2. uvod 06 vezbe cas 2 pripremni materijal

8/16/2019 2. Uvod 06 VEZBE Cas 2 Pripremni Materijal

http://slidepdf.com/reader/full/2-uvod-06-vezbe-cas-2-pripremni-materijal 1/22

Програмска одређења и програмски садржаји.Ученик.Васпитна улога наставникове личности.Планирање и припремање.

Задатак 1.

Размислите о наставниковој личности и његовој васпитној улози. Запишите неколикоособина за које сматрате да наставник треба да и поседује. !бјасните своје ставове поводомонога што сте навели. Размотрите однос наставника и ученика. Припремите се да објаснитекако се у настави успостав"а и остварује добра сарадња између наставника и ученика.

Задатак 2

Проучите програмска документа #аставни планова и програма за $. разред основнешколе %стр. &'()* и за први разред гимназије и средње школе. У основношколском документупосебну пажњу посветите статусу предмета +рпски језик према другим предметима.

Припремите се да поводом оба документа разговарате на часу помо,у ови питања-

&. та су саставни делови документа #аставни план и наставни програм/ та приказујенаставни план/ 0 шта објав"ује наставни програм/

1. +премите се да опишете структуру #аставног програма %програмски садржаја* у основнојшколи и у средњој школи. 2оја програмско3тематска подручја уочавате/ У чему су слични4 ау чему различити основношколски и средњошколски програмски садржаји/

(. 5заберите програмске садржаје из предмета +рпски језик или +рпски језик и књижевностза један разред и спремите се да га свестрано протумачите. 5знесете своје миш"ење опрограмским садржајима.

Задатак 3

Прочитајте текст о планирању који следи. 5з њега сазнајте о овим појовима и спремите се дао њима разговарате на часу-

планирање наставни план наставни програм глобално планирање наставников план рада оперативни план рада припремање

&



6иодраг Павлови,

Планирање у настави

српског језика и књижевности

Теорија и пракса планирања у настави

2ао и у свакој делатности у којој присуствују разноврсни чинио7и чија је природасложена4 и у настави је планирање теме"ана и неизоставна активност. Планирањем сеомогу,ава 8унк7ионисање образовног система4 стварају се пово"ности за поступно4систематично и поуздано остваривање школског учења. Приликом планирања сепредупређују и отклањају чинио7и за које се предвиђа да могу имати штетан е8екат и8ормирају услови који делотворно утичу на сазнајни про7ес и продуктиван рад. Планирање

је свеобуватно јер се односи на све чинио7е образовања- садржаје учења4 избородговарају,и метода4 на ученике и наставнике4 школску установу4 локалну заједни7у4 па и наизваннаставне садржаје. #а добром планирању почива остваривање образовног система.Превиди који се начине током планирања могу се штетно одразити на 7елокупан школски и

наставни рад4 а добро планирање резултира наставом која је 8унк7ионална и продуктивна.Ве, се у Великој дидактици 9ана 0моса 2оменског приликом разматрања теме"а заостваривање квалитетне наставе указује да вештина поучавања пре свега затева уме,е

распоређивања времена4 избора наставни садржаја и метода. Планирана настава ,е4 премамиш"ењу 2оменског4 ма колико сложена и затевна била4 8унк7ионисати пре7изно ипоуздано попут меанизма часовника4 а резултира,е угодним утис7има и дожив"ајимапријатности ученика и учите"а.&

У радовима воде,и педагога и дидактичара суштина и природа наставе се доследнодоводе у везу са планирањем. #астава се де8инише4 описује и тумачи4 као делатност одпосебног друштвеног и индивидуалног значаја у којој планирање има прворазредну улогу.

Педагошка енциклопедија приликом де8инисања наставе у први план истиче

компоненту планирања4 којој затим придодаје образовну и васпитну димензију.1 У овојодредни7и се на свеобуватан начин приказују и тумаче главни чинио7и наставе- наставнисадржаји4 ученик и наставник. Посебна пажња посве,ује се обради чинио7а наставе састановишта планирања. +адржаји учења се не изводе пред ученике насумично и произво"но4ве, на начин који је вишеструко промиш"ен и стручно заснован4 тако да уважава сазнајнипро7ес који одговара природи изучавани садржаја и воде,е дидактичке прин7ипе4 пре свиприн7ипе научности4 економичности и усклађености градива са конкретним условима рада4односно са узрастом4 могу,ностима и способностима ученика. :унк7ионисање наставеутеме"ује се у планирању које уме да про7ењује и планира пово"ну динамику и редослед

реализа7ије сви наставни активности4 а посебно они које су у вези са градивом изодговарају,и предмета и то на начин који ,е погодовати истраживачком раду ученика.

Владимир По"ак такође констатује да се образовање остварује у настави на планскиначин. !вај дидактичар наставу дета"није разматра посредством наставни чинио7а4 али иса гледишта задатака и 7и"ева чијем досезању се тежи. !бликовање и усмеравање сви

& Временске чинио7е наставе 2оменски је повезивао са садржином учења и са избором одговарају,и метода.Планирати време и динамику учења за 2оменског је било нераздвојиво од градива и одабира начина којима ,е сепоучавање и учење остваривати- ;#ишта друго4 дакле4 не затева вештина поучавања до вештину у распоредувремена4 ствари и метода. Видети-ˮ 2!6<#+254 9ан 0мос. Велика дидактика која обухвата општу вештину о

томе како ваља поучавати свакога у свему. Превела др =аринка #евени,'>рабови,. ?еоград- Завод за издавањеу@беника4 &ABC4 стр. CA.1 ;#астава је теме"ни дио школског рада у којем се плански и организирано проводи одгој и образовањеученика према прописаном наставном плану и наставном програму. Зато је настава плански и организа7иониваспитно3образовни про7ес. Видети-ˮ DEFGEHIJG4 KL HMNOPQ M KL DRSQL TMUPRVQ %LRKQNSOLM*. Pe!"#$%!

e&'(%)#*e(+! ,. WROXLQK- YQZOK [Q \K]^R_MNR M _Q`SQZ_Q `LRK`SZQ4 YQXLR^- TNOP`NQ N_aMXQ4 &AbA4 стр. bb.

1



активности у настави битно је одређено општим и посебним 7и"евима које ва"анопланирање 8ормулише и неизоставно уважава.(

#икола :илипови, је планирање протумачио као трајно обележје наставе. Планирање је у :илипови,евим гледиштима методолошки повезано са припремањем.c dеоријско раздвајање планирања и припремања у пракси се превазилази4 јер су они у односимаузајамности4 услов"авања и преплитања. !ва гледишта су од посебног значаја јер указују на

сложеност активности планирања коме уобичајено претоди припремна 8аза4 односностручно сагледавање сви елемената који се доводе у везу како би се у планирањуквалитетно ускладили и омогу,или добру радну динамику и остваривање задатакаобразовања и наставни 7и"ева. Припремање има различите видове4 а чинио7е наставеуважава на свеобуватан начин. Ва"ано планирање утеме"ује се на уважавању резултатаприпремања којим су обува,ени сви одговарају,и чинио7и образовања4 у распону однајшири друштвени оквира до конкретни школски институ7ија.

5з :илипови,еви гледишта се јасније истичу разлике између методолошкеутеме"ености планирања у настави и наставниковог плана рада. $ Планирање у настави јешире и надређено4 утеме"ено је на педагошко3дидактичким гледиштима4 док план раданаставника4 уважавају,и затеве педагогије и дидактике4 приликом планирања успостав"а

методичка гледишта на градиво конкретни предмета и настоји да не изневери гледиштаматичне науке4 односно струке. колско планирање4 поред уважавања сви наставнисадржаја који ,е се реализовати на одређеном образовном нивоу4 организује наставу4 апројектује се у односу на образовну политику4 8акторе времена4 школског простора и опремеи општи задатака наставе.B 6етодичко сватање планирања 8окусирано је на програмскесадржаје наставни предмета. План рада наставника у први план истиче одлике програмскисадржаја и сазнајне про7есе који су карактеристични за конкретне наставне предмете4 доккатегорије времена4 школског простора и опреме уважава као елементе ситуа7ионеуслов"ености и разрешава и на стручан начин.

6етодички приступ планирању се разликује од предмета до предмета4 а настаје као резултат оригиналног рада наставника у који су уткана стручна и методичка знања идраго7ена практична искуства. У сваком наставном предмету постоје спе7и8ичне методичке

радње које се односе на планирање4 као и потреба да се 8орма и садржина планирањаобликује и оствари на начин који највише погодују за реализа7ију. dежња просветни ипедагошки служби да се план рада наставника оствари према јединственом обрас7у и такоуни8ормише4 најчеш,е рђаво утиче на ток и резултате израде плана рада наставника.+кучену и 8ормализовану административну свест не интересују посебности предмета4 ве,задово"авање 8ормалности. План рада наставника одраз је природе и посебностиконкретног предмета4 а што се веома тешко уклапа у шаблонизиране обрас7е који

( Видети- DEeIJG4 KL fPQKMUML. -(!%.(%!. YQXLR^- TNOP`NQ N_aMXQ4 &AC)4 стр. &&'&b.c !днос између планирања и припремања :илипови, је утеме"ио на методолошкој узајамности и протумачио

и дијалектички4 пошто ;припремање има планско обележје4 а планирање наставе је припремање за стваралачкинаставни про7есˮ. ире видети у- ghehDEfhi4 KL HMNOPQ. -(!%.(%! ,. jQLQaRZO- jZaRSPO`S4 YQZOK [Q \K]^R_MNR4&Ab)4 стр. C'$$.

#а сличан начин као :илипови, однос планирања и припремања су одредили dиомир Проданови, иРадисав #ичкови,. !ви дидактичари у узајамности планирања и припремања као крајњи резултат виде разрађен;систем планирања и припремањаˮ који је перманентан4 а промен"ив у мери у којој на њега утичу раднеоколности и други чинио7и наставе. ире о овим гледиштима видети у- DkElJHEfhi4 KL FMmOUML M kQKM`QZ KL

HMnNOZMo. -(!%.(%!. WROXLQK- YQZOK [Q \K]^R_MNR M _Q`SQZ_Q `LRK`SZQ WROXLQK4 &Ab)4 стр. 1c).$ Упоредити одредни7е планирање у настави и план рада наставника у Педагошкој енциклопедији. Видети-#икола Поткоњак и Петар имлеша4 наведен извор4 стр. 1)).B ! одликама планирања у настави и његовом односу према плану рада наставника видети шире у- DEeIJG4fPQKMUML. P)!&(/!&+e 0 &!1.!2(. YQXLR^- DRKQXOVNO'N_aM]RZ_M [^OL4 &ABB.

Планирање наставника се4 према миш"ењу #еде"ка dрнав7а и 9ована pорђеви,а разликује од ;радног

планирања .ˮ Планирање је својствено образовној делатности и просветном раду4 па је иманентно својствосваког образовног система. Радно планирање је активност наставника којом се #аставни планови и програми

рада саображавају конкретним радним околностима. Видети подрOбније4 у- FkHJfJq4 HRKRPaNO M IOZQ_rOLsRZMo. Pe!"#"(+!. WROXLQK- HQ\n_Q Gtl4 1)&14 стр. (A$. и да"е.

