ˆ xxi ˆ ˆ˘ ˆ , ˙˚ ˇˆ˘ 2014. sindikalac · Долазили су у Београд да...

KolubarskiKolubarski

SINDIKALACГодина XXI . број 137 . Лазаревац, новембар 2014.

СТО ГОДИНА ОД КОЛУБАРСКЕ БИТКЕ

“ТАМНАВА - ЗАПАДНО ПОЉЕ”

НОВИ БАГЕР, “ГЛОДАР 5” ПРЕД УКЉУЧЕЊЕ У ПРОБНИ РАД НА ДРУГОМ ЈАЛОВИНСКОМ БТО СИСТЕМУ “ТАМНАВЕ - ЗАПАД”

СИНДИКАЛНА ОРГАНИЗАЦИЈАСИНДИКАЛНА ОРГАНИЗАЦИЈА

Карађорђева 29, Лазаревац - тел-факс: 011 8121-080e-mail: [email protected]

"KOLUBARA""KOLUBARA"

3 ИНФОРМАЦИЈА И ПАТРИОТИЗАМ

Зоран Чолић

4. ПОСЕТА ПРЕМИЈЕРА

Александар Вучић

6. НОВА ПРАВИЛА О РАДУ

Синдикат "Колубара"

7. БРОЈНИ ПРОБЛЕМИ НА КОПОВИМА

Жикица Ђорђевић

10. О ТРАГЕДИЈИ НА КОПУ

Владан Васиљевић

12. ОСВРТ

Која је цена угља?

14. "НЕ НАПУШТА НАС ОПТИМИЗАМ"

Драгана Радоњић

17. ИНОВАЦИЈЕ НА СТАРОЈ МОНТАЖИ

Милован Мика Радисављевић

21. БАГЕРИСТА СТАРЕ ШКОЛЕ

Љубиша Росић

26. РАДНИ ВЕК КАО СЕКРЕТАРИЦА

Вера Бранковић

29. "У СМРТ, САМО НЕ СТАЈАТИ"

Живојин Мишић

У ОВОМ БРОЈУ


SINDIKALACГодина XXI . број 137 . Лазаревац, новембар 2014.

СТО ГОДИНА ОД КОЛУБАРСКЕ БИТКЕ

КОЛУБАРСКИ СИНДИКАЛАЦ Бр. 137На насловној страни: Војвода Живојин Мишићпобедник на Колубари


SINDIKALAC

List Sindikalne organizacije #Kolubara#, Lazarevac,

Kara|or|eva br. 29

PREDSEDNIK RESORAZA INFORMISAWE

I GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK:ZORAN ÔLI]

REDAKCIJA:DRAGICA KATI],MAJA JO[ANOVZORAN ÔLI]

FOTOGRAFIJE:ZORAN ÔLI]

Tel/faks redakcije011/8121-080

Priprema i {tampa:Kurent 011/397-82-68

Tira`: 5000

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд331 105 44(497 11)

КОЛУБАРСКИ синдикалац : лист Синдикалнеорганизације "Колубара" Лазаревац / главни иодговорни уредник Зоран Чолић. - Год. 1, бр.1 (2. 12. 1994.)- . - Лазаревац :[Синдикална организација "Колубара"], 1994-(Београд : Curent). - 30 cm

ISSN 1820-452X = Колубарски синдикалац COBISS SR-ID 39300354

2 Kolubarski SINDIKALAC

1300 КАПЛАРАКада је Аустро- Угарска објавила рат Србији, на оружје су се дигли сви способни да га носе. На позив отаџбине одговорили су ђаци и студенти. Цео Београдски универзитет, и студенти и професори, добровољно се пријавио да брани земљу. Долазили су у Београд да се пријаве као добровољци са свих страна, чак и из саме Аустро- Угарске. Врховна команда је желела да их заштити и да их искористи због њиховог образовања, па су сви послати у Скопље да похађају Војну школу и постану официри. Када је потреба државе била највећа, током битке на Колуба-ри, донета је одлука да се и они пошаљу у борбу иако нису ни завршили обуку. Сваки је добио чин каплара и одатле и потиче назив за овај батаљон. Део их је страдао већ у првом окршају, у огњу Колубарске битке, затим у повлачењу преко Албаније, током пробоја Солунског фронта. Рат је преживело мање од трећине батаљона. Изгинуо је у Великом рату цвет српске омлади-не и интелигенције. Синови Љубе Давидовића, Јаше Продановића, Бранислава Нушића, Ан-дре Николића, Петра Перуничића, и још много других, све студенти, положили су животе за отаџбину.

Последње писмо оцу

„Молим онога који ме нађе мртвог да ово писмо неизоставно преда адресанту“, написао је на коверти, неколико дана пред погибију каплар Страхиња Нушић - Бан.

Писмо је намењено оцу, Браниславу Нушићу:

„Драги Аго, не жали за мене. Ја сам пао на бранику отаџбине за остварење оних великих на-ших идеала које смо сви ми сложно проповедали... Не кажем да ми није жао што сам погинуо. Осећао сам, штавише, да бих могао будућој Србији корисно да послужим. Али... Таква је суд-бина! Твој син, Бан.“

ЂАЦИ, СТУДЕНТИ, КАПЛАРИ

3Kolubarski SINDIKALAC

ИНФОРМАЦИЈА И ПАТРИОТИЗАМ

Информација је моћ и то, нарочито Запад обилато користи већ деценијама кроз уређивачку полити-ку медија које финансира. Уз помоћ разних невладиних организација и информативном пропаган-дом у које,нарочито Вашингтон улаже неограничена финансијска средства, стварају се такозвана арапска пролећа, обојене револуције, дестабилизују државе, руше постојећи легални режими... У те сврхе често се користи оружје и "хуманитарна" бомбардовања под различитим изговорима, од којих најчешће страдају цивили који се потом проглашавају колатералном штетом.

Српско новинарство али и дипломатија, деценијама су у дефанзиви када је реч о одбрани српских вредности и интереса, у информативном рату који је, против Србије раније био врло агресиван, али мање више, још је јако изражен изражен. Оно што се другим нацијама, па чак и новоствореним, то-лерише и правда, Србима се не прашта. Док се шовинизам и мржња према другим нацијама, Хрва-тима, Албанцима и многим другима допушта и прећуткује, Србима се управо све то, без разлога и повода стално ставља на терет, а оспорава им се чак и историја, а нарочито патриотизам.

А патриотизам је љубав према Отаџбини, само љубав! Коме то смета српски патриотизам, ко би то да избрише српску историју и традицију, да избрише колективно сећање на све српске жртве у вишевековној и праведној борби за опстанак? Јасно, они који су нас бомбардовали а сада нам глуме пријатеље потурајући нам клипове при сваком кораку. Али исто тако јасно је, да је патриотизам ут-кан у срце сваког Србина, он се негује и не може се забранити. И треба да се испољава, као и увек, као љубав према Србији, својој домовини. Без те, патриотске љубави, Србија не би ни постојала.

И због тога, у стотој годишњици Великог рата и славне победе на Колубари над аустроугарским освајачима, потребно је у српским медијима, бар мало више простора и времена посветити славној српској епопеји у рату 1914- 1918. године. Младе генерације ће и на тај начин добити још једну могућност да се подсете и додатно упознају са огромним пожртвовањем, патриотизмом и херојством предака који су васпитавани у православном духу, успели да сачувају и Србију и праве, истинске српске вредности. Без патриотизма, јаког и дубоко усађеног, то не би успели. Зато треба да смо по-носни на њих и њихова херојска дела и жртве и покажемо да смо их достојни тако што ћемо их пам-тити и бити патриоте бар приближно онолико су и они били.

З. Чолић


У суботу 15. новембра, пред-седник Владе Србије Алек-сандар Вучић, посетио је коп ''Тамнава-Западно поље''. Позитивно оценивши ток ра-дова на поплављеном копу, рекао је да очекује да ће део прозводње почети већ у де-цембру, а пуна производња крајем јануара или почетком фебруара.

Премијер је поручио да је покретање производње на копу ''Тамнава-Запад'' ве-ома важно за снабдевање струјом и навео да ће Србија током зимског периода има-ти довољно струје, као и да до пролећа или лета наред-не године неће бити нових поскупљења електричне

енергије.

''Кад обновимо потпуно прозводњу угља на копу ''Тамнава-Западно поље'', можемо да се поносимо, јер ћемо бити један од најбољих произвођача угља у региону'', истакао је Вучић.

Премијер Вучић напоменуо је да теремоелектрана Никола Тесла у Обреновцу има пуну депонију и да је на копу Ве-лики Црљени резерва од око пет милиона тона угља који се плански откопава јер је то лигнит високе калоријске вредности.

У јако ограниченом тајмингу посете Колубари, на видиков-цу изнад проточног језера, Александар Вучић имао је и

краћи разговор са председ-ником Синдиката радника ЕПСа Миланом Ћорђевићем и председником Синдика-та Колубара, Миодрагом Ранковићем.

Током посете, премијер је заједно са министром енерге-тике Александром Антићем, директором ЕПС-а Алексан-дром Обрадовићем и дирек-тором РБ ''Колубара'' Мило-радом Грчићем, присуствовао разбијању шампањца којим је симболично означен поче-так рада новог роторног ба-гера направљеног у ''Колуба-ра-Металу'', пожелевши том приликом срећан рад и много успеха.

М. Ј.

ПОСЕТА ПРЕМИЈЕРА РУДАРСКОМ БАСЕНУ ''КОЛУБАРА''

ПРЕМИЈЕР У "КОЛУБАРИ"


"ТАМНАВА - ЗАПАДНО ПОЉЕ"Нови багер, "глодар 5" кренуо је у транспорт са монтажног плаца у Каленићу 15. новембра. После пређених 5560 метара по раније припремљеној траси, 26. новембра уклопљен је на утоварну траку Е3, Другог БТО јаловинског система на "Тамнави - Запад".

Током пробног рада на њему ће бити отклоњени сви уочени недостаци, након чега ће багер бити укључен у целодневну производњу.

По испумпавању воде на "Западном пољу" и оспособљавању угљеног система нови "глодар 5" биће трансортован на угљену етажу где ће наставити са радом на откопавању угља.

