245 - 6 predavanje

GRADSKE VI Predavanje

SAOBRA€AJNICERASKRSNICE

SFunkcionalna klasifikacija raskrsnica

s Principi rjesavanja denivelisanih raskrsnica

sFunkcionalna klasifikacija povrsinskih raskrsnica

mr Katarina Mirkovic 1

RASKRSNICE> Raskrsnice su cvorista u kojima se vrsi ukrstanje

saobracajnica istog ili razlicitog ranga.

> Nivo usluge neke saobracajnice se odrzava tako sto se siktemski

kanalisan saobracaj u samoj raskrsnici regulise tako da obezbijedi

zahtijevani nivo usluge na doticnoj saobracajnici.

> Propusna moc saobracajnice i rastojanje izmedu raskrsnica, shodno

programskim uslovima za projektovanje, prilagodeno je rangu

saobracajnica cije se ukrstanje ostvaruje u raskrsnici.


> Shodno kategorizaciji gradske putne mreze,vrsi se i podjela raskrsnica na funkcionalne rangove iz cega proizilaze osnovna projektna rjesenja.

> Kod saobracajnica sa kontinualnim protokom saobracaja (GA i GMd) neophodno je ostvariti prostorno razdvajanje (tj. prostornu segregaciju) konfliktnih saobracajnih tokova, tako sto ce im se obezbijediti nezavisni gradevinski nivoi projektovanjem denivelisanih raskrsnica.

> Kod saobracajnica sa prekinutim saobracajnim tokom (GMp, GS, SU) najveci uticaji se javljaju upravo u zoni povrsinske raskrsnice, cije rjesavanje predstavlja kljucni problem u regulaciji saobracaja na potezu putne mreze.

> Dvije grupe povrsinskih raskrsnica:

> raskrsnice sa vremenskim razdvajanjem tokova (vremenska segregacija) tj. primjena semaforske signalizacije

> Raskrsnice sa kruznim tokom


Principi medusobnog povezivanja saobracajnica razlicitog ranga

definisani su tako da se obezbijedi zahtijevana protocnost i ostvari

neophodna kontrola pristupa.

Sest funkcionalnih nivoa raskrsnica su definisani tako da

obezbijede zahtijevane principe povezivanja saobracajnica

razlicitog ranga: A,B,C,D,E, i F.


GA GM GS SU funkcionaini nivo raskrsnice3 + 3 2+2 3 + 3 2 + 2 2 + 2 4 4 2

GA

CO +CO

® denivelisana raskrsnica i\ sa potpunim programom veza bez presecanja saobracajnih struja

C

M

CV

J

A B C O denivelisana raskrsnica O sa potpunim programom veza - presecanje saobr. struja na saobracajnici nizeg ranga

5 O

3 + 3 / denivelisana raskrsnica w sa

smanjenim programom veza - izliv/uliv

CM +CVJ

J' F■ imti i

GS

CM +CM

O

o D jr$ povrsinska raskrsnica sa punim kanalisanjem saobracajnih struja i koordiniranom svet-losnom signalizacijom

•tf

IT povrsinska raskrsnica

3

c/>

c F o c'i wil l Cl I I j w f It 1 ( I J—J 1 LJ1 c-l 1 t J Sv-J 1 i 1

veza - izliv/uliv

|T povrsinska raskrsnicaCM

Ed bez kanalisanja saobr. struja, sa ili

bez svet-losne signaiizacije

SI. 2-Progn mreze

7/

imski kriterijL i k/asifikacijo

/mipovezivanja funkcionainih rangova primarne gradske putne i funkcionainih nivo a raskrsnicamr Katarina Mirkovic 6

Principi rjesavanja denivelisanih raskrsnica

> Pojam denivelacije podrazumijeva ukrstanje konfliktnih tokova

saobracaja tako sto se svakom od njih obezbijedi posebna kolovozna

povrsina cije se ukrstanje ostvaruje u dva nivoa.

