ˆ xxiii ˆ ˆ˘ ˆ , ˆ 2016. sindikalac€¦ · деспот Стефан Лазаревић ˜...

KolubarskiKolubarski

SINDIKALACГодина XXIII . број 151 . Лазаревац, мај 2016.

У ПОГОНУ ЗА РЕМОНТ “КОЛУБАРА - МЕТАЛА”

ВУЛКАНИЗЕР, ЈЕДНО ОД НАЈТЕЖИХ ЗАНИМАЊА НА КОПОВИМА

НА СТАРОЈ МОНТАЖИВУЛКАНИЗЕР ДЕЈАН СТЕПАНОВИЋ ИПРЕДРАДНИК ДРАГАН АРУНОВИЋ

4. ПОГОН ЗА РЕМОНТ "КОЛУБАРА - МЕТАЛА"

Драган Јовановић Зука

7. ОДРЖАНА СЕДНИЦА КООРДИНАЦИЈЕ УГЉАРА

Бранислав Марковић

9. ПРОБЛЕМИ РУДАРА ПОДЗЕМНЕ ЕКСПЛОАТАЦИЈЕ

Радоња Радојковић

14. ПОТПИСАН УГОВОР САЕПС-ом

Саша Јовичић

15. СЕРТИФИКАТ ЗА РАДНИКЕ ОБЕЗБЕЂЕЊА

Љиљана Дубоњић

17. ВУЛКАНИЗЕРИ НАПОЉУ "Д"

Миле Недељковић

21. СА КОПА "ВЕЛИКИ ЦРЉЕНИ"

Радиша Јовановић Северац

24. ПОМОЋНА МЕХАНИЗАЦИЈА НА "ТАМНАВИ"

Драган Ташић

27. МИЛИОНСКЕ УШТЕДЕ ЗА "КОЛУБАРУ"

Новица Момчиловић

30. У ПЕНЗИЈУ ИЗ "КОЛУБАРА - УСЛУГА"

Велимир Госпавић

44. ПОСЛЕДЊИ СРПСКИ ЗМАЈ

деспот Стефан Лазаревић

У ОВОМ БРОЈУ

КОЛУБАРСКИ СИНДИКАЛАЦ Бр. 151На насловној страни:Металостругар Томислав Којић

KolubarskiKolubarski

SINDIKALACList Sindikalne organizacije

#Kolubara#, Lazarevac,Kara|or|eva br. 29

PREDSEDNIK RESORA ZA INFORMISAWEI GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK:

ZORAN ÔLI]

REDAKCIJA:

DRAGICA KATI], MAJA JO[ANOV,

DANIJELA MATI] I ZORAN ÔLI]

FOTOGRAFIJE:

ZORAN ÔLI]

Tel/faks redakcije011/8121-080

Priprema i {tampa:Kurent 011/397-82-68

Tira`: 5000

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд331.105.44(497.11)

КОЛУБАРСКИ синдикалац : лист Синдикалнеорганизације "Колубара" Лазаревац / главни иодговорни уредник Зоран Чолић. - Год. 1, бр.1 (2. 12. 1994.)- . - Лазаревац :[Синдикална организација "Колубара"], 1994-(Београд : Curent). - 30 cm

ISSN 1820-452X = Колубарски синдикалац COBISS.SR-ID 39300354

ПРОИЗВОДЊА У АПРИЛУТоком априла на површинским коповима Рударског басена "Колубара" откопано је 5.454.120 кубних метара јаловине. Пут термоелектрана и широке потрошње у Србији прошлог месеца упућено је 2.173.861 тона лигнита.

Према подацима Службе за производњу на површинском копу Поље "Б" у априлу је откопано 788.488 кубика откривке. Са овог копа пут "Прерадиних" постројења отпремљено је 86.418 тона угља.

На Пољу "Д", током априла, јаловински системи ископали су 1.685.670 кубика откривке. Највећи "Колубарин" коп дао је 764.968 тона угља.

На "Тамнава-Западном пољу", у протеклом месецу, произведено је 2.826.767 кубних метара јаловине и 1.138.085 тона угља, док је на копу "Велики Црљени" ископано 153.195 кубика от-ривке и 184.390 тона лигнита.

Од почетка 2016. године на сва четири "Колубарина" површинска копа откопано је 19.441.904 кубна метра јаловине. Рудари највећег српског произвођача угља у протекла четири месеца произвели су 10.219.007. тона угља.

3Kolubarski SINDIKALAC 3Kolubarski SINDIKALAC

"КОЛУБАРА-МЕТАЛ"ИЗВОЂАЧ РАДОВА

МОНТАЖА НОВОГ РОТОРНОГ БАГЕРА НА ПЛАЦУ У ЗЕОКАМА

4 Kolubarski SINDIKALAC

Драган Јовановић Зука, директор Погона за ремонт "Колубара-Метала" у овој фирми ради од 1983. године. Одмах по завршетку Машин-ског факултета, захваљујући стипендирању од стране Ру-дарског басена "Колубара", по-чео је да ради као инжењер у групи за поправку багера на терену, која је тада била са-ставни део Монтажне групе. Касније је радио у Служби кон-троле, па као шеф машинског ремонта у Централном ремон-ту. Огромно искуство, рад са људима и свакодневни послови на терену, чине га комплетним познаваоцем "Метала". При том, наш саговорник важи за доброг и омиљеног човека. То мишљење деле радници, коле-ге инжењери али и припадници пословодства ове фирме.

Погон на чијем је челу веома је важан за машине у целом Рударском басену "Колубара". Мајстори и инжењери који у њему раде врше инвестици-оне оправке на багерима, од-лагачима и свим другим ма-шинама. Комплетна рударска механизација на сва четири "Колубарина" површинска копа, у третману је инвести-ционих оправки које врши овај Погон.

-За 30 година, колико радим,

сва опрема која се сада налази на коповима, била је и тада, а неке нове справе изграђене су у међувремену. Повећао се број машина, повећао се обим посла, а ми имамо мањи број радника у односу на пре. Монтажна група је не-када имала између 400 и 500 људи, а сада нас је испод три стотине. Трудимо се да завр-шимо све послове на време, да радимо што квалитетније, колико год је у нашој моћи. Мислим да још увек успева-мо да испунимо све захтеве, каже Јовановић и наглашава да

је највећи проблем "Колубара-Метала" неповољна старосна структура радне снаге:

-У последњих неколико годи-на било је врло мало пријема младих радника. Просек ста-рости за радове које изводимо је изузетно велики, преко 47 година живота. Тешке физич-ке послове свакао другачије и лакше обављају млади људи од оних који су пред пензијом. У наредним година-ма велики број запослених ће отићи у пензију. Ако не буде обнове радне снаге, биће из-

У ПОГОНУ ЗА РЕМОНТ "КОЛУБАРА-МЕТАЛА"

ПУНО ПОСЛА ЗА ДОБРЕ МАЈСТОРЕ

-Погон изузетно важан за све рударске машине.-Обим посла повећан, а број радника мањи.-Неповољна старосна структура запослених, највећи проблем, каже за наш лист

Драган Јовановић Зука, директор Погона

ДРАГАН ЈОВАНОВИЋЗУКА

5Kolubarski SINDIKALAC

узетно тешко испуњавати све постављене захтеве. При том, добар бравар или инжењер се не постаје преко ноћи. По-требно је да млади стекну ис-куство, рутину и обуче се да раде. Послови који се обављају у овом Погону су изузетно тешки, одговорни и битни, па је за квалитетан рад у њему потребно време. Недостаје нам радна снага произво-дних занимања. Електрича-ри, бравари, заваривачи су нам неопходни. Требају нам и радници за машинску обраду. Више младих инжењера би нам добро дошло. Не можемо добити доброг, квалитетног радника ако не запошљавамо младе људе. На терену се врши демонтажа радних точ-кова, бункера, бубњева, ре-дуктора, транспорта. Врше се операције битне за стабил-ност и функцију справе. То су одговорни послови који траже велику пажњу. У ра-дионици радимо у две смене, према потребама и у трећој и преко викенда. Активности на терену не питају за радно време. И сам погон је стар, а машински парк се није мењао последњих двадесет година. Обнављали смо само нешто од ситнијих алата за рад. У последње време успорена је набавка репроматеријала и резервних делова. Ипак, тру-димо се максимално да се сви ови проблеми не одражавају на квалитет наших радова. Тешко је, због свега наведеног, одржавати ниво и динамику послова, отворено о пробле-мима прича Драган Јовановић, али са зaдовољством напомиње да су поред свих проблема, међуљудски односи и радни

елан у Погону за ремонт веома добри. У незавидној ситуацији нашао се и објекат у коме је смештен овај Погон:

-Практично, један део зграде се одваја од другог. Објекат се распада. Радимо на томе да се део који је најугроженији исе-ли и премести у безбеднији. Сигурност радника је угроже-на, понекад отпадају делови плафона. Покушавали смо да санирамо стање, али једино право решење је исељење и премештање капацитета на другу локацију. Зграда код језера Очага, која се дуже од деценију гради, пројектована је да буде радионица за по-правку електричних машина. Она се сада приводи намени, па смо једну целину успели да

оспособимо за део производње челичних конструкција. То није трајно решење. Када објекат буде потпуно готов, у њему би могли да радимо ремонте електричних маши-на и део машинске обраде, што би растеретило зграду у Вреоцима, каже Јовановић и објашњава да на старој локацији морају да се раде неки веома специфични сервиси, за које су неопходни услови, по-себно ако се има у виду да овај Погон ради и ремонте шинских возила и највећих рударских машина. Велики проблем би био и њихов транспорт до нове локације, објаснио је наш саго-ворник.

У мајским поплавама пре две године страдало је пуно


У ХАЛИ ПОГОНА ЗА РЕМОНТ

ГОРАН МИТРОВИЋСТРУГАР


алата и делова возног пар-ка . Доста тога је обновљено, поправљено и стављено у функцију захваљујући умеш-ности мајстора који овде раде. Возни парк за смештај људи који раде на терену је добар, али проблема има са транс-портним возилима јер су стара и дотрајала, а резервни делови се више не производе. При том, иако се стари, добри УАЗ пока-зао се као незаменљив у спец-ифичним, коповским услови-ма, вероватно да се више неће набављати. Ипак, наш саговор-ник је оптимиста, јер посла за раднике „Метала", посебно По-гона за ремонт увек има.