Технички подаци:

Произвођач: ThyssenKruppКапацитет копања: 4800 м3/хМатеријал који ископава: угаљ и јаловинаМаксимална висина копања: 25мНајнижа висина копања: 6мТемпературски опсег за рад: -25°Ц до +40°ЦОбустава рада на брзини ветра: 36 м/сБрзина транспортовања: 6 м/минБрзина у хитним случајевима: 8 м/минРадијус окретања: 50мСнага мотора на транспорту: 75 кwПречник куглибана: 11мПречник кугли у куглибану: 200ммСнага погона радног точка/број обртаја: 2x615 кW/1500 мин-1 Запремина кашике: 740 литараБрој кашика: 20Брзина траке: 4.9 м/с Снага мотора погона траке: 2x235 кW / 1000 мин-1


Одбор Синдиката ''Колубара'', на седници одржаној 19. новем-бра, усвојио је нова Правила о раду ове Организације. Тиме су престала да важе Правила о раду из 1995. године.

Новим Правилима није се мно-го тога променило, осим што су усклађена са Статутом Синди-ката радника ЕПС-а. Поједини чланови Правила о раду, по-себно они који су застарели, пречишћени су и уређени у складу са савременим тренут-ком.

Треба истаћи да се у са-ставу Синдиката ''Колуба-ра'' налазе и преко њега и даље остварују своја права и Синдикалне организације издвојених Предузећа. Такође, нема битних измена у начину функционисања Организације.

Новина је то што мандат свим синдикалним представници-ма изабраним на функције у органе и тела СОК-а и у Организацијама у његовом са-ставу траје пет година. Ова из-

мена била је неопходна због усклађивања са међународним синдикалним нормама, са којима је усклађен и Статут Синдиката радника ЕПС-а. Такође, у складу са Статутом Синдиката радника ЕПС-а, уведена је и категорија гласања квалификованом већином на седницама Извршног одбора. Ово право може се користити када, пре доношења неке одлу-ке, председник, потпредседник или члан Извршног одбора зах-тева да се гласање обави квали-фикованом већином.

У складу са новим Правили-

ма, а преко Синдиката радни-ка ЕПС-а, Синдикат ''Колу-бара'' члан је Конфедерације Слободних Синдиката, ор-ганизоване на нивоу Репу-блике Србије, као и следећих међународних организација: INTERNATIONAL TRADE UNION HOUSE, PUBLIC SERVICES INFORMATION (PSI), European Federation of Public Service Unions (EPSU), RETUNSEE (REGIONAL ENERGY TRADE UNIONS NETWORK OF SOUTH EASTERN EUROPE)

Д.К.

НОВА ПРАВИЛА О РАДУ

СЕДНИЦА ОДБОРА

МИОДРАГ РАНКОВИЋ, АЛЕКСАНДАР РАНКОВИЋИ ДРАГИЦА КАТИЋ


‘’Колубарини’’ површински ко-пови већ дуже време сусрећу се са бројним проблемима, од све тежих услова рада, преко недостатка опреме и делова, па до недовољног броја рад-ника. Све то додатно отежава ионако тешку ситуацију, која је кулминацију достигла после мајских поплава.

О наведеним проблемима, али и другим актуелним темама, разговарали смо са Жикицом Ђорђевићем, председником Синдиката ‘’Површинских ко-пова’’.

- После мајских поплава ко-пови су се нашли у веома тешкој ситуацији, наглаша-ва Ђорђевић. ‘’Тамнава-За-падно поље’’ испало је из производње и то је требало надокнадити производњом угља на осталим коповима. Главни акценат пребачен је на Поље ‘’Д’’ и Поље ‘’Б’’, јер је откопавање угља на копу ‘’Велики Црљени’’, чије су резерве процењене на још око пет милиона тона, скоро при крају.

На Пољу ‘’Б’’ има великих проблема са исељењем гробља у Барошевцу, али за то нису криви ни мештани ни ‘’Ко-лубара’’, већ извођач радова, који се неодговорно понашао приликом премештања спо-меника. Огроман је притисак и на људе и на машине да се испуне задати биланси, а на коповима који сада раде угаљ се производи уз изузетно ве-лике напоре.

Са друге стране, како истиче наш саговорник, лоше функ-ционишу набавке резервних делова, алата, заштитне опре-

ме... Тек недавно је, на прагу зиме, стигло око хиљаду и сто летњих одела и нешто цокула. На то се чекало скоро годину дана.

Још гора је ситуација са ре-зервним деловима. Набављено је нешто нових УАЗ-ова, це-вополагача и других машина, али нема резервних делова. У великом броју случајева морао је и Синдикат да интервенише, као на пример код регистрације возила за масовни превоз, да би људи могли безбедно да се пре-возе по терену.

ЖИКИЦА ЂОРЂЕВИЋ, ПРЕДСЕДНИК СИНДИКАТА ‘’ПОВРШИНСКИХ КОПОВА’’

БРОЈНИ ПРОБЛЕМИ НА КОПОВИМА

- Недостатак заштитне опреме, резервних делова, машина и пре свега људи у производњи, као и замршена тендерска процедура, хронични су проблеми у

производњи на коповима и у целој ‘’Колубари’’. Ове године, услед катастрофалних поплава и повећаних притисака за што већом производњом угља, ови проблеми

још више су изражени и прете да, уколико се хитно нешто не предузме, угуше експлоатацију лигнита на коповима.

ЖИКИЦА ЂОРЂЕВИЋ


- Проблеми су огромни, а ја као човек који је дуго радио у производњи, не знам како ћемо их решити, наставља Жикица Ђорђевић. Сви јуре ту тону угља и то разумем, али све то ‘’пуца’’ по људима и машинама.

Опрема је много застарела и чуди ме да људи из врха ‘’Ко-лубаре’’ пореде наше копове са онима у Немачкој и дру-гим развијеним европским земљама, јер је то неупореди-во.

Број радника који нам је по-требан много је већи него на Западу, баш због тога што имамо застарелу опрему, а немамо резервних делова. Читав процес набавки иде веома споро. Постоје ту и објективни разлози, али мис-лим да много тога зависи и од људи, како оних из врха ‘’Ко-лубаре’’, тако и оних из врха ЕПС-а. Јер, набавке су цен-трализоване, а очигледно је да, када је реч о овом питању, нема довољно разумевања на релацији ‘’Колубара’’ - ЕПС.

При свему томе, руководиоци на коповима стварно су у ве-ликом проблему. Јер, треба да напишу и гомилу папира и да оду на много састанака, да би се набавио неки једноставан део, који и не кошта много.

У производњи има људи који знају и могу да ураде сваки посао који им се повери, али како кад немају адекватан превоз, резервне делове, за-штитну опрему, путеве, а и њих самих нема довољно?

Председник Синдиката ‘’Повр-шинских копова’’ дотакао се и најављене корпоративизације

ЕПС-а и тим поводом нагласио:

- Директор ЕПС-а хоће да буде директор свима и то је нормално. Али, како ће се тај систем уредити и ко-лико ће трајати, велико је питање. Видимо да јавне на-бавке слабо функционишу. Кажу смањиће број дирек-тора и то би било у реду. За-тим причају о смањењу броја радника, али са тим се не сла-жем. Напротив, у производњи на коповима потребно је повећати број запослених. Ових нешто више од 1400 радника примљених преко ‘’Услуга’’ само су ‘’крпили’’ производњу. Недостаје нам још бар толико, да бисмо до-стигли ниво од пре две годи-не и да би производња могла нормално да се одвија.

Само од почетка ове године око 600 људи отишло је у пензију, а очекује се одлазак још њих. Све су то квалификовани људи - багеристи, електричари, бравари, руковаоци помоћне механизације... На њихова ме-ста треба довести такође ква-лификоване раднике, који ће моћи да наставе њихов посао. Како Ђорђевић истиче, кад год о томе разговара са руководио-цима на коповима, они су увек оптимисти и кажу да ће све

бити у реду.

- Знам и ја да смо увек успели да нађемо неко решење, да от-копамо угаљ, али која је цена тога, пита се наш саговорник. Цена је раубовање људи и опреме, што се свакодневно показује у пракси, јер имамо велики број повреда на раду, често нажалост и са смртним исходом.

Нећу никога да оптужујем, на копу је тешко радити и на сва-ком кораку вреба опасност, ту је на хиљаде ротирајућих елемената од којих се треба чувати, сваки дан се ради на машинама, опасно је и кад се иде пешице, људи су у сталној журби, да на време поставе колосек, понтоне, да поправе и наместе редукторе, а сваки посао се мери минутима...

Да већина проблема поти-че од набавки, које су ионако драстично срезане, показује и податак да је, до пре два месе-ца, реализована само трећина планирана за ову годину. При том, како каже Ђорђевић, про-блем није у средствима којих за ову сврху има довољно, већ у немогућности да се реализује куповина потребних делова и опреме, односно, у тендерској процедури која много дуго траје.

ПРОБЛЕМ БАРОШЕВАЧКОГ ГРОБЉА


- Морам да се осврнем и на појаву свакодневног писања неких наредби радницима, наставља даље наш саговор-ник. Сматрам да они што пишу те наредбе треба да оду на коп, да разговарају са пословођама, шефовима си-стема, са људима који воде производњу и виде да ли су оне изводљиве. На пример, пишу се наредбе за годишње одморе и ако их радници не искористе пропашће им. А шта да радимо са људима на боловању, да ли на њихова места да повлачимо некога са годишњег одмора? Они што пишу те наредбе и по-туре директору ‘’Колубаре’’ да потпише не раде свој по-сао како треба. Разумем ја за-конске норме, али законска норма је и безбедност на раду. Питам се да ли се то поштује. И сигуран сам, када би до-шла нека инспекција, да би због непоштовања свих про-писаних безбедносних нор-ми производња на коповима била доведена у питање.

Што се тиче радника примљених преко ‘’Услуга’’, вођена је велика борба да се држави докаже да су они по-требни ‘’Колубари’’. У томе

су највећу улогу, наглашава председник Синдиката ‘’Повр-шинских копова’’, одигра-ли колеге Милан Ђорђевић и Миодраг Ранковић. Међутим, ти радници нису добили одговарајућа решења према квалификацијама, тако да се и даље искоришћавају за мале паре. Дат је налог руководиоци-ма по погонима да се та решења ураде и они су то обавили, али негде се ‘’направила кочни-ца’’. Према мишљењу Жикице Ђорђевића, све је застало негде на врху пирамиде, или на мало нижем нивоу, тако да читав тај поступак не функционише како треба.