> Denivelacijom konfliktnih saobracajnih struja postizu se dva vazna

eksploataciona efekta:

> visok nivo bezbijednosti saobracaja

> maksimalna protocnost


>Gradske denivelisane saobracajnice javljaju se u dva osnovna

vida:

> denivelisane raskrsnice kao programski uslov

(kod saobracajnica pgpm najviseg ranga kada se one javljaju

u kontinuitetu duz putnog pravca i tako obezbjeduju

neprekinuti tok saobracaja)

>pojedinacne denivelisane raskrsnice (na ukrstajima pgpm sa

prekinutim saobracajnim tokovima gdje se javljaju veca

saobracajna opterecenja, a prostorne mogucnosti dozvoljavaju

njenu primjenu)

mr Katarina Mirkovic

HJflHfc

se3we pawne

no/iygHpeKTria

*


npwK/hyvhe pa rone

Mtfflripetfrha napasienHa

9

A1/A2

mattes ki krst

rrtodifikovana detelinadetelina

B1/B2

kruini podeonik

pola deteline

romb

C1/C2

redukovani comb

Si 5-06Karakteristicni tipovi deniveiisanih raskrsnica u gradskom podrucju prema funkcionainoj kimfMmka

Mirkovic

unkcionalna klasifikacija povrsinskih raskrsnica> Nabrojniju grupu raskrsnica u gradu cine povrsinske raskrsnice

kod kojih se interni odnosi ucesnika u saobracaju rjesavaju na zajednickoj kolovoznoj povrsini.

> Uskladenost ponasanja razlicitih ucesnika u saobracaju kao i manevrisanje koje je neophodno izvesti, regulisano je sredstvima gradevinske i saobracajne regulative.

> Saobracajna i gradevinska rjesenja je neophodno medusobno usaglasiti i koordinirati.

> Nivoi D, E i F.


3rostorna organizacija povrsinskih raskrsnica

>Polazni uslov za ispravno rjesavanje problema koji se javljaju u zonama povrsinskih raskrsnica je koncepcijski ispravno postavljanje prostorne organizacije raskrsnice.> Pojam prostorne raskrsnice podrazumijeva i podrucja van samih gabarita raskrsnice, tj. obuhvata i ona podrucja na kojima se osjecaju uticaji tokova koji se javljaju u samoj raskrsnici (npr. trougao preglednosti).> Svaka raskrsnica ima svoje specificnosti (programski uslovi i prostorna ogranicenja) ali nekoliko osnovnoh zakonitosti se moze izdvojitii kao zajednicki principi:


Konfliktne i kolizione tacke

>Mjesta ugrozene bezbijednosti i smanjene protocnosti.

>Konfliktne tacke - tacke u kojima se presijecaju dva saobracajna toka - ugrozena bezbijednost

(mogucnost sudara) .

> Kolizione tacke - tacke u kojima se sukobljavaju ulivne i izlivne struje sa osnovnim tokom -

smanjena protocnost (kolizije bez tezih posledica).

npeceLjarbc ysiiiBafoc H3/lHD3hbC npcn /iHTSKjC Presjecne tacke:

k= n2 x (n-i) x (n-2)/6

Izlivne tacke: i = n x (n-2)

Ulivne tacke: u

= n x (n-2)Jun

-Q*Ov 2s —"UJJJJJwW/ *

noBpuiMHCKe pacKocHMne ca

GBvGpBhBjHux crpy/a

TJOBpiUHHCKe P S C K P CH [ fe C f l KpyjKHHM TQK 9M

rsoBptiJtiHCKe paeKpcHHL\e oa up (eeiTHKH yj*(HUM TOKOM

KapatanepucmwHU munoeu KQHtpmmrtHux u Komauonux ma^axa eo3una u 0GH06HU munoeu noeputuHcxux pacKpcHuu,a