-Посла има и „преко главе" јер се бавимо одржавањем старе рударске опреме. У не-ким ситуацијама смо морали да ангажујемо и подизвођаче, зато што нисмо могли из соп-ствених редова да ангажујемо довољан број људи. То се де-шава у ударним терминима, када су инвестиционе оправ-ке, посебно угљених система на „Тамнавским коповима" или на Пољу „Д". Увек се фор-сира да се послови заврше што пре. Ове године смо раније урадили ревитализацију свих багера на „Тамнави", па смо на тај начин у ударном делу ремонтне сезоне смањили број људи ангажованих са стране. Од када смо поново у саставу „Кoлубаре" ефекти пословања су повољнији. Зах-теви се постављају другачије. У периоду када смо били издвојени, људи из „Колуба-ре" су морали да штеде, да крате поруџбенице и воде рачуна о цени радова. Сада је доста боље. Делови сти-жу, неопходно је обезбеди-

ти репроматеријал и алат да би ми испунили све зах-теве. Јер када се пуно ште-ди, обим инвестиционих оправки се смањује, што до-води и до мањка сигурности свих машина. Тренутно нам недостаје бронза коју кори-стимо за прављење клизних лежајева на рударској опре-ми, као и резни алат који није стизао последњих осам месе-ци. Потребан нам је да може-мо несметано да радимо на изради, регенерацији, обради и доради делова.

Драган Јовановић се нада да ће у новој организационој шеми „Електропривреде Србије" и радници „Колубара-Мета-ла" коначно добити место које заслужују и које им по струч-ности и залагању припада:

-„Метал" је увек био мање вреднован од других. Није спорно да смо мало мање вредновани од радника на копу. Сада када смо у „Ко-лубари" очекујемо да дође до приближног изјеначавања у новој систематизацији у за-висности од занимања и ус-лова под којима радимо и једни и други. Надам се да ће то бити исправљено, јер су последњом систематизацијом односи били прилично нару-шени, каже наш саговорник и додаје да су са Синдикатом увек имали коректну и конструк-тивну сарадњу. Такође, веома му је важна и добра сарадња са управљачким тимом и колега-ма са „Површинских копова", јер им се интереси, обавезе и проблеми преплићу. Уз доста стручности, разумевања и до-бре воље, заједнички, како на-глашава, за сада успевају да савладају свакидашњицу теш-ког и напорног рада на свим ко-повима Рударског басена „Ко-лубара".

Д. Матић и З. Чолић

Kolubarski SINDIKALAC

БРОНЗАНИ КЛИЗНИЛЕЖАЈЕВИ

ВЛАДИМИР ЈАКОВЉЕВИЋРУКОВАОЦ "БОРВЕРКА"


Редовна седница Коорди-национог одбора ЕПС-а за производњу, прераду и транс-порт угља одржана је 12. маја у Лазаревцу. На дневном реду била су актуелна питања веза-на за реструктурирање Јавног предузећа, а велика пажња посвећена је и проблемима са којима се суочавају радници Подземне експлоатације угља.

Бранислав Марковић, пред-седник Координације, укратко је упознао остале чланове са до сада предузетим корацима на плану реорганизације ЕПС-а. Како је истакао, процеси су текли у више праваца, а зав-ршни корак, планиран за 1. јул,

јесте прелазак Јавног предузећа у акционарско друштво. Упоре-до са тим, започет је и процес оптимизације броја запосле-них. У радну групу, која је овим поводом формирана, укључени су и представници Синдиката радника ЕПС-а.

Миодраг Ранковић, председ-ник Синдиката "Колубара", као члан тима задуженог за израду организационе шеме у рударском сектору, рекао је да је само једном присуствовао са-станку и све је, како је истакао, рађено без знања Синдиката. Међутим, са променом руко-водства "Електропривреде", за-владала је другачија атмосфера

у преговорима, па се на многе ствари гледа са више оптимиз-ма.

Милан Ђорђевић, председник Синдиката радника ЕПС-а и вођа синдикалног преговарач-ког тима, такође је нагласио да се много тога променило са сме-ном старог руководства Јавног предузећа. Према његовим речима, акценат у прегово-рима стављен је на сектор производње, а већи проблеми могу се очекивати при изради методологије за израчунавање зарада. Ђорђевић је посеб-но истакао да се у поступку преговарања не сме изгубити већ достигнути ниво права.

У ЛАЗАРЕВЦУ

ОДРЖАНА СЕДНИЦА КООРДИНАЦИЈЕ УГЉАРА

- Још једном је потврђено јединство Синдиката радника ЕПС-а. Изражена је чврста намера да се помогне рударима Подземне експлоатације угља у решавању њихових

егзистенцијалних проблема.

САСТАНАК КООРДИНАЦИЈЕ УГЉАРА

МИЛАН ЂОРЂЕВИЋ, МИОДРАГ РАНКОВИЋ И БРАНИСЛАВ МАРКОВИЋ


Већи део времена на састанку био је посвећен проблемима у Подземној експлоатацији угља. Представници Синдиката ПЕУ говорили су о веома тешкој ситуацији у којој се налази ово Јавно предузеће. Како су овом приликом истакли, рудници са подземном експлоатацијом не могу да опстану без субвенција државе. Синдикат се залаже да сви рудници, а има их девет, раде све док у њему има ре-зерви, а затим да се постепено

затварају. Такође, залажу се да Подземна експлоатација остане јединствено Предузеће, насу-прот нечијим циљевима да се распарча. То су једини погони који у тим срединама раде и њиховим затварањем настали би велики социјални пробле-ми.

На састанку је истакнуто и то да је план консолидације ових рудника, који је усвојен 2013. године, био добар, али нико се није потрудио да га спрове-

де. Сада се поставља питање каква ће бити даља судбина овог Предузећа и запослених у њему.

Поводом свих изнетих пробле-ма, на састанку је договорено да представници Синдиката ЈП ПЕУ, уз студије које би урадиле одговарајуће институције, при-купе и све друге релевантне по-датке везане за садашње стање и будућност ових рудника. За-тим ће се, заједно са члановима преговарачког тима Синдиката радника ЕПС-а, тражити са-станак са премијером и над-лежним министрима, којима ће бити предочени припремљени аргументи. Од њих ће се за-тражити да отворено кажу какви су планови државе када је реч о рудницима са подзем-ном експлоатацијом угља, с об-зиром на то да они не могу да опстану без субвенција. Тада ће и слика о даљој судбини ових рудника бити много јаснија и знаће се које кораке убудуће треба предузимати.

Д. Катић


КООРДИНАЦИЈА

ПОСЛЕ САСТАНКА


У последње време велики проблеми погађају запосле-не у рудницима са подземном експлоатацијом угља. Можда најгора од свега је неизвесност када је реч о њиховом даљем раду и опстанку. О овој теми било је речи и на последњој седници Координационог одбо-ра ЕПС-а за производњу, прера-ду и транспорт угља, одржаној у Лазаревцу.

О овим проблемима и могућим решењима, поразговарали смо са двојицом представника Син-диката Подземне експлоатације угља.

Радоња Радојковић по функцији је заменик председ-ника Синдиката рудника Реса-вица.

- У склопу Јавног предузећа за подземну експлоатацију угља имамо девет предузећа

и до сада смо функциониса-ли уз државне субвенције, које су годишње износиле око 4,2 милијарде динара, каже Радојковић. Већи део тих средстава расподељивали смо на зараде, а новац од продаје угља служио нам је углавном за одржавање производње.

Нама су потребна огромна средства да би била обезбеђена потпуна сигурност јама, а за одвијање производње и безбедност радника мора-мо да набавимо сву потреб-ну механизацију и заштитну опрему.

Сада су субвенције дошле под знак питања, јер су и ММФ и надлежно Министарство поставили такве услове да ови рудници више не могу да функционишу.

Пре четири године Подземна експлоатација ушла је у про-цес реструктурирања и рачуни су јој заштићени од поверила-ца до 31. маја ове године. Сада се стрепи шта ће бити после истека овог рока, јер ће да на-вале повериоци и поскидају средства, тако да рудници неће имати са чиме да раде. Од репу-бличке Владе тражено је да се

УГЉАРСКИ СЕКТОР

ПРОБЛЕМИ РУДАРА ПОДЗЕМНЕ ЕКСПЛОАТАЦИЈЕ

- "Свака деоба Предузећа, која нам се сада предлаже, води нас у делимично затварање. Стрепимо од тога, јер нису дефинисана ни финансијска средства, ни извори

финансирања. Рудници који имају огромне резерве, треба дуже и да раде, а за руднике са мањим резервама само тражимо да раде док се оне не исцрпе до краја", каже

Радоња Радојковић, заменик председника Синдиката рудника "Ресавица".

РАДОЊА РАДОЈКОВИЋ


ово стање продужи до краја го-дине, али до сада није добијен одговор. Влада се још није огласила шта намерава са овим рудницима, нити постоји нека дугорочна стратегија њиховог рада.

- Трудимо се, и Синдикат и пословодство, да рудници на-ставе са радом, а наша једина шанса је да Предузеће остане јединствено, истиче Радоња Радојковић. Затим ми унутар Фирме треба да видимо ко-лико још година који рудник може да ради, колике резерве има и колико дуго радници у њима могу да примају зараде.

Свака деоба Предузећа, која нам се сада предлаже, води нас у делимично затварање. Стрепимо од тога, јер нису дефинисана ни финансијска средства, ни извори финансирања. Свесни смо да Ибарски рудници не могу да раде наредних двадесет - три-десет година, али сматрамо да угаљ треба да се експлоатише

докле год га има. Јер, рудни-ци који имају огромне резер-ве, треба дуже и да раде, а за руднике са мањим резервама само тражимо да раде док се оне не исцрпе до краја.

Наш саговорник наглаша-ва да су рудници једино што ради у овим срединама, па би њиховим затварањем и та ме-ста замрла, без обзира да ли би било социјалног програма или пребацивања радника у друге руднике.

На седници Координације угљара, одржаној 12. маја у Ла-заревцу, осим што је још једном потврђено јединство Синдика-та радника ЕПС-а, договорено је и да се заједнички насту-пи у будућим преговорима о ситуацији у рудницима са под-земном експлоатацијом угља.

- То нама много значи, јер ми без Синдиката радника ЕПС-а нисмо довољно моћни, каже Радојковић. Зато се и на-лазимо у његовом саставу, а

свака помоћ нам је добродо-шла. Једино се сада поставља питање да ли смо закаснили тражећи ту помоћ. Ми смо одвојено Јавно предузеће и много би нам помогло када би се "Електропривреда" укључила у решавање на-ших проблема, пре свега оног најважнијег, да се Предузеће не распарчава. Све остало мо-жемо да решавамо и касније, кроз разговоре.

