b i l t e n - ЗЈЗПАapoteke, 2 opš te bolnice, 3 specijalne bolnice i jedan zavod za javno...

ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVLJE PANČ EVO

B I L T E N ZDRAVSTVENO-STATISTIČ KIH

POKAZATELJA

ZA JUŽNOBANATSKI OKRUG

ZA 2011. GODINU

Pančevo, 2012. godina

Izdavač :

ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVLJE PANČEVO

Panč evo, ul. Pasterova 2,

Tel/fax 013-322-965

Za izdavač a:

Prim.dr Mica Sarić Tanasković

spec. higijene, subsp. ekotoksikologije

Recenzent:

Dr Spomenka Markov specijalista socijalne medicine

Urednik:

Dr Jasmina Pavlović Stojanović, specijalista socijalne medicine

Priprema podataka:

Centar za analizu, planiranje, organizaciju zdravstvene zaš tite, informatiku i biostatistiku u zdravstvu

Kompjuterska priprema:

Slađ ana Aleksić

Viš i zdravstveni statistič ar

2012. godine

PREDGOVOR

BILTEN je statistič ki prikaz zdravstvene delatnosti i zdravstvenog stanja stanovništva i redovna je publikacija Zavoda za javno zdravlje Panč evo u kojoj se objavljuju aktuelni godišnji zdravstveno-statistič ki podaci za teritoriju Južnobanatskog okruga. Prvi Bilten zdravstveno-statistič kih pokazatelja za naš okrug je izdat 1974. godine, a kao redovna publikacija se objavljuje od 1977. godine.

Zdravstveno-statistič ki podaci prikazani u Biltenu su prikupljeni na osnovu

zakonskih propisa u oblasti zdravstva i Programa i planova o statistič kim istraživanjima u oblasti zdravstva. Prikazani podaci obrađ ivani su korišćenjem jedinstvenih metoda, koje omogućavaju njihovu uporedivost i kontinuitet u dužem vremenskom periodu.

Poglavlja u publikaciji obuhvataju demografska kretanja u okrugu, registrovano oboljevanje i umiranje stanovnika od najč ešć ih bolesti i povreda u sklopu zdravstvenog stanja stanovništva, korišćenje zdravstvene zaštite, kao i preventivne aktivnosti zdravstvenih ustanova u oblasti promocije zdravlja i prikaz higijensko-epidemiološke situacije u Južnobanatskom okrugu tokom predhodne godine.

Nadamo se da će Bilten ispuniti oč ekivanja i zadovoljiti potrebe korisnika, s

tim da sa iskrenom zahvalnošću prihvatamo svaku sugestiju usmerenu ka poboljšanju kvaliteta podataka objavljenih u godišnjem Biltenu zdravstveno-statistič kih pokazatelja.

Direktor Zavoda

Panč evo, novembar, 2012. Prim.dr Mica Sarić Tanasković

spec. higijene, subspecijalista ekotoksikologije

SADRŽAJ

Organizacija zdravstvene zaš tite u Južnobanatskom okrugu 1____ Demografski podaci 3 Pobač aji u zdravstvenim ustanovama 24 Zdravstveno stanje stanovniš tva 29 Koriš ćenje zdravstvene zaš tite 84 Privatna praksa 132 Promocija zdravlja 136 Prikaz higijenske situacije na teritoriji Južnobanatskog okruga 143 Prikaz epidemiološ ke situacije na teritoriji Južnobanatskog okruga 190 Zaključ ak 201 Preporuke 202

2

Veliki broj naseljenih mesta u svim opš tinama u Južnobanatskom okrugu ima

adekvatno organizovanu, razvijenu, razgranatu i dostupnu mrežu državnih

zdravstvenih ustanova, č iju organizaciju i rad prati Zavod za javno zdravlje

Panč evo. Na okrugu se nalazi 16 zdravstvenih ustanova: 8 domova zdravlja, 2

apoteke, 2 opš te bolnice, 3 specijalne bolnice i jedan Zavod za javno zdravlje.

Farmaceutsku delatnost obavljaju 2 samostalne apotekarske ustanove u

Panč evu i Vrš cu, a preostalih 6 domova zdravlja u okrugu ima organizacione jedinice

koje obavljaju farmaceutsku delatnost (apoteke) u svom sastavu.

Bolnič ka zdravstvena zaš tita se ostvaruje u 2 opš te bolnice, koje imaju

ukupno 950 postelja. Obezbeđ enost iznosi 3,21 postelja na 1000 stanovnika

Južnobanatskog okruga. Proseč an broj dana leč enja u ovim bolnicama iznosi 7 dana,

a iskoriš ćenost opš tih bolnica u Južnobanatskom okrugu iznosi 57,65%. U okrugu se

nalaze i 3 specijalne bolnice (2 psihijatrijske i 1 plućna) sa ukupno 2100 bolesnič kih

postelja koje obezbeđ uju stanovniš tvo u Srbiji tercijarnom zdravstvenom zaš titom.

ZDRAVSTVENE USTANOVE U JUŽNOBANATSKOM OKRUGU PO OPŠ TINAMA

Sediš te zdravstvene

ustanove Naziv zdravstvene ustanove

Alibunar Dom zdravlja “ Alibunar” Bela Crkva Dom zdravlja “ Bela Crkva”

Specijalna bolnica za plućne bolesti “ Budislav Babić” Vrš ac - Dom zdravlja Vrš ac

- Opš ta bolnica Vrš ac - Apoteka Vrš ac

Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti “ dr Slavoljub Bakalović”

Kovač ica Dom zdravlja “ Kovač ica” Kovin Dom zdravlja “ Kovin”

Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti “ Kovin” Opovo Dom zdravlja “ Opovo”

Panč evo Zavod za javno zdravlje - Dom zdravlja Panč evo - Opš ta bolnica Panč evo Apoteka “ Panč evo”

Plandiš te Dom zdravlja “ 1. Oktobar”

4

Južnobanatski okrug obuhvata teritoriju od 4248 km2. Prema popisu

iz 1991. godine na teritoriji Južnobanatskog okruga je bilo 328.428

stanovnika, prema popisu iz 2002. godine okrug ima 313.937 stanovnika, dok

je procenjen broj stanovnika sa stanjem na dan 30.06.2010. godine 298.400

stanovnika š to znač i da je doš lo do smanjenja broja stanovnika za 5%.

Proseč na gustina naseljenosti je 70 stanovnika po 1 km2 .

Starosna struktura stanovnika Južnobanatskog okruga je prikazana

prema podacima iz procene stanovnika iz 2010. godine odgovara

regresivnom biološ kom tipu sa 16% stanovnika starijih od 65 godina i 7% u

dobnoj grupi od 0-6 godina.

Osnovne vitalne događ aje stanovnika Južnobanatskog okruga od

1970. do 2011. godine karakteriš e:

- Stalno smanjenje broja živorođ ene dece, š to rezultira opadanjem stope

nataliteta kao pozitivne komponente u prirodnom kretanju

stanovniš tva. Od 1987. do 1997. godine ova stopa varira od 11,06 do

10,20 na 1000 stanovnika, da bi u 1998. godini opala ispod 10

promila. U 2010. godini ona iznosi 8,96 promila, a u 2011. godini

njena vrednost je 8,56. Uoč ava se da se Južnobanatski okrug u

opisanom periodu nalazi u fazi nepovoljnog nataliteta prema svetskim

standardima (ispod 12 promila prema SZO).

- Kao pokazatelji starenja populacije Južnobanatskog okruga

analiziraju se stopa prirodnog priraš taja, koja nastavlja svoj negativni

trend i u 2011. godini i iznosi – 6,53; vitalni indeks takođ e pokazuje

trend opadanja u poslednjih 10 godina (u 2005. godini iznosi 64,07);

u 2011. godini dolazi do pada vitalnog indeksa na 56,73. Vrednosti

ovih pokazatelja imaju približne vrednosti u odnosu na populaciju

5

Vojvodine koja ima slič nu starosnu strukturu stanovniš tva. U 2011.

godini najnepovoljniji vitalni indeks u Južnobanatskom okrugu ima

stanovniš tvo opš tina Plandiš te i Alibunar (30,58) i (36,73).

- Reproduktivna sposobnost žena, koja se meri stopom fertiliteta, od

1970. do 1997. godine nije pokazivala znač ajna odstupanja, sem

1994. kada je iznosila 25,6. Od 1997. godine beleži se njen stalni

pad, a u 2011.godini je imala vrednost od 37,7.

- Uoč ava se neprekidan porast ukupnog broja umrlih lica sa opš tom

stopom od 15,23. U ukupnom broju umrlih najveći udeo imaju

stanovnici starosti izmeđ u 65-84 godina (60,5%). Međ u umrlima

muš karci imaju udeo od 49,6%, a žene 50,4%. Proseč na starost

umrlih muš karaca u Južnobanatskom okrugu je 69,74 godina, a

umrlih žena 76,08 godine, š to odgovara proseč noj starosti umrlih na

nivou Republike Srbije.

- Stopa smrtnost odojč adi od 1991. godine (18,58 %0) do 1997. godine

(14,2 %0) varira, da bi 1998. godine imala nagli pad (9%0), a

1999.godine nagli porast (14,1%0 ). U 2000. i 2001. godini dolazi

ponovo do pada smrtnosti odojč adi na 13,30%0. U 2011. godini stopa

smrtnosti odojč adi je imala vrednost od 7,83%0.

- U 2011. godini stopa mortinataliteta u Vojvodini iznosi 7,01 , a u

Republici Srbiji 5,00, a na teritoriji Južnobanatskog okruga 3,13.

Najnepovoljnija stopa mortinataliteta u 2011.godini je registrovana u

opš tini Kovin (7,55%).

6

0 godina 0-6 godina 7-14 godina 15-18 godina

7-18 godina 19-27 godina

18 i viš e 65 i viš e 15-49 godina

25-50 godina

15 i viš e

0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

328428 313937 298400 2887 18277 28804 16890 45695 27339 247078 49485 0,44 15,76 75621 115902 136513

1 ALIBUNAR 26535 22954 20658 207 1368 2169 1157 3326 2127 18053 4441 0,54 19,35 4935 7872 9900

2 BELA CRKVA 23707 20367 18182 195 1255 1943 1073 3016 2234 15901 3192 0,43 15,67 4814 7424 8788

3 VRŠAC 58228 54369 52240 513 3185 4714 2801 7516 6035 43155 8862 0,47 16,30 13349 20100 24172

4 KOVAČ ICA 30469 27890 26247 276 1719 2663 1473 4136 2867 21759 4753 0,46 17,04 6266 9961 11777

5 KOVIN 38263 36802 35436 354 2276 3731 2078 5809 3929 28363 6001 0,42 16,31 8536 13383 15533

6 OPOVO 11384 11016 10442 102 644 1065 608 1673 1155 8597 1848 0,45 16,78 2526 3976 4659

7 PANČEVO 125261 127162 123700 1125 7091 11366 7067 18433 7778 100513 17675 0,39 13,90 32334 48425 55897

8 PLANDIŠTE 14581 13377 11495 115 739 1153 633 1786 1214 10737 2713 0,61 20,28 2861 4761 5787

BROJ STANOVNIKA

PO POPISU 1991

Index starenja

BROJ STANOVNIKA

PO POPISU 2002.

PROCENJEN BROJ

STANOVNIKA Stanje

30.06.2010

UKUPNO

65 i više/br.sta

n.po popisu 2002,

BROJ STANOVNIKA U JUŽNOBANATSKOM OKRUGU

DECA I OMLADINA

DOBNE GRUPE

POSEBNE GRUPE

STANOVNIŠ TVA

ŽENE

DOBNE GRUPER.br . OPŠ TINA

7

BROJ % BROJ % BROJ % BROJ %0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

2563 2555 99,69 1310 51,27 1245 48,73 8 0,31

1 ALIBUNAR 138 137 99,28 77 56,20 60 43,80 1 0,72

2 BELA CRKVA 161 161 100,00 94 58,39 67 41,61 0 0,00

3 VRŠAC 465 463 99,57 239 51,62 224 48,38 2 0,43

4 KOVAČ ICA 226 225 99,56 113 50,22 112 49,78 1 0,44

5 KOVIN 267 265 99,25 133 50,19 132 49,81 2 0,75

6 OPOVO 94 94 100,00 47 50,00 47 50,00 0 0,00

7 PANČ EVO 1149 1147 99,83 575 50,13 572 49,87 2 0,17

8 PLANDIŠTE 63 63 100,00 32 50,79 31 49,21 0 0,00

Ž IVOROĐ ENI PREMA POLU I MRTVOROĐ ENI PO OPŠ TINAMA U JUŽNOBANATSKOM OKRUGU U 2011. GODINI.

MRTVOROĐENIŽ IVOROĐ ENI

SVEGAUKUPNO ROĐ ENI

MUŠKO ŽENSKO

OKRUG JUŽNI BANAT

R.br OPŠ TINA

8

BROJ

STOPA (NA 1000

STANOVNIKA)

BROJ %

0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13

65598 9,00 -5,12 102935 14,12 414 0,40 6,31 328 5,00 39,10 63,73

17410 8,89 -5,41 27999 14,30 89 0,32 5,11 122 7,01 38,35 62,18

2555 8,56 -6,53 4504 15,09 20 0,44 7,83 8 3,13 37,77 56,73

1 ALIBUNAR 137 6,63 -11,42 373 18,06 1 0,27 7,30 1 7,30 31,40 36,73

2 BELA CRKVA 161 8,85 -8,74 320 17,60 0 0,00 0,00 0 0,00 41,18 50,31

3 VRŠAC 463 8,86 -6,60 808 15,47 5 0,62 10,80 2 4,32 38,67 57,30

4 KOVAČ ICA 225 8,57 -9,14 465 17,72 2 0,43 8,89 1 4,44 39,77 48,39

5 KOVIN 265 7,48 -8,04 550 15,52 3 0,55 11,32 2 7,55 32,69 48,18

6 OP OVO 94 9,00 -6,03 157 15,04 0 0,00 0,00 0 0,00 41,81 59,87

7 PANČEVO 1147 9,27 -3,86 1625 13,14 9 0,55 7,85 2 1,74 39,39 70,58

8 PLANDIŠTE 63 5,48 -12,44 206 17,92 0 0,00 0,00 0 0,00 27,72 30,58

* Republika Srbija, bez podataka sa Kosova

VITALNE KARAKTERISTIK E STANOVNITVA PO OPŠ TINAMA U JUŽNOBANATSKOM OKRUGU U 2011. GODINI

BROJ MRTVORO Đ ENIH

STOPA MORTINATALIT

ETA (NA 1000 Ž IVORO Đ ENIH)

OPŠTINA

U M R L I

UKUPNO

Ž IVOROĐ ENI

BROJ

STOPA NATALI-TETA(NA

1000 STANOVNIK

A)

STOPA PRIRODNOG PRIRAŠ TAJA

AP VOJVODINA

OKRUG JUŽNI BANAT

STOPA SMRTNOSTI

ODOJČ ADI (NA 1000

ŽIVOROĐ ENIH)

STOPA FERTILITETA (NA 1000 ŽENA UZRASTA 15-49

GODINA)

VITALNI INDEKS

REPUBLIKA SRBIJA*

OD TOGA ODOJČAD

R.br .

9

BROJ

STOPA (NA 1000

STANOVNIKA)

BROJ % BROJ %

0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13

1 1970 4070 12,71 2,25 3348 10,46 204 6,09 50,12 44,58 121,562 1974 4560 13,77 3,68 3342 10,10 116 3,47 25,44 49,95 136,443 1977 4856 14,67 4,76 3279 9,89 105 3,20 21,62 53,19 148,094 1987 4089 11,06 0,29 3989 11,57 89 2,23 21,77 47,87 102,515 1988 3985 11,56 0,13 3940 11,43 81 2,06 20,33 46,54 101,146 1989 3762 10,91 -1,11 4143 12,02 71 1,71 160 3,86 18,87 43,95 90,807 1990 3791 11,55 -0,94 4100 12,49 67 1,63 186 4,54 17,67 48,61 92,468 1991 3660 11,14 -1,98 4310 13,12 68 1,56 194 4,50 18,58 46,16 84,929 1992 3564 10,85 -2,89 4514 13,74 55 1,22 208 4,61 15,43 46,03 78,95

10 1993 3499 10,65 -3,20 4549 13,85 73 1,61 179 3,93 20,86 45,11 76,9211 1994 3490 10,60 -3,30 4555 13,90 61 1,34 200 4,39 17,50 25,57 76,6212 1995 3506 10,70 -2,60 4352 13,30 34 0,78 133 3,06 9,70 44,95 80,5613 1996 3477 10,60 -3,90 4740 14,50 42 0,89 195 4,11 12,10 44,60 73,4014 1997 3307 10,20 -3,90 4605 14,10 47 1,02 194 4,21 14,20 42,40 71,8115 1998 3110 9,55 -4,61 4603 14,20 28 0,61 183 3,98 9,00 39,87 67,5616 1999 2979 9,15 -5.07 4621 14,30 42 0,91 197 4,26 14,10 38,19 64,4717 2000 2930 9,00 -5.75 4795 14,79 39 0,81 143 2,98 13,31 38,19 61,1118 2001 3158 9,89 -4,77 4681 14,66 42 0,90 217 4,63 13,30 40,49 67,4619 2002 3146 10,02 -4,80 4653 14,82 45 0,97 177 3,80 14,30 41,60 67,6119 2003 3348 10,66 -4.61 4794 15,27 46 0,96 167 4,98 13,74 44,27 69,8419 2004 3206 10,21 -4.58 4644 14,79 35 0,75 182 5,67 42,40 69,0420 2005 3033 9,66 -5,42 4734 15,08 32 0,68 165 3,49 10,55 40,11 64,0721 2006 2989 9,52 -4,77 4486 14,29 31 0,69 179 3,99 10,37 39,53 66,6322 2007 2871 9,15 -5,27 4526 14,42 19 0,42 205 7,14 6,62 37,97 63,4323 2008 2774 8,84 -5,44 4481 14,27 26 0,58 189 6,81 9,37 36,68 61,9124 2009 2745 8,74 -5,22 4384 13,96 15 0,34 158 5,75 3,60 36,30 62,6125 2010 2675 8,52 -5,64 4446 14,16 21 0,47 203 4,56 7,85 35,37 60,1726 2011 2555 8,56 -6,53 4504 15,09 20 0,44 156 3,46 7,83 37,77 56,73

VITALNE KARAKTERISTIKE STANOVNIŠ TVA U JUŽNOBANATSKOM OKRUGU OD 1970. DO 2011.GODINE

STOP A FERTILITETA

VITALNI INDEKSBROJ

STOPA NATALI-TETA(NA

1000 STANOVNIK

A)

UKUPNO OD TOGA ODOJČADSTOPA

SMRTNOSTI ODOJČ A DI

(NA 1000 ŽIVOROĐ ENI

H)

UMRLI NASILNOM SMRĆ U

U M R L I

R.br . GODINA

Ž IVOROĐ ENI

STOPA PRIR ODNOG PRIRA-Š TAJA

10

MUŠKO ŽENSKO UKUPNO MUŠKO ŽENSKO0 1 2 3 4 5 6 7

102935 52114 50821 73,5 71,00 76,10

27999 14048 13951 72,7 69,80 75,70

4504 2235 2269 72,93 69,74 76,08

1 ALIBUNAR 373 200 173 72,1 68,73 76,00

2 BELA CRKVA 320 152 168 72,83 69,20 76,11

3 VRŠAC 808 382 426 73,8 70,43 76,82

4 KOVAČ ICA 465 228 237 73,22 70,82 75,53

5 KOVIN 550 279 271 71,58 67,14 76,16

6 OPOVO 157 77 80 73,41 70,12 76,58

7 PANČEVO 1625 817 808 72,86 69,92 75,83

8 PLANDIŠTE 206 100 106 74,42 73,06 75,70

*Republika Srbija, bez podataka sa Kosova

UMRLI PREMA POLU I PROSEČ NA STAROST UMRLIH PO OPŠ TINAMA U JUŽNOBANATSKOM OKRUGU U 2011. GODINI

R.br OPŠ TINA UKUPNO UMRLIP O L

AP VOJVODINA

REPUBLIKA SRBIJA*

OKRUG JUŽNI BANAT

PROSEČNA STAROST UMRLIH

11

BRO J % BROJ % BROJ % BROJ % BROJ % BROJ % BROJ % BROJ %

0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 13 14 15 17 18 19 20

102935 414 0,4 55 0,1 102 0,1 390 0,4 7797 7,6 14286 13,9 63189 61,4 16702 16,2

27999 89 0,3 17 0,1 23 0,1 117 0,4 2372 8,5 4342 15,5 16909 60,4 4130 14,8

4504 20 0,4 1 0,0 3 0,1 20 0,4 384 8,5 656 14,6 2723 60,5 697 15,5

1 ALIBUNAR 373 1 0,3 0 0,0 1 0,3 2 0,5 44 11,8 46 12,3 219 58,7 60 16,1

2 BELA CRKVA 320 0 0,0 0 0,0 1 0,3 5 1,6 27 8,4 46 14,4 188 58,8 53 16,6

3 VRŠAC 808 5 0,6 0 0,0 0 0,0 2 0,2 57 7,1 117 14,5 479 59,3 148 18,3

4 KOVAČ ICA 465 2 0,4 0 0,0 1 0,2 0 0,0 42 9,0 59 12,7 291 62,6 70 15,1

5 KOVIN 550 3 0,5 1 0,2 0 0,0 4 0,7 60 10,9 83 15,1 312 56,7 87 15,8

6 OPOVO 157 0 0,0 0 0,0 0 0,0 0 0,0 15 9,6 26 16,6 93 59,2 23 14,6

7 PANČEVO 1625 9 0,6 0 0,0 0 0,0 5 0,3 130 8,0 245 15,1 1006 61,9 230 14,2

8 PLANDIŠTE 206 0 0,0 0 0,0 0 0,0 2 1,0 9 4,4 34 16,5 135 65,5 26 12,6


S T A R O S T

15-24 GODINA 25-54 GODINA 55-64 GODINA 85 I VIŠ E65-84 GODINA

UMRLI PREMA STAROSTI PO OPŠ TINAMA U JUŽNOBANATSKOM OKRUGU U 2011. GODINI

OKRUG JUŽNI BANAT

R.br OPŠ TINA

REPUBLIKA SRBIJA*

AP VOJVODINA

UKUPNO UMRLI DO 1 GODINE 1-4 GODINE 5-14 GODINA

12

SVEGANESREĆNI SLUČAJEVI

SAMO-UBISTVO UBISTVO OSTALO

0 1 2 3 4 5 6 7 8 9

102935 95643 3325 1592 1256 130 347 3967

27999 26429 1017 449 439 39 90 554

4504 4270 156 73 64 7 12 78

1 ALIBUNAR 373 357 12 6 4 2 0 4

2 BELA CRKVA 320 305 5 2 1 1 1 10

3 VRŠAC 808 775 24 14 6 2 2 9

4 KOVAČ ICA 465 437 19 8 10 0 1 9

5 KOVIN 550 508 29 9 15 1 4 13

6 OPOVO 157 153 4 1 2 0 1 0

7 PANČ EVO 1625 1538 54 28 22 1 3 33

8 PLANDIŠTE 206 197 9 5 4 0 0 0


UMRLI PREMA UZROKU SMRTI I PO OPŠ TINAMA U JUŽNOBANATSKOM OKRUGU U 2011. GODINI

R.br OPŠ TINA

UKUPNO UMRLI PRIRODNA

U Z R O K S M R T I

AP VOJVODINA

NEUTVRĐ ENON A S I L N A

OKRUG JUŽNI BANAT

REPUBLIKA SRBIJA*

13

SVEGANESREĆNI SLUČAJEVI

SAMO-UBISTVO

UBISTVO OSTALO

0 1 2 3 4 5 6 7 8 9

1 1993 4549 4370 179 86 71 22 0

2 1994 4555 4355 200 86 99 15 0

3 1995 4352 4219 133 69 50 14 0

4 1996 4740 4545 195 103 73 19 0

5 1997 4605 4411 194 112 72 10 0

6 1998 4603 4420 183 92 74 17 0

7 1999 4621 4424 197 49 81 13 46

8 2000 4795 4652 143 57 60 6 20

9 2001 4681 4464 217 115 65 13 24

9 2002 4653 4476 177 82 63 17 15

10 2003 4794 4627 167 61 68 14 24

11 2004 4644 4462 182 83 72 5 22

12 2005 4734 4471 165 93 57 6 9 98

13 2006 4486 4214 179 109 60 8 2 93

14 2007 4526 4258 205 103 85 6 11 66

15 2008 4481 4185 189 96 82 7 4 107

16 2009 4384 4116 158 89 59 6 4 110

17 2010 4446 4243 135 67 53 13 2 68

18 2011 4504 4270 156 73 64 7 12 78

UMRLI PREMA UZROKU SMRTI U JUŽNOBANATSKOM OKRUGU OD 1993. DO 2011. GODINE

R.br GODINE

UKUPNO UMRLI PRIRODNA

U Z R O K S M R T I

NEUTVRĐ ENO

N A S I L N A

14

BROJ %0 2 3

A00-T98 373 100%1 GRUPA I ZARAZNE BOLESTI I PARAZITARNE BOLESTI A00-B99 2 0,541 GRUPA II TUMORI C00-D48 65 17,432 GRUPA IV BOLESTI ŽLEZDA SA UNUTRAŠNJIM LUČENJEM,ISHRANE I METABOLIZMA E00-E90 4 1,074 GRUPA VI BOLESTI NERVNOG SISTEMA G00-G995 GRUPA VII BOLESTI OKA I PRIPOJAKA OKA H00-H596 GRUPA VIII BOLESTI UVA I BOLESTI MASTOIDNOG NASTAVKA H60-H957 GRUPA IX BOLESTI SISTEMA KRVOTOKA I00-I99 246 65,958 GRUPA X BOLESTI SISTEMA ZA DISANJE J00-J99 10 2,689 GRUPA XI BOLESTI SISTEMA ZA VARENJE K00-K93 19 5,09

10 GRUPA XIV BOLESTI MOKRAĆNO-POLNOG SISTEMA N00-N99 5 1,3411 GRUPA XVI STANJA U POROĐAJNOM PERIODU P00-P96 1 0,2717 GRUPA XVII UROĐ ENE NAKAZNOSTI, DEFORMACIJE I HROMOSOMSKE NENORMALNOSTI Q00-Q99 1 0,2712 GRUPA XVIII SIMPTOMI,ZNACI I PATOLOŠKI KLINIČKI I LABORATORIJSKI NALAZI R00-R99 5 1,3413 GRUPA XIX POVREDE, TROVANJA I POSLEDICE DELOVANJA SPOLJNIH FAKTORA S00-T98 12 3,22

VODEĆ I UZROCI SMRTI U OPŠ TINI ALIBUNAR U 2011. GODINI

UKUPNO UMRLIU Z R O K S M R T IR.b

r

1

U K U P N O

3 0,80

15

BROJ %0 2 3

A00-T98 320 100%1 GRUPA I ZARAZNE BOLESTI I PARAZITARNE BOLESTI A00-B99 2 0,632 GRUPA II TUMORI C00-D48 62 19,38

3 GRUPA III BOLESTI KRVI I BOLESTI KRVOTVORNIH ORGANA I POREMEĆAJI IMUNITETA D50-D89 1 0,31

3 GRUPA IV BOLESTI ŽLEZDA SA UNUTRAŠNJIM LUČENJEM,ISHRANE I METABOLIZMA E00-E90 12 3,75

4 GRUPA V DUŠEVNI POREMEĆAJI I POREMEĆAJI PONAŠANJA F00-F99 1 0,315 GRUPA VI BOLESTI NERVNOG SISTEMA G00-G996 GRUPA VII BOLESTI OKA I PRIPOJAKA OKA H00-H597 GRUPA VIII BOLESTI UVA I BOLESTI MASTOIDNOG NASTAVKA H60-H958 GRUPA IX BOLESTI SISTEMA KRVOTOKA I00-I99 200 62,509 GRUPA X BOLESTI SISTEMA ZA DISANJE J00-J99 16 5,00

