетници, као и њихове умрежености (јачање међусобних веза и ширење

коришћења Интернета).

Активности предузетника – према овом подиндексу Србија има најнеповољнији ранг што

указује на доминантност предузетника који су нови посао започели због обезбеђивања егзистенције, а

не због уочене пословне прилике, још увек је низак ниво образованости нових предузетника и

обучености ангажоване радне снаге, уз низак степена конкуренције на тржишту. Истовремено, низак

је удео нових привредних субјеката у сектору средње и високе технологије.

Предузетничке намере - Удео предузетника који посао почињу новим производом, најнижи је

у односу на посматране земље. Слично стање је и у областима могућности предузетника да примењују

пословну стратегију која обезбеђује брзи раст, нивоа окренутости нових предузећа међународном

тржишту, као и степена ангажовања предузетног капитала.

Основне препоруке за повећање нивоа развијености предузетничког сектора у оквиру су

покретања укупне економске активности применoм новог модела раста засниваног на извозној

тражњи, повећању запослености, инвестиција, смањењу јавне потрошње, јачању индустријског

сектора паралелно са развојем сектора услуга и сл. У оквиру унапређења постојећих мера и

активности, посебну пажњу посветити развоју динамичког предузетништва, односно активности

усмерити на:

1. Успостављање заокруженог подстицајног система и решавање кључних проблема развоја

предузећа у фази раста и развоја, заснованој на пракси високо развијених земаља OECD и ЕУ које

разматрају посебне мере као део процеса изградње система за подстицање развоја динамичких

предузећа и газела.

2. Прелазак са политике подршке читавом сектору МСПП (побољшањем пословног окружења

у циљу подстицања отварања што више нових предузетничких фирми) на политику подстицања

динамичког предузетништва, која је посвећена стварању окружења повољног за раст предузетничких

фирми и која ће подстицати надарене људе са јасном визијом будућег посла да започну самостални

посао.

3. Промена досадашњег начина финансирања (јавни извори средстава, различити облици

дотација, субвенција и меких кредита) са ослонцем на комбинацију јавних и приватних извора, у виду

0,00

0,10

0,20

0,30

0,40

0,50

0,60

0,70

0,80

0,90

сагледавање прилика (АТТ)

вештине почетника (АТТ)

без страха од неуспеха (АТТ)

умрежавање (АТТ)

културна подршка (АТТ)

прилике за покретање посла (АCT)

женско предузетништво (АCT)

технолошки сектор (АCT)квалитет радне снаге (АCT)

конкуренција (АCT)

нови производи (ASP)

нове технологије (ASP)

висок раст (ASP)

интернационализација (ASP)

ризични капитал (ASP)

Србија ЕУ-бивше транзиционе земље


66

кредита за истраживање и развој и дотације за иновације, финансирања од стране пословних анђела,

уз ангажовање ризичног капитала и емитовање хартија од вредности.

4. Промена структуре услуга институција за нефинансијску подршку са основних

(стандардних) савете за оснивање фирме, пословно планирање и пословање малих фирми, на савете

засноване на искуству за ризично финансирање, стратешко планирање, подршку за укуључивања у

ланце понуде великих фирми, интернационализацију и раст и развој предузећа.

5. Предност у обезбеђивању приступа ресурсима динамичком предузетништву који обећавају

висок раст.

6. Развој регулаторне реформе усмерене не само на отклањање препрека за оснивање нових

фирми, већ и стварања повољних услова за раст динамичних фирми. Ранији приступ је био окренут

тражењу могућности да се избегну губитак и стечај, док се сада прихватају губици и стечај као

природни део тржишног механизма, али се траже начини да се смањи њихов економски и друштвени

трошак (нпр. пружањем „друге шансе“).

5.2. Истраживање о стању, потребама и проблемима малих и средњих предузећа и

предузетника у Србији

Методолошке напомене

Истраживање „Стање, потребе и проблеми мали и средњих предузећа и предузетника“ има за

циљ стварање поуздане аналитичке основе за предлагање стимулативних мера економске политике

која је у функцији бржег раста и развоја сектора МСПП. Значај истраживања базира се на чињеници

да микро, мала и средња привредна друштва и предузетници представљају окосницу економског

развоја, с обзиром на то да су главни носиоци запослености, отварања нових радних места, водећи

учесници у стварању бруто домаћег производа, извоза, увоза и других показатеља развоја тржишне

економије.

Упитник се састоји из девет целина које одговарају специфичним циљевима истраживања:

профил предузетника, проблеми у пословању, техничко-технолошки, финансијски и тржишни аспекти

пословања, потребе за нефинансијским услугама, иновације и коришћење информационих технологија

и људски ресурси.

Циљна група су економски активна мала и средња предузећа и предузетници, који су предали

финансијски извештај за 2013. годину и предузетници који су у систему ПДВ-а.

Реализовано је више од 100% узорка, при чему је било потребно контактирати око 10.000

привредних друштава и предузетника. Реализација узорка у средњим предузећима је мања од

планиране услед великог броја одбијања и реално мање заступљеност. Највећи број анкетираних

субјеката (25,3%) су из групе делатности производња/прерада, а међу њима највећи број се бави

производњом прехрамбених производа (26,9%) и производњом металних производа (22,2%). Након

тога следи трговина на мало (24%) и трговина на велико (17,8%).

За потребе Националне агенције за регионални развој, анкетно истраживање спровела je

агенција Соко група, у септембру 2014. године.

Приказ кључних резултата истраживања

Опште карактеристике Правна форма: Друштво са ограниченом одговорношћу је најчешћа правна форма пословања

испитаних субјеката, без обзира на величину предузећа (93,3%). Следе акционарска друштва са 4,4%.

Када је реч о предузетничким радњама, најзаступљеније су самосталне трговинске радње са 48%.

Полна структура: На руководећим позицијама и у улози власника и оснивача и даље су

најчешће мушкарци (77,9%). Жене су најчешће власнице радњи (34,3%) и средњих привредних

друштава (22,1%). Док је у Београдском региону свака шеста власница свог бизниса, у Региону Јужне

Табела 1.1. Испитана привредна друштва према величини

Микро Мала Средња Радње Укупно

Број 1.430 496 150 505 2.581

% 55,4 19,2 5,8 19,6 100


67

и Источне Србије је свака четврта. Жене најчешће послују у услужним делатностима, док су

грађевински послови, превозом робе и путника, као и одржавањем возила резервисане за мушкарце.

Старосна структура: Највећи број испитаника има између 46 и 55 година (34,7%) и најчешће су

на руководећим позицијама у малим (36,8%) и средњим предузећима (36%), док су испитаници до 45

година старости најчешће власници предузетничких радњи. Када је реч о учешћу жена у власничкој

структури ММСП највећи број жена има између 36 и 55 година старости (34,8%).

Образовни профил: Највећи број испитаника је са средњом стручном спремом (IV степен –

40,3%), а потом следе они са факултетским образовањем (32,2%). Високообразовани власници у

највећем проценту баве се производњом и прерадом. Власници малих и средњих предузећа имају

најчешће високу стручну спрему. С друге стране предузетници и власници микро предузећа су

најчешће са завршеном четворогодишњом средњом школом. Послови мањег обима и нижег степена

сложености резервисани су за власнике без факултетске дипломе, који најчешће имају завршену

четворогодишњу школу, док се здравственим (81,8%), интелектуалним (62,1%) и грађевинским

услугама (54%) у већој мери баве високообразовани власници. 39% испитаника се баве пословима који

нису ни у каквој вези са њиховим формалним образовањем.

Познавање страних језика: Од свих испитаних привредних субјеката само једна четвртина не

познаје ни један страни језик. Најчешће испитаници говоре енглески језик (61%), а знатно мање руски

(16,8%) и немачки (12,7%).

Радно време: Највећи број испитаника ради 6 дана у недељи (58,9%), и то најчешће осам

(39,8%) и десет радних сати дневно (29,5%).

Пословни простор: Половина испитаних привредних субјеката послује у издвојеном пословном

простору, док сваки трећи ипак изнајмљује пословни простор.

Пословање МСП сектора

Пословни планови

Највећи број испитаних привредних субјеката планира у наредне три године или да прошири

или да задржи исти ниво пословања. За разлику од 2011. и 2012. године када су планови били пре свега

на задржавање истог нивоа пословања, од прошле године подједнако се планира и проширење

делатности. Мада је приметно и да сваки десети испитаник није имао одговор или није желео да

одговори на постављено питање.

Средња и мала предузећа предводе у плановима за проширење делатности, 54% средњих и 49%

малих планира да настави са даљим развојем. С друге стране микро предузећа и радње настоје да

задрже пословање на постојећем новоу.

Посматрано по делатностима, потенцијала за даље проширење делатности виде већина која се

бави услугама, а пре свега информационим технологијама и рециклажом. Ипак делатности које су у

42% 42%

2% 2% 2%

11%

43% 43%

2% 2% 2%

8%

35%

53%

3%1%

3%5%

36%

51%

3%5%

1%4%

проширити

делатност

задржати

постојећи ниво

пословања

смањити обим

пословања

угасити привредно

друштво/радњу

препустити посао

другима

не знам/без

одговора

Графикон 1. Упоредни преглед пословних планова

од 2011. до 2014. године

2014. 2013. 2012. 2011.


68

вези са грађевином, превозом путника и графичке делатности најчешће истичу да ће смањити обим

пословања или престати са пословањем.

Успешност пословања

На питање како би оценили своју успешност пословања у протеклих годину дана, сваки трећи

предузетник указао је да је повећао приход и асортиман, а сваки четврти да је повећао број запослених.

С друге стране, сваки пети је смањио број запослених, а сваки трећи свој приход. Средња предузећа су

та која у сваком аспекту показују највећа повећања, док су мала та која су највише претрпела губитке

и на страни прохода и са бројем запослених. Територијално, најмањи проценат београдских предузећа

је задржао ниво пословања, подељени су одговори на оне који си трпели губитке и оне који су имали

више успеха у пословању.

14%24% 21%

34%28% 30%

74% 54%55% 28%

65% 63%

12%22% 24%

38%

7% 7%

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2013 2014 2013 2014 2013 2014

број запослених приход број нових производа/услуга

Графикон 5: Успешност пословања - број запослених, приход и број нових

производа/услуга (поређење одговора 2013. и 2014. године)

повећао остао исти смањио

20%

35%

40%

20%

24%

58%

38%

36%

64%

54%

22%

26%

24%

16%

22%

Микро

Мало

Средње

Радња

ММСП

Графикон 2: Број запослених према

величини привредног субјекта


32%

44%

48%

23%

34%

26%

21%

21%

44%

28%

42%

35%

31%

33%

38%

Микро

Мало

Средње

Радња

ММСП

Графикон 3: Приход према величини

привредног субјекта


28%

29%

46%

32%

30%

64%

66%

51%

59%

63%

8%

5%

3%

9%

7%

Микро

Мало

Средње

Радња

ММСП

Графикон 4: Приход према величини

привредног субјекта



69

Очекивања у наредном периоду

Највећи број испитаних ММСП сматра да ће број запослених у наредних годину дана остати

непромењен у односу на претходну годину (61%). Средња предузећа (45%), они који послују у Региона

Шумадије и Западне Србије (33%), као и они која се баве угоститељством (49%) очекују да ће у

наредних годину дана повећати број запослених. Више од половине ММСП (53%) сматра да ће им се

приход за наредних годину дана повећати. То очекују средња предузећа (67%), као и они који се баве

рециклажом (75%) и производњом/прерадом (63%). С друге стране, смањење прихода, у највећем

проценту, очекују ММСП која се баве услугама (20%). Нешто више од половине ММСП сматра да ће

и даље имати исти број производа/услуга који пласирају.

31%

33%

45%

28%

31%

62%

58%

45%

65%

61%

7%

9%

11%

8%

8%

Микро

Мало

Средње

Радња

ММСП

Графикон 6: Очекивани број запослених

за наредну годину

повећати остати исти смањити

53%

58%

67%

45%

53%

34%

30%

23%

38%

34%

12%

12%

10%

17%

13%

Микро

Мало

Средње

Радња

ММСП

Графикон 7: Очекивани приход за

наредну годину


39%

45%

52%

43%

42%

55%

50%

45%

51%

53%

5%

5%

3%

7%

5%

Микро

Мало

Средње

Радња

ММСП

Графикон 8: Очекивани број нових

производа/услуга за наредну годину


31% 31%

47%54%

43% 42%

62% 61%42% 34% 50% 53%

7% 8% 11% 13%7% 5%

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2013 2014 2013 2014 2013 2014

број запослених приход број нових производа/услуга

Графикон 9: Успешност пословања - број запослених, приход и број нових

производа/услуга (поређење одговора 2013. и 2014. године)



70

Аспекти и фактори пословања

Најбоље оцењени аспекти пословања су квалитет производа и услуга, затим односи са

партнерима и менаџмент и међуљудски односи. С друге стране, аспект за који 30% МСПП сматра да

је лош је финансијски аспект (расположива средства и стабилност), тржишна позиција и иновативне

активности и развој производа/услуга.

По мишљењу испитаника да би пословање било успешније потребно би било најпре

унапредити финансијски аспект пословања (67%), затим тржишну позицију (55%) и техничко-

технолошки аспект пословања (38%).

Од фактора за успешно пословање, испитаници верују да је лична инцијатива пресудна (72%),

а сваки други очекује да ће подршка државе и пословне везе унапредити њихово пословање.

Финансијски аспект пословања

Више од три четвртине (80%) предузетника измирује своје обавезе према добављачима у року

краћем од 45 дана, а нешто више од половине (57%) у истом року успева да наплати своја потраживања.

На наплату потраживања најдуже чекају у грађевинарству – 54% чека више од 45 дана и у трговини на

велико – сваки други више од 45 дана за наплату.

14%

24%

15%

43%

54%

29%

19%

21%

37%

34%

56%

63%

60%

52%

42%

57%

59%

59%

55%

58%

26%

12%

22%

5%

4%

13%

20%

17%

7%

7%

4%

1%

3%

1%

1%

2%

2%

1%

1%

Финансијски

аспект,расположива …

Администрација и

рачуноводство

Тржишна позиција

Односи са пословним

партнерима

Квалитет

производа/услуга

Техничко технолошки

апект, средства и опрема …

Иновативне активности и

развој производа/услуге

Информационе

технологије

Менаџмент и међуљудски

односи

Квалификованост

запослених

Графикон 10: Аспекти пословања

веома добро углавном добро углавном лоше веома лоше

16%

25%

21%

34%

21%

21%

19%

13%

13%

5%

5%

1%

5%

1%

Период плаћања

добављачима

Период наплате

потраживања

Графикон 11: Периоди наплате и исплате

До 15 дана Од 16 до 30 дана Од 31 до 45 дана Од 46 до 60 дана Преко 60 дана Од 91 до 120 дана Преко 120 дана


71

Главни извори финансирања пословања најчешће су сопствена средства и то највише када је

реч о финансирању обртних средстава (81%). И код финансирања инвестиција у пословање као извор

доминирају сопствена средства, с тим сваки трећи предузетник користи спољне изворе финансирања.

