asimov isak deca vremena.pdf

7/28/2019 Asimov Isak Deca Vremena.pdf

1/162

Asimov Isak/Silverberg Robert

DETE VREMENAPrevod: Nedeljkovi B. Aleksandar

Asimov Isaac/Silverberg Robert CHILD OF TIME, 1991.

POLARIS

1991.


2/162


3/162

PROLOG: SREBREN OBLAK

tokom noi poelo je pomalo da snei. Sneg je, sitan kao prah i razreen kao sumaglica, dolazio sazapadnim vetrom; iz daleka, svakako. Jo je u sebi nosio miris mora, koji se sada poeo dizati iz tundre,iroke i sumorne, jutarnjim suncem obasjane.

Srebren oblak imao je prilike da vidi more, samo jednom, davno, dok je bio dete i dok je narod jolovio u zapadnim zemljama. More je ogromno, mrano i nemirno, a kad ga sunce obasja na jedanodreeni nain, ono zablista kao udna tena vatra. Ui u more, to je smrt, ali gledati ga, to je divno.On vie nikad nee videti more, to mu je bilo jasno. Zemlje du mora sad dre drugi, a narod sepovlai, iz godine u godinu sve je blii onom mestu gde se sunce raa. Srebren oblak je uviao da, aki ako bi drugi nestali isto onako iznenadno kao to su doli, on vie nema nikakve nade da se vrati naobalsko podruje. Suvie je mator i sakat, preblizu je svome kraju. Pola ljudskog veka, moda i vie,bilo bi potrebno da se pleme vrati istim putem, na istok. Srebrenu oblaku nije ostalo pola ivota. Dvegodine, toliko e jo poiveti, ili, uz malo sree, tri godine.

Ali nema u tome nieg loeg. Ipak je video more, a to niko drugi u plemenu ne moe danas za seberei. Nikada nee zaboraviti kako more mirie i kakvu ogromnu ustalasanu snagu ima. On stoji na

uzvisini iznad taborita i zuri preko neoekivano zasneene ravnice -jako iri nozdrve, udie duboko,da oseti mousni miris mora koji se, noen isparenjima sa topeeg snega, die ka njemu. Na tren seosea kao da je opet mlad.

Samo na tren.Jedan glas iza njega kae: "nisi nita rekao o snegu noas kad smo podizali tabor, srebrene."glas znalice. Zato se popela za njim? On je doao ovde, gore, da bi bio sam u tiini zore.

Ponajmanje je eleo da ga znalica gnjavi u ovom trenutku izdvojenosti.Srebren oblak se polako okrenuo da se suoi sa njom."da li je sneg tako neuobiajen da ja moram davati upozorenje kad god nailazi?""ovo je peta nedelja leta, srebrene oblae."slegnuo je ramenima. "pa, moe i leti da pada sneg, eno."

"u petoj nedelji?""u svakoj nedelji", ree srebren. "pamtim leta u kojima nije ni prestajao, nego je padao iz dana udan. Mogla si da gleda kako blistavo letnje sunce sija kroz njega, a ipak je nastavljao da pada. I to uzapadnim zemljama, gde su leta toplija nego ovde."

"davno je to bilo, pre mog roenja. Leta postaju svuda bolja, tako svi govore, a izgleda i da istinuzbore. Ali trebalo je da nam kae da ide sneg, srebrene."

"a je li ovo neto mnogo snega? Samo je malo poprailo, znalice.""mogli smo da isturimo asure za spavanje.""za ovo malo snenog praka? Za ovu sitnicu od snega?""da. Ko voli da se probudi sa snegom na licu? Trebalo je da nam kae .""nije izgledalo vano", ree srebren oblak razdraljivo.

"ipak, trebalo je da nam kae. Osim ako nisi znao, naravno."znalica mu je uputila dug, neprijateljski pogled, pun zlobe. Ta ena postaje mnogo gadna, sad kadstarost sve dublje zagriza u nju, pomisli srebren oblak. Pamtio je on i dane kad je ona bila divna vitka

devojka vodopadna, sa slapovima guste, crne kose i sa grudima poput letnjih dinja. Tada ju je svako uplemenu eleo: i on - ne bi to poricao. Ali, evo, prola je svoju tridesetu zimu, njena kosa se pretvorilau bele uzice, grudi su joj prazne, mukarci je vie ne gledaju sa eljom, a ime je promenila i sad je 'onakoja zna', dri se nadmeno, kao da je neto mnogo mudra, kao da je boginja ula u njenu duu.

Besno je piljio u nju."znao sam da dolazi sneg. Ali sam takoe znao da nee biti vredan pomena. Osetio sam ovaj sneg u

butini, gde mi je ona stara rana, gde uvek osetim dolaenje snega."


4/162

"pitam se da li si stvarno osetio."

"znai, ja laem? Je l' to?""rekao bi nam to, da si znao da dolazi sneg. Voleo bi i ti da je asura za spavanje razapeta iznad tebe,

voleo bi isto koliko i svi drugi vole. I vie, rekla bih ja.""pa onda me ubijte", ree srebren oblak. "priznajem sve. Nisam uopte osetio da dolazi sneg. Zato i

nisam upozorio ljude i zato ste se probudili sa snegom na licu. To je straan greh. Sazovi drutvo zaubijanje, pa neka me odvedu iza brda i neka me udare dvanaest puta batinom od slonovae. Misli dabih zaalio, znalice? Videosam zima etrdeset i poneku vie od etrdeset. Star sam, veoma; i veomaumoran. Ako bi ti bila voljna da upravlja plemenom neko vreme, znalice, ja bih rado odstupio i..."

"molim te, srebrene."

"tano je to, zar ne? Ti iz dana u dan sve vie sija silnom mudrou iznutra, a ja samo starim.Preuzmi moje mesto. Evo. Evo." skinuo je svoj poglaviki ogrta od medvee koe i gurnuo gaodsenim pokretom ka njenom licu. "hajde, uzmi! I perjanu kapu i udotvorni tap od slonovae i sveostalo. Idemo dole da kaemo svima. Moje vreme je prolo. Sad ti budi poglavica. Evo! Pleme jetvoje!"

"pravi gluposti. A i neiskren si. Ti e predati perjanu kapu i tap od slonovae onog dana kad tenaemo hladnog i ukoenog na zemlji ujutru, ni trenutak pre toga." gurnula je ogrta nazad ka njemu."potedi me tvojih velikih gestova. Nimalo ne eznem da zauzmem tvoje mesto, ni sad ni posle tvojesmrti, to i sam dobro zna."

"onda, to si se popela ovde da me gnjavi zbog tog jadnog sneia?""zato to je peta nedelja leta.""pa ta? Ve smo raspravljali o tome. Sneg moe naii u ma koje doba godine, to ti vrlo dobro

zna.""gledala sam tapove sa zapisima. Ovako pozno u godini nije sneilo jo otkako sam ja bila

devojka."

"gledala si tapove sa zapisima?" upita srebren oblak, zbunjen. "misli, jutros?""a kad bih, inae? Probudila sam se, videla sneg i to me je uplailo. Zato sam otila kod prolo -uve

i zamolila je da mi pokae tapove. Sve smo brojale zajedno. Pre sedamnaest godina sneilo je u petojnedelji leta. Od tada, nije. Zna ta se jo desilo tog leta? estoro naih je poginulo u lovu na nosoroge,a etvoro u stampedu mamuta. Deset smrti za samo jedno leto."

"ta mi to govori, znalice?""nita ti ne govorim. Pitam te da li misli da je ovaj sneg nagovetaj zla.""mislim da je ovaj sneg samo sneg. Nita vie.""nije se boginja naljutila na nas?""pitaj boginju, ne mene. Boginja sa mnom ne razgovara mnogo, u poslednje vreme."

znalica ogoreno iskrivi usta. "uozbilji se, srebrene. ta ako ovaj sneg znai da nas neka opasnostvreba u zasedi?"

"pogledaj", ree on, velianstveno odmahujui ispruenom rukom prema dolini i ravnicama. "vidili opasnost tamo? Ja vidim neto malo snega, da. Vrlo malo. Takoe vidim narod, koji se probudio,vidim da se osmehuju, gledaju svoja posla, poinju jo jedan dobar dan. Eto ta ja vidim, znalice. Akoti vidi boginjin gnev, pokai mi gde je."

njemu se uistinu inilo da dole, svuda, vlada divan mir. U glavnom taboritu ene i devojice loilesu jutarnju vatru. Deaci suvie mladi da bi lovili vrljali su unaokolo, prevrui laki sneni pokriva isakupljajui granice i suvo busenje koje e posluiti kao gorivo. Na levoj strani, na prostoru majki,video je bebe koje su dobijale jutarnji obrok - eno je, mlekoizvorna, ta neiscrpna ena, sa po jednombebom na svakoj dojki; eno gde mala deca igraju igru kruga, a vodi ih duboka voda, koja je ba sadzastala da utei jednog dekia, i to onog koji se zove grom-obraz, jer je pao i odrao koleno. Izaprostora majki, boginjine ene izgradile su piramidu od nagomilanog kamenja, da poslui kao svetilitenjoj, i sad su oko te piramide radile: jedna od svetenica prinela je i rasporedila ubrane bobice, druga jena krvni kamen sipala krv jue ubijenog vuka, trea je palila dananju dnevnu vatru. Na sasvim drugoj


5/162

strani jaha mamuta namestio je svoju radionicu i ve je pravio kremene otrice; jo je bio u tom poslusavren, iako mu je kostobolja sve vie koila ruke. Iza njega su sedele igraica meseca i jedna odnjenih keri, ve predate svom uobiajenom poslu: vakale su kou ulovljenih ivotinja kako bi jeomekala toliko da se od nje mogu praviti ogrtai. Srebren oblak je video, daleko na obzorju, imukarce iz drutva za lov, koji su nastupali preko tundre, irei se lepezasto u levu i desnu stranu,drei u rukama spremna koplja i motke za bacanje. U snegu se jo pomalo videla neujednaena,dugaka linija koju su napravili nogama dok su ili, maloas, u koloni: tamno ocrtani otisci peta i jakorairenih prstiju. Tragovi su vodili iz tabora, a sad su nestajali zato to je i sneg brzo nestajao.

Da, sve je izgledalo mirno. Sve normalno i redovno, jedno novo jutro u ivotu naroda koji je starkao vreme i koji e postojati dok budu postojali dani. Zar treba neki mali sneg u sredini leta da izazovebrigu? ivot je teak; sneg je obina stvar i uvek e to biti, tokom cele godine; boginja nikad nikomnije obeala da e leta biti bez snega, mada je u tom pogledu bila dobra prema ljudima, poslednjihgodina.

Ali ba je udno da on sino nije osetio dolazak snega. Moda i jeste osetio, ali nije obratio dovoljnopanje? Toliko je bolova i probadanja u poslednje vreme: sve je tee i tee protumaiti svaki pojedinibol.

Svejedno, inilo se da stvari ipak stoje dobro."silazim sada", ree on znalici. "popeo sam se ovamo samo radi malo mira i tiine. Ali vidim da mi

to nee biti omogueno.""da ti pomognem", ree ona.Srebren oblak besno odgurnu njenu pruenu ruku."liim li ja tebi na bogalja, eno? Ruke k sebi!"ravnoduno je zatresla ramenima. "kako god ti kae, srebrene."ali staza koja je vodila sa te uzvisine bila je dombasta i nezgodna, a laki posip topeeg snega

prikrio je pojedine male, nepouzdane komade kamena i uinio da pod srebrenovim nogama budu glatkii klizavi. Ni deset koraka nije preao, a ve je poeleo da se odrekne ponosa i prihvati ponudu znalice.Ali to nije dolazilo u obzir, naravno. Niko ne obraa panju na to ako poglavica malo hramlje, aliukoliko se dozna da on bez tue pomoi ne moe da sie niz ovako blagu nizbrdicu, neki e pomislitida je moda vreme da mu pomognu da pree u konani odmor. Prema starcima svako oseapotovanje, da, ali starce nije mogue tetosati preko izvesne mere. Pomogao je i srebren, u svome veku,nekolicini starih ljudi da odu u veni odmor i to je bilo itekako tuno: napravi za njih gnezdo u snegu istoji pored njih sve dok ih ledena hladnoa ne odnese u poslednji san. On nee takvu pomo: neknjegov as doe kad doe, ni jedan sat ranije. A doi e, u svakom sluaju, brzo.

Srebren je u podnoje stigao malo zadihan, vru i lepljiv od znoja ispod ogrtaa od debelog, sivogkrzna. Ipak je sputanje prolo prilino dobro. Jo je on u snazi, jo moe.

Mirisi kuvanja dopree do srebrenovih nozdrva. Smeh deurlije i prodorni vriskovi beba plovili suvazduhom. Sunce se brzo uzdizalo. Oseaj blagostanja proimao je srebrenov duh.