10 GRUPA XI BOLESTI SISTEMA ZA VARENJE K00-K93 5 1,5611 GRUPA XIV BOLESTI MOKRAĆNO-POLNOG SISTEMA N00-N99 3 0,9413 GRUPA XVIII SIMPTOMI,ZNACI I PATOLOŠKI KLINIČKI I LABORATORIJSKI NALAZI R00-R99 10 3,1314 GRUPA XIX POVREDE, TROVANJA I POSLEDICE DELOVANJA SPOLJNIH FAKTORA S00-T98 5 1,56

VODEĆ I UZROCI SMRTI U OPŠ TINI BELA CRKVA U 2011. GODINI

R.br U Z R O K S M R T I

UKUPNO UMRLI

1

U K U P N O

3 0,94

16

BROJ %0 2 3




5 GRUPA V DUŠEVNI POREMEĆAJI I POREMEĆAJI PONAŠANJA F00-F99 3 0,376 GRUPA VI BOLESTI NERVNOG SISTEMA G00-G997 GRUPA VII BOLESTI OKA I PRIPOJAKA OKA H00-H598 GRUPA VIII BOLESTI UVA I BOLESTI MASTOIDNOG NASTAVKA H60-H959 GRUPA IX BOLESTI SISTEMA KRVOTOKA I00-I99 478 59,16

10 GRUPA X BOLESTI SISTEMA ZA DISANJE J00-J99 22 2,7211 GRUPA XI BOLESTI SISTEMA ZA VARENJE K00-K93 25 3,0912 GRUPA XII BOLESTI KOŽE I POTKOŽNOG TKIVA L00-L90 1 0,1212 GRUPA XIV BOLESTI MOKRAĆNO-POLNOG SISTEMA N00-N99 8 0,9913 GRUPA XVI STANJA U POROĐAJNOM PERIODU P00-P96 3 0,3717 GRUPA XVII UROĐ ENE NAKAZNOSTI, DEFORMACIJE I HROMOSOMSKE NENORMALNOSTI Q00-Q99 3 0,3714 GRUPA XVIII SIMPTOMI,ZNACI I PATOLOŠKI KLINIČKI I LABORATORIJSKI NALAZI R00-R99 11 1,3615 GRUPA XIX POVREDE, TROVANJA I POSLEDICE DELOVANJA SPOLJNIH FAKTORA S00-T98 24 2,97

VODEĆ I UZROCI SMRTI U OPŠ TINI VRŠ AC U 2011. GODINI


UKUPNO UMRLI

1

U K U P N O

8 0,99

17

BROJ %0 2 3

A00-T98 465 100%2 GRUPA II TUMORI C00-D48 75 16,13



10 GRUPA XI BOLESTI SISTEMA ZA VARENJE K00-K93 15 3,2312 GRUPA XII BOLESTI KOŽE I POTKOŽNOG TKIVA L00-L90 1 0,2213 GRUPA XIII BOLESTI MIŠIĆNO- KOŠTANOG SISTEMA I VEZIVNOG TKIVA M00-M99 1 0,2211 GRUPA XIV BOLESTI MOKRAĆNO-POLNOG SISTEMA N00-N99 9 1,9412 GRUPA XVI STANJA U POROĐAJNOM PERIODU P00-P96 2 0,4313 GRUPA XVII UROĐ ENE NAKAZNOSTI, DEFORMACIJE I HROMOSOMSKE NENORMALNOSTI Q00-Q99 1 0,2214 GRUPA XVIII SIMPTOMI,ZNACI I PATOLOŠKI KLINIČKI I LABORATORIJSKI NALAZI R00-R99 10 2,1515 GRUPA XIX POVREDE, TROVANJA I POSLEDICE DELOVANJA SPOLJNIH FAKTORA S00-T98 19 4,09

VODEĆ I UZROCI SMRTI U OPŠ TINI KOVAČ ICA U 2011. GODINI


UKUPNO UMRLI

1

U K U P N O

3 0,65

18

BROJ %0 2 3




10 GRUPA XI BOLESTI SISTEMA ZA VARENJE K00-K93 16 2,9113 GRUPA XIV BOLESTI MOKRAĆNO-POLNOG SISTEMA N00-N99 6 1,0914 GRUPA XVI STANJA U POROĐAJNOM PERIODU P00-P96 1 0,1817 GRUPA XVII UROĐ ENE NAKAZNOSTI, DEFORMACIJE I HROMOSOMSKE NENORMALNOSTI Q00-Q99 2 0,3615 GRUPA XVIII SIMPTOMI,ZNACI I PATOLOŠKI KLINIČKI I LABORATORIJSKI NALAZI R00-R99 13 2,3616 GRUPA XIX POVREDE, TROVANJA I POSLEDICE DELOVANJA SPOLJNIH FAKTORA S00-T98 29 5,27

VODEĆ I UZROCI SMRTI U OPŠ TINI KOVIN U 2011. GODINI


UKUPNO UMRLI

1

U K U P N O

4 0,73

19

BROJ %0 2 3




10 GRUPA XI BOLESTI SISTEMA ZA VARENJE K00-K93 6 3,8212 GRUPA XII BOLESTI KOŽE I POTKOŽNOG TKIVA L00-L90 1 0,6414 GRUPA XIX POVREDE, TROVANJA I POSLEDICE DELOVANJA SPOLJNIH FAKTORA S00-T98 4 2,55

VODEĆ I UZROCI SMRTI U OPŠ TINI OPOVO U 2011. GODINI

R.br U Z R O K S M R T I UKUPNO UMRLI

1

U K U P N O

1 0,64

20

BROJ %0 2 3




5 GRUPA V DUŠEVNI POREMEĆAJI I POREMEĆAJI PONAŠANJA F00-F99 4 0,256 GRUPA VI BOLESTI NERVNOG SISTEMA G00-G997 GRUPA VII BOLESTI OKA I PRIPOJAKA OKA H00-H598 GRUPA VIII BOLESTI UVA I BOLESTI MASTOIDNOG NASTAVKA H60-H959 GRUPA IX BOLESTI SISTEMA KRVOTOKA I00-I99 889 54,71

10 GRUPA X BOLESTI SISTEMA ZA DISANJE J00-J99 74 4,5511 GRUPA XI BOLESTI SISTEMA ZA VARENJE K00-K93 55 3,3812 GRUPA XII BOLESTI KOŽE I POTKOŽNOG TKIVA L00-L90 3 0,1813 GRUPA XIII BOLESTI MIŠIĆNO- KOŠTANOG SISTEMA I VEZIVNOG TKIVA M00-M99 2 0,1213 GRUPA XIV BOLESTI MOKRAĆNO-POLNOG SISTEMA N00-N99 24 1,4814 GRUPA XVI STANJA U POROĐAJNOM PERIODU P00-P96 5 0,3115 GRUPA XVII UROĐ ENE NAKAZNOSTI, DEFORMACIJE I HROMOSOMSKE NENORMALNOSTI Q00-Q99 1 0,0616 GRUPA XVIII SIMPTOMI,ZNACI I PATOLOŠKI KLINIČKI I LABORATORIJSKI NALAZI R00-R99 35 2,1517 GRUPA XIX POVREDE, TROVANJA I POSLEDICE DELOVANJA SPOLJNIH FAKTORA S00-T98 54 3,32

VODEĆ I UZROCI SMRTI U OPŠ TINI PANČ EVO U 2011. GODINI


UKUPNO UMRLI

1

U K U P N O

21 1,29

21

BROJ %0 2 3




8 GRUPA IX BOLESTI SISTEMA KRVOTOKA I00-I99 132 64,089 GRUPA X BOLESTI SISTEMA ZA DISANJE J00-J99 6 2,91

10 GRUPA XI BOLESTI SISTEMA ZA VARENJE K00-K93 7 3,4013 GRUPA XIII BOLESTI MIŠIĆNO- KOŠTANOG SISTEMA I VEZIVNOG TKIVA M00-M99 1 0,4911 GRUPA XIV BOLESTI MOKRAĆNO-POLNOG SISTEMA N00-N99 2 0,9714 GRUPA XIX POVREDE, TROVANJA I POSLEDICE DELOVANJA SPOLJNIH FAKTORA S00-T98 9 4,37

1

U K U P N O

VODEĆ I UZROCI SMRTI U OPŠ TINI PLANDIŠ TE U 2011. GODINI


UKUPNO UMRLI

22

br. stopa* br. stopa* br. stopa*0 2 3 3 3 3 3

A00-T98 4504 14,1 27999 14,2 102935 10,41 GRUPA I ZARAZNE BOLESTI I PARAZITARNE BOLESTI A00-B99 11 3,4 130 6,6 438 4,42 GRUPA II TUMORI C00-D48 1005 314,8 6240 315,8 21442 216,3

3 GRUPA III BOLESTI KRVI I BOLESTI KRVOTVORNIH ORGANA I POREMEĆAJI IMUNITETA D50-D89 4 1,3 57 2,9 213 2,1

4 GRUPA IV BOLESTI ŽLEZDA SA UNUTRAŠNJIM LUČENJEM,ISHRANE I METABOLIZMA E00-E90 116 36,3 893 45,2 3270 33,05 GRUPA V DUŠEVNI POREMEĆAJI I POREMEĆAJI PONAŠANJA F00-F99 12 3,8 394 19,9 1120 11,36 GRUPA VI BOLESTI NERVNOG SISTEMA G00-G99

7 GRUPA VII BOLESTI OKA I PRIPOJAKA OKA H00-H59

8 GRUPA VIII BOLESTI UVA I BOLESTI MASTOIDNOG NASTAVKA H60-H95

9 GRUPA IX BOLESTI SISTEMA KRVOTOKA I00-I99 2663 834,3 15202 769,3 55514 560,010 GRUPA X BOLESTI SISTEMA ZA DISANJE J00-J99 175 54,8 1335 67,6 5032 50,811 GRUPA XI BOLESTI SISTEMA ZA VARENJE K00-K93 148 46,4 1002 50,7 3513 35,412 GRUPA XII BOLESTI KOŽE I POTKOŽNOG TKIVA L00-L9 0 6 1,9 23 1,2 68 0,713 GRUPA XIII BOLESTI MŠIĆNO- KOŠTANOG SISTEMA I VEZIVNOG TKIVA M00-M99 4 1,3 67 3,4 171 1,714 GRUPA XIV BOLESTI MOKRAĆNO-POLNOG SISTEMA N00-N99 57 17,9 418 21,2 2208 22,315 GRUPA XV TRUDNOĆA,RAĐ ANJE I BABINJE O00-O99 0,0 0,0 7 0,116 GRUPA XVI STANJA U POROĐ AJNOM PERIODU P00-P96 12 3,8 48 2,4 275 2,8

17 GRUPA XVII UROĐ ENE NAKAZNOSTI, DEFORMACIJE I HROMOSOMSKE NENORM ALNOSTI Q00-Q99 8 2,5 43 2,2 126 1,3

18 GRUPA XVIII SIMPTOMI,ZNACI I PATOLOŠKI KLINIČ KI I LABORATORIJSKI NALAZI R00-R99 84 26,3 738 37,3 4695 47,419 GRUPA XIX POVREDE, TROVANJA I POSLEDICE DELOVANJA SPOLJNIH FAKTORA S00-T98 156 48,9 1016 51,4 3325 33,5

* Ukupno - opš ta stopa mortaliteta na 1000 stanovnika

Grupe bolesti - specifič na stopa mortaliteta na 100000 stanovnika** Republika Srbija, bez podataka sa Kosova

15,343 393 151813,5 19,9

VODEĆ I UZROCI SMRTI U JUŽNOBANATSKOM OKRUGU, AP VOJVODINI I REPUBLICI SRBIJI U 2011. GODINI

1

U K U P N O


Južnoban.ok. Vojvodina Srbija**

23

Pet vodeć ih uzroka smrti u Južnobanatskom okrugu, AP Vojvodini i Republici Srbiji u 2011.godini

0

200400

600800

1000

grupa bolesti

Juž nob. okrug 834,3 314,8 54,8 48,9 46,4Vojvodina 769,3 315,8 67,6 51,4 50,7Srbija 560,0 216,3 50,8 33,5 35,4

IX II X XIX XI

Natalitet i mortalitet u Južnobanatskom okrugu

od 1997. do 2011. godine

0,0

2,0

4,0

6,0

8,0

10,0

12,0

14,0

16,0

NATALITET 10,2 9,6 9,2 9,2 9,9 10,0 10,7 10,2 9,7 9,5 9,2 8,8 8,7 8,6 8,6

MORTALITET 14,1 14,2 14,3 14,7 14,6 14,8 15,2 14,8 15,1 14,3 14,4 14,3 13,9 14,2 15,1

1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011

25

Svaka trudnoća koja se ne završ i porođ ajem, smatra se prekidom trudnoće i u

skladu sa zakonskim propisima prijavljuje se na odgovarajućem obrascu Zavodu za

javno zdravlje.

Prema važećim zakonskim propisima, žena može legalno da izvrš i prekid

trudnoće bez dozvole komisije, ukoliko se radi o trudnoći koja ne traje duže od deset

nedelja (Zakon o postupku prekida trudnoće u zdravstvenoj ustanovi, Službeni

glasnik br. 16/95, č lan 6). Prekid trudnoće se može obaviti samo u za to ovlaš ćenim

stacionarnim zdravstvenim ustanovama.

Na teritoriji Južnobanatskog okruga prijavljeno je u 2011.godini 829

medicinskih prekida trudnoće, š to predstavlja blagi pad u odnosu na predhodne

godine.

Tokom predhodne godine je 35 mladih devojaka do 19. godina starosti imalo

prekid trudnoće na zahtev i njihov udeo u ukupnom broju prekida trudnoće iznosi

4%. Od svih žena kod kojih je tokom 2011. godine obavljen prekid trudnoće, najviš e

ih je u starosnom intervalu od 30-39 godina (49%).

Zaključ uje se da je međ u ženama koje zahtevaju medicinski prekid trudnoće

najviš e onih koje već imaju dvoje dece (43%) i starosti su 30-39 godina, š to

potvrđ uje č injenicu da se u naš im uslovima prekid trudnoće nažalost i dalje koristi

kao sredstvo kontracepcije.

26

Ukupno do 16 17-19 god. 20-29 god. 30-39 god. 40-49 god. 50 i više

1999 2661 4 74 1009 1249 243 822000 2555 13 71 982 1221 267 12001 1946 9 50 768 934 184 12002 2128 5 75 820 990 237 12003 2044 8 61 737 1004 230 42004 2244 9 67 839 1077 249 32005 1651 7 51 611 814 165 32006 1609 7 51 588 788 174 12007 1532 7 58 589 716 157 52008 1477 8 37 562 716 151 32009 1266 11 47 495 551 155 72010 1094 7 39 403 550 94 12011 829 6 29 307 403 82 2

Broj medicinskih prekida trudnoće prema strosti ž ene u Juž nobanatskom okrugu u periodu od 1999-2011.

Broj medicinskih prekida trudnoć e u Juž nobanatskom okrugu u periodu od 1999. do 2011. godine

2555

2244

8291094

1266

2661

1946

2128

2044

165115321609

1477

0

500

1000

1500

2000

2500

3000

1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011

27

Broj ž ena fertilnog doba, broj ž ivorođene dece, stopa fertiliteta i medicinskih prekida trudnoć e na 1 ž ivorođeno dete u Južnobanatskom okrugu u periodu

od 1999. do 2011. godine

Broj ž ena fertilne dobi

Broj ž ivorođene dece Stopa fertiliteta

Broj medicinskih prekida trudnoć e na 1 ž ivorođeno

dete

1999 77995 2979 38,19 0,86 2000 77995 2930 37,57 0,84 2001 77995 3158 40,49 0,59 2002 75621 3146 41,60 0,65 2003 75621 3348 44,27 0,59 2004 75621 3206 42,40 0,68 2005 75621 3033 40,11 0,53 2006 75621 2989 39,53 0,52 2007 75621 2871 37,97 0,51 2008 75621 2774 36,68 0,52 2009 75621 2745 36,30 0,46 2010 71347 2692 37,50 0,41 2011 67653 2555 37,77 0,34

Procentualno učešć e medicinskih prekida trudnoć e prema broju ž ivorođene dece u Juž nobanatskom okrugu 2011.

godini

014%

119%

243%

315%

4-68%

7 i viš e1%

28

Procentualno učešć e medicinskih prekida trudnoć e prema strosti ž ene u Juž nobanatskom okrugu u

2011. godini

do 19 god4%

30-39 god.49%

40 i viš e10%

20-29 god.37%

30

Analiza zdravstvenog stanja stanovniš tva do nedavno se bazirala

isključ ivo na podacima o umiranju (mortalitetu), da bi tokom dvadesetog veka

bili uvedeni i pokazatelji oboljevanja (morbiditeta). Poslednjih decenija procena

zdravstvenog stanja stanovniš tva se zasniva i na podacima o koriš ćenju

zdravstvene zaš tite. S obzirom da mnoge bolesti i stanja nastaju ne samo usled

dejstva biološ kih uzroč nika, već i zbog prisustva brojnih faktora životne sredine,

procena zdravstvenog stanja stanovniš tva nije potpuna ukoliko se ne razmatraju

i ovi č inioci, kao i uč estalosti rizič nog ponaš anja u populaciji (gojaznost,

puš enje, upotreba alkohola i slič no).

Pored ovog pristupa, koji se bazira na negativnom aspektu zdravlja u

merenju zdravstvenog stanja sve č eš će se primenjuju pozitivni pokazatelji,

zasnovani na percepciji zdravlja, funkcionisanju i adaptabilnosti životnoj

sredini.

Zdravstveno stanje stanovniš tva je osnova za objektivnu identifikaciju

prioriteta, za formulisanje zdravstvene politike, strategije i tehnologije u

zdravstvenoj zaš titi.

Analiza zdravstvenog stanja stanovniš tva je potrebna radi dobijanja

osnovnih informacija o zdravlju stanovniš tva za donosioce odluka o zdravstvu,

kao i za merenje napretka u dostizanju ciljeva zdravstvene politike.

MORBIDITET- OBOLJEVANJE

Zvanič no registrovani morbiditet, odnosno oboljevanje, predstavlja

praktič no svaki sluč aj oboljevanja, ali samo onog dela stanovniš tva koji zatraži

zdravstvenu zaš titu u zdravstvenoj ustanovi (u primarnoj ili sekundarnoj

zdravstvenoj zaš titi).

Vanbolnički morbiditet

Morbiditet (oboljevanje) je direktni pokazatelj zdravstvenog stanja

stanovniš tva. U naš im uslovima zdravstvena statistika registruje oboljenje, a ne

obolelo lice. Jedno lice može bolovati od jedne ili viš e bolesti istovremeno, kao i

viš e puta u toku godine, te se dobija opš ta stopa morbiditeta, koja daje broj

oboljenja u toku godine bez pravog uvida u broj obolelih lica.

31

Opš ta stopa morbiditeta predstavlja odnos broja oboljenja registrovanih u

toku definisanog perioda, najč eš će u toku jedne kalendarske godine, i broja

stanovnika na jednoj teritoriji. Ovaj odnos se množi konstantom, najč eš će sa

hiljadu.

Stopa specifič nog morbiditeta predstavlja odnos broja oboljenja

registrovanih u toku posmatranog perioda i određ ene populacione grupe po polu

i / ili starosti.

Bolnički morbiditet

Bolnič ki morbiditet je bitan pokazatelj zdravstvenog stanja populacije, s

tim š to on govori samo o zdravstvenom stanju onog dela populacije koji se

hospitalizuje u određ enom vremenskom periodu.

U Južnobanatskom okrugu stacionarnu zdravstvenu zaš titu

gravitirajućem stanovniš tvu pružaju dve opš te bolnice: Opš ta bolnica Panč evo i

Opš ta bolnica Vrš ac sa 950 standardnih bolnič kih postelja i tri specijalne

bolnice koje pružaju tercijarnu zdravstvenu zaš titu stanovniš tvu č itave zemlje:

specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti „ Dr Slavoljub Bakalović“ Vrš ac iz

Vrš ca, specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti „ Kovin“ iz Kovina i specijalna

bolnica za plućne bolesti „ Dr Budislav Babić“ iz Bele Crkve.

32

ZDRAVSTVENO STANJE STANOVNIŠ TVA JUŽNOBANATSKOG OKRUGA Opšti podaci

Južnobanatski okrug se prema velič ini teritorije nalazi na drugom mestu

u Vojvodini. Na okrugu se izdvaja 8 opš tina u okviru kojih se nalazi 94

naseljenih mesta.

Sam grad Panč evo nalazi se nedaleko od Dunava, na reci Tamiš , i jedan

je od najvećih gradova Vojvodine. Istovremeno je i administrativni centar

Južnobanatskog okruga, koji se odlikuje razvijenom petrohemijskom,

poljoprivrednom i prehrambenom industrijom.

Oboljevanje odraslog stanovništva Analiza morbiditeta odraslog stanovniš tva Južnobanatskog okruga po

grupama bolesti pokazuje da ova populacija najč eš će oboljeva od bolesti

sistema za disanje. Najč eš ća dijagnoza unutar ove grupe bolesti je akutna upala

grla i ždrela, bolest brzog toka i dobre prognoze. Na drugom mestu su viš estruke

infekcije gornjih partija disajnih puteva, a na trećem akutna upala duš nika i

duš nica, bolesti bez većeg sociomedicinskog znač aja.

33

Pet najčeš ćih grupa bolesti kod odraslih u Juž nobanatskom okrugu u 2011. godini (stopa na 1000 stanovnika)

89

95

148

283

320

0 50 100 150 200 250 300 350

BOLESTI MOKRAĆ NO-POLNOG SISTEMA

BOLESTI ŽLEZDA SUNUTRAŠ NJIM

LUČ ENJEM

BOLESTI MIŠ IĆ NO-KOŠ TANOG SISTEMA

BOLESTI SISTEMAKRVOTOKA

BOLESTI SISTEMA ZADISANJE

Na drugom mestu nalaze se bolesti sistema krvotoka. Vodeća dijagnoza

bolesti unutar ove grupe je esencijalna arterijska hipertenzija (poviš en krvni

pritisak nepoznatog uzroka). Ova bolest je hronič no oboljenje i znač ajan faktor

rizika za nastanak drugih masovnih nezaraznih bolesti. Uspeš nom prevencijom

može se bitno uticati na smanjenje uč estalosti ovog oboljenja u populaciji

odraslih, š to bi svakako bio jedan od prioritetnih zadataka u poboljš anju

zdravstvenog stanja odraslog stanovniš tva. Druge ishemijske bolesti srca nalaze

se na drugom, a poremećaji sprovodnog sistema i aritmije srca na trećem mestu

unutar grupe bolesti sistema krvotoka.

Treće mesto u listi morbiditeta odraslih pripada bolestima mišićno-

koštanog i vezivnog tkiva. Najč eš će dijagnoze unutar ove grupe su: druga

oboljenja leđ a, degenerativno oboljenje zgloba i druga oboljenja zglobova. Ove

bolesti su znač ajne, jer su č esto uzrok privremene radne nesposobnosti i č estog

odsustvovanja sa posla.

Na č etvrtom mestu su bolesti kož e i potkožnog tkiva. Najč eš ću

uč estalost unutar ove grupe imaju druge bolesti kože i potkožnog tkiva i

infekcije kože i potkožnog tkiva.

Na petom mestu u oboljevanju odraslog stanovniš tva Južnobanatskog

okruga u 2011. godini su bolesti ž lezda sa unutrašnjim lučenjem, ishrane i

metabolizma. Vodeća dijagnoza unutar ove grupe je š ećerna bolest, sa najviš om

stopom oboljevanja. Drugo mesto pripada drugim poremećajima žlezda sa

34

unutraš njim luč enjem, ishrane i metabolizma, dok su na trećem mestu drugi

poremećaji š titaste žlezde.

Bolesti mokraćno-polnog sistema zauzimaju peto mesto u oboljevanju

odraslog stanovniš tva. Najč eš će dijagnoze unutar ove grupe su: akutna upala

mokraćne beš ike, druge bolesti sistema za mokrenje i mokraćni kamenci.

Oboljevanje predškolske dece

Analiza oboljevanja predš kolske dece u Južnobanatskom okrugu po

grupama bolesti, pokazuje da predš kolska deca u Južnobanatskom okrugu

najč eš će oboljevaju od bolesti sistema za disanje. Najč eš ća dijagnoza unutar

ove grupe bolesti je akutna upala grla i ždrela, bolest brzog toka i dobre

prognoze. Na drugom mestu su viš estruke infekcije gornjih partija disajnih

puteva, a na trećem akutna upala duš nika i duš nica, bolesti bez većeg

sociomedicinskog znač aja.

Pet najčeš ćih grupa bolesti kod predš kolske dece u Juž nobanatskom okrugu u 2011. godini

(stopa na 1000 stanovnika)

236

239

256

388

2680

0 500 1000 1500 2000 2500 3000

BOLESTI KOŽE I POTKOŽNOG TKIVA

BOLESTI UVA I BOLESTI MASTOIDNOGNASTAVKA

SIMPTOMI, ZNACI I PATOLOŠ KI KLINIČ KI ILABORATORIJSKI NALAZI

ZARAZNE BOLESTI I PARAZITARNEBOLESTI

BOLESTI SISTEMA ZA DISANJE

Drugo mesto pripada zaraznim i parazitarnim bolestima. Najč eš će

dijagnoze unutar ove grupe su druge virusne bolesti, ovč ije boginje i druge

zarazne bolesti.

Na trećem mestu su simptomi, znaci i patološki klinički i

laboratorijski nalazi. Vodeće dijagnoze unutar ove grupe su drugi simptomi,

znaci i nenormalni klinič ki i laboratorijski nalazi, temperatura nepoznatog

uzroka i bol u stomaku i karlici.

Na č etvrtom mestu su bolesti uva i mastoidnog nastavka. Unutar ove

grupe bolesti najč eš će dijagnoze su bolesti srednjeg uva i bolesti mastoidnog

35

nastavka, zatim slede druge bolesti uva i mastoidnog nastavka i na trećem mestu

su poremećaji sluha kod predš kolske dece.

Oboljevanje školske dece

Analiza oboljevanja š kolske dece u Južnobanatskom okrugu po grupama

bolesti, pokazuje da š kolska deca najč eš će oboljevaju od bolesti sistema za

disanje. Najč eš ća dijagnoza unutar ove grupe bolesti je akutna upala grla i

ždrela, bolest brzog toka i dobre prognoze. Zatim slede infekcije gornjih partija

disajnih puteva, a na trećem akutna upala duš nika i duš nica.

Pet najčeš ćih grupa bolesti kod š kolske dece i omladine u Juž nobanatskom okrugu u 2011. godini


117

124

151

170

1238

0 200 400 600 800 1000 1200 1400

POVREDE, TROVANJA I POSLEDICE DELOVANJASPOLJNIH FAKTORA

BOLESTI SISTEMA ZA VARENJE


ZARAZNE BOLESTI I PARAZITARNE BOLESTI


Na drugom mestu su zarazne i parazitarne bolesti. Vodeće dijagnoze

unutar ove grupe bolesti su druge virusne bolesti, ovč ije boginje i druge zarazne

bolesti.

Treće mesto u oboljevanju š kolske dece pripada simptomima, znacima i

patološkim kliničkim i laboratorijskim nalazima. Vodeće dijagnoze unutar

ove grupe su: drugi simptomi, znaci i nenormalni klinič ki i laboratorijski nalazi,

bol u stomaku i karlici i temperatura nepoznatog uzroka.

Na č etvrtom mestu nalaze se povrede, trovanja i posledice delovanja

spoljnih faktora. Vodeća dijagnoza unutar ove grupe bolesti su druge

specifič ne, nespecifič ne i viš estruke povrede.

Na petom mestu su bolesti sistema za varenje, kod kojih su najč eš će

dijagnoze druge bolesti creva i potrbuš nice, druge bolesti jednjaka, želuca i

dvanaestopalač nog creva i sa identič nom stopom oboljevanja bolesti slepog

creva i upala želuca i dvanaestopalač nog creva.