како истиче наш саговорник, радници су свесни у каквој се ситуацији налази ПЕУ и да Син-дикат не може са сигурношћу да каже каква их судбина чека. Приоритетан циљ је да се сачу-ва јединствено Предузеће, али тешко је предвидети шта ће се десити ком руднику и његовим радницима. Са старом Владом започети су преговоре, али сада предстоји формирање нове и не зна се какав ће бити њен став поводом ових проблема, а Син-дикат "Подземне" тренутно нема са ким ни да преговара.

РУДАР У ЈАМИ


- Наша жеља је да бар начел-но постигнемо сагласност око даље судбине ових рудника, наводи Радојковић. Очекујемо да ће премијер имати разумевања и за рударска ме-ста и за рударе. То су радни-ци које је тешко преместити на неке друге послове, израу-бовани су, имају по двадесет, тридесет година стажа и не могу да буду конкуренција млађим радницима. Зато се залажемо да затварање руд-ника буде постепено, јер ако се то уради нагло, биће униш-тена читава места.

О томе колико је тежак рудар-ски посао, сувишно је говори-ти. У ове руднике, који постоје и дуже од једног века, мало је улагано, ради се са бушилица-ма старим и више од 50 година. Рудари су најчешће једини за-послени у породицама и сами их издржавају, а могућности за друге зараде нема. Ибарски рудници су једини привред-ни субјект који запошљава мало више људи на простору између Краљева и Рашке. Зато би затварањем рудника читав тај део Србије врло брзо остао потпуно пуст, рекао је на крају разговора Радојковић, износећи горку судбину свих рударских средина.

Љубиша Станојевић, пред-седник је Синдиката Алекси-начких рудника и члан Глав-ног одбора Синдиката радника ЕПС-а. За "Колубарски син-дикалац" износи своје виђење проблема рудника са подзем-ном експлоатацијом угља.

- Када су 1990. године затво-рени Алексиначки рудници, 270 радника остало је без по-сла, каже Станојевић. Завла-

дали су јад и беда, све док није формирано Рударско грађевинско предузеће. Тада су се сви радници који су при затварању рудника узели социјални програм, поново вратили на посао. Новац су брзо потрошили и буквално нису имали ни за хлеб, а от-премнине које су добили из-носиле су 40 хиљада марака.

Социјални програм, коли-ко год да је добар, толико и не ваља. Рудар, осим свог занимања, не зна ништа дру-го да ради, а новац од отпре-мнине ће да потроши на по-родицу, кућу, и шта ће онда, осим да постане социјални случај.

Раније је рудар, како наводи овај наш саговорник, могао да се врати на посао иако је узео отпремнину, јер није било ква-лификоване радне снаге, па није имао ко да ради. Сада то не би било могуће. Зато сма-

тра да рудару и није потре-бан социјални, већ неки други програм, који би му омогућио да ради нешто друго осим рударења.

Састанак Координације у Лаза-ревцу Станојевић оцењује као веома добар, конструктиван и толерантан. Понуђена је помоћ у решавању проблема Подзем-не експлоатације, а синдикал-не колеге биле су на нивоу за-датка, као што увек и треба да буду.

- Издвајањем ЈП ПЕУ из са-става ЕПС-а изгубила су оба Синдиката, али наш далеко више, каже Љубиша Станојевић. Многи су се зава-равали да можемо сами, али нико не може сам. Снага је у јединству радника, што је већи Синдикат, и снага му је већа.

За стање у ком се налази Подземна експлоатација у великој мери сами смо криви,

ЉУБИША СТАНОЈВЕИЋ


нашим нечињењем, из разли-читих разлога. За себе могу рећи да сам као неки дис-идент у нашем Синдикату, јер често указујем на оно што не ваља. Оно што сам имао кад сам се запослио имам и сада, ни више ни мање. А код нас имамо примера да се чо-век енормно обогати за пет, шест година. То вероватно није успео од јамског рада. У Подземној експлоатацији има људи који су много бога-ти, а то нису рудари у јами, већ појединци који седе у фотељама.

Руководству ПЕУ Станојевић је предложио како да се реши питање сменског рада, али је, како истиче, брзо увидео да је погрешио. Његов предлог био је да се прода плац у Будви, власништво "Подземне" и тим новцем радницима исплати сменски рад, чиме би се избе-гле тужбе.

- Тим предлогом као да сам

некоме ставио прст у око. Ру-ководству и појединим група-ма није у интересу да се реши проблем сменског рада. Они ће сада преко угља да узму велике паре. Наиме, судски извршитељи ће да плене и продају угаљ и тим новцем ће се исплаћивати сменски рад. То је за нас веома лоше, јер су у питању средства која су нам потребна за текућу производњу, са горчином у гласу каже наш саговорник, а затим додаје:

- Кад буде конституисана нова Влада, требало би да се наставе разговори о даљој судбини наших рудника. Али, ако у тим разговорима не буду учествовали представ-ници Синдиката свих девет рудника, не очекујем да ће не-што моћи да се постигне. Јер, никад два човека не могу да размишљају исто као девето-рица. Ми, као Синдикат, увек имамо заједничку стратегију

и са њом наступамо. Много пута сам био на преговорима у Министарствима, али нема-мо никакав писани документ са тих састанака. Зато неко може само да каже "ништа од овога о чему смо разго-варали не важи". Убудуће, тражићемо да све што се пре-говара и договара буде напи-сано и потписано.

Када се 1989. године десила ве-лика несрећа у Алексиначком руднику, Станојевић је одли-кован Орденом за храброст, јер је учествовао у вађењу страда-лих рудара. Сада каже да ће тај Орден, ако нешто вреди, дати да се прода и исплати сменски рад. Али посебно наглашава да, ако радници, а пре свега Синдикат, не схвате озбиљност ситуације у којој се налази Под-земна експлоатација угља, ту нема помоћи.

Д. Катић и З. Чолић


У РУДНИЧКОМ ОКНУ


За боравак у Хотелу/Вили "Бабовић" у Чању органи-зовано је шест летњих смена. Прва смена почиње 30. јуна, а последња се завршава 29. ав-густа. Цена за раднике у изно-су од 10.243,20 динара може се платити у десет, а организова-ни превоз по цени од 4.250,00 динара у осам полумесечних рата.

По цени од 13.200,00 динара подељених на десет полуме-сечних рата, у периоду од 11. јула до 30. августа радницима "Колубаре" на располагању је смештај у Вили "Мирели" у Бијелој. Аутобуски превоз из-носи 4.940,00 динара.

Прва летња смена за одмор у Хотелу "Бечићи 2" почиње 1. јула, а последња, шеста, завр-шава се 30. августа. Десет по-лупансиона за раднике изно-

си 13.686,00 динара, превоз је 4.400,00 динара, а све на десет полумесечних рата.

Рекреација у Хотелу "Castellastva" у Петровцу ор-ганизована је такође у шест смена и то у периоду од 1. јула до 30. августа ове године. Цена смештаја за раднике је 17.760,00, а организованог превоза 4.400,00 динара, подељених на десет полумесечних рата.

У истим терминима на располагању је и Туристичко насеље "Словенска плажа" у Будви и то по цени од 17.970,00 динара за раднике, док превоз по особи износи 4.400,00 дина-ра.

Што се тиче рекреативног од-мора у Грчкој, десетодневне смене у Вилама "Golden Sun" и "Phillippos" у Паралији наши радници могу користити

у периоду од 3. јула до 1. сеп-тембра по цени од 13.785,00 ди-нара. Повратна карта за превоз високотуристичким аутобуси-ма износи 6.810,00 динара, а све на десет полумесечних рата.

За боравак у Хотелу "Saint George" у Аспровалти орга-низовано је шест летњих сме-на. Прва почиње 3. јула, а ше-ста се завршава 1. септембра. Смештај на бази десет полу-пансиона износи 14.067,00, док је превоз 7.300,00 динара.

Такође шест смена, у истом пе-риоду од 3. јула до 1. септембра, у Хотелу "Olympic Cosma" у Ханиотију, радници могу ко-ристити по цени од 14.370,00 динара. Организовани пре-воз, који није обавезан, износи 7.410,00 динара по особи.

М. Јошанов

У ОРГАНИЗАЦИЈИ СИНДИКАТА "КОЛУБАРА"

ЛЕТЊА РЕКРЕАЦИЈА

- Синдикат "Колубара" и Туристичка агенција "Колубара-Турс", организовали су смене превентивно-рекреативног одмора радника у периоду од јула до септембра 2016.

године.

13

АСПРОВАЛТА


Директор "Колубара-Услуга", Саша Јовичић и в.д. директора ЈП ЕПС-а, Милорад Грчић, потписали су недавно Уговор о директној пословно-техничкој сарадњи између ова два предузећа. Потписан Уговор не подлеже Закону о јавним набавкама, што значи да је од сада без расписивања тендера загарантовано пружање услуга пре свега огранку ЕПС-а, РБ "Колубари". Уговор такође није обавезујући, али подразуме-ва наставак партнерске сарадње са ЕПС-ом и обезбеђује стабилност пословања "Услуга", као и материјалну сигурност за око 1700 запослених у овом издвојеном предузећу.

Како је том приликом директор Грчић рекао, овај велики корак за фирму која је била на самој ивици нестајања, до јуче је личио на немогућу мисију. Директор "Услуга", Саша Јовичић, презадовољан је, јер је агонија коначно заврше-на. Дугорочна стабилност и корак ближе ЕПС-у доносе и велико олакшање за све запослене.

- Не морамо више бити забринути и размишљати хоће ли бити посла или не. По-сао је обезбеђен. Наше је само да радимо и оправдамо указано поверење. Ову шансу за-иста треба сви веома озбиљно да схватимо као мотив за постизање још бољих резултата, ис-тиче Јовичић.

Како даље наводи, велика захвалност припада Влади Републике Србије која је све омогућила, као и Милораду Грчићу, који је много пута до сада имао разумевања за "Услуге" и схватао значај овог Предузећа како за "Колубару", тако и за саму општину Лазаревац.

- Највише желим да се захвалим двојици људи без којих ништа од овога не би било могуће, а то су Милан Ђорђевић и Миодраг Ранковић. Председници Синдиката радника ЕПС-а и "Колубаре" све време су били уз нас, борили

се и нису дозволили да једно овакво Предузеће пропадне.

Поносан сам и на читаво наше руководство. Нисмо се склањали од проблема, нисмо ишли линијом мањег отпора стављајући пробле-ме под тепих, већ смо их одлучно решавали. Наравно, од почетка смо били свесни да ће за многе ствари бити потребно доста времена како би се у потпуности превазишле. Далеко од тога да је све решено. Има још пуно тога што морамо заједнички да урадимо, рекао је директор.