Резултати анкете указују да су кредити пословних банака најчешћи вид спољног финансирања (35%),

а након тога се користи, у доста мањој мери, дозвољена прекорачења (8%) и позајмице од рођака и

пријатеља (7%).

Више од половине (52%) испитаних предузетника је кредитно задужено, међу којима 10%

касни у отплати кредита, а 47 процената редовно отплаћује кредит уз знатне потешкоће. На питање да

ли ће се у наредних 12 месеци кредитно задужити, сваки четврти планира да се задужи. Веће кредитно

задуживање спречавају каматне стопе (86%) и трошкови обраде кредита (43%).

Проблеми у пословању

И овога пута, највећи проблеми у пословању представљају недостатак средстава и

административно-законске препреке, док су као најмањи оптерећујући наведени мање шансе за

добијање послова путем јавних тендера и недостатак информација о технологијама.

Међу административним и законским препрекама, предузетници истичу да их највише

оптерећују обавезни непорески намети, као и порески прописи и процедуре и пореска администрација.

Међу сетом пореза које предузетници имају обавезу да измирују, порези и доприноси на зараде виде

као најоптерећујуће за њихово пословање, а затим следи порез на добит.

Овога пута, предузетници су одговарали и на питање да ли је у протеклих 12 месеци дошло до

промена у одређеним сегментима а што је утицало на пословање. Углавном, више од половине

предузетника не види да је ни у једном сегменту дошло до промена, ни на боље ни на горе. Ипак, сваки

трећи сматра да је дошло до побољшања у квалитету рада администрације и у предвидивости амбијента

за пословање. С друге стране, сваки четврти сматра да је дошло до погоршања у предвидивости

амбијента за пословање, да је мања доступност учешћа у јавним набавкама и да је повећан степен

корупције.

49%

48%

30%

25%

23%

23%

15%

12%

11%

2%

Обавезни непорески намети, разне таксе и накнаде

Порески прописи и процедуре и пореска

аминистрација

Прописи и процедуре у вези са радним односима

Рад инспекцијских органа, односно инспекцијски

надзор

Процедуре за добијање сагласности за почетак

пословања

Добијање грађевинских и са њима оговарајућих

дозвола

Укњижба имовине, односно непокретности

Судски поступци

Царине и процедуре у вези са спољном трговином

Друго

Графикон 12: Највеће административне и законске препреке


72

Будући да је у 2014. години усвојен сет закона који имају велики утицај на пословање привреде,

предузетници су упитани и да оцене утицај нових законских решења на њихово пословање. Будући да

ће се ефекти осетити тек након извесног протока времена, више од половине је одговорило да нова

законска решења неће битније утицати на пословање предузећа, а велики проценат је и одговорило да

не зна какви ће бити ефекти. Ипак, од Закона о раду се очекује да донесе позитивне резултат.

Процес европских интеграција неће имати за последицу значајније промене у пословању

најзаступљеније је мишљење је предузетника (31%), а сваки пети не зна како ће се процес интеграција

одразити на њихово пословање. Тек сваки десети очекује да ће овај процес утицати врло позитивно на

пословање.

3%

3%

5%

3%

3%

3%

3%

3%

25%

21%

27%

24%

21%

21%

13%

18%

47%

54%

53%

58%

54%

57%

61%

55%

16%

15%

10%

11%

15%

14%

15%

12%

9%

6%

5%

4%

6%

5%

9%

11%

Предвидивост пословања

Могућност учествовања у

креирању пословног …

Квалитет рада

администрације

Законодавни оквир

пословања

Приступ финансијама

Рад инспекцијских органа

Доступност учешћа у јавним

набавкама

Степен конуренције

Графикон 13: Побољшања у одређеним сегментима

значајно побољшање незнатно побољшање без побољшањанезнатно погоршање значајно погоршање

21%

12%

14%

12%

10%

5%

52%

54%

54%

52%

45%

24%

12%

17%

17%

18%

7%

8%

15%

17%

16%

18%

38%

63%

Закон о раду

Закон о пореском поступку и

пореској администрацији

Закон о доприносима за

обавезно социјално осигурање

Закон о пензијском и

инвалидском осигурању

Закон о стечају

Остали закони

Графикон 14: Утицај нових законских решења

имаће позитивне ефекте неће битније утицати на пословање предузећа

имаће негативне евекте не знам


73

Из године у годину мења се и мишљење испитаника о економској кризи и утицају исте на

пословање привредних субјеката. У поређењу са претходним годинама у 2014. години испитаници

сматрају да економска криза нема значајнији утицај на пословање (32%), незнатно је мањи проценат

оних који сматрају да криза утиче на пословање, али не захтева отпуштање радника (29%), док 13%

испитаника сматра да економска криза угрожава њихов опстанак на тржишту.

Многи од испитаника истичу да се као последице економске кризе јављају проблеми са

наплатом потраживања (63%) и смањена тражња за производом/услугом на домаћем тржишту (59%).

Техничко-технолошки, тржишни и иновативни аспект пословања

Нешто више од половине (52%) предузећа/радњи располаже опремом старом између 5 и 10

година, а сваки трећи користе опрему старију од 10 година, а сваки пети има нову опрему до 5 година

стару.

Стандардима квалитета и сертификатима располаже 23% предузетника, а свега 18% планира

да их уведе у будућем периоду. По уведеним стандардима квалитета предњаче средња предузећа (66%).

Најзаступљенији су ИСО 9001 и HACCP.

Скоро половина предузећа (48%) је имала значајнија улагања у протекле три године, а чак 66%

су се односила на куповину опреме. Значајно већа улагања су имала средња (62%) и мала предузећа

(59%), у односу на микро предузећа (45%) и радње (38%). При том, највише су улагала предузећа која

послују у Региону Јужне и Источне Србије. У наредне три године, 62% предузетника планира

инвестиције у пословање. Највише улагања у наредне три године може се очекивати код малих (69%)

и средњих предузећа (66%), и то у опрему.

Међу анкетираним предузетницима 31% је имало сопствене иновативне активности. Међу

њима највише је средњих предузећа, као и оних који послују у области информационих технологија

(46%), производњи/преради (44%) и графичким делатностима (44%). На пољу иновативних

активности, сваки пети предузетник сарађује са другим субјектима.

Међу анкетираним предузетницима већина (88%) није заштитила ни један од облика

интелектуалне својине. Они који су заштитили, су заштитили робна марка (5%) и индустријски дизајн

(2%).

Већина привредних друштава у Србији користи рачунаре (82%). Највећи број испитаника

рачунаре користи за прикупљање информација путем интернета (67%), пословну кореспонденцију

(63%) и вођења пословних књига (47%).

15%

37%

25%22%

10%

39%

22%

29%

14%

46%

21%19%

28%

38%

13%

17%

24%

43%

15% 14%

32%29%

15%13%

Нема значајнији утицај Значајно утиче на обим

пословања, али не захтева

отпуштање радника

Значајно утиче на обим

пословања и захтева

смањење броја радника

Угрожава опстанак

пословања

Графикон 15: Утицај светске економске кризе

2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014.


74

Према резултатима анкетирања, по мишљењу испитаника, најзначајнији фактори који

опредељују конкурентну предност производа/услуге на тржишту су квалитет (51%) и цена (38%). Као

разлози тржишних ограничења најчешће се наводе велика конкуренција (59%), мала потражња (42%)

и нелојална конкуренција (41%).

Сваки шести предузетник је члан домаћег удружења, а свега 5% је укључено у кластер.

Четвртина испитаних има проблем са дефицитом радне снаге и са тим проблемом се најчешће

сусрећу средња предузећа. Трговци/комерцијалисте су радна снага која се највише потражује (15%),

затим следе специјализовани радници (12%), физички радници (12%), маркетинг експерти (8%) и

стручњаци информационих технологија (6%).

Државни програми подршке

Резултати истраживања су показали да око 84% ММСП никада није користило ни један

програм подршке пласиран од стране државе. Од оних који су користили, 85% су користили

финансијски вид подршке. И финансијски и нефинансијски вид државне подршке најчешће су

користили испитаници који се баве производњом и прерадом. Финансијску подршку најчешће користе

ММСПП која послују у Војводини и Региону Шумадије и Западне Србије, а нефинансијску Регион

Шумадије и Западне Србије.

Од оних који су користили подршку од стране државе, 90% је изразило задовољство будући да

су постигнути видљиви резултати у пословању. Захваљујући подршци, највећи број (38%) је повећао

број запослених, сваки четврти је пласирао нови производ/услугу, а сваки пети је повећао приход.

У ММСП сектору 76%

испитаних је заинтересовано за

државне програме подршке, од тога је

чак 69% заинтересовано за

финансијску подршку. Највећу

потребу и за финансијском и за

нефинансијском подршком исказала су

мала предузећа (74%, односно 8%).

Најпожељније вид државне подршке

су субвенције у виду бесповратних

средстава за унапређење пословања

(63%), кредити са повољним каматним

стопама (47%), као и пореске

олакшице за запошљавање нових

радника (37%).

У вези са информисањем о државним програмима подршке, 69% је упозната, док сваки трећи

испитани предузетник није уопште информисан шта је предузетницима на располагању од стране

државе. Микро предузећа и предузетничке радње су те које немају информација о подршци државе.

Највећи број испитаника се информише о државним програмима подршке путем интернета (58%), од

књиговође (45,4%) или из медија (44,4%).

Саветодавне услуге

Истраживање се посебно бавило потребом предузетника за нефинансијском подршком. Сваки

трећи предузетник је користио саветодавне услуге.

Бесплатно су најчешће користили консалтинг за започињање бизниса, маркетинг, промоција и

продаја. С друге стране, предузетници су најчешће плаћали обуке из рачуноводства, ревизије и пореза,

правне услуге и безбедност на раду.

63%

47%

37%

34%

22%

15%

13%

14%

8%

2%

Субвенције у виду бесповратних

средстава за унапређење пословања

Кредити са повољним каматним

стопама

Пореске олакшице за запошљавање

нових радника

Субвенције за отварање нових радних

места

Пословна повезивања, у земљи и

иностранству

Консалтинг пословно саветовање

Специјализоване обуке

Наступ на сајмовима

Гаранције за извоз

Менторинг

Графикон 16: Очекивани вид државне подршке


75

Саветодавне бесплатне услуге које би испитаници најрадије користили су припрема

документације за аплицирање за средства (30%), обука за рад на рачунару (25%) и консалтинг за

почетнике у бизнису (20%), док би испитаници радо користили, иако се плаћају, савтодавне услуге за

производно-техничке операције (24%), затим учешће у истраживањима и развојним пројектима (18%),

као и припрему документације за аплицирање за средства (16%).

КОРИСТИЛИ

БИ САМО АКО

ЈЕ БЕСПЛАТНО

КОРИСТИЛИ

БИ ИАКО СЕ

ПЛАЋА

ОБУКА ИЗ СТРАНИХ ЈЕЗИКА 15% 2%

ОБУКА ЗА РАД НА РАЧУНАРУ 25% 9%

ПРИПРЕМА ДОКУМЕНТАЦИЈЕ ЗА АПЛИЦИРАЊЕ ЗА

СРЕДСТВА

30% 16%

УЧЕШЋЕ У ИСТРАЖИВАЊИМА И РАЗВОЈНИМ

ПРОЈЕКТИМА (ИСТРАЖИВАЊЕ НА УГОВОР)

19% 18%

ПРИМЕНА ПАТЕНАТА 17% 4%

ДИЗАЈН НОВИХ ПРОИЗВОДА И ПРОТОТИПА 17% 11%

ТЕХНИЧКО ТЕСТИРАЊЕ/ОДРЖАВАЊЕ/НАДЗОР 21% 10%

ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ (ХАРДВЕР,

СОФТВЕР, ОДРЖАВАЊЕ)

17% 6%

ПРОИЗВОДНО-ТЕХНОЛОШКЕ ОПЕРАЦИЈЕ 16% 24%

УПРАВЉАЊЕ ФИНАНСИЈАМА/ФИНАНСИЈСКИ

МЕНАЏМЕНТ

18% 9%

РАЧУНОВОДСТВО, РЕВИЗИЈА, ПОРЕЗИ 15% 9%

ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ 15% 11%

БЕЗБЕДНОСТ И ЗАШТИТА НА РАДУ 12% 8%

КОНТРОЛА СЕРТИФИКАЦИЈА/КВАЛИТЕТА 13% 7%

УПРАВЉАЊЕ ЉУДСКИМ РЕСУРСИМА 10% 4%

ПРАВНЕ УСЛУГЕ 13% 3%

МАРКЕТИНГ ПРОМОЦИЈА ПРОДАЈА 18% 6%

СТРАТЕГИЈА РАЗВОЈА ПОСЛОВАЊА/ПОСЛОВНО

ПЛАНИРАЊЕ И РАЗВОЈ

19% 7%

КОНСАЛТИНГ ЗА ПОЧЕТНИКЕ У БИЗНИСУ 20% 8%

Резултати истраживања су показали да се власници ММСП, ван свог предузећа, за савете у вези

са пословањем углавном се обраћају књиговођама/рачуновођама (66%), пословним партнерима и

колегама из истог бизниса (44%). Као најважније изворе информација предузетници виде интернет,

рачуновође/књиговође и пословне партнере.

76

А Н Е К С:

Статистичко-документациона основа


77

Табела 1: Основни индикатори пословања нефинансијског сектора 2009-2013. године – текуће цене

Пред. Микро Мала Средња МСПП Велика Укупно Учешће у нефинансијском сектору

Пред. Микро Мала Средња МСПП Велика

2009.

Бр. предузећа 226.241 76.243 9.873 2.470 314.827 529 315.356 71,7 24,2 3,1 0,8 99,8 0,2

Бр. запослених 259.383 153.074 200.954 259.129 872.540 435.751 1.308.291 19,8 11,7 15,4 19,8 66,7 33,3

Промет (мил.дин.) 924.491 935.282 1.229.336 1.291.436 4.380.545 2.078.312 6.458.857 14,3 14,5 19,0 20,0 67,8 32,2

БДВ(мил. дин.) 193.688 119.187 212.145 253.088 778.108 584.771 1.362.879 14,2 8,7 15,6 18,6 57,1 42,9

Извоз (мил. дин.) 6.037 60.090 68.647 140.603 275.378 270.437 545.814 1,1 11,0 12,6 25,8 50,5 49,5

Број извозника 1.955 6.166 3.131 1.175 12.427 333 12.760 15,3 48,3 24,5 9,2 97,4 2,6

Увоз (мил. дин.) 6.450 155.321 217.929 247.447 627.147 402.030 1.029.177 1 15 21 24 61 39,1

Број увозника 2.556 12.040 4.252 1.452 20.300 398 20.698 12,3 58,2 20,5 7,0 98,1 1,9

2010.