(



задово"авају административне норме4 али најчеш,е изневеравају критеријуме струке.#еспоразуми који проистичу из оваквог односа према планирању веома често збуњујунаставнике и изазивају недоуми7е. Успостав"ање дијалога са просветно3педагошкомслужбом најчеш,е изостаје4 па се наставник понекад4 иако нево"но4 повинује затевима којепред њега став"а администра7ија4 а настали раскорак најчеш,е разрешава тако што 8ормиразваничан и незваничан план радаu први прилаже школским службама и по њему води

документа7ију4 а по другом реализује наставу. #есистематичан и нестручан однос премапланирању непово"но се одражава на рад и напредовање ученика. Последи7е рђавог односапрема планирању често нису одма вид"иве4 ве, се у далекосежном раду појав"ују каотешки пропусти који се уз велики напор отклањају. !вакве и сличне ситуа7ије треба

разрешавати стручним дијалогом и аргументованим гледиштима којима наставни7и4појединачно и преко стручни ве,а4 треба да се заложе за уважавање плана рада који према8ормалним и садржинским својствима погодује предмету и омогу,ава остваривањеквалитетне наставе.

Наставни план и наставни програм

Полазиште сваког планирања су званични просветни и школски документи- наставниплан и наставни програм. #ајчеш,е су наставни план и наставни програм 8ормалнообједињени у јединствен документ који израђују надлежне институ7ије. #акон израде овогдокумента уобичајено следи стручна и јавна расправа4 после који се4 према законскиустанов"еној про7едури4 наставни план и наставни програм усвајају4 објав"ују у званичнимпросветним или државним гласилима и упу,ују школама и наставни7има. #аставни план инаставни програм могу бити објав"ени за сваки предмет појединачно или4 како се тонајчеш,е чини4 за све предмете за један узраст4 односно разред. 5з наставног плана инаставног програма произилазе сви планови рада и према њима се стварају школскиу@бени7и. =обро је ако се пре усвајања наставни план и наставни програм опробају уодговарају,ем броју школа4 па се и на тај начин4 кроз праксу4 а уз стручно пра,ење исвестрану анализу4 провери њиов квалитет и благовремено отклоне евентуалне мане. C

#аставни план одређује предмете који се уче на одређеном нивоу образовања и уконкретним врстама школа4 њиов редослед4 број часова на неде"ном и годишњем нивоу.#ајчеш,е се ови пода7и приказују табеларно.b #аставним планом одређен је статус предметапрема различитим критеријумимаu наставни предмети могу бити главни и споредни4обавезни4 изборни и 8акултативни4 општеобразовни и стручни4 теоријски и практични4огледни %пробни или експериментални*. #аставни планови високошколски установадета"није разликују и одређују типове предмета4 најчеш,е према научним областима4 начинунаставног рада и њиовој свровитости у образовању стручњака из различити научниобласти и дис7иплина.

#аставни програм према миш"ењу најве,ег броја педагога представ"а дета"ну разраду наставног плана. #аставни програм за сваки предмет прописује програмске садржаје4

C #астава може бити реализована и посредством курикулума. dеорија курикулума обувата свеукупностнаставни планова и програма одређеног нивоа образовања у конкретном образовном систему%основношколском4 средњешколском4 универзитетском*4 а организује се према посебној методологији.2урикулумом се приказују резултати анализе образовни потреба4 програмирају се садржаји образовања иописује начин реализа7ије наставе. +ваки курикулум обувата и методологију којом ,е се вредноватипостигнути резултати на основу прописани програма. ири приказ и тумачење методологије и природекурикулума може се на,и4 између осталог4 у- GhDvk4 wQ_Q M fOPxXQ_X tMVNR. 32# 0 #*40 (!%.(%0. DLRZROfPQKMUML JKQUnRN. YQXLR^- vK\NQ4 1))b.b Предмети се у наставном плану уобичајено распоређују на три начина- сук7есивно4 линеарно и комбиновано.+ук7есиван распоред предмета подразумева да се након изучавања једног предмета прелази на изучавање

другог. #ајзаступ"енији је линеаран распоред предмета4 који подразумева истовремено проучавање вишепредмета. Уважавањем предности4 а отклањањем мана линеарног и сук7есивног распореда предмета настајекомбиновано распорђивање наставни предмета који се данас примењује у наставним плановима најве,ег бројашкола.

c



односно градиво које треба да буде реализовано током конкретног разреда. Уобичајеносадржину наставног програма чини општи и главни део. У општи део убрајају се 7и"еви4исоди и зада7и програма4 као и објашњења %понекад тумачења* и упутства за остваривање4односно реализа7ију програма. ?ило би добро да у општем делу наставног програма будеобјав"ена и одговарају,а стручна4 а посебно методичка литература којом су се ауторипрограма служили и која би представ"ала квалитетне изворе за стручну помо, наставни7има

приликом свестране анализе програма4 односно током планирања и припремања за његову реализа7ију. >лавни део наставног програма су програмски садржаји4 односно градиво.Програмски садржаји су приказани тако да указују на опсег %екстензитет*4 дубину%интензитет* и редослед %структуру* градива.

Програмски садржаји могу бити обавезни4 изборни и препоручени или 8акултативни.У неким наставним програмима поједини делови прописани програмски садржајаодређени су према новоу обавезности обраде. #ајзаступ"енији су опште3обавезни програмиу којима су сви садржаји прописани наставним програмом обавезни за реализа7ију. dакви су4на пример4 актуRлни наставни програми у нашим гимназијама и средњим школама запредмет српски језик и књижевност.A Постоје и програми у којима је један део градиваизборни или препоручени4 али и програми у којима су сви програмски садржаји изборни.

#аставни програми са делимично изборним градивом маом настају у околностимакада аутори програма препоручују да се одређени садржаји обраде уз оне који су обавезни.#ајчеш,е се такво одређење повезује са конкретним радним околностима4 способностима иинтересовањима ученика4 као и са наставниковом стручном про7еном о томе да ли постојеуслови да се препоручени делови програмски садржаја планирају и обрађују. 2ада сеодаберу и планирају за рад4 изборни %препоручени или 8акултативни* делови програма суобавезни за реализа7ију. #аставни програми нове генера7ије за српски језик у нашимосновним школама разликују4 поред обавезни4 и изборне4 односно препоручене програмскесадржаје. !ни се односе маом на градиво из наставе књижевности4 односно на књижевнадела.&) Понуђене изборне и препоручене текстове наставник би требало да одабере и планираи за обраду у договору са учени7има. #ајбо"е је ако у одговарају,им наставнимситуа7ијама %на крају школске године или на почетку рада4 у септембру* обавести ученике оизборним садржајима4 представи и прикаже природу дела и изнесе стручна запажања о њима4па затим уважи гледишта ученика поводом изборни садржаја из програма. !ваквопоступање поред васпитног има и мотива7иони значај- учени7и се обавезују да ,еобрађивати %читати4 тумачити* књижевна дела која су сами изабрали.

#аставни програми у којима су сви наставни садржаји изборни најчеш,е сузаступ"ени у образовним системима који наставу организују посредством курикулума4 апрема образовним стандардима постигну,а. dакав је4 на пример4 курикулум4 односнонаставни програм из енглеског језика и књижевности за дванаестогодишње јавне школе којипрописује кали8орнијски =епартман за образовање. =окумент овог наставног програма чине

дета"ни стандарди прописани према разредима за различите унутарпредметне областиA У неким случајевима постоје оп7иони избори програмски садржаја у наставним програмима наши средњишкола. #а пример4 у другом разреду гимназија и средњи школа наставни7и се у договору са учени7има могуопределити о,е ли обрађивати један од два понуђена dолстојева романа4 5ат и мир или 6на 7арењина. Учетвртом разреду могу,е је изабрати један од романа =остојевског- 8лочин и казна или 9ра:а 7арамазови.

#е би требало мешати изборне или препоручене програмске садржаје са јасним одређењима изнаставни програма да се из надређене литерарне 7елине4 какве су4 на пример4 песничке збрике или збиркеприповедака обради песма %неколико песама*4 односно приповедака по избору. dакво одређење значи данаставник у договору са учени7има4 уважавају,и природу дела и његове естетске посебности4 бира ипреоручује за рад текстове коју су репрезентативни за конкретну песничку или приповедачку збирку. #а сличанначин се приступа и приликом планирања програмски садржаја који предвиђају избор из ширег књижевногопсега4 као што су4 на пример4 избори из стваралаштва неког аутора4 групе аутора или одређеног временског

периода из историје књижевности.&) Видети4 на пример4 Правилник о наставном плану за други циклус основног образовања и васпитања и

наставни програм за пети разред основног образовања и васпитања4 ymSSz-{{|||.Uz_.XOZ.L`{`QaS{zQXR.zmz/ zQXR}1)c~ 1). )$. 1)&1.

$



%слушање4 говор4 читање4 писање*.&& Посебан део програмски докумената представ"апрате,и списак препоручене литературе4 објав"ен у онлајн верзији и са могу,нош,упретраге по свим релевантним критеријумима&14 а којим су обува,ени примарни исекундарни извори за тумачење књижевни дела4 књижевни и некњижевни текстови. Засваки наслов са овог списка који обувата преко две и"аде библиогра8ски једини7апрепоручен је оспег разреда у којима се дело препоручује за планирање и обраду. #аставник

бира и за реализа7ију планира оне наслове за које про7ењује да су најподеснији за обраду ипоуздано досезање прописани стандарда на крају конкретног периода образовања.У наставној пракси се често дешава да наставни7и и у планирању4 а понекад чак и у

реализа7ији4 превиђају безусловност реализа7ије обавезног дела програма4 па из различитии маом нестручни побуда изостав"ају поједине програмске садржаје. dаква поступањанису ничим оправдана4 нестручна су и непро8есионална. #аставни програм реализује се усвим деловима и појединостима4 с тим што се у планирању неким програмским садржајимаможе дати више простора4 а неки од њи се могу обрадити у мањим или ве,им опсезима4содно стручној про7ени наставника.