На крају разговора, Саша Јовичић истакао је, такође, велику улогу Синдиката "Колубара-Ус-луга" и свих запослених који су један веома те-жак и турбулентан период у својим каријерама издржали, спремни да се много чега одрекну у корист свог Предузећа.

М. Јошанов

"КОЛУБАРА-УСЛУГЕ"

ПОТПИСАН УГОВОР СА ЕПС-ом

- Од сада, без расписивања тендера загарантован је посао пружања услуга пре свега огранку ЕПС-а, РБ "Колубари". - "Ову шансу треба сви веома озбиљно да схватимо

као мотив за постизање још бољих резултата", рекао је Јовичић.

САША ЈОВИЧИЋ


Пред "Колубара-Услугама" је још један ком-плексан и озбиљан пројекат. Наиме, по новом закону, "Услуге" су, као предузеће чија је пре-тежна делатност обезбеђење људи и имовине, у обавези да сертификују раднике обезбеђења који пре тога пролазе стручну обуку и полажу завршни испит пред комисијом Министарства унутрашњих послова. Јер, од следеће године, без поменуте лиценце нигде у Србији неће моћи да се ради на пословима обезбеђења.

О овој теми разговарамо са Љиљаном Дубоњић, стручним сарадником на пословима обезбеђења, а тренутно у улози предавача на основно-стручној обуци запослених, по решењу МУП-а.

- Оваква обука је потребна радницима, само је питање да ли је број часова довољан или не. Има и доста комплексних ствари, теш-

ко разумљивих, нарочито из области права. Правни аспект ношења и употребе оружја ипак је тема вишег нивоа правних наука. Тру-димо се да људима што више поједноставимо и приближимо овакво градиво, мада су то ипак ствари о којима се не може говорити простим речима, већ одређеном терминологијом. Зато морају да уче, каже наша саговорница.

Према речима Љиљане Дубоњић, област обезбеђења одавно је већ требало нормативно уредити на српском тржишту. Како истиче, ко-начно долази крај оним временима када се ова професија криминализовала и када је углед по-штених службеника обезбеђења потпуно био урушен.

- Трудимо се да подигнемо ниво и професиона-лизма и угледа наше професије. Део тога јесте и обука у коју смо кренули, каже Дубоњић наглашавајући да је неизбежно сусрести се и са проблемима. У овом случају, то су време и не-што личних финансијских средстава које радни-ци морају издвојити како би све текло у конти-нуитету онако како законодавац захтева.

- А законодавац тражи да одрадимо 17 радних дана обуке, што је укупно 101 час. Од тога, највише шест часова дневно у трајању од 45 минута. Морамо обавити и најмање 11 дана обуке, вежби и радионица, а шест дана је чи-ста физичка обука, односно борилачке вешти-не и самоодбрана, каже наша саговорница.

Како даље наводи, у току је први део обуке у коме се обрађује 15 тема разврстаних у четири области. Пета област је самоодбрана. Након тога долази МУП-ова комисија од пет чланова пред којом се полаже стручни испит.

РАЗГОВОР СА ЉИЉАНОМ ДУБОЊИЋ

СЕРТИФИКАТ ЗА РАДНИКЕ ОБЕЗБЕЂЕЊА

- "Коначно долази крај оним временима када се професија службеника обезбеђења криминализовала. - Сертификат је осим у Србији важећи и у свим европским

земљама", рекла је Дубоњић.

ЉИЉАНА ДУБОЊИЋ


- Прва група полазника је врло заинтересо-вана и задовољни смо почетком. Што се нас тиче, учинили смо све да им изађемо у сус-рет и олакшамо учење свесни тога да дола-зе право из смене и из ове школе опет иду у смену. Зато им се прилагођавамо и радимо об-уку пре и после подне, и суботом и недељом онако како њима одговара. Обезбедили смо и скрипту у којој се налазе одговори на свих 150 питања на која треба да одговоре приликом полагања испита, каже Дубоњић истичући да је тренутно у Служби обезбеђења "Колубара-Услу-га" запослено око 650 радника. Узима се убзир да неће баш сви проћи, јер је пре обуке неопходно да сваки полазник обави лекарски преглед, чији је комплетан садржај такође дало Министарство унутрашњих послова Србије.

- Неки ће ову обуку олако схватити, али ћемо крајем јуна имати полагање прве гру-

пе пред МУП-ом. Тек онда ће можда схва-тити озбиљност. У међувремену ћемо одра-дити и другу групу тако ће тек трећа група знати са чиме се заправо сусреће. Зато бих им поручила да обуку сасвим озбиљно схва-те, да присуствују предавањима и пажљиво слушају, као и да разговарамо о сваком спор-ном питању, на сваку тему. Не знамо ни ми од-говоре на све, али ћемо их заједнички лакше пронаћи. Такође, врло је важно да уче оно што су добили у скрипти, јер ако не раде и сами, неће постићи ништа без обзира на предавања, нагласила је наша саговорница објаснивши да је сертификат важећи у свим европским земљама и да без њега неће ни у Србији моћи да раде. Како на крају каже, ова значајна диплома за све рад-нике обезбеђења представља сигурну и далеко-сежну будућност, како код нас, тако и у Европи.

М. Јошанов


ОСНОВНО - СТРУЧНА ОБУКА НА СТРЕЛИШТУ

СТРЕЛИШТЕ НА "ТАМНАВИ"


Вулканизер, једно је од сигурно најтежих занимања на копови-ма. По многима и најтеже. Рад на терену у свим временским условима. Зима, киша, ноћ, блато, лето, паклене врућине, прашина, смрад гуме и леп-ка. Постављање радног места, дизање тешке опреме, отварање састава, чишћење сајли, рад са ножем, на коленима, преклапање, дизање притиска, печење састава, распремање. Под прљавим шатором кроз који зими дува, а лети се по-ред састава скоро и људи пеку. И све под притиском да се што пре заврши, да систем крене ако може и одмах, а вулкани-зери ће као и увек бити криви ако састав попусти због тога што су они "одозго" пожури-вали и нису дозволили да се технолошки поступак печења састава примени у временски прописаном року.

Стара монтажа. Већ у 7.30 људи су са опремом испред "скоч-ка", спремни за одлазак на те-рен. Кишица сипи. Доле "у рупи" Поља "Д", радиће се не-колико вулканизација. Ређају се испред објектива и шале се. Вулканизери су навикли на своје задатке и начин рада. Пријатном непосредношћу још

једном потврђују да они који раде најтеже послове на копу увек у непосредном контакту остављају најлепши утисак.

Пословођа у вулканизерској радионици Поља "Д" је Ђорђе Тришић. Занимљиво је да је управо у овој радионици пуних 34 године, читав радни стаж. Почео је као КВ вулканизер, па ВК, затим је радио као надзор-ник, а задњих девет година је пословођа.

- На Пољу "Д", тренутно "врти" 54 км траке, почиње да прича Ђорђе Тришић. - То је велика цифра, а док неки системи нису пресељени на Поље "Б", била је преко 65 км. Ових 54 км траке, на Пољу "Д" одржава 25 вулка-низера који су радно способни и који сваки дан излазе на те-рен. Поред њих, свакодневно су на копу још двојица пред-радника и петорица сменских надзорника и поред мене,

ВУЛКАНИЗЕРИ НА ПОЉУ "Д"

НАЈТЕЖИ РАД У НАЈТЕЖИМ УСЛОВИМА

- "Немамо довољно људи, немамо довољно опреме, а и ово мало што имамо, похабано је и израубовано. Само једна нова вулканизерска опрема набављена је у последњих

девет година. Немамо возила за превоз вулканизера... Свима је све познато и изгледа да се на боље, ускоро ништа неће променити", каже Недељковић.

ЂОРЂЕ ТРИШИЋ


још један пословођа, Радисав Николић, као и шеф вулка-низерске радионице, Миле Недељковић. Посла за нас увек има, коп је велики, тре-ба завршити дневне послове, урадити дефектажу, припре-мити план за сутра, органи-зовати и искординисати се са другим службама.

Податак који нам је изнео Тришић о 860 урађених вулка-низерских састава током про-текле године, импресиван је.

- Можда ће неко рећи браво, свака вам част, али ја се не бих хвалио тиме, јер то није

добро ни за ову радионицу ни за Поље "Д", каже Тришић и објашњава:

- Постоји изрека, кад вулка-низери раде, систем стоји и наравно то се одражава на производне резултате копа. А зашто толико састава? Мно-го је технолошких захвата на Пољу "Д", стално имамо неке реконструкције система, про-дужетке, скраћења... Такође, због хроничног недостатка ролни, снопова, недовољног чишћења на системима, јер тамо опет нема довољно помоћних радника, трака се

оптерећује и долази до њеног увећаног хабања. Онда ми морамо да радимо саставе, флеке, избацујемо оштећено парче траке, убацујемо неко друго, углавном опет старо парче и тако у круг. Такође, прошле године је урађено 70 флека. Али вулканизер осим израде састава, флека, ударања "жабица", ради и на "прешлингавању" траке, њеном преношењу са једног на друго место. Такође, одба-чену траку са копа довозимо у радионицу, прегледамо је и шта ваља враћамо на коп за уградњу где треба. Овде на "линији", у радионици, припремамо и траке за баге-ре, отварамо крајеве и тиме убрзавамо поступак замене и вулканизација багерских трака. То је уштеда од око два сата, а за рад система то је ипак значајна временска уш-теда, наглашава Тришић.

Проблем недовољног броја вул-канизера на свим коповима је јако изражен. Само на Пољу "Д", уместо 25, колико их има, потребно је бар још толико. Ве-лики обим посла и свакодневни одласци и веома често проду-жен рад на терену уз све на-ведене и ненаведене проблеме, исцрпљују људе. Једноставно, тежак и ризичан вулканизер-ски посао за њих 25, који опет наглашавамо, сваки дан раде унутар копа, на системима, све више постаје неиздржив. О томе Тришић каже следеће:

- Генерално, услови рада на копу су тешки за све. Вулка-низери поред свега, раде и са машинама, цевополагачима, булдозерима. Треба често на-бацити цео котур траке од 10 тона, а да све то намести, ус-


ИСПРЕД ВУЛКАНИЗЕРСКЕ РАДИОНИЦЕ

ВУЛКАНИЗЕРИ НА ТЕРЕНУ


мери, ко ће други, испод мора да подиђе вулканизер. Ради се ноћу, у тешким условима, са слабим осветљењем. Често се догађају повреде због рада са ножевима, када се чисте сајле, секу траке. Дизање притиска на саставу који иде од 300 бари, такође може значити опасност за људе у случају не-исправне опреме. Ради се и са струјом, у блату, по киши. По-некад помислим да нас и сам Бог чува.