36

Oboljevanje ž ena

Analiza oboljevanja žena u Južnobanatskom okrugu prema grupama

bolesti pokazuje da su bolesti mokraćno-polnog sistema vodeći uzrok

oboljevanja ženske populacije. Na prvom mestu unutar ove grupe su druga

zapaljenja ženskih karlič nih organa, zatim slede poremećaji menstruacije, druga

oboljenja mokraćno-polnog puta i bolesti klimakterijuma.

Tri najčeš će grupa bolesti kod ž ena u Juž nobanatskom okrugu u 2011. godini (stopa na 1000 stanovnika)

8

10

150

0 20 40 60 80 100 120 140 160

TRUDNOĆ A,RAĐANJE I BABINJE

TUMORI

BOLESTIMOKRAĆ NO-POLNOG

SISTEMA

Na drugom mestu su dobroćudni i zloćudni tumori. Vodeće mesto

unutar ove grupe ima benigni tumor miš ićnog tkiva materice, zatim slede

benigni tumor jajnika, maligni tumor dojke i maligni tumor grlića materice sa

identič nom stopom oboljevanja .

Treće mesto u oboljevanju žena pripada grupi trudnoć a, rađanje i

babinje. Najč eš će dijagnoze unutar ove grupe su druge komplikacije trudnoće i

porođ aja, spontani pobač aj i komplikacije u babinjama, i druga stanja koja

komplikuju trudnoću i rađ anje.

MORTALITET STANOVNIŠ TVA JUŽNOBANATSKOG OKRUGA

Vodeći uzroci smrtnosti stanovniš tva Južnobanatskog okruga u 2011.

godini su bolesti sistema krvotoka, a odmah iza njih tumori. Na trećem mestu

nalaze se bolesti sistema za varenje, na č etvrtom mestu su povrede, trovanja i

posledice delovanja spoljnih faktora, dok su na petom mestu bolesti sistema za

disanje.

37

Procentualno učeš će pet vodećih uzroka smrti u Juž nobanatskom okrugu u 2011. godini

60%22%

4%3%3%

8%

Bolesti sistema krvotokaTumoriBolesti sistema za varenjePovrede, trovanja i posledice delovanja spoljnih faktoraBolesti sistema za disanjeOstalo

ZAKLJUČ AK

Zdravstveno stanje odraslog stanovniš tva Južnobanatskog okruga

karakteriš e oboljevanje od kardiovaskularnih bolesti i visoka stopa oboljevanja

od poviš enog krvnog pritiska nepoznatog uzroka. Znač ajno mesto u oboljevanju

odraslih zauzimaju bolesti miš ićno-koš tanog sistema i bolesti žlezda sa

unutraš njem luč enjem, ishrane i metabolizma, sa visokom stopom oboljevanja

od š ećerne bolesti.

Oboljevanje predš kolske dece u Južnobanatskom okrugu karakteriš e

oboljevanje od bolesti sistema za disanje i oboljevanje od zaraznih i

parazitarnih bolesti. Na trećem mestu u oboljevanju predš kolske dece nalaze se

simptomi, znaci i patološ ki klinič ki i laboratorijski nalazi.

Vodeće mesto u oboljevanju š kolske dece u Južnobanatskom okrugu

imaju bolesti sistema za disanje. Na visokom č etvrtom mestu su povrede,

trovanja i posledice delovanja spoljnih faktora. U prvih pet grupa bolesti u

morbiditetu š kolske dece, kao i kod predš kolskog uzrasta nalaze se simptomi,

znaci i patološ ki klinič ki i laboratorijski nalazi. Ovaj podatak indirektno govori

da je neophodno poboljš ati kvalitet rada u zdravstvenoj zaš titi š kolske dece.

Oboljevanje žena u najvećoj meri karakteriš u bolesti koje su vezane za

pol i reproduktivnu funkciju žena.

ZDRAVSTVENO STANJE STANOVNIŠ TVA ALIBUNARA

38

Oboljevanje odraslog stanovništva

Na prvom mestu u oboljevanju odraslog stanovniš tva opš tine Alibunar

nalaze se bolesti sistema za disanje. Najviš u stopu oboljevanja unutar ove

grupe imaju akutna upala ždrela i krajnika, a zatim slede akutna upala duš nika i

duš nica i viš estruke infekcije disajnih puteva neodređ ene lokalizacije.

Pet najčeš ćih grupa bolesti kod odraslog stanovniš tva u Alibunaru u 2011. godini


99

143

148

275

396

0 100 200 300 400 500

POVREDE, TROVANJA I POSLEDICEDELOVANJA SPOLJNIH FAKTORA



BOLESTI SISTEMA KRVOTOKA


Analiza morbiditeta odraslog stanovniš tva opš tine Alibunar po grupama

bolesti pokazuje da su u oboljevanju ove starosne grupe na drugom mestu

bolesti sistema krvotoka. Najč eš ća dijagnoza u okviru ove grupe je poviš en

krvni pritisak nepoznatog uzroka. Na drugom mestu nalaze se druge bolesti

srca, dok su iza njih druge bolesti krvotoka.

Na trećem mestu u oboljevanju odraslog stanovniš tva Alibunara u 2011.

godini su bolesti mokraćno-polnog sistema. Vodeće dijagnoze unutar ove

grupe su akutna upala mokraćne beš ike, druge bolesti sistema za mokrenje i

mokraćni kamenci.

Č etvrto mesto pripada bolestima mišićno-koštanog i vezivnog tkiva.

Najč eš će bolesti su druga oboljenja leđ a, degenerativno oboljenje zgloba i druga

oboljenja zglobova .

Na petom mestu povrede, trovanja i posledice delovanja spoljnih faktora,

koje č esto za posledicu imaju radnu nesposobnost, apsentizam i ne retko

invalidnost. Visoka stopa povređ ivanja nameće potrebu intenzivnijeg

preventivnog rada na spreč avanju svih vidova traumatizma.

39


Analiza oboljevanja predš kolske dece u Alibunaru po grupama bolesti, pokazuje

da predš kolska deca u ovoj opš tini najč eš će oboljevaju od bolesti sistema za

disanje. Najč eš ća dijagnoza unutar ove grupe su viš estruke infekcije gornjih

delova disajnih puteva . Na drugom mestu je akutna upala ždrela i krajnika, a na

trećem mestu su akutna upala duš nika i duš nica.

Pet najčeš ćih grupa bolesti kod predškolske dece u Alibunaru u 2011. godini (stopa na 1000 stanovnika)

160

199

304

579

3351

0 500 1000 1500 2000 2500 3000 3500 4000

POVREDE, TROVANJAI POSLEDICEDELOVANJA

SPOLJNIH FAKTORA

BOLESTI SISTEMA ZAVARENJE

SIMPTOMI, ZNACI IPATOLOŠ KI KLINIČ KII LABORATORIJSKI

NALAZI

BOLESTI KOŽE IPOTKOŽNOG TKIVA


Na drugom mestu su bolesti kož e i potkožnog tkiva.

Treće mesto pripada simptomima, znacima i patološkim kliničkim i

laboratorijskim nalazima. Indirektno ovaj podatak ukazuje da je neophodno

unaprediti kvalitet rada u zdravstvenoj zaš titi predš kolske dece.

Č etvrto mesto pripada bolestima sistema za varenje. Najveću stopu

unutar ove grupe imaju druge bolesti creva i potrbuš nice, zatim slede druge

bolesti jednjaka, želuca i dvanaestopalač nog creva, i na trećem mestu ingvinalna

kila.

Na visokom petom mestu nalaze se povrede, trovanja i posledice

delovanja spoljnih faktora. U okviru ove grupe vodeća dijagnoza su druge

specifič ne, nespecifič ne i viš estruke povrede.


40

Analiza oboljevanja š kolske dece u Alibunaru po grupama bolesti,

pokazuje da š kolska deca u ovoj opš tini najč eš će oboljevaju od bolesti sistema

za disanje.

Pet najčeš ćih grupa bolesti kod š kolske dece i omladine u Alibunaru u 2011. godini


165

185

192

196

1665

0 500 1000 1500 2000






Najč eš ća dijagnoza unutar ove grupe je akutna upala grla i ždrela, bolest

brzog toka i dobre prognoze. Na drugom mestu su viš estruke infekcije gornjih

delova disajnih puteva, a na trećem mestu su akutna upala duš nika i duš nica.

Drugo mesto pripada bolestima kož e i potkožnog tkiva.

Na visokom trećem mestu su povrede, trovanja i posledice delovanja

spoljnih faktora, š to govori da je neophodno intenzivirati preventivni rad, kako

bi se smanjila stopa traumatizma kod š kolske dece.

Na č etvrtom mestu su simptomi, znaci i patološki klinički i

laboratorijski nalazi. Indirektno ovaj podatak ukazuje da je neophodno

unaprediti kvalitet rada u zdravstvenoj zaš titi š kolske dece, u cilju efikasnije

dijagnostike i leč enja ove populacije. Vodeća dijagnoza unutar ove grupe su

drugi simptomi, znaci i nenormalni klinič ki i laboratorijski nalazi, zatim slede

bol u stomaku i karlici i temperatura nepoznatog uzroka.

Na petom mestu su bolesti sistema za varenje. Unutar ove grupe

najveću stopu oboljevanja imaju druge bolesti creva i potrbuš nice.

41

Oboljevanje ž ena

Analiza oboljevanja žena u opš tini Alibunar prema grupama bolesti

pokazuje da su bolesti mokraćno-polnog sistema vodeći uzrok oboljevanja

ženske populacije.

Tri najčeš će grupe bolesti kod ž ena u Alibunaru u 2011. godini


2

7

110

0 20 40 60 80 100 120


TUMORI


SISTEMA

Vodeće dijagnoze unutar ove grupe su: druga zapaljenja ženskih

karlič nih organa, bolesti klimakterijuma i poremećaji menstruacije. Zapaljenski

procesi karlič nih organa kod žena su u određ enom procentu znač ajni nosioci

rizika za smanjenje fertiliteta, i znač ajni uzroč nici steriliteta žena u

generativnom periodu. Ova č injenica govori da je neophodno opsežnije

angažovanje zdravstvene službe i š ire druš tvene zajednice u preventivnom i

zdravstveno-vaspitnom radu na smanjenju stope oboljevanja od ovih bolesti kod

mladih žena još u periodu puberteta, jer se radi ne samo o zdravstvenom već i

demografskom problemu. Bolesti klimakterijuma sa visokom stopom

oboljevanja ukazuju da je ženska populacija sve starija.

Na drugom mestu su dobroćudni i zloćudni tumori. Vodeće dijagnoze

unutar ove grupe bolesti su benigni tumor glatkog miš ića materice, maligni

tumor dojke i maligni tumor jajnika.

Treće mesto u oboljevanju žena pripada grupi trudnoć a, rađanje i

babinje. Na prvom mestu unutar ove grupe se nalaze komplikacije tokom

trudnoće i porođ aja, zatim sledi spontani pobač aj, i na trećem mestu druge

trudnoće sa pobač ajem. Ovaj podatak ukazuje da je potrebno dodatno

42

angažovanje struč nih timova u zdravstvenoj zaš titi žena, kako bi se

blagovremeno prepoznale i spreč ile komplikacije u trudnoći.

MORTALITET STANOVNIŠ TVA OPŠ TINE ALIBUNAR

Vodeći uzroci umiranja stanovniš tva opš tine Alibunar u 2011. godini su

bolesti sistema krvotoka. Na drugom mestu nalaze se tumori, treće mesto

pripada bolestima sistema za varenje, a na č etvrtom su povrede, trovanja i

posledice delovanja spoljnih faktora. Peto mesto zauzimaju bolesti sistema za

disanje.

Procentualno uče š će pet vodećih uzroka smrti u opš tini Alibunar u 2011. godini

66%

17%

5%

3% 6%3%

Bolesti sistema krvotokaTumoriBolesti sistema za varenjePovrede, trovanja i posledice delovanja spoljnih faktoraBolesti sistema za disanjeOstalo

ZAKLJUČ AK

U zdravstvenom stanju odraslog stanovniš tva u Alibunaru izdvajaju se

bolesti sistema krvotoka na drugom mestu. Najviš u stopu oboljevanja u okviru

ove grupe ima poviš en krvni pritisak nepoznatog uzroka. Na visokom č etvrtom

mestu nalaze se bolesti miš ićno-koš tanog sistema, koje su č est uzrok

odsustvovanja s posla. Znač ajan udeo u oboljevanju odraslih imaju povrede,

trovanja i posledice delovanja spoljnih faktora. Indirektno ovaj podatak govori

da je potrebno intenzivirati preventivni rad na smanjenju stope traumatizma kod

odraslog stanovniš tva.

43

Oboljevanje predš kolske dece u opš tini Alibunar karakteriš u bolesti

sistema za disanje na prvom mestu. U prvih pet grupa bolesti kod predš kolske

dece nalaze se simptomi, znaci i patološ ki klinič ki i laboratorijski nalazi. Ovaj

podatak indirektno govori da je neophodno poboljš ati kvalitet rada u

zdravstvenoj zaš titi predš kolske dece. Povrede, trovanja i posledice delovanja

spoljnih faktora zauzimaju peto mesto u oboljevanju najmlađ ih uzrasnih grupa

u Alibunaru.

Na č etvrtom mestu u oboljevanju š kolske dece nalaze se simptomi, znaci

i patološ ki klinič ki i laboratorijski nalazi. Povrede, trovanja i posledice

delovanja spoljnih faktora zauzimaju visoko treće mesto u oboljevanju š kolske

dece u Alibunaru. Ovaj podatak ukazuje da postoji neophodnost angažovanja

š ire druš tvene zajednice u cilju snižavanja stope traumatizma kod š kolske dece.

U oboljevanju žena u opš tini Alibunar kao prioritetni problemi izdvajaju

se bolesti mokraćno-polnog sistema, tumori i patološ ka stanja u toku trudnoće.

ZDRAVSTVENO STANJE STANOVNIŠ TVA BELE CRKVE Oboljevanje odraslog stanovništva

Analiza morbiditeta odraslog stanovniš tva opš tine Bela Crkva po

grupama bolesti ukazuje da se u oboljevanju ove starosne grupe na prvom mestu

nalaze bolesti sistema krvotoka. Najč eš ća dijagnoza u okviru ove grupe bolesti

je poviš en krvni pritisak nepoznatog uzroka. Na drugom mestu nalaze se druge

ishemijske bolesti srca. Odmah iza njih, na trećem mestu su poremećaji

sprovodnog sistema i aritmije srca.

44

Pet najčeš ćih grupa bolesti kod odraslih u Beloj Crkvi u 2011. godini (stopa na 1000 stanovnika)

117

149

157

273

455

0 100 200 300 400 500

BOLESTI ŽLEZDA SA UNUTRAŠ NJIMLUČ ENJEM, ISHRANE I METABOLIZMA

DUŠ EVNI POREMEĆ AJI I POREMEĆ AJIPONAŠ ANJA




Na drugom mestu u oboljevanju odraslog stanovniš tva opš tine Bela

Crkva nalaze se bolesti sistema za disanje. Najviš u stopu oboljevanja unutar

ove grupe imaju akutna upala ždrela i krajnika, a zatim akutna upala duš nika i

duš nica. Na trećem mestu nalaze se zapaljenje duš nica, emfizem i druge

opstruktivne bolesti pluća. Radi se o hronič nim bolestima, koje imaju dugotrajne

posledice po zdravlje pojedinca.

Treće mesto pripada bolestima mišićno-koštanog i vezivnog tkiva.

Najč eš će bolesti u okviru ove grupe su druga oboljenja leđ a, degenerativno

oboljenje zgloba i druge zapaljenske bolesti zglobova.

Na č etvrtom mestu u oboljevanju odraslog stanovniš tva Bele Crkve u

2011. godini su duševni poremeć aji i poremeć aji ponašanja. Vodeća

dijagnoza unutar ove grupe su neurotski, stresogeni i somatoformni poremećaji.

Zatim slede poremećaji raspoloženja na drugom, i š izofrenija i sumanuti

poremećaji na trećem mestu. Pojava ove grupe bolesti međ u pet vodećih grupa u

oboljevanju odraslih, tumač i se kao posledica života u ratno-kriznim uslovima

na ovim prostorima tokom poslednjih decenija.

Na petom mestu u oboljevanju odraslih u Beloj Crkvi su bolesti ž lezda

sa unutrašnjim lučenjem, ishrane i metabolizma. Najviš u stopu oboljevanja u

ovoj grupi ima š ećerna bolest, zatim slede drugi poremećaji žlezda sa

unutraš njim luč enjem i drugi poremećaji š titne žlezde na trećem mestu.

45


Analiza oboljevanja predš kolske dece u Beloj Crkvi po grupama bolesti,

pokazuje da predš kolska deca u ovoj opš tini najč eš će oboljevaju od bolesti

sistema za disanje. Najč eš ća dijagnoza unutar ove grupe su viš estruke infekcije

gornjih delova disajnih puteva, akutna upala grla i ždrela, dok su na trećem

mestu akutna upala duš nika i duš nica.

Pet najčeš ćih grupa bolesti kod predš kolske dece u Beloj Crkvi u 2011. godini (stopa na 1000 stanovnika)

121

128

228

534

2057

0 500 1000 1500 2000 2500


BOLESTI KRVI I BOLESTI KRVOTVORNIHORGANA I POREMEĆ AJI IMUNITETA




Na drugom mestu u oboljevanju predš kolske dece nalaze se zarazne i

parazitarne bolesti. Vodeće dijagnoze unutar ove grupe bolesti su druge

virusne bolesti, druge zarazne bolesti i gljivič na oboljenja.

Treće mesto pripada bolestima kož e i potkožnog tkiva, a na č etvrtom

mestu su bolesti krvi i bolesti krvotvornih organa i poremeć aji imuniteta. U

ovoj grupi bolesti jedina registrovana dijagnoza tokom predhodne godine je

anemija uzrokovana nedostatkom gvožđ a.

Na petom mestu u oboljevanju predš kolske dece nalaze se bolesti

sistema za varenje. Najč eš će dijagnoze u okviru ove grupe su: druge bolesti

creva i potrbuš nice, ingvinalna kila i bolesti slepog creva.


Analiza oboljevanja š kolske dece u Beloj Crkvi po grupama bolesti,


za disanje.

46

Pet najčešćih grupa bolesti kod š kolske dece i omladine u Beloj Crkvi u 2011. godini


106

144

144

387

1085

0 200 400 600 800 1000 1200






Najč eš ća dijagnoza unutar ove grupe su viš estruke infekcije gornjih

delova disajnih puteva, dok se na drugom mestu nalazi akutna upala grla i

ždrela, a na trećem grip.

Na drugom mestu se nalaze zarazne i parazitarne bolesti. Vodeća

dijagnoza unutar ove grupe su druge virusne bolesti, druge zarazne bolesti i

varicela.

Na trećem mestu nalaze se bolesti sistema za varenje, sa najuč estalijim

dijagnozama: druge bolesti jednjaka, želuca i dvanaestopalač nog creva, druge

bolesti creva i potrbuš nice i bolesti slepog creva.

Č etvrto mesto zauzimaju povrede, trovanja i posledice delovanja

spoljnih faktora, š to govori da je neophodno intenzivirati preventivni rad, kako

bi se smanjila stopa traumatizma kod š kolske dece.

Peto mesto u oboljevanju š kolske dece u Beloj Crkvi tokom predhodne

godine pripada bolestima kož e i potkožnog tkiva. Vodeća dijagnoza u okviru

ove grupe su druge bolesti kože i potkožnog tkiva i infekcije kože i potkožnog

tkiva.

Oboljevanje ž ena

Analiza oboljevanja žena u opš tini Bela Crkva prema grupama bolesti


ženske populacije.

47

Tri najčeš će grupe bolesti kod ž ena u Beloj Crkvi u 2011. godini (stopa na 1000 stanovnika)

5

22

119

0 20 40 60 80 100 120 140


TUMORI


SISTEMA

Najč eš će dijagnoze su: druga zapaljenja ženskih karlič nih organa, bolesti

dojke i upala grlića materice.


unutar ove grupe bolesti su benigni tumor glatkog miš ića materice, maligni

tumor dojke i benigni tumor jajnika

Treće mesto pripada grupi trudnoć a, rađanje i babinje. Na prvom mestu

se nalaze druge komplikacije trudnoće i porođ aja, komplikacije u babinjama i

spontani pobač aj. Pretpostavlja se da je visoka zastupljenost komplikacija

trudnoće i porođ aja u oboljevanju žena uslovljena pomeranjem starosnih granica

i rađ anjem prvog deteta posle tridesete godine.

MORTALITET STANOVNIŠ TVA OPŠ TINE BELA CRKVA

Vodeći uzroci umiranja stanovniš tva opš tine Bela Crkva u 2011. godini

su bolesti sistema krvotoka i tumori. Treće mesto pripada bolestima sistema za

disanje, na č etvrtom mestu su bolesti žlezda sa unutraš njim luč enjem, ishrane i

metabolizma. Peto mesto pripada simptomima, znacima i patološ kim klinič kim i

laboratorijskim nalazima.

48

Procentualno uče š će pet vodećih uzroka smrti u opš tini Bela Crkva u 2011. godini

63%19%

5%

4%3%

6%

Bolesti sistema krvotokaTumoriBolesti sistema za disanjeBolesti ž lezda sa unutrašnjim lučenjem, ishrane i metabolizmaSimptomi, znaci i patološ ki klinički i laboratorijski nalaziOstalo

ZAKLJUČ AK

Zdravstveno stanje odraslog stanovniš tva u Beloj Crkvi karakteriš u

bolesti sistema krvotoka na prvom mestu u listi oboljevanja, a vodeća dijagnoza

u okviru ove grupe je poviš en krvni pritisak nepoznatog uzroka. Iza bolesti

sistema krvotoka nalaze se bolesti sistema za disanje; u okviru ove grupe

najznač ajnija dijagnoza je zapaljenje duš nica, emfizem i druge opstruktivne

bolesti pluća, koje kao hronič na stanja najč eš će imaju dugotrajne posledice na

zdravlje pojedinca. Na visokom trećem mestu u morbiditetu odraslih su bolesti

miš ićno-koš tanog sistema, koje su č est uzrok odsustvovanja s posla. Važan je

podatak da se duš evni poremećaji i poremećaji ponaš anja nalaze u prvih pet

vodećih grupa bolesti u oboljevanju odraslih stanovnika opš tine Bela Crkva.

Oboljevanje predš kolske dece u opš tini Bela Crkva karakteriš e visok

udeo bolesti sistema za disanje i zaraznih i parazitarnih bolesti, kao i oboljevanje

od anemije usled nedostatka gvožđ a na visokom č etvrtom mestu.

Povrede, trovanja i posledice delovanja spoljnih faktora nalaze se na

č etvrtom mestu u oboljevanju š kolske dece u Beloj Crkvi. Visoka stopa

traumatizma ukazuje da postoji neophodnost angažovanja š ire druš tvene

zajednice u cilju snižavanja stope traumatizma kod š kolske dece.

49

Oboljevanje žena u opš tini Bela Crkva karakteriš u bolesti mokraćno-

polnog sistema i tumori na visokom drugom mestu i patološ ka stanja u toku

trudnoće, rađ anja i babinja.

ZDRAVSTVENO STANJE STANOVNIŠ TVA VRŠ CA Oboljevanje odraslog stanovništva

Analiza morbiditeta odraslog stanovniš tva opš tine Vrš ac po grupama

bolesti pokazuje da ova starosna grupa najč eš će oboljeva od bolesti sistema

krvotoka. Najč eš ća dijagnoza u okviru ove bolesti je poviš en krvni pritisak

nepoznatog uzroka. Na drugom mestu nalaze se druge ishemijske bolesti srca, a

na trećem mestu su druge bolesti srca.

Pet najčeš ćih grupa bolesti kod odraslih u Vrš cu u 2011. godini (stopa na 1000 stanovnika)

97

144

175

181

304

0 50 100 150 200 250 300 350






Na drugom mestu u listi morbiditeta odraslog stanovniš tva u Vrš cu su

bolesti sistema za disanje. Najviš u stopu oboljevanja unutar ove grupe ima

akutna upala ždrela i krajnika, a zatim slede akutna upala duš nika i duš nica i

viš estruke infekcije gornjih partija disajnog trakta na trećem mestu. Zapaljenje

duš nica, emfizem i druge opstruktivne bolesti pluća zauzimaju č etvrto mesto.


Najč eš će bolesti su druga oboljenja leđ a, degenerativno oboljenje zgloba i druga

oboljenja zglobova.

Na č etvrtom mestu u oboljevanju odraslog stanovniš tva u opš tini Vrš ac

nalaze se bolesti ž lezda sa unutrašnjim lučenjem, ishrane i metabolizma.

50

Vodeća dijagnoza unutar ove grupe je š ećerna bolest, zatim slede drugi

poremećaji žlezda sa unutraš njim luč enjem i drugi poremećaji š titne žlezde.

Na petom mestu su bolesti sistema za varenje. Najveću uč estalost

unutar ove grupe imaju druge bolesti jednjaka, želuca i dvanaestopalač nog

creva, zatim slede upala želuca i dvanaestopalač nog creva i na trećem mestu sa

istom stopom oboljevanja druge bolesti creva i potrbuš nice i akutna žuč ne kese i

kalkuloza žuč ne kese.


Analiza oboljevanja predš kolske dece u Vrš cu po grupama bolesti,

pokazuje da predš kolska deca u Vrš cu najč eš će oboljevaju od bolesti sistema za

disanje. Najč eš ća dijagnoza unutar ove grupe je akutna upala grla i ždrela,

bolest brzog toka i dobre prognoze. Na drugom mestu su akutna upala duš nika i

duš nica, a na trećem druge bolesti nosa i sinusa.

Pet najčeš ćih grupa bolesti kod predš kolske dece u Vrš cu u 2011. godini (stopa na 1000 stanovnika)

154

239

353

702

1311

0 200 400 600 800 1000 1200 1400






Na drugom mestu su zarazne i parazitarne bolesti. Vodeće dijagnoze u

okviru ove grupe su druge virusne bolesti, druge zarazne bolesti i varicela.


laboratorijski nalazi. Ovaj podatak ukazuje da je neophodno unaprediti kvalitet

rada u zdravstvenoj zaš titi predš kolske dece. Unutar ove grupe najveću stopu

imaju drugi simptomi, znaci i nenormalni klinič ki i laboratorijski nalazi,

temperatura nepoznatog uzroka i bol u stomaku i karlici.

Č etvrto mesto pripada bolestima kož e i potkožnog tkiva.

51

Na petom mestu u listi morbiditeta predš kolske dece su bolesti uva i

mastoidnog nastavka. Unutar ove grupe najč eš će dijagnoze su: bolesti srednjeg

uva i bolesti mastoidnog nastavka, druge bolesti uva i mastoidnog nastavka i

poremećaji sluha.


Analiza oboljevanja š kolske dece u Vrš cu po grupama bolesti, pokazuje

da š kolska deca najč eš će oboljevaju od bolesti sistema za disanje. Najč eš ća

dijagnoza unutar ove grupe je akutna upala grla i ždrela, bolest brzog toka i

dobre prognoze. Na drugom mestu su akutna upala duš nika i duš nica, a na

trećem mestu je grip.

Pet najčeš ćih grupa bolesti kod š kolske dece i omladine u Vrš cu u 2011. godini (stopa na 1000 stanovnika)

112

129

207

333

466

0 100 200 300 400 500






Na drugom mestu su zarazne i parazitarne bolesti. Vodeće dijagnoze

unutar ove grupe su druge virusne bolesti, gljivič ne bolesti i varicela.

Na trećem mestu u oboljevanju š kolske dece u opš tini Vrš ac su

simptomi, znaci i patološki klinički i laboratorijski nalazi; indirektno ovaj

podatak sugeriš e da je potrebno poboljš ati kvalitet rada u zdravstvenoj zaš titi

š kolske dece.

Na visokom č etvrtom mestu su povrede, trovanja i posledice delovanja

spoljnih faktora, š to ukazuje da je neophodno veće angažovanje š ire druš tvene

zajednice u cilju smanjenja stope povređ ivanja kod š kolske dece.

Peto mesto u morbiditetu š kolske dece u Vrš cu pripada bolestima kož e i

potkožnog tkiva.