13

pacKpcnni|e ca npeceL|areeM cao6patiEijhiix cryja

• konfliktne tacke-

presijecanje

Raskrsn. sa kruznim

tokom:

•ulivanje

•izlivanje

•preplitanje

e Qinna ♦■Ht*neiiMiih

y.nn&flhtie J 0

M3JiuiBai-he 3 □ npecei-prtje 3 yKynno

9

BOJIrffTfl

rreywifwO yn^e^nje J 0

n3nnaan?e 3

□ i ipcrrDLjEl ii"^j 0

ynyriHO

Pecnoped npecevnux, ymsenux u u3nueHux mavaxa na veimopoKpaKoj u mpoKpaKoj pacKpcHuiiu npewa npaeunuMa 3a pesynucathe caoGpafiaja: a - ca npeceiiatbeM caodpafiajHux ^mK u -^ "M0lkovcKMIMf

pacKpcHHLie ca Kpy>KhHM TOKOM

Povrsinske raskrsnice:

BMWra■ ■■niii-inm...........

rwui-aniiyjlMQ3'"jC B

O &□ npecBL|aHiG7ff

ynynHO 33

scdM/ra ..........OneurauH

f-0—O-l

O yriMaaUja 4 O

wsnwBai-be 4 □ r^3ccoij;Ttt.c0

yKynno #

Principi vodenja presjecnih pravaca

> Organizacija prostora i pravila regulative kod spovrs. raskr. treba da budu ostvareni po sto

jednostavnijim, logicnim i uniformnim praviloma, koja su jasna i pregledna za sve ucesnike u

saobracaju.

> U tom cilju, situaciono rjesenje presjecnih pravaca zahtijeva dovodenje ukrsnih pravaca pod

priblizno prav ugao, cime se znacajno smanjuje podrucje konflikta i

DOCKDCHUHe

Karakteristicna podrucja i zone povrsinskih raskrsnica

> Zona percepcije u kojoj vozac, u skladu sa izabranim putem (pravo, lijevo

ili desno) sagledava zadatke i uslove kretanja kroz raskrsnicu na osnovu

opstih pravila voznje i odgovarajuce saobracajne signalizacije smjestene u

toj zoni. Duzina ove zone je 2-4 sekunde voznje racunskom brzinom stoo

zavisi od karakteristika vozca i komlreksnosti zadataka.

> Zona prestrojavanja pocinje horizontalnom i vertikalnom signalizacijom

kojom se daju obavjestenja o raspodjeli kolovozne povrsine na smjerove

(izbor vozne trake, smanjenje brzina, grupisanje u saobracajne struje).


npqjeKTOBai-be pacKpcHHi4a ca npecei4aiteM caoOpaliajHHX CTpyja H H=PHXOBOnpocTopHd o&nuKoeaibe noni-iBa Ha c/ieflefiHM nonasHiiM nocTaBKaMa:

