Година XV • Април—мај 1984. год. • Примерак бесплатап

Лист ученика основмих школа општине Бор

ВЕЛИКИ БРОЈ СТАНОБНИКА БОРА ДОШ АО ЈЕ ДА ПОЗДРАВИ ШТАФЕТУ МПА- ј-ДОСТИ %

0-•V" ' У ' ■ ф - ф - ф - ф ф - К

Април—мај 1984. ® Број 122—123.

ШТАФЕТА МЛАДОСТИ У БОРУ

гж Г *

УВЕК ВЕРНИ ТИТОВОМ ДЕЛУСедамнаести април, да1Н к ада је Шта-

ф ета младости боравила у граду бакра и рудара, млади Борави црославили оу раз д р агш о , уз пеаму и игру, он ако к ако то младоот срећног н арода зн а и уме.

О младина Бора је Ш таф ету младости преузела од младих Ж агубице н а Ц рном врху, код сиоменика првој послератној ом ладинској радној акцији. О младивка Вес- на КалинОвић, радви ц а и з ФОД-а, им ала је част д а прва понесе ш таф етну палицу у борској општини, а н а овечано украш е иу т|р.ибиву испред Д ома културе, ако ко је се већ у први сумрак окупило више хи љада писивира, младих радви ка, студената, рудара и грађан а Бора, ш таф етну плицу је донео Асим Хусеин, ^радник Фабрике бакарне ж ице и вишеструки учеовик и уд арник ;на м ногим радвим акцијам а ш иром Југосла1вије. Истовремено, са Сав.езном су ститле и четири локалне ш таф ете: школ ско-студентска и три ееоске. У част долас к а Ш таф ете м ладости и свечавог обеле- ж авањ а 40-тодиш1шце ж ивота и рада у слободи изведен је културно^уметничкм програм , у коме је учествовао и хор До ма пиовира.

Н а свечаном митингу 'говорио је Сима Костић, секретар Општиноке ковф ерен ци је ССО Бора. Он је свој реф ерат завр- ш ио печима:

„Радни људи, пиовири, ом ладина и гр ађани наше 'схпштине и путем Ш таф ете младости исказују своју одлучност да ће истрајати у опредељевјима, д а су увек би ли и остаЈу н а путоказим а Титове полити ке самоуправљања, несврстаности и мира у св ету“ .

Н акон получасовног задрж авањ а, бур- но испраћена аплаузим а /и цвећем, Шта- ф ета је обиш ла организације удруж евог рада у Басеву а затим, око 22 часа, стиг ла у Топионицу, где је преноћила уз по часно деж урство пионира, ученика и мла дих радника који су приредили културно- -забавни програм.

У среду ујутру, 18. априла, после оби- ласка погона Топионице, Ш таф ета младос ти је свечаво исгараћена.

Маја Васиљковић преда/е штафетну пали- цу младима. бољевачке општине

И з ваш ег града, Ш таф ета је кренула прем а Бољевцу. У П одгорцу је пггафетну палицу младима бољевачке опш тине пре дал а Маја Васиљковић, најбољ а учсница Ш коле „Ђорђе Авдрејевић Кун“ .

Наташа Бајчетић, УИ-З „Вук Караџић"

ГЛАВНИ УРЕДНИК:Беба Валчпћ, VIII

ОДГОВОРНИ УРЕДННК: Ил*д. СтвалковиП. ц т ф .

УРЕДНИДИ:

Нвташа БаЈчетпћ, VII И ђгзаф ци Халгили, Ш

Шеева Минчев, VII Зораиа СпшоЈевмћ, VIII Габријела Спасић, VII

Лист ученика основних ш кола општине Бор Ж Излази један- пут месечно у току ш колске године уз финансиј ску помоћ самоуп- равних иитересних заједница за основно образовање, инфор- мисање, културу и Општинске самоуправне интересне заједни- це запош љ авања Уређивање листа, лекторисањ е текстова, те- хиичко уређивање, коректуру и остале послове око излаж ењ а листа обавља Редакциони одбор ученика: Наташа Благојевић (VI, „Вук Караџић"), Наташа ПстровмН (VI, „В. К араџић“), Ви- олета Трајковић (VII, „29. иовембар“), Драгана Николић (VIII, „29. иовембар“), М аријапа Милетић (VIII, „Бранко Радичевић“), Сиежана Мицевски (VIII, ,.Бранко Радичевић"), Ненад Кулачин (VII, Пета основна школа), Јелена Савић (VII, Пета основна школа), Гордана Ж урки ћ (VIII, „Петар Радоваиовић", Злот), Бо- бана Марић (VII, „С. Мил>ковић“ — Бростовац), Најдаи Симоно- вић (VIII, Шарбаиовац) и Драгана Бож ић (VIII, „Ђура Јакш ић“ — Кривељ) * Рукописи, фотографије, цртеж и и други прилози за лист не враћају се Ж- Оснивач: Општинска конференција ССО Ж Адреса: „Јасмин", 19210 Бор, Дом пионира, „Моше Пијаде" 19 Ж Метер: Ж ивко Миновски Ж Тираж: е.000 примерака Ш

Штампа: Ш тампарија „БАКАР“ — Бор.

Април—мај 1984. 9 Број 122— 123.

УЗ ГО ДИ Ш Њ И Ц У ТИТОВЕ СМРТИ

НАШ ЗАВЕТ ВЕЛИКАНУЧетири године су прош ле од када је

престало д а куца срце великана, друга и борца, пријатељ а и 'учитеља — Јосипа Б роза Тита. Та страш на вест је пре чети

. ри године, истог часа, потресла свет, „јер умро је човек целог човечанства". Само најтуж није вести тако брзо обиђу свет.

нога дана сва деца света, сви будући на раш таји читаће и учиће о Јосипу Брозу Титу. Учиће о њему не као о неком над- ч о в ек у .. . Једноставно, учиће о њему као о човеку, као о вођи чи ја су главна бри га били човечанство и опстанак тог чове чанства на Земљи“ .

Н аш ег Тита, наш е највеће богатство чуваћемо у срцима наш им. И данас., и сут ра, и увек — наш завет гласи: „Друже Тито, ми ти се кунемо, да са твога пута не скренемо!"

Весна Минчев, VII „3. октобар"

ЧЕТВРТИ МАЈ

С едим у в о зу « ч и там н ек у зан им љ и ву књ игу, о к о м ен е см ех и в есел е приче. Одједном, неш то ме жигну, п од агох главу,видим : и д ец а и љ уди плачу , ш ап у ћ у и су зе л и ју , к а о д а н еш то бол н о к р и ју .Ч ух д р х тав глас и з а себе: „У м ро је Т ито .”

Тито — човек целог човечанства ■

И ако Тито није са нама, он живи у на ма, његово дело је у димњ ацима ф абри- ка, пољима, зноју сељака и радника, на ш ој слободи, чистом небу и плавом мору. Њ егове велике мисли су наш е водиље ка праведнијем животу за све људе света.

Тито нас је увек саветовао и учио да не поклекнемо, д а издрж им о и у најте- ж им тренуцима, да знамо да славимо по беде и успехе али и да стоички савлада- вамо теш коће. Титове речи носимо у свом с.рцу, а његово име је златним словима уписано у наш у и светску историју. „Јед

З а р је м огуће д а у м р е ч о в екк о ји о в у зем љ у и з в а тр е створи ,н а ш тр о ст р у к и хер о ј м гр аћ ан и н света,ч о в ек в ел и к и х д ел а и речи ,к о ји ј е ж ел еос в ак и р а т д а спречи ?Зар је могуће?

Јаков Аџић, IV -3 „Вук К араџић“

ЗАВЕТ ТИТУ «

У мају, четвртог дана, §престало је д а куца 8срце наш ег великана. к

У нашим срцима бол и туга, 8изгубили смо најдражег друга. 8

Ми ћемо увек Титов пут следити §и творца Југославије вечито волети. 8

Дијана Симоновић, VI 8„Станоје Миљковић" ц

Шарбановац о

Април—мај 1984. • Број 122—123.