Говорећи о притисцима да се састави што пре одраде, о томе да је та брзина често пресудна на квалитет рада, Тришић је нагласио да је по том питању последњих 5- 6 месеци учињен помак и притисци на вулкани-зере су умањени. То је резулти-рало квалитетније одрађеним вулканизацијама, неупореди-во мањим бројем пуцања и развлачења састава у односу на ранији период. Самим тим, драстично је повећано време рада система.

- Кад говорим о траци са челиком, то значи да сајле треба правилно исећи, очи-стити, обрусити, намазати лепком и сачекати да се и он осуши. Мора се све лепо на-паковати, ставити "резанце", остварити притисак, и про-цес вулканизације траје од сат и по до два. Распремање састава почиње кад темпера-тура падне испод 70 степени. Тако треба да се ради. Захва-лио бих се директору Дра-гану Арсенијевићу који има разумевање за нас вулканизе-ре и који је издао наредбу да нико не сме да нас убрзава и врши на нас беспотребан при-тисак. Такође, Арсенијевић се труди да сваки сат прековре-

меног рада вулканизера буде плаћен и ми то заиста ценимо, нагласио је Тришић на крају.

Младих радника нема у овој радионици. И ко дође, одмах тражи везу да оде на неко дру-го радно место. Кажу, боље је бити помоћни радник на систе-му него вулканизер. А системи не могу без вулканизера. Сви очекују да ће најављена, нова систематизација допринети попуњавању броја радника у производњи, а тиме и код вул-канизера.

Миле Недељковић, машин-ски инжењер, већ девет го-дина је шеф вулканизерске радионице. После јутарњег договора у Управи рудника и организовања свих активности које се тичу вулканизера за тај дан, започели смо разговор.

- Од када је копа и ове радио-нице, вулканизерска група је увек била оптерећена. Уз рад-нике "Припремних радова",

вулканизери су апсолутно сваки дан на терену, на раз-личитим пословима и то кроз све три смене. Кроз ову ради-оницу се највише рефлектују сви проблеми које време из дана у дан, из године у годину доноси, каже на почетку разго-вора Миле Недељковић.

- Бројно стање људи овде сви-ма је познато и изгледа да се ту ништа не може променити. Такође, сви знају и у каквом је стању опрема којом распо-лажемо. За ових девет година колико сам на овом радном месту, купљена је само једна опрема за вулканизацију, не-мачке фирме "Нилос". И она је већ израубована и због усло-ва рада, а и броја састава који је њом урађен. До поплава, имали смо два возила за пре-воз, јер коп је заиста велики и тешко је стићи на свако ме-сто где имамо интервенције. Након поплава, имамо само "скочка" у коме могу да се

МИЛЕ НЕДЕЉКОВИЋ


превезу четири човека на те-рен и део опреме. Због тога смо принуђени често да кори-стимо превоз других радио-ница које касније одлазе на терен, а раније се враћају. То нам ствара проблеме, јер вулканизери због природе по-сла најдуже остају у копу, тек задњег сата радног времена крећу са терена у радионицу. Заиста, недостатак возила за превоз вулканизера ствара нам велике проблеме и до-приноси да време за које мно-ге послове можемо урадити брже, буде драстично увећано.

Превоз и опрема, често слуша-мо о тим, наизглед нерешивим проблемима. Пословодство "Колубаре" добро је упознато са свом проблематиком копова. Пословодство ЕПС-а такође. Јесте да због вишегодишњег смањеног улагања у копове сада треба далеко више уложити, али копови и дају. Производња је максимално увећана и ста-билна, што је веома важно.

- Много тога импровизујемо да би уопште могли да ради-мо. Набавке су никакве или

јако скромне. Савитљива вре-тена за вретенасте брусилице које се користе за брушење траке и сајли на саставима, две године нису набављана, наводим пример. Сналази-мо се, поправљамо и ради-мо на начин какав не бисмо смели да радимо, наглашава Недељковић.

- Комплетна технолошка ситуација Поља "Д" је веома сложена и захтевна. Због свих тих технолошких операција, дешава нам се да исту траку по пет и више пута премеш-тамо на различите позиције. Ако погледате број система, напредовање и динамику ру-дарских радова, биће јасније и колики је обим посла за вулканизере и ову радио-ницу. Иначе, старе траке на овом копу задају посебне про-блеме. На некима од њих, ус-лед похабаности није могуће вулканизацију ни урадити. Тада се избацују дотрајала парчад и убацују друга, опет употребљавана, која су у мало бољем стању. Не видим да ће у догледно време бити боља ситуација и по питању људи

и у погледу опреме у овој ра-дионици. Сви разумеју и сви одлично знају ситуацију. И сви само траже производњу. Не верујем да ће се стање по било ком питању побољшати у скорој будућности, рекао је на крају разговора Миле Недељковић.

У ланцу проблема који се, баш као 54 километара траке на Пољу "Д", врте у круг већ дуго, и оптерећују и запослене и производњу, као да нема ме-ста оптимизму. Ипак, остаје да верујемо да се бар нешто мора побољшати и на овом, и на осталим коповима, ако је неко-ме стало до угља и људи.

Оно што је у радионици за вулканизере на високом ни-воу јесу међуљудски односи, разумевање и осећај важно-сти посла којим се ови људи баве. Управо то још једном показује да управо они који се баве најтежим коповским занимањима, као што је вул-канизер, имају најодговорнији однос према послу. То треба це-нити. Али и платити.

З. Чолић


ВУЛКАНИЗЕРИ ПРЕД ПОЛАЗАК НА ТЕРЕН


Док је на једном делу копа "Ве-лики Црљени" у току ремонт, на проширеном делу ка маги-страли ради се на одлагању јаловине у откопане касете како би се ослободиле нове на-слаге лигнита. "Глодар" 2 пу-ном паром ради заједно са бан-дом, али је посао пренапоран, јер располажу само једним бул-дозером, а у недостатку радне снаге неретко руковалац мора да прелази са машине на маши-ну да би се радови одвијали без застоја.

- Јаловински слој дебљине око шест, седам метара скидамо у два реда. Испод тога је горњи слој угља могућности између пет и шест метара и, у завис-ности од дела, од око три ме-тра у касетном раду. У касет-ном раду имамо и трослојак могућности између 70 центи-метара и једног метра. То све одвајамо у откопани простор, а угаљ иде на систем, прича пословођа Радиша Јовановић и додаје:

- За ово доба године, ово је устаљена технологија. Значи, сад копамо јаловину, после тога скидамо висински део угља, а онда вршимо скраћења траке и напредујемо даље. По

плану, овај посао требало би да завршимо до краја јула, по-четка августа, а како чујем, после тога прелазимо на "За-падно поље".

Као и увек, и као и на свим другим коповима, највећи про-блем је недостатак људства, нарочито помоћних радника и руковаоца. Али, како Јовановић истиче, одлично се сналазе и другарски помажу једни дру-гима.

- Проблем је и вода које има доста у копу, али ископавамо канале и одводимо је у касете.

Багер који је био под водом сада је у добром стању и до сада нисмо имали већих про-блема. Кад се заврши овај ремонт, у плану је да се раде оправке радног точка, пре свега кашике. Радиће се или замена зуба или целе кашике. Електроника је делимично мењана и солидна је. Битно је да све функционише и да

СА КОПА "ВЕЛИКИ ЦРЉЕНИ"

САМО ДА НАМ ЈЕВИШЕ ЉУДСТВА

На свим коповима иста или слична прича. Недостатак радника у производњи је алармантан. Они који раде на системима на граници су и издржљивости и стрпљења.

На копу "Велики Црљени", на "глодару" 2 и банду само је један помоћни радник. Багерске посаде за време паузе чисте објекте. Кажу да овако никад није било.

РАДИША ЈОВАНОВИЋСЕВЕРАЦ


нема застоја, каже Јовановић.

Планир мајстор, Милош Радичевић, прича о томе како је посао на копу "Велики Црљени" много компликованији него на "Источном пољу".

- Овде има много шверања, склапања, пребацивања са угља на јаловину. Притом смо са механизацијом баш "тан-ки". Имамо тај један булдо-зер, а врло често нам требају можда и три. Међутим, како бисмо са више машина када

немамо ни довољно руковао-ца. Све би заблокирало да се међусобно не допуњујемо и не помажемо, каже Радичевић истичући притом добру сарадњу и са електричарима, браварима итд.

- Зима није била јака, само нам је вода правила пробле-ме. Уопште, услови рада су такви да мора да се престоји осам сати и све добро испра-ти. А за планир мајстора на-рочито има посла.

Иначе, морам да кажем да имам 36 година радног ста-жа, а никада нисам користио ни бању, ни рекреацију, што из личних, што из неких дру-гих разлога. Ове године имам доста посла приватно, па ћу можда следеће године да се пријавим за рехабилитацију, рекао је Радичевић.

Са багеристом Дарком Максимовићем, разговор смо обавили у кабини "глодара" 2, која за разлику од "Плаве пти-це" није спрегнута, већ је на сајлама. Можда је само мало удобнија.

- За 23 године стажа прошао сам свашта да бих дошао до-вде, прича Максимовић. Од механичара, преко планир мајстора, тракисте, банди-сте, до багеристе. Овладао сам тако свим техникама и потпуно упознао технологију рада.

Тренутно овде посао изгледа тако што банд прати "гло-дар", ми бацамо на банд, а он онда кипа откопану јаловину на јаловину, а угаљ на угаљ. Не радимо максимално, али свеједно иду пуне траке. До сада нисмо имали застоја иако немамо довољно људи. Сви радимо све. Ево, ја сам управо чистио бункер, каже Максимовић и додаје да по-сле поплава ништа ново није урађено на овом багеру.

- Причали су да ће мало осав-ременити електронику, да имамо комјутерски наступ и камеру, али ништа од тога. Сналазимо се ми и овако, али би било боље и лакше када би опрема била мало савременија. Сви смо стал-

КОП "ВЕЛИКИ ЦРЉЕНИ"

МИЛОШ РАДИЧЕВИЋ


но напољу и будно пратимо ситуацију. Ипак је ова маши-на стара 40 година и лако може да се догоди да прескочи угао. Зато морамо све да пратимо, нема опуштања. Ма, само да нам је људства више, све би било лакше. Треба багере и одржавати, а руководство не да застој ни пола сата да ма-кар колико-толико очистимо. Зато често паузу за кафу или јело користимо за чишћење, намештање и уклапање баге-ра, истиче Максимовић.