У сваком предмету постоје значајне тешко,е приликом пре7изираног одређењаекстензитета и интензитета садржине из наставног програма. !псег и дубина програмски

садржаја најчеш,е су одређени узрастом и могу,ностима ученика4 али и начином на који јенаставник протумачио одредни7у у тексту наставног програма. #аставниково тумачењеопсега и дубине градива у пракси се показује као услов"авају,е за планирање времена које јепотребно да би се одређена наставна садржина обрадила. •есто се дешава да наставни7инеким програмским садржајима дају неоправдано велики простор4 док друге сажимају иличак4 што је недопустиво4 изостав"ају. У неким наставним програмима4 као што је то случај саактуелним гимназијским и средњошколским програмима4 за програмска и тематска подручјапрепоручује се оквирни број часова за реализа7ију. dај број часова је препоручен каооптималан4 није обавезују,и4 иако га неки наставни7и упарво тако тумаче и примењују усвојим плановима. !ва препорука је корисна јер представ"а значајан вид стручне про7еневремена4 исказаног кроз број наставни часова4 које је дово"но да се реализује градиво.!псег и дубину програмски садржаја не би требало дословно доводити у везу са бројемчасова који се планирају за његову реализа7ију. У настави српског језика и књижевности4 например4 опсег и дубину обраде књижевног дела немогу,е је пре7изирати. #аставни програмуглавном уважава усклађеност обима књижевни дела са узрастом и наставним оптере,ењемученика4 а ва"ана наставна тумачења теже унапређењу интерпретативни вештина4 па сепово"на про7ена екстензитета и интензитета обраде сматрају обележјима добро планираненаставе и истраживачког припремања наставника и ученика. #еис7рпност тумачењакњижевног дела је такве природе да се и након 7елог полугодишта обрђивања текстова каошто су ;орски вијенац Петра Петрови,а €егоша или ексирова трагедија 5омео и <улија неби могле досегнути све њиове естетске посебности. Зато се у настави српског језика и

књижевности обрада књижевног дела утеме"ује у методској адекватности и интегра7иониместетским чинио7има дела. Вештина истраживачког и дожив"ајног читања и тумачењакњижевног дела неизоставне су активности4 а оне се подешавају према посебностимаконкретни дела. !дређење интензитета и екстензитета обраде остварују се на методичкиначин4 уважавањем релевантни радни начела и методички прин7ипа4 као и планирањемодговарају,ег нивоа обраде.&( =обро планирање утеме"ено је на начелима дово"ности иправе мере4 као и на уважавању прин7ипа ра7ионализа7ије4 економичности4 могу,ности4

&& gQR E_X %RKMSOL*. =&")(1>?@e&"0!"e -e2e)#*Ae&. B.!&!/1 C#/ D!)(C#/&(! P0E)(' B'>##)1F G#&e/"!/.e& H/#0">

I/!e HJe)2e. jQ‚LQUR_SO- qQPMxOL_MQ lRzQLSUR_S Ox vK\‚QSMO_4 1)&1.&1 Видети извор на интернет адреси- ymSSz-{{|||.‚KR.‚Q.XOZ{‚M{LP{PP{Qz{PMS`RQL‚m.Q`z~ &$. )C. 1)&1.&( ! нивоима обраде видети4 у- #52!ƒ5„4 6илија. Kетодика наставе српског језика и књижевности. ?еоград-

Завод за у@бенике4 1))A4 стр. (bC'c)&.=осадашња пракса нашин наставни програма није користила могу,ност назначења нивоа обраде

одређеног дела. 6огу,ност обраде дела на различитим нивоима наставни7и би требало да на промиш"ен истручан начин користе и примењују током планирања.

B



предзнања и способности ученика. Значајну помо, приликом одређења екстензитета иинтензитета обраде4 посебно наставни7има књижевности и језика4 може пружити у@беничкалитература4 као и квалитетни методички приручни7и. Зато би приликом планирања иодређивања броја часова неоподни за савладавање одређеног градива требало уважаватиу@беничку литературу и самерити количину4 природу и дово"ност садржаја који ,е се

реализовати. Помо, у одређивању екстензитета и интензитета градива наставни7има могу

пружити и 8унк7ионални појмови4 термини и одредни7е4 прописани у наставном програму.Приликом израде наставни планова из књижевности и језика4 посебно у средњимшколама4 требало би са посебном пажњом уважити радну околност која се односи на типсредње школе. Планирање обима градива у гимназијским оде"ењима свакако се разликује одоног у средњим стручним школама. #а различите начине у односу на тип средње школе4планира се и број часова који су посве,ени обради конкретне наставне једини7е. #а пример4приликом обраде новела4 приповедака и други епски текстова мањег обима4 гимназијскинаставни7и4 посебно уколико су засновали дис7иплиновану радну атмос8еру4 могу да

рачунају на то да ,е се учени7и на задово"авају,и начин припремити за обраду дела4односно да ,е га истраживачки прочитати и спремити се за час израдом одговарају,и

радни задатака. У таквим приликама обраду дела на часу нема потребе да увек прати

наставниково изражајно интерпретативно читање4 што за читав час може да уштеди времепотребно за реализа7ију наставне једини7е. Приликом рада са учени7има трогодишњисредњи стручни школа корисно је да се4 и поред припремног рада ученика4 планира инаставниково читање дела на часу4 како би се обезбедио максималан радни потен7ијал којиодговара могу,ностима и интересовањима ученика ови школа. Постепено и истрајно у радуса учени7има ови школа требало би развијати навику да се читањем самостално припремајуза рад на часу. Пракса показује да се таква настојања тешко реализују4 али не и да сунедостижна. 5знета гледишта су условна4 јер се дешава да мар"ивош,у и уз сарадничкиоднос са наставником4 планиран обим и дубину градива понекад мар"ивије остварујуучени7и трогодишњи школа од њиови вршњака у гимназијским оде"ењима друштвено3

језичког смера. #ајбо"у про7ену обима обраде и броја часова за појединачне наставне једини7е остварује наставник4 који има у виду конкретне ученике.

Редослед којим се приказује градиво у наставном програму 8ормира структурупрограма. #ачин на који се приказују програмски садржаји само привидно одговара

редоследу којим ,е се градиво реализовати у појединим предметима.&c #ајконкретнији редослед обраде програмски садржаја остварује се у плану рада наставника. !сим тога4 упојединим наставним програмима градиво је приказано тако да одражава посебностипредмета4 његови подручја и области4 па се редослед приказивања програмски садржаја неодноси и на редослед њиове обраде који ,е бити успостав"ен посредством планирања.Управо такав случај је са наставним програмима из српског језика и књижевности. Упрограмима за српски језик и књижевност на оба узрасна нивоа градиво је приказано најпре

према предметним подручјима4 а то су језик4 књижевност4 језичка култура4 односно култураизражавања. #аставни програм основни школа садржаје из књижевности приказује премакњижевним родовима и према изборности4 док се у средњој школи он приказује или преманаставној теми4 односно воде,ој предметности проучавања4 а најве,им делом премакњижевноисторијском редоследу4 унутар кога се4 најчеш,е4 прати распон од лирике4 прекоепски дела до драмски остварења. >радиво из области језика маом је организованолинеарно4 што значи да се предметности проучавања сук7есивно ређају и најчеш,енадовезују према следу који је најзаступ"енији у методологији науке о језику4 односно уграматикама српског језика.

#аставни план и наставни програм изложени су континуираној провери у наставнојпракси. !ни су перманентн извор стручни4 па и јавни дискусија и расправа. #аставни план4

&c =о овог зак"учка долази се и у раду Владимира По"ака4 који дета"но анализира начине распоређивањапрограма4 као и природу оде"ака којим се структуира наставни програм- предметно подручје4 наставна 7елина4наставна тема и наставна једини7а. Видети- Владимир По"ак4 наведено дело4 стр. (&'c).

C



а посебно наставни програм који би задово"ио све учеснике у настави остаје идеал коме сетежи. Предности и мане сваког наставног плана и наставног програма се разрешавајустручно4 на методички начин.

Планирање у методици наставе српског језика и књижевности

У методи7и наставе књижевности и језика планирање се разумева као теме"наделатност која је полазиште сваког успешног наставног рада. Планирању се посве,ујепосебна пажња4 па га сви воде,и методички радови тумаче и разматрају у спрези теоријскигледишта и практични искустава. Програмски садржаји из области књижевности4 језика икултуре изражавања често су врло обимни и изузетно комплексни. У планирању се уважавајупосебности изучавани садржаја како би се градиво обрађивало на истраживачки начин и удуу активне наставе.

9ош се у радовима 5лије 6амузи,а указује на међусобну услов"еност измеђунаставног програма и природе наставе која се према њему реализује. 6амузи,ева гледишта48ормирана крајем педесети година двадесетог века4 највише се баве анализом8унк7ионалног јединства наставе језика и наставе књижевности и могу,ностима њиовог

делотворног повезивања ве, током припремне 8азе рада4 односно у планирању. dим поводомон доспева до зак"учка да се истраживачки рад приликом учења језика и књижевностиутеме"ује и мотива7ионо подстиче добрим планирањем програмски садржаја. Планирањемсе мане програма могу сузбити4 а предности 8орсирати и користити тако да резултирајуистраживачком наставом. 6амузи,ева гледишта орабрују наставнике да посредствомпланирања трагају за решењима која програмске садржаје чине сазнајно делотворнимприликом конкретне реализа7ије.&$

6илија #иколи, наглашава да настава подразумева планску реализа7ију. Уважавају,иприроду програмски садржаја из језика4 језичке културе и књижевности4 #иколи, увиђа дасе планирањем омогу,ава истраживачко ангажовање ученика и наставника4 који сепосредством плана рада упознају са наставним садржајима4 временом њиове реализа7ије4али и са начинима рада. У овим се гледиштима уочавају и основне #иколи,еве методичкепоставке 8унк7ионисања наставе књижевности и језика. Учени7и се посредством плана

рада4 а уз договор4 стручну помо, и сараднички однос са наставником4 припремају за рад начасу. •итање књижевни дела у дожив"ајној и истраживачкој улози требало би да се одвијаблаговремено4 како би рад на часу текао у дуу проблемски и стваралачки активностиученика. Зато4 према #иколи,евим гледиштима4 планирање подразумева остваривањезначајни методички активности4 а прва од њи је дета"но упознавање наставног програмаза разреде у којима ,е се настава реализовати. У планирању најве,а пажња се посве,ујеприроди градива4 конкретним наставним садржајима4 односно књижевним делима инаставним темама из области језика и језичког изражавања4 па се поступнош,у и

систематичнош,у доспева до нај8унк7ионалнији решења у конкретним раднимоколностима.&B

>радиво је и у методичким гледиштима Павла 5ли,а такође полазиште у планирању.5ли, истиче две категорије које су од пресудног значаја за ва"ано планирање4 а то су обимградива и време које се планира за реализа7ију. Планирање је протумачено као про7естранс8орма7ије наставног програма у облик који одговара учени7има одређеног узраста уконкретним условима рада.&C

=рагутин Росанди, је у својим воде,им радовима тежио успостав"ању методичкисистема4 трагају,и за моделативним решењима наставни поступања. !вакав приступ имао јеи приликом тумачења планирања. #ајвише се бавио проблематиком програмирања садржаја

&$ 606УЗ5„4 5лија. Kетодски огледи из наставе матерњег језика. ?еоград- Педагошко друштво #Р +рбије4

&A$&4 стр. ((.&B Видети- 6илија #иколи,4 наведено дело4 стр. &b('&bc.&C 5ƒ5„4 Павле. Lрпски језик и књижевност у наставној теорији и праксиF Kетодика наставе. Прометеј- #ови+ад4 &AAC4 стр. &() и да"е.

b



наставе књижевности и језика4 теже,и да свестрано сагледа решења која су најподеснијаприроди градива. #ајвише пажње усмерио је ка проучавању теорије програмирања иметодологије израде програма. Приметно је да Росанди, ретко користи термин планирање4осим кад говори о припреми за извођење наставног часа. Уместо њега употреб"аваодредни7у ;изведбени програм под којом подразумева прилагођавање наставног програмаˮ

посебностима школе4 односно конкретним радним околностима.&b

У књизи Планирање у наставиF Lрпски језик и књижевност у старијим разредимаосновне школе Зона 6рка" је на теме"ан и свеобуватан начин разматрала питања ипроблематику планирања.&A 2валитет и 8унк7ионалност плана рада наставника услов"ени суњеговом усклађенош,у са школским и другим надређеним плановима4 па је зато посебнапажња посве,ена планирању које се остварује у односу на Програм рада школе. Планирање

је важан део пра,ења и про7ене наставнички компетен7ија4 па му се и зато приступа садужном про8есионалном пажњом.1) Програм рада школе обувата 7елокупну планску ипрограмску документа7ију конкретне школске установе. Уз све друге наставне предмете4његови неизоставни делови су наставни план и наставни програм за српски језик икњижевност4 као и наставни планови наставника. !вим запажањем се непосредно указује насадејство школског и предметног планирања. dаквим приступом планирању омогу,ава се

усклађено остваривање наставе у конкретном предмету са бројним активностима које сепредвиђају за реализа7ију на нивоу школе4 односно са свим документима које школски планпредвиђа и на чије кориш,ење обавезује наставнике. Усклађеност школског плана санаставниковим планом рада умањује раскораке између активности које се планирају за рад начасовима и они које су предвиђене да буду део школског рада или са затевима просветнислужби. Зато се према миш"ењу Зоне 6рка" планирање наставника одвија и у односу назатеве школског надзора и у склопу самовредновања планирања и припремања наставника.Уважавају,и школске програме4 наставник може уочити и планирањем благовременостворити могу,ности да се рад на часовима српског језика и књижевности на пово"ан начинусклађује са школским радом. 2ада су наставне активности са часова српског језика икњижевности чврш,е повезане са активностима и збивањима у школи4 рад се одвија тако даделује мотива7ионо подсти7ајно на учење и школско ангажовање ученика. Усклађеностшколског и наставниковог плана рада усмерава ученике да и преко конкретни активности начасовима стваралачки учествују у школском раду и дожив"авају свој ангажман саставнимделом активног живота школе коју поађају.