Д А Н ПОБЕДЕ Н А Д Ф АШ ИЗМОМ

Дан победе је држ авни празник Соци- јалистичхе Федеративне Републике Југо- славије који се слави сваке године 9. ма- ја. П рославља се као успомена на дан у коме су, 8. м аја 1945. године у 23 часа, представници Трећег Рајха потписали акто безусловној и потпуној капитулацији, чиме је означена коначна победа савез- ничких снага над ф аш изм ом . Деветог ма- )а 1945. године освануо је први дан сло- боде у Европи.

Ружица Тодоровић (VIII, „В. Караџић'1): Тито

Други светски рат, један од најкр- вавијих у историји света, трајао је пуних шест година, почео је првог септембра 1939. године нападом Хитлера на Пољс- ку. Обухватио је све континенте света, сва

океанска пространства и огроман вазду- шни простор.

У другом светском рату је учествовала 61 држ ава, од којих је 30 било у дирек- тним ратним дејствима. Било је мобили- сано 110 милиона људи, односно сваки двадесети становник сцета. Ангажован ве- лики број ж ена, деце и, нарочито, омла- дине ко ја је била главни учесник у рату и његова најтрагичнија ж ртва. Овај суро- ви рат су водиле милионске армије. Пре- ко 50 милиона људи је у том страш ном рату, у позадини или на фронту, изгуби- ло животе, од тога 19 милиона војника, или сваки пети мобилисани, а 35 милиона је било рањено.

Пуне четири године Југославија се бо рила за своју слободу — или како друг Тито рече у говору 9. м аја 1945. године— „четрдесет и девет мјесеци натчовјечан ских напора и пролијевањ а крви наших народа". У том рату Југославија је изгу- била милион седам стотина и шест хиљ а да људи. Око три и по милиона Југосло- вена било је у заробљениш тву, концентра ционим логорима, у интернацији на при- силном раду или присилно мобилисаних од окупаторске и квислинш ке војске. Н а роди Југославије су у НОР-у поднели ог ромне људске и , материјалне жртве, дали велики допринос победи над ф аш изм ом и стекли влики углед у свету.

Борбе за ослобођење у наш ој земљи трајале су још седам дана после званичне капитулације хитлеровске Н емачке. У под не 15. маја, к ад а је и последњи неприја- тељски војник на наш ем тлу полож ио ору ж је, генерал Коста Н ађ је послао телеграм ДРУГУ Т иту:

„После вишедневних жестоких борби . . . непријатељ савладан, престао је сваки о тп о р ..

Југословени су били и остали поносни на своје ж ртве и значајан допринос ко- начној победи над ф аш изм ом . Они су ос тали доследни Титовој жељи, израж еној 9 м аја 1945. године, д а тај „велики даи буде дан надахнућа и тежњ и свих уједи- њених народа ка трајном миру и међуна родном разумевању."

Драгана Н и ко л и ћ , V III „29. довембар"

е е е б е в о о о о Е в з о с е а ж ^ з в е е ж о о а о в е е в

Април—мај 1984. • Број 122— 123.

и назлепших спомсппка налази се на ис- тармјском Тјентишту, на месггу одгЈкле се крвнуло у пробој непријатељ ског обруча. Две раздвојсне громаде, високе по 19 м-е- тара, говоре о паршизанском продару ка слободи. Овај споменик је дело вајара Миодрага Живковића. Спомен-жаотурница је испред своменика, у и у ау пренесене кости 3.301 борца који су ж ртвовали сво- је живскте ,на Сутјесци.

'Спомен-кућа, у непосредној блмзини опоменика, саграђена је од камена>, јер

Б. Јакац: Јосип Броз Тито

кам ен дредстављ а симбол суро-вости, а битка ,на Сутјесци је једна од .најирвави- јих битака. П одигнута је прем а ирооекту инж. Ранка Радовића и подсећа на стр- ме кровове планинских к ућа и катуне о- ®ог краја . Ова Спомен-жућа је музеј и не- к а 1В|рста панораме битке, где је н а посе- бан начин прлк.гзапа епопеја Сутјеске. Сиисак |ОД 6.508 ммена бораца поиинулих у 'бици н а Сутјесци, уписаи у зидове као „П розивка н а Тјевтиш ту", го®ори о томе

како се ж ртвује за слободу и јединство свој.е земље. Ту је и циклус од 13 фреса- ка, инспирисаних догађајим а н а Сутјеоци. Ф реске ј.е урадио познати сликар Крсто Хегсдушић.

Ц иклус се заврш ава стиховима пеоника Б. М иљковића: „Да ли ће слобода певатио нама, као што су суж аи певали о њој".

Данас је над Сутјеском тихо, топови не грувају, не пуцају митраљ ези. Тјенти- ш те је велики споменик јунацима рево- луције, место на које м лади долазе да би изблиза видели славну исторсцју, да сдушајју к ако вечно хучи Сутјеска.

Друг Тит је део те славне легенде, он је легенду с. „орио.

После фу а н а Тјевтиш ту, кренули смо, преко Фоче и Виш еграда, за Тару. Д очекала нас је оитна киш а и прохладно време, али када смо ушли у хотел „Омо- ри ка“, јодан од најлепш их н а наш ем пу- ту, сви су били одушевљени. Овде ћемо боравити два дана.

Татјана Апостоловски Виолета Трајковић, VII

„29. новембар“

ЛЕТАЧИ ПЛАВОГ НЕБА

У Д убровнику смо д о ж и вел и ' иешто необично и н езаборавно.

Ш етајући Страдуном, дош ли смо до спом еника И ван а Г ундулића. Знатиж е- љ но смо посм атрали необичне плодове на оближ њ ој п и јац и . Б и ли смо јо ш под сн аж н и м утиском к о ји су н а нас оста- ви л и м ногобројни и стори јски спомени- ци овог бисера н а наш ем .Тадрану. Сели смо око спом еника и у ж и в ал и на топ- лом сунцу. П ренуо нас је необичан звук , до тад а н ам а непознат. Инстик- тивно, погледи су полетели прем а небу и остали укочен и од и зненадног призо- ра. П арче неба над спомеником и изме- ђ у околни х зграда, з а к л а њ а л а су не- бро јен а си ва к р и л а голубова, који су чаробним л еп рш ањ ем п роп рати ли отку- ц авањ е сата н а градском звонику, Го- лубови су слетели по свој ручак .

Тиме је н аш ути сак о Д убровн ику био потпун и н езабораван . Са својим голу- бовима, симболима мира, лепоте и ви- сине, Д убровник је град прош лости, са- даш њ ости и будућности. Град историј- ск и х спом еника, слсбоде, сунца и мор- ског п лаветн и ла.

Весна Минчев, VII„3. октобар”

10 Април—мај 1984. • Број 122—123.

„ЈАСМИН" ПРОСЛАВИО 15. РОЋЕНДАН

ДОДЕЉЕНО ШЕСТ СРЕБРЊАКА И 90 ЗАХВАЛНИЦА

П етнаестогодиш ш ица излаж ењ а школс- ког гоганирског листа „Јасмин“ обележе- на је крајем м арга и почетком априла ове године. „Месец Јасм ина“ (од 15. м арта до 15. априла) био је испуњен иизом гариго- дних актианости.

Н ајтоплији трснутак „Јасминовог“ ју- билеја свакако је био сусрет садаш њих и некадаш њ их уредника овог пиовирског глааила борасих ооноваца, када су се, на једном месту, у Специјалној основној шко- ли „25. м ај“ истовремено наш ли: некада- шњи главни и одговорни уредници — Милен Миливојевић, Јелица Ицић, Мио- драг Петровић (урадио идејно реш ењ е за- главља у листу), Бернардица Криштоф, Снежана Дачић, Едита Миљковић, Татја- на Апостоловски, Дивна Симикић и чла- гаони садашње редакције листа.

Ово незаборавно дружењ е протекло је у :разго®о,ру о оргавизавањ у рада редак- ције некада и сада, о проблемима са ко- |и м а се лист сусреће и о профеоионалном нонинарству. Млади новинари су са посе- бном пажњ ом слушали бивше главне и одговорне уредвике који оу, бираним ре- чима, говорили о раду у „Јасмину“ и ка- ко даље да се ради.

