8/11/2019 4 velike zablude

1/2

1. ZABLUDA ZAMENJIVANJA UZROKA I POSLEDICE ILI ISKVARENOSTUMA

Iskvarenost uma se sastoji u pogrenom smatranju da je neka stvar uzrok nekog stanjastvari dok je ona samo vidljivija posledica ili manifestacija nekog drugog, manje

vidljivog, ali stvarnog uzroka. Ova zabluda se objanjava iskljuivo primerima. Postojiovek koji veruje da je recept za dugovenost slaba ishrana, jer je on dugovean, a malojede. Meutim njegov spor metabolizam je uzrok njegove dugovenosti, a njegova slabaishrana je samo manifestacija njegovog slabog metabolizma. Pokazuje se da slaba ishrananije recept za dugovenost tek kada neko ko nema spor metabolizam pone tako da sehrani. Ispostavlja se ak naprotiv da takva ishrana mo!e biti tetna za tu osobu. Meutim"ie ne#e da nam saopti samo to da neto to je naizgled uzork ne mora to biti i damoramo intervenisati i menjati situaciju, odnosno eksperimentisati, kako bismo znalipouzdano ta je uzrok. "aime, on diskredituje etiku i religiju tako to tvrdi da svaka tezakoju one formuliu poiva na ovoj zabludi. Ovde se navode primeri neto drugaiji odgore pomenutog, jer nema posrednika. "aime direktno se zamenjuju posledica i uzrok.

$ako ako neko ka!e injenje % implicira &, "ie #e re#i ne nego je upravo obrnuto. "ekoko je ve# & #e initi %. 'ore smo imali dugi !ivot koji je bio neka vrsta posrednikaizmeu sporog metabolizma i slabe ishrane. Meutim, ako njega izbacimo i % zamenimoza slaba ishrana, a & sa spor metabolizam dobi#emo( "ije istina da #e slaba ishranaimplicirati da #e neko imati spori metabolizam, nego je obrnuto. "eko ko ima sporimetabolizam #e slabije jesti. Po istom principu "ie tvrdi da nije vrlina uzrok sre#e, negoda sre#nici intuitivno ine neke stvari koje smatramo vrlinama) nije porok uzrokpropadanja nego je propadanje uzrok poroka) nije bolest uzrok iscrpljenosti negoiscrpljenost bolesti) ne#e neka greka unititi neku partiju, nego samo ve# unitena partijamo!e da napravi takvu greku.*ve to je dobro je instiktivno, a sve loe je izopaenje instikta, odnosno raspadanje volje.

Iz toga sledi da dobre stvari radimo instiktivno i lako, sa voljom, dok se loe javljaju kadate volje nema, odnosno pojedinac sa te!inom radi neto. *ve funkcionie na nivouinstikta, samo ljudi u to unose poredak, zamenjuju#i uzrok i posledicu.

2. ZABLUDA LANE UZRONOSTI

+ritikuje se uopte bilo kakvo znanje o uzronosti. Unutran!" #a$t"%su one stvari kojesu oveku omogu#ile da misli da mo!e da govori o uzronosti. Ima ih tri i svi su skriveniu svesti. Prvi je &'(!a kao uzrok) drugi*&+*t kao uzrok itre#iJa kao uzrok. Meutim, tose tie volje, ona ne uzrokuje, nego samo prati dogaaje i oni se mogu odvijati i bez nje.Motiv kao povrni fenomen svesti takoe samo prati dogaaje i vie prikriva uzrok negoto ih predstavlja. a je fikcija, -ono je sasvim prestalo da misli, ose#a ili ho#e. Izraskrinkavanja ovih -unutranjih fakata sledi da empirija sama raskrinkana. Meutimempirija je zloupotrebljena da bi imali svet sa subjektima, uzrocima, motivima itd. /ovekje iz sebe izvukao svoju -unutranje fakte i projektovao ih u stvarnost. $o se odvilo takoto je prvo izvukao pojam bi#a iz pojma a. 0atim je to preneo na stvari. *tvari je shvatiokao postoje#e po ugledu na bi#e koje je izvukao iz a. /ovek #e tako uvek u stvarima-prona#i ono to je u njih sam ve# stavio. 1akle samom pojmu stvari prethodi verovanje