Усклађивањем са школским плановима приликом наставниковог планирањаобува,ено је и планско приступање избору и кориш,ењу у@беника у настави4 а неоподно јеи уважавање плана редовног и континуираног о7ењивања ученика. #арочито је значајноприликом израде плана рада наставника координирати са садржајима Плана рада школекојим се планирају реализа7ија екскурзија и рад школске билиотеке. +адржаји које учени7имогу упознати на екскурзији4 као и часови у библиоте7и школе4 ако су планирани на

промиш"ен и методички начин4 остварују вишеструки значај и оригинално обога,ујунаставу језика и књижевности. #ајзад4 корела7ија са наставним планим и програмом другипредмета и планивима рада наставника који и предају такође се остварују посредствомПрограма рада школе.1&

План рада наставника4 остварен у односу на Програм рада школе4 основа је и запланирање сви остали активности које се остварују поводом часова српског језика и&b kEjJHlhi4 lLQX\SM_. Me.#(%! %&+(Ne2&#" #"#+!. YQXLR^- TNOP`NQ N_aMXQ4 1))$4 стр. 1c'((.&A 6Р20…4 Зона. Планирање у наставиF Lрпски језик и књижевност у старијим разредима основне школе.?еоград- GPRSS4 1)&).1) У основној школи у примени су документи о образовним стандардима4 па се на дета"ан начин расвет"ава ипрактично демонстрира планирање у односу на !бразовне стандарде за крај основног образовања. Видети- Зона6рка"4 наведено дело4 стр. ()'(C.1& !писаним активностима најчеш,е координира и руководи псиолошко3педагошка служба школе. ?ило бидобро да наставни7и сви предмета посредством +тручни ве,а међусобно сарађују4 да буду у сталном контактуи са стручним службама4 али и са управом школе. dакав рад ,е обезбедити поуздану и благовременуин8ормисаност наставника4 па ,е се изради плана рада приступати са свим неоподним ин8орма7ијама.

A



књижевности. #аставник израђује план рада допунске и додатне наставе4 као и планове радачасова сви слободни активности за које је задужен током једне школске године.

6етодологија планирања посебно је питање којим се баве сви методичари наставекњижевности и језика. €име се свестрано разматрају методичке радње које су у вези сапланирањем4 тумаче се одлике квалитетног планирања и разматрају практични поступ7и којимогу допринети да планирање буде квалитетно и да одговара предмету и потребама наставе.

+ви методичари наглашавају да је главни предуслов ва"аног припремања поузданопознавање градива4 односно наставног плана и наставног програма. При том4 најве,у пажњунаставник 8окусира на градиво разреда које планира у актуелним околностима4 али јекорисно да и из праксе4 као и из одговарају,е литературе и докумената4 поуздано познаје и упланирању уважава наставне програме разреда који претоде и следе разреду чијепрограмске садржаје планира. 2валитетан план рада наставника репрезентује природуградива4 јасан је4 прегледан и подесан за реализа7ију у конкретним радним околностима.Успостав"ени редослед реализа7ије градива треба да буде чврсто успостав"ен4 али идово"но 8лексибилан да може да одговори на изненадне промене у школском раду инепланиране радне околности. Вук 6илатови, 8лексибилност наставниковог плана радасматра одликом стваралачког планирања у коме на изразит начин долазе до изражаја

наставникова стручна знања и оригиналан приступ настави.11 #аставнике српског језика и књижевности поводом планирања највише интересују

квалитетни начини на који се градиво планира4 8ормално и садржински. #астоје,и да уважеструку4 ситуа7ионе околности и затеве стручни служби4 наставни7и су пред свакимизрађивањем плана рада у недоуми7и како да разреше сложене и вишестране затеве.Потребу да се приликом израде плана рада наставни7има пружи подршка и омогу,иквалитетно планирање уважавали су аутори готово сви основношколски и средњошколскиприручника.1( #ије редак случај да наставни7и на почетку каријере 8ормирају план рада којизатим не мењају4 осим у случајевима промене програмски садржаја4 практично до крајапро8есионалног ангажмана. #аставни7и у плановима на који су навикнути имају утеме"ењеза поуздан рад4 па се осе,ају добро и умеју да разрешавају изазове рада у одређеном разреду.†и" планирања4 међутим4 није само наставниково поуздано наступање4 ве, и организовањечасова на начин који ,е учени7има омогу,ити да нај8унк7ионалније раде и уче. +виметодичари наставе књижевности и језика који су се бавили планирањем наглашавају даготови модели планова рада наставнии7има треба да буду подсти7ај да планирањуприступају на стваралачки начин4 да уважавају претодна практична искуства и стручнагледишта. 9едино такав рад приликом планирања резултира квалитетним документом по коме,е се градиво усвајати на начин који одговара природи предмета и конкретним условима

рада.

11 6илатови, сматра да се редослед изучавања градива мора преиспитивати не само након његове реализа7ије4

ве, и у свакодневном раду4 па да се његове уочене мане и евентуални недоста7и отклањају благовремено4 у оду4како би се што бо"е усклађивале са конкретним условима рада и са потребама конкретни ученика. ире отоме видети у- 65ƒ0d!В5„4 Вук. Oастава српског језика и књижевности у F разреду основне школе.?еоград- Завод за у@бенике и наставна средства4 1))$4 стр. &b'(B.1( Увидом у садржину приручника за наставнике српског језика и књижевности из различити временазак"учује се да ове стручне књиге увек објав"ују распореде градива из наставног програма. +ви приручни7ипратили су промене наставни програма4 што значи да су се наставни7и приликом планирања градива налазилиу најве,им недоуми7ама када је долазило до промене програмски садржаја.

Видети4 на пример- +0В5„4 Ратко и =аринка 2ратова74 Вера 6аксимови, и Вера =рагутинови,.Qријентациони распоред градива српскохрватског језика и књижевности за RS RTS RTT и RTTT разред основне

школе. ?еоград- #аучна књига4 &AC1. ƒ02!В5„4 0лександар. Планови рада и стручно'методички модели изсрпскорватског језика RS RTS RTT и RTTT разред основне школе. Приручник за наставнике. ?еоград- Завод зау@бенике и наставна средства4 &Ab&. ƒУ25„4 ‡иван. Oастава српског језика и књижевности у седмом разреду

основне школеF Приручник за наставнике. ?еоград- Завод за у@бенике и наставна средства4 &AAb. 6Р20…4 Зона. Oаставна теорија и пракса U. ?еоград- GPRSS4 1))b. #52!ƒ5„4 …и"ана. 5аспоред наставног градива из

српског језика и књижевности за гимназије и стручне школеF Oаставни моделиF Приручник за наставнике .?еоград- 5П Ваша књига4 1))C.

&)



=елимично4 недоуми7е наставника и њиову потребу да се ослоне на готове моделепланова рада подстичу различите могу,ностима које имају на располагању приликомпланирања4 па и извесни раскора7и у терминолошким одређењима приликом именовањапоједини врста или типова планова рада. #иједан вид планирања у самосталној употреби незадово"ава све потребе наставе4 односно конкретног предмета4 али њиово комбиновањеможе да резултира квалитетним и 8унк7ионалним планом рада. #е би требало тежити

идеалном јединственом обрас7у према коме би наставников план рада требало да сесаображава. 6огу се стварати различити обрас7и4 а њиова промена је4 посебно у односу наситуа7ионе околности4 поже"на и неоподна. Временом4 наставник може до,и до 8ормеплана који највише одговара његовом приступу планирању и погодује у раду са учени7има4али добар наставник ,е ве, након извесног времена установити да су побо"шања и променеуспостав"ене 8орме нужност и потреба коју му наме,е пракса. Важно је да 8ормално и усадржини наставни планови наставника буду прегледни4 да су ук"учили све програмскесадржаје и уважили изванпредметне4 корела7ијске и друге релевантне радне околности4 да сеувидом у документ јасно увиђа методологија којом је план израђен и свровитост решења докоји је у њему наставник дошао.

У педагошкој и методичкој теорији углавном се издвајају четири критеријума за

класи8ика7ију планова рада наставника4 који се разликују према степену разраде садржаја икатегоријама наставног времена4 наставног градива и учесника у планирању.1c

1. Наставни планови према степену разраде наставних садржаја

+тепен разраде наставни садржаја подразумева обим података о наставнимсадржајима који се ук"учују у план рада. +тепен разраде подразумева такође које сегментепрограмског садржаја наставников план рада приказује. Уколико су планом обува,енепрограмске области или само наставне теме и број часова планирани за реализа7ију4уобичајено се називају глоалним планом рада. #ајчеш,е се глобални план приказује напрегледан начин посредством табеле. >лобални план рада је поуздано методолошкополазиште4 јер из њега произилази дета"нија разрада наставни тема. Рашчлањавањемглобалног плана рада на наставне једини7е и успостав"ање редоследа којим ,е се онеобрађивати резултира оперативним планом рада. €име се најчеш,е планира обимконкретни наставни једини7а исказан кроз број наставни часова. #ајразрађенији судета!ни планови рада. Уз назив наставне једини7е4 ови планови рада уобичајено бележе иврсту часа4 начине рада4 а некада и ски7иран опис4 тезе за обраду наставне једини7е. =окоперативни план наводи само назив књижевног дела планираног за обраду %на пример-

Vиоба <акши:а4 народна епска песма*4 у дета"ном плану рада пре7изира,е се конкретнекативности и предметности обраде делаu за епску песму Vиоба <акши:а се4 између осталог4може планирати следе,е- локализовање4 тумачење уметнички дожив"аја4 обрадакомпози7ије4 тумачење ликова4 естетски порука и смисла дела. #ајчеш,е се таквим

одређењима пре7изирају естетски чинио7и дела који ,е се разрађивати током тумачења.=ета"ни планови рада посебно су пово"ни приликом обраде књижевни дела на вишечасова4 јер се за сваки час могу пре7изније планирати радни садржаји којима се остварујеистраживачко читање и тумачење дела. Ук"учивање дета"а у план рада омогу,аванаставнику да ски7ира садржаје које ,е затим у методичкој писаној припреми4 каонајдета"нијој 8орми планирања4 свестрано разрадити.