Свечана приредба поводом овог знача- јног јубилеја одрж ана је у петак, 6. ап- рила, у Музичко'] школи. Уводво излага- ње о развојном путу листа „Јасмин" под- нео је Звонко Дамњановић, председник Општинске конф еренције ССО (оснивач листа), ко ји је, изм еђу осталог, рекао:

„Пре петнаест година, не тако давне 1969. родио се школоии пионироки лист „Јасмин“ . Појашмо се исте оне године у којој је његов претходник „Ооновац", чи- ји је први број изаш ао тачно на ова} дан пре осамнаест година, почео полако да нестаје...

За петнаест година од листа са огра- ниченим бројем страна и скучене матери- јалне базе — ш то је, уосталом, било и не- миновно у датом тренутку — разиио се, временом, у значајно гласило основаца борсже оппггине. П реболео је, дакле, све дечје болести и постао зрео лист...

Високи углед стекао је „Јасм ин“ . Зас- луге з а то припадају свим учен.ицима и наставницима који на разне начине сара- ђују у њему, члановима литерарних и ли- ковних секција, а посебно бројним глав-

ним уредницима и сарадницима — нека- даш њ им и садаш њим ученицима основ- них ш кола наше општ,ине.“

Н а овој свечаности уручено је шест опецијалних награда (сребрњака и захва- лница) оним а који су највиш е допринели излажењ у, развоју и аф ирм ацији листа.

Детаљ са свечаности: Петар Калиновић прима натраду

Специјалне награде су добили: Рајко Ра- дојевић, дутогодишњи секретар Савеза за социјалистичко васпитање и заштжгу деце СР Србије, покретач акције „Тражимо на- јбољи ш колски пионирски лист“ , затим „Политика за децу", освивачи листа „Јас- мин“ — Петар Калиновић, Слободан Ж. Ракић, Милен Миливојевић и Миодраг П етрО вић. Уручено је и 85 захвалвица ор- гагаизацијама удруж евог рада које пома- Жју излаж ењ е листа, свим 'бивш пм уредни- цим а — ученицима: Снежани Калиновић, Љубици Трујић, Биљани Перишић, Виоле- ти Ђорђевић, Татјани Гертик, Маји Ђор- ђевић, Слађани Анђелковић, Марији Стој- ковић, Снежани Којић, Александру Герти- ку, Снежани Дачић, Биби СимеонОвић, Зорици Михајловић, Едити Миљковић, И- рени Павковић, Драгани Адамовић, Жак- лшш Манић, Љубици Николић, Дивни Си микић, Татјани Апостоловски и Снежани Богдановић, м осталим а који су дали по- себан допринос у развоту лиета.

После тога је изведен културно-умет- нички програм у коме су учествовали у- чениц)и ш кола „Вук Караџић", „Бранко

Април—мај 1984. ® Број 122— 123. п

„ЈАСМИНОВА" ИЗЛОЖ БА ЈЕ ИЗАЗВАЛА ВЕЛИКО ИНТЕРЕСОВАЊЕ

Радичевић" и М узичке школе. Сви при- сутии су срдачно поздравили извођаче у пропраму, а посебно су наградили бурним аплаузом изванредан избор и з зборника „Н ајлепш и цветови Јасмина" и заврш ну балетску тачку.

Н а прослани су били и представници ш кола и месних заједница 1из Дубошеви- це (СР Хрватска), .која је збратимљ ена са Брестовцем у чијој ш коли је и поникао „Јасмин", и из М алиш ева (општина Гњи- лане). После свечаносши, гости су посети- ли, и разгледали „Јасминову" излож бу у Дому пиовира.

ИЗЛОЖБА „ПЕТНАЕСТ ЈАСМИНОВИХ ПРОЛЕЋА"

У оквиру ирославе 15-годишњице изла- ж ењ а листа, у Дому пионира је од 5. до15. априла била отворена излож ба „Пет- наест Јасминових пролећа".

' У специјалним витринама били су из- ложени примерци бројева „Јасмина" од почетка излаж ењ а до данас, зборник „Нај лепш и цветови Јасм ина", „Јасмин>ова“ пр- изнањ а — златник са ликом друга Пита, плакете, дипломе, захвалнице и похвале. Н а паноима су били изложени радови са

наградвог конкурса за идејно решење на- словне стране јубиларног броја, радови сарадника — граф и ка ученика из Криве- ља, Злота и Пете основне школе, пример ци ш колских пионирских листова из на- ше земље са којима „Јасмин" врши раз- мену и другује и ф отограф ије из „Јас- миноее“ архиве.

И злож ба је изазвала велику пажњу ученика и грађана иаше општине и била изванредно посећена.

РЕДАКЦИЈИ ЛИСТА „Ј А С М И Н "Б О Р

Драги другови, примили смо недавно последње бројеве вашег дивног „ЈАСМИ- НА". Заиста то су дивни ц в е т о в и !

Са закаш аењем, честитамо вам ваш јубилеј — петнаестогодишаицу излаже- ња — са жељом да и даље уснешно нас- тавите да информишете, приказујете, сли- кате живот пионира и омладине борске општине.

25. IV 1984. У име Редакције „Вуковца"Чачак Весна Живановић, VIII

12 Април—мај 1984. • Број 122—123.

УЗ „ЈАСМИНОВ" ЈУБИЛЕЈ

Ј ; с п е с н и к о м у п о д н еЈ [ У организацији Народне библиотеке и( | редакције листа „Јасмин“, поводом јуби-Ј | леја листа, организован је 10. априла у! [ Дому пионира сусрет „С песником у под-| > ре“. Гост овог литерарног друж ењ а био' [ је песник Славиша Јевтић, новинар листа! > „Колектив".' > Чланони литерарних секција из пет ос' * новиих градских ш кола с пажњ ом су слу,, ш али песника Јевтића, који је читао пес; > ме из своје прве збирке песама за децу( [ „Вашар за враголане". П отом су млади< > литерарци читали своје радове.' ’ Друпи гост овог пријатног сусрета био! ! је песник Милен Миливојевић, главни и( > одговорни уредиик „Бораких иавосли", је-' 1 дан од осмивача и дугогодиш њ и уредник! | лиота ,Јасм и н “. Он је младим поетам а у-I > путио некошико конкретних савета како' ’ иреба писаши иесме.!! *I > Ето, тако је „Јасмин" закорачио у сво-' > ју 16. годину, закорачи о заједно са својим! | многобројним читаоцим а и сарадницима.<> Закорачио одваж вим кораком !

П РИ П РЕМ И Л И :! , Виолета Трајковић, VII' > Ненад Кулачин, VII' | Наташа Петровић, У1-3

ЗА ТВОЈ РОЂЕНДАН, „ЈАСМИНЕ"

Те5и је већ петнаест година, а мени дванаест. Ти славиш свој јубилеј, а ја се радујем сваком новом дану своје двана- есте године.

Твој јубилеј и твој рођендан славе сви мвоји вршњаци — основци и гаовеко од оних ш то су одрасли са тобом , који су те пратили од твог почетка и са пуно љуба ви градили, али су морали д а те напусте јер живот 1их води даље. И пак, остали су ти варви, пратили су твој раст и даље и радовали ое овим твојим успесима, јер у теби је део ®их.

Т ако је са тобом , а ја сваки свој ро- ђеидан елавим са својим друговима и ро- дитељима. И оваке следеће године поста јем зрели ја, мудрија, озбиљнија. А ти сва ке ш дине стичеш ове више читалаца, уве- ћаваш број својих пријатељ а који жељно очекују твој долазак у школе, криш ом те на часу прелиставају, а код куће ужива- ју читајући те више цута.

Зато нека и м о ја честитка буде у бу- кеггу бројних ардачних ж ељ а: да још ду- го читамо неж не и пуне љубави твоје пе- сме и приче — твоје најлепш е цветове.

Александра Милић, VI IП ета основна ш кола

НЕЗАБОРАВНО ДРУЖ ЕЊ Е С ПЕСНИКОМ ■ ^ л л л а л д а л о ■— - * д о л о о г п о:о п о о оо оо о о » о» о

Април—мај 1984. ® Број 122— 123. 13НАШИ ПРИЈАТЕЉИ ♦ НАШИ ПРИЈАТЕЉИ

»Иду дани, никад неће статн, песма ће Девету

брнгаду спомињати«Једног далеког пролећа, к ад су први

јаглаци чекали сунце, па д а се расцвета- ју, настаје од бујних потока нова река, састављена од челичних миш ица јаке во- ље и сна за боље сутра.