- Са друге стране, наглашава Ђорђевић, има и случајева да се тај посао обави веома брзо, опет на интервенцију некога близу врха пирамиде. Овај проблем треба по хитном по-

ступку решити, да би ти мла-ди људи коначно добили оно што им припада.

Евидентно је да на копу и даље постоји мањак радника. Ми у ‘’Колубари’’ немамо вишак запослених, већ само један број оних који нису правил-но распоређени. О томе Син-дикат већ годинама говори, али није било воље да се ура-ди прерасподела радне снаге. Надам се да ће сада те воље бити, а у циљу побољшања услова за рад и ефикасно-сти производње. У сваком случају, боље је и сигурније радити у производњи, него можда бити проглашен за евентуални вишак.

На крају разговора, Жикица Ђорђевић истакао је да у на-редном периоду предстоји један веома важан посао, а то је потписивање Посебног колек-тивног уговора за ЕПС. Пре-говори нису почели баш сјајно, али Ђорђевић изражава наду да ће се добро наставити. Како ис-тиче, оно што се тражи није не-реално, у интересу је радника, а и за државу је прихватљиво. Синдикат ће се борити да пот-пише добар Колективни уго-вор, како би радници имали адекватну заштиту, с тим што се неће одрећи већ достигну-тих права.

Д. Катић

НА КОПУ

НАДЗОРНО ТЕХНИЧКО ОСОБЉЕ ПЕТОГ БТО СИСТЕМА ПРЕД ПОЛАЗАК НА ТЕРЕН

ПОЉЕ "Д"


Трагедија која се недавно до-годила на ‘’Површинским ко-повима’’, када је један радник погинуо, а два повређена, једна је од многих које су се овде до-годиле у последњих десетак и више година.

О томе шта се заправо десило у том тренутку, разговарали смо са Владаном Васиљевићем, главним пословођом ‘’Припре-ме’’, где је и дошло до несреће. Такође, замолили смо га да каже и неколико речи о ‘’свом’’ раднику Горану Поповићу.

- Шта могу да кажем? Деси-ла се тешка несрећа, која је све нас много потресла. Пре осам година Горан је дошао у ‘’Припрему’’ и захваљујући свом изузетном залагању стигао је до квалификованог радника прве групе. На послу је био марљив, увек спреман да одради сваки посао који му се повери. Није било потреб-но контролисати га, јер је као квалификован радник веома добро знао свој посао.

Тог дана радили смо проду-жетак трачног транспортера Б 28, услови су били идеални, терен чист, раван. Горан је ра-дио на постављању понтона.У једном тренутку кран цево-полагача којим су преноси-ли понтоне је пао и десила се несрећа, видно потресен прича Владан Васиљевић.

Како каже, било је ту још рад-ника, надзорник, пословођа, један радник који је довлачио понтоне, а цевополагач их је

само постављао са стране. Ту се налазила и екипа бравара који су радили на набацивању шина.

- Све је ишло нормал-ним током, полако, ниш-та није форсирано, посао је обављан уобичајеним тем-пом, није било пресије, истиче Васиљевић. У тренутку пада крана Горан, Дарко и Марко били су испод машине и отка-чивали понтоне.

Одмах су реаговали пословође Дејан Милосављевић и Зоран Лукић, цепали су мајице и подвезали ногу повређеном Дарку. Врло брзо стигао је и УАЗ којим је непосред-но пре несреће туда прошао инжењер Ранко Ристић. Рад-ници су превезени у Амбу-ланту у Великим Црљенима. Међутим, Горану није било спаса. Исте вечери Дарку је у Београду ампутирана нога, јер му је живот био у опасно-сти. На сву срећу, Марко је претрпео лакше повреде.

Владан Васиљевић, међу рад-ницима познатији као Влада Беарин, још једном понавља да је покојни Горан био вели-ки човек и радник, да је много радио и на послу и код куће да би својој породици обезбедио пристојне услове за живот. Иза себе Горан Поповић је оставио супругу и троје деце, од којих је најстарије пети, друго четврти разред основне сколе а најмлађе има тек четири ипо године.

Не кријући тугу у гласу, Васиљевић истиче да је, од кад је он пословођа у ,,Припреми;, било повреда, али не и овакве трагедије, коју ће сви запосле-ни тешко преболети.

На дан сахране Горана Поповића, Управа поља "Д" ми-нутом ћутања одала је почаст свом трагично настрадалом раднику. Тим поводом на пољу "Д" су заустављени багери који су се у време опела огласили сиренама.

Д. Катић и З. Чолић

О ТРАГЕДИЈИ НА КОПУ

ЈОШ ЈЕДНА У НИЗУВЛАДАН ВАСИЉЕВИЋ


ТРАГИЧНО НАСТРАДАЛИГОРАН ПОПОВИЋ


''Све срећне породице личе једна на другу, свака несрећна породица несрећна је на свој начин'', рекао је руски класик Лав Толстој у свом познатом роману ''Ана Карењина''.

Може ли се уопште речима описати на који начин већ јесте и тек ће бити несрећна породи-ца Горана Поповића, радника ''Површинских копова'', који је недавно настрадао на свом рад-ном месту?

Може ли се замислити колико ће патње и бола још претрпе-ти у животу његови родитељи, супруга, троје деца? Колико ће снаге бити потребно ту малу сирочад школовати, извести на прави пут, створити од њих људе у правом смислу те речи?

Горан је имао тек 35 година, у најбољем животном добу и када је највише могао да пружи и породици и копу на ком се за-послио, погинуо је на радном месту. Да ли је морало да буде баш тако, да ли се несрећа мог-ла избећи, можда предвидети?

Питања је много, одговора нема. Кажу, мора се утврдити ко је крив. Шта ли је боље, да одговорност буде појединачна или колективна, или да се под-веде под ''дешава се''? Рећи ће, мора се помоћи породици. Рећи ће... Да ли је више уоп-ште, и коме, важно шта кажу и шта ће рећи? То неће вратити изгубљени живот, седамнае-сти на копу од 2000. године. То неће вратити изгубљену ногу Дарку Крсмановићу. Остао је

жив само захваљујући прибра-ности колега који су поцепали мајице и подвезали му бутину да не искрвари. То неће избри-сати ни трауме Марку Ћосићу, који је том приликом имао среће да буде лакше повређен. Али слике те несреће сигурно ће памтити док је жив.

Чињенице су сурове. Услови рада на копу много су тешки, опасности вребају на сваком кораку, многе машине су заста-реле и одавно зреле за музејске експонате, резервних делова нема, заштитне опреме такође, поступак набавки комплико-ван... Стручност кадрова? Да ли и њу треба доводити у сумњу?

Може ли се утврдити шта је ту најслабија карика? А угаљ мора

ОСВРТ

КОЈА ЈЕ ЦЕНА УГЉА?


да се копа, производња не сме да стоји, по сваку цену, па и по цену живота, данас Горановог, а сутра?

Одговорност, ако се и уста-нови чија је, шта с њом, ко ће бити жртвено јагње и ''при-хватити бачену лоптицу''? Ни-

какве комисије, инспекције, органи, институције, не могу вратити ни изгубљени живот, ни ампутирану ногу, ни ду-шевни мир. Изгледа да се за овакве случајеве не могу рас-

писати тендери (а било би до-бро да могу), па ма колико дуго трајали.

Бојимо се да ће, нажалост, и покојни Горан, као и многи пре њега, временом постати само још један број у статистичким подацима.

Много је питања овде постављено, што није баш при-кладно за новинарски текст, јер новинар ''не треба да се пита, већ да даје одговоре''. Ипак, овога пута направићемо пресе-

дан. Препустићемо надлежни-ма да на њих одговоре, стручно, компетентно, без прикривања чињеница и узрока ове несреће. Ако ни због чега другог, а оно бар да се сличне не би убудуће дешавале.

Не може то утешити несрећну

породицу, али бар може бити корак напред у настојању да људске жртве на коповима ко-начно престану да буду само део сурове статистике.

Д. Катић

ЦРНА СТАТИСТИКАОд 1. јануара 2000. године до 28. новембра ове године у ‘’Колубари’’, рачунајући и издвојена Предузећа, погинуло је 28 радника. У просеку, по двојица сваке го-дине.На ‘’Површинским коповима’’ страдао је 21 радник, од тога четворица при до-ласку на посао. У истом периоду, у ‘’Преради’’ су погинула три радника (један приликом доласка на посао), а у ‘’Металу’’ и ‘’Услугама’’ по двојица.

РАДНИЦИ "ПРИПРЕМЕ" НА СВАКОДНЕВНИМ ПОСЛОВИМА


Годинама уназад, ‘’Колубара-Угоститељство’’ налази се у незавидном положају у смис-лу свог статуса, промена и свих ситуација које су пратиле стање у држави и ‘’Колубари’’. Према речима наше саговор-нице, председнице Синдика-та ‘’Угоститељства’’, Драгане Радоњић, издвајањем из Рудар-ског басена ‘’Колубара’’ 2003. године, постали су власништ-во Владе Републике Србије и од тог тренутка, па до данас траје неизвесност судбине овог Предузећа. Стицајем околно-

сти, основна делатност којом се баве, а то је исхрана запосле-них у ‘’Колубари’’ и стављање њима на услугу, давала им је могућност опстанка на овој територији.

- Статусне промене које су се дешавале откако су подаци о нашем Предузећу предати Агенцији за приватизацију, пролазиле су прилично тур-булентно, наводи наша са-говорница. Ово је четврти покушај приватизације. Сада је само можда бомбастично зазвучало то што се налазимо

на списку од 502 неликвидна предузећа. Како смо сазнали из медија, до 21. децембра тре-бало би да се донесе коначна одлука о даљој судбини.

Након неколико састанака у Агенцији за приватизацију, на које смо одлазили са пред-ставницима нашег Пословод-ства, добили смо мало опти-мизма сазнавши да у последње три године послујемо пози-тивно. Уколико не буде било заинтересованих купаца, Агенција има планове и за оваква предузећа као што је наше, а која такође имају по-зитивно пословање.

