Апстрактна уметност

Филип Цветковић

Јована Милошевић

Марија Стојковић

проф: НЕДА ШУКЛЕТОВИЋпредмет: ЛИКОВНА КУЛТУРА Школа моде и

лепоте,Ниш

Апстрактна уметност Апстрактна или непредметна

уметност се веже за субјективно, емотивно уметничко изражавање, које не следи природне законе боје, текстуре, облика и простора. Било да се ради о сликарству, графици и вајарству или некој другој уметничкој форми, уметник овде изражава себе слободним кориштењем линија, ликова, боје, текстуре или облика и простора.

Апстрактна уметност настала ја почетком 20 века, око 1910. године када се развила фотографија и сликар се све више удаљава од интерпретације и репродукције природног света и природе. Говори се о непредметној уметности и апсолутном сликарству.

Карактеристике Постоје два принципиелна правца: Експресивана апстракција. Овај правац се

још назива и лирски апстракција дело Василија Кандинског, као и његов теоријски и критички рад, је од велике заслуге за настанак и развој лирске апстракције. Између 1910. и 1912. године, Кандински је развио нови апстрактни језик, који се базирао на осјећањима и поетском изражавању.

Геометријска апстракција остварена од пре свега суперматисте Казимира Малевича, покрета Де Стијл од стране Тео ван Десбурга и Пит Мондријана.Типичне су геометризоване форме у једном тону боје са јасним ивицама.

У самом почетку развоја апстрактне уметности, уметници су кренули од природе, да би се постепено удаљавали од природних форми и почели да користе нефигуративне, елементарне ликовне елементе као суштину композиције

У периоду између 1910. и 1918. године, идеја о потпуном елиминисању природе из уметности, постала је главна преокупација уметника читаве Европе. Полазећи, углавном, од Пикасових покушаја, уметници су истраживали чисту апстракцију у два правца. Неки, као руски сликар Кандински, више су били окренути емоционалном и сензуалном експресионизму који је касније утицао на америчке експресионисте, друге као Мондријана, више је заокупљала хладна прецизност геометријског аранжмана композиције.

Ограничена апрстракција Ограничена апстракција се јавља као продукт смелих

кубистичких истраживања у делима руса Василија Кандинског око 1910 год. а траје,у разним облицима,све до данашњих дана.Он слике своје слика као да прави музичку композицију,те их и он тако назива: импресијама.импровизацијама или дословно композицијама.Ту су импровизације (препуштене само машти и осећањима) експлозивних и турбулентних композиција боја и потеза.

Уметници који су припадали овом правцу

Међу сликаре који припадају овом правцу спадају Франсис Пикабија (1879 - 1953 ) као и Рус Василиј Кандински (1866 - 1944 ) који је своју прву апстрактну слику насликао 1911. године. Први сликари апстрактног сликарства сматрају се Михаил Ларијонова (1881 - 1964 ) као и сликара под утицајам кубизма Робер Делонеа (1885 - 1941 ) а такође и чешког сликара Франц Купку (1871 - 1957 ). Затим сликара Швајцарског порекла Паул Клеа (1879 - 1940) и Холанђанина Пит Мондријана (1872 - 1944 ). Једна икона апстрактног сликарства јесте Казимир Маљевичева (1878 - 1935 ) слика из 1913. године на којој је представио црни квадрат на белој позадини.

Василиј Кандински Василиј Васиљевич Кандински (рус. Василий Васильевич Кандинский), био је руски сликар, рођен у Москви децембра 1866, а умро у Неју на Сени, 13. децембра 1944.

Од 1896. године студирао је уметност на Минхенском универзитету где се пријатељио са групом „Фаланкс“. Године 1906. и 1907. провео је у Севру у Француској и приклонио се ка експресионизму. Од 1908. године је живео у баварском месту Мурнау и упознао се са теозофом Рудолфом Штајнером који је јако утицао на њега. Са својом пријатељицом Габријелом Минтер, Алексејем Јавленским, Алфредом Кубином и другим уметницима основао је 1909. „Ново уметничко удружење“. Кандински је почео у то доба да слика своје апстрактне слике тако да се са овом групом разишао и основао је групу „Плави јахач“, а 1912. је издао јако утицајну књигу „О духовности у уметности“.

Москва. (1916.)

Импровизација (1912.)

Године 1924. скупа са Лионел Фајнигером, Паул Клеом и Алексејем Јавленским основао је групу „Плава четворка“ и 1928. године добио немачко држављанство. Са америчким милионером Соломоном Гугенхајмом се срео 1930. Он је у то време оснивао збирку „не-објективног сликарства“ и из тог познанства је створена збирка од више од 150 слика Кандинског.

Када су нацисти 1933. године укинули Баухаус, отишао је у Француску. Нацисти су 1937. године узели 57 његових слика из музеја и изложили као „дегенеративну уметност“ на срамној изложби.У Француској је 1939. године добио држављанство и завршио своју последњу велику композицију „Композиција X“. Кандински је умро 1944. године.

Казимир Маљевич Казимир Северинович Маљевич руски

сликар и теоретичар уметности, пионир геометријске апстрактне форме и један од најважнијих чланова руске авангарде. Представник је руског конструктивизма и супрематизма а био је под утицајем француског неоимпресионизма, фовизма и кубизма.

Суделује 1911. заједно са Владимиром Татлином на другој изложби групе Савез младих у Санкт Петербургу. На трећој изложби учествује 1912.

Излаже 1914. у Паризу.Током 1915. публикује манифест "Од кубизма до супрематизма", а од 1915. до 1916. ради са другим супрематистичким уметницима у једном селу.

Најчувенији примери супрематизма су Црни квадрат(1915.) и Бело на белом(1918.).

Предавао је на Витебској практичној уметничкој школи (1919.-1922.)

Радио на кијевском уметничком институту (1927.-1929.) и поново у Лењинграду 1930.

Црни Квадрат

Црвени квадрат

Пит Мондријан Пит Корнелис Мондријан је био

холандски сликар и велики теоретичар уметности. Увелико је придонео уметничкој групи Де Стијл коју је основао Тео ван Дусбрих. Развио је нови облик апстрактне уметности назван неопластицизам.

Студирао је од 1892. на академији у Амстердаму. Обузет религиозним проблемима, проучава теозофске списе и постаје члан секте. Из овога раздобља потичу платна прожета мистиком, с мотивима усамљених кућа са дубоким тоналитетима и необичним осветљењем.Око 1915. напушта овај мотив као полазну основу и површину компонује слободно у прегледном и смиреном ритму обојених квадратних површина оивичених растером црних линија. Колористичка скала редукована је на три основне боје: жуту, плаву и црвену. Године 1917. један је од оснивача покрета Де Стијл и формулише принципе неопластицизма.

„решеткасти“ стил

„решеткасти“ стил

У последњим годинама мотиви његових слика редуковани су на минимум; коначно су његова платна садржавала неколико обојених површина на белој подлози. У платнима насталим у Америци нестаје карактеристична црна линија, чиме је ублажен општи утисак и постигнут живљи и ведрији ритам површине.

Преданост идеји и принципиална доследност чине Мондријана најистакнутијим апстрактним сликаром, лишеног сваке емоције и трагичности.

„решеткасти“ стил