• Opoji npnKfbyHHMX npaaaLâ ce orpaHMHaBa Ha Tpii urn 4eTMpn (TpoKpane nnn HeTBopoKpaKe pacKpcHMLê), nocTojaite Eume OA Hen-ip H npHKTbyHHa npa&L|a peiuaBa ce npeypeT]eibeM Mpeme• yrao npeceiâi-ba npnGimctaH n pa BOM yrny• HeorxoflH<> je pasBpcTaeai-be n pn KTby H HHX npaBaLâ Ha rnaeHM (ITI) n cnopeAHH (Cn) ys noTpeoaH HHBO caoGpafiajHe perynarn-iBe (npseHCTBO nponasa); no rpaBuny je oea ncmena carnacHa cf?y HKL^noHan HOM mny caoGpafiajHuna (rrM, rM, CY, ny) Koje ce cycTimy y HBopy a KGA HCTOT tfiyHKL^HOHariHor Tuna ocHQBy HMHM Be/iHHHHa MepoflaBHor caoOpafiajHor onTepelieiba H CTpyiaypa TOKOBa,• CBe caoOpariajHe CTpyje pa3BpcTaBajy ce y npuwapHe {no npaBuny TOKOBH npaBo) n ceKyhmapHe (CKpeTai-ba ne&o M A^CHO); pacKpcHULê KOA Kojux cy npi-iMapHH TOKOBH y CKpeTaity (neBO n/nnn AecHo) cy cnei_|Mc£ii,-iHa pemeita Koja cy npnx&aTJbiiBa caMO y cnynajy fla ce HHTepBeHLjwjaMa y Mpe>KH He Mowe i-icny HMTVI nona3HW 3axreB H/MJIH Kao eTanHO peuiei-be,• _ eneMeimi 3a npHMapHe caoOpafiajHe CTpyje, OAHOCHO, TOKOBe npa&o Mopajy OMOiylinTH penaTHBHM KOHTHHV meT y OAHOcy Ha eneuieirre AeoHULê (nonpeHHH npotpiin, CMryai_ifioHH H HH&enai_|iioHM} npe CBera y nome^y Gpoja H LunpiiHe BO3HHX TpaKa H Sp3MHa ttpeTaita Bosuna Kpo3 ncApynje pacKpcHHi4e.• Ha HajsefieM Gpojy pacKpcHHiâ oaor QCHOBHOT ~nina no npaBuny ce yBOAH CBemocHa cnrHanwaaL^ja,

• sajeflHMHKa noepujnHa, OAHOCHO, KOH0rnKTHa 30Ha TpeOa fla Syfle uiro je woryfie MOUIX îM6H3Hja ca jac HUM yenOBuna ifceHor KopmuTtehba M TpajeKTopHjawa B03nnar

• CKI rpoTjeBMHCKa peweifea M peuiehta csemocHe cnrnajin3ai_|nje (Tpajafte. : : : T : :T : mrKata'riha Mirfe*^. ! J T - I . ! - 0 '" T'-j. 17

pacKpcHHi^e ca npecei_[ai-beryi caobpa^sjHLDt crpyja

'iiV-T -S

25-50 [ml

.......jfCrm pcmania;I vaHflBpuCarbft 2(d) s&c 44-120 [rn]tipsnna f

pacKpcHnue ca KpyMHMM TOKOM

I JH " s",hi '■" ■ J|

yepuHiw

KOHrflJlHKTHH 30Hfl

fpyHKi^ioHflnnci nn/|pyii|e

H4ip4(wiq^£i I rfMClfiqjllfilBfcQf-?K--

I......ycicpaE^.hbt

2£4) Sfic

{jpawHa V r 40-fiD [m| '^£TI> ■ ~L

*3^(Dymmjonantx) nodpyvje noepiuuHCKe pacKpcnune ca Kapaxmepucmw-

HUM 3QH3M3

KOJlVlJUCHa JOH3

(fjy.HKijiioHanHCi no^pynje


> Zona postrojavanja je predprostor raskrsnice u kome su vozila

razvrstana po saobracajnim strijama u poretku u kojem ce proci

kroz raskrsnicu.

> Konfliktna zona je neposredan prostor raskrsnice -zajednicka

povrsina za oba pravca na kojoj moze doci do sukoba presjecnih

struja vozila, pjesaka ili biciklista. Ova zona pocinje sa linijom

zaustavljanja (STOP linija) i zavrsava se krajem naspramnog

pjesackog prelaza.

> Zona ubrzavanja se nalazi neposredno iza povrsinske raskrsnice,

tj. iza naspramnog pjesackog prelaza.