Кипи земљ а од отопљеног снега, про- падају босе ноге у влажну, али рођену земљу, и из ње црпу снагу за борбу и ђЏ&цу. Чекају стрпљиво, тихо са радош - н$, што су још у редовима у ко јим а се гине за слободу и сетом у очим а на ос- тављене домове. Ч екају своје рођење, сте чено у крвавим четврогодиш њ им борба- ма. Чекају име да га поносно носе кроз све крајеве напаћене земље.

И добиш е га — 9. бригада. Радосни пкго су бригада. Ш то су добили ту част да се уједине потоци Србије у једну ре- ку, у неш то јаче, »рајније. И ли тужни ш то нису прва б р и га д а . . . Али лица су озарена, стисак руке чврст, воља јак а и нестрпљење да се ново име прочује. Д а се з н а . . .

И кренули с у . . . Брж е од дана и ноћи. Упорно с песмом. П ред собом су рушили непријатељ ске бедеме, за њ им а је оста- јала слободна земља. Сузе радоснице и речи: „П рође 9. бригада“ . И тако све до краја, до слободе. Док се нису видела де ђ а душманину.

А онда натраг — у другу борбу. Из- градња, обнова. Чување мира. Чување ча- сти и имена палих. Ж ртве нису биле у- залудне. Они су знали за ш та дају себе.

Дани иду, 'песма каж е о славној прош- тости „9. бригаде", и дела говоре.

П ролеће. И опет влажна, још снена земљ а кипи од воде. Седе главе поносно стоје у збору. Застава Девете бригаде ви Јо р и у младим рукама.

Горан Цветковић, V III „9. српска бригада"

„Тзачка торбица", лист ученика основ- них ш кола општине Бољевац, иддази по- времено већ шест година у тираж у од 2.000 прим ерака. Главни уредници листа су : Силвана Рајић (VIII) и Станка Шемо- ва (VII), док су одговорни уредници нас- тавнице Ратка М икић и Босилка Мешко- ва.

И з „Ђачке торбице" број седам, ко- ји су уредили ученици збратимљ ених ос- новних ш кола „9. српска брига д а“ и „Димката Ангелов Габерот" из Ка- вадараца, по слободном избору објављу- јемо неколико прилога.

ЈАС САКАМ

Сакам да сум птица низ мојот град да полетам, сакам да сум славејче на несрекните луге да запеам.

Сакам сите луге, било стар и млад, да го разубават нашиот тиквеш ки град.

Сакам да го направат најубав од сите, во него да ни минуваат убаво дните.

А најмногу сакам низ целиот )свет, да се објави убава вест: тоа чуда го направи месниот самопридонес.

Трајанка Горчева, V I I— б ЦОУ „Д. А. Габерот“

Кавада рциО О О О О О О О О О О О О О О О Ф О О О О О О О О О О О О О О О О О з^О О Ф О О ^О О О О О О О О О О О О О О О О О бФ

«$000^№>0000000000000»00<

»<»0

00^<

НИ1>

ОООООООООООООФФОООООО

14 Април—мај 1984. 9 Број 122—123. иП У ТО П И С

ЂЕРДАПВ ел и к а радозналост ме води Т им оч-

ком краји ном . Н и ж у се п лан и не, ш уме, р у д ар ск а и и стори јска места. К олихо л еп о та н а так о м алом простору! Д ивни п ред ел и обасјан и сунчевим зрацим а. Н е могу д а одвојим поглед од п р екр ас - н и х п е јза ж а .

С тиж ем о у К ладово , место к о је се н а- л а зи н ед ал ек о од Ђ ерд апске клисуре, н адом ак р ек е Д ун ава и грани ц е са Р у - м унијом . М есто к о је је у послератној и згр ад њ и до ж и вел о в ел и к и преобра- ж а ј. К роз њ ега протиче в ел и к а р е к а и односи ун еп оврат све та јн е овога к р а ја . Њ егово в ели к о срце радосно к у ц а и п ри м а посетиоце к о ји свакога д ан а до- л а зе и о д л азе п репун и д и в н и х ути са- ка .

Н едал еко од К л ад о в а н ал а зи се ж и - вописна Ђ ерд ап ска к л и су р а и хи дроел е- к тр ан а „Ђ ерд ап ”. Д унав је усекао свој веко в н и пут у обронке високи х , к р ш е- в и ти х п лан и на.

Д ок се удаљ авам о од К л ад ова и и за себе остављ ам о Ђ ерд ап ску клисуру , н а - и лазим о н а Д оњ и М и лановац и одм ара- л и ш те Л епен ски Вир. То је п ретеж н о тури сти чко место са огромним хотелом и тради ц ион алном гостољ убивош ћу. П о- ред овог м еста протиче в е л и к а р ек а , а н а другој стран и н а л а зи се Р ум унија. Д ун ав п редстављ а природну границу и зм еђу д в е зем љ е и н астављ а п ут п р е- м а Ц рном мору.

О длази м и з овог к р а ја п уна у ти сака и срећн а ш то сам ви д ел а јед ан део н а - ше прелепе домовине.

М ари јап а Б а јч ев и ћ , У1-1„В ук К а р а џ и ћ ”

---------------------------------------------------------------- -------------------- --------- Ј,

КУТАК ЗА ЛИКОВНЕ ТАЛЕНТЕ

Гордана Веселиновић (VIII, „3. октобар‘‘) : Мртва природа

Април—мај 1984. • Број 122—123. 19ПИСЦИ — НАШИ гости

ПЈЕСМА БЕЗ ВЕЗЕ

Ова је п јесма сасвим без везе.А због кога? Због зеке!(Тај зеко, знате, по цијеле ноћи лу- та обалом ријеке).

Зец крај ријеке? П а то је смијешно! То је — причам ти причу!Откад се ри јека и мјесечина чак и зечева тичу?

Е, па лијепо! Ш та се ту мож е! М ора д а га се тичу!Јер тај је зеко — заљубљен зеко, а не — причам ти причу!

Заљубљен зеко? А у кога?У неку тамо... без везе!То нек' ти каж е, то нек, ти каже... онај вјетар са брезе!

И вица Вања. Рорић Сарајево

' ПЕСМА О МАПОЈЛ Е Н И

Кад се мати П осла лати Тад јој мала Љ упка Л ена

Крати конце од гоблена М аказам а Од реда до реда Д ок је мати не угледа

Онда јасно Све је касно Узалуд је Лену тући

Јер она је пуно м ала Д а би зн ала ,Ш та је ш тета А ш та ш ала

Русомир Д. Арсић Н иш

II Р О Л Е Ћ Е

О сећа се у зр ак у мирно јутро

Н еж н о ко у загр љ а ју р асте п уп ољ ак

Н а поветарц у зем љ а се одм ара

П он ављ а се ч и тав а и гра

З а с п а л а ја т а п рхн у зв и ж д у к се разл егн е

У срцути ш и н а се склопи н ова

Од лепоте ум орно је п ролеће

П ром енитер ечи

Јован С. М итровићБ ор

М И Ц А И ОСЕ

Тужи се Мица ход баке Љ убе:— Ух, што су ове осице грубе!

Јуче је од њих страдао Л ука и сад га боли лијева рука — не мож е д а ,се смири од мука!

А данас, ето, осица нека отјера Луцу од шоље млијека!

И мене, бако, осица дира, не д а ми мира, не д а ми мира...

Свака би хтјела да ми украде бркове моје ОД МАРМЕЛАДЕ!

Ш имо Ешић Тузла

СЛИКЕ И З АВГАНИСТАНА

Гавхар Ш адазом кондири од сребра и ди м и је од свиле и ду по воду и по сан

Т рен утке Х ерата разм и чу ветрови Х ин дукуш а м ирне к уће п у ту ју простором

И з бели х ф ер еџ а очич и ју боју д ал ек и путници иеће сагледати

К о зн а к а к в е сновек р и јум ладаскри вен ач ел а

Гавхар Ш адазом кондири од сребра и ди м и је од свиле о став љ ају сан и односе воду

Слободап Ж . Ракић

20 Април—мај 1984. • Број 122— 123.