2. Наставни планови према категорији времена

Према временском опсегу наставног времена на које се односе наставни планови могубити годишњи4 полугодишњи4 месечни4 неде"ни и дневни. У ову групу наставни плановаубрајају се и планирања сваког наставног часа4 која се често повезују са дневним

планирањем1$

. Понекад се планирање остварује и за сваки од четири класи8ика7ионапериода наставне године %такозвана тромесечја*.

1c Упоредити са- Вук 6илатови,4 наведено дело4 стр. 1b'1A.

&&



3. Наставни планови према природи наставног градива

У настави српског језика и књижевности најчеш,е се разликују два типанаставниковог плана рада. dо су тематски план и ронолошки %временски* план.

dематски план рада распоређује текстове књижевни дела тако што и обједињујепрема блиској тематско3мотивској грађи. dежак задатак обједињавања текстова у коерентну

тематску 7елину најчеш,е разрешава основношколска у@беничка литертаура4 односночитанке. Планови рада том приликом најчеш,е се скоро у потпуности ослањају на читанке4што је пркатично пово"но решење4 али не мора увек да буде и најбо"е. #аставник може данаправи нове групе текстова4 да и повеже другачије4 понекад и бо"е од начина на који је тоучињено у читанкама4 па да и резултати таквог приступа градиву буду квалитетни4 јеруважавају конкретне околности и ученике.

ˆронолошко планирање успостав"а редослед у обради градива из књижевностипрема књижевноисторијским развојним етапама4 односно епоама4 стилским прав7има истилским 8орма7ијама. •есто се сматра да је тематско планирање градива заступ"ено уосновној школи4 а да је ронолошки план рада присутан у гимназијском4 односносредњошколском раду. dематско3мотивска грађа књижевни дела4 односно њиово место у

књижевноисторијском развоју4 јесу доминантни4 али не и једини чинио7и ови планова рада.Поред тематике и ронологије4 текстови књижевни дела групишу се и по другимкритеријумима- жанровским4 књижевнотеоријским. У наставним програмима за гимназије исредње школе понекад се иступа из ронолошког тока4 па се обрађују и дела из други епоа.>радиво из језика и културе изражавања4 8унк7ионално повезано са градивом из областикњижевности4 груписано је према воде,им предметностима обраде4 односно према темама4на оба узрасна нивоа. Зато је можда поузданије говорити о комбина7ији тематског4ронолошког и жанровског планирања.

". Наставни планови према у#есницима у планирању

Према учесни7има у планирању разликују се индивидуално и сарадничко планирање.План рада је оригиналан продукт наставникови стручни4 истраживачки и стваралачкипрегну,а. Ве, у плану рада наставник4 пројектују,и радну динамику и одређују,и нивоеобраде градива4 анти7ипира природу наставе у конкретним околностима. Успешностнаставниковог рада током планирања не може бити пово"на ако је строгоиндивидуализована. 2ао значајни сарадни7и на планирању појав"ују се колеге4 најпре изпредмета4 а потом и из наставничког колектива4 представни7и стручни служби4 па и ууправа школе. =обро планирање уважава и ученике4 па и као сараднике ук"учује и у овај

рад. Ва"ани планови рада наставника остварују се у размени искустава и у блиској сарадњиса колегама из +тручног ве,а.

dимско планирање је назив за поступак приликом планирања у који се ук"учују

колеге из различити предмета4 најчеш,е они који су у блиским корела7ијским везама санаставом књижевности и језика. !вај вид планирања заступ"ен је и приликом рада сатакозваним интегрисаним наставним програмима4 који обједињавају у једном предмету вишеблиски области %на пример4 уметности4 уманистичке науке4 експерименталне науке ислично*.

$. %оминовање врста наставних планова

У методичкој литератури и наставној пракси уобичајено је да се планови рада разврстани према категорији времена комбинују са врстама планова према степену разраде.

1$ =невно планирање и планирање наставног часа би ипак требало разликовати. =невно планирање обуватапланове сви часова које ,е наставник одржати у току једног наставног дана4 али и сви активности које треба

да обав"а. #а пример4 наставник треба да планира и благовремено реализује израду и употребу наставнистредстава која ,е на неком од часова током следе,ег дана примењивати. #аставник такође треба да планира и

радни дан у односу на друге обавезе у школи и активности за које је задужен4 на пример4 у раду +тручног ве,а4као оде"енски страешина или поводом неког другог задужења у школи.

&1



#иколи, и 5ли,4 на пример4 глобалне планове рада повезују са годишњим4 сматрају,и ипово"ним методолошким полазиштем за разраду и поуздано дета"није планирање. !баметодичара различито се односе према називима врста планова рада у односу на степен

разраде.#иколи, сматра да је годишњи план рада глобални и да може имати две варијанте.

Прва4 општија4 планира наставне теме4 облике рада и предвиђен број часова. =руга4

конкретнија варијанта4 је она у којој су наставне теме рашчлањене на наставне једини7е ипојединачне часове. #иколи, сматра да су оперативни они планови рада које наставникизрађује за сваки час. !перативним планирањем наставник израђује методичке припреме заобраду конкретни наставни једини7а. #еке од њи могу бити разрађене и до нивоаметодички студија4 односно методички прилога наставној пракси.

5ли, такође полазиште наставникови планирања види у годишњем плану рада4 алиистиче развојност и етапност у наставниковом планирању. >одишњи план рада се развијапостепено4 у две 8азе. Прва је глобални годишњи план рада који би требало да распоредиброј часова према тематским 7елинама4 а затим и број часова који се планирају за обраду4утврђивање4 вежбање4 систематиза7ију у свакој тематској 7елини. =ругу 8азу планирања5ли, назива оперативним годишњим планом рада. У њему су тематске 7елине рашчлањене

на наставне једини7е.Вук 6илатови, глобалне планове рада повезује са планирањем наставни тема за

сваки месе7 у наставној години4 а оперативни план рада са месечним и неде"ним планом рада у којима су наставне теме разрађене кроз наставне једини7е.1B #а сличан начин као и6илатови,4 наставне планове разликује Вучина Раичеви,. >одишњи план рада је4 премањеговом миш"ењу4 глобални или макроплан. 6икроплан рада је оперативан и он се односина месечне периоде наставе. =невни план рада је писана припрема наставника за час.1C

•есто се уз одредни7е наставни планова везује термин ;оријента7иони . #ајве,иˮ

број методичара овим термином упу,ује на 8лексибилност садржине плана рада%6илатови,*. dермин ;оријента7иони је сва,ен и у контексту глобалног4 општијег иˮ

надређеног планирања градива %Раичеви,*. !вим термином се такође сугерише да јеобјав"ен план рада пример који наставнику треба да послужи као предлог4 стручна сугестијаи помо, приликом непосредног извођења планирања.1b У том смислу је атрибутоморијента7ионог пропра,ено и приказивање планова рада у појединим приручни7има занаставнике.1A =руги методичари у скоро исте свре користе одредни7у ;распоред градива .ˮ€оме истичу важност редоследа обраде наставни једини7а у конкретним сегментиманаставног времена.()

&етоди#ки приступ планирању

1B Упоредити- 6илија #иколи,4 наведено дело4 стр. &b('&A). Павле 5ли,4 наведено дело4 стр. &()'&c1 и Вук6илатови,4 наведено дело4 стр. &b'(B.1C Р05•<В5„4 Вучина. 5ечник лингводидактичке терминологије. ?еоград- Завод за у@бенике4 1)&&4 стр. &&B.1b dермин ;оријента7иониˮ Павле 5ли, користи у негативној конота7ији. €име означава моделативне примерепланирања које наставни7и често без икаквог практичног отклона директно примењују у пракси. Видети Павле5ли,4 наведено дело4 стр. &c).1A dакав је случај4 на пример4 у следе,им приручни7има- =Р0>Уd5#!В5„4 Вера и Вера 6аксимови,4 мр Ратко+ави,4 мр #икола ?ани,еви,4 мр 6илован Рапаји,. Qријентациони распоред наставног градива

српскохрватског језика за R разред основне школе са методичким упутствима. ?еоград- Завод за унапређивањеваспитања и образовања града ?еограда4 &ACA. 6Р20…4 Зона. Планирање у наставиF Lрпски језик и

књижевност у старијим разредима основне школе. ?еоград- GPRSS4 1)&)4 стр. CA'AC.() >радиво приказано кроз одговарају,и распоред програмски садржаја у односу на временске %годишње4месечне* сегменте наставе одређено је4 између други4 у овим приручни7има- ƒ02!В5„4 0лександр. Oастава

српског језика и књижевности у RTT разреду основне школеF Програм и планови рада и методичке припремеF

Приручник за наставнике основне школе. ?еоград- Завод за у@бенике и наставна средства4 &AAc. ВУ•2!В5„4

6иро"уб. Oастава српског језика и књижевности у петом разреду основне школеF Приручник за наставнике.?еоград- Завод за у@бенике и наставна средства4 &AAC. #52!ƒ5„4 …и"ана. 5аспоред наставног градива из

српског језика и књижевности за гимназије и стручне школеF Oаставни моделиF Приручник за наставнике .?еоград- 5П Ваша књига4 1))C.

&(



у настави српског језика и књижевности

Планирање у настави српског језика и књижевности сматра се сложеном методичкомактивнош,у коју наставник остварује током припремања. Планирањем се пре7изирајудинамика и токови остваривања наставног плана и програма у одговарају,им временскимсегментима наставе. План рада наставнику омогу,ава да ученике благовремено мотивише за

припремање4 односно за читање4 дожив"авање и тумачење књижевни дела и обезбедипоуздано остваривање наставе. dакође4 наставник планирањем осмиш"ава одговарају,и редослед којим ,е се изучавати наставни садржаји4 чиме се остварују пово"не ре7еп7ијскеоколности и услови рада за припремање ученика и интерпрета7ију књижевни дела.

#еизоставно полазишта сваког квалитетног планирања јесте наставникова свестранаанализа наставни програма. #аставник би програмске садржаје требало да упознаје изоригинални докумената4 односно из проверени извора4 јер се често дешава да се правепревиди у смислу неблаговременог увиђања мањи или ве,и промена до који је могу,е дадође у садржини наставни планова и4 посебно4 наставни програма. Рад на анализипрограма посебно је важан за младе наставнике4 који тек ступају у праксу. Уз консулта7ије саколегама из +тручног ве,а4 том приликом неоподно је и проучавање стручне литературе.