Бр. предузећа 228.680 77.989 9.614 2.257 318.540 504 319.044 71,7 24,4 3,0 0,7 99,8 0,2

Бр. запослених 232.176 153.264 194.450 234.695 814.585 412.966 1.227.551 18,9 12,5 15,8 19,1 66,4 33,6

Промет (мил.дин.) 805.140 1.074.186 1.396.636 1.401.972 4.677.933 2.482.401 7.160.334 11,2 15,0 19,5 19,6 65,3 34,7

БДВ (мил. дин.) 185.300 136.832 234.073 261.213 817.417 645.309 1.462.726 12,7 9,4 16,0 17,9 55,9 44,1

Извоз (мил. дин.) 6.534 83.040 95.023 155.248 339.845 393.232 733.077 0,9 11,3 13,0 21,2 46,4 53,6

Број извозника 1.822 6.366 3.116 1.102 12.406 321 12.727 14,3 50,0 24,5 8,7 97,5 2,5

Увоз (мил. дин.) 6.531 163.930 247.223 262.865 680.549 573.291 1.253.840 0,5 13,1 19,7 21,0 54,3 45,7

Број увозника 2.230 11.922 4.163 1.379 19.694 396 20.090 11,1 59,3 20,7 6,9 98,0 2,0

2011.

Бр. предузећа 228.540 78.890 9.656 2.218 319.304 498 319.802 71,5 24,7 3,0 0,7 99,8 0,2

Бр. запослених 203.520 155.472 195.602 232.279 786.873 418.404 1.205.277 16,9 12,9 16,2 19,3 65,3 34,7

Промет (мил.дин.) 808.709 1.241.198 1.591.890 1.559.035 5.200.833 2.738.749 7.939.582 10,2 15,6 20,1 19,6 65,5 34,5

БДВ (мил. дин.) 192.331 145.711 254.516 285.687 878.245 712.483 1.590.729 12,1 9,2 16,0 18,0 55,2 44,8

Извоз (мил. дин.) 8.119 87.933 115.130 188.833 400.015 424.975 824.990 1,0 10,7 14,0 22,9 48,5 51,5

Број извозника 2.045 6.460 3.182 1.085 12.772 309 13.081 15,6 49,4 24,3 8,3 97,6 2,4

Увоз (мил. дин.) 7.866 188.265 293.387 275.529 765.047 606.815 1.371.862 0,6 13,7 21,4 20,1 55,8 44,2

Број увозника 2.411 11.865 4.262 1.335 19.873 382 20.255 11,9 58,6 21,0 6,6 98,1 1,9

2012.

Бр. предузећа 226.132 79.189 9.699 2.142 317.162 506 317.668 71,2 24,9 3,1 0,7 99,8 0,2

Бр. запослених 207.566 153.745 196.492 224.223 782.026 420.019 1.202.045 17,3 12,8 16,3 18,7 65,1 34,9

Промет (мил.дин.) 882.951 1.355.027 1.769.859 1.681.829 5.689.666 3.011.466 8.701.131 10,1 15,6 20,3 19,3 65,4 34,6

БДВ (мил. дин.) 211.655 163.426 280.026 321.980 977.088 774.252 1.751.340 12,1 9,3 16,0 18,4 55,8 44,2

Извоз (мил. дин.) 9.485 105.160 142.997 241.243 498.886 477.500 976.386 1,0 10,8 14,6 24,7 51,1 48,9

Број извозника 2.087 6.616 3.240 1.062 13.005 309 13.314 15,7 49,7 24,3 8,0 97,7 2,3

Увоз (мил. дин.) 9.728 238.674 367.734 357.241 973.376 644.240 1.617.616 0,6 14,8 22,7 22,1 60,2 39,8

Број увозника 2.657 12.277 4.402 1.329 20.665 372 21.037 12,6 58,4 20,9 6,3 98,2 1,8

2013.

Бр. предузећа 222.152 81.775 9.353 2.132 315.412 494 315.906 70,3 25,9 3,0 0,7 99,8 0,2

Бр. запослених 203.297 153.087 189.172 222.994 768.550 416.394 1.184.944 17,2 12,9 16,0 18,8 64,9 35,1

Промет (мил.дин.) 904.367 1.327.994 1.745.887 1.735.609 5.713.857 3.167.978 8.881.835 10,2 15,0 19,7 19,5 64,3 35,7

БДВ (мил. дин.) 219.558 158.265 269.095 317.088 964.007 817.649 1.781.655 12,3 8,9 15,1 17,8 54,1 45,9

Извоз (мил. дин.) 10.355 118.506 143.028 247.187 519.075 683.722 1.202.797 0,9 9,9 11,9 20,6 43,2 56,8

Број извозника 2.223 6.985 3.242 1.061 13.511 301 13.812 16,1 50,6 23,5 7,7 97,8 2,2

Увоз (мил. дин.) 10.100 213.903 338.892 375.291 938.186 722.626 1.660.812 0,6 12,9 20,4 22,6 56,5 43,5

Број увозника 2.847 12.385 4.413 1.345 20.990 363 21.353 13,3 58,0 20,7 6,3 98,3 1,7



78

Табела 2: Основни показатељи пословања нефинансијског сектора 2010-2013. године,

у сталним ценама из 2013. - мил. динара

Предузетници Микро Мала Средња МСПП Велика Укупно

Промет

2010 1.025.748 1.368.513 1.779.315 1.786.112 5.959.687 3.162.579 9.122.266

2011 968.024 1.485.714 1.905.493 1.866.165 6.225.397 3.278.283 9.503.680

2012 951.822 1.460.719 1.907.908 1.813.012 6.133.460 3.246.360 9.379.820

2013 904.367 1.327.994 1.745.887 1.735.609 5.713.857 3.167.978 8.881.835

БДВ

2010 236.072 174.324 298.209 332.785 1.041.390 822.124 1.863.513

2011 230.220 174.416 304.656 341.967 1.051.260 852.842 1.904.102

2012 228.165 176.173 301.868 347.095 1.053.301 834.643 1.887.944

2013 219.558 158.265 269.095 317.088 964.007 817.649 1.781.655

Извоз

2010 8.324 105.793 121.060 197.786 432.962 500.977 933.940

2011 9.718 105.255 137.811 226.033 478.818 508.695 987.513

2012 10.225 113.363 154.151 260.060 537.799 514.745 1.052.544

2013 10.355 118.506 143.028 247.187 519.075 683.722 1.202.797

Увоз

2010 8.321 208.847 314.962 334.890 867.019 730.373 1.597.392

2011 9.416 225.353 351.184 329.808 915.761 726.358 1.642.119

2012 10.487 257.291 396.417 385.105 1.049.300 694.491 1.743.790

2013 10.100 213.903 338.892 375.291 938.186 722.626 1.660.812


Табела 3: Основни показатељи пословања нефинансијског сектора 2010-2013. у мил. ЕУР


Промет

2010 7.814 10.425 13.554 13.606 45.399 24.092 69.491

2011 7.932 12.175 15.614 15.292 51.014 26.864 77.877

2012 7.805 11.978 15.644 14.866 50.293 26.620 76.913

2013 7.993 11.738 15.431 15.340 50.503 28.001 78.503

БДВ

2010 1.798 1.328 2.272 2.535 7.933 6.263 14.196

2011 1.887 1.429 2.496 2.802 8.614 6.989 15.603

2012 1.871 1.445 2.475 2.846 8.637 6.844 15.481

2013 1.941 1.399 2.378 2.803 8.520 7.227 15.747

Извоз

2010 63 806 922 1.507 3.298 3.816 7.114

2011 80 863 1.129 1.852 3.924 4.168 8.092

2012 84 930 1.264 2.132 4.410 4.221 8.631

2013 92 1.047 1.264 2.185 4.588 6.043 10.631

Увоз

2010 63 1.591 2.399 2.551 6.605 5.564 12.168

2011 77 1.847 2.878 2.703 7.504 5.952 13.456

2012 86 2.110 3.251 3.158 8.604 5.695 14.299

2013 89 1.891 2.995 3.317 8.292 6.387 14.679



79

Табела 4: Инвестиције у основна средства нефинансијског сектора привреде – текуће цене

Предузетници Микро Мала Средња МСПП Велика

2007

Инвестиције нефинансијског

сектора (у мил. динара) 63.352 35.183 72.642 117.783 288.960 203.249

у % (нефинансијки сектор = 100) 12,9 7,1 14,8 23,9 58,7 41,3

Однос инвестиција и промета (%) 6,4 4,0 6,0 11,6 7,0 10,3

2008





2009





2010





2011





2012






Табела 5: Инвестиције у основна средства нефинансијског сектора привреде

Предузетници Микро Мала Средња Велика


сектор

Укупне

инвестиције

у мил. динара - сталне цене из 2012. године

2007 97.752 54.288 112.087 181.738 313.613 759.478 926.562

2008 78.327 50.074 98.255 131.721 405.320 763.697 942.662

2009 63.995 51.436 127.521 88.028 298.332 629.312 754.763

2010 59.922 47.556 39.805 182.988 262.255 592.525 638.846

2011 75.017 33.705 50.764 73.472 279.462 512.419 595.847

2012 66.366 31.270 76.713 102.769 351.303 628.421 670.802

у мил. ЕУР

2007 792 440 908 1.473 2.542 6.156 7.510

2008 696 445 874 1.171 3.604 6.790 8.382

2009 535 430 1.065 735 2.492 5.258 6.306

2010 486 386 323 1.484 2.126 4.804 5.180

2011 683 307 462 669 2.543 4.663 5.422

2012 587 276 678 908 3.105 5.555 5.929



80

Табела 6: МСПП сектор привреде Србије у периоду 2012-2013. године Предузетници Микро Мала Средња МСПП

2012 Број 226.132 79.189 9.699 2.142 317.162

% учешћа у МСПП 71,3 25,0 3,1 0,7 100,0

2013 Број 222.152 81.775 9.353 2.132 315.412

% учешћа у МСПП 70,4 25,9 3,0 0,7 100,0

2013-2012 Промена броја -3.980 2.586 -346 -10 -1.750

Стопа раста -1,8 3,3 -3,6 -0,5 -0,6


Табела 7: Запосленост у МСПП сектору привреде Србије у периоду 2012-2013. године

Предузетници Микро Мала Средња МСПП

2012 Број запослених 207.566 153.745 196.492 224.223 782.026

% учешћа у МСПП 26,5 19,7 25,1 28,7 100,0

2013 Број запослених 203.297 153.087 189.172 222.994 768.550

% учешћа у МСПП 26,5 19,9 24,6 29,0 100,0

2013-2012 Промена броја -4.269 -658 -7.320 -1.229 -13.476

Стопа раста -2,1 -0,4 -3,7 -0,5 -1,7


Табела 8: Секторски распоред броја предузећа у 2013. години

Укупно Предуз. Микро Мала Средња МСПП Велика

Укупно 315.906 222.152 81.775 9.353 2.132 315.412 494

Пољопривреда, шумарство и рибарство 5.761 2.326 2.947 372 104 5.749 12

Рударство 451 136 253 40 12 441 10

Прерађивачка индустрија 50.251 33.161 13.481 2.585 816 50.043 208

Производња прехрамбених производа 9.698 6.703 2.273 501 183 9.660 38

Производња пића 833 461 301 43 17 822 11

Произв.дуванских производа 9 0 4 1 3 8 1

Производња текстила 1.673 1.201 389 56 22 1.668 5

Производња одевних предмета 4.771 3.776 725 184 66 4.751 20

Производња коже и предмета од коже 823 525 207 47 34 813 10

Прерада дрвета и пр. од дрвета, осим намештаја 4.195 2.755 1.257 155 27 4.194 1

Произв. папира и производа од папира 1.439 806 520 95 15 1.436 3

Штампање и умножавање аудио и видео записа 2.893 1.964 781 126 20 2.891 2

Производња кокса и деривата нафте 45 0 34 6 5 45 0

Произв. хемикалија и хемијских производа 1.016 392 494 88 34 1.008 8

Произв. осн. фармацеут. производа и препарата 76 19 34 13 6 72 4

Произв.производа од гуме и пластике 2.819 1.700 882 185 43 2.810 9

Произв. производа од неметалних минерала 2.583 1.866 571 97 41 2.575 8

Производња основних метала 442 205 159 48 21 433 9

Произв. металних производа, осим машина 7.302 5.248 1.593 342 97 7.280 22

Произв. рачунара, електрон. и оптичких производа 1.374 394 852 105 21 1.372 2

Производња електричне опреме 732 230 384 76 30 720 12

Производња непоменутих машина и опреме 1.121 265 647 161 41 1.114 7

Производња моторних возила и приколица 361 98 170 43 29 340 21

Производња осталих саобраћајних средстава 193 70 91 21 7 189 4

Производња намештаја 2.028 1.349 527 110 38 2.024 4

Остале прерађивачке делатности 3.065 2.578 415 60 10 3.063 2

Поправка и монтажа машина и опреме 761 557 171 22 6 756 5

Снабдевање електр. енергијом, гасом и паром 714 29 601 40 28 698 16

Снабдевање водом и управљање отпадним водама 1.273 390 571 153 128 1.242 31

Грађевинарство 23.282 15.774 6.468 806 192 23.240 42

Трговина на велико и мало и попр.мот. возила 94.669 61.609 30.000 2.639 357 94.605 64

Саобраћај и складиштење 32.112 26.987 4.385 598 112 32.082 30

Услуге смештаја и исхране 22.778 19.935 2.447 320 71 22.773 5

Информисање и комуникације 8.680 4.443 3.722 423 75 8.663 17

Финансијске дел. и делатност осигурања 2.345 1.669 628 34 12 2.343 2

Пословање некретнинама 1.773 845 874 45 9 1.773 0

Стручне, научне, иновационе и техничке дел. 36.938 25.832 10.186 815 93 36.926 12

Административне и помоћне услужне дел. 7.669 4.664 2.627 274 69 7.634 35

Државна управа и обавезно социјално осигурање 19 0 14 4 1 19 0

Образовање 2.061 1.067 954 38 2 2.061 0

Здравствена и социјална заштита 4.310 4.205 57 27 20 4.309 1

Уметност, забава и рекреација 2.249 1.654 492 69 27 2.242 7

Остале услужне делатности 18.567 17.424 1.066 71 4 18.565 2



81

Табела 9: Секторски распоред индикатора пословања сектора МСПП у 2013. години

Предузећа Запослени Промет Бруто додата вредност

број % % у

сектору број %

% у

сектору

у мил.