- Желим овом приликом да похвалим комплетну посаду. Сви су изузетно професионал-ни и одговорни, од помоћног радника, до пословође. А по-хвалио бих и Синдикат "Ко-лубаре" који нам излази у сусрет за шта год треба, иако нисмо захтевни, никад не тражимо много. И хвала вам што сте нас посетили, одавно нисте, рекао је на крају Дарко Максимовић.

А једини помоћни радник на "глодару" 2 и на банду је Вели-сав Бркић. На само пар минута стиже да остави посао и каже пар реченица о ситуацији на овом копу.

- Напорно се ради, времена су се много променила у односу на неке раније године. Сви смо под притиском. Да ли је у питању незнање руководила-ца или нешто друго, стварно не знам.

Иначе сам најстарији на ба-геру, са 40 година радног ста-жа. Кад су ту млађи радници, помажу ми, али ево, сад нема никога, па "гурам" сам. А ви-

дите и ви какав је ово посао. Имамо два багера и не знам где ћу пре да стигнем. Али, борим се некако и надам се бољем. Пре свега бих волео да дирек-тори и управници буду мало пажљивији и толерантнији према радницима, да не вичу за сваку ситницу, јер нам је већ довољно тешко. Сви само траже производњу, а не стварају нормалне услове за њу, закључује Бркић и ужурба-но се враћа својим обавезама.

М. Јошанов и З. Чолић


ДАРКО МАКСИМОВИЋ ВЕЛИСАВ БРКИЋ

"ГЛОДАР" 2 СА БАНДОМ


На Површинским коповима "Велики Црљени" и "Тамнава-Западно поље" у свакодневном процесу производње лигни-та учествују и бројне машине "Помоћне механизације". То-ком пролећа и лета и на њима се обављају редовни сервиси.

На копу "Велики Црљени" ,као испомоћ у раду "глодара" 2, ан-гажован је један ровокопач "њу холанд" и један булдозер "дре-ста". Како сазнајемо од Драга-на Ташића, главног пословође "Помоћне механизације", на булдозеру се управо у дану наше посете, мења папуча на

"дрести", затежу гусенице и обављају браварски послови. Исти и сви остали проблеми решавају се и на другим ма-шинама које раде на"Тамнави-Запад", где је "изнајмљен" један систем на јаловини. Реч је о укупно седам до осам маши-на, у зависности од потреба, које су укључене у свакодневни рад у свим сменама.

-На копу "Велики Црљени" имамо један ровокопач и бул-дозер у смени. Друге машине, по потреби, реде и на једном и на другом копу и све оне су старијег типа. Обављају

"ПОМОЋНА МЕХАНИЗАЦИЈА" НА "ТАМНАВСКИМ" КОПОВИМА

ТЕЖАК РАД НА СТАРИМ МАШИНАМА

-Велики проблеми у раду због мањка запослених и дотрајалих машина. -Радници поред тешких услова рада трпе и велики притисак руководства да остваре све веће,

задате планове.

МЕХАНИЧАРИ "ПОМОЋНЕ"

ДРАГАН ТАШИЋ


задато, али са доста пробле-ма. Раде даноноћно, па се и често кваре. Због великих дужина које машине праве транспортујући се, често им страда гусенични транспорт. То је стари и познати наш про-блем а услови рада су тешки као и на осталим "Колубари-ним" коповима, каже Ташић и објашњава да и запослени деле исте муке. Радне снаге у производњи нема довољно, па се људи буквално пребројавају. Тешко је када неко оде на боловање или годишњи одмор. Тада се свакодневни послови обављају са муком и у ризику. Потребе за новим, младим рад-ницима и на овим коповима су ургентне. Недавно пристигли нови ровокопачи заобишли су "Тамнавске" копове. Добили су старије, заменске машине, оспособљене за рад након што су биле поплављене 2014. годи-не.

Иначе, Драган Ташић већ 30 година ради у "Помоћној механизацији", све време на

"Тамнава-Источном пољу". Познаје посао и зна све о овом копу и машинама које на њему раде. Добра сарадња са колегама из машинске и ру-дарске службе, другарство и разумевање, лепша су страна тешке коповске свакодневице. Задовољан је и сарадњом са Синдикатом, који се труди да изађе у сусрет потребама за-послених на најтежим радним местима.

Ненад Симић, бравар, са коле-гом Милошем Живановићем свакодневно одлази на терен. У тешким условима, по свим вре-менским приликама, обављају многобројне послове. Каже да се боре са временом и лети и зими, али и са лошим ролнама, папучама и осталим делови-ма лошег квалитета. На копу ради осам година. До статуса запосленог на неодређено вре-ме стигао је прошавши тежак

НЕНАД СИМИЋ МИЛОШ ЖИВАНОВНЋ

МАШИНЕ "ПОМОЋНЕ" НА КОПУ "ВАЛИКИ ЦРЉЕНИ"


пут сачињен од мање сигурних "пп" уговора. Добра сарадња са пословођама и колегама, као и чињеница да је недавно постао отац, олакшавају му напоран рад и тешка времена у којима живимо.

Његов колега Милош Живановић марљиво учи од старијих колега јер на копу ради тек шест месеци. По струци је ауто механичар, али

учи занат бравара, јер посла у струци нема. Као и многим младим људима, без обзира на тешке радне услове, рад на копу представља решење за будућност.

Булдозерац Милан Недељковић није био располо-жен за причу, али његов колега на багерчићу јесте.

Саша Лепотић, руковалац "Помоћне механизације" већ годинама ради на ровокопачу. Дели судбину својих колега и мишљење да је рад на копу тежи него икада пре.

-Мањак људи је највећи про-блем. Ни годишње одморе не можемо да користимо како треба. Овде раде израобува-не машине за које немамо ре-зервне делове. Обим посла је велики и биће још већи, па је обављање послова на таквим машинама и велики ризик. Све је тежи рад, а задатака све више. Само још на "Там-нави" радимо на полагачима

са механичким командама. Стигли су нови ровокопачи у "Колубару", али ни један није дошао на наш коп. Ови наши ровокопачи и булдозери су дотрајали, још су и без кли-ма уређаја, па је радити на њима изузетно тешко и муч-но. При том, руковаоци раде и на две машине као што је сад овде случај, понекад и на три. Тешко је дању, тешко је ноћу, тако је и зими и лети а и при-тисак на раднике је велики и стално присутан, конкретан је Лепотић.

Посету радницима "Помоћне механизације" на копу "Вели-ки Црљени" завршавамо у нади да ће нека нова машина ускоро олакшати њихове тешке сва-кодневне радне задатке. Као и да ће им редови бити попуњени младим људима, без којих нема будућности ни овог, а ни оста-лих копова Рударског басена "Колубара".

Д. Матић

МИЛАН НЕДЕЉКОВИЋ

САША ЛЕПОТИЋ


У свакој фирми, без обзира да ли је у приватном или државном власништву, подразумева се да је основни циљ остварење што већег профита. Зато се свуда у свету велика пажња поклања, између осталог, иновацијама, као и уштедама где год их је могуће остварити. Такође се подразумева да и људи који својим новим идејама успеју да допринесу повећању про-фита или смањењу трошкова фирме, буду за то и адекватно награђени.

Да то код нас често није случај, најбоље илуструје пример ру-дарског инжењера Новице Момчиловића, који је својом иницијативом остварио уш-теду "Колубари", мерену де-сетинама милиона динара годишње. Од 2010. године, када је Момчиловић, у сарадњи са Весном Крстић, технологом из Сектора за заштиту живот-не средине, реализовао своју идеју, "Колубара" је на име так-се за испуштање отпадних вода у реку Колубару до сада уште-дела око 240 милиона динара.

И све то без икакве личне ко-

ристи, без икакве награде, мо-ралне подршке са било ког ни-воа, чак и без једног обичног, једноставног, људског "браво" или "свака част". Толико о на-шем схватању и вредновању нечијег труда и жеље да се за фирму учини нешто корисно.

Новица Момчиловић тре-нутно ради на месту водећег

инжењера за прераду угља у Сектору за развојне и истражи-вачке послове, а у "Преради" је провео више од три деценије, почев од приправника, смен-ског инжењера, координа-тора, па преко руководиоца Одељења и главног инжењера производње, до руководио-ца Сектора за инвестиције и

ЗАХВАЉУЈУЋИ НОВИЦИ МОМЧИЛОВИЋУ

МИЛИОНСКЕ УШТЕДЕ ЗА "КОЛУБАРУ"

- Такса коју је "Колубара" годинама плаћала као загађивач животне средине због испуштања црних вода у реку, износила је око 50 милиона динара. Изградњом таложника за одлагање пепела и шљаке у Медошевцу 2010. године, смањено је

и узимање воде из Колубаре и испуштање отпадних вода у реку. На иницијативу рударског инжењера Новице Момчиловића, донето је од стране "Београдвода" ново

Решење о висини годишње таксе, чиме "Колубара" остварује огромне уштеде. А захвалност Момчиловићу? Ко ће још и о томе да мисли?

НОВИЦА МОМЧИЛОВИЋ


развој у том Огранку.

- Велико радно искуство, али и место руководиоца Сектора за инвестиције и развој, дало ми је прилику да, заједно са сарадницима које сам имао у том Сектору, сагледам неке ствари на које се до тада није обраћала пажња, а односиле су неконтролисано велике суме новца из "Колубаре", каже Момчиловић.

Иначе, такса коју је "Колу-бара" годинама плаћала као загађивач животне средине због испуштања црних вода у реку, кретала се између 48 и 50 милиона динара. Изградњом таложника за одлагање пепе-ла и шљаке у Медошевцу 2010. године, смањено је и узимање воде из Колубаре и испуштање отпадних вода у реку.

Поступак је такав, како

објашњава наш саговорник, да се шљака и пепео мешају у ба-гер јами и затим помоћу багер пумпи транспортују цевоводом до таложника на завршној ко-сини Поља "Д" у Медошевцу.

За разлику од претходног та-ложника у Јунковцу, из ког није враћана избистрена вода, из овог таложника избистре-на вода враћа се пумпама у Топлану, где се поново меша са пепелом и шљаком и опет транспортује до таложника. Тако је остварен један заокру-жен циклус, у коме се вода не губи и не испушта у Колубару.