Kroz tri dana bie vreme za svetkovinu leta, a tad e on morati da plee u krugu i da prinese jednogjunca na rtvu i da namae njegovom krvlju izabranu devicu godine. tavie, morae nju da odvede ustranu i da je grli, kako bi jesenji lov sigurno uspeo. Dok se vreme za ovogodinju svetkov inu letabliilo, srebren oblak je oseao izvesnu malu nelagodnost, jer je pomiljao da ovako mator nee moida plee sasvim kako treba, a i da bi mogao, tavie, da se spetlja i pri rtvovanju junca - svojevremenoje bio oevidac kad se to desilo jednom ostarelom poglavici. A to se tie grljenja device, i u tompogledu se malice brinuo da li e uspeti. Ali u toplini jutra svi ti strahovi su nestali. Ova znalicapostaje drhtava, matora glupaa. Taj sneg ne znai nita. Nita! Dan je lep i blistav. Pred narodom jejedno velianstveno leto, koje e sad postajati sve toplije.

teta to svetkovina leta nije danas, pomisli srebren. Sad, kad je njegov duh poletan; sad kadnjegovo telo osea, bar na tren, malenu plimu obnovljene snage. Plesati - junac - zagrliti devicu...

"srebren oblae! Srebren oblae!"promukli glasovi, bez daha, glasovi premorenih ljudi koji se bore za vazduh; glasovi sa otvorenih


6/162

polja, iza onog mesta na kome boginjine ene rade oko oltara.ta je ovo? Lovci se vraaju tako rano? I tako urno?Zaklonio je rukom oi i pogledao ka suncu. Da, eno su volkodrev i prolom gorski, tre ka taboru

koliko ih noge nose i dozivaju njega. Volkodrev jo i mlatara kopljem besomuno oko sebe, maltenekao da je poludeo; a prolom kao da uopte nema oruje.

Doli su u tabor, teturajui se, i sruili se na zemlju srebren oblaku tako rei pred noge, jeei,itei, borei se za dah. Oni su bili meu najjaim i najbrim mukarcima, ali su sigurno trali punomsnagom ak sa lovita, pa su se premorili.

Srebren oblak oseti kako ga obuhvata velika nelagodnost i kako pred njom iezava onaj kratki,prekratki trenutak radosti i mira.

"ta je?" upita on odluno, ne dajui im vremena da dou do daha. "zato se vraate tako ra no?"prolom pokaza prstom iza sebe. Ruka mu je drhtala kao u starca. Zubi su mu cvokotali.

"drugi!" izgrca on."ta? Gde?"prolom gorski odmahnu glavom. Nije mu ostalo snage za govor.

Volkodrev ree, uz silan napor: "nismo... Videli... Njih. Samo tragove.""u snegu.""u snegu, da." volkodrev je bio na kolenima, glave oborene. Od plea do struka potresali su ga veliki

trzaji, maltene grevi. Jo koji trenutak i sposobnost govora mu se vratila. "njihovi otisci stopala .Dugaka stopala, uska. Ovakva." u vazduhu je prstima ocrtao oblik stopala. "drugi. Sumnje nema."

"koliko ih je?"

volkodrev zatrese glavom i zamuri."mnogo", ree prolom, koji je najednom opet doao do glasa. Digao je obe ake i rairio sve prste na

njima, jednom, dvaput, triput. "vie od nas. Dva, tri, etiri puta vie. Stupaju sa juga ka severu.""i malo ka zapadu", ree volkodrev sumorno."misli, ka nama?""moe biti. Nije... Sigurno.""ja mislim, prema nama", ree prolom. "ili mi prema njima. Moglo bi se desiti da se sretnemo s

njima oi u oi, ako ne pripazimo.""drugi, ovde, na otvorenom?" ree srebren oblak, kao da govori sam sa sobom. "ali oni ne vole

otvorene ravnice. Nije ovo teren njima drag. Nema tu nieg za njih. Trebalo bi da se dre blie moru.Jeste li sigurni za ta stopala, volkodreve? Prolome?"

klimnuli su glavama.

"njihova putanja e presei nau, ali ja ne verujem da e oni krenuti ba ka nama", ree volkodrev."ja mislim da hoe", ree prolom."ja mislim da ne znaju da smo ovde."

"ja mislim da znaju", ree prolom.Srebren primae ake licu i povue se za bradu, jako, tako jako da ga je zabolelo. Zapiljio se na

istok, kao da e, ako samo bude gledao dovoljno napeto, videti tu grupu drugih kako stupaju preko oneputanje kojom njegov narod namerava da proe. Ali nije video nita osim sve jaeg bletanja jutra.

Onda se okrete i ukrsti pogled sa znalicom.Oekivao je da e ga ona gledati trijumfalno, samozadovoljno, kao neko za koga se dokazalo da je u

pravu. Ovaj neoekivani sneg usred leta ipak je bio rav znak, zar ne? A on ne samo to uopte nijepredvideo njegov dolazak, nego je potpuno prevideo i zlokobni smisao njegov. Rekla sam ja tebi,

trebalo bi da sad govori znalica. U velikoj smo nevolji, a ti vie nisi podoban da vodi.Ali, na njegovo zaprepaenje, nije bilo ni traga od takve osvetoljubivosti na licu one koja zna. Lice

joj je bilo smraeno od tuge, a tihe suze kotrljale su joj se niz obraze.Pruila je ruke ka njemu, nainom gotovo nenim."srebrene..." ree ona blago. "o, srebrene."


7/162

ne plae ona samo za sebe, pomisli srebren oblak. Niti samo zbog toga to je pleme u opasnosti.Plae za mnom, uvide on zapanjeno.

NALAENJE

1.Edit Felouz zagladila je svoj radni mantil; uvek je to inila pre nego to bi otvorila ta komplikovano

zakljuana vrata i zakoraila preko nevidljive linije razdvajanja izmeu jeste i nije. Sa sobom je i ovogputa ponela svesku i olovku, iako beleke vie nije pravila osim kad je, zbog nekog izvetaja, to bilokrajnje neophodno.

Ovog puta donela je i kofer. ("Neke igre za deka", maloas je, sa osmehom, rekla straaru - a on,koji ve odavno nije ni pomiljao da nju neto ispituje, samo joj je mahnuo veselo, pokazujui joj daproe kroz obezbeenje.)

A mali, runi deko osetio je, kao i svaki put, da je ona ula u njegov privatni svet, pa je dotrao,uzvikujui "Gospoice Felouz - gospoice Felouz...", na svoj nain, mekano i nerazgovetno.

"Timi", ree ona i provue prste, neno, kroz travu, smeu kosu na njegovoj udno oblikovanoj,maloj glavi. "ta nije u redu?"On ree: "Gde je Deri? Hoe li se vratiti da se igra sa mnom danas?""Ne, nee danas.""ao mi je zbog onog to se desilo.""Znam, Timi."

"A Deri...?""Pusti sad Derija, Timi. Jesi li zato plakao? Zato to ti nedostaje Deri?"Pogledao je na drugu stranu. "Ne samo zbog toga, gospoice Felouz. Opet sam sanjao.""Isti san?" Usne gospoice Feluoz se stisnue. Naravno, to sa Derijem dovelo je do vraanja tog

sna.

Klimnuo je glavom. "Da, isti san.""Da li je bilo mnogo nezgodno, ovog puta?"

"Nezgodno, da. Bio sam - napolju. Tamo su bila deca, mnogo dece. I Deri. Svi su me gledali. Nekisu se smejali, neki su pokazivali prstom ka meni i kreveljili se, ali neki su bili fini prema meni.Govorili su: 'Hajde, hajde, Timi, moe ti, samo idi jedan po jedan korak. Nemoj stati i stii e doslobode.' Tako je i bilo. Poao sam odavde i iziao pravo napolje. I rekao sam: 'Sad doite da se igratesa mnom', ali su onda svi oni poeli da se talasaju i postali su mi nevidljivi, a ja sam stao da se klizamunatrag, opet ovamo. Nisam se mogao zadrati. Klizao sam se, a kad sam se naao sasvim unutra, okomene se stvorio crni zid, nisam mogao ni da maknem, bio sam..."

"Uh, to je tako strano. ao mi je, Timi. Zna da mi je ao."Pokuavajui da se osmehne, pokazao je svoje prevelike zube i iroko razvukao usne; zbog toga se

inilo da su mu usta isturena napred, iz lica, ak i vie nego to su stvarno bila."Kad u biti dovoljno veliki da iziem odavde, gospoice Felouz? Da stvarno idem napolje? Ne

samo u snovima?""Uskoro", ree ona. Oseala je da joj se srce kida. "Uskoro."Pustila je deka da je uhvati za ruku. Volela je taj topli dodir debele, suve koe njegovog dlana na

svojoj ruci. Povukao ju je ka unutranjosti, kroz sve tri sobe koje su sainjavale stasis -sekciju Jedan -udobne sobe, svakako, ali sobe u kojima je od prvog dana ostao, zauvek uhapen, ovaj runi, malideko star sedam (Da li ba sedam? Kako biti siguran?) godina.

Odveo ju je do svog jedinog prozora, sa koga se pruao pogled na svet onog jeste, onog napolju; alisamo na jedan deli tog sveta, pokriven krljavom umom, a sada i skriven nonom tamom. U stvari,kroz prozor se sada videla samo ograda sa zlovoljnom svetleom tablom koja je upozoravala sve i


8/162

svakoga da se ne sme ulaziti ovamo, a ko pokua, da mu prete takve -i-takve opake kazne.Timi je pritisnuo nos na prozor."Priajte mi opet ta ima napolju, gospoice Felouz.""Bolja mesta. Lepa mesta", ree ona tuno.Kao i toliko puta u protekle tri godine, prouavala ga je potajno, pogledom iskosa; posmatra la je

profil njegovog jadnog, malog, uhapenikog lica, ocrtan naspram prozora. elo ravno, ali sa jakimnagibom unazad; na njega pada gusta, gruba kosa, u upercima koje gospoica Felouz nikada nijeuspela da ispravi. Potiljak udno izboen, tako da glavaostavlja utisak da je preteka i da je klonula, dase pognula napred, prisiljavajui celo telo da se poguri. Iznad oiju, ve sad, silovito izboeni kotanisvodovi poinju da se ocrtavaju, poinju da rastu. Usta krupna, izturena napred, ispred irokog,pljosnatog nosa; a vrh vilice praktino ne postoji, nego se vilica povlai, odmah od donje usne, glatkonadole i unazad. Malen rastom za svoje godine, praktino kepec, iako mono graen; noge zdepaste,kratke i krive. Obraz irok, ispod njega mone kosti; a na obrazu, mlade, od one vrste koja se zove'bivolja koa', mlade ljutito crven, izduen u cik-cak liniju, sasvim nalik na sev munje.

Veoma ruan, mali deak, ali deak koga Edit Felouz voli vie nego ikog drugog na svetu.Stajala je tako da joj je lice ostajalo izvan Timijevog vidnog polja; zato je dozvolila usnama luksuz

da zadrhte.Ovi su reili da ga ubiju. Stvar se zapravo svodi na to. Timi je samo dete, i to dete u izuzetnoj meri

bespomono, a oni se spremaju da ga poalju u smrt.Nee moi. Ona e sve uiniti da to sprei. Sve. Ometanje njihovog plana bie teak prekraj radne

discipline, to je znala, a ona nikad u ivotu nije uinila nita protivno dunosti, bar po svom shvatanjudunosti, ali to sad nije vano. Ona ima obavezu prema njima, naravno, to se ne moe osporavati, aliima obavezu i prema Timiju, a i prema sebi samoj. Nema nedoumice, u njenoj dui, koja je od tihobaveza najvia, koja na drugom, a koja na treem mestu.

Otvorila je kofer.

Izvadila iz njega zimski kaput, vunenu kapu sa preklopnim titnicima za ui, i ostale stvari.Timi se okrenuo. Zurio je u nju. Oi su mu bile tako krupne, ogromne, tako blistave i sveane."Te stvari, ta su one, gospoice Felouz?""Odea", ree ona. "Odea za izlazak napolje." Pozvala ga je prstom. "Doi, Timi."

2.Bila je, zapravo, tek trea od onih kandidatkinja sa kojima je Hoskins razgovarao; trea po tome to

su oni u Kadrovskom odeljenju smatrali da su prve dve bolje. Meutim, Derald Hoskins bio je od onevrste efova koji vole da sve provere lino i svojeruno i koji, kad svojim slubenicima povere nekiizbor, ne prihvataju automatski razlonost miljenja tih slubenika, nego hoe i sami da se uvere da li jemoglo bolje. Neki u kompaniji smatrali su da je to najloija strana Hoskinsovog efovanja. On seponekad i slagao sa njima po tom pitanju. Svejedno, insistirao je da lino obavi razgovor sa sve trikandidatkinje za ovo zaposlenje.

Prva je stigla sa preporukom 'tri zvezdice' od Sema Eikmena, koji je u firmi 'Stasis tehnologije' bio

ef kadrovskog odeljenja. Ve zbog te injenice Hoskins je bio malice podozriv, jer je Eikmen imaojaku sklonost ka otrim, vrhunskotehnolokim linostima. To moe biti dobro ako trai eksperte zaodranje implozionih polja, ili one koji mogu da zavire u jato neposlunih pozitrona i svakompojedinom da se obrate po imenu i prezimenu. Ali Hoskins nije bio ubeen da e neka od tih Semovihvisokotehnolokih osoba biti prava stvar za ovo radno mesto.