=ешава се да млади4 па и старији наставни7и4 тешко мењају једном израђене планове рада4што је свакако мањкавост. •ак и када су се постоје,и планови рада показали као добри4неоподно и је прегледати још једном и у светлу практични искустава сагледати какве супромене могу,е. !свежења планова рада прија,е наставнику4 а4 уз уважавање конкретни

радни околности 4свакако ,е више одговарати и учени7има.#а планирање наставни садржаја у настави језика и књижевности утичу посебности

програмски кон7еп7ија наставе књижевности4 језика и културе изражавања4 обим програма4унутрашње и спо"ашње4 односно међупредметне корела7ијске везе садржаја наставекњижевности и језика4 радне околности4 способности4 предзнања и интересовања ученика.Приликом планирања посебну улогу имају методички прин7ипи развојности4 дово"ности4условности и усклађености градива са узрастом и способностима ученика(&. Приступпланирању наставник остварује увидом у програмске садржаје4 њиовом дета"ном анализом.Планирањем наставник не би требало да запостави конкретне услове рада. Уважавањешколски планова рада4 интересовања и предзнања конкретни ученика4 свакако ,е помо,инаставнику да на одговарају,и начин планира обим и дубину градива4 које ,е усклађивати сасвојим4 праксом стеченим4 сазнањима о учени7има. #ајзатевнија су планирања приликом

рада са учени7има које наставник први пут сусре,е4 најчеш,е у почетним разредима једногобразовног нивоа. #аставник би тада требало да проучи податке о учени7има из школскедокумента7ије4 па да своја запажања уважи и у планирању. =инамика остваривања програма4благовременост припремања и читања књижевни дела свакако су услов"ени и ширим8акторима као што су оптере,еност ученика4 стање библиотечког 8онда %у школским и

локалним библиотекама*4 читалачке навике и постигну,а ученика у претодним разредима.Правилну дистрибу7ију наставни садржаја у одговарају,е временске периоденаставник ,е остварити уколико добро проучи календар за школску годину. Учени7и ,еградиво пратити и савлађивати мотивисанији за рад уколико се наставни садржаји правилноуклопе у радне седми7е4 месе7е и полугодишта. #еоправдано је4 ре7имо4 обраду књижевнитекстова из једне наставне теме4 прекидати зимским распустом4 јер би се изгубиоконтинуитет у раду4 пореметиле би се ре7еп7ијске околности4 па би учени7и отежано4 накондужег прекида4 пратили градиво и учествовали у раду на часу. !дговарају,у динамику иконтинуитет тумачења треба ва"ано остваривати и приликом приступа појединачним делима.=ужи прекид између два часа интерпрета7ије такође би се непово"но одразио намотивисаност и ре7еп7ијску будност ученика током тумачења књижевног дела. У неде"ним

школским распоредима часова4 на које наставник често и не може непосредно да утиче4 честа је пракса везани блок3часова4 такозвани двочаса. dако се може догодити да на првом у

(& Видети- 6илија #иколи,4 наведено дело4 стр. A)'&b1.

&c



блоку часова учени7и тумаче једно4 а на другом часу друго књижевно дело. #е само да уморспречава ученике да се максимално ангажују у раду на оба часа4 ве, су и читалачкидожив"аји ученика на другом часу знатно слабијег интензитета4 па су интерпрета7ијски

резултати слабији. #аставник би требало да дистрибу7ију садржаја часова на неде"номнивоу учини што пово"нијом за ученике4 комбинују,и4 на пример4 часове тумачењакњижевног дела са часовима учења језика4 односно културе изражавања. Планирањем треба

настојати да се тумачења одвијају континуирано и да се редоследом тумачења остварујупово"не ре7еп7ијске и радне околности за припремања и интерпрета7ије. Поштују,иприн7ипе развојности4 дово"ности4 усклађености градива са могу,ностима ученика4 добропланирање се одликује и дово"ном еластичнош,у4 тако што омогу,ава наставнику дапреиспитује квалитет плана рада у различитим 8азама наставе и даје могу,ности заодговарају,а реаговања на уочене негативне аспекте планирања. Пово"но је да у својим

радним материјалима наставник током школске године4 поред остали4 бележи и својазапажања о начину остваривања програма рада и да и уважи приликом наредни планирања.

Планирањем градиво добија смисаони облик и омогу,ава се усвајање програмскисадржаја на истраживачки4 систематичан и поступан начин. Различити редоследи уизучавању делова градива могу да утичу на ре7еп7ију4 методичке приступе4 припремне

активности4 на начине и облике рада. Планирање зато настоји да структуира програмскуграђу на начин који ,е у конкретним наставним околностима бити ре7еп7ијски4 дожив"ајно4сазнајно и образовно најделотворнији. +тварање пово"ни радни и читалачки околности4на пример4 остварује се и успостав"ањем одговарају,ег редоследа у тумачењу књижевнидела. У тематском плану рада најпово"није је припремати4 мотивисати ученике за читање4дожив"авање и тумачење књижевни текстова4 који се чврсто окуп"ају око једногутеме"авају,ег чинио7а. •инио7и 8ормирања тематског језгра су различити4 а најчеш,е сууслов"ени природом књижевни дела. Понекад је тежиште наставни тема укњижевнотеоријској4 сазнајној или припремној 8унк7ији. dакав случај је4 на пример4наставна тема Wвода у проучавање књижевног дела у наставном програму за први разредгимназија и средњи школа. У овој обимној наставној теми окуп"ени су наставни садржајикоји ученике треба да4 у спрези теоријски и практични гледишта4 упознају са природом изначајем књижевности и воде,им појмовима који прате стваралачку праксу4 као и праксучитања и тумачења књижевни дела. #аставне једини7е из ове наставне теме најпово"није јеобрађивати посредством одговарају,и књижевни текстова јер се у јединству теоријски ипрактични искустава најбо"е усвајају књижевнотеоријска и друга знања о поети7и иестети7и књижевности4 књижевним жанровима и улози књижевности у друштву и животупоједина7а. Понекад се у читанкама4 поводом ове наставне теме4 поред обавезни налазе ипрепоручени текстови књижевни дела чијом обрадом се планирани садржаји усвајају наоригиналан и истраживачки начин.

•итање4 дожив"авање и тумачење4 књижевни дела која су јасно и чврсто обједињена

у оквиру конкретне наставне теме омогу,ава учени7има да и паж"ивије4 свестраније ипотпуније усвајају4 дожив"авају и интерпретирају. !дговарају,е планиран редослед утумачењу књижевни дела има и мотива7иону улогу4 пошто тематски4 мотивски и стилскиблиска књижевна дела изазивају и подстичу читалачка интересовања и радозналост ученика.!косни7а наставни тема у градиву наставе књижевности у гимназији и средњој школиистакнута је најве,им делом књижевном епоом. Учени7и се подстичу да уочавају4 прате иизучавају доминантне структурне4 односно поетичке и стилске посебности у оквирукњижевноуметничког прав7а. Учени7и читају4 дожив"авају и тумаче репрезентативнекњижевне текстове у оквиру одговарају,е стилске 8орма7ије4 па се припремају и запоредбено проучавање односа и ути7аја дати дела. 2њижевна дела која репрезентују једнуепоу требало би да буду сва,ена пре свега као уметничке творевине изузетни уметнички

вредности које се у читању спознају4 а у тумачењу истраживачки и проблемски расвет"авају.ˆронолошко планирање не би требало да резултира сувопарним пра,ењемкњижевноисторијски чињени7а. !ткривањем естетски вредности књижевни дела доспева

&$



се и до особености одређеног књижевноисторијског периода. Проучавање књижевни делане би требало да буде утеме"ено само са књижевноисторијски гледишта. dо је пропуст којисе у средњошколском раду често прави4 ве, током планирања. 2њижевноисторијска гледиштасадејствују са осталим одговарају,им гледиштима на књижевно делоu књижевноисторијскисадржаји омогу,авају да се посебности дела свестраније упознају4 да се стекне теме"н увиду књижевну прошлост и наслеђе4 али до овакви и слични 7и"ева доспева се тумачењем

естетски вредности дела и његови к"учни посебности. Уколико се дела у наставиприказују само као репрезенти стваралачке епое4 њиова лепота и значај свати,е се уско4 пасе читалачке компетен7ије не,е развијати на продуктиван начин.

План рада импли7ира програмску структуру градива. Зато планирање настоји да слединаставни програм на који се односи. Уобличавање плана рада изискује проналажењеинтерпретативно 8унк7ионални и мотива7ионо ва"ани естетски чинио7а4 литерарнимотива и други структурни елемената у корпусу књижевни текстова којим ,е се окупитигрупа књижевни дела у једну планску 7елину. dематски оквир треба да непосреднопроистиче из садржински и структурни посебности текстова који чине програм наставекњижевности. Редослед у плановима рада не мора доследно да се поклапа са редоследомградива које нуде наставни програми или у@бени7и. 6огу,и интегративни оквир који дају

поглав"а у читанкама4 како је констатовано4 нису обавезују,и приликом планирања. Уколикосе од њи4 на пример4 одступи4 мора се рачунати и на пореме,аје који ,е ути7ати на 8унк7ијуи кориш,ење методичког апарата уз текст у читанкама. dреба тежити редоследу којенаставник сматра сазнајно 8ун7ионалним у конкретним радним околностима или за којестручно про7ени да бо"е одражава посебности дела4 његовог места и улоге у развојукњижевности. #е би требало правити одступања од научно утврђени чињени7а4 нитидрастично реметити књижевноисторијски ток.(1

Поједини књижевни текстови погоднији су за обраду књижевнонаучни садржаја чијесе изучавање у настави остварује читањем и тумачењем.(( #а пример4 учени7и ,е бо"еупознати посебности одређеног жанра уколико га сусре,у посредством књижевног дела укоме су репрезентативно истакнута жанровска својства. 2њижевнотеоријски појмови унаставним програмима за средње школе наведени су независно од књижевни дела. dо4 пресвега4 значи да се знања ученика о овим садржајима најчеш,е обнав"ају4 утврђују ипроширују у пракси читања и тумачења књижевни дела. У планирању треба посебно водити

рачуна о томе када се неком од наведени програмски садржаја из области књижевнетеорије указује посебан значај појачаним интензитетом обраде. +вакако ,е се најбо"еприлике за обраду научни садржаја сте,и приликом рада на текстовима књижевни дела укојима је заступ"еност књижевнотеоријски појмова4 појава и термина репрезентативна4 алии истакнута у 8ормирању читалачки утисака и естетски значења.(c Унутар програмскиустанов"еног корпуса књижевни текстова требало би планирањем пости,и оптималан

редослед4 при чему ,е се књижевни текстови међусобно јасно повезивати у шире 7елине

%тематске4 жанровске4 књижевноисторијске*4 а који ,е истовремено да омогу,инај8унк7ионалније приступе научним програмским садржајима. За научне садржаје у

(1 !дступања од књижевноисторијског тока остварена су у наставним програмима за поједине разреде4 јер се4пре свега4 у њима водило рачуна о узрасним и сазнајним могу,ностима ученика. dако се4 на пример4 експиров

Xамлет4 >етеов Yауст4 романи 8лочин и казна или 9ра:а 7арамазови =остојевског изучавају ванкњижевноисторијског тока коме изворно припадају. dреба приметити да се ова књижевна дела програмскиситуирају у наставну тему која се назива Проучавање књижевног дела4 па се у складу са обележјима таквенаставне теме и остварују наставни приступи овим делима. !базривост треба испо"ити и приликом планирањаобраде књижевни дела која ремете успостав"ени књижевни ток4 као што су остварења савремени песника упрограмима за први разред или4 на пример4 избор из 0ндри,еви приповедака у програму за други разред.(( dакође треба правити разлику између програмски садржаја који се уводе у наставу као ве, познатиучени7има4 од они са којима се учени7и први пут упознају4 а што се често дешава управо приликом рада са

књижевнотеоријским појмовима4 појавама и терминима.(c #а пример4 најпово"није је да се програмом предвиђени садржаји о књижевнотеоријским гледиштима на лики његову карактериза7ију у првом разреду средњи школа обрађују приликом читања и тумачења народне епскепесме 9анови: Lтрахиња.