- Када ми је колегиница Вес-на Крстић, која је иначе руко-водилац Службе за заштиту животне средине, показала Решење по коме "Колубара" треба да плати таксу од ско-ро 58 милиона динара за 2010. годину, дошао сам на идеју

шта можемо да урадимо да се тај износ смањи, каже Новица Момчиловић, а затим додаје:

- На редовном јутарњем Колегијуму рекао сам да постоји реална могућност да се такса смањи, на шта је тадашњи директор "Прера-де" одговорио да урадим како хоћу, али је ту таксу "Колуба-ра" сваке године плаћала.

Одмах смо колегиница Крстић и ја написали жалбу на Решење "Београдводама" и Министарству водопривре-де да је такса нереално висо-ка у односу на утрошак воде и њено испуштање у реку. Већ после недељу дана дошла је једна комисија из "Београд-вода" да провери наводе из на-шег дописа. Одвео сам их на таложник и показао да више не црпимо воду, нити је ис-пуштамо у Колубару, као што

ТАЛОЖНИК У МЕДОШЕВЦУ


је то раније био случај, већ је бистримо и поново мешамо са пепелом, односно, враћамо у технолошки процес.

Ова комисија урадила је Запис-ник, у коме је констатовала да такса заиста треба да се смањи. Затим је после недељу дана до-шла друга комисија која је, по-што се такође уверила у право стање, направила идентичан Записник. Ни то није било довољно па је, како наводи наш саговорник, после неколико дана дошао и технички дирек-тор "Београдвода", да се и он увери у истинитост онога што стоји у Записницима.

- И њега сам одвео до та-ложника и показао му све што је требало да види, каже Момчиловић. Када је схватио да смо говорили истину, убрзо је стигло Решење о плаћању таксе умањено за 40 милиона динара. Од тог дана "Колуба-

ра" годишње плаћа 40 милио-на мању таксу за испуштање црних вода у реку и тако ће бити све док Предузеће буде радило.

Не могу а да још једном не поменем колегиницу Вес-ну Крстић, која ми је била најближи сарадник по питању животне средине и тај успех подједнако делим са њом.

Описујући како се осећао кад је схватио да је захваљујући његовој иницијативи остварена огромна уштеда за "Колубару", али и како су на то реаговали његови претпостављени, наш саговорник каже:

- Да будем искрен, обрадо-вао сам се кад је стигло ново Решење са знатно умањеним износом таксе. Однео сам га на Колегијум и усхићено ре-као да су нам смањени трош-кови за 40 милиона годишње. Дочекао ме само тајац, мук,

нико ништа није прокомента-рисао, тако да је и мени било криво што сам то уопште по-менуо.

Нисам ово урадио из неког интереса, већ ми је мотив био да "Колубара" што дуже ради. Ја сам друга генерација у овом Предузећу, овде је мој отац дочекао пензију, а сада сам и ја пред пензијом. Моја деца су трећа генерација и жеља ми је да и они овде раде до пензије. То ће ми бити највећа сатисфакција за ово што сам урадио.

На крају разговора, Новица Момчиловић износи свој став да сваки радник треба да има домаћински однос према "Ко-лубари", да је прихвати као "своју" и пружи максимум, јер једино тако можемо опстати и бити задовољни и собом и по-слом који радимо.

Д. Катић

ОДЛАГАЊЕ ШЉАКЕ И ПЕПЕЛА ИЗ ТОПЛАНЕ


У ресторану "Кале" у Степојевцу недавно је орга-низован испраћај у пензију Велимиру Вељи Госпавићу, доскорашњем раднику "Ко-лубара-Услуга". Сала од 250 места била је мала да прими многобројне пријатеље, колеге и сараднике који су годинама уназад сарађивали са Вељом.

Свој радни век описује са ос-мехом, задовољан што је већи део провео радећи са добрим људима, за које су његова вра-та, и сада када је у пензији, увек отворена. Веља Госпавић је један од оснивача Синдиката "Колубара-Услуга". Могућност да помаже онима којима је помоћ потребна, сатисфакција је за непријатна искуства и тешке дане које је и он имао у свом радном веку.

Почео је да ради 1974. годи-не у столарској радионици фирме "Дуле Караклајић". То предузеће се убрзо затвори-ло, а он је прешао у "Прераду" . Као портир је радио све до 1990. године. Несрећне деведе-сете године прошлог века обе-лежиле су и његов живот. На-кон повратка са ратишта бива унапређен у вођу смене. На том радном месту био је све до формирања "Колубара-Услуга".

-Имао сам шансе да останем у "Преради". Ипак, међу први-ма сам потписао уговор за "Услуге". Одмах смо почели са пословима на оснивању Синдиката. Формирали смо Иницијативни одбор и поче-ли са радом. Од самог почет-ка смо били јединствени. Ни-када није било прегласавања, ни сукоба. Прошли смо све и свашта. Од лепих тренутака до оних када је претило да "Услуге" неће опстати. Из-борили смо се, али не сами.

Највише су нам помогли Син-дикати "Колубаре" и "Елек-тропривреде Србије". Овом приликом се захваљујем Миодрагу Ранковићу, Мила-ну Ђорђевићу и директору Грчићу, који је био на челу "Колубаре". Када је нама у "Услугама" било најтеже по-могли су нам да се спасемо зла и кренемо из почетка, прича нам о најтежим тренуцима рад-ног века и присећа се времена када су "Услуге", пре више од деценије формиране.

ВЕЛИМИР ВЕЉА ГОСПАВИЋ, ПЕНЗИОНЕР

"ОДЛАЗИМ ЗАДОВОЉАН ШТО САМ ПОМАГАО ЉУДИМА"

-Један од оснивача Синдиката "Колубара-Услуга".-Више од деценије у борби за предузеће које има перспективу.- Доласком директора Јовичића, враћени са ивице

амбиса.

ВЕЛИМИР ГОСПАВИЋ


-Први директор био је Ивко Грбовић. Имао је визију, али је био помало својеглав. Нисмо имали озбиљнијих проблема у сарадњи, све док није направио уговор којим је прекорачио своја овлашћења. Реаговали смо. Убрзо потом Скупштина предузећа га је сменила. По-том је за вршиоца дужности директора постављен Душко Обрадовић. Изузетан човек, интелектуалац и домаћин. Домаћински однос је имао и према фирми. У то време нис-мо размишљали да ли ћемо да примимо плату. Увек смо знали чиме располажемо. Међутим, друге политичке структуре су ступиле на сце-ну и смениле га. За директора је постављен Драган Јевтић, који је потпуно залутао у нашу причу. Са њим смо две године имали беспрекидан окршај. Нисмо имали сарадњу, јер он као да није знао где се на-лази. Уз помоћ "саветника"

успео је да доведе "Услуге" до ивице провалије. Борили смо се уз велику помоћ људи које сам поменуо, а посебно Пиција и Ђокиног. Стигли смо и до премијера. Сада је директор Саша Јовичић. До-бар човек, домаћин и наше горе лист. Труди се да по-прави стање које је затекао, па се предузеће полако вади из расула у које је било упа-ло, изнео нам је ретроспективу "Услуга" Веља Госпавић, на-гласивши колико му је, без об-зира што је отишао у пензију, важно да "Услуге" буду здраво, успешно предузеће:

-Драго ми је што је потпи-сан уговор на две године за послове са "Електроприв-редом Србије" и "Колуба-ром". Више не морамо да бринемо да ли ћемо имати посла, јер најважније је да га имамо. Иницијатива је да се у наредним годинама уго-вор обнавља, без процедуре јавних набавки. Лепа је ово

фирма, стало ми је да функци-онише. Људи мисле да порти-ри, чишћење, рекултивација, нису битне ствари. Међутим, без тога се не може. Важно је и што су се, доласком дирек-тора Јовичића, у предузеће вратили дисциплина и разумевање. Што се ради на уштедама и уговорима у ко-рист предузећа.

Познат као човек који уме да употреби тешку реч, наш са-говорник се осврнуо и на рад осталих синдиката у "Услуга-ма"

-Други синдикат је постојао и пре доласка Драгана Јевтића. То су ликови који су се ба-вили и баве се трговином, а неки њихови претходници су због злоупотреба и кривично одговарали. Нису се бавили синдикалним пословима све док није дошао Јевтић који је у њима нашао подршку. Они су препознали његову слабу тачку и схватили да преко ноћи могу нешто за себе да ураде. Запошљавали су своје људе, делили коефицијенте како су хтели. То је код запо-слених који су годинама ра-дили свој посао поштено, за мале плате, створило револт. Безвредни људи, нестручни и лоши, постали су им преко ноћи руководиоци. Било је и тактизирања да се не потпи-ше Колективни уговор док тај, неки други синдикат не постигне репрезентативност. Касније смо, на спискови-ма којима су доказивали ре-презентативност, видели да имају чак и умрле раднике! Ни од чега нису презали. Сме-ном бившег директора, члан-ство им се преполовило, јер су људи видели да су погреши-

СА НАЈБЛИЖИМ САРАДНИЦИМА ИЗ СИНДИКАТАВЕРОМ РАДИВОЈЕВИЋ И ЈОВАНОМ НЕНАДИЋЕМ


ли. Вратили су се у Синдикат "Услуга" где припадају и где им је најбоље. Ми смо у саста-ву Синдикалне организације "Колубара", односно Син-диката радника ЕПС-а, што је привилегија. То су институције које имају углед и моћ јер их воде прави људи. Част је са њима сарађивати, знају да саслушају, изађу у сусрет и помогну. Да они нису били такви, "Услуге" данас не би постојале.

Највеће задовољство током дугогодишњег рада у Синди-кату "Услуга" било му је да у времену непоштовања ос-новних људских вредности и међусобног неразумевања, по-маже људима:

-Трудио сам се колико год сам могао да свима помогнем. Из-лазио сам у сусрет сваком. Да сам добро радио, доказ је и овај испраћај у пензију. До-шло је пуно људи и то ми је на-града. Хвала им. Недостајаће ми колеге, јер смо дуго ра-

дили заједно. Трудићу се да се виђамо. Моја врата су им увек отворена, искрено каже.

Велимир Веља Госпавић одла-зи у пензију са испуњена оба услова. Задовољан својим рад-ним веком, време ће проводити у богатству које чине његових

шесторо унучади. У новом жи-вотном периоду биће у прили-ци да узврати сву љубав и под-ршку својој породици, ћерки, сину и посебно супрузи Радми-ли, његовој Рајки, највећем ос-лонцу и сапутнику кроз живот.