Ta prava zvala se Marijana Levien i bila je prava tigrica. Negde u poznim tridesetim godinama,vitka, glatka, sjajnih povrina, u dobroj formi. Ne stvarno lepa - 'lepotica' ne bi bio najprecizniji nazivza nju - ali, upeatljivog izgleda, svakako upeatljivog.

Imala je velianstvene jagodine kosti i kosu crnu kao gar, povuenu sa ela pravo unazad i


9/162

zategnutu; oi su joj bile hladne i svetlucave i nisu proputale ba nita. Nosila je elegantno poslovnoodelo sa sakoom, duboke, bogate, smee boje, sa zlatnim porubom; mogla je to kupiti u Parizu ili u SanFrancisku prekjue. Uz to, na grlu je imala nenametljivo pridodat svenji zlatnih ica sa po jednimbiserom na vrhu svake; Hoskinsu se inilo da ipak nije uobiajeno da ene pou sa nakitom te vrste narazgovor o zaposlenju, naroito ne o ovakvom zaposlenju. Vie je liila na agresivnu, mladoliku eficukoja pretenduje na to da kad-tad zauzme neku od direktorskih fotelja u kompaniji, nego na ono to bi,po Hoskinsovom uverenju, negovateljica male dece trebalo da bude.

Ipak, bila je negovateljica, u osnovi, mada je ta re zvuala veoma skromno kad se odnosila naosobu sa toliko profesionalnih veza i uspeha. Rezime njenog dotadanjeg kretanja u slubi predstavljaoje 'nokaut'. Doktorat iz heuristike pedagogije - i jo jedan doktorat, iz rehabilitacione tehnologije.Asistentkinja direktora Specijalne slube u Optoj dejoj bolnici u Hjustonu. Konsultantkinja priKacinovoj komisiji koju je federalna vlada naimenovala u cilju reavanja nekih pitanja popravnogobrazovanja. est godina iskustva u prikljuivanju vetake inteligencije autistikoj deci. Bibliografijau softveru - kilometar dugaka.

Tano ono to je kompaniji 'Stasis tehnologije' potrebno za ovo radno mesto?Da, bar po miljenju Sema Eikmena.Hoskins ree: "Vi shvatate, zar ne, da emo od vas traiti da odustanete od svih vaih projekata

izvan naih prostorija, od svega onog to imate u Vaingtonu, Hjustonu, od svakog konsultativnog radakoji bi znaio putovanje. U sutini, biete prikovani za ovo mesto, i to sa punim radnim vremenom,nekoliko godina, i imaete samo jedan jedini, sasvim odreeni posao."

Nije ni trepnula. "Razumem to."

"Vidim da ste se samo u poslednjih osamnaest meseci pojavili na konferencijama u Sao Paolu,

Vinipegu, Melburnu, San Diegu i Baltimoru i da su vaa pismena saoptenja itana od strane drugihosoba, na pet naunih sastanaka kojima niste mogli prisustvovati lino."

"Tako je."

"Pa ipak, sasvim ste sigurni da ete moi dauinite preskok sa tako aktivne karijere, iju skicuvidim u vaem rezimeu, na jedno u sutini izolovano bivstvovanje, koje ete ovde morati da vodite?"

Svetlucanje hladne reenosti u njenim oima. "Ne samo to mislim da u biti sasvim sposobna dauinim taj prelaz, nego sam i potpuno spremna, pa i eljna da ga uinim."

Neto je u tom iskazu zazvualo Hoskinsu malice, samo malice pogreno.On ree: "Da li biste mogli rei neto podrobnije o tome? Moda ne uviate u potpunosti koliko je

na pristup ovde u 'Stasis tehnologijama'... hm... kaluerski, ponekad; i koliko bi veliki zahtevi lakomogli da iskrsnu ba na podruju za koje biste vi bili odgovorni."

"Mislim da to uviam, doktore Hoskinse.""A ipak ste spremni i eljni?""Moda sam malo manje nego dosad eljna jurnjave od Vinipega do Melburna i Sao Paola.""Malice smo 'preforsirani', moda, doktore Levien, da li je to ono to pokuavate da mi kaete?"Na njenim usnama pojavi se senka osmeha, prvi znak ljudske topline koji je ispoljila od kad je ula

u Hoskinsovu kancelariju. Samo senka osmeha, koja je nestala skoro istog asa kad se i pojavila."Pa, mogli biste to tako nazvati, dr Hoskinse."

"Da, ja bih mogao, meutim da li vi to tako nazivate?"Kao da se malo trgla zbog ovog njegovog neoekivanog protivnapada. Ali odmah je duboko

udahnula i maltene bez ikakvog znaka napora ponovo uspostavila svoj stav gotovo nenaruivog mira."Moda je 'preforsiranje' previe ekstreman termin za moju sadanju atitudinalnu orijentaciju.

Dozvolite mi da samo kaem da sam zainteresovana za repozicioniranje mojih utroaka energije -dosad, kao to ste videli, veoma difuzno manifestovanih - sa ciljem koncentracije oko samo jednogautputa."

"Ovaj... da. Nesumnjivo."Hoskins ju je osmotrio sa meavinom strahopotovanja i uasa. Njen glas bio je savreno podeeni

kontraalt; obrve besprekorno simetrine; sedela je izvrsno uspravljena, sa najboljim telesnim dranjem


10/162

koje se moglo zamisliti. U svakompogledu izuzetna. Samo, ne ba - stvarna.On ree posle male pauze: "A ta vas je, konkretno, navelo na to da se prijavite za ovo radno mesto,

ako izuzmemo injenicu da ete tu moi da usredsredite svu svoju energiju na samo jedan predmet?""Opinjava me priroda tog eksperimenta.""Aha. Da ujemo.""Kao to svaki prvoklasni pisac deje literature zna, svet deteta veoma je razliit od sveta odraslih,

zapravo to je jedan tuinski svet u kome su vrednosti, polazne pretpostavke i osnovn e crte stvarnostisasvim drugaije. Onda odrastamo, a pri tome veina nas postie tako potpunu tranziciju iz tog dejeg uovaj na svet da zaboravljamo prirodu onog koji ostaje iza nas. Tokom itavog mog rada sa decompokuavala sam da uem u njihov um i da sagledam, koliko god mi to dozvoljavaju ogranienja kojekao odrasla osoba imam, tu tuinsku, drugosvetsku prirodu deje svesti."

Hoskins ree, nastojei da mu se iznenaenje ne oseti u glasu: "Mislite da su deca tuinci, u smislu -vanzemaljskih bia?"

"Metaforino reeno, jesu. Ali, naravno, ne bukvalno.""Naravno." Nastavljajui da prelee pogledom njen rezime, namrtio se. "Niste se udavali?""Ne, nisam", uzvrati ona hladno."Pretpostavljam da se, takoe, niste opredelili ni za roditeljstvo bez braka?""To je bila opcija koju sam veoma ozbiljno razmatrala pre nekoliko godina. Ali moj posao mi je

pruao oseanje surogatroditeljstva, koji se pokazalo sasvim dovoljno.""Da. Pretpostavljam da je tako. Nego, rekoste maloas da svet deteta sagledavate kao iz osnove

tuinski. U kakvom je odnosu ta izjava sa mojim pitanjem o razlozima koji su vas naveli na to da sejavite za ovaj posao?"

"Ako mogu prihvatiti kao doslovce istinit onaj vrlo neobini preliminarni opis vaeg eksperimentakoji mi je dat, trebalo bi da se re o tome da meni bude povereno staranje o detetu koje e, unajbukvalnijem smislu rei, biti preneto iz jednog tuinskog sveta. To nije svet prostorno, negovremenski dalek; svejedno, sutina te egzistencijalne situacije je ekvivalentna. Veoma bih volela dadobijem priliku da prouim temeljne razlike izmeu tog deteta i nas; bilo bi to paralaktiko izmetanjekoje bi obezbedilo dodatne uvide, potrebne za moj sopstveni rad."

Hoskins je zurio u nju.

Ne, pomisli on. Ova uopte nije stvarna. Ovo je nekakav android, veto napravljen. Robodadilja,roboteljica. Meutim, u proizvodnji robota jo nije postignut ovaj nivo kvaliteta - Hoskins je to dobroznao. Prema tome, mora biti da je ova osoba ipakod krvi i mesa. Samo, ne ponaa se kao takva, to jeoigledno.

On ree: "To moda nee biti tako lako. Mogu se pojaviti tekoe u komuniciranju. Dete e, po svojprilici, imati umanjenu sposobnost govora, znate. Zapravo, poprilini su izgledi da tajstvor nee uoptemoi da govori."

"Stvor?""Dete, on, ona. Ne znamo jo da li e biti muko ili ensko. Uviate da jo tri nedelje, plus-minus

dva-tri dana, to dete nee stii ovde, i da mi, do trenutka kad stigne, ne znamo u osnovi nita o njegovojkonkretnoj prirodi."

Ovo kao da ju je ostavilo ravnodunom. "Svesna sam da postoje ti rizici. Ono moe imati drastinehendikepe, vokalne, fizike, moda i intelektualne."

"Da, a moe se i desiti da vi budete prinueni da s njim postupate kao sa veoma retardiranimdetetom iz nae sopstvene ere. Naprosto, ne znamo. Potpunu nepoznanicu strpaemo vam u ake."

"Pripravna sam da se suoim sa tim izazovom", ree ona. "Ili sa ma kojim drugim. Izazovi i jesuono to me interesuje, dr Hoskinse."

U to je poverovao. Ova ena uopte nije reagovala na uslovnu i ak spekulativnu prirodu ponuenogopisa radnog zadatka. Kao da je spremna da se suoi sa svaim i nezainteresovana za pitanja tipa 'zato'i 'otkud'.

Nije bilo teko razabrati zbog ega je ova osoba ostavila tako snaan utisak na Sema Eikmena.


11/162

Hoskins je opet utao nekoliko trenutaka, taman koliko da ostavi kandidatkinji mogunost zasamostalno istupanje. Marijana Levien iskoristila je taj otvoreni prostor odmah, bez ikakvog oklevanja.

Posegla je u svoju akten-tanu i izvukla runi raunar, ne vei od kakvog velikog, metalnog komadanovca. "Donela sam", ree ona, "jedan program na kome radim od kad se u kompjuterskoj mreisaznalo da primate prijave za ovo radno mesto. To je varijanta jednog mog ranijeg programa koji samkoristila kod dece sa oteenjima mozga, u Peruu, pre sedam godina: sadri est algoritama zadefinisanje i modifikovanje komunikacijskog toka. U osnovi, tu se mimoilaze normalni verbalni kanali

uma i..."

"Hvala vam", ree Hoskins glatko, zurei u taj maleni aparat na njenom dlanu kao da mu je ponudilabombu. "Ali postoje svakojake zakonske smetnje zbog kojih ja ne mogu da pogledam taj va materijalsve dok ne postanete, konkretno, zaposlenik firme 'Stasis tehnologije'. Naravno, im budete podugovorom, rado u porazgovarati sa vama, i to podrobno, o vaim ranijim istraivakim radovima, alido tada..."

"Jasno", ree ona. Njeni besprekorni obrazi pocrvenee. Nainila je taktiku greku i to joj je bilojasno: pokazala je preveliku elju, ak nasrtljivost. Hoskins je stao da osmatra zamreni put kojim jeodmah krenula da to popravi. "Sasvim sagledavam situaciju. Nije bilo mudro to to sam pokuala dapreskoim formalnosti te vrste. Ali nadam se da moete razumeti, doktore Hoskinse, da sam ja, i poredove moje vrlo paljivo uglaane spoljanjosti, u osnovi istraiva i da imam sav onaj polet kojimstudent, neposredno posle diplomiranja, kree da otkriva tajne Vaseljene; zato mi se katkad dogaa da,i pored sveg mog znanja o onome to je izvodljivo i prikladno, prekoraim uobiajene protokolarnegranice, isto iz grozniave elje da se bacim na sutinu..."

Hoskins se osmehnuo. Hoskins je klimnuo glavom. Hoskins je rekao: "Naravno, dr Levien. Nije

greh ako je ovek preterano poletan. A ovo je bio veoma koristan razgovor. Stupiemo u vezu sa vamaim donesemo odluku."

Pogledala ga je udno, kao da je iznenaena time to joj ne daju ovo zaposlenje istog trenutka. Alibila je ipak dovoljnopametna da samo kae "Mnogo vam hvala" i "Dovienja" i nita vie.

Na vratima njegove kancelarije zastala je, okrenula se, sevnula jednim visokovoltnim zavrnimosmehom. Onda je otila, ostavljajui za sobom vatreno jarku sliku urezanu u mrenjau Hoskinsovoguma.

"Aaauhhh", ote se Hoskinsu.On izvue maramicu i obrisa elo.

3.

Druga kandidatkinja razlikovala se od Marijane Levien praktino u svakom pogledu. Kao prvo, bilaje starija dvadeset godina; a kao drugo, nije imala u sebi ba nieg elegantnog, prohladnog,zastraujueg, rasplamsalo sjajnog, ili robotskog. Doroti Njukomb, tako se zvala, bila je debeljunaena majinskog izgleda, maltene preobilnog; bez ijednog juvelirskog proizvoda na sebi, obuenajednostavno, ak i nehajno; dranja blagog, lica prijatno veselog.