&B



настави књижевности битно је и то да се једном обрађени појав"ују као подразумевају,и уследе,им тумачењима4 а знања о њима4 вештине ученика да и препознају и протумаче иместетску улогу4 се утврђују4 проширују4 надограђују и усавршавају.

dоком планирања респектују се и корела7ијске могу,ности наставе језика икњижевности. dо указује да планирање није апсолутно индивидуализована активностнаставника. 0ко план рада тежи да на адекватан начин обувати корела7ију програмски

садржаја4 он настаје као резултат заједничког рада тима наставника сродни предмета4 као ипедагога и псиолога школе. Приликом усклађивања израде писмени задатака4 тестирања идруги облика провере знања4 треба сарађивати са свим наставни7има из разредног ве,а идоговором доспевати до решења која су пово"на за ученике. 2олективан приступ планирањуможе у ве,им стручним активима прерасти у тимски.

!дноси наставни садржаја из језика4 књижевности и културе изражавања резултирајуспе7и8ичним типом унутарпредметни веза. 9езички план књижевног дела долази доизражаја посебно приликом тумачења стилског комплекса књижевног дела. У настави језикакњижевност је у 8унк7ионалној улози када се текстом књижевног дела демонстрирају

језичке појаве и лингвистичке категорије. 0ли и тада је неоподно сагледати књижевни тексткао језичкоуметнички садржај4 што значи да се активирају сродни меанизми и радње као и

приликом његовог тумачења($. 2ултура изражавања у свом најпродуктивнијем виду огледа сеу високоразвијеној способности ученика да на одговарају,ем језичком плану %писаном илиусменом* успешно изнесу или образложе дожив"аје4 разумевање и вредновање тумаченогкњижевног дела.

=обро проучени садржаји и програмска кон7еп7ија наставе књижевности4 језика4говорне културе и писмености током припремања помажу наставнику да економичније и8унк7ионалније уобличава приступе књижевним делима. #а пример4 јасну језичку стилскуизди8ерен7ираност ликова у књижевном делу4 која је и важан елемент карактериза7ије4учени7и могу интуитивно да наслуте у млађим разредима4 али ,е 8унк7ионалност овогкњижевног поступка потпуније сватити пошто изуче лингвистичку појаву раслојавања

језика4 у првом разреду средње школе4 па и наставник подстакне да знања примењујуприликом тумачења ликова из света књижевног дела.

6еђупредметне корела7ијске везе су важне за планирања и припремање. 6огу,ностимеђупредметни корела7ија заснивају се на универзалности4 интердис7иплинарности и

разноврсним предметностима књижевни дела4 односно на повезаности програмскисадржаја наставе књижевности са програмским садржајима блиски предметни подручјапопут историје4 историје уметности4 8илозо8ије4 псиологије и со7иологије. Учени7и сепомо,у одговарају,и припремни задатака подстичу да на истраживачки начин уочавају4издвајају и тумаче корела7ијске програмске садржаје и да резултате истраживања користе уприпремањима4 читању4 дожив"авању и тумачењу књижевни дела4 да остварујулокализовање4 проучавање прототипски околности и личности. 2орела7ије богате дожив"ај

света књижевног дела4 употпуњавају тумачења4 битне су за развој методолошкиспособности4 подстичу ученике на рад4 развијају њиове интерпретативне способности4истраживачки и проблемски приступ. Зава"ују,и корела7ијама учени7и се мотивишу дасагледавају знање као јединствен наступ човека у намери да доживи4 сазна и објаснисложеност света и "удски живот. Учени7и зато књижевност дожив"авају као важан 8еноменкојим се4 здружено са осталим обли7има креативног дуовног рада4 свет дожив"ава иобјашњава.

6еђупредметне корела7ијске везе у настави књижевности остварују се на две равни.!днос програмски садржаја књижевности према предметима друштвени уманистичкинаука је4 маом4 тематски4 а корела7ија књижевности са наставом други уметности језаснована на уочавању и разумевању посебности уметничког изражајног поступка. dоком

($ Видети4 између осталог4 у- #52!ƒ5„4 6илија и 6ирјана #иколи,. Lрпски језик и култура изражавањаZ зашести разред основне школе. ?еоград- Завод за у@бенике и наставна средства4 1))C4 стр. &b4 $$4 C). #52!ƒ5„4 …и"ана и ‡ивојин +танојчи,4 =ушка 2ликова7. <език и језичка култура U . ?еоград- +тручнакњига4 &AAC4 стр. &$'&C.

&C



припремања и планирања наставник увидом у програмске садржаје блиски предметниобласти уочава и издваја садржаје који могу бити 8унк7ионални за припремања и тумачења.Пошто се и на нивоу дистрибу7ије наставни садржаја појав"ују значајне консеквен7е4заједничко планирање у оквирима сродни актива може дати пово"не резултате. Приликомзаједничког планирања може се ускладити динамика изучавања програмски садржаја.+ти7ање знања у појединим предметима услов"ено је спе7и8ичном историјском

периодиза7ијом и у планирању није 8лексибилно(B

. !во посебно долази до изражајаприликом историјски приступа изучавању уметности4 јер се уочава диспропор7ионалност убрзини развијања стилски посебности различити уметности.

+пе7и8ичан редослед у изучавању тематски подударни наставни садржаја можебитно да утиче на динамику и садржаје припремања и тумачења. 5зучавање историјскогдогађаја 2осовске битке учени7и остварују4 на пример4 у настави историје4 али и у наставикњижевности4 приликом тумачења косовске епике. Пово"но је да учени7и о 2осовском бојушто више сазнају у настави историје4 како би се осамосталили приликом локализовања4дожив"авања и тумачења поетске визије овог историјског догађаја. #аставник ,еистраживачким припремним зада7има подста,и ученике да знања из историје активнопримењују током припремања и тумачења песама косовске тематике.

Важни сарадни7и у планирању могу бити и учени7и. Подсти7ањем ученика да упланирању активно учествују и сарађују са наставником4 планирање постаје још једансадржај у коме се учени7и став"ају у субјекатску пози7ију. Учествовање ученика упланирањима има важну улогу у мотива7ији4 развоју дис7иплинованости у раду4 уусавршавању методолошки способности4 осамоста"ивању ученика у сазнавању и сти7ањуиндивидуалног односа према настави(C. Ученике треба дета"но упознати са садржајимаглобални планова рада на почетку школске године. #ајбо"е је зато да сваки ученик има својпримерак глобалног плана рада који садржи прегледан редослед наставни једини7а иупознаје и са основним карактеристикама градиваu наставник учени7има указује наобимност и сложеност4 естетску посебност књижевни дела обува,ени планирањем. +војазапажања о плану који им је предложио наставник4 учени7и могу износити на почеткушколске године или месе7а4 па се благовремено постиже договор о пре7изном временуобраде књижевни дела. >лобални план рада намењен учени7има може да садржи и некедета"није одредни7е код поједини садржаја рада4 као важна упутства за читање и тумачењедела4 на пример4 податке о одговарају,им примарним изворима за тумачење4 о добројсекундарној стручној литератури и слично. +кладним гра8ичким решењима могу сеиздвојити јасније 7елине у плану рада које се односе на тематску4 жанровску иликњижевноисторијску груписаност текстова4 што ,е учени7има расветлити изучавануструктуру градива. Ук"учивање ученика у планирање има значајно васпитно дејство.Учени7и се тако навикавају да планирају школске обавезе4 па развијају вештину дапланирање примењују у настави уопште4 као и у другим областима живота и рада.

Планирање мотивише да се рад остварује благовремено. У настави књижевности то нису4како се често мисли4 само активности читања4 ве, и проналажење одговарају,и извора заобраду књижевни дела4 примарни и секундарни4 често и вођење читалачки бележака4припремање за рад на часу посредствим истраживачког пројекта или радни задатака.Планирање код ученика развија способност да сложене и понекад разнородне радне обавезеусклађују са индивидуалним могу,ностима и са личним временом. #авикну,е се да својевреме планирају у односу према школским и изваншколским обавезама. #а часу ,е наступатиприпрем"ено4 без непријатности да ,е бити изложени активностима или предметностимаобраде о којима нису на време ин8ормисани. Учествују,и у планирању4 учени7и ступају у

(B kEjJHlhi4 lLQX\SM_. Me.#(%! %&+(Ne2&#" #"#+! ( #E/![#2!&+!. YQXLR^- TNOP`NQ N_aMXQ4 &Abb4 стр. &AB.(C Видети- +d<В0#!В5„4 мр 6арко. \новације у наставној пракси. ?еоград- Просветни преглед4 &Ab14 стр. (C' c). +d<В0#!В5„4 др 6арко. ;Заједничко планирање наставника и ученика ' детрминанта идејно' васпитног рада у наставиˮ4 Oаша школа4 број A'&)4 %&Abb*- стр. (A)'(AC.

&b



сараднички однос једни са другима и са наставником и стичу став одговорности заостваривање активности које су приватили и око који су се договорили.

Подсти7ањем да остварују увид у глобални план рада на почетку школске године иук"учивањем у планирање4 учени7има се омогу,ава да на непосредан начин сазнају4 сватајуи разумевају структуру градива. Пошто структура градива одражава посебности из областизнања чије к"учне садржаје презентује4 уочена је узајамност на рела7ији између разумевања

структуре градива и структуре знања(b

. Проучавањем структуре градива преко плана рада4учени7и су у могу,ности да на непосредан начин уочавају посебности знања и појава чијимсе изучавањем баве. Зато су прегледност4 систематичност и доследност планирања у наставикњижевности и језика важни критеријуми глобални планова и програма рада.

!владавање сложеном и обимном структуром знања4 појава и садржаја из областикњижевности4 језика и језичке културе4 омогу,ава се применом одговарају,и моделапланирања. Планирање градива по моделу спиралног курикулума о7ењено је као пово"но занаставу књижевности(A4 јер се њиме сазнајни про7ес у 7елини поспешује4 омогу,ава сеостваривање истраживачки4 проблемски и стваралачки приступа4 а унутрашње предметне7елине повезују се чврш,е и 8унк7ионалније. +пирално планирање градива је сложеније оддруги модела планирања јер претпостав"а добру мотивисаност ученика и континуираност у

сти7ању и развијању знања и способности.Планирање базирано на моделу спиралног курикулума мотивише ученике да знања и

способности активно примењују у различитим наставним ситуа7ијама4 односно уприступима различитим књижевноуметничким текстовима. dакође4 планирањем по моделуспиралног курикулума учени7и су у могу,ности да знања о књижевноуметничким појавамадопуњавају4 а да своје литерарне вештине и способности перманентно усавршавају и

развијају. dако се4 на пример4 знања и способности ученика остварена приликом читања4дожив"авања и тумачења лирске песме4 одговарају,им истраживачким зада7има актуелизујуприликом припремања за тумачење други лирски песама. Учени7и се том приликом могуподста,и да се подсете претодни знања4 те да и примењују током припремања и тумачења.dиме се ве, у припремној 8ази рада постиже одговарају,и континуитет4 а знања испособности ученика на сврсисодан4 економичан и истраживачки начин унапређују. План

рада ,е омогу,ити наставнику да уочи и издвоји одговарају,е садржаје из претоднипериода рада и да и истраживачким зада7има ук"учи у припремања ученика за тумачење.#ајчеш,е се учени7и подсе,ају раније обрађивани књижевни дела4 како би се створиопово"ан дожив"ајни контекст и 8ормирале ва"ане радне околности. 6отивисање ученикада се подсете књижевни текстова аутора европског уманизма и ренесансе уочи приступапесмама ишка 6енчети,а или ‰ора =ржи,а ,е омогу,ити свестраније истраживачкеприступе посебностима у песништву дубровачки петраркиста-

' Подсетите се књижевни дела :ранческа Петрарке4 =антеа4 ?окача и

експира. ' Посебну пажњу обрадите на текстове песама уманизма и ренесансе које сте обрађивали у школи. ' 5здвојте и објасните посебности овепоезије. ' Укратко представите њиове битне мотиве4 тематику и песничка

расположења. ' Уважите и пре читања песама истакнути дубровачкипетраркиста.