52

Oboljevanje ž ena

Analiza oboljevanja žena u opš tini Vrš ac prema grupama bolesti


ženske populacije. Najč eš će dijagnoze unutar ove grupe su druga zapaljenja

ženskih karlič nih organa, bolesti klimakterijuma i upala grlića materice.

Tri najčeš će grupe bolesti kod ž ena u Vrš cu u 2011. godini (stopa na 1000 stanovnika)

4

15

46

0 10 20 30 40 50

TUMORI

ZARAZNE BOLESTI IPARAZITARNE

BOLESTI


Drugo mesto pripada grupi zaraznih i parazitarnih bolesti. Vodeće

dijagnoze unutar ove grupe su gljivič na oboljenja i druge infekcije prenete

polnim putem.

Treće mesto pripada tumorima. Vodeće mesto unutar ove grupe bolesti

pripada dobroćudnom tumoru miš ićnog tkiva materice, na drugom mestu je

dobroćudni tumor jajnika, a na trećem drugi zloćudni tumori ženskih polnih

organa.

MORTALITET STANOVNIŠ TVA OPŠ TINE VRŠ AC

Vodeće mesto u mortalitetu opš tine Vrš ac imaju bolesti sistema krvotoka

i tumori. Na visokom trećem mestu nalaze se bolesti žlezda sa unutraš njim

luč enjem, ishrane i metabolizma, a na č etvrtom bolesti sistema za varenje. Peto

mesto pripada povredama, trovanjima i posledicama delovanja spoljnih faktora.

53

Procentualno učeš će pet vodećih uzroka smrti u opš tini Vrš ac u 2011. godini

58%24%

4%3% 3%

8%

Bolesti sistema krvotokaTumoriBolesti ž lezda sa unutraš njim lučenjem, ishrane i metabolizmaBolesti sistema za varenjePovrede, trovanja i posledice delovanja spoljnih faktoraOstalo

ZAKLJUČ AK

Zdravstveno stanje odraslog stanovniš tva u Vrš cu karakteriš u bolesti

sistema krvotoka. Najviš u stopu oboljevanja u okviru ove grupe bolesti ima

poviš en krvni pritisak nepoznatog uzroka. Na č etvrtom mestu su bolesti žlezda

sa unutraš njim luč enjem, ishrane i metabolizma, sa najviš om stopom

oboljevanja od š ećerne bolesti.

Oboljevanje predš kolske dece karakteriš e visok udeo bolesti sistema za

disanje i zaraznih i parazitarnih bolesti. U prvih pet grupa bolesti nalaze se

simptomi, znaci i patološ ki klinič ki i laboratorijski nalazi. Ovaj podatak ukazuje

da je neophodno poboljš ati kvalitet rada u zdravstvenoj zaš titi predš kolske dece,

u cilju efikasnije dijagnostike.


č etvrtom mestu u oboljevanju š kolske dece u Vrš cu. Visoka stopa traumatizma

ukazuje da postoji neophodnost angažovanja š ire druš tvene zajednice u cilju

snižavanja stope traumatizma kod š kolske dece. U prvih pet grupa bolesti u

morbiditetu š kolske dece nalaze se simptomi, znaci i patološ ki klinič ki i

laboratorijski nalazi.

Oboljevanje žena u opš tini Vrš ac određ uju bolesti koje su vezane za pol i

reproduktivnu funkciju žena, bolesti mokraćno-polnog sistema na prvom i

tumori na trećem mestu.

54

ZDRAVSTVENO STANJE STANOVNIŠ TVA KOVAČ ICE Oboljevanje odraslog stanovništva

Na prvom mestu se nalaze bolesti sistema krvotoka. Najč eš ća dijagnoza

unutar ove grupe bolesti je poviš en krvni pritisak nepoznatog uzroka, zatim

slede druge bolesti srca i druge ishemijske bolesti srca.

Drugo mesto u oboljevanju odraslog stanovniš tva opš tine Kovač ica

zauzimaju bolesti sistema za disanje.

Pet najčeš ćih grupa bolesti kod odraslih u Kovačici u 2011. godini (stopa na 1000 stanovnika)

93

147

147

256

293

0 50 100 150 200 250 300 350






Najviš u stopu oboljevanja unutar ove grupe imaju akutna upala ždrela i

krajnika, na drugom mestu su viš estruke infekcije gornjih disajnih puteva

neodređ ene lokalizacije, a na trećem akutna upala duš nika i duš nica.


Najč eš će bolesti su druga oboljenja leđ a, degenerativno oboljenje zgloba i

druga oboljenja zglobova.

Na č etvrtom mestu u oboljevanju odraslog stanovniš tva opš tine

Kovač ica su duševni poremeć aji i poremeć aji ponašanja. Vodeća dijagnoza

unutar ove grupe su neurotski, stresogeni i somatoformni poremećaji. Zatim

slede poremećaji raspoloženja (afektivni poremećaji) na drugom, i š izofrenija,

shiotipski i sumanuti poremećaji i drugi duš evni poremećaji i poremećaji

ponaš anja na trećem mestu.

55

Na petom mestu su bolesti mokraćno-polnog sistema. Najviš u stopu

unutar ove grupe imaju upala mokraćne beš ike, druge bolesti sistema za

mokrenje i benigno uvećanje prostate.


Analiza oboljevanja predš kolske dece u opš tini Kovač ica po grupama

bolesti, pokazuje da predš kolska deca u ovoj opš tini najč eš će oboljevaju od

bolesti sistema za disanje. Najč eš će dijagnoze unutar ove grupe su viš estruke

infekcije gornjih delova disajnih puteva, akutna upala grla i ždrela a na trećem

mestu su akutna upala duš nika i duš nica.

Na drugom mestu su bolesti kož e i potkožnog tkiva, a na trećem

simptomi, znaci i patološki klinički i laboratorijski nalazi. Vodeća dijagnoza

unutar ove grupe je temperatura nepoznatog uzroka, zatim slede drugi simptomi,

znaci i nenormalni klinič ki i laboratorijski nalazi i bol u stomaku i karlici.

Pet najčeš ćih grupa bolesti kod predš kolske dece u Kovačici u 2011. godini (stopa na 1000 stanovnika)

238

239

260

307

3085

0 500 1000 1500 2000 2500 3000 3500






Č etvrto mesto pripada bolestima uva i mastoidnog nastavka. Vodeće

dijagnoze unutar ove grupe su bolesti srednjeg uva i mastoidnog nastavka, zatim

slede druge bolesti uva i mastoidnog nastavka i poremećaji sluha kod dece.

Peto mesto zauzimaju bolesti sistema za varenje. Najviš u stopu

oboljevanja unutar ove grupe imaju druge bolesti creva i potrbuš nice, druge

bolesti usne duplje, pljuvač nih žlezda i vilica i druge bolesti zuba i potpornih

struktura..

56


Analiza oboljevanja š kolske dece u opš tini Kovač ica po grupama bolesti,

pokazuje da š kolska deca u ovoj opš tini, kao i u većini opš tina Južnobanatskog

okruga najč eš će oboljevaju od bolesti sistema za disanje. Najč eš ća dijagnoza

unutar ove grupe su viš estruke infekcije gornjih delova disajnih puteva, na

drugom akutna upala grla i ždrela, bolest brzog toka i dobre prognoze, a na


Pet najčeš ćih grupa bolesti kod š kolske dece i omladine u Kovačici u 2011. godini (stopa na 1000 stanovnika)

84

92

113

117

801

0 200 400 600 800 1000






Drugo mesto pripada povredama, trovanjima i posledicama delovanja

spoljnih faktora. Vodeća dijagnoza unutar ove grupe su druge specifič ne,

nespecifič ne i viš estruke povrede.

Treće mesto zauzimaju bolesti kož e i potkožnog tkiva. Najuč estalije

bolesti u ovoj grupi su druge bolesti kože i potkožnog tkiva i infekcije kože i

potkožnog tkiva.

Č etvrto mesto pripada bolestima sistema za varenje. Vodeća dijagnoza

u ovoj grupi su druge bolesti creva i potrbuš nice.

Na petom mestu su simptomi, znaci i patološki klinički i

laboratorijski nalazi. Vodeća dijagnoza unutar ove grupe su drugi simptomi,

znaci i nenormalni klinič ki i laboratorijski nalazi, zatim slede bol u stomaku i

karlici i temperatura nepoznatog uzroka.

57

Oboljevanje ž ena

Analiza oboljevanja žena u opš tini Kovač ica pokazuje da su bolesti

mokraćno-polnog sistema vodeći uzrok oboljevanja ženske populacije. Vodeće

dijagnoze unutar ove grupe su druga zapaljenja ženskih karlič nih organa,

poremećaji menstruacije i bolesti klimakterijuma.

Tri najčeš će grupe bolesti kod ž ena u Kovačici u 2011. godini (stopa na 1000 stanovnika)

11

23

157

0 50 100 150 200

TUMORI



Drugo mesto pripada grupi trudnoć a, rađanje i babinje. Najč eš ća

dijagnoza unutar ove grupe su druge komplikacije trudnoće i porođ aja.

Na trećem mestu su dobroćudni i zloćudni tumori. Vodeća dijagnoza

unutar ove grupe su benigni tumor glatkog miš ića materice, benigni tumor

jajnika i drugi zloćudni tumori ženskih polnih organa.

MORTALITET STANOVNIŠ TVA OPŠ TINE KOVAČ ICA

Vodeći uzroci umiranja stanovniš tva opš tine Kovač ica u 2011. godini su

bolesti sistema krvotoka i tumori. Treće mesto pripada povredama, trovanjima i

posledicama delovanja spoljnih faktora. Na č etvrtom mestu su bolesti sistema za

disanje, a na petom bolesti sistema za varenje.

58

Procentualno uče š će pet vodećih uzroka smrti u opš tini Kovačica u 2011. godini

65%

16%

4%4%

3%8%

Bolesti sistema krvotokaTumoriPovrede, trovanja i posledice delovanja spoljnih faktoraBolesti sistema za disanjeBolesti sistema za varenjeOstalo

ZAKLJUČ AK

Zdravstveno stanje odraslog stanovniš tva u opš tini Kovač ica karakteriš u

bolesti sistema krvotoka na prvom mestu u listi oboljevanja. Najviš u stopu u

okviru ove grupe bolesti ima poviš en krvni pritisak nepoznatog uzroka, č iju je

stopu oboljevanja moguće sniziti merama prevencije. Na visokom trećem mestu

su i bolesti miš ićno-koš tanog sistema. Važno je istaći da duš evni poremećaji i

poremećaji ponaš anja ulaze u prvih pet vodećih grupa bolesti u oboljevanju

odraslih stanovnika opš tine Kovač ica.

Oboljevanje predš kolske dece u opš tini Kovač ica karakteriš u bolesti

sistema za disanje. Na trećem mestu u oboljevanju predš kolske dece u Kovač ici

nalaze se simptomi, znaci i nenormalni klinič ki i laboratorijski nalazi, š to

ukazuje da je neophodno unaprediti kvalitet rada u zdravstvenoj zaš titi

najmlađ ih.


drugom mestu u oboljevanju š kolske dece u Kovač ici. Visoka stopa traumatizma

sugeriš e da je neophodno veće angažovanje š ire druš tvene zajednice u cilju

snižavanja stope traumatizma kod š kolske dece. Simptomi, znaci i nenormalni

klinič ki i laboratorijski nalazi zauzimaju peto mesto u morbiditetu š kolske dece

u Kovač ici.

59

Oboljevanje žena u opš tini Kovač ica karakteriš u bolesti mokraćno-

polnog sistema i patološ ka stanja u toku trudnoće, rađ anja i babinja, i tumori na

visokom trećem mestu.

ZDRAVSTVENO STANJE STANOVNIŠ TVA KOVINA


Na prvom mestu u oboljevanju odraslog stanovniš tva opš tine Kovin

nalaze se bolesti sistema za disanje. Najviš u stopu oboljevanja unutar ove

grupe imaju akutna upala ždrela i krajnika, na drugom mestu su viš estruke

infekcije gornjih disajnih puteva neodređ ene lokalizacije, a na trećem mestu se

nalaze akutna upala duš nika i duš nica.

Analiza morbiditeta odraslog stanovniš tva opš tine Kovin po grupama


bolesti sistema krvotoka. Najč eš ća dijagnoza unutar ove grupe bolesti je

poviš en krvni pritisak nepoznatog uzroka. Na drugom mestu nalaze se druge

ishemijske bolesti srca, a na trećem mestu poremećaji sprovodnog sistema srca.

Pet najčeš ćih grupa bolesti kod odraslih u Kovinu u 2011. godini (stopa na 1000 stanovnika)

83

88

149

201

335

0 50 100 150 200 250 300 350 400


BOLESTI SISTEMA ZAVARENJE


BOLESTI SISTEMAKRVOTOKA



Najveću uč estalost u okviru ove grupe imaju druga oboljenja leđ a,

degenerativno oboljenje zgloba i druga oboljenja zglobova.

Na č etvrtom mestu nalaze se bolesti sistema za varenje, a najč eš će

dijagnoze su: druge bolesti jednjaka, želuca i dvanaestopalač nog creva, upala

60

žuč ne kese i kalkuloza žuč ne kese i na trećem mestu sa istom stopom

oboljevanaj druge bolesti creva i potrbuš nice i akutna upala želuca i

dvanaestopalač nog creva.

Na petom mestu u oboljevanju odraslog stanovniš tva Kovina nalaze se

bolesti mokraćno-polnog sistema.Vodeća dijagnoza unutar ove grupe bolesti je

akutna upala mokraćne beš ike, zatim slede druge bolesti sistema za mokrenje i

na trećem mestu benigno uvećavanje prostate.


Analiza oboljevanja predš kolske dece u opš tini Kovin po grupama


bolesti sistema za disanje. Najč eš ća dijagnoza unutar ove grupe su viš estruke

infekcije gornjih delova disajnih puteva, zatim slede akutna upala grla i ždrela i

na trećem mestu su akutna upala duš nika i duš nica.

Pet najčeš ćih grupa bolesti kod predš kolske dece u Kovinu u 2011. godini (stopa na 1000 stanovnika)

141

168

208

227

2764

0 500 1000 1500 2000 2500 3000






Na drugom mestu su bolesti kož e i potkožnog tkiva, a simptomi, znaci

i nenormalni klinički i laboratorijski nalazi su na trećem mestu u oboljevanju

predš kolske dece u Kovinu. Najveću stopu u ovoj grupi imaju drugi simptomi,



Č etvrto mesto zauzimaju zarazne i parazitarne bolesti. Vodeće

dijagnoze unutar ove grupe su varicela, gljivič na oboljenja i druge virusne

bolesti.

61

Na petom mestu su bolesti sistema za varenje, sa najč ećim

dijagnozama: druge bolesti creva i potrbuš nice, druge bolesti jednjaka, želuca i

dvanaestopalač nog creva i druge bolesti usne duplje, pljuvač nih žlezda i vilica.


Analiza oboljevanja š kolske dece u Kovinu prema grupama bolesti,


za disanje. Najč eš ća dijagnoza unutar ove grupe bolesti je akutna upala grla i

ždrela, bolest brzog toka i dobre prognoze. Na drugom mestu su viš estruke

infekcije gornjih delova disajnih puteva, nespecifič ne lokalizacije, a na trećem

mestu su akutna upala duš nika i duš nica.

Pet najčeš ćih grupa bolesti kod š kolske dece i omladine u Kovinu u 2011. godini (stopa na 1000 stanovnika)

87

104

106

155

1223

0 200 400 600 800 1000 1200 1400



POVREDE, TROVANJA I POSLEDICE DELOVANJASPOLJNIH FAKTORA



Visoko drugo mesto u oboljevanju š kolske dece zauzimaju simptomi,

znaci i patološki klinički i laboratorijski nalazi. Vodeće dijagnoze iz ove

grupe su drugi simptomi, znaci i patološ ki klinič ki i laboratorijski nalazi, bol u

stomaku i karlici i temperatura nepoznatog uzroka.

Na trećem mestu u oboljevanju š kolske dece u opš tini Kovin su

povrede, trovanja i posledice delovanja spoljnih faktora, dok č etvrto mesto

pripada bolestima kož e i potkožnog tkiva. Najč eš će dijagnoze unutar ove

grupe su druge bolesti kože i potkožnog tkiva i infekcije kože i potkožnog tkiva.

Na petom mestu su bolesti sistema za varenje. Vodeće dijagnoze unutar

ove grupe su druge bolesti jednjaka, želuca i dvanaestopalač nog creva, druge

62

bolesti creva i potrbuš nice i na trećem mestu bolesti usne duplje, pljuvač nih

žlezda i vilica.

Oboljevanje ž ena

Analiza oboljevanja žena u opš tini Kovin prema grupama bolesti



ženskih karlič nih organa, bolesti dojke i poremećaji menstruacije

Tri najčeš će grupe bolesti kod ž ena u Kovinu u 2011. godini (stopa na 1000 stanovnika)

12

13

155

0 50 100 150 200


TUMORI


SISTEMA

Na drugom mestu u oboljevanju žena nalaze se tumori. Na prvom mestu

unutar ove grupe nalazi se benigni tumor glatkog miš ića materice, zatim slede

benigni tumori jajnika na drugom i benigni tumor dojke na trećem mestu .

Treće mesto u morbiditetu žena u opš tini Kovin pripada grupi trudnoć a,

rađanje i babinje. Na prvom mestu su druge komplikacije trudnoće i porođ aja,

zatim slede komplikacije u babinjama i drugim stanjima koja komplikuju

trudnoću i rađ anje. Treće mesto pripada drugim trudnoćama sa pobač ajem.

MORTALITET STANOVNIŠ TVA OPŠ TINE KOVIN

Vodeći uzroci umiranja stanovniš tva opš tine Kovin u 2011. godini su

bolesti sistema krvotoka i tumori. Treće mesto pripada povredama, trovanjima i

posledicama delovanja spoljnih faktora. Na č etvrtom mestu su bolesti sistema za

disanje, a peto mesto u listi mortaliteta stanovniš tva opš tine Kovin pripada

bolestima sistema za varenje.

63

Procentualno učeš će pet vodećih uzroka smrti u opš tini Kovin u 2011. godini

58%22%

5%

4%3%

8%

Bolesti sistema krvotokaTumoriPovrede, trovanja i posledice delovanja spoljnih faktoraBolesti sistema za disanjeBolesti sistema za varenjeOstalo

ZAKLJUČ AK

Zdravstveno stanje odraslog stanovniš tva u opš tini Kovin karakteriš u

bolesti sistema krvotoka na drugom mestu u listi oboljevanja. Najviš u stopu u

okviru ove grupe ima poviš en krvni pritisak nepoznatog uzroka. Na visokom

trećem mestu su i bolesti miš ićno-koš tanog sistema, koje su č est uzrok

odsustvovanja s posla.

Oboljevanje predš kolske dece u opš tini Kovin karakteriš e visok udeo

bolesti sistema za disanje i grupa simptoma, znaka i patološ kih klinič kih i

laboratorijskih nalaza na trećem mestu.


trećem mestu u oboljevanju š kolske dece u Kovinu. Visoka stopa traumatizma

ukazuje da postoji neophodnost angažovanja š ire druš tvene zajednice u cilju

snižavanja stope traumatizma kod š kolske dece. Simptomi, znaci i nenormalni

klinič ki i laboratorijski nalazi zauzimaju visoko drugo mesto u oboljevanju

š kolske dece u Kovinu.

Morbiditet žena u opš tini Kovin karakteriš u bolesti mokraćno-polnog

sistema, tumori i patološ ka stanja u toku trudnoće, rađ anja i babinja.

64

ZDRAVSTVENO STANJE STANOVNIŠ TVA OPOVA Oboljevanje odraslog stanovništva

Analiza morbiditeta odraslog stanovniš tva opš tine Opovo po grupama

bolesti pokazuje da su u oboljevanju ove starosne grupe na prvom mestu bolesti

sistema krvotoka. Najč eš ća dijagnoza unutar ove grupe bolesti je poviš en krvni

pritisak nepoznatog uzroka. Na drugom mestu nalaze se druge bolesti srca i na

trećem mestu poremećaji sprovodnog sistema srca i aritmije srca

Na drugom mestu u oboljevanju odraslog stanovniš tva opš tine Opovo

nalaze se bolesti sistema za disanje. Najč eš ća dijagnoza unutar ove grupe

bolesti su akutna upala ždrela i krajnika, akutna upala duš nika i duš nica i

viš estruke infekcije gornjeg respiratornog trakta neodređ ene lokalizacije.

Pet najčeš ćih grupa bolesti kod odraslih u Opovu u 2011. godini (stopa na 1000 stanovnika)

58

70

91

223

224

0 50 100 150 200 250







Vodeća dijagnoza unutar ove grupe bolesti su druga oboljenja leđ a, zatim slede

degenerativna oboljenja zglobova i bolesti mekih tkiva.

Č etvrto mesto zauzimaju bolesti ž lezda sa unutrašnjim lučenjem,

ishrane i metabolizma. Vodeća dijagnoza unutar ove grupe bolesti je š ećerna

bolest, zatim slede drugi poremećaji š titne žlezde, i na trećem mestu drugi

poremećaji žlezda sa unutraš njim luč enjem.

Na petom mestu u oboljevanju odraslog stanovniš tva Opova nalaze se

duševni poremeć aji i poremeć aji ponašanja. Vodeća dijagnoza unutar ove

65

grupe su neurotski, stresogeni i somatoformni poremećaji, zatim slede

poremećaji raspoloženja (afektivni poremećaji) i na trećem mestu shizofrenija,

shiotipski i sumanuti poremećaji.


Analiza oboljevanja predš kolske dece u opš tini Opovo pokazuje da

najmlađ e uzrasne grupe u ovoj opš tini najč eš će oboljevaju od bolesti sistema za

disanje. Najviš u stopu unutar ove grupe ima akutna upala grla i ždrela. Na

drugom mestu su viš estruke infekcije gornjih delova disajnih puteva, a na


Pet najčeš ćih grupa bolesti kod predš kolske dece u Opovu u 2011. godini (stopa na 1000 stanovnika)

80

118

142

170

1813

0 500 1000 1500 2000






Drugo mesto zauzimaju zarazne i parazitarne bolesti. Vodeća

dijagnoza unutar ove bolesti su druge zarazne bolesti, zatim sledi varicela na

drugom i druge virusne bolesti na trećem mestu.

Na visokom trećem mestu su simptomi, znaci i patološki klinički i

laboratorijski nalazi; ovaj podatak sugeriš e da je neophodno poboljš ati kvalitet

rada u zdravstvenoj zaš titi predš kolske dece.

Č etvrto mesto u oboljevanju predš kolske dece zauzimaju bolesti kož e i

potkožnog tkiva, dok peto mesto u morbiditetu predš kolske dece u opš tini

Opovo pripada bolestima uva i mastoidnog nastavka.

66


Analiza oboljevanja š kolske dece u Opovu prema grupama bolesti,


za disanje. Najč eš će dijagnoze unutar ove grupe su akutna upala grla i ždrela,

na drugom mestu su viš estruke infekcije gornjih delova disajnih puteva i na

trećem akutna upala duš nika i duš nica.

Pet najčeš ćih grupa bolesti kod š kolske dece i omladine u Opovu u 2011. godini (stopa na 1000 stanovnika)

32

47

94

97

611

0 100 200 300 400 500 600 700



SIMPTOMI, ZNACI I PATOLO Š KI KLINIČ KI ILABORATORIJSKI NALAZI



Drugo mesto zauzimaju zarazne i parazitarne bolesti; najviš u stopu u

ovoj grupi imaju druge zarazne bolesti, druge virusne bolesti i ovč ije boginje i

herpes zoster.


laboratorijski nalazi. vodeće dijagnoze unutar ove grupe su drugi simptomi,

znaci i nenormalni klinič ki i laboratorijski nalazi, zatim sledi temperatura

nepoznatog uzroka i bol u stomaku i karlici.

Na č etvrtom mestu su povrede, trovanja i posledice delovanja

spoljnih faktora, a na petom bolesti kož e i potkožnog tkiva.

67

Oboljevanje ž ena

Analiza oboljevanja žena u opš tini Opovo prema grupama bolesti


ženske populacije.

Tri najčeš će grupe bolesti kod ž ena u Opovu u 2011. godini (stopa na 1000 stanovnika)

3

9

49

0 10 20 30 40 50 60

TUMORI


BOLESTIMOKRAĆ NO-

POLNOG SISTEMA

Najč eš će dijagnoze unutar ove grupe su poremećaji menstruacije, druga

zapaljenja ženskih karlič nih organa i akutna upala mokraćne beš ike.

Drugo mesto u oboljevanju žena u Opovu zauzimaju trudnoć a, rađanje

i babinje a u okviru ovih bolesti najč eš ća dijagnoza je druge komplikacije

trudnoće i porođ aja.

Na trećem mestu su tumori. Vodeće dijagnoze u okviru ove grupe su:

dobroćudni tumor glatkog miš ića materice, benigni tumor mokraćnih organa i

maligni tumor dojke.

MORTALITET STANOVNIŠ TVA OPŠ TINE OPOVO

Vodeći uzroci umiranja stanovniš tva opš tine Opovo u 2011. godini su

bolesti sistema krvotoka i tumori. Treće mesto pripada bolestima sistema za

disanje. Na č etvrtom mestu su bolesti sistema za varenje i na petom povrede,

trovanja i posledice delovanja spoljnih faktora.

68

Procentualno učeš će pet vodećih uzroka smrti u opš tini Opovo u 2011. godini

60%24%

6%4% 3% 3%

Bolesti sistema krvotokaTumoriBolesti sistema za disanjeBolesti sistema za varenjePovrede, trovanja i posledice delovanja spoljnih faktoraOstalo

ZAKLJUČ AK

Zdravstveno stanje odraslog stanovniš tva u opš tini Opovo karakteriš u

bolesti sistema krvotoka na prvom mestu u listi oboljevanja. Najviš u stopu u

okviru ove grupe ima poviš en krvni pritisak nepoznatog uzroka, č iju je stopu

oboljevanja moguće sniziti odgovarajućim merama prevencije. Na visokom


odsustvovanja sa posla.

Oboljevanje predš kolske dece u opš tini Opovo karakteriš u bolesti

sistema za disanje na prvom mestu. Simptomi, znaci i nenormalni klinič ki i

laboratorijski nalazi nalaze se na visokom trećem mestu u oboljevanju

predš kolske dece u Opovu. Indirektno ovaj podatak govori da je potrebno

unapređ enje kvaliteta rada u zdravstvenoj zaš titi predš kolske dece.

Na prvom mestu u oboljevanju š kolske dece u Opovu nalaze se bolesti

sistema za disanje. Simptomi, znaci i nenormalni klinič ki i laboratorijski nalazi

zauzimaju visoko treće mesto, a na č etvrtom mestu nalaze se povrede, trovanja i

posledice delovanja spoljnih faktora.

Oboljevanje žena u opš tini Opovo određ uju bolesti mokraćno-polnog

sistema, trudnoća, rađ anje i babinje i tumori.

69

ZDRAVSTVENO STANJE STANOVNIŠ TVA PANČ EVA


Analiza morbiditeta odraslog stanovniš tva opš tine Panč evo pokazuje da

ova starosna grupa najč eš će oboljeva od bolesti sistema za disanje.

Pet najčeš ćih grupa bolesti kod odraslih u Pančevu u 2011. godini (stopa na 1000 stanovnika)

79

95

139

276

386

0 100 200 300 400 500


BOLESTI ŽLEZDA S UNUTRAŠ NJIMLUČ ENJEM




Najč eš ća dijagnoza unutar ove grupe je akutna upala grla i ždrela. Na

drugom mestu su viš estruke infekcije gornjih partija disajnih puteva, a na trećem

akutna upala duš nika i duš nica. Na visokom č etvrtom i petom mestu se nalaze

zapaljenje duš nica, emfizem i druge opstruktivne bolesti pluća i bronhijalna

astma.

Na drugom mestu nalaze se bolesti sistema krvotoka, kod kojih je

najč eš ća dijagnoza esencijalna arterijska hipertenzija (poviš en krvni pritisak

nepoznatog uzroka). Na drugom mestu unutar ove grupe su druge ishemijske

bolesti srca, i na trećem poremećaji sprovodnog sistema srca.