Oko nje kao da je zraio zlatni oreol majinske topline. Izgledala je kao idealna bakica iz matesvakog deteta. Tako jednostavna, tako oputena, da je bilo teko poverovati da zaista ima potrebnukolsku spremu iz pedijatrije, fiziologije i klinike hemije. Ipak, podaci o toj spremi bili su u njenomrezimeu, a uz njih i izvetaj o jednoj iznenaujuoj specijalizaciji: diplomirala je iz antropolokemedicine. Uz sva udesa civilizacije dvadeset prvog veka, na svetu je i sad postojao po gde kojeprimitivno podruje, u raznim delovima sveta - u Africi, Junoj Americi, Polineziji, Jugoistonoj Aziji.Nije ni udo da je od Sema Eikmena dobila peat 'moe'. ena koja bi mogla posluiti kao model zavajanje kipa neke boginje majinske ljubavi i koja, uz to, ima iskustva u radu sa decom iz zaostalihdrutava...

inilo se da je idealan kandidat, u svakom pogledu. Posle opresivne, hiperuglaane perfekcije onesuvie izvrsne Marijane Levien, Hoskins se toliko opustio u prisustvu ove ene da je morao u sebisuzbiti snani poriv da joj istog trenutka ponudi to radno mesto, kao da je svaki razgovor suvino


12/162

gubljenje vremena. Ne bi to bio prvi put da Hoskins dozvoli sebi rasko poputanja sopstvenimspontanim oseanjima.

Ipak, savladao je taj poriv.A onda je, na njegovo zaprepaenja i aljenje, Doroti Njukomb uspela da diskvalifikuje sama sebe,

iako je razgovor do tog trenutka potrajao ni punih pet minuta.Sve je ilo divno, do te kobne take. Imala je puno linog upliva, puno topline. Volela je decu,

naravno: imala je i sama troje dece, a jo pre toga, kao najstarije dete u velikoj porodici sa bolesnommajkom, morala je od malena da se bavi negom dece, morala je, od kad zna za sebe, da pomae oko gajenja mnogobrojne mlae brae i sestara. Imala je odlinu profesionalnu biografiju. Od bolnica iklinika u kojima je ranije radila dobila je preporuke sa najviim pohvalama; dobro je podnelanajudnije i najtee uslove u udaljenim plemenskim podrujima;uivala je u radu sa hendikepiranomdecom svih vrsta; sa najveim uzbuenjem iekivala je trenutak kad e moi da prie jedinstvenimproblemima koji u ovom projektu 'Stasis tehnologija' moraju iskrsnuti.

Ali onda je razgovor skrenuo ka pitanju: zato bi ona napustila svoj sadanji poloaj - vano i posvemu sudei visokoprihodno mesto na elu Slube dadilja u centru za negu dece, u jednoj od junihdrava SAD - i utonula u tajnoviti, strogo uvani tab 'Stasis tehnologija'. Rekla je: "Znam da u moratida se odreknem mnogo ega, prelazei ovamo. Ali dosta u i dobiti. Ne samo priliku da radim posaoone vrste koja mi je najomiljenija, u oblasti u kojoj jo niko nikad nije radio. Nego i priliku da sekonano oslobodim onog prokleto dosadnog Brusa Manhajma, da ga konano istresem iz svoje kose."

Led prostruja kroz Hoskinsa."Brus Mahhajm? Mislite na onog advokata koji se bavi 'decom u nevolji'?"

"Je l' postoji neki drugi Brus Manhajm?"

Duboko je udahnuo i zadrao dah. Manhajm! Tajgalamdija! Taj zadava problema! Kako se,zaboga i pobogu, Doroti Njukomb upetljala s njim? Sasvim neoekivana stvar, nimalo dobrodola.

Sledeeg trenutka on paljivo ree: "Znai li to da postoji nekakav problem izmeu vas i BrusaManhajma?"

Nasmejala se. "Problem? Pa valjda to moete tako nazvati. Tuio je moju bolnicu. Tuio je, valjdabi trebalo da kaem, mene. Naime, ja sam jedna od osoba koje su poimenice optuene. Stravino namje to odvlailo panju i snagu, poslednjih est meseci."

Oseaj munine stade da krui Hoskinsovim elucem. On poe da premeta hartije po radnom stolu,trudei se da povrati ravnoteu.

"Nita o tome ne pie u vaem izvetaju iz Kadrovskog.""Niko me nije pitao. Naravno da nisam pokuavala nita da prikrijem, jer da jesam, ne bih ni sad

pomenula. Ali, jednostavno, ta tema se u razgovoru nije pojavila.""Dobro, evo, ja vas sad pitam, gospoo Njukomb. ta je tu posredi?""Znate kakav je profesionalni agitator taj Manhajm? Znate da uzima najnategnutije mogue

sluajeve, samo da bi svakome pokazao koliko se on brine za dobrobit dece?"inilo se da nije mudro biti uvuen, sada, u izricanje ma kakvih stavova o ma emu. Ne kad je re

bila o Brusu Manhajmu. Hoskins, pomno se uvajui, ree: "Znam da ima ljudi koji o njemu imajutakvo miljenje."

"Ba ste to diplomatski sroili, doktore Hoskinse. Mislite da je ubacio bubu za prislukivanje u ovuvau kancelariju?"

"Ni sluajno. Ali nije sigurno da imam tako loe miljenje, kao to ga vi oito imate, o BrusuManhajmu i njegovim idejama. Pravo reeno, ja i nemam neko naroito miljenje o njemu. Nisamposveivao mnogo panje pitanjima koja je on pokretao." To je bila gola la, to Hoskinsu nije nimaloprijalo. Kad su poinjali ovaj projekat, jedan od prvih planskih dokumenata sadrao je reenicu: 'Svepreduzeti da gamad kao to je Brus Manhajm ne skoi na naa lea. Ali Hoskins je ispitivao ovu enuradi zaposlenja, a ne ona njega. Nije se smatrao obaveznim da joj kae i jednu jedinu re izvan onog toje firmi bilo prikladno.'

Nagnuo se napred. "Ja, zapravo, znam samo to da je on veoma glasan pokreta krstakih kampanja i


13/162

da ima mnogo ideja, i to artikulisanih, o nainima kako bi trebalo podizati decu koja su u rukamadravnih institucija za siroad. E, sad, da li su njegove ideje ispravne ili ne, to ja stvarno nisamkvalifikovan da kaem. Nego, o toj tubi, gospoo Njukomb..."

"Pokupili smo neku deicu sa ulica. Veinom je to tree uzastopno pokolenje narkomana, ak ietvrto, to su deca sa uroenom zavisnou. Posredi je najtunija stvar koju moete zamisliti, deca kojasu roena kao zavisnici od droge. Pretpostavljam da vam je poznata ona opte prihvaena teorija danarkozavisnost, kao i veina fiziolokih zavisnosti, esto nastaje zbog genetske predispozicije u tompravcu?"

"Naravno.""E, mi smo poeli genetsko prouavanje te dece, a i njihovih roditelja, i deda i baba, kad smo ih

mogli pronai. Pokuavamo da lociramo i izdvojimo narkopozitivan gen, ako on postoji, u nadi dabismo jednog dana mogli i da ga se otarasimo."

"Meni to zvui kao dobra ideja", ree Hoskins."Izgleda i svima ostalima, osim Brusu Manhajmu. Navalio je na nas kao da smo preduzeli nekakve

genetske operacije nad tom decom; a mi samo malo njufamo kroz njihove hromozome da vidimo egatu ima. isto istraivanje, ne vrimo nikakvu genetsku modifikaciju. Meutim, on je tresnuo ukupnoesnaest sudskih zabrana protiv nas, tako da nam je vezao ruke na svaki zamislivi nain. To je da ovekproplae. Pokuavali smo da objasnimo, ali on ne slua. Nae podneske sudu on uzme, pa ih protumaiunakaeno, i upotrebi kao osnovu za sledeu tubu. A znate kakvi su sudovi kad neko pokrene optubuda se deca negde koriste kao zamorii za eksperimente."

"Bojim se da znam", ree Hoskins alostivo. "I tako, vaa bolnica troi energiju i novac na odbranupred sudom, umesto na..."

"I ne samo bolnica. On je prozvao odreene pojedince. Pa i mene. Ja sam u toj grupi od devetistraivaa koje jeon optuio za zloupotrebu dece - bukvalno za zloupotrebu dece - to je proisteklo iznjegovog takozvanog prouavanja naeg dosadanjeg rada." U njenom glasu bilo je primetne gorine,ali i malice razonoenosti. Oi su joj vedro zasvetlucale. Nasmejala se, i njene teke dojke su sezatresle. "Moete li to da zamislite? Da zloupotrebim decu? Ja?"

Hoskins saoseajno odmahnu glavom. "Zaista izgleda neverovatno."Ali njegovo srce je tonulo. I sad je bio uveren, bez iole sumnje, da je ova ena savreno

kvalifikovana za taj posao. Ali kako bi on mogao zaposliti osobu koja je ve u nevolji sa stranimBrusom Manhajmom? Ovaj projekat e i bez toga izazvati dovoljno nesuglastica. Nee dugo proi, aManhajm e, nesumnjivo, zabosti nos u njihov posao, pa ma kakve mere predostronosti oni preduzeli.Ipak, dodati ime Doroti Njukomb na platni spisak znailo bi prizivati nevolju najgore vrste. Hoskins jesasvim lepo mogao da zamisli konferenciju za tampu koju bi Manhajm sazvao. Oglasio bi novinarimada je firma 'Stasis tehnologije' odluila da zaposli jednu enu koja se trenutno brani od optubi zazloupotrebu dece u drugoj naunoistraivakoj ustanovi - a Manhajm bi postigao da re optubazazvui kao da je javni tuilac, a ne privatno lice, pokreta procesa - i da je toj eni sad data prilika daradi kao negovateljica i guvernanta jednog zlosrenog deteta koje je, jadno, postalo rtva jedne nove,dosad nepoznate vrste kidnapovanja...

A, ne. Ne. Nipoto on nju nee zaposliti.Prinudio je sebe, nekako, da jo pet minuta postavlja pitanja. Na povrini, sve se nastavilo u

prijateljskom i prijatnom tonu. Ali bilo je to mlaenje prazne slame, a Hoskinsu je bilo jasno da je iDoroti Njukomb to jasno. Kad je odlazila, zahvalio joj je na iskrenosti, rekao je koliko ceni njene

visoke kvalifikacije, ponudio joj je uobiajena uveravanja da e firma uskoro stupiti u vezu sa njom; aona se smekala i govorila koliko joj je bio prijatan ovaj razgovor- ali Hoskins je pouzdano znao da jeona svesna da od zaposlenja nema nita.

im je izila, telefonirao je Semu Eikmenu i rekeo: "Seme, tako ti Boga, zato mi nisi rekao da jeDoroti Njukomb trenutno meta neke blesave tube koju je pokrenuo Brus Manhajm?"

Na ekranu, Eikmenovo lice pokazivalo je zaprepaenost koja se graniila sa okom."Ma nije mogue!"


14/162

"Evo, upravo mi je sama rekla. Optuba za zloupotrebu dece, zbog nekog rada kojim se bavila.""Tako, znai", ree Eikmen pokunjeno. Sad je izgledao vie postien nego zapanjen. "Pa, do vraga ,

Deri, nisam imao nikakvu predstavu o tome da se ona upetljala sa tim krupnim smetalom. A ispitivalismo je vrlo temeljito, samo da zna. Ali ne dovoljno temeljito, ini se."

"Samo bi nam jo to trebalo, da uzmemo u firmu nekoga ko je ve na Manhajmovoj listi za odstrel.""Ali ona je strana, zar ne? Bespogovorno najmaterinskije ljudsko bie koje sam ikada...""Jeste. Bespogovorno. I stie nam sa potpunom garancijom da e Manhajmovi sudski leinari zariti

kande u nju im otkriju da je ovde prela. Ili se moda ne slae s tim, Seme?""Znai, uzee Marijanu Levien, je l' tako idu stvari?""Nisam jo gotov sa intervjuima", ree Hoskins. "Ali Levienova izgleda prilino dobro.""Da, to je tano", ree Eikmen sa irokim osmehom.

4.

Edit Felouz nije ni na koji nain mogla da sazna da je tek trea na listi kandidatkinja za ovaj posao,ali da je saznala, ne bi se nimalo iznenadila. Odavno je navikla da je ljudi potcenjuju. Nieg blistavognije imala u sebi, nieg osobito dramatinog, nieg to bi odmah pokazalo da je prvoplasirana u makom smislu. Niti zasenjujue lepa, niti upadljivo runa; ni izrazito strastvena, ni zanimljivo gorda inezainteresovana; ne istie se smelim, naglim prodorima ka istini, ali ni mukotrpnim, sporim radomkoji bi na kraju dao blistave rezultate. Tokom celog njenog ivota ljudi su bili skloni da je smatrajuprisutnom pojavom koja se sama po sebi podrazumeva. Ali ona je bila postojana ena, u vrstojravnotei, koja savreno dobro zna svoju vrednost i koja ivi manje-vie zadovoljavajui i pun ivot.