Д. Матић

СА СУПРУГОМ РАДМИЛОМ

СА ИСПРАЋАЈА У ПЕНЗИЈУ


Такмичарску сезону 2015/16. лазаревачки кошар-каши завршили су са 50 бодова, односно 24 по-беде и два пораза, док се кош разлика окончала на бројци плус 289. Слободно се може рећи да је овакав салдо мало ко очекивао, с обзиром да је тим из Лазаревца претходну сезону одиграо у Другој лиги не окусивши сласт победе. У клу-бу не крију да су првенство Прве регионалне лиге – група Центар ушли пре свега са жељом да прекину пост, забележе прву првенствену побе-ду после дуго времена и, ако је могуће, на крају такмичења да се нађу у горњем делу табеле.

Добрим партијама лазаревачки клуб се врло брзо наметнуо као један од озбиљних кандида-та за титулу, да би се кроз даљи ток првенства дефинисало да постоје само два ривала за прва-ка – „Колубара ЛА 2003” и „Звездара” из Бео-града. Стицајем околности, тачније распоредом одигравања мечева, међусобни окршај ова два клуба био је у последњем колу, крајем априла. Лазаревчани су у њега ушли са победом мање, али и са предношћу победе над конкурентом у првом делу првенства на његовом паркету. У узаврелој атмосфери лазаревачке нове хале гости су били доста бољи све до инцидента у трећој четвртини, тачније кошкања једног броја играча оба тима. Скоро сви играчи са обе клупе су тада утрчали у терен, што да разваде, што да дају свој „допринос”, тако да је судијска одлука на терену оставила само пет играча домаћих и осам гостујућих. Уз френетичну подршку пу-блике, десило се мало чудо. Одличне партије

пружају тада Папић, Ђорђевић и Ђукић и Лаза-ревчани добијају меч са 70:67, а прве честитке на заслуженој победи упућује им тренер „Звезда-ре” Предраг Стојанчев, док је Зоран Ђорђевић – Моца, тренер Лазаревчана, изразио жаљење што обе екипе не могу у виши ранг пошто су то при-казаним на паркету итекакозаслужиле.

- Заслужено смо освојили прво место, иако нам је пре почетка првенства план био само стабилизација клуба. Заједничким радом и вели-ком жељом играча и управе постигнут је вели-ки успех. Сваки играч имао је свој удео у овом лепом спортском резултату, као и сваки члан управе. Желео бих да се захвалим навијачима који су нас „носили” током првенства, посебно у последњем мечу против „Звездаре” – каже тре-нер Ђорђевић.

Председник клуба Милорад Рајковић наглаша-ва да се не догађа баш често да екипа одмах по испадању избори повратак, посебно када се ради о тиму који се ослања на домаће играче и опстаје са минималним средствима.

- У шест селекција нашег клуба тренира преко 150 младих. Успели смо да обезбедимо комплетну опрему и све што је потребно за функционисање клуба. Имам утисак да би у другим срединама све што радимо било препознато на прави на-чин и да би овај спортски резултат наишао на већу пажњу. Морам да се захвалим свима који су нам на било који начин помогли на овом путу до шампионске титуле – речи су Рајковића. З. С.

КК „КОЛУБАРА ЛА 2003” ШАМПИОН ПРВЕ РЕГИОНАЛНЕ ЛИГЕ – ГРУПА ЦЕНТАР

Експресно међу друголигаше


КОШАРКАШИ КЛУБА "КОЛУБАРА ЛА 2003"


Стефан Лазаревић је рођен 1377. године, у Крушевцу, као најстарије дете кнеза Лазара Хребељановића и кнегиње Милице. Родитељи су му наденули име Стефан, као симбол да ће њихов син, будући да носи владарско име лозе Немањића бити предодређен да влада српским земљама. Кнез Лазар је за сина припремио про-страну територију и место најмоћнијег велика-ша у српским земљама, а кнегиња Милица је преко своје лозе обезбедила наследнику крвно сродство са светом династијом. Рано Стефано-во детињство протекло је у стрепњи од најезде Турака и повременим радостима о победама које су предсказивале велики обрачун у скорој будућности. Када је млади кнежевић имао два-наест година, његов отац је окупио своју војску, и са својим савезницима пошао у одлучујућу битку.

Након погибије кнеза Лазара у Косовском боју, владавину над државом и бригу о деци, Стефа-ну, Вуку и јединој неудатој кћери Оливери пре-узела је кнегиња Милица. Притиснута од Угара са севера и од Турака са југа, кнегиња се прикло-нила моћнијима и у првој половини 1390. Годи-не, признала је врховну власт новог турског сул-тана, Бајазита I. Прихватила је обавезе плаћања годишњег данка и слања војске у ратне походе када их султан позове, али је поднела и једну много већу жртву. Послала је кћерку Оливеру у султанов харем. Овим је Србија била поштеђена притисака са југа, а заштићена од Угара на севе-ру.

Кнежевић Стефан је био заљубљеник у умет-ност и књижевност али је стицајем околности у којима је стасавао, сазрео преко ноћи и пре времена. Свог сизерена султана Бајазита први пут је срео када је имао непријатну дужност да

рођену сестру одведе у његов харем у Једрену. У почетку је због младости био изоставњен од учествовања у султановим ратним акцијама, али је у међувремену научио да рукује оружјем и по-стао прави витез. На чувеном састанку у Серу 1393. године, кнежевић Стефан је по први пут увидео нарав султана Бајазита Муњевитог. Сул-тан је намеравао да побије све вазале који су по-звани на састанак, али је одлучио да погубљење одложи до сутра, а до тада се већ предомислио и све их отпустио кућама. Након тог стрес-ног догађаја и непреспаване ноћи у тамници очекујући смрт, многи вазали су отказали по-слушност суровом султану. Многи јесу, али кнежевић Стефан није. То је био паметан потез и

ДЕСПОТ СТЕФАН ЛАЗАРЕВИЋ

ПОСЛЕДЊИ СРПСКИ ЗМАЈ

„У прошлом броју, говорили смо о животу и владавини кнеза Лазара Хребељановића и о његовој погибији у Косовском боју. Ово је прича о његовом наследнику, деспоту

Стефану Лазаревићу и добу поновне процвати српске државе у средњем веку. Ово ће бити први део приче о Стефану, а наставак следи у наредном броју."



за њега самог и за Србију, и то се Бајазиту веома свидело.

Наредних неколико година, кнежевић Стефан учествује у ратовима које агресивни султан води, побеђује и шири и учвршћује власт. Ширењем турских земаља, шири се и утицај кнежевића Стефана који је на бољном пољу показао не-устрашивост и ратничко умеће које је превази-лазило најбоље султанове војсковође.

Власт са титулом кнеза преузео је 1395. годи-

не, и тада се његова мајка, кнегиња Милица за-монашила и узела име Јевгенија. Кнез Стефан Лазаревић је и даље уважавао мајчине савете у владавини у тим тешким временима, а понекад је одређену улогу додељивао и млађем брату Вуку.

Први задатак као вазални кнез, Стефан је од султана добио управо те године када је устоли-чен. Наиме, морао је да предводи своје трупе као помоћ у Бајазитовом походу на влашког војводу Јована Мирчу. Уз Стефана, као вазали, уз војску су са својим одредима ишли и краљ Марко Мрњавчевић и господин Константин Драгаш, и у њему су обојица погинули. Иако се кнез Сте-фан јуначки борио у бици на Ровинама, али су турске снаге биле поражене, а Бајазит је ово ра-тиште оставио за неки други погодан тренутак. Већ 1396. године, кнез Стефан опет ратује уз сул-тана. Заплашене ширењем турске државе, Угари су позвали остатак хришћанског света у помоћ и они су одговорили крсташким ратом. На чело велике, али шаренолике и нејединствене армије стао је угарски краљ Жигмунд. Војске су се су-дариле 25. септембра, и битка је у почетку била на страни крсташа који су потискивали турске снаге. У битку се изненада, из околног шумар-

ка у коме је био сакривен, укључио кнез Стефан Лазаревић са својим оклопљеним витезовима. Пробио је фронт у средини и заузео заставу угарског краља. То је Турцима дало времена да предахну, консолидују редове и крену у незад-ржив контранапад, док су крсташи видевши пад заставе краља помислили да је њихов предво-дник погинуо, па је почело безглаво бекство. По-раз крсташа био је катастрофалан.

Стефанов зет и јужни сусед, Вук Бранковић, који је преживео Косовску битку, био је непоуздан и непослушан вазал Турцима, па је ухваћен и ба-чен у тамницу у којој умире 1397. године. Његова област је подељена, тако да је мањи део око Ву-читрна остао његовој удовици Мари и синовима Гргуру, Ђурђу и Лазару, део су узеле османлије, али је највеће парче колача припало кнезу Стефа-ну Лазаревићу. Поред проширења државе, овим околностима, кнезу Стефану је са пута склоњена једна битна фигура у политици српских земаља.

Српски кнез је имао и своју сурову страну. Када су властелини Новак Белоцрквић и Никола Зојић покушали да га клеветају код султана да кнез шурује са Угрима, Стефан је муњевито реаго-вао. Белоцрквић је убијен, а Зојић је затврорен у Островицу на Руднику, па је одатле обукао мо-нашку ризу. Бајазит је био нагао и неповерљив, па је најпре бивша кнегиња Милица, а тада монахиња Јевгенија отишла до султана да га убеди у невиност сина. То није било довољно, па је сам кнез морао лично да се правда султану и Бајазит му је дао опрост, иако је сасвим извесно да је Стефан био у контакту са краљем Жигмун-дом.

Након неколико мирних година владавине, кнез Стефан Лазаревић је морао да се суочи са новим опасностима. Османско царство се нашло пред великом претњом са истока. Татари, народ из ве-ликих степа Азије, кренули су у освајања широм свог континента предвођени Тамерланом, једним од највећих војсковођа у историји. Његово цар-ство се простирало од Москве до Кинеског зида, а освојио је и Персију, Индију, Месопотамију, као и већи део Мале Азије. Будући да су поста-ли суседи, а обојица су претендовали да шире своја царства, сукоб између султана Бајазита и татарског емира Тамерлана био је неминован. Како је био искусан војсковођа, Бајазит је знао да ће одлучујућа битка бити велика, па је на

ПРСТЕН СА ГРБОМ ЛАЗАРЕВИЋА


време почео око себе да окупља вазале и савез-нике. Позив од свог сизерена добио је и српски кнез Стефан Лазаревић са братом Вуком, али и његови сестрићи Гргур и Ђурађ Бранковић.

Место окупљања војске била је Ангора, где се и одиграла битка која ће прославити Србе.

З. Чолић

КОП “ВЕЛИКИ ЦРЉЕНИ”

ˆ xxiii ˆ ˆ˘ ˆ , ˆ 2016. sindikalac€¦ · деспот Стефан Лазаревић ˜...

Documents