дин. %

% у

сектору

у мил.

дин. %

% у

сектору

Укупно МСПП 315.412 100,0 99,8 768.550 100,0 64,9 5.713.857 100,0 64,3 964.007 100,0 54,1

Пољопривреда, шумарство

и рибарство 5.749 1,8 99,8 24.239 3,2 66,4 275.541 4,8 88,1 37.671 3,9 76,3

Рударство 441 0,1 97,8 2.994 0,4 10,9 16.297 0,3 4,6 3.479 0,4 2,4

Прерађивачка индустрија 50.043 15,9 99,6 217.296 28,3 60,7 1.290.529 22,6 55,4 238.990 24,8 53,9

Прехрамбени производи 9.660 3,1 99,6 55.294 7,2 72,9 386.228 6,8 63,1 56.200 5,8 52,5

Пиће 822 0,3 98,7 3.592 0,5 39,4 31.663 0,6 30,4 6.517 0,7 24,6

Дувански производи 8 0,0 88,9 513 0,1 55,3 5.051 0,1 17,8 500 0,1 10,4

Текстил 1.668 0,5 99,7 5.707 0,7 61,6 22.338 0,4 84,4 5.323 0,6 72,4

Одевни предмети 4.751 1,5 99,6 17.559 2,3 59,4 40.619 0,7 58,7 11.574 1,2 59,7

Кожа и предмети од коже 813 0,3 98,8 5.909 0,8 52,4 14.659 0,3 65,4 3.767 0,4 54,3

Прерада дрвета 4.194 1,3 100,0 11.362 1,5 94,7 48.281 0,8 98,1 9.929 1,0 98,6

Папир и произ. од папира 1.436 0,5 99,8 5.301 0,7 83,3 51.714 0,9 76,3 8.726 0,9 68,6

Штампање и умножавање

аудио и видео записа 2.891 0,9 99,9 7.286 0,9 93,1 35.083 0,6 92,0 9.280 1,0 91,0

Кокс и деривати нафте 45 0,0 100,0 795 0,1 100,0 22.094 0,4 100,0 1.605 0,2 100,0

Хемикалије и хем. произв. 1.008 0,3 99,2 6.961 0,9 53,9 69.030 1,2 41,1 11.064 1,1 79,5

Основни фармац.произ. 72 0,0 94,7 920 0,1 17,2 6.196 0,1 15,6 1.786 0,2 12,4

Произв. од гуме и пластике 2.810 0,9 99,7 13.147 1,7 64,6 71.508 1,3 51,7 14.971 1,6 41,1

Произв. од немететалних

минерала 2.575 0,8 99,7 9.845 1,3 73,4 53.906 0,9 70,1 10.611 1,1 54,5

Основни метали 433 0,1 98,0 3.980 0,5 28,3 23.017 0,4 20,6 2.667 0,3 83,8

Метални производи осим

машина 7.280 2,3 99,7 25.232 3,3 63,8 144.212 2,5 78,2 31.576 3,3 67,0

Рачунари, електрон.и

оптички производи 1.372 0,4 99,9 6.653 0,9 89,0 69.800 1,2 86,2 10.468 1,1 89,3

Електрична опрема 720 0,2 98,4 5.727 0,7 41,3 26.804 0,5 34,9 6.403 0,7 46,7

Непоменуте машине и опр. 1.114 0,4 99,4 9.251 1,2 67,0 51.957 0,9 89,5 13.136 1,4 85,8

Моторна возила и прикол. 340 0,1 94,2 4.837 0,6 19,2 44.277 0,8 18,0 5.974 0,6 17,8

Остала саобраћ.средстава 189 0,1 97,9 1.783 0,2 56,8 6.713 0,1 87,2 1.772 0,2 78,8

Намештај 2.024 0,6 99,8 8.795 1,1 65,3 36.363 0,6 71,0 7.042 0,7 69,0

Остале прерађивачке

делатности 3.063 1,0 99,9 5.332 0,7 84,4 20.672 0,4 76,0 5.426 0,6 71,1

Поправка и монтажа

машина и опреме 756 0,2 99,3 1.516 0,2 25,0 8.346 0,1 37,5 2.677 0,3 34,6

Снабдевање електр.

енергијом, гасом и паром 698 0,2 97,8 4.000 0,5 14,4 151.370 2,6 25,1 7.015 0,7 5,4

Снабдевање водом и

управљање отп. водама 1.242 0,4 97,6 22.622 2,9 57,5 70.442 1,2 63,7 19.487 2,0 47,2

Грађевинарство 23.240 7,4 99,8 57.400 7,5 71,6 348.290 6,1 77,4 78.109 8,1 63,9

Трговина на велико и мало

и попр.мот. возила 94.605 30,0 99,9 214.897 28,0 80,9 2.577.132 45,1 78,6 256.441 26,6 78,1

Саобраћај и складиштење 32.082 10,2 99,9 38.706 5,0 39,2 297.620 5,2 59,8 70.781 7,3 48,7

Услуге смештаја и исхране 22.773 7,2 100,0 44.853 5,8 94,5 108.393 1,9 94,7 33.590 3,5 92,6

Информисање и комуник. 8.663 2,7 99,8 24.293 3,2 54,1 119.592 2,1 39,3 49.729 5,2 35,3

Финансијске дел. и

делатност осигурања 2.343 0,7 99,9 5.292 0,7 85,7 44.663 0,8 93,1 4.283 0,4 92,1

Пословање некретнинама 1.773 0,6 100,0 3.328 0,4 100,0 15.588 0,3 100,0 14.719 1,5 100,0

Стручне, научне,

иновационе и техничке дел. 36.926 11,7 100,0 55.345 7,2 87,4 262.241 4,6 95,4 90.383 9,4 93,3

Административне и

помоћне услужне дел. 7.634 2,4 99,5 20.628 2,7 42,6 52.503 0,9 66,8 25.582 2,7 57,0

Државна управа и обавезно

социјално осигурање 19 0,0 100,0 276 0,0 100,0 124 0,0 100,0 264 0,0 100,0

Образовање 2.061 0,7 100,0 3.922 0,5 100,0 6.247 0,1 100,0 2.915 0,3 100,0

Здравствена и соц. заштита 4.309 1,4 100,0 7.699 1,0 96,5 14.271 0,2 98,4 7.366 0,8 97,8

Уметност, забава и

рекреација 2.242 0,7 99,7 6.372 0,8 62,5 15.853 0,3 37,5 5.713 0,6 50,7

Остале услужне делатности 18.565 5,9 100,0 14.389 1,9 94,3 47.163 0,8 95,6 17.489 1,8 95,0



82

Табела 10: Секторски распоред броја запослених у 2013. години

Укупно

Предузе

тници Микро Мала Средња МСПП Велика

Укупно 1.184.944 203.297 153.087 189.172 222.994 768.550 416.394

Пољопривреда, шумарство и рибарство 36.521 1.160 4.652 8.186 10.241 24.239 12.282

Рударство 27.470 177 410 899 1.508 2.994 24.476

Прерађивачка индустрија 357.935 48.768 26.546 55.935 86.047 217.296 140.639

Производња прехрамбених производа 75.808 19.481 4.046 11.021 20.746 55.294 20.514

Производња пића 9.116 267 393 1.028 1.904 3.592 5.524

Произв.дуванских производа 928 0 8 46 459 513 415

Производња текстила 9.268 1.519 656 1.166 2.366 5.707 3.561

Производња одевних предмета 29.557 5.588 1.459 4.426 6.086 17.559 11.998

Производња коже и предмета од коже 11.271 1.049 388 1.099 3.373 5.909 5.362

Прерада дрвета и пр. од дрвета, осим намештаја 11.992 3.440 2.077 3.351 2.494 11.362 630

Произв. папира и производа од папира 6.364 632 1.022 1.917 1.730 5.301 1.063

Штампање и умножавање аудио и видео записа 7.826 1.439 1.624 2.493 1.730 7.286 540

Производња кокса и деривата нафте 795 0 58 152 585 795 0

Произв. хемикалија и хемијских производа 12.914 317 943 1.884 3.817 6.961 5.953

Произв. осн. фармацеут. производа и препарата 5.354 0 90 300 530 920 4.434

Произв.производа од гуме и пластике 20.354 2.608 1.905 3.910 4.724 13.147 7.207

Произв. производа од неметалних минерала 13.419 2.041 1.082 2.156 4.566 9.845 3.574

Производња основних метала 14.056 263 308 1.093 2.316 3.980 10.076

Произв. металних произ., осим машина 39.570 4.993 3.450 7.072 9.717 25.232 14.338

Произв. рачунара, елект. и оптичких произ 7.475 363 1.886 2.435 1.969 6.653 822

Производња електричне опреме 13.876 281 812 1.645 2.989 5.727 8.149

Произв. непоменутих машина и опреме 13.798 402 1.443 3.457 3.949 9.251 4.547

Производња моторних возила и приколица 25.221 174 376 941 3.346 4.837 20.384

Произв. осталих саобраћајних средстава 3.141 90 172 435 1.086 1.783 1.358

Производња намештаја 13.464 1.422 1.069 2.324 3.980 8.795 4.669

Остале прерађивачке делатности 6.314 2.185 944 1.234 969 5.332 982

Поправка и монтажа машина и опреме 6.055 215 335 350 616 1.516 4.539

Снабдевање елек. енер., гасом и паром 27.830 26 337 1.072 2.565 4.000 23.830

Снабд. водом и управ. отпадним водама 39.328 1.966 1.117 3.841 15.698 22.622 16.706

Грађевинарство 80.139 9.564 11.261 16.454 20.121 57.400 22.739

Трговина на велико и мало и поправка 265.745 74.440 55.451 49.296 35.710 214.897 50.848

Саобраћај и складиштење 98.752 4.955 9.475 12.368 11.908 38.706 60.046

Услуге смештаја и исхране 47.444 26.526 4.800 6.307 7.220 44.853 2.591

Информисање и комуникације 44.863 1.269 6.877 8.339 7.808 24.293 20.570

Финансијске дел. и делатност осигурања 6.175 2.179 1.134 701 1.278 5.292 883

Пословање некретнинама 3.328 380 976 957 1.015 3.328 0

Стручне, научне, иновац. и техничке дел. 63.304 11.773 19.918 14.843 8.811 55.345 7.959

Административне и помоћне услужне дел. 48.469 3.196 4.909 5.499 7.024 20.628 27.841

Државна управа и обавезно соц. осигурање 276 0 38 103 135 276 0

Образовање 3.922 577 2.423 751 171 3.922 0

Здравствена и социјална заштита 7.982 4.944 150 624 1.981 7.699 283

Уметност, забава и рекреација 10.198 529 655 1.794 3.394 6.372 3.826

Остале услужне делатности 15.264 10.869 1.958 1.203 359 14.389 875



83

Табела 11: Секторски распоред промета у 2013. години (у мил. динара)

Укупно

Предузе


Укупно 8.881.835 904.367 1.327.994 1.745.887 1.735.609 5.713.857 3.167.978


Рударство 351.940 401 5.888 3.536 6.472 16.297 335.644

Прерађивачка индустрија 2.328.244 170.071 157.919 340.845 621.694 1.290.529 1.037.715


Производња пића 104.188 1.935 2.518 7.545 19.665 31.663 72.525

Произв.дуванских производа 28.437 0 3 437 4.611 5.051 23.386

Производња текстила 26.455 3.706 3.167 3.533 11.931 22.338 4.117

Производња одевних предмета 69.143 13.419 5.142 9.436 12.622 40.619 28.524

Производња коже и предмета од коже 22.408 3.319 1.929 2.429 6.983 14.659 7.749

Прерада дрвета и производа од дрвета, осим

намештаја 49.201 11.811 8.875 15.761 11.833 48.281 921

Произв. папира и производа од папира 67.765 3.455 6.008 15.077 27.174 51.714 16.051


записа 38.132 5.743 6.960 10.975 11.405 35.083 3.049

Производња кокса и деривата нафте 22.094 0 1.488 8.603 12.002 22.094 0

Произв. хемикалија и хемијских производа 167.786 1.378 6.288 16.060 45.304 69.030 98.755

Произв. основних фармацеутских производа

и препарата 39.752 25 350 2.272 3.548 6.196 33.556


Произв. производа од неметалних минерала 76.931 11.037 6.381 14.905 21.582 53.906 23.025

Производња основних метала 111.664 824 1.511 10.516 10.166 23.017 88.646

Произв. металних производа, осим машина 184.410 19.561 19.757 36.988 67.906 144.212 40.198

Произв. рачунара, електрон. и оптичких

производа 80.983 1.466 10.820 19.202 38.312 69.800 11.182

Производња електричне опреме 76.714 1.007 4.415 10.341 11.041 26.804 49.910

Производња непоменутих машина и опреме 58.031 1.151 10.278 17.821 22.706 51.957 6.075

Производња моторних возила и приколица 245.550 447 7.931 5.815 30.084 44.277 201.273

Производња осталих саобраћајних средстава 7.695 267 688 1.719 4.039 6.713 982

Производња намештаја 51.221 5.913 4.385 7.799 18.265 36.363 14.858

Остале прерађивачке делатности 27.182 8.532 3.381 4.787 3.972 20.672 6.510

Поправка и монтажа машина и опреме 22.245 978 2.585 2.624 2.159 8.346 13.899

Снабдевање електр. енергијом, гасом и

паром 603.544 57 43.786 92.780 14.746 151.370 452.175

Снабдевање водом и управљање отпадним

водама 110.503 2.941 11.808 23.542 32.151 70.442 40.061

Грађевинарство 450.082 50.250 79.940 89.036 129.064 348.290 101.793

Трговина на велико и мало и попрравка

мотортних возила 3.279.135 446.369 726.991 812.568 591.204 2.577.132 702.003




Финансијске дел. и делатност осигурања 47.952 3.180 5.019 2.866 33.598 44.663 3.289

Пословање некретнинама 15.588 1.309 8.017 4.069 2.192 15.588 0

Стручне, научне, иновационе и техничке

делатности 274.832 49.889 80.651 69.847 61.854 262.241 12.591


Државна управа и обавезно социјално

осигурање 124 0 30 45 49 124 0

Образовање 6.247 2.401 2.039 1.539 267 6.247 0

Здравствена и социјална заштита 14.497 11.681 209 1.057 1.324 14.271 226

Уметност, забава и рекреација 42.330 2.496 1.864 4.261 7.232 15.853 26.477

Остале услужне делатности 49.339 38.031 5.281 3.428 423 47.163 2.177



84

Табела 12: Секторски распоред БДВ у 2013. години (у мил. динара)