Za nju je direkcija 'Stasis tehnologija', slina upravi nekog studentskog naselja, bila tajanstvenomesto. Zgrade sive, obinog izgleda, gole i jednostavne, koje se uzdiu iz prijatnih zelenih travnjakaproaranih, samo ponegde, nevelikim drveem. Istraivaki centar slian hiljadama drugih. Ali u timzgradama, znala je Edit Felouz, deavaju se udnovate stvari; stvari koje nadmauju njenu morazumevanja, pa maltene i njenu sposobnost da poveruje. Pomisao da e ona moda uskoro raditi ujednoj od tih zgrada brzo ju je ispunila oseanjem udesnog.

Kao i veina ljudi, imala je samo vrlo neodreenu predstavu o toj kompaniji i o nainima na koje u'Stasis tehnologijama' postiu te svoje udesne rezultate. I do Edit su, dakako, stigle vesti o bebidinosaurusu koja je, radom te firme, uspeno dovedena iz prolosti. Kad je nadvladala svoju prvureakciju skeptinosti, Edit je zakljuila da je dovoenje dinosaurusa poprilino udesna stvar. Ali kad je na televiziji objanjeno kako je ta firma uspela da posegne u prolost i prebaci jednog izumrlogreptila u dvadeset prvi vek, Edit nije razumela. Onda je ekspedicija na Jupiter potisnula dinosaurusa i'Stasis' na zadnje stranice novina, a Edit je sasvim zaboravila tu temu. Pokazalo se da je mladunedinosaurusa samo jo jedno 'udo za tri dana', jedno od mnogih u veku koji se polako pretvarao u vekuda.

A sad, koliko se moe videti, 'Stasis tehnologije' nameravaju da dovedu dete iz prolosti, ljudskodete, preistorijsko ljudsko dete. Zato firma trai nekog ko e to dete gajiti.

Ona to moe.I hoe.ak je mogue da je sposobna da taj posao obavi bolje nego iko drugi. U svakom sluaju, moe da

ga obavi veoma, veoma dobro.Rekli su da e to biti posao pun izazova, neuobiajen, veoma teak. Nita od toga nije uznemirilo

Edit. Oduvek je radije izbegavala neizazovne, obine, jednostavne poslove.Traili su enu koja ima kolsko obrazovanje iz oblasti fiziologije i klinike hemije i koja voli decu.

Sve po meri Edit Felouz.Ljubav prema deci bila je ugraena od poetka; pa zar ijedno normalno ljudsko bie, pitala se Edit,

ne voli decu? Naroito ena?Poznavanje fiziologije bilo je deo njene elementarne obuke za dadilju. Kliniku hemiju je uzela kao


15/162

plod svojevrsnog domiljanja - inilo se da bi i to moglo dobro doi, ako je posao usmeri na bolesnemaliane, meu kojima ima mnogo nedonoadi i druge dece hendikepirane na samom poetku ivota;klinika hemija ukazuje na koji nain se najbolje moe pomoi tim muenikim telacima da dejstvujuuspenije.

Izazovan i teak posao oko neobinog deteta - da, to je stvar koja njoj lei. A ponudili su joj istvarno izvanrednu platu; Edit je dobro zapazila iznos, iako jurnjava za novcem nikad nije bila jakinilac u njenom ivotnom sklopu. Za novi izazov bila je spremna. Poznate i vie nego poznate rutineivota u dejoj bolnici ve su poele da joj dosauju, ak i da izazivaju neki mali otpor kod nje. Stranaje to stvar,pomisli ona, oseati odbojnost prema sopstvenom poslu, naroito kad je to posao ove vrste.Moda joj je potrebna promena.

Negovati jedno preistorijsko dete...

Da. Da.

"Doktor Hoskins e vas primiti sada", ree sekretarica.Elektronski pokretana vrata kliznue neujno u stranu, otvarajui se pred njom. Gospoica Felouz

zakorai u kancelariju zauujue neraskonog izgleda: jedan obian radni sto, obian ekran terminalaza podatke i obian ovek pedesetih godina, sa proreenom kosom boje peska, obrazima koji poinjuda vise i ustima udno povijenim nadole, zbog ega mu itava faca izgleda moda i sumornije nego tobi trebalo.

Na radnom stolu stajala je ploa sa imenom, na kojoj je pisalo:

dr DERALD A. HOSKINSglavni izvrni slubenik

Ovo je gospoicu Felouz vie zabavilo nego to je na nju ostavilo utisak. Zar je ova kompanijastvarno toliko velika da ef mora da podsea ljude ko je glavni, i to pomou tablice sa imenom kojastoji ispred njega samog, u njegovoj sopstvenoj kancelariji? Zbog ega, zatim, smatra da je potrebno dase hvalie onim 'dr'? Zar nisu svi ovde zaposleni ve odbranili po jedan magistrat ili doktorat? Da li jeto njegov nain da objavi da nije samo administrativac nego i naunik? Ona bi i sama pretpostavila dae na elu jedne visokospecijalizovane kompanije kao to je 'Stasis' biti naunik; nije bilo potrebno dajoj se ta injenica ovako gura u lice.

Ali, u redu. Ljudi mogu imati i vee nedostatke: pridavati sebi malice previe vanosti nije najgoraod njih.

Hoskins je ispred sebe imao sveanj kompjuterski printanih papira. Rezime njenog dosadanjegprofesionalnog rada, pretpostavila je, i izvetaj o preliminarnom razgovoru sa njom - stvari te vrste.Pogledom je prelazio sa tih odtampanih listova na nju, pa opet na listove. Nije skrivao da odmeravanjenu vrednost; bio je u tom pogledu ak previe otvoren. Gospoica Felouz se automatski ukrutila.Osetila je da joj se obrazi oblivaju crvenilom, a u jednom obrazu jedan mii joj se za trenutak trznuo.

On razmilja o tome kako su mi obrve preteke i kako mi je nos malo nakrivljen u jednu stranu, reeona u sebi.

Zatim otro ree u sebi da je to smeno, da ovog oveka ugao njenog nosa i punoa njenih obrvazanimaju isto koliko i pitanje koja firma je proizvela njene cipele - naime, ne zanimaju ga nimalo. Ipak,iznenaujue je, i pomalo uznemiravajue to kad te ma koji mukarac gleda tako pomno. Negovateljicau uniformi po pravilu je nevidljiva osoba, bar to se tie zanimanja veine mukaraca. Felouz sad nijebila u uniformi, ali je tokom godina razvila naine da izgleda, i kad nosi ulinu odeu, 'nevidljivo' zaveinu mukaraca; naine, inilo joj se, veoma uspene. Ovo prouavanje kome je sad bila podvrgnutauznemirilo juje vie nego to bi, po njenoj sopstvenoj oceni, trebalo da je uznemiri.

"Vaa radna biografija zaista je izuzetno pohvalna, gospoice Felouz", ree on.Osmehnula se, ali nije nita uzvratila. ta bi mogla rei? Da se slae s njim? Ili da se neslae?"Dolazite sa izuzetnim preporukama od vaih pretpostavljenih. Svi vas hvale gotovo istovetnim

reima, znate li to? Nepokolebljiva posveenost svom poslu... duboka odanost dunosti... velika


16/162

snalaljivost u trenucima krize... vrhunske tehnikevetine...""Radim vredno, doktore Hoskinse, i najee znam ta radim. Mislim da su im to samo kitnjasti

naini da izraze te dve osnovne stvari.""Pretpostavljam da je tako." Zapiljio se u njene oi i ona odjednom oseti snagu tog oveka, njegovu

jednoumnost, njegovu tvrdoglavu reenost da postavljene zadatke ostvari. To bi kod jednog upravnikamogle biti fine crte. Takoe crte zbog kojih e se ivot smuiti onima to rade pod njegovom vlau.Vreme e pokazati, pomisli ona. Uzvratila mu je pogled, ujednaeno i postojano. On konano ree: "Nevidim nikakvu ozbiljnu potrebu da vam postavljam pitanja u vezi sa vaom dosadanjomprofesionalnom delatnou. To je ve razmotreno, veoma pomno, u prethodnim razgovorima sa vama, itu ste proli sa zastavom visoko razvijorenom. Imam, zapravo, samo dve stvari da jo razjasnim savama."

ekala je."Prvo", ree on, "potrebno je da znam da li ste ikad bili umeani u ma kakve teme koje bi mogle biti

smatrane, ovaj, politiki osetljivim. Politiki protivurenim.""Nisam nimalo politiki nastrojena, doktore Hoskinse. Glasam, kad mislim da postoji neko za koga

vredi glasati, a to ne biva odve esto. Ali ne potpisujem peticije niti mariram na demonstracijama,ako me to pitate."

"Pa, ne ba.Imao sam pre na umu profesionalne, a ne politike nesuglasice. Teme i dileme u vezi sapitanjem kako sa decom treba ili ne treba postupati."

"Znam samo jedan nain kako sa decom treba postupati: ovek treba do krajnosti da se potrudi dazadovolji potrebe deteta, onako kako ih shvata. Ako to zvui kao pojednostavljenje, ao mi je, ali..."

Nasmeio se. "Pa nije ni to ba ono na ta sam mislio. Mislio sam..." Zautao je i ovlaio usne. "...na brusmanhajmovtinu. Uarene debate o nainu na koji se sa decom postupa u javnim nadletvima.Pratite li ta govorim, gospoice Felouz?"

"Radila sam preteno sa slabom ili hendikepiranom decom, doktore Hoskinse. Nastojim da ihodrim u ivotu i da im pomognem da ojaaju. A u takvim stvarima nema se ta mnogo raspravljati, jeli tako?"

"Znai, nikad niste imali nikakva profesionalna suoenja sa tim takozvanim dejim advokatima kaoto je Brus Manhajm?"

"Nikad. Mislim da sam neto malo itala o gospodinu Manhajmu u novinama. Ali nikad nisamimala nikakvih dodira ni sa njim, ni sa ma kim takvim. Ne bih ga prepoznala kad bih ga srela na ulici.

Nemam ni neka posebna miljenja o njegovim idejama, ni za ni protiv."Hoskins je izgledao kao ovek kome je laknulo.On ree: "Znate, nije mi namera da se zakljui kako sam protiv Brusa Manhajma ili njegovih

stavova. Ali stvari bi se ovde ozbiljno zapetljale ako bi na rad bio izloen negativnom publicitetu.""Naravno. Ni ja ne bih poelela ma ta slino.""U redu. Moemo dalje. Moje drugo pitanje odnosi se na prirodu vae posveenosti poslu koji e se

ovde zahtevati od vas. Gospoice Felouz, smatrate li da moete da vodite brigu o jednom tekom,neobinom, moda neposlunom ili ak veoma neprijatnom detetu?"

"Naravno da mogu", ree ona odmah."Razmislite o tome. Pojavie se posebni problemi. Nema na planeti Zemlji nijednog deteta kao to

e ovo biti. Jer to e biti najusamljenije dete u istoriji sveta. Jeste li spremni da ponesete takav teret?Jeste li voljni da ponesete takav teret?"

Opet je zurio u nju, kao da pokuava da vidi, kroz nju, neto drugo. Opet je doekala, nepokolebano,silinu njegovog pogleda.

"Kaete da e biti teko, udno i - kako ono rekoste? - veoma neprijatno. U kom smislu neprijatno?""Razgovaramo o preistorijskom detetu. To vam je poznato. On - ili ona, ne znamo jo ta e biti -

moe biti divalj, na neki nain koji nadmauje i najdivljija plemena dananjice. Ponaanje tog detetamoe biti blie ivotinjskom nego dejem. To sam mislio kad sam rekao 'neprijatno', gospoiceFelouz."


17/162

"Nisam ja samo sa nedonoadima radila, doktore Hoskinse. Imala sam iskustva i sa emocionalnouznemirenom decom. Izila sam ja nakraj i sa nekim prilino estokim malim 'muterijama'."

"Moda ne ovoliko estokim.""To emo videti, je l' da?""Divljak, po svoj prilici, i to ojaen i usamljen divljak, kao i razbenjen. Tuin, uplaen, u svetu koji

niukoliko nije deo njegovog sveta. Otrgnut od svega to mu je bilo dobro znano i stavljen u okolnostigotovo potpune izdvojenosti: prava izmetena osoba. Da li vam je poznat taj termin, 'izmetena osoba',gospoice Felouz? Nastao je jo sredinom prolog veka, u doba drugog svetskog rata, kad je Evropomlutalo neverovatno mnotvo izbeglica, i kad..."

"U svetu je sada mir, doktore Hoskinse."

"Dabome. Ali ovo dete nee oseati mnogo mira. Patie zbog potpunog poremeaja u njegovomivotu, bie prava pravcijata izmetena osoba, najdirljivije vrste. I to vrlo mala osoba."

"Koliko mala?""U ovom trenutku ne moemo poneti iz prolosti, jednim zahvatom, vie od etrdeset kilograma

mase. To ukljuuje ne samo ivi uzorak, nego i okolnu neivu izolacionu zonu. Znai, bie malo dete,veoma malo dete."