Од како смо припали Влади Србије, трудили смо се да ра-димо коректно и домаћински. Дубоко верујемо да начин нашег пословања, однос за-послених према радницима ‘’Колубаре’’ који су корис-ници наших услуга, допри-носи уверењу да ипак нико други уместо нас не би тако добро обављао овај посао. Пре свега зато што наши рад-ници одлично схватају шта

ДРАГАНА РАДОЊИЋ, ПРЕДСЕДНИЦА СИНДИКАТА ‘’КОЛУБАРА-УГОСТИТЕЉСТВО’’

‘’НЕ НАПУШТА НАС ОПТИМИЗАМ’’

- Од како су се 2003. године издвојили из ‘’Колубаре’’, па до данас траје неизвесност судбине овог Предузећа. - ‘’Упутили смо дописе свим министарствима, генералним директорима ‘’Колубаре’’ и ЕПС-а, као и председницима Синдиката ‘’Колубаре’’ и Електропривреде Србије, у којима је наведено да због важности посла који наше

Предузеће обавља, сматрамо да ‘’Угоститељство’’ треба да остане при ‘’Колубари’’. Ми то и заслужујемо’’, рекла је Драгана Радоњић.

ДРАГАНА РАДОЊИЋ


значи рад у три смене, рад на терену, у интервентним ситуацијама када су ремонти и сервиси, када треба остати у кантини дуже него обично, скувати више оброка него обично. Шта значи обезбе-дити и допремити храну до најудаљенијих места на копу у ситуацији елементарних не-погода као што нас је задесила у мају. Наши људи раде добро, квалитетно и без поговора извршавају своје радне за-датке. У целој овој ситуацији и времену у ком се налазимо, најважније нам је, као Син-дикату, што имамо подршку

радника. То и јесте основ за постизање позитивних резул-тата које остварујемо само захваљујући њиховом раду, наглашава Драгана Радоњић.

Када се појавио први и једини интересент за куповину, сло-веначка фирма ‘’Слорест’’, на Скупштину Предузећа позвани су и председници Синдиката ЕПС-а и ‘’Колубаре’’. То је више било формално упознавање него конкретни преговори, а власник се, на срећу, или на жа-лост, више није јављао.

- Појављивање министа-ра у медијима опет нам даје

наду да ћемо наставити да радимо као и до сада. Ми то и заслужујемо. Упути-ли смо дописе свим мини-старствима, генералним директорима ‘’Колубаре’’ и ЕПС-а, као и председници-ма Синдиката ‘’Колубаре’’ и Електропривреде Србије, у којима је наведено да због важности посла који наше Предузеће обавља, сматрамо да ‘’Угоститељство’’ треба да остане при ‘’Колубари’’, исти-че наша саговорница.

Милан Ђорђевић и Миодраг Ранковић јавно су причали о

15

О ИСПОРУЦИ УГЉА- Као што је свима познато, ове године дошло је до проблема са испоруком угља. Пре поплава и читавог овог застоја наши радници су међу првима извлачили угаљ, јер нас нема много. Међутим, ове године је прво све било стопирано, а онда и неизвесно да ли ће уопште бити угља за запослене. С обзиром да велики број радника ‘’Колубаре’’ још увек није добио угаљ, и ми ћемо морати да се стрпимо и сачекамо свој ред. Овим путем молим запослене у ‘’Угоститељству’’ за мало стрпљења, а ако дође до било каквих промена, биће благовремено обавештени како би могли да се снађу на некој другој страни. С обзиром на то да радници већ увелико отплаћују рате, ако би дошло до поптуног прекида испоруке, морали бисмо да извршимо повраћај новца којим би могли да купе неки други огрев. У сваком случају, пратимо динамику и очекујемо да до краја године ипак све буде како треба, истакла је Драгана Радоњић.

У КАНТИНИ НА "ТАМНАВИ - ЗАПАД"


томе да је потенцијалном куп-цу ‘’Колубаре-Угоститељства’’ једино важно тржиште, јер у свом власништву немају вред-не објекте.

- Наш највећи капитал јесте преданост послу који обављамо. Објекти су углав-ном сви у власништву ‘’Ко-лубаре’’. У овој ситуацији, подршка Синдиката ЕПС-а и ‘’Колубаре’’ изузетно нам је важна, јер ће учинити све како радници не би остали без топлог оброка. Без обзи-ра на то што нисмо успели да вратимо употребу боно-ва за исхрану због извесних законских немогућности, ипак имамо велики број ко-рисника који су навикли да поједу топли оброк, попију сок или кафу у кантини, каже Радоњић.

Према њеним речима, последњих година рад-ници ‘’Колубаре’’ осећају побољшање по питању асорти-мана, квалитета и цена робе.

- Од оснивања ‘’Колубара-Угоститељаства’’ не знам да ли је икада било тровања храном. А ипак се ради о осетљивој роби која трпи транспорт, дистрибуцију на терен и која се служи у

објектима подложним разним штетним утицајима. Што се тиче квалитета, испратили смо све могуће стандарде, инспекција редовно обила-зи наше објекте и зато сваки запослени добија исправну и квалитетну робу која не угро-жава здравље запослених.

Једино што морамо да ‘’трпи-мо’’ јесте зарада која је сигур-но најнижа од свих предузећа у оквиру делатности којом се бавимо. Међутим, свесни смо целокупне ситуације у земљи, као и сталних превирања у процесу приватизације. При-том, морамо измирити све обавезе према држави и ис-пратити све промене. Сви бисмо волели да су нам плате веће, па и директор, али не-мамо реалних могућности за то.

Од око 530 запослених, три-десетак ради на Уговор. Ста-росна структура је прилич-но висока, у просеку 48-49 година, а обавља се услуж-на делатност, нимало лака. Углавном раде жене, које су по природи осетљиве и под-ложне обољењима због рада и на хладноћи и разним другим тешким условима. Срећа је што припадамо Фонду соли-

дарности Синдиката ‘’Колу-баре’’, па колико-толико рад-ницима олакшавамо лечење.

Такође, захваљујући изузетној коректности од стране Син-диката ‘’Колубаре’’, увек добијамо нешто већи број ме-ста од предвиђених за бање и рекреације. На тај начин смо донекле опет у могућности да здравствено стање радни-ка или побољшамо или бар држимо под контролом. Тре-нутно је току годишњи систе-матски преглед за жене који много значи и као превен-тива, али и у случају раног откривања болести.

На крају бих поручила да смо сви, без обзира на лоше про-гнозе и целокупну ситуацију, ипак оптимистични по питању будућности овог Предузећа. И ми запослени у Синдикату, али и радници на терену. Верујемо пре свега у квалитет нашег рада и добро пословање, верујемо у ‘’Колу-бару’’ и зато имамо наду да ћемо остати у оваквом саста-ву и наставити да функцио-нишемо као до сада, рекла је на крају Драгана Радоњић.

М. Јошанов

ТУРИСТИЧКА АГЕНЦИЈА ‘’КОЛУБАРА-ТУРС’’- Наша Туристичка агенција, поред услуга које пружа грађанству, до детаља испрати све што треба када је у питању рекреација радника, почевши од смештаја, исхране, до услова за чланове породице. А све то уз одличну вишегодишњу сарадњу са Синдикатом ‘’Колубаре’’. Такође, преко наше Агенције организују се и сви излети, путовања у земљи и иностранству, и то по врло повољним ценама и уз могућност плаћања у више рата. За пословност, успешан и професионалан рад Агенције ‘’Колубара-Турс’’, заслужна је Весна Филиповић, дипломирани туризмолог и руководилац, истакла је Радоњић.


На Старој монтажи увек се не-што дешава и увек има добрих вести. Овога пута ново је то да су запослени сами, од делова, склопова и уређаја који су били предвиђени за отпис, својим радом и својим новцем напра-вили два агрегата који су им не-опходни за извођење сервисних радова на објектима у копу.

О томе Милован - Мика Радисављевић, помоћник управника за превентивно одржавање, расположено го-вори за ‘’Колубарски синдика-лац’’.

- Машинско превентивно одржавање ради у специфич-ним условима, без довољно делова и опреме, али стижемо

да обављамо све сервисе и све задатке У овим зимским ус-ловима имамо обавезу да по-мажемо и колегама који раде на текућем одржавању. По-ред одлазака и радова на си-стемима, извођења сервиса, припреме резервних делова, стижемо и да од ‘’ничега’’ на-правимо нешто. Како то по-стижемо? У групи за завари-ваче имамо доста инвалида рада који обављају послове који немају везе са дипломом заваривача. Они, алатнича-ри и сви остали, колико је то могуће, поправљају опрему и алате. Тако од десет апарата за заваривање, предвиђених за отпис, поправимо седам, па од седам поправимо пет. Го-

рана Анђелковића, нашег за-варивача, слали смо пет-шест пута у Београд у сервис швед-ских апарата за заваривање и он сада поправља чак и те савремене тиристорске апа-рате ESAB, у зависности од тога колико делова за њих имамо. Такође, имамо из-узетну сарадњу са Превен-тивним електро одржавањем. Они нам увек излазе у сусрет, било у појединим потребним деловима, било кроз стручну помоћ.

Често прикупљамо новац и између себе да бисмо купили неки део, а у томе нам пома-же и Синдикат, прича Мика Радисављевић, наглашавајући

ИЗ МАШИНСКЕ РАДИОНИЦЕ

ИНОВАЦИЈЕ НА СТАРОЈ МОНТАЖИ

- Пуно идеја, пуно рада, а мало делова, људи и пара. Редовни послови текућег одржавања и свакодневни терен, а у међувремену иновација, једна, друга, трећа...

Тако је то на Старој монтажи.

МИЛОВАН РАДИСАВЉЕВИЋ

ГОРАН АНЂЕЛКОВИЋ


сваку реч.