Укупно

Предузе


Укупно 1.781.655 219.558 158.265 269.095 317.088 964.007 817.649


Рударство 143.330 155 1.485 -58 1.897 3.479 139.851



Производња пића 26.518 363 479 1.366 4.309 6.517 20.002

Произв.дуванских производа 4.803 0 3 114 383 500 4.304

Производња текстила 7.350 1.285 495 535 3.008 5.323 2.027

Производња одевних предмета 19.375 4.349 887 2.669 3.669 11.574 7.801

Производња коже и предмета од коже 6.934 743 263 607 2.153 3.767 3.167

Прерада дрвета и производа од дрвета, осим

намештаја 10.073 2.854 850 3.882 2.344 9.929 143

Произв. папира и производа од папира 12.710 674 747 2.196 5.109 8.726 3.985


записа 10.202 1.834 1.441 2.880 3.125 9.280 922

Производња кокса и деривата нафте 1.605 0 67 453 1.085 1.605 0

Произв. хемикалија и хемијских производа 13.925 352 809 2.671 7.232 11.064 2.862

Произв. основних фармацеутских производа

и препарата 14.437 8 123 510 1.145 1.786 12.651


Произв. производа од неметалних минерала 19.467 2.069 420 2.660 5.460 10.611 8.857

Производња основних метала 3.181 215 224 1.118 1.110 2.667 514

Произв. металних производа, осим машина 47.125 5.487 2.877 7.735 15.477 31.576 15.549

Произв. рачунара, електрон. и оптичких

производа 11.721 418 2.098 4.035 3.917 10.468 1.254

Производња електричне опреме 13.725 292 693 2.204 3.213 6.403 7.322

Производња непоменутих машина и опреме 15.311 345 1.979 4.233 6.580 13.136 2.175

Производња моторних возила и приколица 33.634 131 302 1.045 4.496 5.974 27.661

Производња осталих саобраћајних средстава 2.248 66 192 463 1.050 1.772 476

Производња намештаја 10.202 1.377 335 1.741 3.589 7.042 3.160

Остале прерађивачке делатности 7.628 2.367 602 1.451 1.006 5.426 2.202

Поправка и монтажа машина и опреме 7.735 440 564 715 957 2.677 5.059

Снабдевање електр. енергијом, гасом и паром 129.646 28 485 2.276 4.227 7.015 122.630

Снабдевање водом и управљање отпадним

водама 41.326 913 871 4.670 13.034 19.487 21.839

Грађевинарство 122.166 14.583 15.377 17.732 30.417 78.109 44.057

Трговина на велико и мало и попрравка

мотортних возила 328.382 61.524 59.363 80.312 55.242 256.441 71.942




Финансијске дел. и делатност осигурања 4.649 1.846 485 346 1.606 4.283 365

Пословање некретнинама 14.719 507 7.291 5.281 1.641 14.719 0

Стручне, научне, иновационе и техничке

делатности 96.901 26.039 21.265 24.220 18.859 90.383 6.518


Државна управа и обавезно социјално

осигурање 264 0 3 57 205 264 0

Образовање 2.915 1.115 872 775 152 2.915 0

Здравствена и социјална заштита 7.535 6.787 51 222 307 7.366 169

Уметност, забава и рекреација 11.269 1.208 337 1.454 2.715 5.713 5.556

Остале услужне делатности 18.408 14.994 1.160 1.172 163 17.489 920



85

Табела 13: Спољнотрговински промет МСПП – секторски распоред у 2013. години

Предузећа извозници Извоз Предузећа увозници Увоз

број % % у сектору у мил. динара % % у сектору број % % у сектору у мил. дин. % % у сектору

Укупно МСПП 13.511 100,0 97,8 519.075 100,0 43,2 20.990 100,0 98,3 938.186 100,0 56,5

Пољопривреда, шумарство и рибарство 369 2,7 97,6 17.357 3,3 94,6 412 2,0 98,1 10.228 1,1 88,7

Рударство 34 0,3 81,0 967 0,2 2,7 68 0,3 88,3 1.422 0,2 1,1

Прерађивачка индустрија 6.340 46,9 97,2 289.159 55,7 32,9 6.079 29,0 96,9 314.002 33,5 44,3

Прехрамбени производи 629 4,7 95,0 65.644 12,6 54,1 621 3,0 94,7 26.764 2,9 48,8

Пиће 110 0,8 91,7 3.216 0,6 21,5 93 0,4 90,3 3.976 0,4 22,8

Дувански производи 4 0,0 80,0 925 0,2 14,6 4 0,0 80,0 2.370 0,3 21,4

Текстил 160 1,2 97,6 9.047 1,7 64,4 210 1,0 97,7 10.465 1,1 66,6

Одевни предмети 408 3,0 95,6 15.761 3,0 33,6 402 1,9 95,3 13.060 1,4 39,9

Кожа и предмети од коже 166 1,2 94,3 9.204 1,8 48,5 127 0,6 92,7 6.116 0,7 45,1

Прерада дрвета 604 4,5 99,8 12.805 2,5 95,6 462 2,2 99,8 6.638 0,7 99,3

Папир и произ. од папира 179 1,3 98,4 14.720 2,8 65,1 179 0,9 98,4 22.780 2,4 79,9

Штам. и умнож. аудио и видео записа 270 2,0 99,3 3.335 0,6 83,0 243 1,2 99,2 5.952 0,6 79,0

Кокс и деривати нафте 14 0,1 100,0 2.732 0,5 100,0 17 0,1 100,0 12.323 1,3 100,0

Хемикалије и хем. произв. 226 1,7 97,0 10.710 2,1 20,7 230 1,1 96,6 18.949 2,0 53,6

Основни фармац.произ. 23 0,2 85,2 793 0,2 3,9 23 0,1 85,2 2.180 0,2 12,9

Произв. од гуме и пластике 590 4,4 98,5 18.667 3,6 24,9 523 2,5 98,3 27.946 3,0 43,5

Произв. од немет. минерала 237 1,8 97,1 7.803 1,5 72,6 313 1,5 97,8 10.241 1,1 69,6

Основни метали 100 0,7 92,6 8.479 1,6 14,6 91 0,4 91,0 3.696 0,4 9,3

Метални произ. осим машина 1.013 7,5 98,4 40.275 7,8 68,7 858 4,1 97,8 34.178 3,6 73,6

Рачунари, електрон.и оптички произв. 256 1,9 99,2 7.345 1,4 97,8 344 1,6 99,4 34.404 3,7 95,7

Електрична опрема 181 1,3 93,8 8.086 1,6 16,9 213 1,0 94,7 7.189 0,8 19,2

Непоменуте машине и опр. 429 3,2 98,4 22.563 4,3 84,5 417 2,0 98,3 19.171 2,0 94,3

Моторна возила и прикол. 104 0,8 85,2 9.747 1,9 4,5 115 0,5 85,8 27.974 3,0 17,0

Остала саобраћ.средстава 50 0,4 96,2 4.277 0,8 92,0 47 0,2 95,9 4.924 0,5 96,7

Намештај 299 2,2 98,7 8.644 1,7 52,7 221 1,1 98,2 7.759 0,8 71,9

Остале прерађивачке делат. 227 1,7 99,1 3.630 0,7 45,9 236 1,1 99,2 3.581 0,4 53,5

Поправка и монтажа машина и опреме 61 0,5 93,8 750 0,1 5,6 90 0,4 94,7 1.367 0,1 12,5

Снабде. електр. енергијом, гасом и паром 23 0,2 88,5 8.174 1,6 59,5 63 0,3 85,1 2.990 0,3 17,2

Снабд.водом и управљање отп. водама 109 0,8 97,3 10.028 1,9 59,5 128 0,6 95,5 2.282 0,2 43,3

Грађевинарство 443 3,3 96,9 4.466 0,9 87,9 1.028 4,9 97,9 16.913 1,8 82,6

Трговина на велико и мало 4.752 35,2 99,2 170.132 32,8 81,3 9.534 45,4 99,5 537.438 57,3 84,3

Саобраћај и складиштење 316 2,3 96,0 2.141 0,4 37,1 1.222 5,8 98,5 18.279 1,9 24,7

Услуге смештаја и исхране 39 0,3 100,0 152 0,0 100,0 201 1,0 98,5 721 0,1 97,0

Информисање и комуник. 293 2,2 95,4 2.722 0,5 68,8 486 2,3 97,0 6.276 0,7 27,7

Финансијске дел. и делатност осигурања 14 0,1 87,5 977 0,2 40,6 22 0,1 91,7 5.727 0,6 92,4

Пословање некретнинама 12 0,1 100,0 33 0,0 100,0 49 0,2 100,0 193 0,0 100,0

Стручне, научне, иновац. и техничке дел. 510 3,8 99,0 11.043 2,1 99,5 1.020 4,9 99,2 16.379 1,7 99,7

Административне и помоћне услужне дел. 105 0,8 97,2 981 0,2 99,9 273 1,3 95,8 3.012 0,3 95,7

Државна управа и обавезно соц. осиг. 1 0,0 100,0 0 0,0 100,0 1 0,0 100,0 0 0,0 100,0

Образовање 7 0,1 100,0 5 0,0 100,0 48 0,2 100,0 89 0,0 100,0

Здравствена и соц. заштита 16 0,1 100,0 268 0,1 100,0 31 0,1 100,0 97 0,0 100,0

Уметност, забава и рекреац. 32 0,2 91,4 45 0,0 46,4 91 0,4 94,8 653 0,1 91,8

Остале услужне делатности 96 0,7 100,0 425 0,1 100,0 234 1,1 100,0 1.483 0,2 100,0



86

Табела 14: Спољнотрговински промет - секторски распоред у 2013. години, по величини предузећа

Извоз у мил. дин. Увоз у мил. дин. Спољнотрговински баланс у мил. дин.

Предузе


Предузе


Предузе


Укупно 10.355 118.506 143.028 247.187 519.075 683.722 10.100 213.903 338.892 375.291 938.186 722.626 255 -95.398 -195.864 -128.104 -419.111 -38.904

Пољопривреда,

шумарство и рибарство 140 3.369 7.717 6.131 17.357 1.000 61 2.324 3.945 3.899 10.228 1.306 80 1.045 3.772 2.232 7.129 -306

Рударство 1 8 44 914 967 34.920 30 1.000 187 205 1.422 132.708 -29 -991 -143 709 -455 -97.788

Прерађивачка индустрија 8.781 23.259 66.347 190.772 289.159 589.359 7.045 26.546 76.170 204.242 314.002 394.951 1.736 -3.286 -9.823 -13.470 -24.843 194.409

Прехрамбени производи 653 5.959 15.277 43.755 65.644 55.761 998 2.324 5.836 17.606 26.764 28.059 -345 3.635 9.441 26.149 38.880 27.702

Пиће 70 812 477 1.857 3.216 11.710 25 218 733 3.000 3.976 13.459 45 594 -256 -1.144 -761 -1.749

Дувански производи 0 0 308 616 925 5.402 0 0 14 2.355 2.370 8.687 0 0 294 -1.739 -1.445 -3.285

Текстил 226 460 1.386 6.975 9.047 5.009 362 1.164 1.383 7.556 10.465 5.250 -136 -704 3 -581 -1.418 -240

Одевни предмети 1.026 2.322 2.774 9.639 15.761 31.111 775 2.214 2.706 7.364 13.060 19.668 251 107 69 2.275 2.701 11.444

Кожа и предмети од

коже 566 444 1.069 7.125 9.204 9.785 332 318 444 5.021 6.116 7.444 234 126 625 2.104 3.088 2.342

Прерада дрвета 993 1.526 5.635 4.651 12.805 590 377 1.101 2.843 2.316 6.638 47 616 425 2.791 2.335 6.167 542

Папир и произ. од папира 71 331 1.370 12.948 14.720 7.892 179 833 4.210 17.559 22.780 5.739 -108 -501 -2.840 -4.611 -8.060 2.153

Штам. и ум.. аудио и

видео зап. 176 461 760 1.938 3.335 684 121 311 1.342 4.179 5.952 1.578 56 150 -582 -2.241 -2.617 -894

Кокс и деривати нафте 0 48 1.092 1.593 2.732 0 0 897 5.195 6.232 12.323 0 0 -849 -4.102 -4.639 -9.591 0

Хемикалије и хем. произв. 134 786 2.175 7.616 10.710 41.051 109 1.379 4.683 12.778 18.949 16.389 25 -593 -2.508 -5.162 -8.239 24.662

Основни фармац.произ. 0 89 290 414 793 19.495 0 30 913 1.237 2.180 14.716 0 59 -623 -823 -1.387 4.779

Произв. од гуме и

пластике 1.032 1.025 6.066 10.545 18.667 56.423 683 1.627 12.903 12.733 27.946 36.363 349 -602 -6.837 -2.188 -9.278 20.061

Произв. од немет.

минерала 475 344 704 6.280 7.803 2.940 936 1.131 2.934 5.240 10.241 4.473 -461 -787 -2.230 1.041 -2.437 -1.533

Основни метали 46 105 4.003 4.325 8.479 49.554 13 133 2.058 1.493 3.696 35.923 33 -28 1.945 2.832 4.783 13.631

Метални произ. осим машина

1.574 2.498 9.122 27.081 40.275 18.370 1.207 2.802 7.529 22.639 34.178 12.256 366 -303 1.593 4.441 6.098 6.114

Рачунари, електрон.и

опт. пр. 219 901 2.028 4.197 7.345 165 62 2.357 6.378 25.607 34.404 1.539 157 -1.455 -4.350 -21.410 -27.058 -1.374

Електрична опрема 138 773 1.531 5.645 8.086 39.653 59 1.197 2.284 3.648 7.189 30.236 79 -424 -754 1.997 898 9.417

Непоменуте машине и

опр. 428 2.520 5.000 14.615 22.563 4.151 145 2.435 5.290 11.302 19.171 1.153 283 85 -290 3.313 3.392 2.999

Моторна возила и прикол. 24 227 1.191 8.305 9.747 204.538 42 2.140 2.525 23.268 27.974 136.112 -18 -1.913 -1.334 -14.962 -18.228 68.425

Остала саобраћ.средстава

12 156 320 3.789 4.277 372 2 243 615 4.064 4.924 168 10 -86 -295 -276 -647 204

Намештај 595 672 1.824 5.554 8.644 7.748 226 760 1.335 5.438 7.759 3.038 369 -89 489 116 886 4.711

Остале прерађивачке делат.