"Beba, zar ne?""Ne moemo biti sigurni. Nadamo se da emo dobiti dete od nekih est ili sedam godina starosti. Ali

moglo bi biti i znatno mlae.""Ne znate? Zgrabiete ga samo onako, na slepo?"Hoskins je izgledao nezadovoljan. "Dajte da priamo o neem drugom, gospoice Felouz. U vaoj

biografiji stoji da ste svojevremeno bili udati, ali da ste iveli, posle toga, mnogo godina sami."Osetila je kako joj lice poinje silno da crveni. "Bila sam udata jednom, tano je. Ali to je bilo

davno, a trajalo je kratko.""I nije bilo dece."

"Brak se raspao", ree ona, "uglavnom zbog toga to se pokazalo da ja ne mogu imati dete.""A, tako", ree Hoskins, koji je sad izgledao kao da se osea nelagodno."Naravno da se taj problem mogao zaobii svakojakim sredstvima to ih je doneo dvadeset prvi vek

- vanmaterinim fetalnim komorama, implantacijama, surogat-majkama, i tako dalje. Ali moj mu nijemogao da prihvati nita osim drevnog, tradicionalnog metoda deljenja gena. Moralo je da bude stoposto nae dete, njegovo i moje. I da ga ja nosim kako valja i treba, devet meseci. A ja to nisam mogla,a on se nije mogao pomiriti ni sa jednom alternativom, pa smo se... rastali."

"ao mi je. I vie se niste udavali?"Uspela je da obuzda glas tako da je ostao ravan, bez emocija. "Dovoljno je bolan bio i taj prvi

pokuaj. Ne bih nikad mogla biti sigurna da u drugom pokuaju neu biti jo gore povreena, a taj riziksebi nisam mogla dozvoliti. Ali to ne znai da ne umem da se brinem o deci, doktore Hoskinse . Valjdanije potrebno da ukaem na to da moj izbor zanimanja veoma verovatno ima neke veze sa velikomprazninom koju je brak ostavio u mojoj... u mojoj dui, ako se moe tako rei. Jer, umesto da negujemjedno ili dvoje dece, negovala sam ih na desetine. Stotine. Kao da su moja sopstvena."

"I nisu sva bila vrlo fina deca."

"Ne, nisu sva bila vrlo fina.""Niste negovali samo slatku deicu sa cakanim nosiima i dopadljivim nainom gugutanja? Nego

svu koja su nailazila, lepu i runu, blagu i divlju? Bezuslovno?"Bezuslovno", ree gospoica Felouz. "Deca su deca, doktore Hoskinse. Pomo je moda

najpotrebnija upravo onoj deci koja nisu lepa i fina."Hoskins je utao, razmiljajui. Osetila je u sebi nagomilavanje razoaranja. Dola je spremna da

razgovara o svojim strunim dostignuima, o svom istraivakom radu u oblasti neravnoteeelektrolita, i u oblasti neuroreceptora, i u fizioterapiji. Ali on nije pitao nita o tome. Usredsredio seiskljuivo na pitanje da li ona moe negovati neko nesreno, divlje dete - moe li negovati ma kojedete, moda - kao da se o tome ima ta priati. Kako je mogue da on u tom pogledu ima ikakve


18/162

sumnje? Pominjao je i jedno pitanje od jo manje vanosti - naime, da li je ona ikad uinila ita to bimoglo podstai neku politiku agitaciju; otkud mu to? Znao je da se ona niim slinim nije bavila.Morao je znati. Oigledno je, dakle, da njega uopte ne zanima njena stvarna strunost. Jasno je da imana umu nekog drugog, kome e dati ovaj posao, dok e njoj pruiti samo neki bledi, utivi oblik'zbogom', im smisli kako da to izvede pristojno.

On najzad ree: "Pa, dobro, kad moete dati ostavku tamo gde ste sad zaposleni?"Pogledala ga je otvorenih usta, zajapurena.

"ta, zapoljavate me? Ovako, sad odmah?"Hoskins se nasmeio kratko i u tom trenutku njegovo iroko lice imalo je izvesni rasejani arm.

"Zato bih inae eleo da tamo date ostavku?""Zar to ne mora prvo da proe kroz neki odbor?""Gospoice Felouz, ja sam taj odbor. Onaj krajnji, koji daje konano odobrenje. A ja sam ovek koji

odluke donosi brzo. Znam kakvu vrstu osobe traim, a vi ste, ini mi se, takva osoba. Ali moda igreim, dabome."

"A ako greite?""Svoju odluku mogu i da preokrenem, jednako brzo, verujte mi. U ovom projektu ne sme biti

nikakvih greaka. U pitanju je jedan ivot, ljudski ivot, ivot jednog deteta. Iz iste nauneradoznalosti preduzimamo neto za ta e mnogi ljudi rei da je udovian postupak prema tom detetu.U tom pogledu nemam nikakvih iluzija. Ni za trenutak neu poverovati u to da smo mi ovde udovita- niko ovde tako ne misli - i neu se dvoumiti niti aliti zbog onog to smo naumili da uradimo;verujem da e, dugorono gledano, subjekt naeg eksperimenta, dakle to dete, imati samo koristi oditave stvari. Ali sasvim jasno znam da e neki drugi ljudi imati korenito drugaije miljenje o tompitanju. Iz tog razloga, mi elimo da to dete dobije najbolju moguu negu tokom svog boravka u naojeri. Ako postane oigledno da vi niste sposobni da pruite takvu negu, biete zamenjeni bez oklevanja,gospoice Felouz. Ne vidim nikakav delikatni nain da to kaem. Mi ovde nismo sentimentalni i nevolimo da se kockamo ni sa im to moemo da kontroliemo. Znai, to radno mesto se mora smatratikao samo uslovno vae, u ovom trenutku. Traimo da se odvojite od celog svog sadanjeg ivota, ali nedajemo jemstvo da emo vas zadrati due od nedelju dana, ili ak due od prvog dana. Imate li voljeda se suoite sa tim rizikom?"

"Bogami, vi to ba bez uvijanja.""Takav sam. Sem kad nisam. Dakle, gospoice Felouz? ta kaete?""Pa, ne volim ni ja da se kockam", ree ona.Njegovo lice se smrailo. "Je li to odbijanje?""Ne, to je pristanak, doktore Hoskinse. Da sam i za tren pomislila da nisam prava ena za ovaj

posao, ne bih ni dolazila ovamo. Ja ovo mogu da uradim. I uradiu. A vi neete imati razloga da alitezbog svoje odluke, u to moete biti sigurni. Kad poinjem?"

"Mi ve diemo stasis-polje ka kritinom nivou, taj posao je u toku. Oekujemo da izvedemokonkretni zahvat kroz dve nedelje, petnaestog, tano u pola sedam uvee. Zahtevaemo da budete utom trenutku ovde i da budete spremni da odmah preuzmete to dete. Imate vremena u meuvremenusredite i obustavite svoje aktivnosti u spoljanjem svetu. Jasno vam je da ete stanovati u naimprostorijama, neprekidno, gospoice Felouz? A kad kaem neprekidno, mislim: dvadeset etiri sata nadan, bar u ranim fazama. To ste videli jo u oglasu, zar ne?"

"Da."

"Onda se razumemo savreno."Ne, pomisli ona. Ne razumemo se uopte. Ali to nije vano. Dete je vano. Sve drugo je od

drugostepene vanosti. Sve.


19/162

MEUPOGLAVLJE PRVO: ZNALICA

ve je bilo podne. Oseanje rastue krize zahvatilo je itav tabor. Svi lanovi drutva za lov vratilisu se iz ravnica, iako u njima nisu ostali dovoljno dugo ni da vide ikakvu divlja, a kamoli da ponulov; sada su sedeli, sva sedmorica, u jednoj sumornoj, zgurenoj grupici, razmiljajui nervozno o ratu io posledicama koje bi rat imao na njih. Boginjine ene izvadile su tri svete medvee lobanje, do tadabezbedno zamotane, i postavile ih na kamene police iznad oltara; sad su uale nage ispred njih,namazane medveom mau, vujom krvlju i medom, i napevale one posebne molitve koje bi trebaloda donesu mudrost u doba velike opasnosti. Majke su prikupile svu malu decu oko sebe, takorei ispodkrila, kao da oekuju da e drugi napasti svakog trenutka, a napola odrasli deaci i devojice vrzmali suse po rubovima kruga, uplaeni i nesigurni.

Stariji mukarci, mudri i cenjeni oci plemena, povukli su se na jedan breuljak iznad tabora, daraspravljaju o strategiji. etvorica: srebren oblak, jaha mamuta, jednooki i grbavi lavobor - 'onaj kojise bori kao lav' - i debeli, tromi smrdljivi mousni vo. Od njihovih odluka zavisie sudbina plemena.

Kad su, svojevremeno, drugi zali na lovna podruja naroda u zapadnim zemljama i kad je postalojasno da narod ni na koji nain ne moe da ih navede da odu, te stareine plemena odluile su da jenajbolje krenuti na istok. "boginja se opredelila da prepusti zapadne zemlje drugima", bilo je tada

miljenje vola. "a hladne zemlje na istoku pripadaju nama. Boginja hoe da mi odemo tamo i da ivimou miru." ostali su se saglasili. Posle toga, boginjine ene bacale su kamenie sudbine i dole do ishodakoji je podrao miljenje mukaraca.

I tako je narod migrirao ovamo. Ali sad su se, po svemu sudei, drugi pojavili i ovde.ta emo sad? - pitala se znalica.Mogli bismo moda krenuti na jug, u tople zemlje. Ali svi su izgledi da su tople zemlje ve pune

drugih, a osim toga tamo ima i mnogo pripadnika naeg sopstvenog naroda, koji nee biti sreni to nasvide. Treba li, dakle, da krenemo na sever, gde su strana ledena polja? Drugi su svakako odve neniza ivot na takvom mestu. Ali i mi smo, podozrevala je znalica. I mi smo.

Silno se rastuila. Toliko su putovali da bi stigli ovde. To je bila naporna seoba, za nju; znala je dase i srebren premorio, a i jo mnogo ko. Sad bi se trebalo odmarati, sakupljati zalihe mesa i oraha zapredstojeu zimu, obnoviti snagu. Meutim, ini se da e narod morati opet da luta, bez ikakvemogunosti da se odmori, bez ijednog trenutka mira. Zbog ega je to tako? Zar nema u ovoj irokoj,pustoj zemlji nijednog mesta gde oni mogu da zastanu malo, da dou do daha?

Znalica nije umela da odgovori na to, niti na ma koje drugo pitanje, zapravo. Iako je dala sebi tako

ponosito ime, znalica je bila zbunjena kako problemom tih drugih, koji su narodu ostajali veitasmetnja, tako i tajnama i izazovima svog sopstvenog postojanja.

Ona je bila, u plemenu, jedina osoba koja nije imala nikakvo stvarno mesto, nikakvo stvarno

zaduenje. Kao i veina devojaka, odrasla je pretpostavljajui da e biti majka, ali onda je, umesto dabrzo uzme nekog momka da joj bude par, ekala, odugovlaila, vie joj se sviao ivot duhovneslobode i lutanja; ponekad je, ak, ila sa mukarcima u lovita. Kad se, u svojoj dvadesetoj godini,konano odluila da uzme ratnika mrakoluja za ivotnog druga - u dobu vrlo poznom za takvu odluku -

iz njene utrobe poee izlaziti samo mrtva deca, nita drugo. A onda je izgubila i mrakoluja: crnagroznica shrvala ga je i odnela za jedno jedino popodne.

Tad je jo veliki deo svoje lepote imala, ali posle smrti mrakoluja niko od nesparenih mukaraca uplemenu nije eleo da ima nju, ma koliko lepa bila. Znali su da je njena materica mesto koje ubija bebe;prema tome, ta e im takva ena? A prerana smrt mrakoluja govorila im je da ta ena vue sa sobomneko prokletstvo, neku zlu kob. Zato je ona morala ostati zauvek sama, bez ijednog mukog dodira, onakoja je ranije imala toliko ljubavnika. Nikad nee postati majka.

Ali ni enama boginje nee se moi pridruiti, ne sad: bilo bi to podsmevanje boginji i svemuonome to boginja zastupa, kad bi jalova ena dola da slui njoj, a osim toga uenje misterijaboginjinih ena mora da pone pre nego to prva krv poe iz tvojih bedara. Sasvim je besmisleno


20/162

jednu enu koja ve ide ka starosti, enu od dvadeset pet godina, enu koja je rodila i izgubila pet bebaza pet godina, proglasiti za enu boginje.

I tako, znalica ne postade ni majka ni boginjina ena, dakle - ne postade nita. Radila je uobiajeneenske poslove, gulila je ivotinjske koe, kuvala hranu, negovala bolesne i uvala decu, ali nije imalamukarca koji bi bio njen par i nije pripadala nijednom drutvu; a to znai da je bila maltene tuinka usvom sopstvenom narodu. Njena jedina nada bila je da e prolo-uva umreti, a ona tad postati istoriarovog plemena. Prolo-uva - 'ona koja uva prolost' -bila je ena kao znalica, ni majka ni svetenica;i, od svih u plemenu, znalicina najbolja prijateljica. Ali, iako je imala ve etrdeset godina i bilanajstarija ena u plemenu, prolo-uva je jo bila snana i vitka. Za razliku od njea, znalica, osamgodina mlaa, ve se pretvarala u babu. Poinjala je da misli da joj je sueno da se sparui i umremnogo pre one godine kad e joj prolo-uva predati svoje tapove sa zapisima i otii pred boginju.