Unutar ove grupe najč eš će dijagnoze bolesti su druga oboljenja leđ a,

degenerativna oboljenja zgloba i druga oboljenja zglobova.

Bolesti ž lezda sa unutrašnjem lučenjem, ishrane i metabolizma

zauzimaju visoko č etvrto mesto u oboljevanju odraslih u Panč evu. Vodeće

dijagnoze u ovoj grupi su š ećerna bolest, drugi poremećaji žlezda sa

unutraš njem luč enjem, ishrane i metabolizma i drugi poremećaji š titne žlezde.

70

Na petom mestu u oboljevanju odraslog stanovniš tva Panč eva su bolesti

mokraćno-polnog sistema.


Analiza oboljevanja predš kolske dece u Panč evu po grupama bolesti,

pokazuje da predš kolska deca u Panč evu najč eš će oboljevaju od bolesti sistema

za disanje. Najč eš ća dijagnoza unutar ove grupe je akutna upala grla i ždrela.

Na drugom mestu su viš estruke infekcije gornjih partija disajnih puteva, a na

trećem akutna upala duš nika i duš nica.

Pet najčeš ćih grupa bolesti kod predš kolske dece u Pančevu u 2011. godini (stopa na 1000 stanovnika)

229

271

358

363

3265

0 500 1000 1500 2000 2500 3000 3500






Na drugom mestu su bolesti uva i mastoidnog nastavka. Najveću stopu

oboljevanja unutar ove grupe imaju bolesti uva i bolesti mastoidnog nastavka,

zatim slede druge bolesti uva i mastoidnog nastavka, a na trećem mestu su

poremećaji sluha.

Na trećem mestu su zarazne i parazitarne bolesti. Najč eš će bolesti

unutar ove grupe su druge virusne bolesti, varicela i gljivič ne bolesti.

Č etvrto mesto pripada simptomima, znacima i patološkim kliničkim i

laboratorijskim nalazima, unutar kojih su najč eš će dijagnoze drugi simptomi,



Na petom mestu su bolesti sistema za varenje. Vodeće bolesti u ovoj

grupi su: druge bolesti creva i potrbuš nice, druge bolesti jednjaka, želuca i

dvanaestopalač nog creva i druge bolesti usne duplje, pljuvač nih žlezda i vilica.

71


Analiza oboljevanja š kolske dece u Panč evu po grupama bolesti,

pokazuje da š kolska deca u Panč evu najč eš će oboljevaju od bolesti sistema za

disanje. Najč eš će dijagnoze unutar ove grupe su akutna upala grla i ždrela,

zatim viš estruke infekcije gornjih partija disajnih puteva i akutna upala duš nika i

duš nica.

Pet najčeš ćih grupa bolesti kod š kolske dece i omladine u Pančevu u 2011. godini (stopa na 1000 stanovnika)

116

116

164

173

1727

0 500 1000 1500 2000






Drugo mesto pripada simptomima, znacima i patološkim kliničkim i

laboratorijskim nalazima, a najuč estalije dijagnoze u ovoj grupi su drugi

simptomi, znaci i nenormalni klinič ki i laboratorijski nalazi, bol u stomaku i

karlici i temperatura nepoznatog uzroka.

Na trećem mestu se nalaze bolesti sistema za varenje. Vodeće

dijagnoze u ovoj grupi su druge bolesti creva i potrbuš nice, druge bolesti

jednjaka, želuca i dvanaestopalač nog creva i upala želuca i dvanaestopalač nog

creva.

Na č etvrtom mestu su povrede, trovanja i posledice delovanja spoljnih

faktora. Druge specifič ne, nespecifič ne i viš estruke povrede su najuč estalija

dijagnoza u okviru ove grupe.

Zarazne i parazitarne bolesti zauzimaju peto mesto u oboljevanju

š kolske dece u Panč evu tokom 2011. godine. Najč eš će dijagnoze unutar ove

grupe su druge virusne bolesti, varicela i druge zarazne bolesti.

72

Oboljevanje ž ena

Analiza oboljevanja žena u opš tini Panč evo prema grupama bolesti


ženske populacije.

Tri najčeš će grupe bolesti kod ž ena u Pančevu u 2011. godini (stopa na 1000 stanovnika)

7

10

221

0 50 100 150 200 250

TRUDNOĆ A, RAĐANJEI BABINJE

TUMORI


Vodeće dijagnoze su: druga zapaljenja ženskih karlič nih organa, druga

oboljenja polno- mokraćnog puta i poremećaji menstruacije Druga zapaljenja

ženskih karlič nih organa pripadaju akutnim bolestima koje su u određ enom

procentu znač ajni nosioci rizika za smanjenje fertiliteta ženske populacije.


unutar ove grupe su: benigni tumor glatkog miš ića materice, maligni tumor

grlića materice i benigni tumor jajnika.

Treće mesto pripada grupi trudnoć a, rađanje i babinje. Na prvom

mestu u okviru grupe trudnoća, rađ anje i babinje se nalaze druge komplikacije

trudnoće i porođ aja, spontani pobač aj i druge trudnoće sa pobač ajem. Ovaj

podatak ukazuje da je potrebno dodatno angažovanje struč nih timova u

zdravstvenoj zaš titi žena, kako bi se blagovremeno prepoznale i spreč ile

komplikacije u trudnoći.

73

MORTALITET STANOVNIŠ TVA OPŠ TINE PANČ EVO

Najč eš ći uzroci umiranja stanovniš tva opš tine Panč evo u 2011. godini su

bolesti sistema krvotoka i tumori. Na trećem mestu su bolesti sistema za disanje,

zatim slede bolesti sistema za varenje. Peto mesto zauzimaju povrede, trovanja i

posledice delovanja spoljnih faktrora.

Procentualno učeš će pet vodećih uzroka smrti u opš tini Pančevo u 2011. godini

55%

25%

5%3%

3%9%

Bolesti sistema krvotokaTumoriBolesti sistema za disanjeBolesti sistema za varenjePovrede, trovanja i posledice delovanja spoljnih faktoraOstalo

ZAKLJUČ AK

Zdravstveno stanje odraslog stanovniš tva opš tine Panč evo karakteriš e

oboljevanje od kardiovaskularnih bolesti i visoka stopa oboljevanja od

poviš enog krvnog pritiska nepoznatog uzroka. Znač ajno mesto u oboljevanju

odraslih zauzimaju bolesti miš ićno-koš tanog sistema i bolesti žlezda sa

unutraš njem luč enjem, ishrane i metabolizma, sa visokom stopom oboljevanja

od š ećerne bolesti.

Oboljevanje predš kolske dece karakteriš u bolesti sistema za disanje i

bolesti uva i mastoidnog nastavka. Na č etvrtom mestu u oboljevanju

predš kolske dece nalaze se simptomi, znaci i patološ ki klinič ki i laboratorijski

nalazi.

Vodeće mesto u oboljevanju š kolske dece imaju bolesti sistema za

disanje, a visoko treće mesto pripada bolestima sistema za varenje. U prvih pet

grupa bolesti u morbiditetu š kolske dece, kao i kod predš kolske dece nalaze se

simptomi, znaci i patološ ki klinič ki i laboratorijski nalazi. Znač ajno mesto u

74

oboljevanju š kolske dece zauzimaju povrede, trovanja i posledice delovanja

spoljnih faktora.

Oboljevanje žena u opš tini Panč evo karakteriš u bolesti koje su vezane za

pol i reproduktivnu funkciju žena. ZDRAVSTVENO STANJE STANOVNIŠ TVA PLANDIŠ TA


Na prvom mestu u oboljevanju odraslog stanovniš tva opš tine Plandiš te

nalaze se bolesti sistema za disanje. Najč eš će dijagnoze unutar ove grupe su

akutna upala ždrela i krajnika, i viš estruke infekcije gornjeg respiratornog trakta

neodređ ene lokalizacije. Na trećem mestu su akutna upala duš nika i grkljana.

Pet najčeš ćih grupa bolesti kod odraslih u Plandiš tu u 2011. godini (stopa na 1000 stanovnika)

104

111

178

303

365

0 50 100 150 200 250 300 350 400






Analiza morbiditeta odraslog stanovniš tva opš tine Plandiš te po grupama


bolesti sistema krvotoka. Vodeća dijagnoza u okviru ove grupe je poviš en

krvni pritisak nepoznatog uzroka, zatim slede druge ishemijske bolesti srca, i na

trećem mestu poremećaji sprovodnog sistema i aritmije srca.

Treće mesto pripada bolestima mišićno-koštanog i vezivnog tkiva. Na

prvom mestu u okviru ove grupe su druga oboljenja leđ a, zatim slede

degenerativne bolesti zglobova i bolesti mekih tkiva.

Na č etvrtom mestu u oboljevanju odraslog stanovniš tva opš tine Plandiš te

nalaze se bolesti mokraćno-polnog sistema, sa upalom mokraćne beš ike,

75

mokraćnim kamencima i drugim bolestima sistema za mokrenje kao najč eš ćim

bolestima.

Peto mesto pripada povredama, trovanjima i posledicama delovanja

spoljnih faktora, a najveću stopu unutar ove grupe imaju druge specifič ne,

nespecifič ne i viš estruke povrede.


Analiza oboljevanja predš kolske dece u opš tini Plandiš te po grupama


bolesti sistema za disanje. Najč eš ća dijagnoza unutar ove grupe je akutna upala

grla i ždrela, bolest brzog toka i dobre prognoze. Na drugom mestu su viš estruke

infekcije gornjih delova disajnih puteva, a na trećem mestu su akutna upala

duš nika i duš nica.

Pet najčeš ćih grupa bolesti kod pred š kolske dece u Plandiš tu u 2011. godini (stopa na 1000 stanovnika)

153

179

303

919

2163

0 500 1000 1500 2000 2500






Na drugom mestu nalaze se zarazne i parazitarne bolesti. Vodeće

dijagnoze unutar ove bolesti su druge virusne bolesti, dijareja i gastroenteritis na

drugom, i gljivič na oboljenja na trećem mestu.

Treće mesto pripada bolestima kož e i potkožnog tkiva.

Povrede, trovanja i posledice delovanja spoljnih faktora zauzimaju

č etvrto mesto u oboljevanju predš kolske dece u Plandiš tu, a najveću stopu u

ovoj grupi imaju druge specifič ne, nespecifič ne i viš estruke povrede.

76

Na petom mestu su bolesti sistema za varenje. Vodeće dijagnoze u

ovoj grupi su: druge bolesti creva i potrbuš nice, druge bolesti jednjaka, želuca i

dvanaestopalač nog creva i bolesti slepog creva.


Analiza oboljevanja š kolske dece u Plandiš tu prema grupama bolesti,


za disanje. Najč eš će dijagnoze unutar ove grupe bolesti su akutna upala ždrela i

krajnika i viš estruke infekcije gornjeg respiratornog trakta neodređ ene

lokalizacije. Na trećem mestu su akutna upala duš nika i duš nica.

Pet najčeš ćih grupa bolesti kod š kolske dece i omladine u Plandiš tu u 2011. godini (stopa na 1000 stanovnika)

104

133

181

596

865

0 200 400 600 800 1000






Drugo mesto pripada zaraznim i parazitarnim bolestima. Najč eš će

dijagnoze unutar ove grupe su druge virusne bolesti, gljivič ne bolesti i na trećem

mestu dijareje i gastroenteritisi.

Na visokom trećem mestu su povrede, trovanja i posledice delovanja

spoljnih faktora, š to govori da je neophodno intenzivirati preventivni rad na

smanjenju stope povređ ivanja. Najč eš ća dijagnoza u ovoj grupi su druge

specifič ne nespecifič ne i viš estruke povrede.

Č etvrto mesto pripada bolestima kož e i potkož nog tkiva, a na petom

mestu su bolesti sistema za varenje.

77

Oboljevanje ž ena

Analiza oboljevanja žena u opš tini Plandiš te prema grupama bolesti



ženskih karlič nih organa, bolesti dojke i poremećaji menstruacije.

Na drugom mestu su zarazne i parazitarne bolesti. Najč eš ća dijagnoza

unutar ove grupe su druge infekcije pretežno prenete polnim putem i gljivič ne

bolesti, š to ukazuje da je neophodno edukovati žensku populaciju u cilju

smanjenja stope oboljevanja od polno prenosivih bolesti.

Tri najčeš će grupe bolesti kod ž ena u Plandiš tu u 2011. godini (stopa na 1000 stanovnika)

12

18

46

0 10 20 30 40 50

TUMORI

ZARAZNE BOLESTI IPARAZITARNE

BOLESTI


SISTEMA

Na trećem mestu su dobroćudni i zloćudni tumori. Na prvom mestu u

okviru ove grupe nalazi se benigni tumor glatkog miš ića materice, zatim slede

benigni tumori dojke i benigni tumori jajnika.

MORTALITET STANOVNIŠ TVA OPŠ TINE PLANDIŠ TE

Vodeći uzroci umiranja stanovniš tva opš tine Plandiš te u 2011. godini su

bolesti sistema krvotoka i tumori. Treće mesto prirada povredama, trovanjima i

posledicama delovanja spoljnih faktora; na č etvrtom mestu su bolesti sistema za

varenje i na petom bolesti sistema za disanje.

78

Procentualno učeš će pet vodećih uzroka smrti u opš tini Plandiš te u 2011. godini

65%

20%

4%3% 3% 5%

Bolesti sistema krvotokaTumoriPovrede, trovanja i posledice delovanja spoljnih faktoraBolesti sistema za varenjeBolesti sistema za disanjeOstalo

ZAKLJUČ AK

Zdravstveno stanje odraslog stanovniš tva u opš tini Plandiš te karakteriš u

bolesti sistema krvotoka na drugom mestu u listi oboljevanja. Najviš u stopu u

okviru ove grupe ima poviš en krvni pritisak nepoznatog uzroka, č iju je stopu

oboljevanja moguće sniziti odgovarajućim merama prevencije. Na visokom


odsustvovanja sa posla. Povrede, trovanja i posledice spoljnih faktora nalaze na

petom mestu u morbiditetu odraslih stanovnika u opš tini Plandiš te.

Oboljevanje predš kolske dece u opš tini Plandiš te karakteriš u bolesti

sistema za disanje na prvom, i zarazne i parazitarne bolesti na drugom mestu.

Na prvom mestu u oboljevanju š kolske dece u Plandiš tu nalaze se bolesti

sistema za disanje, a povrede, trovanja i posledice spoljnih faktora nalaze na

visokom trećem mestu. Ovaj podatak govori da je neophodno multisektorskom

saradnjom smanjiti stopu povređ ivanja kod predš kolske i š kolske dece u

Plandiš tu.

Oboljevanje žena u opš tini Plandiš te određ uju bolesti mokraćno-polnog

sistema, zarazne i parazitarne bolesti i tumori.

79

BOLNIČ KI MORBIDITET U JUŽNOBANATSKOM OKRUGU U 2011.

GODINI

U dve opš te bolnice (Opš ta bolnica Panč evo i Opš ta bolnica“ Vrš ac” iz

Vrš ca), kapaciteta od 950 standardnih bolnič kih postelja, ostvareno je tokom

2011. godine 28.253 epizoda bolnič kog leč enja.

Analizirajući bolnič ki morbiditet, na osnovu individualnih izveš taja koje

dostavljaju stacionarne zdravstvene ustanove, može se zaključ iti, da je u Opš toj

bolnici Vrš ac (gravitaciono područ je 106.956 stanovnika) tokom 2011. godine

najveći broj pacijenata leč en od bolesti sistema za varenje, zatim slede bolesti

sistema krvotoka, bolesti mokraćno-polnog sistema, potom tumori, a na petom

mestu su bolesti sistema za disanje.

Procentualna učestalost pet najčešć ih oboljenja u bolničkom morbiditetu u Opštoj bolnici Vršac

u 2011. godini

20%

17%

17%10%

8%

28%

Bolesti sistema za varenje Bolesti sistema krvotoka

Bolesti mokraćno-polnog sistema Tumori

Bolesti sistema za disanje ostalo

U Opš toj bolnici Panč evo (gravitaciono područ je 206.981 stanovnika) u

2011. godini najveći broj pacijenata leč en je od bolesti mokraćno-polnog sistema,

tumora, bolesti sistema za varenje na trećem, bolesti sistema krvotoka na č etvrtom, dok

peto mesto zauzimaju bolesti sistema za disanje.

80

Procentualna učestalost pet najčešć ih grupa oboljenja i stanja u bolničkom morbiditetu u Opštoj bolnici Pančevo u 2011. godini

15%

15%

14%

14%

11%

31%

Bolesti mokraćno-polnog sistema TumoriBolesti sistema za varenje Bolesti sistema krvotokaBolesti sistema za disanje ostalo

Analizirajući specifič ne stope najč eš ćih grupa bolesti pacijenata leč enih u ove

dve bolnice, uoč ava se da su specifič ne stope oboljevanja kod bolesti sistema krvotoka,

kod bolesti sistema za varenje, bolesti mokraćno-polnog sistema, tumora i bolesti

sistema za disanje veće u Opš toj bolnici u Panč evu nego u Opš toj bolnici u Vrš cu.

81

Zastupljenost najčešć ih grupa bolesti u bolničkom morbiditetu u Opštoj bolnici u Vršcu i Opštoj bolnici u Pančevu u 2011. godini izraž en u stopama na 100 000 stanovnika

498,0

1066,5817,4

1677,9

624,6

1016,21044,31198,9

2411,0

1088,01178,51202,3

0

500

1000

1500

2000

2500

3000

Bolesti sistemakrvotoka

Bolesti sistema zavarenje

Bolesti mokrać no-polnog sistema

Tumori Bolesti sistema zadisanje

ostalo

Vrš ac Pančevo

Kao jedan od pokazatelja kvaliteta rada bolnica izrač unava se i stopa

bolnič kog letaliteta koja u 2011. godini iznosi 3 za Opš tu bolnicu Panč evo i 2,3 za

Opš tu bolnicu Vrš ac.

82

Zastupljenost deset najčešć ih bolesti u bolničkom morbiditetu u Opštoj bolnici u Vršcu u 2011. godini izraž en u stopama na 100 000 stanovnika

199,8

147,8 144,2126,8 124,1

111,3 111,3 110,4 110,4 104,9

0

50

100

150

200

250

Cho

lecy

stiti

s

Infa

rctu

s m

yoca

rdii

acut

us

Her

nia

ingu

inal

is

App

endi

citis

acu

ta

Lym

phad

eniti

s no

nsp

ecifi

cata

Dia

bete

s m

ellit

us a

din

sulin

oin

depe

nden

s

Hyp

erte

nsio

arte

rial

is e

ssen

tialis

Ang

ina

pect

oris

Arr

hytm

iae

cord

isal

iae

Hyp

erpl

asia

pros

tata

e

Najč eš ća dijagnoza bolesti u bolnič kom morbiditetu Opš te bolnice u Vrš cu je

akutna upala žuč ne kese, dok je akutni infarkt miokarda na drugom mestu. Treće mesto

pripada preponskoj kili.

Zastupljenost deset najčešć ih bolesti u bolničkom morbiditetu u Opštoj bolnici u Pančevu u 2011. godini izraž en u stopama na 100 000 stanovnika

291,7

221,7201,6

155,6 143,4 140,0 129,7 128,7 124,8 123,3

0

50

100

150

200

250

300

350

Neo

plas

ma

mal

ignu

m v

esci

aeur

inar

iae

Infa

rctu

sm

yoca

rdii

acut

us

Cho

lecy

stiti

s

Her

nia

ingu

inal

is

Pneu

mon

ia,

mic

roor

gani

smus

non

spec

ifica

tus

Infa

rctu

s ce

rebr

i

Insu

ffici

entia

cord

is

Ast

hma

bron

chia

le

Dol

orab

dom

inal

is e

tpe

lvic

us

Dys

plas

ia c

ervi

cis

uter

i

83

Na prvom mestu u bolnič kom morbiditetu Opš te bolnice u Panč evu u 2011.

godini nalazi se maligni tumor mokraćne beš ike, zatim sledi akutni infarkt miokarda i

na trećem mestu akutna upala žuč ne kese.

U tri specijalne bolnice (Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti “ Dr

Slavoljub Bakalović” iz Vrš ca, Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti “ Kovin” iz

Kovina i Specijalna bolnica za plućne bolesti “ Dr Budislav Babić“ iz Bele Crkve),

ukupnih posteljnih kapaciteta od 2100 bolnič kih postelja, proseč na dužina leč enja je

tokom 2011. godine iznosila proseč no 107 dana.

Proseč na dnevna zauzetost posteljnog fonda u specijalnim bolnicama na

teritoriji Južnobanatskog okruga bila je 74%. Tokom 2011. godine po jednoj bolnič koj

postelji bilo je proseč no 2 leč ena pacijenta.

U Specijalnoj bolnici za psihijatrijske bolesti “ Dr Slavoljub Bakalović” iz

Vrš ca stopa letaliteta iznosila je u predhodnoj godini 23, u Specijalnoj bolnici za

psihijatrijske bolesti “ Kovin” iz Kovina 10, a u Specijalnoj bolnici za plućne bolesti

“ Dr Budislav Babić” iz Bele Crkve 27.

85

ZDRAVSTVENI RADNICI U ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA NA TERITORIJI JUŽNOBANATSKOG OKRUGA U 2011. GODINI

R. br

ZDRAVSTVENA USTANOVA

lekari opš te prakse

lekari na

specijal.

lekari specijalisti stomatolozi farmaceuti

ostali sa visokom

š s

zdrav. radnici

sa viš om i sred.š s

zdrav. radnici

sa ni ž om š s

ukupno

1 DZ Alibunar 18 5 7 7 4 1 78 120 2 DZ Bela Crkva 13 1 8 6 1 56 85 3 DZ Vrš ac 28 3 27 12 4 122 196

4 Opš ta bolnica Vrš ac 1 21 67 2 272 363

5 DZ Kovačica 17 2 14 6 4 1 93 137 6 DZ Kovin 16 4 22 9 5 2 104 162 7 DZ Opovo 7 2 8 3 1 38 59 8 DZ Pančevo 42 8 73 43 3 7 344 520

9 Opš ta bolnica Pančevo 5 33 172 2 8 657 877

10 DZ Plandiš te 8 6 3 2 1 39 59

11 SBPB "Dr Budislav Babić" Bela Crkva 2 3 8 1 64 78

12 SBPB "Dr Slavoljub Bakalović" Vrš ac

7 9 23 1 4 197 15 256

13 SBPB"Kovin" Kovin 3 11 22 7 201 244

14 Apoteka Vrš ac 10 17 27 15 Apoteka Pančevo 40 47 87

16 Zavod za javno zdravlje Pančevo 3 1 12 2 7 56 81

17 UKUPNO 170 103 469 89 77 43 2387 15 3351

Na teritoriji Južnobanatskog okruga, postoji 8 samostalnih domova zdravlja

(Dom zdravlja Alibunar, Dom zdravlja Bela Crkva, Dom zdravlja Vrš ac, Dom zdravlja Kovač ica, Dom zdravlja Kovin, Dom zdravlja Opovo, Dom zdravlja Panč evo i Dom zdravlja „ 1. Oktobar“ Plandiš te), 2 samostalne apoteke (Apoteka Vrš ac i Apoteka Panč evo), 2 opš te bolnice (Opš ta bolnica Vrš ac i Opš ta bolnica Panč evo) i 3 specijalne bolnice (Specijalna bolnica za plućne bolesti „ Dr Budislav Babić“ Bela Crkva, Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti „ Dr Slavoljub Bakalović“ Vrš ac, Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti „ Kovin“ Kovin).

Ukupan posteljni fond iznosi 3050 bolnič kih postelja koje su raspoređ ene u opš tim (Opš ta bolnica Vrš ac sa 290, Opš ta bolnica Panč evo sa 660 postelja) i specijalnim bolnicama (Specijalna bolnica za plućne bolesti „ Dr Budislav Babić“ Bela Crkva sa 200, Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti „ Dr Slavoljub Bakalović“ Vrš ac sa 900, Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti „ Kovin“ Kovin sa 1000 postelja). Broj postelja u opš tim bolnicama je 3 postelje na 1000 stanovnika.

U 2011. godini, na teritoriji Južnobanatskog okruga, po podacima sa kojima raspolaže Zavod za javno zdravlje Panč evo, postoji ukupno registrovanih: 142 privatne zdravstvene ustanove, a od toga 38 lekarskih ordinacija, 65 stomatološ kih ordinacija, 32 apoteke i 7 laboratorija.

86

U tabeli je dat pregled broja i strukture zdravstvenih radnika u zdravstvenim ustanovama na teritoriji Južnobanatskog okruga.

Stanje u pogledu zdravstvenih radnika može se bolje sagledati ako se izrazi u relativnim vrednostima. U 2011. godini na 1 lekara bilo je 402 stanovnika, na 1 stomatologa 3352 stanovnika, na 1 diplomiranog farmaceuta 3875 stanovnika, na 1 zdravstvenog radnika sa viš om i srednjom struč nom spremom 125 stanovnika. S obzirom da su specijalne bolnice organizovane za leč enje bolesnika iz cele Republike Srbije, kadar u ovim ustanovama nismo rač unali na stanovniš tvo Južnobanatskog okruga.

KORIŠ Ć ENJE PRIMARNE ZDRAVSTVENE ZAŠ TITE

Obezbeđenost

Obezbeđ enost dece predš kolskog uzrasta doktorima medicine je najpovoljnija u Domu zdravlja Plandiš te (577 dece na jednog doktora), a najnepovoljnija u Domu zdravlja Vrš ac (1283 dece na 1 doktora medicine). Normativ za ovu oblast zdravstvene zaš tite je 1 doktor medicine i 1 zdravstveni radnik sa višom odnosno srednjom stručnom spremom na 850 dece, š to znač i da obezbeđ enost predš kolske dece specijalistima pedijatrije u primarnoj zdravstvenoj zaš titi, nije zadovoljavajuća u Domu zdravlja Vrš ac.

Broj dece predškolskog uzrasta na jednog doktora medicine u oblasti zdravstvene zaštite dece predškolskog uzrasta u 2011. godini, po opštinama, na teritoriji Junobanatskog okruga

657

602

1283

878

758

772

891

577

0 200 400 600 800 1000 1200 1400

D.Z Alibunar

D.Z Bela Crkva

D.Z.Vršac

D.Z. Kovačica

D.Z. Kovin

D.Z. Opovo

D.Z.Pančevo

D.Z. Plandište

Obezbeđ enost dece š kolskog uzrasta doktorima medicine je najpovoljnija u Domu zdravlja Panč evo (1311 dece na jednog doktora), a najnepovoljnija u Domu zdravlja Alibunar (2998 dece na jednog doktora). Normativ za ovu oblast zdravstvene zaš tite je 1 doktor medicine i 1 zdravstveni radnik sa višom odnosno srednjom stručnom spremom na 1500 dece, š to znač i da obezbeđ enost dece š kolskog uzrasta specijalistima pedijatrije u primarnoj zdravstvenoj zaš titi nije zadovoljavajuća u Domu zdravlja Alibunar, Kovač ica i Kovin.

87

Broj dece školskog uzrasta na jednog doktora medicine u oblasti zdravstvene zaštite dece školskog uzrasta u 2011. godini, po opštinama, na teritoriji Juž nobanatskog okruga

2998

1334

1376

1886

2824

1501

1311

1533

0 500 1000 1500 2000 2 500 3000 3500

D.Z Alibunar

D.Z Bela Crkva

D.Z.Vršac

D.Z. Kovačica

D.Z. Kovin

D.Z. Opovo

D.Z.Pančevo

D.Z. Plandište

Obezbeđ enost žena doktorima medicine je najpovoljnija u Domu zdravlja Bela Crkva (3751 žena na jednog doktora), a najnepovoljnija u Domu zdravlja Alibunar (8679 žena na jednog doktora medicine). Normativ za ovu oblast zdravstvene zaš tite je 1 doktor medicine i 1 zdravstveni radnik sa višom odnosno srednjom stručnom spremom na 6500 ž ena, š to znač i da obezbeđ enost žena specijalistima ginekologije u primarnoj zdravstvenoj zaš titi nije zadovoljavajuća u Domu zdravlja Alibunar, Kovin i Panč evo.