304 497 1.730 1.099 3.630 4.283 344 709 1.278 1.251 3.581 3.114 -40 -212 453 -152 49 1.169

Поправка и монтажа

машина 20 302 216 213 750 12.672 47 222 740 358 1.367 9.541 -28 80 -525 -145 -617 3.131

Снабде. електр. енергијом, гасом и паром

0 7.945 0 229 8.174 5.555 6 2.460 69 455 2.990 14.349 -6 5.485 -69 -226 5.184 -8.794


87


Предузе


Предузе


Предузе


Снабд.водом и управљање

отп. водама 4 2.438 3.567 4.018 10.028 6.822 5 282 1.439 557 2.282 2.988 -1 2.156 2.128 3.462 7.745 3.834

Грађевинарство 222 1.281 1.614 1.349 4.466 617 299 4.958 6.056 5.599 16.913 3.574 -77 -3.678 -4.442 -4.250 -12.446 -2.957

Трговина на велико и

мало 901 74.858 59.389 34.985 170.132 39.046 1.795 163.819 230.138 141.686 537.438 100.078 -895 -88.962 -170.749 -106.701 -367.305 -61.032

Саобраћај и складиштење 80 1.072 715 274 2.141 3.629 418 3.952 9.565 4.345 18.279 55.577 -338 -2.879 -8.850 -4.071 -16.138 -51.949

Услуге смештаја и

исхране 9 34 51 58 152 0 176 128 120 297 721 22 -166 -95 -69 -239 -569 -22

Информисање и комуник. 16 1.174 1.221 311 2.722 1.234 15 1.216 4.032 1.012 6.276 16.351 1 -43 -2.812 -701 -3.554 -15.117

Фин. дел. и делатност

осиг. 0 83 558 336 977 1.427 5 27 127 5.568 5.727 471 -5 56 431 -5.232 -4.751 956

Пословање некретнинама 1 28 1 2 33 0 2 62 111 19 193 0 -1 -34 -110 -16 -161 0

Стручне, науч. инов. и

тех.дел. 51 2.405 1.091 7.496 11.043 58 48 5.415 4.037 6.878 16.379 56 2 -3.010 -2.946 618 -5.335 1

Адм. и помоћне услужне

дел. 107 430 332 112 981 1 69 1.030 1.802 112 3.012 135 38 -600 -1.470 0 -2.032 -134

Државна управа и об.соц

ос. 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

Образовање 0 4 1 0 5 0 1 33 56 0 89 0 -1 -29 -55 0 -85 0

Здравствена и соц.

заштита 0 9 72 186 268 0 8 2 32 55 97 0 -8 7 40 131 171 0

Уметност, забава и рекреац.

15 11 7 12 45 52 16 50 224 363 653 58 0 -40 -217 -351 -608 -6

Остале услужне

делатности 26 99 301 0 425 0 103 598 782 0 1.483 0 -77 -499 -482 0 -1.058 0



88

Табела 15: Регионални распоред показатеља пословања сектора МСПП у 2013. години - области


број % % у

области број %

% у

области

у мил.

дин. %

% у

области

у мил.

дин. %

% у

области

Укупно МСПП 315.412 100,0 99,8 768.550 100,0 64,9 5.713.857 100,0 64,3 964.007 100,0 54,1

Београдска област 99.888 31,7 99,8 250.092 32,5 55,1 2.500.235 43,8 63,3 418.176 43,4 50,0

Западнобачка област 6.526 2,1 99,8 15.806 2,1 64,0 106.838 1,9 75,8 17.483 1,8 62,5

Јужнобанатска област 12.793 4,1 99,9 23.786 3,1 75,4 181.060 3,2 67,1 29.103 3,0 76,3

Јужнобачка област 33.005 10,5 99,8 79.358 10,3 64,7 687.137 12,0 50,4 105.930 11,0 39,2

Севернобанатска област 4.505 1,4 99,7 14.491 1,9 71,6 83.313 1,5 74,0 16.896 1,8 77,5

Севернобачка област 7.810 2,5 99,8 24.571 3,2 84,6 177.076 3,1 87,8 28.191 2,9 86,1

Средњобанатска област 5.973 1,9 99,8 16.449 2,1 61,5 105.852 1,9 71,3 18.043 1,9 63,8

Сремска област 12.854 4,1 99,9 34.100 4,4 84,1 244.434 4,3 82,4 45.430 4,7 87,1

Златиборска област 11.932 3,8 99,9 28.959 3,8 78,5 133.969 2,3 68,9 26.967 2,8 62,0

Колубарска област 8.019 2,5 99,9 15.057 2,0 70,3 95.648 1,7 69,1 16.417 1,7 70,1

Мачванска област 10.806 3,4 99,9 26.755 3,5 85,7 187.201 3,3 89,7 27.554 2,9 92,7

Моравичка област 10.452 3,3 99,9 25.057 3,3 75,9 153.483 2,7 85,4 28.579 3,0 75,7

Поморавска област 8.169 2,6 99,9 19.251 2,5 68,7 100.967 1,8 84,2 16.974 1,8 61,5

Расинска област 9.187 2,9 99,8 19.434 2,5 68,6 97.710 1,7 85,8 16.894 1,8 74,3

Рашка област 11.635 3,7 99,9 25.952 3,4 78,0 126.208 2,2 77,5 21.589 2,2 57,5

Шумадијска област 10.685 3,4 99,8 27.279 3,5 57,7 154.859 2,7 38,3 29.341 3,0 43,1

Борска област 3.770 1,2 99,8 10.012 1,3 55,3 95.082 1,7 58,0 7.280 0,8 26,3

Браничевска област 6.257 2,0 99,9 12.505 1,6 64,6 62.148 1,1 60,5 10.501 1,1 31,0

Зајечарска област 3.305 1,0 99,9 8.985 1,2 85,9 33.750 0,6 78,0 7.309 0,8 92,2

Јабланичка област 6.733 2,1 99,9 15.694 2,0 84,9 66.503 1,2 85,3 12.269 1,3 75,1

Нишавска област 13.390 4,2 99,9 33.813 4,4 75,9 141.052 2,5 70,2 28.069 2,9 59,3

Пиротска област 2.648 0,8 99,8 8.198 1,1 60,7 24.441 0,4 42,6 6.395 0,7 35,8

Подунавска област 6.665 2,1 99,9 12.650 1,6 57,3 68.434 1,2 57,0 13.140 1,4 103,5

Пчињска област 5.946 1,9 99,9 13.981 1,8 66,6 60.668 1,1 83,2 10.210 1,1 78,1

Топличка област 2.459 0,8 99,9 6.315 0,8 70,9 25.789 0,5 74,5 5.266 0,5 72,2


Табела 16: Регионални распоред показатеља пословања сектора МСПП у 2013. години - региони


број % % у

области број %

% у

области

у мил.

дин. %

% у

области

у мил.

дин. %

% у

области

Укупно МСПП 315.412 100,0 99,8 768.550 100,0 64,9 5.713.857 100,0 64,3 964.007 100,0 54,1

Београдски регион 99.888 31,7 99,8 250.092 32,5 55,1 2.500.235 43,8 63,3 418.176 43,4 50,0

Регион Војводине 83.466 26,5 99,8 208.561 27,1 70,6 1.585.709 27,8 62,6 261.077 27,1 55,4


Западне Србије 80.885 25,6 99,9 187.744 24,4 72,4 1.050.046 18,4 69,0 184.315 19,1 63,5


Србије 51.173 16,2 99,9 122.153 15,9 69,2 577.867 10,1 66,1 100.438 10,4 54,6


Табела 17: Регионални распоред броја предузећа у 2013. години - региони

Укупно

Предузе


Република Србија 315.906 222.152 81.775 9.353 2.132 315.412 494

Београдски регион 100.081 59.108 36.507 3.548 725 99.888 193

Регион Војводине 83.595 59.071 21.281 2.538 576 83.466 129

Регион Шумадије и Западне Србије 80.990 63.607 14.691 2.080 507 80.885 105

Регион Јужне и Источне Србије 51.240 40.366 9.296 1.187 324 51.173 67


Табела 18: Регионални распоред броја запослених у 2013. години - региони

Укупно

Предузе


Република Србија 1.184.944 203.297 153.087 189.172 222.994 768.550 416.394

Београдски регион 453.600 38.824 65.720 70.744 74.804 250.092 203.508

Регион Војводине 295.415 55.701 39.380 52.398 61.082 208.561 86.854

Регион Шумадије и Западне Србије 259.477 63.052 29.754 41.851 53.087 187.744 71.733

Регион Јужне и Источне Србије 176.452 45.720 18.233 24.179 34.021 122.153 54.299



89

Табела 19: Регионални распоред промета у 2013. години, у мил. динара - региони

Укупно

Предузе


Република Србија 8.881.835 904.367 1.327.994 1.745.887 1.735.609 5.713.857 3.167.978

Београдски регион 3.951.814 233.545 599.499 867.884 799.307 2.500.235 1.451.579

Регион Војводине 2.533.476 238.673 400.721 455.132 491.183 1.585.709 947.767

Регион Шумадије и Западне Србије 1.522.448 257.916 212.512 290.030 289.588 1.050.046 472.403



Табела 20: Регионални распоред БДВ у 2013. години, у мил. динара - региони

Укупно

Предузе



Београдски регион 835.992 62.898 80.520 132.590 142.168 418.176 417.815

Регион Војводине 471.355 58.114 41.738 71.070 90.155 261.077 210.278

Регион Шумадије и Западне Србије 290.330 59.242 23.455 44.743 56.875 184.315 106.014



Табела 21: Регионални распоред броја предузећа у 2013. години - области

Укупно

Предузе


Република Србија 315.906 222.152 81.775 9.353 2.132 315.412 494

Београдска област 100.081 59.108 36.507 3.548 725 99.888 193

Западнобачка област 6.537 4.825 1.499 154 48 6.526 11

Јужнобанатска област 12.804 10.028 2.417 284 64 12.793 11

Јужнобачка област 33.060 22.140 9.659 1.011 195 33.005 55

Севернобанатска област 4.517 3.276 1.012 174 43 4.505 12

Севернобачка област 7.822 4.458 2.942 336 74 7.810 12

Средњобанатска област 5.987 4.621 1.120 187 45 5.973 14

Сремска област 12.868 9.723 2.632 392 107 12.854 14

Златиборска област 11.945 9.690 1.852 306 84 11.932 13

Колубарска област 8.027 6.424 1.370 190 35 8.019 8

Мачванска област 10.817 8.386 2.035 308 77 10.806 11

Моравичка област 10.466 8.008 2.076 297 71 10.452 14

Поморавска област 8.177 6.258 1.641 222 48 8.169 8

Расинска област 9.203 7.399 1.557 183 48 9.187 16

Рашка област 11.648 8.975 2.309 291 60 11.635 13

Шумадијска област 10.707 8.467 1.851 283 84 10.685 22

Борска област 3.779 3.053 603 83 31 3.770 9

Браничевска област 6.265 5.059 1.048 127 23 6.257 8

Зајечарска област 3.308 2.671 529 78 27 3.305 3

Јабланичка област 6.741 5.623 956 117 37 6.733 8

Нишавска област 13.407 9.989 2.955 362 84 13.390 17

Пиротска област 2.654 2.073 467 88 20 2.648 6

Подунавска област 6.672 5.302 1.186 146 31 6.665 7

Пчињска област 5.953 4.567 1.188 137 54 5.946 7

Топличка област 2.461 2.029 364 49 17 2.459 2



90

Табела 22: Регионални распоред броја запослених у 2013. години - области

Укупно

Предузе



Београдска област 453.600 38.824 65.720 70.744 74.804 250.092 203.508

Западнобачка област 24.713 4.972 2.647 3.345 4.842 15.806 8.907

Јужнобанатска област 31.546 7.337 4.078 5.872 6.499 23.786 7.760

Јужнобачка област 122.604 20.069 17.828 20.769 20.692 79.358 43.246

Севернобанатска област 20.242 4.121 1.917 3.740 4.713 14.491 5.751

Севернобачка област 29.028 4.247 5.390 6.656 8.278 24.571 4.457

Средњобанатска област 26.751 5.148 2.200 3.846 5.255 16.449 10.302

Сремска област 40.531 9.807 5.320 8.170 10.803 34.100 6.431

Златиборска област 36.874 10.606 3.659 6.299 8.395 28.959 7.915

Колубарска област 21.418 4.856 2.536 3.876 3.789 15.057 6.361

Мачванска област 31.230 8.331 4.333 6.276 7.815 26.755 4.475

Моравичка област 33.008 7.363 3.992 5.635 8.067 25.057 7.951

Поморавска област 28.041 6.454 3.405 4.426 4.966 19.251 8.790

Расинска област 28.348 7.069 3.226 3.678 5.461 19.434 8.914

Рашка област 33.263 9.610 4.711 5.768 5.863 25.952 7.311

Шумадијска област 47.295 8.763 3.892 5.893 8.731 27.279 20.016

Борска област 18.102 3.610 1.207 1.740 3.455 10.012 8.090

Браничевска област 19.353 5.233 2.001 2.598 2.673 12.505 6.848

Зајечарска област 10.458 3.370 1.021 1.599 2.995 8.985 1.473

Јабланичка област 18.482 7.589 1.610 2.537 3.958 15.694 2.788

Нишавска област 44.548 12.335 6.097 7.251 8.130 33.813 10.735

Пиротска област 13.516 3.058 915 1.746 2.479 8.198 5.318

Подунавска област 22.087 4.256 2.230 2.922 3.242 12.650 9.437

Пчињска област 21.005 3.459 2.431 2.736 5.355 13.981 7.024

Топличка област 8.901 2.810 721 1.050 1.734 6.315 2.586


Табела 23: Регионални распоред промета у 2013. години, у мил. динара - области

Укупно Предуз. Микро Мала Средња МСПП Велика

Република Србија 8.881.835 904.367 1.327.994 1.745.887 1.735.609 5.713.857 3.167.978

Београдска област 3.951.814 233.545 599.499 867.884 799.307 2.500.235 1.451.579



Јужнобачка област 1.363.704 78.875 199.160 216.908 192.194 687.137 676.567




Сремска област 296.509 43.449 48.562 69.371 83.052 244.434 52.075






Расинска област 113.900 28.428 21.283 22.767 25.232 97.710 16.190

Рашка област 162.819 34.282 31.016 43.940 16.970 126.208 36.611


Борска област 164.042 12.966 22.557 14.076 45.483 95.082 68.960


Зајечарска област 43.273 12.541 3.496 7.509 10.205 33.750 9.523


Нишавска област 201.038 42.442 33.215 32.343 33.052 141.052 59.986

Пиротска област 57.391 9.571 3.502 6.955 4.414 24.441 32.949

Подунавска област 120.162 21.780 17.075 19.019 10.560 68.434 51.728

Пчињска област 72.881 17.173 10.429 17.606 15.460 60.668 12.213

Топличка област 34.637 9.689 3.656 5.760 6.684 25.789 8.849



91

Табела 24: Регионални распоред БДВ у 2013. години, у мил. динара - области

Укупно

Предузе










Сремска област 52.170 10.416 5.695 11.789 17.531 45.430 6.740






Расинска област 22.724 6.514 2.311 3.617 4.452 16.894 5.830

Рашка област 37.525 7.980 3.289 5.803 4.517 21.589 15.936


Борска област 27.679 2.937 868 405 3.069 7.280 20.399


Зајечарска област 7.924 2.879 453 1.169 2.808 7.309 615


Нишавска област 47.299 10.047 4.907 6.685 6.431 28.069 19.231

Пиротска област 17.845 2.261 565 1.581 1.988 6.395 11.450

Подунавска област 12.699 4.610 1.986 3.441 3.103 13.140 -440

Пчињска област 13.069 3.740 1.147 2.390 2.933 10.210 2.860

Топличка област 7.291 2.098 438 1.001 1.729 5.266 2.025



92

Табела 25: Спољнотрговинска активност - регионални распоред сектора МСПП у 2013. години - области