На питање какво је стање са људством које свакодневно одлази на терен, пошто нам је познато да овде, нарочито међу заваривачима, има доста инвалида рада, Радисављевић спремно одговара:

- Машинско превентивно одржавање требало би, под хитно, да добије 40 бравара, 30 вулканизера и 30 заваривача. То је потребан број људи и онда да сване и Одржавању и копо-вима. Много људи не иде на терен, инвалиди, ограничено способни, а врло мало њих иде, и то су стално исти људи. А најосетљивије питање су упра-во заваривачи и вулканизери, који данима остају прековреме-но и тек сад, захваљујући Син-дикату, прековремени рад ће им бити плаћен. Багерска ради-оница, на пример, има четири заваривача и два предрадника који иду на терен, Радионица за траке има укупно њих деве-торицу, па онда замислите кад се оде на систем са 13 трачних транспортера, како је то и коли-ко може да се уради! А бравара једва да имам двадесет способ-них, који су такође свакодневно на терену. Никад нисмо били у оваквој ситуацији, нити што се људства тиче, а ни по питању резервних делова и опреме. Зато смо и принуђени да се сна-лазимо и правимо иновације.

Од ничега нешто, како то Мика воли да каже. А шта је то ‘’не-што’’, објаснио нам је Микин колега Славко Смиљковић, машински инжењер:

- Пре две-три године попра-вили смо неки стари камион и на њему направили контејнер у који смо сместили комплет-

ну вулканизерску опрему и то се показало веома функцио-нално. Једини проблем је воз-ач, јер немамо свог, него зави-симо од распореда возача из ‘’Помоћне’’. Исти је проблем са заваривачима на трактору, који раде по 12 сати. Покуша-вали смо да издејствујемо да нам заваривач са возачком дозволом вози и трактор, али нису нам дозволили. Тако, сад возимо ‘’штап и шешир’’ по-себно, сликовито нам дочарава Смиљковић. Ето, и то је про-блем за који не постоји воља да се реши.

Врло често на системима, кад одемо на сервис, због

искључења струје не може-мо да одрадимо предвиђене послове. Остали смо без агрегата, покварени су и неупотребљиви због дело-ва који и нису скупи, до 20 хиљада динара, можда и мање, кад је реч о већем, а мањи апарат би могао да се премота, али у ‘’Мета-лу’’ немају жице. Да ли због неразумевања, недостатка средстава, или нечег трећег, тек ти агрегати су ван упо-требе.

Зато смо, пре свега да бис-мо одрадили све што се од нас захтева, од старих агре-гата и ротационих апарата који су предвиђени за рас-ход, покушали да то оспо-собимо и направимо нешто што ће бити употребљиво. Уз помоћ Електро радио-нице, људи из Аутогараже и целокупно ангажовање наше Радионице, успели смо у реализацији наше идеје. Из једног од расходованих агрегата узели смо мотор, из другог апарат, из трећег ге-нератор, из ‘’Помоћне’’ смо добили неупотребљив, отпи-сан мотор од багерчића и све

СЛАВКО СМИЉКОВИЋ

ОД НИЧЕГА - АГРЕГАТ


то смо поправили, уклопили, ипаковали и оспособили да ради. Сви смо се комплетно укључили, нешто новца смо прикупили и између себе да бисмо купили неке делове, на пример ‘’бош’’ пумпу за мо-тор од ‘’Раковице’’.

Сада имамо један јак агрегат за електричну енергију снаге 5 KW, у коме је и ротациони апарат за заваривање, покре-тан мотором од ‘’Раковице’’ који смо сами ремонтовали.

У други стари агрегат, који није имао мотор, угради-ли смо мотор од багерчића, претходно такође генерално сређен, тако да је и он сада у функцији, што ће нам веома много значити на терену.

Треба нагласити да је то-ком свих ових преправки и уградњи било много проблема и захтевних послова да би се различити делови поправили, ускладили и довели у стање замишљене примене. Редован посао, наравно, није трпео због радова на агрегатима, људи су са вољом одрађивали све што треба и око овог, слободно мо-жемо рећи још једног иноватив-ног пројекта на Старој монта-жи. Кроз разговор са Славком Смиљковићем и Милованом-Миком Радисављевићем сазна-ли смо да и пескирница, иначе веома важна за Стару монтажу, не ради. Због песка. Потреб-но је обезбедити камион пе-ска, а пескара је на километар удаљености. Зар је могуће да не постоји начин да се макар тај песак набави?

Иначе, како смо сазнали, а по-том се и сами уверили, изнад објеката на Старој монтажи раскрчено је дрвеће и урађен

велики плац за одлагање ста-рих, истрошених делова и раз-личите опреме и материјала.

- Имамо и знање и вољу да радимо, потребно нам је разумевање вишег руковод-ства и мало средстава да мно-го тога још урадимо, мимо уобичајених, редовних по-слова. Нама стоји демонти-рана глодалица од 2010. годи-не, распакована, у деловима, због неколико спојница које коштају 75 хиљада динара. А то је изузетна, универзал-на машина на којој може да се одради невероватно мно-го различитих операција и да сами направимо мноштво делова, које сада требујемо од ‘’Метала’’ и на које често

чекамо прилично дуго. И због 75 хиљада динара стоји нам таква машина, а посао врло често трпи због тога. Писа-ли смо, тражили, обраћали се, коме све нисмо, узалуд, не вреди, са дозом резигнације у гласу прича Смиљковић.

- Скоро ништа немамо, а све можемо, укључује се поново у разговор Мика Радисављевић. До сад смо нешто и имали, чували, сналазили се, сад смо употребили и оно што смо чували за не дај Боже. Нема-мо више ни једну кутију 3,25 електрода. Јуримо по магаци-нима, тражимо и кад негде ис-копамо неки део, или кутију електрода, неко се направи паметан, узме нам то и да на

"ШТАП И ШЕШИР"

ВОЗАЧ ТРАКТОРА И ЗАВАРИВАЧ

"ШЛИНГАЊЕ" ТРАКЕ


друго место. И нико ништа неће да потпише, једноставно, многи не раде свој посао. Али ми свој радимо, и у оваквим условима радимо итекако, као нико, јавно то тврдим.

После ова два агрегата, скоро од ничега направљена, сле-ди опет нешто ново. Нацрти су већ урађени, сви детаљи су разрађени. Реч је о моталици за старе траке, којом ће се уште-дети и време рада машина које су до сада ‘’шлингале’’ траку и скратити време ангажовања људства на терену. Тако нешто до сада није постојало, а биће итекако значајно за технологију производње на коповима. И опет, од ничега, мајстори Ма-шинске радионице, направиће ‘’нешто’’. Па где тога још има?!

- Сваки дан слушам ову причу, надовезује се Милош Петровић, синдикални пове-реник на Старој монтажи. Кад

год је у могућности, Синдикат помаже у решавању проблема који се тичу свих радионица, па и Машинске. Помагали смо и финансијски за купови-ну делова, само да бисмо за-посленима олакшали рад, да производња не би трпела због ситних ствари којих нема, а нису ни скупе. Купи се бар-сил, купе се навртке, треба

ово, треба оно, почели су сви да се обраћају нама. Таква, све чешћа пракса, треба да престане. Зна се ко је задужен за набавке, па нека то и ради. Ако неко не види или неће да види шта је преко потребно да би се одвијала континуирана производња на коповима, нек се онда не чуди и не оптужује друге кад услед свих, дуго не-решаваних проблема, не само на Старој монтажи него и уопште, поједини рударски објекти почну испадати из производног процеса. Знамо сви, осећамо сви да је криза, да је тешко, али увек се може изнаћи решење за проблем, ако се на време, они који то треба да ураде, суоче са њим. За све је првенствено потреб-на воља а кад има воље биће и начина.

З. Чолић

МИЛОШ ПЕТРОВИЋ

ЕКИПА ИНОВАТОРА СА СТАРЕ МОНТАЖЕ


Увек је задовољство срести Љубишу Росића и поразговарати са њим. Сада када је пензионер, причамо о разним догађајима са Поља ‘’Д’’, по-лако, без журбе, без погледа на сат.

Љубиша је почео да ради на Пољу ‘’Д’’ 1980, са непуном 21 годином. Прво је радио као пум-пар, а потом постаје руковалац станице. Пошто је по занимању био аутоелектричар, завршио је преквалификацију и 1985. године прешао на угљени систем.

- На угљу је тада радио ‘’глодар’’ 7 и ‘’мали глодар’’, а по некадашњем неписаном прави-лу, сви млади су прво одлазили на тај ‘’мали глодар’’, присећа се Росић тог, сада већ прилич-но давног времена.

- Тај чувени ‘’мали глодар’’ био је одскоч-на даска за даље напредовање, на њему се добијала прва обука за тракисту и онда за ба-геристу. Прошао сам све те фазе, од тракисте на малом банду, тракисте на ‘’малом глода-ру’’, па до багеристе на банду и багеристе на ‘’малом глодару’’. Потом сам отишао за тра-кисту на ‘’седмици’’, па тек онда за багеристу на том багеру. Тако се школовало некада, мо-рало се проћи кроз све те фазе да би се постало багериста на великом роторном багеру.

То је пут, како Љубиша тврди, којим се много лакше постаје багериста. Из једне у другу фазу, постепено, кроз учење и стицање искуства. Да-нас се много брже долази до звања и радног ме-ста багеристе. Мало радног искуства у многим ситуацијама изазива недоумице како нешто урадити, како извести багером поједине техно-лошке радње, које одлуке донети у ризичним тренуцима каквих на коповима има врло често. Ако млад багериста са недовољно искуства по-ред себе нема искусног пословођу или доброг

планир мајстора, проблеми се ‘’сами’’ стварају. ‘’О таквим могућностима свакако Управа копа мора увек водити рачуна’’, звучи као најдобронамернија сугестија ова Љубишина ре-ченица.

Од 1985. до краја 2013. године, Љубиша је био ба-гериста на популарној ‘’Плавој птици’’. До одла-ска у пензију.

- Мењали су се људи и посаде на ‘’седмици’’, али у мојој ‘’Б’’ смени последњих десетак и више година некако смо се усталили. Миодраг Кузмановић, мој чувени противтег на багеру, је најмање петнаест година тракиста у мојој смени, Љубиша са осмехом почиње набрајање своје посаде. Наравно, електричар је био Зоран Марковић, познатији као Марке електричар, а планир мајстор Србољуб Срба Николић. Бравари су се мењали, али последњих неко-

ЉУБИША РОСИЋ

БАГЕРИСТА СТАРЕ ШКОЛЕ

- Било је задовољство сарађивати са Љубишом Росићем, познатим и свакако једним од најбољих багериста које је Поље ‘’Д’’ имало. Врстан мајстор, багериста старе школе, како се то на копу каже и изузетан човек, пример у сваком погледу за многе људе који

су своју радну каријеру провели на колубарским коповима.