(Првонаграђвни рад поводом Дана шко- ле „Станоје М иљ ковић“)

КОРАЧАМ СТАЗА-МА РЕВОПУЦИЈЕ

П ролеће је, греје сунце слободе и вс- село ж убори планински извор. Седим у парку на клупи и удиш ем свеж ваздух. Одједном, дуну ветар. Био је све јачи и снажнији. Чу се грмљавина, па се, затим, ветар -претвори у олују. Она ме зграби и понесе у неко друго, давно протекло про- лсће.

Чујем речи комуниста-. „Другови, са- мо борбом и социјалистичком револуци- јом мож емо остварити наш сан и циљ“ . Они позивају народ у одлучан бој. Гле- дам. Али, ш та је то пред њ има? Теш ка и непроходна стаза. Њ у треба прокрчити а отровно трњ е заувек уништити. Н еће бити нимало лако. Стара бурж оазија, као велика аж даја, угњетава обесправље- ни. народ. Комунисти се боре, штрајкују. Траже праведнији живот, подједнака права за све. Н иш та их не мож е застра- шити нити поколебати, они су непоколе- бљиви и неуништиви. И легално раде и окупљају се, сиремају револуцију, грабе даље, к а светлом циљу — слободи. Руше срамни пакт: „Боље рат, него пакт!“

И зненада, без објаве рата, за трен о- ка, црни гаврани засипају Београд ватром. Свуда је дим, пепео, смрт. П рави пакао. Н епријатељ и су раскомадали наш у зем- љу, мислили су да је све готово. Грдно су се преварили.

Тамо 'даље, на најтеж ој стази, појав- љује се колона партизана — са Титом на челу. Изгладнели, боси, голи, али одлу- чни. Н епријатељ је бројнији и наоруж ан до зуба. Домаћи издајници срамно слу- ж е туђину. П артизани воде праведну и херојску борбу, зато ће и победити. Хо- ће и морају. Слобода не зна за цену.

Ређају се теш ке оф анзиве и велике битке. Ужице, Рудо, ;Козара... Као да ви- дим кањон плаховите Неретве. Води се најтеж а и најхуманија битка у наш ем на- родноослободилачком рату — битка за рањ енике. Тито наређује: „Рањенике мо- рамо спасти!" А затим, прелаз преко Су- тјеске. Ц рвене је боје њена хучна вода... Одјекују речи Саве Ковачевића, легендар-

ног команданта Треће дивизије: „Јуриш браћо, Сутјеска се м ора проћи!‘‘

Онда ме мисли воде у Дрвар. Послед- њи покуш ај Хитлера да ухвати Врховног команданта Н ародноослободилачке вој- ске. Још једна победа !води партизане и Тита до коначне слободе. Читав свет је одушевљен јуначком борбом једног ма- лог народа. П окидани су ланци ропства и прокрчене су све стазе.

Владимир Мачек (VI, Пета основна шко- ла): Јуриш на бункере

Рат је заврш ен. Ствара се нова Југо- славија. Почиње обнова поруш ене зем- ље. О младина и цео народ, са песмом на уснама и невијјеним ,пожртвовањем, гра- ди своју домовину и бољу будућност. Ни- чу нове пруге, мостови, градови, ф абри- ке... Гради се социјализам. Ф абрикам а уп- рављају радници. Самоуправљање поста- је наш циљ и стварност...

Гласно цвркутање неке птичице трж е ме из мисли. Размиш љ ала сам о револу- цији. Осећам како ме сунчеви зраци ми- лују по коси и лицу. Дивно пролеће сву- да влада. Ах, како је лепо ж ивети у сло боди. Све стазе и сви путеви су слобод- ни, нема пепела, ж ртава, крви... Титове идеје нас воде напред, 'у још бољу буду- ћност. Поносно корачам о стазам а револу- ције и настављамо светле традиције сво- јих претходника: чувамо мир и слободу своје земље.

Љ иљана Марковић, VII- 3 „Станоје Миљковић"

Ш арбановац

Април—мај 1984. • Број 122— 123. 21(Другонаграђени рад на заједничком кон- курсу Народне библиотеке и Дома пио- нира у Бору поводом „Месеца солидар- ности са народима ко ји се боре против

расизма и расне дискриминације")

ДРУЖЕ, ПРУЖИ М И РУКУ

Н а овој наш ој, земаљ ској кугли, на ко јо ј ће сунце вечно да сја,

не живе сва деца срећнокао ш то живимо мој народ и ја.

Још увек нема свуда мира, још увек страда безброј пионира.

И даље многима срца пате, и даље деца губе тате.

Лију се још потоци крви,још се земљ а под тенковима мрви.

Зар све м ора тако да буде?Зар и невиној деци рат да нуде?Зар да нејака деца у борбу пођу, да својој кући никад не дођу?

Заш то да бебе губе маме, заш то да код куће буду саме?

Зато, друже, пружи ми руку да разбијем о ову земаљ ску муку.П ружи ми руку да донесемо мир, нека с.рећан буде сваки пионир.

Свуда нек влада братство и јединство, сваком 'нека буде срећно детињство.

Н ека мир, тај цвет слободе, уједини на Земљи све народе.

Свуда нека буде љубави и слоге, да по крви не газе ничије ноге.Н ека нико нигде не страда, нека су поносна сва срца млада.

Н ека другарство међу свима расте и да плавим небом лете ласте.

Ж елим да светом цвета љубав и слога, да слободу не гази непријатељ ска нога.

Зато, друже, пружи ми руке д а саградимо најлепш е коло, нека се светом песма шири да ,су срећни сви пионири.

М ир/анз Иконић, V I I -4 „Бранко Радичевић"

(Првонаграђени рад поводом Д ана школе „Петар Радовановић“)

ПРУЖИМО РУКЕ ПРИЈАТЕЉСТВА И САРАДЊЕ

Румена зора најављује леп дан. Први сунчеви зраци пробијају густо испрепле- тане гране. Хишину ремете једино прија- тни птичји цвркути.

Седим на камену поред кога протиче хладан и бистар планински поток. Све је око мене тако лепо. Размиш љ ам о себи, о свом срећном детињству, али и о деци са другог к ра ја планете. Да, и о њима! И она имају сунце, али њихово не сија као наше, њихово небо је 'прекривено че- личним птицама, које, уместо веселих цвркута, застраш ујуће урлају и сеју смрт. Тешке су речи смрт и рат. Н есрећно је детињство многих наш их другара широм света.

Ја , овде, не размиш љ ам о рату, ту реч треба избрисати из свих речника, она са- мо значи смрт, катастроф у. Она у ;мојој земљи не зам ара децу, јер се овде живи срећно и слободно. А тамо, негде далеко, друга деца? Нзихово детињство је с.уро- во, њихов сан ремете људи до зуба нао- ружани, у униф орм ам а. Ти људи ж еле да униште свет. А деца, због чега су де- ца крива? Заш то немају миран сан?

„Н ека се нађе нека планета да на њој живе сва деца света, да она не буду ничија мета.“

Али, док се не нађе, деца ће и даље гинути и недужно страдати. Зато, прија- тељи, дођите у моју лепу земљу, пружите ми своје руке и ухватимо се у велико де- чје коло м ира <и среће, покаж имо стари- јим а да се свуда мож е живети подједна-К О : У миру И СЛОЗИ.

Моја земљ а је ш иром отворена за све пријатеље. Овде се не гледа на веру и боју коже, сви су равноправни: и црни, и жути, и бели.

Дођите да другујемо, да се радујемо. Најлепш и је пријатељски стисак црне и беле руке, он значи све: мир, слободу, сарадњу, пријатељство. Зато пружимо ру- ке прем а пријатељу, подигнимо их зајед- но прем а Сунцу, пустимо сви по једног белог голуба и рецим о: хоћемо живети!

Н ека се тада свет претвори у најлепш и цвет, у руж у са латицама разним : црним, жутим, белим, плавим.

М узаф ера Халили, V III „П егар Радовановић"

о«1О»сжжжжжжжжжжжжжжжж*101<жжжжж*ж*жжжжжжжжжжжжжжжжжжж*жжжжжжжжжж

22 Април—мај 1984. • Број 122—123.

ЈУГОСПАВИЈА

М ирише земљ а моја, опојно и чисто од цвета што мир се зове— засадио га је Тито!

Ко дуга ш арена небом, њ ена се застава извила, народе шест република у загрљ ај привила.

Сплела се братска љубав ко у лето класје зрело, све што смо створили вредно братства јединства је дело.