број % % у области у мил. динара % % у области број % % у области у мил. дин. % % у области

Укупно МСПП 13.511 100,0 97,8 519.075 100,0 43,2 20.990 100,0 98,3 938.186 100,0 56,5

Београдска област 5.181 38,3 98,0 178.312 34,4 68,6 9.030 43,0 98,5 521.725 55,6 74,3

Западнобачка област 191 1,4 96,0 9.913 1,9 43,7 260 1,2 97,0 5.530 0,6 49,8

Јужнобанатска област 290 2,1 97,6 15.522 3,0 22,4 571 2,7 98,8 14.185 1,5 41,0

Јужнобачка област 1.534 11,4 98,0 61.867 11,9 41,0 2.409 11,5 98,5 112.341 12,0 35,4

Севернобанатска област 212 1,6 95,5 15.654 3,0 53,6 297 1,4 96,1 8.776 0,9 52,1

Севернобачка област 364 2,7 97,8 21.447 4,1 80,0 643 3,1 98,8 31.861 3,4 85,3

Средњобанатска област 156 1,2 95,1 10.971 2,1 49,6 270 1,3 96,4 10.489 1,1 60,2

Сремска област 725 5,4 98,8 35.495 6,8 47,1 843 4,0 98,8 47.407 5,1 72,5

Златиборска област 548 4,1 98,4 16.822 3,2 44,6 652 3,1 98,3 12.567 1,3 51,6

Колубарска област 271 2,0 98,2 10.561 2,0 27,1 325 1,5 97,9 8.915 1,0 31,9

Мачванска област 395 2,9 98,0 27.222 5,2 84,5 580 2,8 98,5 18.929 2,0 84,8

Моравичка област 626 4,6 98,4 19.111 3,7 66,4 665 3,2 98,2 26.258 2,8 85,7

Поморавска област 253 1,9 97,7 7.425 1,4 67,5 370 1,8 98,1 6.614 0,7 54,2

Расинска област 490 3,6 97,6 7.330 1,4 57,6 545 2,6 97,8 8.370 0,9 81,7

Рашка област 510 3,8 99,2 8.646 1,7 85,9 710 3,4 99,4 15.140 1,6 97,5

Шумадијска област 439 3,2 96,7 13.392 2,6 6,2 633 3,0 97,5 33.040 3,5 18,3

Борска област 77 0,6 92,8 17.754 3,4 70,6 109 0,5 94,0 10.782 1,1 51,5

Браничевска област 109 0,8 98,2 2.402 0,5 54,7 175 0,8 97,2 3.168 0,3 73,1

Зајечарска област 69 0,5 95,8 3.809 0,7 37,0 103 0,5 97,2 2.850 0,3 34,2

Јабланичка област 174 1,3 96,7 6.899 1,3 54,9 235 1,1 97,1 3.280 0,3 33,5

Нишавска област 443 3,3 98,2 12.903 2,5 55,8 821 3,9 98,6 16.533 1,8 55,1

Пиротска област 54 0,4 91,5 2.230 0,4 7,5 124 0,6 96,1 2.671 0,3 13,4

Подунавска област 158 1,2 96,3 4.712 0,9 19,9 235 1,1 97,1 5.674 0,6 27,4

Пчињска област 176 1,3 97,8 6.746 1,3 48,2 294 1,4 98,3 9.336 1,0 69,9

Топличка област 66 0,5 97,1 1.931 0,4 13,0 91 0,4 97,8 1.747 0,2 21,5


Табела 26: Спољнотрговинска активност - регионални распоред сектора МСПП у 2013. години – региони


број % % у области у мил. динара % % у области број % % у области у мил. дин. % % у области

Укупно МСПП 13.511 100,0 97,8 519.075 100,0 43,2 20.990 100,0 98,3 938.186 100,0 56,5

Београдски регион 5.181 38,3 98,0 178.312 34,4 68,6 9.030 43,0 98,5 521.725 55,6 74,3

Регион Војводине 3.472 25,7 97,7 170.868 32,9 43,1 5.293 25,2 98,3 230.589 24,6 46,1

Регион Шумадије и Западне Србије 3.532 26,1 98,1 110.509 21,3 28,4 4.480 21,3 98,3 129.832 13,8 40,1

Регион Јужне и Источне Србије 1.326 9,8 96,9 59.386 11,4 37,7 2.187 10,4 97,6 56.040 6,0 41,4


93

Табела 27: Спољнотрговинска активност - регионални распоред у 2013. години, по величини предузећа - области


Предузе


Предузе


Предузе


Република Србија 10.355 118.506 143.028 247.187 519.075 683.722 10.100 213.903 338.892 375.291 938.186 722.626 255 -95.398 -195.864 -128.104 -419.111 -38.904

Београдска област 1.577 52.609 54.983 69.143 178.312 81.722 1.396 113.360 206.690 200.280 521.725 180.131 181 -60.751 -151.707 -131.137 -343.413 -98.409

Западнобачка област 140 2.833 987 5.953 9.913 12.780 127 1.622 1.373 2.408 5.530 5.569 13 1.211 -386 3.545 4.383 7.211

Јужнобанатска област 364 2.016 7.110 6.032 15.522 53.727 343 3.159 5.044 5.639 14.185 20.412 21 -1.143 2.066 393 1.336,9 33.315

Јужнобачка област 983 14.079 19.346 27.460 61.867 88.903 925 41.888 39.970 29.557 112.341 204.754 58 -27.810 -20.625 -2.097 -50.473 -115.852

Севернобанатска област 489 751 3.015 11.397 15.654 13.539 329 878 3.265 4.305 8.776 8.081 161 -126 -250 7.093 6.877 5.458

Севернобачка област 101 2.727 4.694 13.925 21.447 5.350 85 6.450 6.426 18.900 31.861 5.491 17 -3.723 -1.732 -4.975 -10.414 -142

Средњобанатска област 125 832 2.056 7.958 10.971 11.166 128 1.081 2.611 6.670 10.489 6.928 -3 -249 -555 1.288 482 4.238

Сремска област 1.038 3.985 8.201 22.271 35.495 39.910 1.009 6.302 14.711 25.384 47.407 17.963 28 -2.318 -6.510 -3.112 -11.912 21.948

Златиборска област 497 2.845 6.435 7.045 16.822 20.903 537 3.103 5.078 3.848 12.567 11.783 -40 -259 1.357 3.197 4.255 9.120

Колубарска област 201 1.309 2.793 6.258 10.561 28.466 224 1.779 1.554 5.359 8.915 19.020 -23 -470 1.239 899 1.645 9.446

Мачванска област 370 2.994 5.422 18.435 27.222 4.995 560 3.695 5.381 9.292 18.929 3.399 -190 -701 41 9.143 8.293,0 1.596

Моравичка област 702 4.136 4.255 10.018 19.111 9.657 443 3.402 7.852 14.561 26.258 4.368 259 733 -3.597 -4.543 -7.147 5.289

Поморавска област 304 878 2.427 3.817 7.425 3.579 281 1.229 3.645 1.458 6.614 5.582 23 -351 -1.218 2.358 811,1 -2.003

Расинска област 611 2.347 2.556 1.816 7.330 5.401 491 2.295 2.919 2.665 8.370 1.879 120 52 -363 -850 -1.039,9 3.522

Рашка област 883 2.797 2.543 2.423 8.646 1.414 421 6.215 7.520 984 15.140 393 463 -3.418 -4.977 1.440 -6.493 1.021

Шумадијска област 510 2.832 1.974 8.076 13.392 203.868 603 5.763 6.986 19.688 33.040 147.466 -93 -2.931 -5.011 -11.613 -19.648 56.402

Борска област 10 12.288 2.583 2.873 17.754 7.386 44 1.773 1.559 7.406 10.782 10.151 -34 10.515 1.023 -4.533 6.972 -2.764

Браничевска област 82 704 412 1.204 2.402 1.991 76 721 1.568 804 3.168 1.166 6 -17 -1.156 400 -766,3 825

Зајечарска област 38 294 728 2.749 3.809 6.495 111 244 734 1.761 2.850 5.486 -73 51 -6 988 959 1.009

Јабланичка област 462 479 1.954 4.004 6.899 5.675 273 677 1.037 1.293 3.280 6.504 189 -198 917 2.711 3.620 -829

Нишавска област 434 2.829 2.288 7.352 12.903 10.239 706 4.547 5.392 5.888 16.533 13.483 -272 -1.718 -3.104 1.464 -3.629 -3.244

Пиротска област 197 71 376 1.586 2.230 27.404 101 784 513 1.273 2.671 17.189 96 -713 -137 313 -441 10.215

Подунавска област 47 1.014 2.232 1.419 4.712 18.982 561 1.343 2.785 985 5.674 15.038 -514 -329 -553 434 -961,8 3.944

Пчињска област 161 436 2.978 3.172 6.746 7.262 145 1.408 3.395 4.388 9.336 4.022 15 -972 -417 -1.216 -2.590 3.240

Топличка област 29 421 681 800 1.931 12.909 183 185 885 495 1.747 6.367 -154 236 -204 305 183,6 6.542


Табела 28: Спољнотрговинска активност - регионални распоред у 2013. години, по величини предузећа – региони


Извоз у мил. дин. Увоз у мил. дин. Спољнотрговински баланс у мил. дин. Предузе


Предузе


Предузе


Република Србија 10.355 118.506 143.028 247.187 519.075 683.722 10.100 213.903 338.892 375.291 938.186 722.626 255 -95.398 -195.864 -128.104 -419.111 -38.904

Београдски регион 1.577 52.609 54.983 69.143 178.312 81.722 1.396 113.360 206.690 200.280 521.725 180.131 181 -60.751 -151.707 -131.137 -343.413 -98.409

Регион Војводине 3.240 27.223 45.409 94.998 170.868 225.375 2.945 61.380 73.401 92.863 230.589 269.199 295 -34.158 -27.992 2.135 -59.720 -43.824

Регион Шумадије и Западне Србије

4.078 20.138 28.405 57.888 110.509 278.283 3.559 27.482 40.934 57.856 129.832 193.891 519 -7.345 -12.529 31 -19.324 84.392


Србије 1.460 18.536 14.231 25.159 59.386 98.342 2.200 11.681 17.867 24.292 56.040 79.405 -740 6.855 -3.636 867 3.346 18.937


94

Табела 29: Промет МСПП сектора Србије у периоду 2012-2013. године – сталне цене 2013


2012 млрд. динара 952 1.461 1.908 1.813 6.133

% учешћа у МСПП 15,5 23,8 31,1 29,6 100,0

2013 млрд. динара 904 1.328 1.746 1.736 5.714

% учешћа у МСПП 15,8 23,2 30,6 30,4 100,0

2013-2012 промена вредности -47 -133 -162 -77 -420

Стопа раста -5,0 -9,1 -8,5 -4,3 -6,8


Табела 30: БДВ сектора МСПП Србије у периоду 2012-2013. године – сталне цене 2013


2012 млрд. динара 228 176 302 347 1.053

% учешћа у МСПП 21,7 16,7 28,7 33,0 100,0

2013 млрд. динара 220 158 269 317 964

% учешћа у МСПП 22,8 16,4 27,9 32,9 100,0

2013-2012 промена вредности -9 -18 -33 -30 -89

Стопа раста -3,8 -10,2 -10,9 -8,6 -8,5


Табела 31: Профит нефинансијског сектора Србије у 2013. години

према облику организовања и величини предузећа (у мил. динара)

Облик

организовања

Микро Мала Средња Велика Укупно

Профит % Профит % Профит % Профит % Профит %

Предузећа 55.576 8,0 115.291 16,5 107.809 15,4 365.910 52,4 644.587 92,3

Ортачко 602 0,1 736 0,1 340 0,0 96 0,0 1.774 0,3

Командитно 41 0,0 153 0,0 43 0,0 0 0,0 238 0,0

АД 2.794 0,4 2.303 0,3 14.913 2,1 116.777 16,7 136.787 19,6

ДОО 51.118 7,3 112.123 16,1 91.686 13,1 201.553 28,9 456.480 65,4

Друштвено -318 0,0 -102 0,0 24 0,0 202 0,0 -195 0,0

Јавно -90 0,0 -858 -0,1 749 0,1 44.379 6,4 44.180 6,3

Задруге -3.044 -0,4 633 0,1 184 0,0 499 0,1 -1.728 -0,2

Остала 4.472 0,6 303 0,0 -129 0,0 2.405 0,3 7.052 1,0

Предузетници 53.481 7,7 0 0,0 0 0,0 0 0,0 53.481 7,7

Укупно 109.057 15,6 115.291 16,5 107.809 15,4 365.910 52,4 698.068 100,0


Табела 32: Стопе профитабилности нефинансијског сектора Србије у 2013. години

према облику организовања и величини предузећа (у %)

Облик организовања Микро Мала Средња МСПП Велика Укупно

Предузећа 35,1 42,8 34,0 37,4 44,8 41,3

Ортачко 32,8 46,2 67,2 42,6 42,4 42,6

Командитно 16,7 56,4 59,0 40,1 40,1

АД 59,4 19,7 26,0 27,2 45,8 41,6

ДОО 37,7 46,4 40,8 42,3 48,1 44,7

Друштвено 199,4 -14,5 0,7 -9,4 16,7 -3,6

Јавно -160,6 -27,5 3,4 -0,8 34,7 28,9

Задружно -203,3 27,9 13,2 -43,1 69,5 -29,4

Остало 30,6 4,0 -1,8 15,7 17,6 16,3

Предузетници 24,4 24,4

Укупно 28,9 42,8 34,0 34,5 44,8 39,2



95

Табела 33: Профит нефинансијског сектора Србије у 2013, по секторима делатности (у мил. динара)