Broj ž ena na jednog doktora medicine u oblasti zdravstvene zaštite ž ena u 2011 . godini, po opštinama , na teritorij i Juž nobanatskog okruga

8679

3751

5264

5523

7364

4390

7292

4992

0 1000 2000 3000 4000 5000 6000 7000 8 000 9000 10000

D.Z Alibunar

D.Z Bela Crkva

D.Z.Vršac

D.Z. Kovačica

D.Z. Kovin

D.Z. Opovo

D.Z.Pančevo

D.Z. Plandište

Obezbeđ enost odraslog stanovniš tva doktorima medicine je najpovoljnija u Domu zdravlja Opovo (913 odraslih stanovnika na jednog doktora medicine), a najnepovoljnija u Domu zdravlja Bela Crkva (2055 odraslih stanovnika na jednog

88

doktora). Normativ za ovu oblast zdravstvene zaš tite je 1 doktor medicine i 1 zdravstveni radnik sa višom odnosno srednjom stručnom spremom na 1600 odraslih stanovnika, š to znač i da obezbeđ enost odraslog stanovniš tva doktorima medicine u primarnoj zdravstvenoj zaš titi nije zadovoljavajuća u Domu zdravlja Bela Crkva i Panč evo.

Broj odraslog stanovništva na jednog doktora medicine u oblasti opšte medicine u 2011. godini, po opštinama, na teritoriji Južnobanatskog okruga

970

205 5

1493

1487

1633

913

1730

9 44

0 500 1000 1500 2000 2500

D.Z Alibunar

D .Z Bela Crkva

D.Z.Vršac

D.Z. Kovačica

D .Z. Kovin

D.Z. Opovo

D .Z.Pančevo

D.Z. Plandište

Obezbeđ enost stanovniš tva doktorima stomatologije je najpovoljnija u Domu zdravlja Opovo (2623 stanovnika na jednog doktora stomatologije), a najnepovoljnija u Domu zdravlja Vrš ac i Kovač ica (4378 i 4390 stanovnika na jednog doktora stomatologije). Normativ za ovu oblast zdravstvene zaš tite je 1 doktor stomatologije na 1500 dece i 1 doktor stomatologije na 10.000 odraslih stanovnika. Obezbeđ enost stanovniš tva doktorima stomatologije nije zadovoljavajuća u Domu zdravlja Kovin.

Broj stanovnika na jednog doktora stomatologije u oblasti sto matološke zdravstvene zaštitu u 2011. godini, po opšt inama, na teritoriji Južnobanatskog okruga

2972

3652

4378

4390

3965

2623

2716

3849

0 500 1000 1500 20 00 2500 3000 3500 4000 4500 5000

D.Z Alibunar

D.Z Bela Crkva

D.Z.Vršac

D.Z. Kovačica

D.Z. Kovin

D.Z. Opovo

D.Z.Pančevo

D.Z. Plandište

89

Obezbeđ enost stanovniš tva patronažnim sestrama je najpovoljnija u Domu zdravlja Alibunar (4160 stanovnika na jednu patronažnu sestru), a najnepovoljnija u Domu zdravlja Panč evo (10.413 stanovnika na jednu patronažnu sestru). Normativ za ovu oblast zdravstvene zaš tite je 1 patronažna sestra na 5000 stanovnika, š to znač i da je obezbeđ enost stanovniš tva patronažnim sestrama u primarnoj zdravstvenoj zaš titi zadovoljavajuća. Dom zdravlja Panč evo u izveš tajnim obrascima ne prikazuje patronažne sestre koje rade u zdravstvenim stanicama po naseljenim mestima već samo one koje rade u gradu, tako da njihova obezbeđ enost nije realna.

Broj stanovnika na jednu patronažnu sestru u oblasti polivalentne patronaž e u 2011. godini, po opštinama, na teritoriji Južnobanatskog okruga

4160

4565

5253

5268

5098

5247

10413

5774

0 2000 4000 6000 8000 10000 12000

D.Z Alibunar

D.Z Bela Crkva

D.Z.Vršac

D.Z. Kovačica

D.Z. Kovin

D.Z. Opovo

D.Z.Pančevo

D.Z. Plandište

Obezbeđ enost stanovniš tva diplomiranim farmaceutima je najpovoljnija u Apoteci Panč evo (3288 stanovnika na jednog diplomiranog farmaceuta), a najnepovoljnija u Domu zdravlja Opovo (10.493 stanovnika na jednog diplomiranog farmaceuta). Normativ za ovu oblast zdravstvene zaš tite je 1 diplomirani farmaceut i 1 farmaceutski tehičar na 10.000 stanovnika, š to znač i da je obezbeđ enost stanovniš tva diplomiranim farmaceutima u primarnoj zdravstvenoj zaš titi zadovoljavajuća.

90

Broj stanovnika na jednog diplomiranog farmaceuta u primarnoj zdravstvenoj zaštiti u 2011. godini, po opštinama, na teritoriji Južnobanatskog okruga

5201

9129

5253

6586

8921

10493

3288

5774

0 2000 4000 60 00 8000 10000 12000

D.Z Alibunar

D.Z Bela Crkva

Apoteka Vršac

D.Z. Kovačica

D.Z. Kovin

D.Z. Opovo

Apoteka Pančevo

D.Z. Plandište

Obezbeđ enost radno aktivnog stanovniš tva doktorima medicine je najpovoljnija u Domu zdravlja Kovin (1610 radnika na jednog doktora medicine), a najnepovoljnija u Domu zdravlja Vrš ac (4141 radnik na jednog doktora medicine). Normativ za ovu oblast zdravstvene zaš tite je 1 doktor medicine i 2 medicinska tehičara na 3000 zaposlenih radnika, š to znač i da obezbeđ enost radno aktivnog stanovniš tva doktorima medicine u primarnoj zdravstvenoj zaš titi nije zadovoljavajuća u Domu zdravlja Vrš ac gde jedan specijalista medicine rada obavlja dužnost direktora doma zdravlja, Napominjemo da bi specifič nu zdravstvenu zaš titu radnika trebalo da sprovode specijalisti medicine rada. U Službama medicine rada u Domu zdravlja Panč evo, Domu zdravlja Vrš ac i Domu zdravlja Kovin rade specijalisti medicine rada, dok u Domu zdravlja Alibunar i Domu zdravlja Bela Crkva rade lekari opš te medicine kao izabrani lekari. Dom zdravlja Kovač ica i Dom zdravlja Opovo nemaju službu medicine rada, a u Domu zdravlja Plandiš te usluge doktora medicine koji radi u medicini rada kao izabrani lekar su pripojene zdravstvenoj zaš titi odraslog stanovniš tva.

91

Broj zaposlenih na jednog doktora medicine u oblasti medicine rada u 2011. godini, po opštinama, na teritoriji Južnobanatskog okruga

2397

2341

4141

1610

2993

0 500 1000 1500 2000 2500 3000 3500 4000 4500

D.Z Alibunar

D.Z Bela Crkva

D.Z.Vršac

D.Z. Kovin

D.Z.Pančevo

Obezbeđ enost odraslog stanovniš tva specijalistima interne medicine je najpovoljnija u Domu zdravlja Kovač ica (13.171 stanovnik na jednog doktora medicine specijalistu interne medicine), a najnepovoljnija u Domu zdravlja Alibunar (20.802 stanovnika na jednog doktora medicine specijalistu interne medicine). Normativ za ovu oblast zdravstvene zaš tite je 1 doktor medicine i 2 medicinska tehičara na 20.000 odraslih stanovnika, š to znač i da je obezbeđ enost odraslog stanovniš tva specijalistima interne medicine u primarnoj zdravstvenoj zaš titi zadovoljavajuća. Dom zdravlja Vrš ac i Dom zdravlja Panč evo nemaju ovu specijalistič ku službu u svom sastavu.

92

Broj odraslog stanovništva na jednog doktora medicine u oblasti interne medicine u 2011. godini, po opštinama, na teritoriji Juž nobanatskog

okruga

20802

18258

13171

17843

11548

0 5000 10000 15000 20000 25000

D.Z Alibunar

D.Z Bela Crkva

D.Z. Kovačica

D.Z. Kovin

D.Z. Plandište

Obezbeđ enost stanovniš tva biohemič arima u laboratoriji je najpovoljnija u Domu zdravlja Bela Crkva (83.760 analiza na jednog biohemič ara), a najnepovoljnija u Domu zdravlja Panč evo (280.634 analiza na jednog biohemič ara). Dom zdravlja Opovo i Plandiš te nemaju biohemič are u laboratoriji, a Dom zdravlja Vrš ac nema ni laboratoriju, već se laboratorijska dijagnostika obavlja u laboratoriji Opš te bolnice Vrš ac. Normativ za ovu oblast zdravstvene zaš tite je 1 biohemičar i 6 laboratorijskih tehičara do 120.000 analiza, š to znač i da obezbeđ enost stanovniš tva biohemič arima u primarnoj zdravstvenoj zaš titi nije zadovoljavajuća u Domu zdravlja Panč evo.

Prosečan broj urađenih analiza na jednog biohemičara u laboratoriji u 2011. godini, po opštinama, na teritoriji Ju ž nobanatskog okruga

116325

83760

95719

177765

280634

0 50000 100000 150000 200000 250000 300000

D.Z Alibunar

D.Z Bela Crkva

D.Z. Kovačica

D.Z. Kovin

D.Z.Pančevo

93

Obezbeđ enost stanovniš tva specijalistima radiologije je najpovoljnija u Domu zdravlja Bela Crkva (9129 stanovnika na jednog specijalistu radiologije), a najnepovoljnija u Domu zdravlja Panč evo (41.651 stanovnik na jednog radiologa). Dom zdravlja Opovo i Plandiš te nemaju specijalistu radiologije, a Dom zdravlja Vrš ac nema ni službu, već se radiološ ka dijagnostika obavlja u Opš toj bolnici Vrš ac. Normativ za ovu oblast zdravstvene zaš tite je 1 specijalista radiologije i 2 radiološka tehičara na 50.000 stanovnika, š to znač i da je obezbeđ enost specijalistima radiologije u domovima zdravlja, zadovoljavajuća.

Broj stanovnika na jednog radiologa u oblasti radiološke dijagnostike u 2011. godini, po opštinama, na teritoriji Južnobanatskog okruga

9129

26342

35685

41651

0 5000 10000 15000 20000 25000 30000 35000 40000 45000

D.Z Bela Crkva

D.Z. Kovačica

D.Z. Kovin

D.Z.Pančevo

Obezbeđ enost stanovniš tva specijalistima pneumoftiziologije je povoljnija u Domu zdravlja Alibunar (20.802 stanovnika na jednog specijalistu pneumoftiziologije) od Doma zdravlja Kovač ica (26.342 stanovnika na jednog pneumoftiziologa). Dom zdravlja Bela Crkva, Vrš ac, Opovo, Panč evo i Plandiš te nemaju u delatnosti oblast pneumoftiziologije, a pneumoftiziolog iz Doma zdravlja Kovin je otiš ao u penziju. Normativ za ovu oblast zdravstvene zaš tite je 1 specijalista pneumoftiziologije i 2 medicinske sestre-tehičara na 40.000 stanovnika, š to znač i da je obezbeđ enost stanovniš tva specijalistima pneumoftiziologije u primarnoj zdravstvenoj zaš titi Južnobanatskog okruga, zadovoljavajuća.

94

Broj stanovnika na jednog doktora medicine u oblasti pneumoftiziološke zaštite u 2011. godini, po opštinama, na teritoriji Južnobanatskog okruga

20802

26342

0 5000 10000 15000 20000 25000 30000

D.Z Alibunar

D.Z. Kovačica

Optereć enost

Opterećenost doktora medicine u oblasti zdravstvene zaš tite dece predš kolskog uzrasta je najveća u Domu zdravlja Kovač ica (9249 poseta na jednog doktora), a najmanja u Domu zdravlja Plandiš te (4939 poseta na 1 doktora medicine). Normativ za ovu oblast zdravstvene zaš tite je 6300 poseta na 1 doktora medicine, š to znač i da je opterećenost doktora iznad predviđ enih standarda u Domu zdravlja Vrš ac, Kovač ica, Kovin i Panč evo. Ova opterećenost nije realna jer su u izveš tajima prikazane i posete dece koje su obavljene kod doktora medicine u Službi opš te medicine.

Prosečan broj poseta na jednog doktora medicine u oblasti zdravstvene zašt ite predškolske dece u 2011. god in i, po opšt inama, na terito riji

Juž nobanat skog okruga

4939

8835

5687

7 244

924 9

7669

5322

5849

0 200 0 4000 6000 8000 10000

D.Z A libunar

D.Z Bela Crkva

D.Z.Vršac

D .Z. Kovačica

D.Z. Kovin

D.Z. Opovo

D.Z.P ančevo

D.Z . Plandišt e

95

Opterećenost doktora medicine u oblasti zdravstvene zaš tite dece š kolskog uzrasta je najveća u Domu zdravlja Alibunar (15.014 poseta na jednog doktora), a najmanja u Domu zdravlja Vrš ac (4138 poseta na 1 doktora medicine). Normativ za ovu oblast zdravstvene zaš tite je 6300 poseta na 1 doktora medicine, š to znač i da je opterećenost doktora iznad predviđ enih standarda u Domu zdravlja Alibunar, Kovin i Panč evo. Ova opterećenost nije realna jer su u izveš tajima prikazane i posete dece koje su obavljene kod doktora medicine u Službi opš te medicine.

Prosečan broj poseta na jednog doktora medicine u oblasti zdravstvene zaštite školske dece i om ladine u 2011. godini, po opštinama, na

teritoriji Juž nobanatskog okruga

15014

6549

4138

6751

1169 7

4304

7150

624 4

0 2000 4000 6000 8000 10000 12000 14000 16000

D.Z Alibunar

D.Z Bela Crkva

D.Z.Vršac

D.Z. Kovačica

D.Z. Kovin

D.Z. Opovo

D.Z.Pančevo

D.Z. Plandište

Opterećenost doktora medicine u oblasti zdravstvene zaš tite odraslog stanovniš tva je najveća u Domu zdravlja Kovač ica (7828 poseta na jednog doktora), a najmanja u Domu zdravlja Vrš ac (4659 poseta na 1 doktora medicine). Normativ za ovu oblast zdravstvene zaš tite je 7350 poseta na 1 doktora medicine, š to znač i da je opterećenost doktora iznad predviđ enih standarda u Domu zdravlja Bela Crkva i Kovač ica. Ova opterećenost nije realna jer u izveš tajima nisu prikazane posete dece koje su obavljene kod doktora medicine u Službi opš te medicine.

96

Prosečan broj poseta na jednog doktora medicine u oblasti opšte medicine u 2011. godini, po opšt inama, na ter itoriji Juž nobanatskog

okruga

5633

7777

4659

7828

6186

5435

7391

594 0

0 1000 2000 3000 400 0 50 00 6000 7000 8000 9000

D.Z Alibunar

D.Z Bela Crkva

D.Z.V ršac

D.Z. Kovačica

D.Z. Kovin

D.Z. Opovo

D.Z.Pančevo

D.Z. Plandište

Opterećenost doktora medicine u oblasti zdravstvene zaš tite radno aktivnog stanovniš tva je najveća u Domu zdravlja Bela Crkva (10.219 poseta na jednog doktora), a najmanja u Domu zdravlja Panč evo (4807 poseta na 1 doktora medicine). Radi se o kurativnim posetama doktoru medicine kao izabranom lekaru. Normativ za ovu oblast zdravstvene zaš tite je 7350 poseta na 1 doktora medicine, š to znač i da je opterećenost doktora iznad predviđ enih standarda u Domu zdravlja Bela Crkva.

Pro sečan b roj p oseta n a je dn og dok tora med icine u o blasti me dic in e rad a u 20 11. godin i, p o o pštin ama, na te ritor ij i Ju ž n oban atskog okr uga

4812

10219

6180

7215

4807

0 2000 4000 6000 8000 1000 0 1 2000

D.Z Alib un ar

D.Z B ela C rkva

D.Z.V ršac

D.Z. K ovin

D.Z.Pančevo

97

Opterećenost doktora medicine u oblasti zdravstvene zaš tite žena je najveća u Domu zdravlja Kovin (7181 poseta na jednog specijalistu ginekologije), a najmanja u Domu zdravlja Bela Crkva (2056 poseta na 1 doktora medicine). Normativ za ovu oblast zdravstvene zaš tite je 6300 poseta na 1 doktora medicine, š to znač i da je opterećenost doktora iznad predviđ enih standarda u Domu zdravlja Kovin.

Prosečan b roj p ose ta na jednog dokt ora med icine u ob lasti zdravstven e zaštite ž ena u 2011. godini, po opšt inama, n a t er it oriji Juž nob anatskog

okruga

6363

2056

2455

2581

7181

3975

4704

3756

0 1000 2 000 3000 4000 5000 60 00 7000 8000

D.Z Alibun ar

D.Z B ela C rkva

D.Z.V ršac

D.Z . K ovačica

D.Z. Kovin

D.Z. O povo

D.Z.Pančevo

D.Z. Plan dište

Opterećenost doktora stomatologije prvim i ponovnim posetama u oblasti stomatološ ke zdravstvene zaš tite je najveća u Domu zdravlja Bela Crkva (3768 poseta na jednog doktora stomatologije), a najmanja u Domu zdravlja Plandiš te (1402 posete na 1 doktora stomatologije). Normativ za ovu oblast zdravstvene zaš tite je 1640 do 3075 poseta na 1 doktora stomatologije, š to znač i da je opterećenost doktora stomatologije u okviru i iznad predviđ enih standarda, izuzev Doma zdravlja Plandiš te gde je opterećenost ispod propisanih normativa.

98

Prosečan broj poseta jednog doktora medicine u oblasti stomatološke zdravstvene zašt ite u 2011. godini, po opšt inama, na teritoriji

Ju žnobanatskog okruga

1690

376 8

2760

2686

3 730

1711

2168

1402

0 500 1000 150 0 2000 2500 30 00 3500 4000

D.Z Alibuna r

D.Z Bela Crkva

D .Z.Vrša c

D.Z. Kovačica

D.Z. Kovin

D .Z. Opovo

D.Z.Pančevo

D .Z. Pla ndište

Opterećenost doktora medicine u oblasti internistič ke zdravstvene zaš tite je najveća u Domu zdravlja Plandiš te (4515 poseta na jednog doktora), a najmanja u Domu zdravlja Kovač ica (2663 poseta na 1 doktora medicine). Normativ za ovu oblast zdravstvene zaš tite je 5250 poseta na 1 doktora medicine, š to znač i da je opterećenost specijalista interne medicine u primarnoj zdravstvenoj zaš titi ispod predviđ enih standarda.

P ros eča n b roj p ose ta na je dn og d oktor a m ed ici ne u ob las ti i nte rn e m ed ici ne u 20 11 . g od i ni , po o pštin am a,

n a teri toriji Juž no b a n atsk o g o k ru g a

28 23

2 978

2663

342 6

45 15

0 10 00 2000 3 000 4000 50 00

D .Z A lib un ar

D . Z B ela C rkva

D .Z . K ovačica

D . Z. K ov in

D . Z. P lan dište

99

Opterećenost medicinskih sestara u polivalentnoj patronaži je najveća u Domu zdravlja Panč evo (1582 posete na 1 patronažnu sestru), a najmanja u Domu zdravlja Kovač ica (798 poseta na 1 patronažnu sestru). Normativ za ovu oblast zdravstvene zaš tite je 1435 poseta na 1 patronažnu sestru š to znač i da je opterećenost patronažnih sestara iznad predviđ enih standarda u Domu zdravlja Panč evo i Plandiš te. Dom zdravlja Panč evo ne prikazuje u izveš tajima patronažne sestre koje rade u zdravstvenim stanicama po naseljenim mestima pa njihova prikazana opterećenost nije realna.

Prosečan b roj pose ta po pat ronaž noj sestr i u ob last i patronaž e u 2011. g odini, po opštinama, na ter itorij i Juž noban atskog okr uga

900

1387

1405

798

1341

1129

1 582

15 69

0 200 400 600 800 1000 1200 1400 1600 1800

D.Z A libunar

D.Z B e la Cr kva

D.Z .Vršac

D .Z. K ovačica

D.Z. K ovin

D.Z . Opovo

D.Z.P ančevo

D.Z . Pland ište

Opterećenost doktora medicine u oblasti radiološ ke dijagnostike je najveća u Domu zdravlja Panč evo (6287 poseta na jednog doktora), a najmanja u Domu zdravlja Bela Crkva (1686 poseta na 1 doktora medicine). Normativ za ovu oblast zdravstvene zaš tite je 6000 klasičnih usluga rendgen dijagnostike i 2940 UZ usluga na 1 doktora medicine, š to znač i da je opterećenost doktora ispod predviđ enih standarda u Domu zdravlja Bela Crkva i Kovač ica.

100

Prosečan broj poseta po radiologu u oblasti radiološke zdravstvene zaštite u 2011. godini, po opštinama, na teritoriji Južnobanatskog okruga

1686

4630

5900

6287

0 1000 2000 3000 4000 5000 6000 7000

D.Z Bela Crkva

D.Z. Kovačica

D.Z. Kovin

D.Z.Pančevo

Opterećenost doktora medicine u oblasti pneumoftiziološ ke zdravstvene zaš tite je veća u Domu zdravlja Kovač ica (1868 poseta na jednog doktora), od Doma zdravlja Alibunar (1364 posete na 1 doktora medicine). Normativ za ovu oblast zdravstvene zaš tite je 5250 poseta na 1 doktora medicine, š to znač i da je opterećenost specijalista pneumoftiziologije u primarnoj zdravstvenoj zaš titi ispod predviđ enih standarda.

Prosečan broj poseta na jednog doktora medicine u oblasti pneumoftiziološke zaštite u 2011. godini, po opštinama, na teritoriji Južnobanatskog okruga

1364

1868

0 200 400 600 800 1000 1200 1400 1600 1800 2000

D.Z Alibunar

D.Z. Kovačica

101

Korišć enje

Broj prvih i ponovnih poseta u oblasti zdravstvene zaš tite predš kolske dece je najveći u Domu zdravlja Kovač ica i Panč evo (8 pregleda po detetu), a najmanji u Domu zdravlja Vrš ac (5 pregleda po detetu).

Prosečan broj prvih i ponovnih poseta doktoru medicine na jedno dete predškolskog uzrasta u 2011. godini, po opštinama, na teritoriji Južnobanatskog okruga

8

7

5

8

7

6

8

7

0 1 2 3 4 5 6 7 8 9

D.Z Alibunar

D.Z Bela Crkva

D.Z.Vršac

D.Z. Kovačica

D.Z. Kovin

D.Z. Opovo

D.Z.Pančevo

D.Z. Plandište

Broj prvih i ponovnih poseta u oblasti zdravstvene zaš tite š kolske dece je najveći u Domu zdravlja Alibunar i Domu zdravlja Panč evo (5 poseta po detetu), a najmanji u Domu zdravlja Vrš ac (2 posete po detetu).

Prosečan broj prvih i ponovnih poseta doktoru medicine na jedno dete školskog uzrasta u 2011.godini, po opštinama, na teritoriji Juž nobanatskog okruga

5

4

2

3

4

2

5

4

0 1 1 2 2 3 3 4 4 5 5

D.Z Alibunar

D.Z Bela Crkva

D.Z.Vršac

D.Z. Kovačica

D.Z. Kovin

D.Z. Opovo

D.Z.Pančevo

D.Z. Plandište

102

Broj prvih i ponovnih poseta u oblasti zdravstvene zaš tite žena je najveći u Domu zdravlja Kovin (0,48 poseta po ženi starijoj od 15 godina), a najmanji u Domu zdravlja Vrš ac (0,19 poseta po ženi starijoj od 15 godina).

Prosečan broj prvih i ponovnih poseta doktoru medicine na jednu osobu ž enskog pola od 15 godina i više u 2011. godini,po opštinama, na teritoriji Južnobanatski okrug

0,30

0,29

0,19

0,26

0,48

0,29

0,38

0,43

0 0 0 0 0 1 1

D.Z Alibunar

D.Z Bela Crkva

D.Z.Vršac

D.Z. Kovačica

D.Z. Kovin

D.Z. Opovo

D.Z.Pančevo

D.Z. Plandište

Broj prvih i ponovnih poseta u oblasti zdravstvene zaš tite odraslog stanovniš tva je najveći u Domu zdravlja Alibunar, Opovo i Plandiš te (6 poseta po jednom odraslom stanovniku), a najmanji u Domu zdravlja Vrš ac (3 posete po odraslom stanovniku).

Prosečan broj prvih i ponovnih poseta doktoru medicine u oblasti opšte medicine na jednog odraslog stanovnika u 2011. godini, po opštinama,

na teritoriji Južnobanatskog okruga

6

4

3

5

4

6

4

6

0 1 2 3 4 5 6 7

D.Z Alibunar

D.Z Bela Crkva

D.Z.Vršac

D.Z. Kovačica

D.Z. Kovin

D.Z. Opovo

D.Z.Pančevo

D.Z. Plandište

103

Broj prvih i ponovnih poseta po jednom stanovniku u oblasti stomatološ ke zdravstvene zaš tite je najveći u Domu zdravlja Bela Crkva i Kovin (1 poseta po stanovniku), a najmanji u Domu zdravlja Plandiš te (0,4 posete po stanovniku).

Prosečan broj poseta stomatologu na jednog stanovnika u 2011. godini, po opštinama, na teritoriji Južnobanatskog okruga

0,57

1,03

0,53

0,61

0,94

0,65

0,80

0,36

0 0 0 1 1 1 1

D.Z Alibunar

D.Z Bela Crkva

D.Z.Vršac

D.Z. Kovačica

D.Z. Kovin

D.Z. Opovo

D.Z.Pančevo

D.Z. Plandište

Broj prvih i ponovnih poseta po jednom radno aktivnom stanovniku u oblasti zdravstvene zaš tite radnika je najveći u Domu zdravlja Bela Crkva (5 poseta po radniku), a najmanji u Domu zdravlja Alibunar (2 posete po radniku).

Prosečan broj prvih i ponovnih poseta doktoru medicine na jednog zaposlenog u oblasti medicine rada u 2011. godini, po opštinama, na

teritoriji Južnobanatskog okruga

2

5

3

4

4

0 1 2 3 4 5 6

D.Z Alibunar

D.Z Bela Crkva

D.Z.Vršac

D.Z. Kovin

D.Z.Pančevo

104

Broj analiza po jednom stanovniku u oblasti laboratorijske dijagnostike je najveći u Domu zdravlja Panč evo (7 analiza po stanovniku), a najmanji u Domu zdravlja Plandiš te (2 analize po stanovniku).

Pr oseča n br oj u rađ en ih a na l iza na je dn og s t anovn ika u la b ora toriji u 20 11 . go dini, p o op štinam a, n a ter ito rij i J už nob ana tskog okr ug a

5 ,5 9

4 ,5 9

3 ,6 3

4 ,9 8

2 ,46

7 ,0 1

1 ,60

0 1 2 3 4 5 6 7 8

D .Z A lib un a r

D . Z B ela C rkva

D .Z . K ov ačica

D .Z. K ov in

D .Z. O po vo

D . Z.P ančevo

D .Z. P la n dište

Broj poseta po jednom stanovniku u oblasti radiološ ke dijagnostike je najveći u Domu zdravlja Panč evo (0,61 poseta po stanovniku), a najmanji u Domu zdravlja Kovin (0,17 poseta po stanovniku). Dom zdravlja Alibunar, Opovo i Plandiš te nemaju specijalistu radiologije (angažovan je radiolog iz druge ustanove po ugovoru o delu, a Dom zdravlja Vrš ac nema radiološ ku dijagnostiku već se ona za potrebe primarne zdravstvene zaš tite obavlja u Službi radiološ ke dijagnostike Opš te bolnice.