Bio je to alostan ivot. Ali znalica je dobro pazila da svoju tugu sakrije od drugih. Neka se sviplae nje; neka je gledaju sa nedopadanjem. Ona im samo nee dozvoliti da je saaljevaju.

Sad je stajala sama, kao i obino, i gledala ta rade grupe oko nje. U ovom suoenju sa pretnjomdrugih svako je bio podjednako bespomoan kao i znalica. Ali oni su u grupama bar imali zajednitvo iutehu.

"evo ko nam je potreban!" povika ognjeokac. "znalica tereba da doe i da ratuje protiv drugih,zajedno sa nama!"

"znalica! Znalica!" povikae promuklo mukarci iz drutva za lov.To su se oni njoj rugali, dabome. Zar nisu oduvek? Zar nije svaki pojedini od tih mukaraca, redom,

odbio znalicu, u danima posle smrti mrakoluja, kad se ona nadala da e nai novog mua?Svejedno, prila im je i stala, iscerena estoko, iznad njih; a oni - u krugu, zgureni, na ledenoj

zemlji.

"da", ree ona. "dobra zamisao. Mogu da se borim jednako dobro kao ma koji od vas."pruila je ruku, nezaustavljivo brzo, i epala koplje ognjeokca. On razbenjeno zamumla i skoi da

joj ga preotme, ali ona spretno kliznu akama du koplja i uhvati ga za lovni, rukohvatni deo, a kremeniiljak pritisnu ognjeokcu na trbuh. Zagledao se u nju, izbuljenih oiju. inilo se da ga ne samo muisvetogre, nastalo zbog toga to je ena uzela njegovo koplje u ruke, nego da i stvarno veruje da e gaona proburaziti.

"daj mi to", ree on zgusnutim glasom."vidi, ognjeoke, pa ona zna kako se koplje dri", ree volkodrev."jeste, a znam i kako se upotrebljava."

"daj mi to."

opet ga je unula kopljem u trbuh. Mislila je da e ognjeokacsvakog trenutka dobiti slom ivaca.Lice mu je bilo blistavo crveno, znoj mu je curio niz obraze. Svi su se smejali. Mahnuo je rukom da

uhvati koplje, ali ona je pomakla oruje unazad, izvan njegovog dohvata. On besno pljunu ka njoj inaini sklopljenim rukama znak za demona. Znalica se isceri.

"napravi taj znak jo jednom, pa u ga oprati tvojom krvlju", ree mu ona."ma, hajde, znalice", ree ognjeokac kiselo. Videlo se da se trudi da ovlada sobom. "i sama zna da

nije u redu da ti dodiruje to koplje. Ionako smo u dovoljno velikoj opasnosti, ne treba nam da jo i tiini zle stvari."

"pozvao si me da krenem sa mukarcima u borbu", ree ona. "pa, ako u krenuti, treba mi koplje, zarne? Tvoje je savreno dobro. Ba e mi odgovarati. A ti, ako hoe, napravi sebi drugo."

svi ostali mukarci opet su se nasmejali. Ali sad je u njihovom smehu bilo udnih tonova.Izvela je fintu kopljem, a ognjeokac je, psujui, izmakao. Krenuo je napred vrsto reen, kao da e

joj oduzeti koplje sirovom snagom. Ona ga otera jednim ozbiljnim zamahom. Ognjeokac odskoiunazad; izgledao je ljut i malice uplaen.

Nije joj bilo lako da se seti kad se poslednji put tako zabavljala. Ognjeokac, najjai ratnik uplemenu, a uz to i najzgodniji mukarac, ima plea iroka kao u mamuta, i te divne, crne oi kojeblistaju kao ar, ispod velianstvenog ela koje stri napred, iznad oiju, kao litica. Kad su bili mladi,


21/162

ona je s njim spavala mnogo puta, a kad je mrakoluj umro, nadala se da e ognjeokac biti njen novi par.Ali on je samo bio prvi koji ju je odbio. Jedino mlekoizvornu eli, i nijednu drugu, rekao joj je tada. Ionda je jo rekao: njemu se dopadaju ene koje znaju kako treba raati decu. To je bio kraj svega,izmeu znalice i ognjeokca.

"evo", ree znalica, popustivi najzad. Nagnula se napred i zabila iljak ognjeokevog koplja uzemlju. Pod uticajem podnevne toplote, sneg je ve sasvim nestao, a zemlja se razmekala.

Ognjeokac doepa koplje, reei."trebalo bi da te ubijem",proguna, maui kopljem ispred njenog lica."samo napred." rairila je ruke i isprsila se. "evo ovde ubodi. Ubij jednu enu, ognjeoke. Bie to

veliki uspeh."

"moglo bi nam doneti malice dobre sree", ree on. Ipak, spustio je oruje. "ako ikad vie pipnemoje koplje, znalice, vezau te negde na nekom bregu i ostaviute tamo, da te medved pojede.Razume li to? Razume li?"

"sauvaj svoje pretnje za druge", odgovori ona ujednaeno. "njih e biti tee uplaiti nego mene. Aja se nisam uplaila uopte."

"ti si jednom videla drugog ba izbliza, a?" upita je prolom gorski."jednom, da", ree znalica, mrtei se na tu uznemirujuu uspomenu."a kako je mirisao, kad ste bili tako blizu?" zapita mladi srnda. "kladim se da je stvarno smrdeo."znalica klimnu glavom. "kao mrtva hijena", ree ona. "kao neto mrtvo to je trunulo mesec i po

dana. A bio je i ruan. Ne moete ni da zamislite koliko ruan. Lice mu je bilo ravno, ovako, kao da jegurnuto nekom ogromnom rukom ka unutra." rukama je ivo izmahivala. "zubi su mu bili mali kaodeji. Imao je smene, male ui i majuan nos. A ruke, a noge..." stresla se. "jezive i besmislene. Kao upauka. Tako dugake i tako tanke."

svi su je gledali obuzeti strahopotovanjem, aki ognjeokac. Niko drugi u plemenu, ak ni samsrebren oblak, nikad nije dospeo tako blizu nekog drugog, licem u lice i nadohvat ruke, kao ona. Neki

od njih ponekad su viali druge, ali samo iz velike daljine i samo na tren, u prolazu, u davnim danimakadje pleme ivelo u zapadnim zemljama. Meutim, znalica je naletela na jednoga, pukim sluajem, uumi.

To je bilo pre mnogo godina, kad je njoj bilo devetnaest i dok je jo bila divlja devojka, sklona da usvemu postupa kako joj se ushte. Mukarci iz drutva za lov konano su joj zabranili da ide u izvianjasa njima, a ona je rano jednog jutra otila sama iz tabora, raspoloena mrko i srdito, i odlutala krozume. Oko podneva, na jednoj maloj istini izmeu belih breza, nala je lepo jezerce oivieno stenama,pa je svukla svoju krznenu odeu da se okupa u ledenoj, plavoj vodi; izlazei, zaprepastila se kad jevidela da jedan drugi, van svake sumnje drugi, zuri u nju sa daljine manje od dvadeset koraka.

Bio je visok - neshvatljivo visok, visok kao drvo - i veoma mrav, sa uzanim pleima i plitkimprsima, tako da je, i pored tolike visine, izgledao lomniji nego ma koja ena. Njegovo lice bilo jenajneobinije koje je ikad videla, sa crtama udno tananim, poput dejih, i sa izuzetno bledom koom.Vilice su mu izgledale tako slabe da se pitala kako uspeva da probije komad mesa zubima, onako kakotreba, s kraja na kraj; ali zato mu je vrh vilice bio neprijatno teak i dubok, ak je i strao napred, ispodtog ravnog lica ija je sredina bila gurnuta unutra. Oi su mu bile krupne i imale su neku udnu,ispranu, vodenastu boju, a elo mu se od oiju dizalo pravo uvis, bez ikakvih grebena koji bi se kodobrva pruali napred.

Sve u svemu, pomislila je, zapanjujue ruan, ruan kao zloduh. Ali nije izgledao opasan. Koliko jeona mogla videti, nije nosio nikakvo oruje; osim toga, inilo se da joj se osmehuje. Bar je ona mislilada to znai njegovo otkrivanje majunih zuba - osmeh.

Bila je potpuno naga i u punoj zrelosti svoje mladalake lepote. Stala je pred njega bez stida, a ondajoj je, neoekivano, dola na um pomisao da bi ba volela da je on pokretima pozove do sebe, da jezagrli i da vodi ljubav s njom na nain kako to drugi rade sa svojim enama, pa ma kako to bilo. Iako jebio tako ruan i udan, poelela ga je. Ali, zato? - zapitala se tada. I odgovorila sebi: zato to jedrugaiji, nov, zato to je drugi. Ona e se njemu dati, da. A onda e otii s njim, njegovoj kui, i iveti


22/162

s njim, i postati druga, jer su joj ve dozlogrdili mukarci njenog plemena i jer je spremna za netonovo. Da. Da.

ega se ima bojati? Pria se da su drugi zastraujui zlodusi, ali ovaj ovek uopte ne izgleda kaoneki zloduh, samo ima udno lice i previe visine, a nedovoljno irine. Ne bi se reklo da je mnogoopasan. Samo je drugaiji.

"zovem se vodopadna", progovorila je tada - a takvo joj je bilo ime u to doba. "ko si ti?"mukarac drugi nije odgovorio. Nainio je duboko u grlu neki zvuk koji je mogao biti smeh.Smeh?

"da li ti se sviam?" upita ona. "svi u plemenu misle da sam divna. A ti, da li tako misli?"provukla je prste kroz svoju gustu, dugaku kosu, mokru od plivanja. Poela se epuriti i protezati,

da on to bolje vidi punou njenih dojki, snagu i stamenost njenih ruku i nogu, temeljitost njenog vrata.Nainila je dva-tri koraka prema njemu, pevuei priguenu pesmu enje.

Izbeio je oi i zatresao glavom levo-desno. Pruio je jednu ruku pravo ka njoj, dlanom premanjenom licu, a drugom rukom je poeo da pravi neke znake, maijske nesumnjivo, znake za teranjezloduha. Uzmakao je od nje.

"pa, ne boji me se, valjda? Ja bih samo da se igram. Doi ovamo, drugi." iscerila se na njega."sluaj, prestani da uzmie tako! Neu ti nita. Zar ne razume ta ti govorim?" priala je vrlo glasno,vrlo razgovetno, ostavljajui dosta prostora izmeu rei. On je nastavio da uzmie. Poduhvatila jedojke akama i gurnula ih malo napred, sveoptom kretnjom nuenja.

To je shvatio, konano.Nainio je duboki, potmuli zvuk, kao ivotinja saterana u ugao iz koga ne moe pobei. U njegovim

oima staklasto je zasvetlucao strah. Usne su mu pole unazad, inei izraz - nelagodnosti? Gaenja?Da, gaenja, shvatila je.Mora biti da sam ja njemu runa koliko i on meni.Ve se okrenuo i poeo da bei, teturavo i panino, kroz brezovu umu."ekaj!" povikala je. "drugi! Drugi, vrati se! Ne bei tako, drugi!"ali njega vie nije bilo. To je bio prvi sluaj u njenom ivotu daje neki mukarac odbije; takvo

iskustvo bilo je za nju zapanjujue, neverovatno, maltene razorno. Neka je on drugi, neka ona njemuizgleda tuinski i moda neprivlano, ali ne smatra je valjda toliko odvratnom da treba da rei na nju ipravi grimase, a onda da pobegne?

Da. Da. Sigurno je samo deak, rekla je tada sebi. Onoliko visok, ali samo deak.Te veeri vratila se u pleme, reena da konano uzme jednog mukarca iz svoje vrste za mua; kad

joj je, ubrzo posle toga, mrakoluj predloio da njegova asura za spavanje postane njihova zajednika,pristala je bez oklevanja.

"da", ree ona ljudima iz drutva za lov. "da, ja i predobro znam kako izgledaju drugi. Pa, kad ihsustignemo, nameravam da budem rame uz rame sa vama i da ubijam te gadne zveri kao odvratne

zloduhe, to i jesu.""gledajte", ree volkodrev, pokazujui prstom. "stareji silaze sa brega."zaista su dolazili, napred srebren oblak, koji je bolno hramao, a veoma vidno se trudio da glumi da

ne hramlje; ostala trojica starih stupala su mukotrpno za njim. Znalica je gledala njihov paradni ulazak

u tabor. Prili su odmah oltaru boginje. Srebren je dugo razgovarao sa tri svetenice. Bilo je mnogoodmahivanja glavama, a zatim mnogo klimanja glavama. Konano je srebren stupio napred, da saoptiodluku, a najstarija svetenica stala je uz njega.