Укупно 53.481 55.576 115.291 107.809 332.157 365.910 698.068

Пољопривреда, шумарство и рибарство 375 2.249 8.686 7.972 19.283 685 19.968

Рударство 36 1.225 -928 466 799 91.983 92.782


Снабдевање ел. енергијом, гасом и паром 6 117 1.055 1.529 2.707 82.769 85.476

Снабдевање водом и упр.отп.водама 222 117 1.697 789 2.824 5.784 8.609

Грађевинарство 3.545 8.477 6.284 11.517 29.822 14.372 44.194

Трговина на велико и мало 14.801 24.584 40.913 20.739 101.036 29.938 130.975


Услуге смештаја и исхране 4.781 -342 1.087 1.702 7.227 601 7.828

Информисање и комуникације 995 1.243 4.439 8.522 15.200 62.654 77.854

Финансијске делатности и дел.осигурања 449 -643 -663 -45 -901 -492 -1.393

Пословање некретнинама 126 6.494 4.014 417 11.050 0 11.050

Стручне, научне, иновац.и тех.делатн. 6.488 5.361 5.548 1.768 19.165 -3.809 15.356

Админ. и помоћне услужне делатности 1.074 -1.872 7.007 -672 5.536 -1.411 4.125

Државна управа и обавезно соц. осигур. 0 -28 -1 7 -22 0 -22

Образовање 279 -134 159 2 305 0 305

Здравствена и социјална заштита 1.705 -28 -121 -676 880 -25 855

Уметност, забава и рекреација 301 -206 -53 366 408 2.171 2.579

Остале услужне делатности 3.714 -26 351 -85 3.955 -106 3.850


Табела 34: Профит Прерађивачке индустрије у 2013. години у мил. динара



Произв. прехрамбених производа 2.977 226 5.206 13.942 22.351 28.961 51.312

Произв. пића 87 182 539 2.377 3.184 11.793 14.977

Произв.дуванских производа 0 -3 61 -194 -136 3.277 3.141

Произв. текстила 307 124 -65 935 1.302 165 1.467

Произв.одевних предмета 1.039 188 712 903 2.842 858 3.700

Произв. коже и предмета од коже 178 65 135 492 870 158 1.027

Прерада дрвета и произ. од дрвета, осим намештаја 673 -54 2.103 794 3.516 -223 3.294

Произв. папира и производа од папира 162 198 1.060 3.196 4.616 2.531 7.147

Штампање и умножавање аудио и видео записа 451 534 1.342 1.537 3.865 368 4.233

Произв. кокса и деривата нафте 0 -1 302 456 758 0 758

Произв. хемикалија и хемијских производа 85 181 1.207 3.577 5.050 -5.401 -351

Произв. основних фармацеут. производа и препарата 2 56 98 324 480 5.027 5.506

Произв.производа од гуме и пластике 544 495 2.264 2.741 6.044 12.567 18.611

Произв. производа од неметалних минерала 497 -223 870 1.552 2.696 4.557 7.253

Произв. основних метала 51 69 423 -687 -144 -10.789 -10.933

Произв. металних производа, осим машина 1.327 903 2.919 7.174 12.323 2.247 14.570

Произв.рачунара, електронских и оптичких произв. 99 734 1.802 1.618 4.254 248 4.502

Произв. електричне опреме 72 157 972 923 2.124 817 2.941

Произв.непоменутих машина и опреме 84 950 1.527 2.497 5.057 -1.065 3.992

Произв. моторних возила и приколица 33 51 286 1.416 1.787 12.533 14.320

Произв.осталих саобраћајних средстава 15 36 174 45 270 -503 -233

Произв. намештаја 333 -149 500 1.189 1.874 -373 1.501

Остале прерађивачке делатности 578 75 640 298 1.591 965 2.556

Поправка и монтажа машина и опреме 109 273 252 207 840 -28 812



96

Табела 35: Стопе профитабилности нефинансијског сектора Србије у 2013. по секторима Предузетници Микро Мала Средња МСПП Велика Укупно

Укупно 24,4 35,1 42,8 34,0 34,5 44,8 39,2

Пољопривреда, шумарство и рибарство 23,8 46,1 58,3 48,8 51,2 5,8 40,4

Рударство 23,3 82,5 1.590,9 24,6 23,0 65,8 64,7

Прерађивачка индустрија 24,1 25,2 41,1 40,5 36,6 33,6 35,2

Снабдевање електр. енерг., гасом и паром 23,0 24,1 46,4 36,2 38,6 67,5 65,9

Снабдевање водом и управ. отпад. водама 24,3 13,4 36,3 6,1 14,5 26,5 20,8

Грађевинарство 24,3 55,1 35,4 37,9 38,2 32,6 36,2

Трговина на велико и мало 24,1 41,4 50,9 37,5 39,4 41,6 39,9

Саобраћај и складиштење 24,7 37,9 46,3 34,4 36,0 16,3 25,9

Услуге смештаја и исхране 24,0 -19,4 23,8 23,0 21,5 22,4 21,6

Информисање и комуникације 25,1 17,0 28,7 37,1 30,6 68,7 55,2

Финансијске делатн. и делатност осигурања 24,3 -132,4 -191,4 -2,8 -21,0 -134,7 -30,0

Пословање некретнинама 24,8 89,1 76,0 25,4 75,1 - 75,1

Стручне, научне, инов. и техн. делатности 24,9 25,2 22,9 9,4 21,2 -58,4 15,8

Админ.и помоћне услужне делатности 24,6 -39,1 61,4 -13,4 21,6 -7,3 9,2

Образовање - -894,7 -2,1 3,5 -8,5 - -8,5

Здравствена и социјална заштита 25,0 -15,3 20,5 1,1 10,5 - 10,5

Уметност, забава и рекреација 25,1 -55,4 -54,7 -220,3 11,9 -14,8 11,3

Остале услужне делатности 24,9 -61,2 -3,6 13,5 7,1 39,1 22,9


Табела 36: Стопе профитабилности Прерађивачке индустрије у 2013. години


Прерађивачка индустрија 24,1 25,2 41,1 40,5 36,6 33,6 35,2

Произв. прехрамбених производа 24,0 10,4 45,3 46,3 39,8 57,0 47,9

Произв. пића 23,8 38,0 39,5 55,2 48,9 59,0 56,5

Произв.дуванских производа - -102,1 53,1 -50,6 -27,1 76,1 65,4

Произв. текстила 23,9 25,0 -12,1 31,1 24,5 8,1 20,0

Произв.одевних предмета 23,9 21,2 26,7 24,6 24,6 11,0 19,1

Произв. коже и предмета од коже 24,0 24,5 22,2 22,8 23,1 5,0 14,8

Прерада дрвета и произ. од дрвета, осим намештаја 23,6 -6,3 54,2 33,9 35,4 -155,3 32,7

Произв. папира и производа од папира 24,1 26,5 48,3 62,6 52,9 63,5 56,2

Штампање и умножавање аудио и видео записа 24,6 37,1 46,6 49,2 41,6 39,9 41,5

Произв. кокса и деривата нафте - -1,1 66,8 42,1 47,2 - 47,2

Произв. хемикалија и хемијских производа 24,2 22,3 45,2 49,5 45,6 -188,7 -2,5

Произв. основних фармацеут. производа и препарата 23,3 45,1 19,2 28,3 26,9 39,7 38,1

Произв.производа од гуме и пластике 24,1 33,3 46,8 42,9 40,4 58,6 51,1

Произв. производа од неметалних минерала 24,0 -53,1 32,7 28,4 25,4 51,5 37,3

Произв. основних метала 23,5 31,1 37,8 -61,9 -5,4 -210,5 -343,7

Произв. металних производа, осим машина 24,2 31,4 37,7 46,4 39,0 14,5 30,9

Произв.рачунара, електронских и оптичких произв. 23,7 35,0 44,7 41,3 40,6 19,8 38,4

Произв. електричне опреме 24,6 22,7 44,1 28,7 33,2 11,2 21,4

Произв.непоменутих машина и опреме 24,2 48,0 36,1 38,0 38,5 -49,0 26,1

Произв. моторних возила и приколица 25,1 17,0 27,4 31,5 29,9 45,3 42,6

Произв.осталих саобраћајних средстава 22,9 18,6 37,4 4,3 15,2 -105,6 -10,4

Произв. намештаја 24,2 -44,4 28,7 33,1 26,6 -11,8 14,7

Остале прерађивачке делатности 24,4 12,4 44,1 29,6 29,3 43,8 33,5

Поправка и монтажа машина и опреме 24,7 48,3 35,2 21,6 31,4 -0,5 10,5



97

Табела 37: Структура профита нефинансијског сектора Србије по областима у 2013. години Предузетници Микро Мала Средња МСПП Велика Укупно

Република Србија 53.481 55.576 115.291 107.809 332.157 365.910 698.068

учешће у области 7,7 8,0 16,5 15,4 47,6 52,4 100,0


учешће у области 5,0 8,4 17,4 13,7 44,5 55,5 100,0


учешће у области 9,2 8,4 16,3 16,6 50,4 49,6 100,0

Јужнобанатска област 2.298 1.190 2.602 3.922 10.012 -2.562 7.450

учешће у области 30,9 16,0 34,9 52,6 134,4 -34,4 100,0


учешће у области 3,6 6,8 10,0 8,9 29,3 70,7 100,0

Севернобанатска област 860 586 2.338 2.641 6.424 -416 6.008

учешће у области 14,3 9,7 38,9 44,0 106,9 -6,9 100,0

Севернобачка област 1.125 1.156 2.509 5.354 10.144 629 10.773

учешће у области 10,4 10,7 23,3 49,7 94,2 5,8 100,0

Средњобанатска област 880 622 2.538 2.509 6.549 1.140 7.690

учешће у области 11,4 8,1 33,0 32,6 85,2 14,8 100,0

Сремска област 2.533 2.416 5.433 7.991 18.374 1.841 20.215

учешће у области 12,5 12,0 26,9 39,5 90,9 9,1 100,0


учешће у области 14,9 9,3 19,6 9,0 52,8 47,2 100,0

Колубарска област 1.398 541 1.254 2.208 5.401 2.244 7.644

учешће у области 18,3 7,1 16,4 28,9 70,6 29,4 100,0

Мачванска област 1.920 697 2.459 4.232 9.308 -1.764 7.545

учешће у области 25,5 9,2 32,6 56,1 123,4 -23,4 100,0


учешће у области 12,7 11,2 22,7 32,0 78,7 21,3 100,0

Поморавска област 1.297 518 1.965 1.595 5.374 2.027 7.401

учешће у области 17,5 7,0 26,6 21,5 72,6 27,4 100,0

Расинска област 1.506 734 1.526 775 4.540 -329 4.211

учешће у области 35,8 17,4 36,2 18,4 107,8 -7,8 100,0

Рашка област 1.783 1.062 2.581 695 6.121 7.364 13.485

учешће у области 13,2 7,9 19,1 5,2 45,4 54,6 100,0


учешће у области 6,8 4,0 9,4 10,8 31,1 68,9 100,0

Борска област 649 195 -797 462 508 9.156 9.665

учешће у области 6,7 2,0 -8,3 4,8 5,3 94,7 100,0

Браничевска област 1.144 -116 690 707 2.425 13.865 16.290

учешће у области 7,0 -0,7 4,2 4,3 14,9 85,1 100,0

Зајечарска област 643 -35 261 918 1.787 -288 1.499

учешће у области 42,9 -2,4 17,4 61,2 119,2 -19,2 100,0

Јабланичка област 1.332 435 634 905 3.305 1.781 5.087

учешће у области 26,2 8,5 12,5 17,8 65,0 35,0 100,0

Нишавска област 2.228 1.434 1.975 1.303 6.939 9.078 16.017

учешће у области 13,9 9,0 12,3 8,1 43,3 56,7 100,0

Пиротска област 476 116 644 544 1.780 5.770 7.551

учешће у области 6,3 1,5 8,5 7,2 23,6 76,4 100,0

Подунавска област 1.118 793 1.372 883 4.166 -9.025 -4.859

учешће у области -23,0 -16,3 -28,2 -18,2 -85,7 185,7 100,0

Пчињска област 892 94 1.027 -527 1.486 -1.401 84

учешће у области 1.057,3 111,9 1.216,5 -625,0 1.760,7 -1.660,7 100,0

Топличка област 441 72 404 625 1.541 434 1.976

учешће у области 22,3 3,6 20,4 31,6 78,0 22,0 100,0



98

Табела 38: Стопе профитабилности по областима у 2013. години


Република Србија 24,4 35,1 42,8 34,0 34,5 44,8 39,2

Београдска област 26,6 34,9 44,2 32,4 35,8 44,7 40,2

Западнобачка област 23,3 39,9 45,5 32,7 34,4 56,2 42,6

Јужнобанатска област 25,0 33,8 37,7 41,3 34,4 -28,3 19,5

Јужнобачка област 24,3 45,1 47,5 41,0 40,3 62,9 54,0

Севернобанатска област 23,1 32,9 48,7 40,0 38,0 -8,5 27,5

Севернобачка област 24,4 26,5 34,8 44,5 36,0 13,9 32,9

Средњобанатска област 21,7 31,2 47,2 37,9 36,3 11,1 27,2

Сремска област 24,3 42,4 46,1 45,6 40,4 27,3 38,7

Златиборска област 22,8 38,8 40,3 17,8 28,0 40,8 32,9

Колубарска област 24,7 28,3 35,2 41,8 32,9 32,1 32,7

Мачванска област 23,6 22,7 39,3 41,9 33,8 -81,3 25,4

Моравичка област 23,8 39,9 44,3 42,2 37,7 31,9 36,3

Поморавска област 22,9 25,0 42,8 34,4 31,7 19,1 26,8

Расинска област 23,1 31,8 42,2 17,4 26,9 -5,6 18,5

Рашка област 22,3 32,3 44,5 15,4 28,4 46,2 35,9

Шумадијска област 23,8 34,0 41,2 31,9 32,0 53,7 44,3

Борска област 22,1 22,4 -196,7 15,1 7,0 44,9 34,9

Браничевска област 23,3 -11,5 33,5 27,9 23,1 59,4 48,1

Зајечарска област 22,3 -7,8 22,3 32,7 24,4 -46,7 18,9

Јабланичка област 22,8 36,8 32,3 27,5 26,9 43,8 31,1

Нишавска област 22,2 29,2 29,5 20,3 24,7 47,2 33,9

Пиротска област 21,1 20,6 40,7 27,4 27,8 50,4 42,3

Подунавска област 24,3 39,9 39,9 28,4 31,7 210,0 -38,3

Пчињска област 23,9 8,2 42,9 -18,0 14,6 -49,0 0,6

Топличка област 21,0 16,4 40,4 36,1 29,3 21,4 27,1


ИЗВЕШТАЈ · 2017-11-17 · Извештај о малим и средњим...

Documents