ЉУБИША РОСИЋ


О ХАВАРИЈИ ‘’ПЛАВЕ ПТИЦЕ’’Чувена хаварија ‘’глодара’’ 7 која се десила 1993. године, остаће дубоко упамћена на Пољу ‘’Д’’ и у ‘’Колубари’’. Ње се посебно добро сећа Љубиша Росић који је у тренутку пада багера био на њему, у кабини багеристе.

- ‘’Седмица’’ је већ осам дана била у ремонту, а тога дана постављане су штицне под радни мост и ја сам због дизања и спуштања радног точка био у кабини, кристално јасно сећа се Љубиша тог догађаја. Једна група људи попела се на противтег багера да би изба-цила шине које служе као баласт због потребе растерећења ‘’глодара’’. Тада нисам ви-

део, али врло брзо сам сазнао да се са њима попео и заваривач који је на ‘’јарму’’, на ком се налазе сајле и котураче за дизање радног моста багера, требало да пресече неки ге-лендер или шта већ, неку навртку. Испод самих котурача постојало је корито у које се цедила маст са њих и сајли да не би капала по багеру и људима, јер све је јако замашћено и стицајем несрећних околности, то-

ком интервенције заваривача, та маст се запалила. У том тренутку, поменути заваривач се вероватно није добро снашао и дошло је до пожара. Тек тада сам и приметио да се изнад мене нешто дешава. Ватрогасци са дежурне цистерне су покушали воденим топом да до-баце до висине ‘’јарма’’, али нису могли. Покушали су да подигну ватрогасца са цревом у корпи дизалице, али било је већ касно. Тог тренутка није ми падало на памет да би багер могао пасти, био сам апсолутно сигуран у ‘’седмицу’’. Помислио сам да се услед жара који пада не запали трака и тражио сам да одмах дође још једна цистерна. У моменту кад је пукла прва сјла и кад се багер затресао, схватио сам шта ће се догодити. Тек тад. Погледао сам око себе, кабина је била на осам метара висине, а као што је познато, на ‘’седмици’’ је кабина багеристе спрегнута са радним мостом. Скакање није долазило у обзир, а пре-ко багера нисам могао због велике количине жара и ватре која је падала са котурача и ‘’јарма’’. Није било могуће сићи ни преко радног точка, јер скеле и штицне још нису биле постављене. У тренутку пуцања друге сајле, успео сам да се окренем у вратима кабине и ухватим се за мале заварене мердевине, до самих врата. Око мене је све тутњало, шкрипа-ло, пуцало, очекивао сам сваког трена да ће ме нешто згњечити. Страшна бука, огромна прашина свуда около и у висини, скоро да ми је понестало ваздуха. И одјадном тишина. Пад багера је трајао врло кратко, али мени се чинило тих неколико секунди као вечност. Прва помисао била ми је ‘’добро је, жив сам’’. Кад сам се осврнуо, моја кабина била је стигла до самог кружног венца багера. ‘’Откуд овде...?’’ Сишао сам некако на земљу, без панике, и тек кад ми је тадашњи шеф система Милан Јаковљевић притрчао и почео да ме грли и љуби говорећи ‘’добро је, жив си’’, доживео сам први шок.

Други је био кад сам се окренуо и видео да је багер претурен. То је осећај као кад се из-губи неко најдражи. Ми смо толико били емотивно везани за тај багер да је то било не-вероватно. После тога никад, тако никад. До тада нисам веровао да је могуће да ‘’седми-ца’’ падне. А пао је на најглупљи могући начин и једини могући начин. Паљењем сајли, испричао нам је Росић детаље о паду ‘’Плаве птице’’, уз напомену да је успео, између пуцања прве и друге сајле да преко радио станице викне ‘’Пада багер!’’. На срећу у несрећи, људских жртава није било.

део, али врло брзо сам сазнао да се са њима попео и заваривач који је на ‘’јарму’’, на ком се налазе сајле и котураче за дизање радног моста багера, требало да пресече неки ге-лендер или шта већ, неку навртку. Испод самих котурача постојало је корито у које се цедила маст са њих и сајли да не би капала по багеру и људима, јер све је јако замашћено и стицајем несрећних околности, то-

ком интервенције заваривача, та маст се запалила. У том тренутку, поменути заваривач


лико година у нашој смени се усталио Швабић Горан. Од пословођа, то је наш драги Милан Ђуровић Сата, прича Росић и наставља.

- Желим овом приликом и да се захвалим мом колеги Мирославу Петровићу Лауци који ме је доста научио и упутио за рад са багером, а то је у ствари ‘’школа’’ покојног Радише Петровића из Рудоваца, чувеног багеристе Поља ‘’Д’’. Лауца је са њим био у смени , учио од њега и онда је то знање преносио нама млађим колегама. Зато кажем, ја сам багери-ста те старе школе, школе свима драгог чиче, како смо покојног Радишу ословљавали, који је био један сјајан мајстор и велики човек. И тим својим људским врлинама, а не само веш-тином у руковању багером, Радиша Петровић утицао је на нас и дао нам смернице како се односити не само према машини и послу, већ пре свега према багерској посади и људима уопште. Мислим да управо захваљујући томе, никада нисам имао конфликте са колегама на копу. Са свим пословођама, шефовима, рад-ницима на систему, на багеру, са свима сам имао не колегијални, него, могло би се рећи, чак пријатељски однос. Није било разлога за другачије. Прочитамо наредбу, чујемо се са пословођом и урадимо шта треба. Просто, тако је увек било, каже Љубиша једноставно и са задовољством.

Радити на угљу никада није било лако. Увек је постојао притисак и постоји, сада и далеко већи да се што више ископа, да се максимално смање застоји, да се предвиди сваки могући проблем и спречи на време...

- Никада нам није био проблем одрадити по-сао, бар нама, багеристима и пословођама те старије генерације, наставља Росић. Пре свега, било нам је важно да ли је багер спреман за рад, да л’ су зуби у реду, функционише ли све како треба. Увек је био проблем са капаци-

тетом кад су лоши багерски зуби. И никад нам није било јасно зашто се набављају зуби лошег квалитета који јесу јефтинији, али који кратко трају и са којима се не може копати задатим капаците-том, уместо оних скупљих и квалитетнијих који се кроз експлоатацију далеко више

исплате. Али, то је тако. На жалост, поменуте лоше багерске зубе и остале делове набављају они који ваљда немају везе са производњом. Или имају...не знам.

Чињеница је да се људи везују за људе, понекад и за животиње, биљке... На копу и за багере. Такав је случај са ‘’глодаром’’ 7. То јесте, по многима, најлепши багер на Пољу ‘’Д’’, са изузетним тех-ничко-технолошким карактеристикама. Шта је то што људе који проводе на њему толико година везује за ову машину, за ‘’Плаву птицу’’?

- То јесте добар багер и од њега се увек тра-жило да одради оно што остали багери нису могли, објашњава Росић. На ‘’седмици’’ су увек били добри мајстори, али и добри људи. А кад је тако, дружење на послу наставља се и на-кон осам радних сати. Ништа лепше од доброг и сложног колектива. Ми се посећујемо на славама, дружимо се, помажемо. Једноставно, осећамо се као родбински повезани и то је традиција коју ћемо поштовати и наставити докле год можемо. Наравно, тај багер и рад на њему омогућио нам је много што шта лепога, па ето и та пријатељства која трају. Како онда не заволети на наки посебан начин и ту лепу и моћну челичну грдосију на којој смо провели радни век и стекли све што данас имамо, сим-патичним начином на питање питањем одговара Росић.

Кључ успешности је, тврди Росић, да свако мак-симално одради свој посао, коректно и одговор-но. То посебно важи за багерску посаду. Онда нема проблема. ‘’Ништа лепше нема него кад се на посао иде са радошћу и са вољом’’, нагла-шава Љубиша. Када је посада багера јединствена, кад нема тензије, кад нико не ‘’искаче’’, кад се дише ‘’једном душом’’, то је милина и ту је рад са задовољством.

Љубиша је, током разговора још једном нагла-

јасно зашто се набављају зуби

јефтинији, али који кратко

"ГЛОДАР" 7 СА БАНДОМ


сио потребу добре обуке багериста. Данас мла-ди људи обично кажу ‘’знамо’’, али не знају довољно. Није срамота питати, срамота је не зна-ти, а радити нешто и долазити у проблеме. Глава боли од незнања, а не од знања.

Љубиши Росићу приређен је испраћај у ‘’Бабиној реци’’. О томе он каже:

- Било је врло, врло емотивно. Захвалан сам свима на тој организацији, то оставља ди-ван осећај у човеку. Чак је и торта била јединствена, ‘’седмица’’ и посада багера, сви су били одушевљени. Велико хвала, хвала свима који су дошли. Било је назаборавно.

Љубиша каже, у пензији се живи опуштено. Има рада, али више се не гледа на сат као раније. Дру-жи се са пријатељима као и пре, помажу једни

другима и растају се увек са реченицом: ‘’Зови кад ти требам’’.

Коментар о Синдикату оставио је за крај.

- Од првог дана рада на копу члан сам Син-диката и остао сам веран тој Организацији до последњег радног дана, до пензије. То довољно говори. Имам само речи похвале за синдикалну организацију. Кад год је било потрбно помагали су мени лично, нарочито док ми је брат био болестан и кад је умро. За-хвалан сам. Зато савет дајем младима- учла-ните се у Синдикат, јер Синдикат је ту да по-могне. И помогао је свима, и помоћи ће, али не може онима који нису чланови.

Захвалио бих се на крају свим људима са којима сам радио, на дивној сарадњи. Ника-да ниједан конфликт нисам имао и срећан сам због тога.

Љубиша живи са супругом Бранком. Син му је машински инжењер у ЈАТ-у.

- Сад живимо опуштено, наш живот, каже са познатим, пријатним осмехом пензионер Росић.

Па срећно ти и дуговечно било Љубиша, госпо-дине, багеристо, мајсторе старе школе!

З. Чолић

БАГЕР-ТОРТА

ЗА СЕЋАЊЕ...