1 (cnopcfl Hu npacai4 ■; C11 j \

noceftHa MaHMny;iaTH3Ha 1 / Tpaka aa Jioaa CKpeTai-ha J 1/ *

fiemaHHH J [IfnpoTWHe B03HS \ npena3H ^1—1 TpaKe "H V \

^ ~ nj

c y 7

\

K

icrpea aa Kanan>icaiteOKCBiEt

ioce(jna MaHnnynarMBHarpaKa 3a flecna CKpeTahba

■ *■

__———■—

► li' s

5

- —---- ■

4* \ —» — V

\ x /maBHW nsaeau (171) ocTpsa 3a pa3ABaja^5 TCKOBS

OCHOSHU e/ieMeHmu u nojMoeu sa pacKpcHuu,e ca npecet^a^eM caoOpa-DajHtfx cmpyja


Tipologija poQCHOBHH q6/1HK

vrsinskih raskrsnicaT p Q u p a K 3 H 6 T B o p

O K p a K a

n p HK rtyH&K/yi\paiTsiht.e CM^psfiajHii^a ca yKyrmo fl&& S&3H& Tpane (hi, Cfl) DH (ca) MaiHnyrwrifiBHOH TpaKQM ne&a CKpsrahta

■ fcaj OCTpHa 39 K 3H3 -nncatoe TOKcea «a Cn■ foj CG^m. infiiannjauHje■ HUSO FS3 F1. <D2>

HHBO Kauanwcafoa TOKOBB 1 4

, A

.....>

rn A■

r

cn

rn .....$*

i I

: c

rn-ca flBe !"rp«) rpsKe 10 CU9PV (4, 2+2, 3+J) ca biaHHnynaniBHQH rpancm sa nsM cKpormta, cn cayKyrfcQ (HHti B03Hfi- ipaKG

■ acrpsa na KriHsniicahhe —OK-5E 1 H3 Cn■ OCrpBS ja pa3flB3i3l-hO roKytuna rn■ttsTJiocMa cufHani^M^Hja■ fpV'i'KU Pl HQ.; OZn (n>

HHBQ Ka»an»catba TOKOFW II \ A

M- 1

i i i 4 ---v—- 1

rn }A ■

ri

t '

r r cn rn V1 r

I

'• cn

rn u on ca ,110a (Tpwj TipaHn no owepy (4. 2+2. 3+3) ca Mart nnvJiaTHiB HUM rpaKana j 3 neaa |no noTpsbH flscHa) Ch pfilr.hhr. Ha Tfl V. tfl• ocrpea ■:■□ paapaajai-ba roKDBB Ha rn u cn■ ocrpea sa KaHanvicatoo roK.ofca fl^ChO no norpetin■ ofaeesHa cc&TnocKEi ciirwibnaifija

* kfcy'HKU,. riHBCOl, (D2)

HWBO KaHa/iHcatba roKoea III 11 ii

a-AA-v

■ <

rh N

T

r Y

cn

J] F

rri }

14 —*■— r 1N cn

OcHoeHmr,Katnpieu M^kOVfcUHCKLSX &^cxpcHuup ca npeoet heM cao6pa-ftafHux cmpyja mr a arina ir vic

21

Mnycmpamqa Hueoa KaHanucahba mpoKpaxux u vemeopoKpaxux noep-

UJUHCKUX pac^^r^a^/ina MirkOviC5^ '™* cm 'a

IBQEffZl

(MM ynriBHa

ABBynHBHg

0O3HC TPRK4 2* r

IfcUl K^HjpLIL|ri i.1 yi I^IUIIHX LJIJ'JI Ik'XTfMKa Y MBi^CHOCTH Clfl □

nispshaiijEi caotpnhaiHHJi CTp/ja [npaao, flKHD, neeo)

Oohoehu yc/roeu pe^y/rucahba moxDsa Ha KpyMHOj pacKpcHunu u KOH-(pusypanuje ynuenux eo3htux mpara

mr Katarina MirkoviC 23

npojeKTQFiFii-hF! KpywHux pFirKpcHHi^ (ffes MFiHeRapa npenM IÎ-IXORO npocropHO oSnnKOBJifce noHHBa Ha cnea&FiHM no/i as-HMM nocraBKaMa:

« epoj npn Kfi>yH HMX npaaai4a ce orpaHwnaBa Ha 7pn MJIH 4eTnpn (TponpaKe MUM NeTBopoKpane Kpy>KHe pacKpcHHL\e), nocTojai-be Bnnie a A HeTiipn npuKTbyHHa npa&L|a peLuasa ce npeypefjei-beM Mpewe HUH npuweHOM cnei4M0n?KHMXKpyjwHux pacKpcHMLâ no npaBi-i/iy eefier npeHHi-iKa,

• yrao npecei_|ai-ba npMOnn?KaH n pa BOM yrny oflpTynai-ba a A npaeor yrna MoryHa c a mac HO 1

•. Hewa noflene Ha maBHM H cnopeAHM npaaan a cse caoBpaHajHe CTpyje (npaao, neeo, A^CHO) MMajy MCTM npojeKTHM TpeTMa H ca MAeHTMHHiiM Mepawia perynaTHBe (inpnopnTer MMajy B03M/ia y Kpy?KHOM Tony,

• cao&pafiajHe CTpyje pa3BpcTaBa]y ce caMO y 30HaMa yriMBa M TO KOA npuKTbyHHMX npaBaiâ ca ABe ynnBHe B03He TpaKe .

•. HeMa npMopiiTeTHHx TOKOBa, npuMapHe caoSpafiajHe CTpyje, OAHOCHO, TOKOBH npaBO HMajy penaTMBHM AUC KOHTM Hy HTeT y c^Hocy Ha eneMeirre AÔHiine (norpeMHM nptx£un, cnryaL|H0HM H H HBen ai^MOH H nnaH) npe CBera y norneAy ycxioBa yjiHBai-ba y Kpy>KHH TOK H Gp3imy KpeTai-ba Boanna,

•K pyjKHe pacKpcHm_|e ce orpaHnnaBajy Ha MaKcuwy M 2 y/iMBHe B03He TpaKe no csaKOM n pu KTbyH HOM npaBLiy, y cnynajy nocTojai-t>a 3 BO^He TpaKe y nonpeHHOM npotpitny caoGpaliajHmê HeonxoAHa je npuMeHa noceOHiix peiueiba y uinpeM cfiyHKi^MOHanHOM noApy^jy pacKpcHLme,

* Ha Kpy>KHMM pacKpcHHLâwa ce He yBOflu CBeTnocHa curHannsaLiMja GyAYFiH p,a je cynpoina OCHQBHOM KGHnenry HenpeKMnyriix TOKOM ca CMai-beHQM GpaMHOM,

* 3ajeAHHHKa noBpniMHa KpyjKHor K0J~ioBO3a, OAJHOCHO, Konii^MOHa 30Ha TpeSa A^QMoryfiH nponaa Mepomr^K^tarjn Mirk11 MrMi 1441XOBY n a pane/my soôty y HCTOM CMepy.

24

n

? P

|| 1| jJra

rc-iui —u Sn

KQJ1QBQ2 j^rj KPV^KHH

Knjj^.^or no/^edHMK

ocrpBQ sa pasfltiajiihbe fiaori|iafca|i-Mtf TOkORa

ft—

Cn. 3-10 OoHoenu eneMenmu a nojMoeu 33 Kpywne pacxpcHune

mr Katarina MirkoviC

KQMfiaKTHB

KCymnn noflgPHHK ca

KQnooao«

20 m teflna yf}»Bna rpana {1:1:1:1}

ijp^KMkl OOMOHHK caKCnptpwtyi

25 m<D<40 m

.ips.i^hn

HOJIOBCJ

(no norpec^J

GMVWhba Sp-ldHa(1T0

iKflttuftfuv yjwBue rp^Ke (2:1:2:1)