8/11/2019 4 velike zablude

2/2

u a kao uzrok, odnosno tre#i -unutranji fakat koji je raskrinkan i to ima ogromnekonsekvence u vidu toga da ni fizika nije sigurna, kao ni +antova stvar po sebi.

,. ZABLUDA IMA-INARNI UZROKA

/ovek sebi predstavlja uzronost tako to uz pomo# /a0+n!a sebi prole dogaajepredstavlja kao razloga za neki dogaaj koji se upravo desio. /ovek nikada ne#e samo dakonstatuje stanje stvari nego ho#e da nae razlog tome stanju stvari jer on otklanjapsiholoku nelagodu. Meutim to nije stvarna uzronost nego $aua(na "nt+r/r+ta3"!akoja se zasniva na pam#enju, a formira na&"$u la!nog objanjavanja uzronosti kojeote!ava ili ak onemogu#ava istra!ivanje pravih uzroka. /oveka instiktivno pokre#e strahod nepoznatog, pa tra!i objanjenje. Pritom, on ne#e da zahteva neke stroge kriterijumeza to objanjenje, nego ho#e to br!e da se oslobodi nelagode sa bilo kakvimobjanjenjem. /ovek to objanjava onim to mu je poznato i blisko, dok se -novo,nedo!ivljeno, strano, iskljuuje kao uzrok. $ada dobijamo objanjenje koje varira odosobe do osobe u zavisnosti od toga kako je ve# izgraen sistem verovanja neke osobe.

Potrebno je neku novu i nepoznatu situaciju uklopiti da ini koherentnu celinu sa ve#postoje#im verovanjima, tako da #e objanjenje zavisiti od tih verovanja, te tako "ieka!e -2ankar odmah misli na posao, hri#anin na greh, devojka na ljubav. 3ela oblastmorala i religije se zasniva na ovim imaginarnim uzrocima. $ako su histerine !enevetice, a pria o nasleenom grehu postoji da bi se bez nekog jasnog uzroka moglaobjasniti neija patnja.

4. ZABLUDA O SLOBODNOJ VOLJI

*lobodna volja je izmiljenja da bi ljudima, s obzirom da su slobodni moralni delatnici,moglo da se sudi i da se ka!njavaju. 1akle ne samo da mora da postoji uzrok za svakodelo, nego on mora biti sadr!an u ljudskoj svesti. Ova zabluda proistie iz instikta voljeda sudi i ka!njava. $eolozi insistiraju na tome, jer bez slobodne volje oni ne bi imaliprava drugima da sude i uopte potreba za njima bi nestala. $amo gde nema slobode,nema ni morala, pa ni legitimnog pozivanja na odgovornost i kaznu. "ie se ovdeodreuje kao imoralista i kao svoj cilj vidi i#enje istorije, psihologije itd. od pojmakrivice i zloine. "jegov cilj je da ponovo oveku vrati n+&"n'*t /'*t'!an!a%."aravno,na ovom putu su mu najve#i neprijatelji teolozi i moralisti. 0a "iea, ovek ne samo danije produkt drutvenih okolnosti ili genetike, on nije produkt ni sam sebe. On nema nekuodreenu svrhu i napominje da svrhe nema u stvarnosti i da je ona ljudski izum. /ovek jeprema njemu deo 3+("n+, jer njoj nita ne izmie. +ako ne postoji neka nezavisna pozicijaizvan celine, jer sve je celina, oveku se ne mo!e suditi ili se uporeivati sa bilo ime, jerje on, kao i sve ostalo, deo celine.