Припремања заснована на оваквим истраживачким зада7има омогу,авају учени7имада на прегледан и 7еловит начин систематизују читалачка искуства која су у вези са

репрезентативним делима европског уманизма и ренесансе4 те да о њима усмено ре8еришу

(b Видети- WkŠHvk4 l]RLOU. P/!2()! *)!&(/!&+!4 \- GEfJ‹'qvkEfhi4 FM_KR %zLMLRsMZQn*. P1(>#)#"(+! 0 &!1.!2(4[^OL_MN LQKOZQ4 `ZR`NQ 14 WROXLQK4 &Abb4 стр. (('CA.

0Р0#!В5„'?!‡<#!В5„4 #адежда. ;?рунерово сватање теорије наставеˮ4 Педагогија4 број &'14%&AAB*- стр. CA.(A Видети- 6илија #иколи,- Правила планирања4 у- #52!ƒ5„4 6илија. Oаставни принципи и књижевне

интерпретације. ?еоград- pачка задруга !сновне школе 6илош †рњански4 &AAB4 стр. c)'c1.

&A



на часу уочи приступа делима 6енчети,а и =ржи,а. =о,и ,е до уочавања4 издвајања итумачења оригинални посебности дубровачког ренесансног песништва4 па ,е га учени7и наодговарају,и начин разумети и вредновати у оквиру књижевноисторијског контекста.Припремни истраживачки зада7и којима се учени7и мотивишу да освеже знања из обрађеногградива створи,е и пово"не радне околности за поредбене приступе делима књижевностиуманизма и ренесансе.

Планирање градива из књижевности по моделу спиралног курикулума пово"но је и за развијање знања ученика о књижевним жанровима4 односно за усавршавање интерпрета7ијепоједини жанрова. Припремним и истраживачким зада7има учени7и се мотивишу да обновезнања о одређеним жанровима које су упознали4 те да читалачка искуства која су стеклиактивно користе током припремања за тумачење други дела. Учени7и средњи школа могусе припремати за приступ народној балади Xасанагиница на овај начин-

' !бновите знања о лирској и епској поезији. ' Подсетите се посебностилирикеu спремите се да на примерима једне до две обрађене песме објаснитеодлике лирике4 посебно однос лирског субјекта према уметничком свету песмеи његово место у том свету. ' 5здвојте к"учне карактеристике епике %тематику4

начине и улогу приповедања* и спремите се да на часу говорите о уметничкомсвету једне до две обрађене епске песме. ' !бјасните разлике између лирског иепског књижевног рода.

Пробни разговор који ,е наставник остварити уочи тумачења Xасанагинице би,епосве,ен освежавању знања о лири7и и епи7и. dиме ,е се остварити пово"ни радни условиза уочавање и тумачење лирски и епски елемената у Xасанагиници4 па ,е учени7иинтензивније дожив"авати свет дела и сазнавати посебности баладе као спе7и8ичног спојалирске и епске садржине.

Поједини методичари указују непосредније на значај планирања по моделу спиралногкурикулума приликом планирања обраде4 односно приликом проширивања знања окњижевнонаучним програмским садржајима. #аиме4 усвајање и развијање знања окњижевнотеоријским појмовима и категоријама остварује се4 маом4 током припремања исами тумачења књижевни дела. Успостав"ањем одговарају,ег редоследа тумачењакњижевни дела омогу,ава се континуитет усвајања знања о књижевнотеоријским појавама икатегоријама и то у позитивном усмерењу- од простог ка сложенијем4 од непознатог капознатом4 од апстрактног ка конкретном. Уочава се и могу,ност да се путем планирања помоделу спиралног курикулума систематично прати успе ученика у овладавању знањима окњижевнотеоријским појмовима4 као и способност ученика да стечена знања активнопримењују током читања4 дожив"авања и тумачења књижевни дела. Руски методичар>олубков остварио је4 увидевши наведене посебности спиралног планирања4 спе7и8ичан

облик планирања. !н је на оризонталном плану приказивања наставни програмскисадржаја пројектовао научне садржаје4 а на вертикалном пратио узраст4 време реализа7ије иодговарају,е књижевноуметничке текстове којима ,е се остварити приступ изучавањунаучни програмски садржајаc). dаквим планирањем >олубков је указао на важностсистематичног и прегледног пра,ења динамике4 темпа и квалитета остваривања наставнисадржаја у различитим временским сегментима наставе. 6етод планирања који предлаже>олубков омогу,ава да се постигне идеалан поредак4 редослед у изучавању програмскисадржаја који ,е одговарати радним околностима4 односно знањима4 способностима имогу,ностима ученика. Приступ >олубкова активно примењује =рагутин Росанди,4 прате,и

развој програмски затева у једној 8ази образовања. #а пример4 појмови и категорије којису у вези са лирским жанром4 прате се од првог до осмог разреда основне школе4 што

омогу,ава наставнику да4 припремају,и обраду лирски песама4 сагледа које су програмскезатеве учени7и претодно усвојили4 те да на њима утеме"и методички приступ припремању

c) Видети приказ рада >олубкова4 у- =рагутин Росанди,4 наведено дело4 стр. C&'C$.

1)



ученика и тумачењимаc&. Упутно је4 међутим4 запазити да понекад учени7и не савладају наодговарају,и начин све програмске садржаје током претодни периода школовања4 те да језато неоподно да наставник4 припремају,и ученике за тумачење4 најпре провери %дијалошки4тестом задатака објективног типа* колико су учени7и усвојили знања и стекли вештинупримене стечени искустава у приступима књижевноуметничким текстовима. Звонимир=икли, у раду о методичким приступима књижевном лику сагледава дета"но програмска

одређења о књижевном лику4 констатују,и да се знања ученика о књижевном ликуусложњавају4 проширују и продуб"ују из разреда у разред4 па содно овим посебностимапланира садржину4 динамику и токове обраде лика у књижевном делуc1. +лободан6иленкови, је припрему за интерпрета7ију песме Lтари Вујадин у 7елини засновао наанализирању програмски садржаја на које се наставник може ослонити4 а потом је планираообраду нови 8унк7ионални појмова којима ,е учени7и продубити дожив"ај4 разумевање итумачење епског делаc(. Пројектују,и мрежу програмски садржаја4 наставник се 7еловитоприпрема и 8унк7ионално планира тумачења. 6режа програмски садржаја систематизујеприступе сложеној програмској грађи4 па се у сваком делу наставног про7еса уочава штатумачењима претоди и шта из њи следи. dакође4 омогу,ена је 8унк7ионална селек7ијапрограмски садржаја који су актуелни за дато тумачење. dумачења се тиме оптимализују4 а

пово"није се предвиђају4 осмиш"авају и остварују ва"ане радне и ре7еп7ијске околности.#едостатак овакви приступа у планирању је у њиовој сложености због које

наставник доста врмена треба да посвети израђивању планова рада. dакође4 врло честоучени7и не усвоје на одговарају,и начин известан број књижевнотеоријски појмова нитистекну вештину њиовог примењивања приликом тумачења. Посебно је тешкогенерализовати степен у ком су учени7и овладали појмовном и практичном димензијомкњижевнотеоријског појма или категорије. Поже"но је да наставник континуирано проверавазнања ученика и подстиче њиов рад током припремања4 а нарочито током интерпрета7ија4односно током часа. Планирање по моделу спиралног курикулума подстиче наставника даувек преиспитује актуелна знања ученика4 да се активно ин8ормише о програмскимсадржајима који су били планирани да и учени7и усвоје. +редњошколски наставни7и4 например4 могу да запоставе ову посебност4 па да заснивају припремања ученика на садржајимакоје учени7и нису ва"ано усвојили током основне школе. Погрешно је и проширивањеекстензитета и интензитета програмски садржаја4 јер се тиме слабији учени7и доводе уотежане наставне ситуа7ије. #ајпово"није је да се у планирању обима научни програмскисадржаја наставник придржава начела дово"ности и усклађености4 да знања ученикадопуњава4 унапређује и усавршава на редовним часовима4 али4 према потреби4 и на часовимадопунске и додатне наставе.

Посебности планирања по моделу спиралног курикулума подстичу наставника дауложи доста труда4 вештине4 методичког уме,а и радног искуства4 што подразумева активнусарадњу старији и млађи наставника у оквиру стручног актива. !тежавају,у околност за

остваривање плана и програма рада по моделу спиралног курикулума представ"ају иконкретни услови рада4 односно радне околности. Ве,а реме,ења редоследа у обрадинаставни једини7а услед замене часова4 на пример4 могу да угрозе 7еловитост4 ток идинамику методички приступа4 пошто су сва тумачења и обраде наставни једини7акоегзистентна. !брада наставне једини7е о развоју словенске писмености из предметнеобласти језика4 на пример4 знатно након тумачења књижевни дела из средњовековне епое4отежа,е 7еловитост и методичку армоничност припремања и тумачења.

+пирални курикулум примењен у планирању омогу,ава наставнику да плански4благовремено подстиче ученике да се припреме за проширивање знања тако што ,е

c& Видети- =рагутин Росанди,4 наведено дело4 стр. (A&'(A1.c1 Видети- lhGehi4 YZO_MUML. G&+(Ne2&( )(% 0 &!1.!2(F Me.#(]%e #1&#2e [! (&.e/*/e.!'(+0 %&+(Ne2&#" )(%!. YQXLR^-

TNOP`NQ N_aMXQ4 &ACb4 стр. 1)'c$.c( 65ƒ<#2!В5„4 +лободан- ;9едан вид припремања наставника за час или о надоградњи и реализа7ији некизатева наставног плана и програма на примеру народне епске песме Lтари Вујадин.ˮ ^колски час

српскохрватског језика и књижевности4 број $4 %&Ab$*- стр. c1'cC.

1&



претодна сазнања4 дожив"ајна и читалачка искуства обновити4 како би се она наодговарају,и начин надоградила. #аставник4 проучавају,и и осмиш"авају,и план рада4благовремено планира обим4 динамику и садржаје своји припремања и припремањаученика4 сагледава потребе за применом наставни средстава4 те врши њиову селек7ију4проучава им начин употребе и припрема за ук"учивање у припремања ученика и рад на часу.5з плана рада произилазе и нека од наставникови упоришта за мотивисање ученика4 као

што су мотивисање садржајима рада4 уочавање нај8унк7ионалнији наставни ситуа7ија и радни околности у којима ,е се остварити мотивисање ученика. Припремне активностинаставника и посебно ученика4 другим речима4 природно произилазе из плана рада тако да једобро4 8унк7ионално планирање нераздвојни елемент наставе и извориште ва"аниприпремања.

2. uvod 06 vezbe cas 2 pripremni materijal

Documents