KpyjKHLi flCLqeUHLIK fJfrcai nBmyoc fJ£

TO.nfleraa

30 m<D <45 m ABG ynmHe Tfiatic{2:2:2:2)

< | I V > K : IL' 11■:].r11 :c:<■

Hk-i h; Dea n^/igjHor ^nasMa

aoaria ipsKfl

35 m-<D<70 m

Cn 3 -12 Tunoeu Kpywmsx pacKpcnui& npuMapne apadcxe nymne Mpewe

mr Katarina MirkoviC

a 4*WKPMTEPMJyMM ynOPEKEthA , s

lr

L^ynK4wanajnnH p,mr npHKJtyHHiix npaeai-iaHCTH *inn npufi/iMjKHQ HCTH (1 paur BHLLIH/HH>KLI}f)HTHQ pfi3i1M4ITT

+ +

c&oOpatajHa onTcpokeHna nprik/b/MHUx npaBaija

MOrODHd BOSHfiaHCTa HJ1H npwi)J-iH>KHa ( 40%)

GHTHG pajnHHura {> 40%)

npMopiiTeTTOKQRa msBHor npasua

t +

nOBptUHHCKM RHqORW /aRHOr np&RG3a

HH T6 H3 M BHVI (> 120 soavina Jfl yKyriHp) HWCKH (< 30 Bt>3nna JH yKynno] (ipHo-pMTfiT ja Bosnia jaBHor npebosa

+.........+........

+

netusHM ronoBHwan a Kt>HL|eHTpauwja (< 500 neiuaKataac yKynHO) uwicoKa KOHijeHTpimMjji £000 neLuaKa/nacyKynHD)

:::±........

+

tMliHKflrtCTttvKH TOKOBH

Mam KOHL|eHTpaL|Hja ( < 1 0 0 6 r t L |H K n w e Ta ' M a e y k y n H O ) BMCohta Koi- L|0H-pdLi M d (>

300 6HqHnMcraA<ac yKynHO)

+ +

nponycHa uoti +ry0ni4M epewiena +CMrypHOCT M rejKHna nearofla +3ay3HMai-be npocropa

KOH (JJJIH KTHQ^Kon M3 MONO noflpyMje noAPy^je

npe^TpojaBaiba/ nocTpojaBanba

+ +

Onuumu KpumepujyMU npuMene OCHQBHUX munoes noepLUUHCKUx pacKpc-

Hunamr Katarina Mirkovic 27

eglednost u zoni raskrsniceV-®glavni pravac

S/ 5-38Geometrijskioc/nosikodproracuna zonepreg/ednosti - s/uca/ oba vozi/a u ookretu

L ? = t/) / 3 , 6 + Vj-p2 / [254 x ( f / " + W / - + \ / y ) ] [m]

gde je:Ls - duzina zaustavnog puta vozila iz SP pri forsiranom kocenju [n \JSp - brzina

vozila iz sporednog pravca [km/h], _\r - vreme reakcije ~ 1,5 [s],

f j - tangencijalna komponenta trenja kao f (V^) (cl. 4.2.1.1),- otpor kotrljanja (0,02 - 0,03),

l /V - poduzni mfKataTiAAMirkOvposn ' O iayan ja raskrsr :ce. 28

S/ 5-39Geometrijski odnosi kod proracuna zone preg/ednosti - s/ucai vozi/o na GP u pokretu, a voz//o na SP sa obaveznim zaustav/janjem

p _ \jg / \ISp x (L^ + Lr + D) [m]gde je:P - potrebna duzina pregiednosti duz glavnog pravca [m], Ls - rastojanje vozila iz sporednog pravca od STOP-linije [m], Lr - duzina puta vozila kroz ukrsno podrucje [m], D - duzina vozila (~ 6,00 [m]),Vcfp - brzina vozila na glavnom pravcu (Vgp - ^rGP) [km/h], VSp - brzina

vozila na sporednom pravcu [Km/h].


245 - 6 predavanje

Documents