Половином новембра до-били смо љубазни позив од Саше Радовановића да присуствујемо свечаном испраћају у пензију машинског пословође Зорана Ковачевића из Одељења за ремонт електро-мотора у ‘’Колубара-Металу’’. Како је Саша рекао, запослени у овом Одељењу замолили су да, ако је могуће, ‘’Синдика-лац’’ објави нешто и о Зорану Ковачевићу, јер је својим радом и поштовањем према сарадни-цима и колегама, без обзира којег су хијерархијског ранга у Предузећу, он то заслужио.

У реду. Недељно кишно вече, крај новембра, Ресторан ‘’Ло-вац’’ у Лазаревцу је пун. Спајин музички бенд прави кратку па-узу. Саша Радовановић води ме до стола, док погледом покуша-вам препознати ко је слављеник. Нема га. Организатор славља, Радовановић, каже сад ће он. Седамо и минут касније при-лази ми човек у белој кошуљи и црним панталонама и каже: ‘’реци’’. Старији неки коно-бар, помислим, и кажем: ‘’кока кола’’. На његово упитно ‘’мо-лим’’, поновим: ‘’кока кола и кисела вода’’. И онда за столом настаје смех.

Схватам да је то слављеник и да уопште није знао да је по-зван неко из Редакције синди-калног гласила. Упознајемо се.

Уз смех, разговор одмах лако креће.

- Запослио сам се 1973. годи-не као бравар у Одељењу че-личних конструкција у ‘’Цен-тралном ремонту’’. После три године прешао сам у Електро радионицу, где сам прво до-био решење предрадника, а од 1997. године, па до одласка у пензију, обављао сам по-слове машинског пословође. А послови Одељења за ре-монт електромотора, где сам радио, у ствари су ремонти како високонапонских елек-тро мотора 315 или 400 кило-вата, тако и нисконапонских. Замена лежајева, обрада ро-тора, статора, намотавање жице уз строго поштовање технолошке процедуре и кон-

троле, уз стално повећавање радних задатака, а све мање и мање извршилаца, ето, тако је из године у годину. До по-вратка у ‘’Колубару’’, радили смо и за копове и за Гацко и за трећа лица. Сада не ради-мо за трећа лица, али више је посла за ‘’Колубару’’. Како ће то даље ићи, не знам. Младих људи у производњи, у радио-ницама, нема довољно, само у ‘’мојој’’ радионици недостаје најмање десет извршилаца.

Алати и опрема такође су за-старели. Кад сам почињао и сада на крају радне каријере, машине, опрема и алати су исти. Крајње је време да се не-што промени на боље. У ства-ри, да се све промени и буде боље, и по питању људства, и

ЗОРАН КОВАЧЕВИЋ ИСПРАЋЕН У ПЕНЗИЈУ

РАДОМ И ПОШТОВАЊЕМ, ЗАСЛУЖИО ПОШТОВАЊЕ

ЗОРАН КОВАЧЕВИЋ


што се опреме тиче, поручује Зоран Ковачевић.

Како каже, никада никакав проблем није имао на послу. Запослени знају своје обавезе, сви их извршавају одговорно и никад није било потребе да се замери са неким.

Зоран ће пензионерске дане проводити у Стубици, где живи са супругом Живком, бавећи се мало пољопривредом, мало више омиљеним шљивиком, а дане ће му увесељавати чет-воро унучића. Један син му је официр у Бујановцу, а други ради у ‘’Металу’’, на ПП уговор дуже од шест година.

- Нагласио бих још и изузетно добру сарадњу са Техничком припремом и Електро служ-бом током свих ових година. Увек сам поштовао људе и трудио се да на послу будем у свему максимално коректан. Пресрећан сам што и вечерас видим све ове драге колеге и пријатеље. Хвала им на све-му, каже Ковачевић.

Док се пале свеће, точи

шампањац и музика ‘’грми’’, колеге предају Зорану поклон - плазма телевизор. Кратко и емотивно ‘’хвала вам’’ и весеље се наставља. Сви су на ногама.

Зоран Ковачевић је радом и

поштовањем других заслужио да и њега поштују. То је очи-гледно. Лепо се лепим враћа, ваљда би то требало да буде правило.

З. Чолић

26

УЗ ШАМПАЊАЦ СА СУПРУГОМ ЖИВКОМ

СА ИСПРАЋАЈА У РЕСТОРАНУ "ЛОВАЦ"


Цео свој радни век, осим једног кратког пери-ода проведеног у Рударској припреми, Вера Бранковић радила је као секретарица на ‘’Повр-шинским коповима’’. Недавно су јој колегини-це и колеге организовале пригодан испраћај у пензију у Ресторану ‘’Чудесна шума’’. Посебно је, каже, била одушевљена тортом у облику теле-фона, коју су јој за ову прилику направиле коле-гинице Милена, Гоца и Миленија.

- Почела сам да радим 1982. године на ‘’Там-нава-Источном пољу’’, где сам само неколико дана била диспечерка, а затим добијам место секретарице тадашњег техничког директора Гојка Лончара. Ту сам провела шеснаест го-дина, које ћу памтити и по лепим дружењима, али и по изузетном раду. Смењивали су се директори, на челу ‘’Тамнаве’’ били су Мио-драг Мићовић, Миша Стојаковић, Слободан Јаћимовић. Ни са ким од њих нисам имала никаквих проблема, јер увек је тако кад се посао обавља савесно и одговорно, прича Вера Бранковић.

Потом је прешла у Барошевац, где је такође ради-ла шеснаест година. Тада је директор ‘’Површин-ских копова’’ био Миодраг Мићовић. Затим су се на руководећим местима на копу смењивали Зоран Филиповић, Владан Радовановић, Радосав Милић, Живојин Јовановић, Ми-лан Стојаковић, Мирослав Крнетић, Дејан Милијановић.

Кад је Зоран Филиповић био директор пре-мештена је, по његовом налогу, у Рударску припрему, али је враћена на место секретарице кад је за директора поново постављен Владан Радовановић

Људи често имају предрасуду да секретари-

це велики део свог радног времена проведу у шминкању, лакирању ноктију, читању разних ча-сописа, доколици... При том, заборавља се на не-писано правило да иза сваког успешног директо-ра стоји способна секретарица. Један од најбољих примера за то сигурно је и Вера Бранковић.

- Шминкање, дотеривање, мазање ноктију, мора код куће да се обави, наглашава Вера. На посао секретарица треба да дође сређена, и то прва, а последња да оде. Мора да буде од-морна, концентрисана на посао, нема изласка раније, нема паузе, мора да води рачуна о за-казаним састанцима, да подсећа директора на текуће обавезе, да прима позиве, ради разли-чите извештаје, води архиву...

Такође, са странкама, са радницима који долазе из различитих разлога, секретарица увек треба да буде љубазна, да има праву информацију, ако је директор одсутан треба да их упути на право

ВЕРА БРАНКОВИЋ

РАДНИ ВЕК КАО СЕКРЕТАРИЦА

- Колико је посао секретарице стресан, захтеван и одговоран, углавном је познато релативно малом броју људи. Због тога је врло мало жена које су цео свој радни век

провеле на том, у сваком озбиљном предузећу, веома важном радном месту. Вера Бранковић је управо једна од њих.

ВЕРА БРАНКОВИЋ


место где могу да добију помоћ, или реше неки проблем.

- За мене је прелазак са ‘’Тамнаве-Исток’’ у Ба-рошевац значио више обавеза и већу одговор-ност у послу, каже наша саговорница. Али, мо-рам да кажем и то да на ‘’Тамнави’’ није било нимало лако радити. Није било компјутера, већ се све радило ручно. Сваког јутра узима-ли су се подаци о производњи, времену рада, застојима, правили су се извештаји, а затим слали директору ‘’Површинских копова’’ у Барошевац. Сада је много лакше, јер се по-даци из свих Служби добију директно пре-ко рачунара и затим достављају директору, који за редовне јутарње састанке мора да има евиденцију о производњи угља и јаловине.

Осим ових редовних послова, секретарица такође треба да буде и добра домаћица када дођу гости, јер мора на најбољи начин да представи фирму.

Вера каже да је у њеној дугогодишњој радној

каријери било много више лепих него ружних тренутака, а са колегиницама је увек имала из-узетно добар однос. Са ‘’Тамнава-Источног поља’’ у посебно лепом сећању јој је Снежана Матић, са којом се и данас дружи. И за коле-гинице из Барошевца Милену Чолић, Гордану Гајић и Миленију Јовановић има само речи хвале. Каже да су увек расположене, насмејане и било је велико задовољство радити са њима.

На испраћај у пензију, који је у Верину част ор-ганизован у ‘’Чудесној шуми’’, дошао је велики број колегиница и колега, директора, возача... Како каже, било је веома емотивно, а овако им-позантан скуп на најбољи начин показао је ко-лико су је сарадници поштовали и као личност и као радника.

Од колегиница и колега на поклон је добила те-левизор, а посебно су је, каже, дирнуле Милена Чолић, Миленија Јовановић и Гордана Гајић, са којима је радила од доласка у Барошевац, па до одласка у пензију. Оне су је обрадовале тортом у облику телефона, правог симбола сваке секре-тарице. Такође, изразила је и велику захвалност Синдикату, који је помогао у организацији ове лепе прославе.

- Осећам се испуњеном, и породично и по-словно. Задовољна сам пензионерским живо-том, јер сада могу у потпуности да се посве-тим својој породици - деци, унучићима, мужу, за које раније нисам имала довољно времена. Имам четворо унучића и чувам их кад год је то потребно. А када они порасту и свако оде на своју страну, остаћемо муж и ја сами, да бри-немо једно о другом, каже Вера.

Са колегиницама је, како истиче, у сталном кон-такту и нада се да ће се њихово дружење наста-вити и убудуће.

Вера Бранковић посебно наглашава да је током читавог радног века била члан Синдиката, који је веома много учинио, а и даље чини за радни-ке. Изразила је убеђење да ће и даље бити тако, јер је Синдикат, како каже, једна озбиљна и јака Организација. На крају разговора, свим радни-цима пожелела је много среће у животу, да у добром здрављу дочекају пензију и што дуже уживају у њој. Исте жеље и ми смо упутили Вери Бранковић.