Ако се наш а слобода братском љубављу напија, написат се мож е кратко: земљ а моја, Југославија.

Светлана Трујкић, V III „Станоје Миљковић"

БрестовацСЈ10Б0ДА

С лобода је к ад мирно ж и в е љ уди, Слобода је п ролећн и цвет ш то се буди. Слобода је п ти ц а ш то небом весело

хи та,Слобода је име друга Тита.

Дубрапка Страиновић, V IIIЗл от

Олабраиа л есма

ПЕСМА ДО

ПЈЕСМА ЗА МАЈСКИ Д А И

Н а свијету има вемља цвјетна у којој пјесма сунце буди.Поносни у њој расту људи

и младост сретна.

У земљи тој је диван крај — у њему родни дом је стари што чува спомен драгих ствари —

Титов зав и ч а ј!

У крају томе син с.е роди што силан створи славна'дјела и њега слави земљ а цијела —

Он је ослободи!

У мају има свечан данкад земљ а срцем слави младост,побједу, слободу, радост —

Титов рођендан!Стјепан Јакшсвац

СВЕТ КАКАВ ЖЕЛИМ ДА БУДЕ

У веч;ној слобода да живе сви народи.Свет нека буде пун цвећа, да овуда влада срећа; да се иигде у свету не гине, нека буду ерећне све домовине.

Слободно нек птица небом лети, да се 1Нико никоме не свети.Н ек буду збратимљ ени Север и Југ, да свако оваком буде друг.Н ек радооно ливадом трче деца, да слога буде ш то већа.

Гордана Журкић, УШ-2 „Петар Радовановић"

ЗЕМ Љ О МОЈА

Т и им аш н а јл еп ш е море, ти си свитањ е слободне зоре.Р ођен а си из врелог зн о ја и к р ви п ал и х х ер о ја .

Сад си ти ко лепти р и п ч ел а н а цвету, ти си з а све нас н а јл еп ш а зем љ а н а свету.

Весна Јовановић, 1У-3 П ета основна ш к о л а

ДОМОВИНО

Домовино моја, волим тво је горе, сва т в о ја брда и н аш е п лаво море.

С инови смо тво ји пионири ми, а слободу н аш у бранићем о сви.

Ненад Беркењ ечевић, 1У-3

II Р О Л Е Ћ ЕП ролеће је кад трава зелени, пролеће је када се пробуди медвед снени.Тада су топлији дани, дечји су образи насмејани.

Јаков Аџић, IV -3 „Вук Караџић"

В! Април—мај 1984. • Број 122—123. 23ПЕСМЕ

ПЕТНЛЕСТ „ЈАСМИИОВИХ" ПРОЛЕЋА

„Јасмин" и:ма петнаест година, већ пролеће ново свиће.Н аизм ерна је ;наша радост, јер ова гади ва јубиларна биће.

Док славимо -овај дагум, у грудима наш им срце јаче бије.Петнаест пролећа „Јасмин" цвета, и даље ће нам битм нешто најмилије. Када се некад будемо сећали минулих

дана,када будемо обнављалн старе успомене, „Јаомин" ће и даље остати са нама.

М аријана Бајчетић, VI„Вук Карацић"

ДОЛАЗАК ПРОЛЕЋА

Д ош ло време да пролеће крене, не могу га задрж ати ни стене.Април по цели дан на фрули снира, просипа злато из сунчевог ш еш ира.

Све је весело, природа се буди, то иролеће из кућице »ирм.Јављ а се прво цвеће, дош ло је пролеће!

Бојан Пешић, У-2П ета оановна ш кола

БИ Ц И КЛ

Еицикла, верујте, има, ал' га скоро и не видимо у мору аутомобила, а не чујемо га од страшне буке мотора.

П а ипак, бицикл ;возимо сви: путевима и стазама што нас воде у живот,у живот пун радости, љубави и среће.

Бицикл возимои у сну и н а јави;тркнем о до Месеца,па још мало даље, до Марса,и тако : бициклом путујвмо до бескраја.

Д рагана Божић, VIII„Ђура Јакш и ћ“

Кривељ

■■■- ■ ® -

4 , I ,Ш

; , •; • , > ■ V. . V ■■■ ■•. •

* ■ ■

ШшШШШ ̂ ЈШ _____

ШШшт шШШШ

Ш & 1

ш ш ш ш ш■ Ш■ '

9шк'

•V ;

Ш т .

■ и иШ ш■ Ш и и

Наташа Иванов (У1-2, „В. Караџић“) : П ролеће

24 Април—мај 1984. • Број 122—123.

ТРИ ЖЕЉЕНоћ-дан, д ан -н о ћ .. . то је одувек било

тако. А ја, ја сваким даном све више раз мишЈЂам о својој будућности, о будућем позиву. Знам да и моји врш њаци о томе размиш љ ају, да све нас муче исти проб леми. Ето, тако је и вечерас. Једно пита ње ми се врзм а 'до глави : „Ш та ћу сутра бити“ ?

Волела бих да будем лекарка, да увек помогнем људима, оним нејаким и болес ним. Овај посао је веома хуман, би ла бих најсрећнија када бих некоме спасла жи- вот. Н е бих дозволила да се ичији живот угаси, јер је живот веома скуп. а само је један. Али не, не. Ш та ако не бих успела? Кад би се нечији живот угасио, била бих Јако разочарана. То ,би за мене био те,. к пораз и не бих другима могла поглед<. л у очи.

М ож да би боље било да будем настав ница, да учим малу децу, односно мале људе, да их описменим и научим правил ном говору, да им прош ирим видике. Зар има ичег племенитијег од позива просвет ног радника? И пак, ја не волим кад не ко добије јединицу, не ж елим :д а деци да јем слабе оцене. А да ли мож е без то- га?

М оја трећа и највећа ж ељ а је да будем у небеским висинама, да ми пријатељи бу ду небо и птице, да лепоту своје земље посматрам из авиона. Зар не бисте и ,ви- ж елели да будете горе, да око вас буде само плаво, ;да се небу приближ ите бар мало? Била бих опет са људима, разгова рала бих са њ има и друж ила се. Упозна ла бих многе земље и градове. П омагала бих људима, теш ила их, смиривала. А нај- више бих уж ивала у лепотам а плавог не ба.

Бити стјуардеса је велика ствар. Дале ко сте од земљ е и људи, а ипак сте са њима.

Јули/ана Макупошић, УШ -З Ш арбановац

АНКЕТА

НА ПИТАЊ Е „Ш ТА Ћ У БИ ТИ КАД ОДРАСТЕМ” ОДГОЗАРАЈУ УЧЕНИНИ ПРВОГ РАЗРЕДА ОСИОВНЕ Ш КОЛЕ

„ВУК КА РА Џ И Ћ ”

Ж е л е о бих д а постанем доктор. М о- ја б ак а је стара и веом а болесна п а бих хтео д а јо ј као л ек ар помогнем.

М иљан Радуловић, 1-3

Ј а ћ у бити и н ж ењ ер . Т ај посао волим зато ш то се, често, иде у п рву смену и в е л и к а је п лата.

Снежана Јоваиђвнћ, 1-3

Х тела бих д а заврш и м ш к о л у за стјуардесе. То је веом а лепо зан и м а- ње јер се много путује.

Биљ ана Благојевић, 1-2

Ж ел ео бих д а будем п роф есор ф и зи - ке. О на мене ја к о интересује. П ош то зн ам ћи ри л и ц у и латин и цу, радо читам ен ци клоп еди је. Ф и зи к а је и ау к а будућ- ности.

М ирослав Илић, 1-2

К ад а порастем, бићу н аставн и к исто- ри је . И стори ја је веом а зан им љ и в и к о - ри стан предмет. В олим д а сазнам какЕа је била п рош лост н аш и х народа.

Саша Митровић, 1-3

Ј а ћ у се зап ослити као учитељ ица. О вај посао је т е ж а к ал и леп. В олим рад са децом и сво ју учитељ ицу.

Б ојана Цоцић, 1-3

П рипрем ила: Н аташ а П етровић, \ т1-3

„В ук К ар аџ и ћ ”

ПОШ ТЕЊ Е

Поштење се не м ож ’ купит’ јер га пош тен не продаје ни за блага сва голема; а непош ген прод’о би га, ал ’ га нема.