P r o seča n br o j po set a r a dio lo gu n a je dn og st a nov n ika u o bla sti ra d io lošk e dija gn o stike u 2 01 1 . g o dini , p o o p ština m a, na ter ito r ij i

J u ž n o ba n a tskog o kr uga

0 , 1 8

0 , 1 8

0 , 17

0 , 6 1

0 , 0 0 0 ,1 0 0 , 2 0 0 ,3 0 0 , 4 0 0 , 50 0 ,6 0 0 , 70

D . Z Be la C r kv a

D .Z . Ko va čica

D . Z. K ov in

D . Z. P a nčev o

105

Broj prvih i ponovnih poseta po jednom stanovniku u oblasti pneumoftiziološ ke zdravstvene zaš tite je 0,1 poseta po stanovniku, izuzev u Domu zdravlja Alibunar gde je 0,07.

Prosečan b roj p rvih i p onovn ih pose ta dok toru me dic in e na je dn og stan ovnika u ob last i pn eu moft iz iolo šk e zaštit e u 2011. godin i, p o

opština ma, na te ritor ij i Ju ž n oban atskog okr uga

0,07

0,10

0,00 0,02 0,04 0,06 0,08 0,10 0,12

D.Z Alibu na r

D.Z. K ovačic a

Broj poseta po jednom stanovniku u oblasti polivalentne patronaže je najveći u Domu zdravlja Bela Crkva (0,30 poseta po stanovniku), a najmanji u Domu zdravlja Kovač ica (0,15 poseta po stanovniku).

Prosečan broj poseta patronažne sestre na jednog stanovnika u oblast i patronaž e u 2011. godini, po opšt inama, na terito riji Ju žnoba natskog

okruga

0,22

0,30

0,27

0,15

0,26

0,22

0,15

0,27

0,00 0,05 0,10 0,15 0,20 0,25 0,30 0,35

D.Z A libunar

D.Z Be la Crkva

D.Z.Vršac

D .Z. Kovačica

D.Z. Kovin

D.Z. Opovo

D.Z.Pančevo

D.Z. Plandište

106

Udeo preventivnih poseta u odnosu na ukupne u oblasti zdravstvene zaš tite dece predš kolskog uzrasta je najveći u Domu zdravlja Kovin (25%), a najmanji u Domu zdravlja Alibunar (15%).

Udeo preventivnih poseta u odnosu na ukupne, u oblasti zdravstvene zaštite dece predškolskog uzrasta u 2011. godini, po opštinama,

na teritoriji Juž nobanatskog okruga

18,1

18,3

21,9

24,8

23,0

23,2

17,9

14,7

0,0 5,0 10,0 15,0 20,0 25,0 30,0

D.Z Alibunar

D.Z Bela Crkva

D.Z.Vršac

D.Z. Kovačica

D.Z. Kovin

D.Z. Opovo

D.Z.Pančevo

D.Z. Plandište

Udeo preventivnih poseta u odnosu na ukupne u oblasti zdravstvene zaš tite dece š kolskog uzrasta je najveći u Domu zdravlja Vrš ac (23%), a najmanji u Domu zdravlja Alibunar (8%).

Udeo preventivnih poseta u udnosu na ukupne, u oblasti zdravstvene zaštite školske dece i omladine u 2011. godine, po opštinama, nateritoriji Ju žnobanatskog okruga

8,8

13,8

14,2

18,4

12,9

23,2

15,0

8,3

0,0 5,0 10,0 15,0 20,0 25,0

D.Z Alibunar

D.Z Bela Crkva

D.Z.Vršac

D.Z. Kovačica

D.Z. Kovin

D.Z. Opovo

D.Z.Pančevo

D.Z. Plandište

107

Udeo preventivnih poseta u odnosu na ukupne u oblasti zdravstvene zaš tite žena je najveći u Domu zdravlja Opovo (72%), a najmanji u Domu zdravlja Plandiš te (49%).

Udeo preventivnih poseta u odnosu na ukupne u oblasti zdravstvene zaštite žena u 2011. godini, po opštinama, na teritoriji Juž nobanatskog okruga

48,8

54,3

72,0

57,2

56,5

68,2

56,8

61,2

0,0 10,0 20,0 30,0 40,0 50,0 60,0 70,0 80,0

D.Z Alibunar

D.Z Bela Crkva

D.Z.Vršac

D.Z. Kovačica

D.Z. Kovin

D.Z. Opovo

D.Z.Pančevo

D.Z. Plandište

Udeo preventivnih poseta u odnosu na ukupne u oblasti stomatološ ke zdravstvene zaš tite je najveći u Domu zdravlja Opovo (60%), a najmanji u Domu zdravlja Kovač ica (9%).

Udeo preventivnih poseta u odnosu na ukupne u oblasti stomatološke zdravstvene zaštite u 2011. godini, po opštinama, na teritoriji Južnobanatskog okruga

18,8

14,4

59,8

10,6

8,6

19,4

15,1

17,7

0 10 20 30 40 50 60 70

D.Z Alibunar

D.Z Bela Crkva

D.Z.Vršac

D.Z. Kovačica

D.Z. Kovin

D.Z. Opovo

D.Z.Pančevo

D.Z. Plandište

108

Broj sistematskih pregleda u oblasti zdravstvene zaš tite predš kolske dece je najveći u Domu zdravlja Kovač ica (1 pregled po detetu), a najmanji u Domu zdravlja Alibunar (0,6 pregleda po detetu).

Prosečan broj sistematskih pregleda na jedno dete predškolskog uzrasta u 2011. godini, po opštinama, na teritoriji Južnobanatskog okruga

0,60

0,87

0,84

1,13

0,88

0,86

0,94

1,00

0 0 0 1 1 1 1

D.Z Alibunar

D.Z Bela Crkva

D.Z.Vršac

D.Z. Kovačica

D.Z. Kovin

D.Z. Opovo

D.Z.Pančevo

D.Z. Plandište

Broj sistematskih pregleda u oblasti zdravstvene zaš tite š kolske dece je najveći u Domu zdravlja Vrš ac (0,45 pregleda po detetu), a najmanji u Domu zdravlja Alibunar (0,27 pregleda po detetu).

Prosečan broj sistematskih pregleda na jedno dete školskog uzrasta u 2011.godini, po opštinama, na teritoriji Južnobanatskog okruga

0,27

0,38

0,45

0,32

0,28

0,28

0,30

0,29

0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1

D.Z Alibunar

D.Z Bela Crkva

D.Z.Vršac

D.Z. Kovačica

D.Z. Kovin

D.Z. Opovo

D.Z.Pančevo

D.Z. Plandište

109

Broj sistematskih pregleda u oblasti zdravstvene zaš tite žena je najveći u Domu zdravlja Kovin (0,14 pregleda po ženi), a najmanji u Domu zdravlja Panč evo (0,05 pregleda po ženi).

Prosečan broj sistematskih pregleda na jednu osobu ž enskog pola od 15 godina i više u 2011. godini,po opštinama, na teritoriji Juž nobanatski okrug

0,06

0,09

0,12

0,10

0,14

0,10

0,05

0,12

0 0 0 0 0 0 0 0 0

D.Z Alibunar

D.Z Bela Crkva

D.Z.Vršac

D.Z. Kovačica

D.Z. Kovin

D.Z. Opovo

D.Z.Pančevo

D.Z. Plandište

Broj sistematskih pregleda u oblasti zdravstvene zaš tite odraslog stanovniš tva je najveći u Domu zdravlja Opovo (0,22 pregleda po stanovniku), a najmanji u Domu zdravlja Kovin (0,02 pregleda po stanovniku).

Prosečan broj sistematskih pregleda u oblasti opšte medicine na jednog odraslog stanovnika u 2011. godini, po opštinama, na teritoriji Juž nobanatskog okruga

0,04

0,09

0,08

0,08

0,02

0,22

0,03

0,09

0 0 0 0 0 0

D.Z Alibunar

D.Z Bela Crkva

D.Z.Vršac

D.Z. Kovačica

D.Z. Kovin

D.Z. Opovo

D.Z.Pančevo

D.Z. Plandište

110

Broj sistematskih pregleda u oblasti stomatološ ke zdravstvene zaš tite je najveći u Domu zdravlja Bela Crkva i Kovin (1 pregled po detetu), a najmanji u Domu zdravlja Plandiš te (0,4 pregleda po detetu).

Prosečan broj sistematskih pregleda stomatologu na jednog stanovnika u 2011. godini, po opštinama, na teritoriji Juž nobanatskog okruga

0,57

1,03

0,53

0,61

0,94

0,65

0,80

0,36

0 0 0 1 1 1 1

D.Z Alibunar

D.Z Bela Crkva

D.Z.Vršac

D.Z. Kovačica

D.Z. Kovin

D.Z. Opovo

D.Z.Pančevo

D.Z. Plandište

Broj sistematskih pregleda u oblasti zdravstvene zaš tite radno aktivnog stanovniš tva je najveći u Domu zdravlja Vrš ac (0,36 pregleda po radniku), a najmanji u Domu zdravlja Panč evo (0,15 pregleda po radniku).

Prosečan broj sistematskih pregleda u oblasti medicine rada na jednog zaposlenog stanovnika u 2011. godini, po opštinama, na teritoriji Južnobanatskog okruga

0,25

0,16

0,36

0,26

0,15

0,00 0,05 0,10 0,15 0,20 0,25 0,30 0,35 0,40

D.Z Alibunar

D.Z Bela Crkva

D.Z.Vršac

D.Z. Kovin

D.Z.Pančevo

111

Broj poseta u savetovališ tu za planiranje porodice po jednoj ženi generativnog doba je najveći u Domu zdravlja Opovo (0,13 poseta po ženi generativnog doba), a najmanji u Domu zdravlja Plandiš te (0,01 poseta po ženi generativnog doba).

Prosečan broj poseta doktoru medicine u savetovalištu za planiranje porodice po 1 ž eni generativnog doba u 2011. godini, po opštinama, na teritoriji Južnobanatskog okruga

0,03

0,07

0,01

0,13

0,02

0,02

0,02

0,07

0,00 0,02 0,04 0,06 0,08 0,10 0,12 0,14

D.Z Alibunar

D.Z Bela Crkva

D.Z.Vršac

D.Z. Kovačica

D.Z. Kovin

D.Z. Opovo

D.Z.Pančevo

D.Z. Plandište

Broj poseta u savetovališ tu za trudnice po jednoj trudnici je najveći u Domu zdravlja Kovin (9 poseta po trudnici), a najmanji u Domu zdravlja Alibunar i Vrš ac (4 posete po trudnici).

Prosečan broj poseta u savetovalištu za trudnice po 1 trudnici u 2011. godini, po opštinama, na teritoriji Južnobanatskog okruga

6

7

8

9

5

4

6

4

0,00 1,00 2,00 3,00 4,00 5,00 6,00 7,00 8,00 9,00 10,00

D.Z Alibunar

D.Z Bela Crkva

D.Z.Vršac

D.Z. Kovačica

D.Z. Kovin

D.Z. Opovo

D.Z.Pančevo

D.Z. Plandište

112

Broj poseta u savetovališ tu za odojč ad po jednom odojč etu je najveći u Domu zdravlja Kovin i Kovač ica (7 poseta po odojč etu), a najmanji u Domu zdravlja Opovo (1 poseta po odojč etu). U izveš taju Doma zdravlja Plandiš te nema prikazane ni jedne posete u Savetovališ tu.

Prosečan broj poseta u savetovalištu za odojčad po jednom odojčetu u 2011. godini, po opštinama, na teritoriji Ju žno banatski okrug

1,9

0,9

6,6

6,6

2,1

4,1

4,5

0,0 1 ,0 2,0 3,0 4,0 5,0 6,0 7,0

D.Z Alibunar

D.Z Bela Crkva

D .Z.Vršac

D .Z. Kovačica

D.Z. Kovin

D .Z. Opovo

D.Z.P ančevo

Broj poseta u savetovališ tu za predš kolsku decu je najveći u Domu zdravlja Kovin (1,27 poseta po detetu), a najmanji u Domu zdravlja Vrš ac (0,27 poseta po detetu).

Prosečan broj poseta u savetovalištu za predškolsku decu po 1 detetu predškolskog uzrasta u 2011. godini, po opštinama, na teritoriji Juž nobanatskog okruga

1,17

0,54

0,48

1,27

1,07

0,27

0,75

0,78

0,00 0,20 0,40 0,60 0,80 1,00 1,20 1,40

D.Z Alibunar

D.Z Bela Crkva

D.Z.Vršac

D.Z. Kovačica

D.Z. Kovin

D.Z. Opovo

D.Z.Pančevo

D.Z. Plandište

113

KORIŠ Ć ENJE BOLNIČ KE ZDRAVSTVENE ZAŠ TITE

Ugovoren broj doktora medicine u Opš toj bolnici u Vrš cu je u skladu sa predviđ enim normativima.

Razlika broja zaposlenih i standarda za doktore medicine u Opštoj bolnici Vršac u 2011. godini

-3

0 0

2

-2-1 -1

1

3

5

-2

0

3

-1-2

-1

10

-1 -1

0

-1

10

-4-3-2-10123456

Anestezija-reanimacija ApotekaDečije, pedijatrija DermatovenerologijaDijaliza i hemodijaliza Dnevna bolnicaGinekologija HirurgijaInfektivno, zarazno InternoLaboratorija OftalmologijaOnkologija ORLOrtopedija sa traumatologijom Patologija, patoanatomija i patohistologijaPneumofiziologija, TBC plu}a PrijemnoProduž ena nega i lečenje RentgenSluž ba ishrane TransfuzijaUprava Urologija

Posmatrajući ugovoren broj doktora medicine, a u odnosu na predviđ ene normative, Opš toj bolnici u Panč evu nedostaje 8 doktora medicine specijalista.

Razlika broja zaposlenih i standarda za doktore medicine u Opštoj bolnici Pančevo u 2011. godini

0 0

-1

-7

3

10

-6

4

-6

10

10

-1 -1

0

2

-2

0

3

0 0

-2-1

4

0

-8

-6

-4

-2

0

2

4

6

Apoteka Dečije internističkoDermatovenerologija Dnevna bolnicaGinekološko-akušersko HirurgijaInfektivno, zarazno Intenzivna negaInterno LaboratorijaNeurologija OftalmologijaOpšta rehabilitacija Opšta službaORL Ortopedija sa traumatologijomPatologija, patoanatomija i patohistologija Pneumofiziologija, TBC plu}aPrijemno Produž ena nega i lečenjePsihijatrija RentgenSlužba ishrane Služba za socijalnu medicinuTransfuzija Uprava

114

Posmatrajući ugovoren broj doktora medicine, a u odnosu na predviđ ene normative, Specijalnoj bolnici za leč enje plućnih bolesti nedostaje 8 doktora medicine specijalista, Specijalnoj bolnici za psihijatrijske bolesti u Vrš cu 30 doktora medicine i Specijalnoj bolnici za psihijatrijske bolesti u Kovinu nedostaje takođ e 33 doktora medicine.

Razlika broja zaposlenih i standarda za doktore medicine u TBC Bela Crkva, NPB Vršac i NPB Kovin u 2011. godini

-8 -33-30

-35-30-25-20-15-10-50

Specijalna bolnica zaplućne bolesti Bela Crkva

Specijalna bolnica zapsihijatrijske bolesti

Vršac

Specijalna bolnica zapsihijatrijske bolesti

Kovin

Najveća proseč na dužina leč enja je na Odeljenju rehabilitacije u Opš toj bolnici u Vrš cu (17 dana), a najmanja na Odeljenju intenzivne nege u Opš toj bolnici Panč evo (3 dana).

108 8

6

3

76

1214

17

55

6 6

97

67

9 8

10

15

0,00

2,00

4,00

6,00

8,00

10,00

12,00

14,00

16,00

18,00

Interno

Hirurgija

Intenziv

na nega

Urologij

a

Ortoped

ija

Rehab

ilitac

ija

Ginekolo

gija

Dečje

Očno

ORL

Infektiv

no

Neurop

shijatri

ja

Pneumoft

iziolo

gija

Prosečna duž ina lečenja u Opštoj bolnici Vršac i Opštoj bolnici Pančevo, po odeljenjima, u 2011. godini

Opšta bolnicaVršac

Opšta bolnicaPančevo

115

Najveća zauzetost bolnič kih postelja u danima je na Odeljenju urologije u Opš toj bolnici u Panč evu (282 dana), a najmanja na Odeljenju pedijatrije i Odeljenju neuropsihijatrije iste bolnice (113 dana). Odeljenje neuropsihijatrije u Opš toj bolnici Panč evo još uvek ne koristi sve postelje prema Uredbi o planu mreže.

247 25

7

244 25

6

239

278 28

2

262

228

202

184 19

9

164

139

203

197 21

0 230

185

267

113

280

0,00

50,00

100,00

150,00

200,00

250,00

300,00

Inter

no

Hirurg

ija

Inten

zivna n

ega

Urolog

ija

Ortoped

ija

Rehab

ilitac

ija

Ginekolo

gija

Dečje

Očno

ORL

Infek

tivno

Neuro

pshija

trija

Pneumoft

iziolo

gija

Zauzetost bolničkih postelja u danima u Opštoj bolnici Vršac i opštoj bolnici Pančevo, po odeljenjima, u 2011. godini



Najveća proseč na dnevna zauzetost bolnič kih postelja je na Odeljenju urologije i Odeljenju pneumoftiziologije u Opš toj bolnici u Panč evu (77%), a najmanja na Odeljenju neuropsihijatrije u istoj bolnici (31%). Odeljenje neuropsihijatrije ne koristi sve pripadajuće postelje zbog nedostatka prostora, pa dobijeni pokazatelj ne odgovara stvarnoj zauzetosti.

6871

67

70

65

76 77

7263

55

50

54

4538

56 54 5763

51

73

31

77

0,00

10,00

20,00

30,00

40,00

50,00

60,00

70,00

80,00

Inter

no

Hirurg

ija

Inten

zivna n

ega

Urolog

ija

Ortoped

ija

Rehab

ilitacij

a

Ginekolo

gija

Dečje

Očno

ORL

Infek

tivno

Neuro

pshija

trija

Pneumoft

iziolo

gija

Prosečna dnevna zauzetost bolničkih postelja (%) u Opštoj bolnici Vršac i Opštoj bolnici Pančevo, po odeljenjima, u 2011. godini

Opšta bolnica Vršac


116

Najveća stopa hospitalizacije je na Odeljenju ginekologije i akuš erstva u Opš toj bolnici u Panč evu (41 hospitalizovana na 1000 žena), a najmanja na Odeljenju neuropsihijatrije Opš te bolnice Panč evo i Oftalmološ kom odeljenju Opš te bolnice Vrš ac (2 hospitalizovanih na 1000 stanovnika).

1419 16

18

4 77

4 4 3

33

41

1827

23 3 3 3

5

2 3

0,0

5,0

10,0

15,0

20,0

25,0

30,0

35,0

40,0

45,0

Inter

no

Hirurg

ija

Inten

zivna n

ega

Urolog

ija

Ortoped

ija

Rehab

ilitac

ija

Ginekolo

gija

Dečje

Očno

ORL

Infek

tivno

Neuro

pshija

trija

Pneumoft

iziolo

gija

Stopa hospitalizacije u Opštoj bolnici Vršac i Opštoj bolnici Pančevo, po odeljenjima, u 2011. godini



Najveći broj postelja po stanovniku ima Interno odeljenje Opš te bolnice Vrš ac (0,6 postelja po stanovniku), a najmanji Odeljenje intezivne nege Opš te bolnice Panč evo (0,06 postelja po stanovniku).

0,61

0,58

0,56

0,48

0,06

0,19

0,17 0,19

0,24 0,

28

0,40 0,41

0,17

0,33

0,08 0,

09

0,09 0,

11 0,14 0,

16 0,19

0,17

0,00

0,10

0,20

0,30

0,40

0,50

0,60

0,70

Inter

no

Hirurg

ija

Inten

zivna n

ega

Urologij

a

Ortoped

ija

Rehab

ilitacij

a

Ginekolo

gija

Dečje

Očno

ORL

Infek

tivno

Neuro

pshija

trija

Pneumoft

iziolo

gija

Broj postelja na 1000 stanovnika u Op štoj bolnici Vršac i Opštoj bolnici Pančevo,po odeljenjima, u 2011. godini



117

Najveći broj dana hospitalizacije ima Ginekološ ko odeljenje Opš te bolnice Panč evo (186 dana na 1000 dece), a najmanji Odeljenje intezivne nege Opš te bolnice Panč evo (13 dana na 1000 stanovnika).

146

141

133

117

13

5145 48 52 55

7218

6

2716

4

17 17 19 23 2540

21

45

0

20

40

60

80

100

120

140

160

180

200

Inter

no

Hirurg

ija

Inten

zivna n

ega

Urolog

ija

Ortoped

ija

Rehab

ilitac

ija

Ginekolo

gija

Dečje

Očno

ORL

Infek

tivno

Neuro

pshija

trija

Pneumoft

iziolo

gija

Broj dana hospitalizacije u Opštoj bolnici Vršac i Opštoj bolnici Pančevo, po odeljenjima, u 2011. godini

Opšta bolnica Vršac


Najveći broj postelja po doktoru ima Odeljenje rehabilitacije Opš te bolnice Vrš ac (15 postelja po jednom doktoru), a najmanji Odeljenje intenzivne nege Opš te bolnice Panč evo (1 postelja po jednom doktoru).

4 4

55

1

4 4

76

15

65

34

2 2

32

5 6

4

5

0

2

4

6

8

10

12

14

16

Inter

no

Hirurg

ija

Inten

zivna n

ega

Urolog

ija

Ortoped

ija

Rehab

ilitac

ija

Ginekolo

gija

Dečje

Očno

ORL

Infek

tivno

Neuro

pshija

trija

Pneumoft

iziolo

gija

Broj postelja na 1 doktora medicine u Opštoj bolnici Vršac i Opštoj bolnici Pančevo, po odeljenjima, u 2011. godini

Opšta bolnica VršacOpšta bolnica Pančevo

118

Najveći obrt bolnič kih postelja ima Odeljenje intenzivne nege Opš te bolnice Panč evo (79 epizoda po postelji), a najmanji Odeljenje neuropsihijatrije Opš te bolnice Panč evo i Odeljenje fizikalne medicine i rehabilitacije Opš te bolnice Vrš ac (12 epizoda po postelji).

2434

2940

79

3744

2117

12

3644

27

23 2330

37 35

2232

12

19

0

10

20

30

40

50

60

70

80

Inter

no

Hirurg

ija

Inten

zivna n

ega

Urolog

ija

Ortoped

ija

Rehab

ilitac

ija

Ginekolo

gija

Dečje

Očno

ORL

Infek

tivno

Neuro

pshija

trija

Pneumoft

iziolo

gija

Obrt bolničkih postelja u Opštoj bolnici Vršac i Opštoj bolnici Pančevo, po odeljenjima, u 2011. godini


Najveći broj ispisanih pacijenata po lekaru ima Odeljenje ginekologije i akuš erstva Opš te bolnice Vrš ac (222 ispisana pacijenta po jednom lekaru), a najmanji broj Oftalmološ ko odeljenje Opš te bolnice Vrš ac (42 ispisana pacijenta po lekaru). Upoređ ujući ostvaren broj ispisanih pacijenata po lekaru specijalisti, sa normativima, uoč ava se da je ispod predviđ enih standarda u obe opš te bolnice, izuzev Odeljenja Ortopedije u Opš toj bolnici u Vrš cu i Odeljenja infektologije u Opš toj bolnici Panč evo gde je broj ispisanih pacijenata po lekaru u okviru standarda.

93

124

160

189

73

149

194

141

93

179

222

206

8297

4256

123

84

109

175

52

93

0

50

100

150

200

250

Inter

no

Hirurg

ija

Inten

zivna n

ega

Urologij

a

Ortoped

ija

Rehabilit

acija

Ginekolo

gija

Dečje

Očno

ORL

Infek

tivno

Neuro

pshija

trija

Pneumoft

iziolo

gija

Broj ispisanih pacijenata po lekaru u Opštoj bolnici Vršac i Opštoj bolnici Pančevo, po odeljenjima, u 2011. godini


119

Najveći broj ispisanih pacijenata po medicinskoj sestri ima Urološ ko odeljenje Opš te bolnice Panč evo (86 ispisanih pacijenata po jednoj medicinskoj sestri), a najmanji broj Odeljenje intenzivne nege Opš te bolnice Panč evo (15 ispisanih pacijenata po medicinskoj sestri).

2835

68

73

15

75

86

3935

30

74 74

2131

2328

4636

4150

23

36

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

Inter

no

Hirurgi

ja

Inten

zivna n

ega

Urolog

ija

Ortoped

ija

Rehab

ilitacij

a

Ginekolo

gija

Dečje

Očno

ORL

Infektiv

no

Neurop

shijatri

ja

Pneumoft

iziolo

gija

Broj ispisanih pacijenata po sestri u Opštoj bolnici Vršac i Opštoj bolnici Pančevo, po odeljenjima, u 2011. godini


Najveći broj specijalistič kih pregleda po doktoru medicine specijalisti, u Opš toj bolnici u Panč evu ima Dermatovenerološ ka ambulanta i Odeljenje otorinolaringologije (5351 i 4128 pregleda po specijalisti), a najmanje Odeljenje ginekologije i akuš erstva Opš te bolnice u Vrš cu (252 pregleda po specijalisti). Upoređ ujući ostvaren broj pregleda sa normativima, uoč ava se da su oni iznad predviđ enih standarda, sem na Odeljenju hirurgije, Odeljenju ginekologije i akuš erstva i Odeljenju neuropsihijatrije Opš te bolnice Panč evo, kao i na Odeljenju ginekologije i akuš erstva, Deč ijem odeljenju i Odeljenju urologije Opš te bolnice Vrš ac gde su ispod predviđ enih standarda.

120

Prosečan broj specijalističkih pregleda po jednom specijalisti u odnosu na predviđene normative u Opštoj bolnici Pančevo i Opštoj

bolnici Vršac u 2011. godini53

51

904

1211

2398 29

95

1131

3581 41

28

3082

1453 1663

4013

252

2355

2460

1440

3488

3104

4141

603 16

31

0

1000

2000

3000

4000

5000

6000D

erm

atol

ogija

Gin

ekol

ogija

i ak

ušer

stvo

Hir

urgi

ja

Infe

ktiv

ne b

oles

ti

Inte

rna

Neu

rolo

gija

Oft

alm

olog

ija

OR

L

Ort

oped

ija

Pedi

jatr

ija

Uro

logi

ja

PančevoVršac

Najveći broj operacija po doktoru medicine specijalisti ima Odeljenje opš te hirurgije u Vrš cu (228 operacija po specijalisti), a najmanje Odeljenje otorinolaringologije u Vrš cu (35 operacija po specijalisti).

Prosečan broj operacija po lekaru u Opštoj bolnici Vršac i Opštoj bolnici Pančevo u 2011. godini

173

86 90 83

66

52

228

44 35

119

5251

0

50

100

150

200

250

Ginekologija Oftalmologija Ortopedija satraumatologijom

PančevoVršac

121

Odnos lekara i medicinskih sestara je najveći na Odeljenju intenzivne nege Opš te bolnice Panč evo (4,8 medicinskih sestara po jednom lekaru), a najmanji na Odeljenju oftalmologije Opš te bolnice Vrš ac (1,8 medicinskih sestara po jednom lekaru).

3,3

3,6

2,4

2,6

4,8

2,0

2,3

3,7

2,7

6,0

3,0

2,8

3,8

3,1

1,8

2,0

2,7

2,3 2,7

3,5

2,2

2,6

0,0

1,0

2,0

3,0

4,0

5,0

6,0

Interno

Hirurgi

ja

Intenziv

na nega

Urologij

a

Ortoped

ija

Rehab

ilitaci

ja

Ginekolo

gija

Dečje

Očno

ORL

Infektiv

no

Neurop

shijatri

ja

Pneumoft

iziolo

gija

Odnos lekara i sestara u Opštoj bolnici Vršac i Opštoj bolnici Pančevo, po odeljenjima, u 2011. godini


122

SPECIJALNE BOLNICE

Najveću proseč nu dužinu leč enja ima Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti u Vrš cu (118 dana), a najmanju Specijalna bolnica u Beloj Crkvi (67 dana).