Д. Катић

је веома много учинио, а и даље чини за радни-

јер је Синдикат, како каже, једна озбиљна и јака

ТЕЛЕФОН ТОРТА И ЛАЖНА НОВЧАНИЦА

СА КОЛЕГИНИЦАМАМИЛЕНОМ ЧОЛИЋ, МИЛЕНИЈОМ ЈОВАНОВИЋ, ГОРДАНОМ ГАЈИЋ И БОЈАНОМ ПОПОВИЋ


Живојин Мишић је наш земљак. Рођен је 7. јула 1855. године у селу Струганику не-далеко од Мионице. Био је три-наесто дете у породици, мада је Живојину преживело само ос-моро браће и сестара. Пре шко-ле био је пастир и чувао је сто-ку, а основну школу завршио је у Рибници и Крагујевцу, где му је живео старији брат Ла-зар. Деца су га задиркивала и вређала због његовог сељачког одела, чудног говора и нагла-ска. Гимназију је завршавао у Крагујевцу и Београду, а по завршетку те школе примљен је на Војну академију у 11. кла-су артиљерије.

Као назавршени академац, мобилисан је за рат Србије и Турске из 1876. године. Про-шао је сва бојишта тог, а и на-редног рата са Турцима из 1877. Већ тада се показао као перспективан официр и добио је пар одликовања. У рату са Бугарима из 1885. године био је у резерви. У међувремену је завршио Академију и на-предовао у служби па је до 1901. био већ генералштаб-ни пуковник. После смене на престолу и доласка династије

ЖИВОЈИН МИШИЋ, ПОБЕДНИК НА КОЛУБАРИ

„У СМРТ, САМО НЕ СТАЈАТИ!“

„Ове речи изговорио је војвода Живојин Мишић приликом пробоја Солунског фронта, када га је забринути регент Александар Карађорђевић упитао шта даље

чинити, имајући у виду да су Срби направили велики продор у фронту и да су бокови незаштићени. Мишић је осећао да је то пут напред у победу и да се мора форсирати

свом снагом, па ма колико то коштало, макар и по цену смрти. Наравно, био је у праву, као и за сваку одлуку коју је донео. На стогодишњицу Колубарске битке, његове

највеће победе, сећамо се војводе Живојина Мишића.“

ЖИВОЈИН МИШИЋПОБЕДНИК


Карађорђевић на власт, Мишић се као добар пријатељ Радоми-ра Путника нашао у повољној ситуацији. Генерал Путник је наиме, постављен за начелни-ка Генералштаба и за свог за-меника поставио је пуковника Мишића. Међутим, већ марта 1904. Мишић је као официр који је током Мајског превра-та био лојалан Обреновићима бива пензионисан. Официри завереници из преврата нису дозвољавали да њихови про-тивници буду на положајима. Пуковник Мишић је остао без посла и без икаквих примања. Издао је књигу „Стратегија“ која се састоји од забелеш-ки и скрипти које је он пра-вио док је био предавач на Војној академији. Тираж је брзо распродат а Мишић је за-радио довољно новца да пре-храни породицу до поновног активирања у службу.

Пуковник Мишић је добио по-нуду да се реактивира, али у нижем чину од оног који је имао пре пензионисања. Он је ту понуду категорички одбио

и вратио се преживљавању без прихода. Запао је у велико си-ромаштво, па је морао продати готово цело имање у Београду. Током Анексионе кризе, на-челник Генералштаба генерал Радомир Путник, предосећао је невоље, па је издејствовао да се Мишић врати у службу у марту 1909. у свом чину од пре пензије. Одмах је враћен и на службу заменика начелника Генералштаба.

За време Балканских рато-ва генерал Радомир Пут-ник са својим замеником и помоћником пуковником Мишићем најстручније воде српске армије и постижу фан-тастичне успехе на бојним пољима Куманова, Битоља и Брегалнице. Генерал Пут-ник добија чин војводе а пу-ковник Мишић чин генера-ла. Након Балканских ратова, посредовањем организације Црна рука, чији вођа Драгутин Димитријевић Апис није подно-сио Мишића, генерал је пензи-онисан. За разлог је узет навод-ни лош план одбране границе

према Албанији, коју је Мишић саставио, иако су проблеме на том сектору представљали упади паравојних арнаутских формација.

Након Сарајевског атентата, Мишић је одмах реактиви-ран и враћен на свој положај. Војвода Путник је био болестан па га је као вршилац дужно-сти начелника Генералштаба мењао Мишићев друг из кла-се, генерал Степа Степановић. Њих двојица су како су могли и умели, спремили одбрану од Аустро- Угарске. У току 1914. Мишић је присутан свуда. Ради у штабу са Путником за време Церске битке, преузима Прву армију уместо рањеног генера-ла Бојовића и побеђује у гран-диозном маниру на Колубари, гони непријатеља и протерује га из Србије. За ову победу добио је чин војводе. О овим успесима писано је у ранијим бројевима, па се нећемо детаљније упуш-тати у то овом приликом.

Након преласка Албаније и до-ласка на Крф, Мишић је услед

РЕГЕНТ АЛЕКСАНДАР, МАРШАЛ Д'ЕПЕРЕ, ВОЈВОДА МИШИЋ И ГЕНЕРАЛ БОЈОВИЋ


болести затражио одсуство и добивши га, одлази у Италију па у Француску. Тамо је уз највеће војне почасти обилазио француске војнике на Марни и добио орден Легије части. По повратку на Крф, одмах бива позван у Солун, где је преузео место начелника Генералшта-ба, а генерал Петар Бојовић, дотадашњи начелник пре-узима Прву армију. Војвода Мишић је диктирао темпо рат-них операција на Солунском фронту. Он је заговарао так-тику непрестане офанзиве, да када се једном крене у напад, ако је успешан у почетку, тре-ба га форсирати. Непријатељу се не сме дати ваздуха, време да се одмори и сабере. Позна-ти су записи страних извешта-ча и војника о брзини српског напредовања, када су пробили Солунски фронт и за 14 дана избацили Бугарску из рата, а затим наставили силовито ка Србији. Подржаван свом сна-гом од начелника Генералштаба војводе Мишића, генерал Петар Бојовић је пред Нишом упитао војводу за савет шта даље да чини. Мишић је у краткој де-пеши написао само једну ре-ченицу: „Војводо, само гурај напред!“. За војводу Мишића, брзина је била најважнија.

Војвода Живојин Мишић био је ожењен Немицом Лујзом Крикнер, коју је упознао у Аранђеловцу где је њен отац

Фридрих, по пореклу Немац а по држављанству Швајцарац имао вилу у којој је долазио са породицом на летовање. Био је успешан и имућан трговац и грађевински предузетник. Вен-чали су се иако њен отац није дао одобрење. То је била права љубав и Лујза је 30 година на-кон његове смрти, још увек во-лела човека свог живота. Нова власт јој после Другог светског рата није дала његову пензију од које је живела, па је морала да прода све војводине ствари, чак и његову униформу. Зад-ржала је само џепни сат, који је њен муж некад добио од краља Александра Карађорђевића. Умрла је у великој беди у Бео-граду 1956. године.

Имали су шесторо деце. Кћерке Еленору, Олгу и Анђелију и синове Радована, Александра и Војислава. Радован је био заробљен у Априлском рату као капетан Југословенске војске и умро је 1943. године у заробљеништву у Немачкој. Александар је био официр у Равногорском покрету и био је заробљен приликом спасавања Драже Михаиловића у Струга-нику. Дража се затекао у кући мајора Мишића када су наиш-ли Немци. Александар је обу-као Дражин шињел и одвукао патролу на себе да би се пуков-ник спасао. Када је заробљен, понуђено му је да због немачке крви буде поштеђен и ради за

немачку обавештајну службу. Он их је презриво одбио речи-ма: „Ту половину ваше крви сте ми источили на Колубари.“. Стрељан је у децембру 1941. године. Син Војислав је био инжењер агрономије, борац у партизанском покрету. Касније је робијао на Голом отоку.

Након Великог рата, војвода Живојин Мишић био је постављен за начелника Гене-ралштаба нове југословенске војске. Међутим, није се дуго задржао на том положају будући да је умро у Београ-ду 20. јануара 1921. године. Сахрањен је уз највеће војне по-части на Новом гробљу а 1922. године ту му је откривен и спо-меник.

Умирући на рукама својих најмилијих, са сузама у очима, војвода Живојин Мишић рекао је: „ Опростите што одлазим, а ништа вам не остављам. Ама баш ништа, сем једно часно име.“

Био је велики човек, један од највећих које је Србија икад из-недрила. Ватрени патриота али хладан као лед током вођења битке. Изузетан стратег, а када треба и највећи јуришник који брише све пред собом. НИЈЕ жртвовао своју част и име ради каријере и богатства. Остао је доследан до краја.

З. Чолић

СРПСКА КОЊИЦА У НАПАДУ

ИСПУМПАВАЊЕ ВОДЕ НА "ТАМНАВИ - ЗАПАД"

Према добијеном извештају, до дана 27. новембра, са копа "Тамнава - Запад" испумпано је 108 ми-лиона кубика воде од чега су седам колубарних пумпи испумпале 58, а 18 холандских 50 милиона кубика. Дневно се испумпава око 1,2 милиона метара кубних а кад се у рад укључи у "Металу", тек ремонтована ковинска пумпа, дневна количина испумпавања биће од 1,4 до 1,5 милиона кубика воде.

Почетна кота обарања воде на "Западном пољу", 15. августа била је 76,56 метара. На дан 25. новембра била је 58,31 м, нижа за 18,25 м од почетне коте.

У тренутку закључења овог броја "Синдикалца", на "Тамнави - Запад" количина испумпане воде премашила је 110 милиона кубика. У копу је још преостало да се испумпа мање од 80 милиона ме-тара кубних воде.

У РАДУОДЛАГАЧ ПРВОГ ЈАЛОВНИСКОГ БТО СИСТЕМА “ТАМНАВЕ - ЗАПАД”

СРПСКИ ИЗВИЂАЧДРАГУТИН МАТИЋ

ˆ xxi ˆ ˆ˘ ˆ , ˙˚ ˇˆ˘ 2014. sindikalac · Долазили су у Београд да...

Documents