»ж)»0<0«0«0«0*000<<жжжжжжжж)*0«0»0*010кжжж)«0м(жжжжжжжжж

Април—мај 1984. • Број 122— 123. 27У Брвстовцу

ФОРМИРАНА ЂАЧКА ЗАДРУГА

У Основној школи „Станоје Миљковић" у Брестовцу основана је ђачка задруга „Пионир". И ме је добила по истоименој задрузи која је, у овој школи, радила пре више година.

Основни задатак младих задругара би ће рад на парцели. П оред тога, задруга ће имати и своју ш колску продавницу, где ће се продавати књиге и ђачки прибор.

Бобана Марић, V II Брестовац

Поводом јубиле/а листа „Јас\шн“

ДРУЖЕЊЕ ЛИ ТЕРАРНИ Х СЕКЦИЈА

У Ш арбановцу је крајем априла, пово дом 15-годишн.ице листа „Јасмин", орга- низовано литерарно дружењ е чланова сек ција из четири основне ш коле наш е оп штине.

Том приликом су своје радове, посвеће не „Јасмину“, читали чланови литерарних секција из Основне ш коле „Станоје Миљ ковић“ у Брестовцу, Метовници, Ш арба- ковцу и ученици ш коле „3. октобар“ из Бора.

Било је ово једно пријатно и веома ко рисно дружење.

Бобана Марић, VII Брестовац

У акци/и „Школски час '83/84.“

ЧАМ АЦ „СПОРТ“ — М И Л Е Н И НЕДЕЉ- КОВИЂ

У осмој „П олитикиној“ акцији „Ш кол ски час“, која је заврш ена крајем априла ове године, неколико основаца борске оп штине добило је вредне награде.

Н ајвећу награду — чам ац „спорт" — добила је М илена Недељковић, ученица УП-2 разреда Основне ш коле „3. октобар1', комплет јубиларних зн ачака „П олитике“ добили су Силвана Карабашевић, ученица ОШ „П. Радовановић" у Злоту, и Горан Н и коли ћ из Бора, док је Гордани ЖуркиЛ, ученици V III ,разреда из Злота, припао комплет зн ачака „Ш колски час“ ,

М ари/ана Милетић, V III

У ЗЛОТУ

ПРОСЛАВЉЕН Д А Н ШКОЛЕ

Ученици и наставници Основне школе „П етар Радовановић" прославили су 20. априла Дан школе.

Ова најстарија ш кола у општини, осно вана пре 139 година, носи име истакнутог револуционара П етра Радовановића.

П рослава је почела у раним јутарњим часовима полагањ ем цвећа на бисте па- лих бораца и револуционара овога краја. П отом су ученици школе, у биоскопској сали, извели пригодан културно-уметнич ки програм. Гости на свечаности, ћоред бројних представника из борске општине, били су представници основне ш коле из М рчајеваца са којом злотска ш кола има добру сарадњу.

Н а свечаности су заслуж ним поједин- цима и наставницима ш коле уручене наг раде (златници са ликом друга Тита) за дугогодишњи рад у овој школи. Уједно су похваљени и сви ‘ученици који су пос тигли запаж ене резултате у секцијам а и на разним такмичењ има.

Директор основне ш коле из М рчајева ца уручио је представнику злотске школе пригодан поклон, његовој ш коли уручиће се поклон 25. м аја поводом Д ана ш коле у М рчајевцима.

Гордана Ж у р ш ћ , VIII -2 „П етар Радовановић"

ИЗ ДРУГИХ ЛИСТОВА

Ђачка задруга у Злоту

РАДОМ ДО САВЕЗНЕ СМОТРЕОвих дан а у радионицама и на еконо

мији ученичке задруге „Млади задругар" у Злоту је изузетно живо. Н а дечјим ли цима, уз изразиту радост, приметна је и извесна озбиљност. Њ ихова задруга је, у врло јакој конкуренцији, изборила пра во да учествује на 11. сабору ученичких задруга Југославије у Охриду од 17. до19, маја.

Н а овом сабору злотски млади аадру гари ће се наћи међу 60 најбољих ученич- ких задруга наш е земље. Учешће на јед ном оваквом сабору је прилика да млади злотски задругари покаж у своја достигну ћа, упореде себе са другима и стекну још једно драгоцено искуство.

Са њ има ће, као посматрачи. поћи и по један ментор из новооснованих ђачких задруга наш е општине.

(„Борске новости“, 9. мај 1984. године)

+I4-♦

I+

♦

I4-+♦♦

4-I♦

+III+ч-4444♦

♦4♦4-♦44+444

28 Април—мај 1984. • Број 122— 123.

П . 1 • (& 0 \0 љ & и А х >

Борба против алкохолизма и наркоманије

Т Р И Б И Н А „ДРОГА И М П А Д И “

У оквиру превентивног и васпитног ра да са м ладима О пш тинска конф еренција ССО Бор, у сарадњи са М едицинским цен тром, Ц ентром за социјални рад и биос комоп „Звезда", организовала је 1 0 . апри ла трибину „Дрога и м лади“. Том прили ком је, за свс учеснике, приказан ф илм „П ејзаж у магли“ и вођен .разговор са јед ним од излечених нарком ана.

Циљ трибине је упознавањ е младих са штетним последицама нарком аније и узро цим а а е н е појаве код младих.

Сисжана Станковић, V III „Бравко Радичевић“

Н а 28. фестивалу м узи чки х ш кола Србије

БОРАНИ ТРЕЂИ

М узичка ш кола „М иодраг Васиљевић" из Бора ниж е успехе. Н а 28. ф естивалу музичких ш кола Србије, ко ји је одрж ан од 11. до 14. априла у Зрењанину, у укуп ном пласману заузел а је треће место. Бо рани су освојили три треће и три друге награде у конкуренцији представника 44 ш коле из СР Србије.

Оркестар хармоника (под руководст- вом Достане ^Салуђеровић) освојио је из ранредно друго месго. Овај оркестар је пр етходних година био шест пута први.

У категорији солиста, другу награду су освојили: Бојан П еш ић (III разред хармо ника у жласи Алиде Родић), Биљана Стева новић (II разред ф лауте у класи М иланке Павловић), а трећу награду су освојили: Наташа Радовановић (ученица VI разреда клавира у класи И рене Богојевић) и Дарко П уш ица (трећи разред кларинета у класи М иодрага Благојевића).

Квинтет хармоника у саставу Зорица Миладиновић, Споменка Тодоровић, Ален Радуловић, Д уш ан Газикаловић и Ненад Наранџић, (сви у класи Достане Калуђе- ровић) заузео је треће месго.

За време боравка у Зрењ анину Борани су посетили Елемир — село са којим је Кр ивељ збратимљ ен, и извели концерт озби љне музике.

Зорана Станојевић, V III „29. новем бар“

О бука младих за ОНО и ДСЗ

РЕГИОНАЛНО ТАКМ И ЧЕЊ Е 28. И 29.М АЈА

П оводом обележ авањ а 35-годишњице обуке 'младих за опш тенародну одбрану и друш твену самозаш титу у априлу, мају и јуну ове године организују се такмиче њ а младих у овим областима.

Циљ такмичењ а је подстицање активно сти младих које могу допринети бољем ос пособљавању за опш тенародну одбрану и друш твену самозаш титу, не само у ок виру предмета „О дбрана и заш тита'1 и „Н рва помоћ и заш тита", већ и кроз сти цање знањ а из осталих предм ета у шко ли, као и кроз многе ванш колске активно сти.

Такмиче се ученици осмог разреда ос новних ш кола, другог разреда заједнич ке основе и ванш колска омладина и то у пет н ивоа: школоки, општински, регионал ни, републички и савезни.

И звођење оријентационо-тактичког мар ша, гађањ е ваздуш ном пуш ком (за основ це) и гађањ е војничком пушком (за уче нике средње ш коле и ваншколоку омла- дину) и провера знањ а путем теста су три дисциплине у ко јим а се м лади надмећу.

Свака основна школа, чи ја екипа учест вује на такмичењу, одредила је по једног ученика — новинара који ће речју и ф о тограф ијом да бележ и догађаје на такми чењима.