Svetkovina leta, ree on, ove godine se ukida - ili bar odlae. Boginja je pokazala svojenezadovoljstvo, na taj nain to je dovela jednu grupu drugih opasno blizu tabora, i to ovde, u istonimzemljama, gde drugi ne bi trebalo da ive. Jasno se vidi da je narod uinio neto kako ne treba i nevalja; nema sumnje da ovo mesto nije dobro za narod. Zato e narod danas krenuti i preduzetihodoae do mesta tri reke, daleko iza njih,tamo gde su prole godine, migrirajui na istok, podiglisvetilite, veoma sloene izrade, u ast boginje. A na mestu tri reke zamolie boginju da im objasni uemu su greili.


23/162

Znalica je zastenjala. "ali trebae nam nekoliko nedelja da stignemo tamo! A i pravac je sasvimpogrean! To e biti povratak na podruje koje smo upravo napustili, gde sve vrvi od drugih!"

srebren je odmeri ledenim pogledom. "boginja je nama obeala ovu zemlju, bez drugih. Doli smo inalazimo da su drugi ve tu. To ne treba tako da se deava. Moramo je zamoliti da nas povede."

"onda je zamolimo negde juno od ovog mesta. Tamo e bar biti toplije, a moda emo nai i nekopristojno taborite, gde u blizini nee biti drugih da nam smetaju."

"ima nau dozvolu da ode na jug, znalice. Ali mi ostali kreemo danas posle podne ka mestu trireke."

"a drugi?" viknu ona."drugi se nee usuditi da priu svetilitu boginje", ree srebren. "ali ti, ako se plai da hoe, znalice

- nita, idi na jug! Idi na jug, znalice!"ula je da se neko nasmejao. Ognjeokac. Onda poee i ostali iz drutva za lov da se smeju, a

pridrui im se i nekoliko majki. Jo koji trenutak, i smejali su se svi, upirui prstima ka njoj.Poelela je da jo ima ognjeokevo koplje u rukama. Poubijala bi ih sve, nita ne bi zaustavilo

pokolj.

"na jug, znalice!" dovikivali su joj. "na jug, na jug, na jug."kletva joj doe na usne, ali se znalica uzdra. Oni misle ozbiljno, uvide. Ako ona sad progovori

ljutito, mogli bi je lako isterati iz plemena. Pre deset godina, to bi rado prihvatila. Ali ona je sad stara

ena, ima vie od trideset godina. Kad bi krenula sama, znailo bi to sigurnu smrt.Progunala je nekoliko ljutitih rei sama za sebe i okrenula se od srebrenovog postojanog pogleda.Srebren pljesnu rukama. "u redu", povika. "svi da ponu sa pakovanjem! Diemo tabor! Polazimo

odavde pre mraka!"

DOLAZAK5.

Edit felouz imala je tokom te dve nedelje veoma mnogo posla.Najtei deo bio je privoenje kraju njenih poslova u bolnici. Dati otkaz sa rokom od samo dve

nedelje bilo je ne samo nepropisno nego i sasvim nedolino; ali administracija bolnice ispoljila jezavidnu meru razumevanja im je gospoica felouz saoptila da odlazi sa najveim a ljenjem, i to samozato to joj je ponuena mogunost da uestvuje u jednom neverovatno uzbudljivom, novomistraivakom projektu.

Pomenula je ime 'stasis tehnologije'.

"brinue se o bebi dinosaurusu?" pitali su je i svi su se prigueno nasmejali."ne, ne o dinosaurusu", ree ona. "o neemu to je mnogo blie onome to znam."nije im dala nikakve dalje pojedinosti. Doktor hoskins joj je bio zabranio da otkrije ma ta

konkretno, ma kome. Ali onima koji su poznavali edit felouz i radili s njom nije bilo teko da pogodeda taj projekat mora imati neke veze sa decom; pa, ako su njeni poslodavci ljudi koji su dovukli tofamozno mladune dinosaurusa iz mezozoika, onda sad sigurno planiraju neto slino - recimo, da

dovedu neko preistorijsko dete iz nekog udaljenog razdoblja gospoica felouz to nije ni potvrivala niporicala. Ali oni su znali. Svi su znali. I dali su joj, dabome, neplaeno odsustvo iz bolnice, naneodreeno vreme.

Ipak, morala je jo nekoliko dana da radi od jutra do mraka, da bi dovrila razne zapoete poslove,da bi napisala i predala svoje konane izvetaje o raznim otvorenim predmetima, da bi spremilaspiskove stvari potrebnih njenim naslednicama, da bi razdvojila sopstvene instrumente i istraivakematerijale od onih koji su bili vlasnitvo bolnice. Bilo je to naporno, ali nije ni u kom drugom smislupredstavljalo teret. Stvarno teak deo bio je rastanak od deice, koja nisu mogla poverovati da onaodlazi.

"vratiete se za nedelju-dve, zar ne, gospoice felouz?" pitala su deca, gurajui se oko nje. "idete


24/162

samo na odmor, je l' tako? Na mali raspust? Kuda putujete, gospoice felouz?"neke od njih je znala jo od dana njihovog roenja. Sad su imali pet, est, sedam godina: veina je

stanovala u sirotitimaizvan bolnice, ali neki su bili na neprekidnom bolnikom leenju i ona je snjima radila iz godine u godinu.

Bilo je teko saoptiti im vest, veoma teko.Ali ona je spremila odlunost za to. Sad je potrebna drugom detetu, jednom izuzetno posebnom

detetu, detetu ija e nevolja biti jedinstvena u istoriji vaseljene. Znala je da mora otii tamo gde jenajpotrebnija.

Zakljuala je svoj stani na junom kraju grada. Sve u njemu je iskljuila, a sa sobom je ponelaono malo stvari koje e joj biti potrebne u novom domu. To je bilo brzo gotovo. Nije imala nikakvekune biljke o kojima bi se morala brinuti, nijednu maku, nikakve kune ljubimce. Jedina zaista vanastvar bio joj je posao: deca, veito deca, ta e joj nekakve biljke ili ivotinje.

Ali, ostajui predostrona, sredila je da se njen zakup stana produi na neodreeno vreme. Vrloozbiljno je primila upozorenje deralda hoskinsa da u svakom trenutku moe biti otputena. Mogla bi,uostalom, i poeleti da podnese ostavku: gospoici felouz je bilo jasno da bi joj poslovi 'stasistehnologije' mogli postati neprihvatljivi, da bi njena uloga u projektu mogla biti nezadovoljavajua, dabi ona mogla vrlo brzo otkriti da joj je prelazak na to zaposlenje bio divovska greka. Nije spalilamostove iza sebe, nikako: u sluaju povratka, ekae je ista bolnica, ista deca, isti stan.

Tokom te dve zavrne sedmice, iako veoma zauzeta, nekoliko puta je otila na drugu stranu grada, u'stasis', da pomogne u pripremama za prihvat deteta iz prolosti. Dali su joj troje potinjenih, ija jedunost bila da nabave sve potrebne stvari. Bili su to dvojica mlaih mukaraca i jedna ena. Dala im jeobiman spisak na kome su se nalazili lekovi, prehrambeni dodaci, pa ak i inkubator.

"inkubator?" pitao je hoskins."inkubator", ree ona."ne planiramo da iz prolosti prenesemo nedonoe, gospoice felouz.""vi ne znate ta ete doneti, doktore hoskinse. Sami ste mi to rekli, otprilike tim istim reima. Moe

biti bolesno dete; moda slabo; ili dete koje e se razboleti im u njegov organizam uu mikrobimodernog vremena. Hou inkubator, bar da bude pri ruci."

"u redu, inkubator."

"i jednu sterilnu komoru, dovoljno veliku da u njoj boravi aktivno i zdravo dete, ako se pokae da jesuvie veliko za ivot u inkubatoru."

"gospoice felouz, budite razumni, molim vas. Na budet je...""sterilnu komoru. Dok ne utvrdimo da je bezbedno izloiti to dete kontaminaciji naim vazduhom.""kontaminacija je, bojim se, neizbena. Udisae na vazduh, pun mikroba, od trenutka kad stigne.

Ne postoji nain da izvedemo stasis-akciju u sterilnim uslovima koje vi, izgleda, elite. Ne postoji,gospoice felouz."

"ja hou da postoji."hoskins joj je uputio onaj pogled koji je ve poela da smatra njegovim patentiranim zurenjem koje

je govorilo: "bez gluposti!" . "u ovoj jednoj stvari u ja pobediti, gospoice felouz. Cenim vau elju dazatitite to dete od svih zamislivih rizika. Ali vi ne poznajete mogunosti nae opreme i zato moratejednostavno da prihvatite injenicu da ne moemo izvesti trenutno prebacivanje tog deteta u savrenoistu izolacionu komoru. Ne moemo."

"a ako se dete razboli i umre?"

"na dinosaurus je jo u dobrom zdravlju.""nema razloga da verujemo da e reptili, preistorijski ili drugi, biti podloni napadu onih

mikroorganizama koji izazivaju bolesti opasne po ljude. Ali vi ete ovde dovesti ljudsko bie, doktorehoskinse, a ne malog dinosaurusa. Doveete pripadnika nae vrste."

"imam u vidu tu injenicu, gospoice felouz.""iz tog razloga, traim od vas da...""a ja vam kaem da odgovor glasi 'ne'. Ovde se moraju preuzeti i neki rizici, a infekcija je jedan od


25/162

njih. Biemo u pripravnosti sa svim moguim medicinskim sredstvima ako se pojavi problem. Alineemo pokuati da stvorimo udesnu, maginu, sto posto bezbednu ivotnu sredinu. Neemo." ondase hoskinsov ton ublaio. "gospoice felouz, dozvolite mi da kaem samo ovoliko. Imam i ja dete,jednog malog deaka, koji jo nije stigao ni do dejeg vrtia. Da, a ja imam ovoliko godina, i taj deakje neto najlepe od svega, ba svega, to mi se u ivotu desilo. elim da znate, gospoice felouz, da mije do bezbednosti tog deteta koje idue nedelje stie ovamo stalo isto kao da je to moj mali sin deri. Ida sam podjednako vrsto uveren da e sve ispasti dobro, kao da je deri subjekt opita."

gospoica felouz nije bila uverena da je logika hoskinsove argumentacije naroito vrsta. Ali videlaje dovoljno jasno da onpo ovom pitanju nee odustati i da ona nema mogunosti da izvri pritisak nanjega, osim podnoenjem ostavke. Gospoica felouz je imala nameru da uvek dri mogunost ostavkeu rezervi, ali pretiti ostavkom sada bilo bi nesvrsishodno. Morala je tu pretnju da sauva za pravitrenutak, a ovo nije liilo na to.

Hoskins je bio podjednako uporan i u vezi sa njenim zahtevom da pogleda prostor u kome e detebiti smeteno. "to je stasis-zona", rekao je, "i mi u njoj vrimo odbrojavanje, bez prekidanja. A dokonotraje, ne moe ui niko. Niko. Ni vi, ni ja, ni predsednik sjedinjenih amerikih drava. Niti moemoprekidati odbrojavanje da biste vi obavili 'obilazak i razgledanje'."

"ali ako je smetaj neodgovarajui...""smetaj je odgovarajui, gospoice felouz. I vie nego odgovarajui. Imajte poverenja u mene.""ja bih ipak radije..."

"imajte poverenja u mene."rei dostojne prezira. Ipak, ona je, iz nekog razloga, imala poverenja u njega, manje -vie.Nije bila sigurna kojabi vrsta naunika hoskins mogao biti, niti koliko je kao naunik dobar; ono

neodreeno, hvalisavo 'dr' na tablici sa imenom nije joj o tim stvarima govorilo mnogo. Ali jedna stvarje bila sigurna. Hoskins je tvrd administrator. Nije se nejakou popeo na vrh firme 'stasis tehnologije'.

6.Tano u pet po podne, petnaestog dana tog meseca, zazvonio je telefon gospoice felouz. Zvao je

ned braton, jedan od lanova hoskinsovog osoblja."poela su zadnja tri sata odbrojavanja, gospoice felouz, i sve ide savreno po planu. Poslaemo

nekog po vas tano u sedam sati.""hvala, ne treba, mogu i sama da stignem tamo."

"doktor hoskins nam je dao uputstva da poaljemo nekog po vas. U sedam."gospoica felouz je uzdahnula. Mogla bi se raspravljati, ali emu?Neka hoskins ostvaruje male pobede, zakljuila je. Pritedi svoju municiju za velike bitke koje

sigurno predstoje.

7.Padala je laka kia. Veernje nebo bilo je sivo i sumorno, a zdanja firme 'stasis' izgledala su runija

nego ikad: velike, ambarima sline graevine bez i najmanje elegancije ili arma.Sve je izgledalo sklepano, na brzinu sastavljeno. itav prizor je davao oseanje grubosti i

mehaninosti. Celu svoju karijeru gospoica felouz je provela u zgradama raznih ustanova, ali ak inajsumornija bolnica izgledala je, u odnosu na zgrade 'stasisa', kao mesto radosti i smeha. Unutra,

zaposlenici sa znakama na sebi; kruto idu za svojim poslom, zatvorili lica, govore prigueno, alitonom gotovo vojnike hitnosti...

ta u ja ovde? - upita se ona. Kako se uopte dogodilo da budem uvuena u ovo?"izvolite ovamo, gospoice felouz", ree braton.Ljudi poee da joj klimaju glavom i da je pozivaju

asimov isak deca vremena.pdf

Documents