До сад^ су у борској општини заврш е на ш колска такмичењ а. Учествовало је око 1.400 такмичара. Они ученици који буду најбољи на општинском такмичењ у (12. и 13. маја), учествоваће на регионалном ко је ће бити одрж ано 28. и 29. м а ја у Бору и Зајечару.

Дратана Н иколић , V III

РЕШЕЊЕ КВИ 3 ИСПУЊАПКЕ:

1. а, 2. р, 3. ш, 4. и, 5. 3, 6. т, 7. О, 8. г, 9. Н, 10. с, 11. К, 12. ћ , 13. ц, 14. п, 15. е, 16. М, 17. ј, 18. в, 19. Љ, 20. у.

Април—мај 1984. • Број 122— 123. 31ЗАБАВНА СТРАНА

КВИЗ ИСПУЊАЛКАЗа реш ењ е испуњалке постављена су

20 питањ а и за свако питање дата три могућа одговора. П ронађите тачан одго- вор и слово испред тог одговора упишите у квадратић у лику који носи исти број као и питање. Ако сте тачно одговорили, слова у лику, читана водоравно, дају на- слове неких „Јасм инових“ рубрика.

19 1 12 I

10 11 2 3

12 20 10 11 4 13 1

1 |14 I

7 6 2 15 6

16 7 17 1 110

1

6 2 1

9 4 13 4 5 16 7

8 11 2 17 1 18 15

10 6 4 9 1 3 4 14

2 4 17 1 6 15 19 4

9. Н аш е највеће острво је:Н. — Крк, Ч. — Брач, В. — Црес.10. Чинчила је:Б. — врста карташ ке игре, Л. — врста

биљке, С. — врста глодара.11. П евачица Н ена је из:Т. — Енглеске, К. — Н емачке, Р. —

САД. х12. Популарну песму „Ш изика“ пева- ^

ЈУ ■ $Н. — „И доли“, Ћ. — „Лаки пингви- О

ни“, Т. — '^Последња игра лептира". ^13. Глас Ш трумпфете им итира: О

л- Ф

1. Руда са највећим садрж ајем бакра.је:

Л. — галенит, А. — ковелин, В. — ди- рит.

2. Бор се налази на надморској виси- ни ОД:

К. — 350 м, Р. — 378 м, М. — 400 м.3. Борско језеро иастало је:М. — 1955., Г. — 1958., Ш. — 1959.4. Дело „Н иколетина Бурсаћ" написао

је :Љ. — М и л о в т Т лиш и ћ , 3. — Симо М а

гавуљ, И. — Бранко Ђопић.5. Н икола Тесла био је:3. — ф изичар, X. — песник, Б. — ко-

мпозитор.6. Оперу „Еро с онога свијета" компо-

новао ј е :Д. — Иван Зајц, Џ . — К реш имир Ба-

рановић, Т. — Јаков Готовац.7. Стари назив Београда је:Н. Емона, О. — Сингидунум, Ц. — Гу-

ргусовац.8. Смедеревски град, средњовековно

утврђење на Дунаву, подигао ј е :Ђ. — Стефан Лазаревић, С. — Стефан

Вукчиђ, Г. — Ђурађ БранковиА.

С. — Вера Чукић, М. — Злата Петко вић, Ц. — Тамара Павловић.

14. У ф илм у „Славица“, првом дома- ћем ф илм у после рата, насловну улогу играла је:

Е. — М илена Дравић, П. — Ирена Ко лесар, Г. — Неда Арнерић.

15. Спортиста 1983. године био је:Е. — Драгутин Ш урбек, А. — Дарјан

Петрич, Ц. — Драган Здравковић.16. Богињ а пролећа и младости к!од

старих Словена је:Ј. — Русалка, К. — Лада, М. — Весна.17. „Јасмин“ је први пут проглаш ен нај

бољим ш колским листом у Србији:И. — 1973., Ј. — 1974., К. — 1978. С>18. Први „Јасминов" главни и одгово- Ф

рни уредник био 'је:А. — Јелица Ицић, Б. — М и лен М илн

војевић, В. — Слободан Ж. Ракић.19 Садашњи одговорни уредник „Јас-

мина“ 1Је.-Л. — М илица Радовић, Љ. — Влади-

мир Стојилковић, М. — М ирослава Бусић.20. „Јасминов" претходник звао се:А. — „Вуковац", У. — „Основац", О. —

„Први кораци".Наташа Б лагојевић, VI

„Вук Караџић"

топ ЛИСТА

1. „К азабланка" — „Рибља чорба“2. „Негде изван планета" — Дадо и

ђана3. „О не, Ш ери“ — „Рандеву“4. „Берлин" — „Бајага“5. Југословепка — В ’ Воун

ЕнигА^атске стране припрем а: Крста Ива- нов, дипл. инж. руд.

Сла-

Оо<>ооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооо

С П О Р Т # Ш А Х # С П О Р Т 4Џ Ш А Х # СПОРТ # Ш А Х

Стрељаштво ВЕЛИКИ УСПЕХ ЂУРЂИЦЕ ЦАКИЂ

П очетком априла је у Београду одрж а но републичко прзенство у гађањ у вазду шном пушком. П ионирка Стрељачке дру ж ине „Металац" из Бора Ђурђица Цакиђ (VIII, „В. Караџић") постигла је изванре- дан успех, убила је 178 кругова и освоји ла друго место. П ионирска екипа Бора, у конкуренцији 10 екипа, освојила је пето место са 475 кругова.

Н а првенству Југославије у гађањ у ваз душ ном пушком, које је одрж ано 14. ап рила у Зеници, Ђурђица Цакић јс заузе ла 18. место са 172 круга.

Наташа Бајчетић, V II

На првенству Србије у гађању ваздуш иим ппштољем

БОРСКИ ЈУНИОРИ П РВАЦИ

Јуниори Стрељачке дружинс „Мета- лац“ на републичком такмичењ у ко- је је одрж ано 4. априла у Београду, ваз душ ним гшштољем убили су 939 кругова и освојили прво место. Алсксандар Васиље вчћ је био најуспеш нији такм ичар борске екипе. Са 326 кругова заузео је друго ме сто и стекао нраво да учествује на првен ству Југославије.

Поводом „Недеље безбедности"

ОДРЖ АНА БИ Ц И К Л И ЈА Д А

Бициклијада је одрж ана 6. м аја на ули нама наш ег града. Учествовао је велики број пионира (пионирки) и омладинаца ос новних школа. П обедници по категорија- м а: Владимир Цапков (II, „3. октобар"), Горан Миљковић (уч. IV разреда, „Вук Ка раџић“), Саша Стојмировић (VI, „3. окто- бар“), Игор Цапков (VIII, „3. октобар"). У категорији пионирки прва је н а циљ стигла Валентина Н иколов (VII, „3. окто- бар “), док је у трци бицикала са више бр зина убедљиво победио Мплан Јовановић, ученик V III разреда Пете основне школе.

Ненад Кулачин, V II

Олимпијске игрс ш колскс омладине Срби/е

ТАКМ И ЧЕЊ Е У ГИ М Н А С ТИ Ц И

Средином априла је у Бору, у сллн Спортског центра, одрж ано регионално

Н а овој смотри учествовали су и уче иици Пете основне школе.

Јелена Савић, V II

Шах

ЗАВРШЕНО ПИОНИРСКО ПРВЕНСТВО СРБИЈЕ

Н а Д ивчибарама је од 29. априла До2. м аја одрж ано 14. екипно пионирско пр венство Србије у шаху. Учествовало је 45 скипа у муш кој и 38 екипа у женској кон куренцији.

Екипа Основне ш коле „29. новембар" из Бора, на овом првенству, освојила је једанаесто место са 16 поена. Овај успех остварили су : Предраг М ишковић, Ненад Јовановић, Зоран Милетић, Н инослав Пе- шић и Стеван Митровић (као резерва).

Д рагана Н иколић, V III

првенство у спортској гимнастици (у ок- виру Олимпијских спортеких игара ш кол ске омладине Србије). Такмичило се око 50 основаца Бора и М ајданпека. За репуб личко јтакмичење крајем м аја у Крушев цу пласирале су се пионирке Основне ш ко ле „3. октобар“ из Бора у двема катего- ри јам а: до четвртог и седмог и осмог 'раз реда.

Са општинског такмичења у спортској гимнастици