Prosečna duž ina lečenja u Bolnici za TBC, SPB Vršac i SPB Kovin u 2011.godini

67,2

118,4109,0

0

20

40

60

80

100

120

140

Bolnica za TBC BelaCrkva

Neuropsihijatrijskabolnica Vršac

Neuropsihijatrijskabolnica Kovin

Najveću zauzetost bolnič kih postelja u danima ima Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti u Vrš cu (310 dana), a najmanju Specijalna bolnica za plućne bolesti u Beloj Crkvi (246 dana).

Zauzetost bolničkih postelja u danima u Bolnici za TBC Bela Crkva, SPB Vršac i SPB Kovin u 2011. godini

246,1

310,3

257,9

0

50

100

150

200

250

300

350

Bolnica za TBC BelaCrkva

Neuropsihijatrijskabolnica Vršac

Neuropsihijatrijskabolnica Kovin

123

Najveću dnevnu zauzetost bolnič kih postelja ima Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti u Vrš cu (85% dnevno), a najmanju Specijalna bolnica za plućne bolesti u Beloj Crkvi (67% dnevno).

Prosečna dnevna zauzetost bolničkih postelja (%) u bolnici za TBC Bela Crkva, SPB Vršac i SPB Kovin u 2011. godini

67,4

85,0

70,7

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

Bolnica za TBC Bela Crkva Neuropsihijatrijska bolnicaVršac

Neuropsihijatrijska bolnicaKovin

Najviš e postelja na jednog doktora ima Specijalna bolnica u Kovinu (27 postelja po jednom doktoru), a najmanje Specijalna bolnica u Beloj Crkvi (14 postelja po jednom doktoru).

Broj postelja na 1 doktora medicine u bolnici za TBC Bela Crkva, SPB Vršac, SPB Kovin u 2011. godini

14,3

23,1

27,0

0

5

10

15

20

25

30



124

Najviš e postelja na jednu medicinsku sestru ima Specijalna bolnica u Kovinu (5 postelja po jednoj medicinskoj sestri), a najmanje Specijalna bolnica u Beloj Crkvi (3 postelje po jednoj medicinskoj sestri.

Broj postelja na 1 sestru u bolnici za TBC Bela Crkva, SPB Vršac i SPB Kovin u 2011. godini

3,1

4,3

5,2

0

1

2

3

4

5

6



Najviš e leč enih pacijenata po jednom doktoru ima Specijalna bolnica u Kovinu (64 leč enih pacijenta po jednom doktoru), a najmanje Specijalna bolnica u Beloj Crkvi (52 leč ena pacijenta po jednom doktoru).

Broj ispisanih pacijenata po lekaru u bolnici za TBC Bela Crkva, SPB Vršac i SPB Kovin u 2011. godini

0

52,3

60,563,9

0

10

20

30

40

50

60

70



125

Broj leč enih pacijenata po jednoj medicinskoj sestri je podjednak u svim specijalnim bolnicama (11 do 12 leč enih pacijenata po medicinskoj sestri).

Broj ispisanih pacijenata po sestri u Bolnici za TBC Bela Crkva, SPB Vršac, SPB Kovin u 2011. godini

11,4 11,412,4

0

2

4

6

8

10

12

14



Najveći obrt bolnič kih postelja ima Specijalna bolnica u Beloj Crkvi (3,7 epizoda leč enja po postelji), a najmanji Specijalna bolnica u Kovinu (2,4 epizode leč enja po postelji).

Obrt bolničkih postelja u Bolnici za TBC Bela Crkva, SPB Vršac i SPB Kovin u 2011. godini

3,7

2,62,4

0

0,5

1

1,5

2

2,5

3

3,5

4



126

Najpovoljniji odnos lekara i medicinskih sestara ima Specijalna bolnica u Vrš cu (5,3 medicinskih sestara po jednom lekaru), a najmanji Specijalna bolnica u Beloj Crkvi (4,6 medicinskih sestara po jednom lekaru).

Odnos lekara i sestara u bolnici za TBC Bela Crkva, SPB Vršac i SPB Kovin u 2011. godini

4,6

5,3 5,2

0

1

2

3

4

5

6



ZAKLJUČ AK

Obezbeđenost

Analiza obezbeđ enosti stanovniš tva doktorima medicine u odnosu na zakonske normative, pokazuje:

nedovoljnu obezbeđenost: u zdravstvenoj zaš titi dece predš kolskog uzrasta u Domu zdravlja Vrš ac; u zdravstvenoj zaš titi dece š kolskog uzrasta u Domu zdravlja Alibunar, Kovač ica i Kovin; u zdravstvenoj zaš titi žena u Domu zdravlja Alibunar, Kovin i Panč evo; u zdravstvenoj zaš titi odraslog stanovniš tva u Domu zdravlja Bela Crkva i Panč evo; u stomatološ koj zdravstvenoj zaš titi u Domu zdravlja Kovin i u laboratorijskoj dijagnostici u Domu zdravlja Panč evo.

zadovoljavajuću obezbeđenost u većini domova zdravlja u oblasti polivalentne patronaže, farmaceutskoj zdravstvenoj zaš titi, specifič noj zdravstvenoj zaš titi radnika, pneumoftiziološ koj, internistič koj zdravstvenoj zaš titi i u radiološ koj dijagnostici.

Optereć enost

Analiza opterećenosti doktora medicine posetama pokazuje da je opterećenost:

127

optereć enost iznad predviđenih normativa: u oblasti zdravstvene zaš tite predš kolsk dece u Domu zdravlja Vrš ac, Kovač ica, Kovin i Panč evo; u oblasti zdravstvene zaš tite š kolske dece u Domu zdravlja Alibunar, Kovin i Panč evo; u oblasti zdravstvene zaš tite radno aktivnog stanovniš tva u Domu zdravlja Bela Crkva; u oblasti zdravstvene zaš tite odraslog stanovniš tva u Domu zdravlja Bela Crkva i Kovač ica; u oblasti zdravstvene zaš tite žena u Domu zdravlja Kovin; u oblasti stomatološ ke zdravstvene zaš tite u Domu zdravlja Bela Crkva i Kovin; u oblasti polivalentne patronaže u Domu zdravlja Plandiš te i u oblasti laboratorijske dijagnostike u Domu zdravlja Panč evo i Kovin.

optereć enost ispod predviđenih normativa: u oblasti zdravstvene zaš tite predš kolske dece u Domu zdravlja Alibunar, Bela Crkva, Opovo i Plandiš te; u oblasti zdravstvene zaš tite š kolske dece u Domu zdravlja Vrš ac i Opovo; u oblasti zdravstvene zaš tite odraslog stanovniš tva u Domu zdravlja Alibunar, Vrš ac, Kovin, Opovo i Plandiš te; u oblasti zdravstvene zaš tite radno aktivnog stanovniš tva u Domu zdravlja Alibunar, Vrš ac i Panč evo; u oblasti zdravstvene zaš tite žena u Domu zdravlja Bela Crkva, Vrš ac, Kovač ica, Opovo, Panč evo i Plandiš te; u oblasti stomatološ ke zdravstvene zaš tite u Domu zdravlja Plandiš te; u oblasti internistič ke zdravstvene zaš tite u svim domovima zdravlja; u oblasti polivalentne patronaže u Domu zdravlja Alibunar, Bela Crkva, Vrš ac, Kovač ica, Kovin i Opovo; u oblasti pneumoftiziološ ke zdravstvene zaš tite u svim domovima zdravlja; u oblasti laboratorijske dijagnostike u Domu zdravlja Bela Crkva i Kovač ica; i u oblasti radiološ ke dijagnostike u Domu zdravlja Bela Crkva, Kovač ica i Kovin.

optereć enost u skladu sa predviđenim normativima: u oblasti zdravstvene zaš tite š kolske dece u Domu zdravlja Bela Crkva, Kovač ica i Plandiš te; u oblasti zdravstvene zaš tite odraslog stanovniš tva u Domu zdravlja Panč evo; u oblasti zdravstvene zaš tite radno aktivnog stanovniš tva u Domu zdravlja Kovin; u oblasti zdravstvene zaš tite žena u Domu zdravlja Alibunar; u oblasti stomatološ ke zdravstvene zaš tite u Domu zdravlja Alibunar, Vrš ac, Kovač ica, Opovo i Panč evo; u oblasti radiološ ke dijagnostike u Domu zdravlja Panč evo i u oblasti laboratorijske dijagnostike u Domu zdravlja Alibunar.

Korišć enje

Analiza koriš ćenja primarne zdravstvene zaš tite pokazuje da je:

- u oblasti zdravstvene zaštite predškolske dece, ukupan broj kurativnih poseta od 5 do 8 po jednom detetu predš kolskog uzrasta. Broj poseta u savetovališ tu za odojč ad od 1 do 7 poseta po jednom odojč etu. Broj poseta u savetovališ tu za predš kolsku decu od 0,27 do 1,27 poseta po detetu, a broj sistematskih po detetu 0,6 do 1 pregleda. Udeo preventivnih poseta u odnosu na ukupne, kreće se od 15% do 25%;

128

- u oblasti zdravstvene zaštite školske dece, ukupan broj kurativnih poseta od 2 do 5 po detetu š kolskog uzrasta. Broj sistematskih pregleda po detetu od 0,27 do 0,45 po detetu. Udeo preventivnih poseta u odnosu na ukupne, kreće se od 8% do 23%;

- u oblasti zdravstvene zaštite ž ena, ukupan broj kurativnih poseta je od 0,19 do 0,48 po ženi starijoj od 15 godina. Broj poseta u Savetovališ tu za planiranje porodice je od 0,01 do 0,13 poseta po ženi generativnog doba, a proseč an broj poseta u Savetovališ tu za trudnice je od 4 do 9 po jednoj trudnici. Broj sistematskih pregleda od 0,05 do 0,14 po ženi. Udeo preventivnih poseta u odnosu na ukupne, kreće se od 49% do 72%;

- u oblasti zdravstvene zaštite odraslog stanovništva, ukupan broj kurativnih poseta od 3 do 6 po jednom odraslom stanovniku. Broj sistematskih pregleda po stanovniku od 0,02 do 0,22 pregleda;

- u oblasti stomatološke zdravstvene zaštite, ukupan broj kurativnih poseta od 0,4 do 1 posete po stanovniku. Broj sistematskih pregleda po stanovniku od 0,4 do 1 pregled. Udeo preventivnih poseta u odnosu na ukupne, kreće se od 9% do 60%;

- u oblasti zdravstvene zaštite radnika, ukupan kurativnih broj poseta od 2 do 5 po radniku. Broj sistematskih pregleda po radniku od 0,16 do 0,36 pregleda;

- u oblasti laboratorijske dijagnostike, ukupan broj analiza od 2 do 7 po stanovniku;

- u oblasti radiološke dijagnostike, ukupan broj poseta od 0,17 do 0,61 po stanovniku;

- u oblasti pneumoftiziološke zdravstvene zaštite, ukupan broj poseta od 0,07 do 0,1 po stanovniku i

- u oblasti polivalentne patronaž e, ukupan broj poseta od 0,15 do 0,30 po stanovniku.

129

Analiza korišćenja stacionarne zdravstvene zaštite u opštim bolnicama

Posmatrajuć i ugovoren broj radnika, a u odnosu na predviđ ene normative:

- Opš ta bolnica u Vrš cu ima adekvatan broj ugovorenih doktora medicine specijalista u odnosu na normativ, a u Opš toj bolnici u Panč evu nedostaje 8 doktora medicine specijalista;

- Specijalnoj bolnici za leč enje plućnih bolesti nedostaje 8 doktora medicine specijalista, Specijalnoj bolnici za psihijatrijske bolesti u Vrš cu 30 doktora medicine, a Specijalnoj bolnici za psihijatrijske bolesti u Kovinu takođ e 33 doktora medicine specijalista.

Prosečna duž ina lečenja: u Opš toj bolnici u Vrš cu jeste 8,34 dana, a u Opš toj bolnici Panč evo 6,53 dana.

Zauzetost bolničkih postelja u danima je: u Opš toj bolnici u Vrš cu je 208 dana, a u Opš toj bolnici u Panč evu 213 dana.

Dnevna zauzetost bolničkih postelja je: u Opš toj bolnici u Vrš cu 57%, a u Opš toj bolnici Panč evo 62%.

Stopa hospitalizacije je: u Opš toj bolnici u Vrš cu 71 hospitalizovanih na 1000 stanovnika, a u Opš toj bolnici Panč evo 92 hospitalizovanih na 1000 stanovnika.

Broj postelja po stanovniku je: 3 postelje na 1000 stanovnika u obe opš te bolnice.

Broj dana hospitalizacije je: u Opš toj bolnici u Vrš cu 593 dana na 1000 stanovnika, a u Opš toj bolnici u Panč evu 602 dana na 1000 stanovnika.

Broj postelja po doktoru je: u Opš toj bolnice u Vrš cu 5, a u Opš toj bolnici u Panč evu 4 postelje po jednom doktoru.

Obrt bolničkih postelja je: u Opš toj bolnici u Vrš cu 25 epizoda po postelji, a u Opš toj bolnici u Panč evu 33 epizode po postelji.

Broj ispisanih pacijenata po lekaru je: u Opš toj bolnici u Vrš cu 124 pacijenta po jednom lekaru, a u Opš toj bolnici u Panč evu 127 ispisanih pacijenata po lekaru.

Broj ispisanih pacijenata po medicinskoj sestri je: u obe opš te bolnice jeste 42 pacijenta po jednoj medicinskoj sestri.

Najveć i broj operacija po doktoru medicine specijalisti ima Odeljenje opš te hirurgije u Vrš cu (228 operacija po specijalisti), a najmanje Odeljenje otorinolaringologije u istoj bolnici (35 operacija po specijalisti) na godiš njem nivou.

130

Odnos lekara i medicinskih sestara je: u obe opš te bolnice jeste 1:3, odnosno tri sestre po jednom lekaru.

Letalitet bolnice je: u Opš toj bolnici u Vrš cu 2,37 umrlih pacijenta na 100 leč enih, a u Opš toj bolnici u Panč evu 3,57 umrla pacijenta na 100 leč enih.

Analiza korišć enja stacionarne zdravstvene zaštite u specijalnim bolnicama

Veliku proseč nu dužinu leč enja, zauzetost bolnič kih postelja većim delom godine, nedostatak doktora medicine specijalista i mali obrt bolnič kih postelja imaju sve specijalne bolnice na teritoriji Južnobanatskog okruga zbog specifič nosti patologije kojom se bave. Najveću dnevnu i godiš nju zauzetost međ u specijalnim bolnicama u Južnobanatskom okrugu , kao i proseč nu dužinu leč enja po pacijentu ima specijalna neuropsihijatrijska bolnica u Vrš cu.

Prosečna duž ina lečenja: Proseč na dužina leč enja u Neuropsihijatrijskoj bolnici u Vrš cu jeste 118 dana, u Neuropsihijatrijkoj u Kovinu jeste 109 dana u u Specijalnoj plućnoj bolnici u Beloj Crkvi 67 dana.

Zauzetost bilničkih postelja: Zauzetost bolnič kih postelja na nivou godine iznosi u Vrš cu 310 dana, u Kovinu 258 a u Specijalnoj TBC bolnici u Beloj Crkvi 246 dana.

Dnevna zauzetost: Dnevna zauzetost bolnič kih postelja u Vrš cu je 85, u Kovinu 71 a u Beloj Crkvi 67%.

Optereć enost po lekaru odnosno sestri: Opterećenost broja postelja po jednom doktoru najveća je u Neuropsihijatrijskoj bolnici u Kovinu 27, u Vrš cu 23 a u Beloj Crkvi najmanja svega 14. Opterećenost broja postelja po jednoj sestri takođ e je najveća u Kovinu 5, u Vrš cu 4 a u Beloj Crkvi 3 postelje po sestri. Broj leč enih pacijenata po jednom doktoru je takođ e najveći u Kovinu 64 na godiš njem nivou, u Vrš cu 60 i u Beloj Crkvi 52. Broj leč enih pacijenata po jednoj sestri je gotovo isti u sve tri bolnice i kreće se od 11,4 u Vrš cu i Beloj Crkvi do 12,4 u Kovinu.

Obrt bolničkih postelja: Kako je proseč na dužina leč enja pacijenata u Plućnoj bolnici Bela Crkva najmanja, tako je i obrt tih postelja tamo najveći i iznosi 3,7 na godiš njem nivou, u Vrš cu je 2,6 a u Kovinu 2,4.

Odnos lekara i sestara: Odnos lekara i sestara najveći je u Neuropsihijatrijskoj bolnici u Vrš cu 5,3 sestre po jednom doktoru, u Kovinu je taj odnos 1:5,2, a u Beloj Crkvi 1:4,6.

Bolnički letalitet: Bolnič ki letalitet je najveći u Specijalnoj plućnoj bolnici u Beloj Crkvi i iznosu 20,08 na 100 leč enih pacijenata, š to je i za oč ekivati imajući u vidu i dijagnoze od kojih se leč e ovi pacijenti. Letalitet u Neuropsihijatrijskoj bolnici

131

Vrš ac iznosi 16,03 a u Kovinu 8,15 na 100 leč enih pacijenata na godiš njem nivou, takođ e zbog vrste oboljenja č iji je odnos različ it u ove dve psihijatrijske bolnice.

Ako poredimo koriš ćenje u primarnoj zdravstvenoj zaš titi u 2011. godini sa 2010. godinom, uoč ava se da je: obezbeđ enost stanovniš tva doktorima medicine bolja nego prethodne godine, a koriš ćenje kurativne zdravstvene zaš tite manje ili isto, jedino je koriš ćenje zdravstvene zaš tite u oblasti radiološ ke dijagnostike i polivalentne patronaže veće nego u 2010. godini. Što se tič e koriš ćenja preventivne zdravstvene zaš tite ono je veće ili isto u 2011. godini, jedino je u oblasti zdravstvene zaš tite dece predš kolskog uzrasta manje nego u prethodnoj godini.

Poređ enjem koriš ćenja stacionarne zdravstvene zaš tite u opš tim bolnicama, može se uoč iti da je: obezbeđ enost doktorima medicine u opš tim bolnicama veća, a svi pokazatelji koriš ćenja manji nego prethodne godine, izuzev obrta bolnič kih postelja i broja ispisanih pacijenata po lekaru u Opš toj bolnici Panč evo koji su veći nego prethodne godine.

Koriš ćenje stacionarne zdravstvene zaš tite u specijalnim bolnicama, karakteriš e u 2011. godini u odnosu na 2010. godinu: obezbeđ enost doktorima medicine manja nego prethodne godine, a pokazatelji koriš ćenja su ostali skoro isti u odnosu na predhodnu godinu.

133

U Južnobanatskom okrugu tokom 2011. godine je 19 lekarskih, 34

stomatološ kih ordinacija i 28 apoteka dostavljalo izveš taje o svom radu Zavodu

za javno zdravlje Panč evo.

Struktura zdravstvenih radnika u privatnom sektoru na teritoriji

Južnobanatskog okruga u 2011. godini

1 1

2 2

15 6 4

1 1

9 4 3

1 1

76 18 28

1 1

106 31 38

Opš tina Bela Crkva

Opš tina Pančevo 30

ZDRAVSTVENI RADNICI

Op š tina Kovačica

Opš tina Vrš ac 5

Opš tinaUkupno

Dok

tori

med

icin

e

Dok

tori

Sto

mat

olog

ije

Rad

nici

sa

višo

m i

sred

njom

st

ručn

om

spr

emom

Ukupno

Opš tina Plandiš te

2Opš tina Kovin

Op š tina Opovo

37

Op š tina Alibunar

U privatnoj praksi na teritoriji okruga tokom 2011. godine je radio 31

lekar, 38 stomatologa i 37 radnika sa viš om i srednjom struč nom spremom.

134

Broj puktova i broj poseta u privatnim lekarskim ordinacijama u

Južnobanatskom okrugu tokom 2011. godine

SLUŽBA BROJ

PUNKTOVA BROJ POSETA

INTERNA 2 1044 NEUROPSIHIJATRIJA 1 693

FIZIKALNA 1 87

OŠT

INA

VRŠA

C

GINEKOLOGIJA 2 672 INTERNA 1 190

FIZIKALNA 1 1025

GINEKOLOGIJA 2 3451 OFTALMOLOGIJA 3 1542

PANČ

EVO

POLIKLINIKA 3 4130

PLA

ND

IŠTE

GINEKOLOGIJA 1 185

NEUROPSIHIJATRIJA 1 391

BEL

A C

RK

VA

INTERNA 1 110 UKUPNO 19 13520

Na svim punktovima privatne lekarske prakse (19 ordinacija) tokom

2011. godine je registrovano ukupno 13520 poseta.

135

U privatnim stomatološ kim ordinacijama (34 ordinacije) tokom 2011.

godine je registrovano ukupno 15457 poseta.

STOMATOLOŠ KA SLUŽBA

ALIBUNAR 1 253 VRŠ AC 4 3869 KOVIN 2 418

KOVAČ ICA 1 227 OPOVO 1 277

PANČ EVO 25 11413 UKUPNO 34 15457

Dvadeset osam apoteka je tokom 2011. godine dostavljalo izveš taj o svom radu

Zavodu za javno zdravlje Panč evo.

PRIVATNE APOTEKE

OPŠ TINA BROJ PUNKTOVA

BELA CRKVA 1

VRŠ AC 9

KOVAČ ICA 2

KOVIN 4

OPOVO 1

PANČ EVO 9

PLANDIŠ TE 2

UKUPNO 28

137

Promocija zdravlja predstavlja bitan segment zaš tite i unapređ enja zdravlja, kao i prevencije i ranog otkrivanja bolesti. Prema definiciji iz Otava povelje, promocija zdravlja је osposobljavanje ljudi da povećaju kontrolu nad sopstvenim zdravljem i da ga unaprede. Briga za zdravlje stanovniš tva obuhvata multisektorski i multidisciplinarni pristup. Okvir za promociju zdravlja u zajednici proizilazi takođ e iz Otava Povelje, koju su prihvatile gotovo sve zemlje sveta i sprovodi se kroz pet celina: izgradnja zdrave javne politike, stvaranje okoline koja pruža podrš ku, razvoj lič nih veš tina, jač anje akcija u zajednici, reforma zdravstvene službe.

Formulisanje zdrave javne politike jedne zemlje, upućuje one koji kreiraju politiku da budu svesni zdravstvenih posledica svojih odluka i da putem kombinacije zakonskih, finansijskih i organizacionih mera stvore okruženje za promociju zdravlja. Republika Srbija je putem raznih zakonskih i podzakonskih akata, strategija i programa prihvatila i sprovodi aktivnosti na promociji zdravlja. Kroz multisektorsku saradnju na nacionalnom i na lokalnom nivou sprovode se razne aktivnosti na oč uvanju i unapređ enju zdravlja i prevencije bolesti. Unapređ enje i oč uvanje zdravlja stanovniš tva, razvoj zdravog okruženja, afirmacija zdravih stilova života, smanjenje faktora rizika za nastanak vodećih masovnih nezaraznih bolesti (puš enje, fizič ka aktivnost, neadekvatna ishrana, gojaznost, stres) su imperativ za zdravlje stanovniš tva.

U okviru Nacionalnih programa od opš teg interesa sprovodi se Program promocije zdravlja koji ima za cilj jač anje akcija u zajednici, razvoj lič nih veš tina na zaš titi i unapređ enju zdravlja i preorijentaciju zdravstvene službe. Jač anje akcija u zajednici ogleda se u osnaživanju zajednice nad sopstvenim zdravljem i sudbinama, potpun i kontinuiran pristup informacijama o zdravlju i zdravim stilovima života, kao i obezbeđ ivanje finasijske podrš ke za izgradnju zdravog okruženja. Razvoj lič nih veš tina ima za cilj da edukuje pojedince da se brinu o sopstvenom zdravlju i zdravlju svojih najbližih i najč eš će se odvija u š kolama, zdravstvenim ustanovama, radnom mestu, u zajednici. Reorganizacija zdravstvene službe u cilju promocije zdravlja ima zadatak da prepozna kulturne potrebe u zajednici, da ostvari bolju komunikaciju sa zajednicom i pojedincima, da sprovodi istraživanja i edukacije u zajednici. Promocija zdravlja se globalno gledano sprovodi kroz zdravstveno-vaspitne aktivnosti, mere prevencije i ostale mere u zajednici uz jednu sveobuhvatnu, kontinuiranu multisektorsku saradnju.

Takav program sprovodi se kontinuirano i na teritoriji Južnobanatskog okruga č iju analizu za 2011. godinu ovde prikazujemo. Program se sastoji od sedam celina, koje se odnose na: 1) prezentaciju programa promocije zdravlja stanovniš tvu okruga, 2) pokretanju svih vidova partnerstva u zajednici sa lokalnom samoupravom, š kolama, ustanovama socijalne zaš tite, kulture, medijima, zdravstvenim ustanovama itd, 3) edukacijom edukatora za promociju zdravlja, 4) promocijom zdravlja sa vulnerabilnim kategorijama, 5) sprovođ enje zdravstvenih

138

kampanja, 6) zdravstveno-vaspitni rad na prevenciji zaraznih bolesti i 7) kontinuirani rad sa mas medijima.

Centar za promociju zdravlja Zavoda za javno zdravlje Panč evo jeste koordinator svih ovih akcija na teritoriji celog Južnobanatskog okruga.

Uspeš no sarađ ujemo sa 8 domova zdravlja, dve opš te i tri specijalne bolnice, 105 osnovnih, 17 srednjih š kola i 8 predš kolskih ustanova. U saradnji sa lokalnim zajednicama, preventivnim službama domova zdravlja i zainteresovanim š kolama u proteklom periodu obeležili smo sve kalendare zdravlja. Svoju aktivnost upotpunjujemo i medijskim prezentacijama, preko sredstava javog informisanja, ažuriranjem sajta zavoda, uređ ivanjem i š tampanjem Preventivnog informatora. U 2011. godini uspeš no su sprovedene sve aktivnosti na promociji zdravlja iz Nacionalnog Programa promocije zdravlja.

Zdravstveno-promotivne aktivnosti su koordinisane sa svim zdravstevstvenim ustanovama u okrugu i one su se sprovodile kroz individualne i grupne oblike rada, kroz prikaze izložbi i organizacione sastanke posvećene riziko-faktorima za nastanak mnogih masovnih nezaraznih bolesti kao i prevenciju zaraznih bolesti. Takođ e zdravstveno vaspitne aktivnosti su se sprovodile i kroz rad patronažnih službi i službi kućnog leč enja. Obim rada prikazan je u tabeli.

Zdravstveno-vaspitne aktivnosti kroz pokretanje svih vidova partnerske saradnje ostvarene su sa 50 institucija i realizovano je 97 akcija u zajednici kroz takvu multisektorsku saradnju na zaš titi i unapređ enju zdravlja.

Prenoš enje znanja stavova i ponaš anja kroz edukaciju edukatora predstavlja jako bitan segment u radu na promociji zdravlja, i u 2011. godini edukovano je 29 uč esnika koji će svoje znanje o zdravim stilovima života i prevenciji riziko-faktora prenositi dalje kroz vrš njač ku edukaciju.

Akcenat je stavljen i na edukaciju vulnerabilnih kategorija, posebno š kolske dece i omladine koja se sprovodi na teritoriji celog okruga. Zaposleni centra za promociju zdravlja sprovodili su edukaciju u 24 osnovne i tri srednje š kole kroz radionič arski rad na sledeće teme: pubertet, alkoholizam, narkomanija, puš enje i sida, dok su zdravstvene ustanove primarne zdravstvene zaš tite sprovele edukacije po raznim temama iz promocije zdravlja u 80 osnovnih i 16 srednjih š kola.

U 2011. godini sprovedene su i brojne aktivnosti u oblasti Programa za spreč avanje i suzbijanje zaraznih bolesti.

Brojne promotivne aktivnosti su realizovane kroz obeležavanje kalendara zdravlja. U 2011. godini sprovedene su 23 kampanje, sa preko 5000 uč esnika, na kojima je podeljeno preko 10.000 primeraka promotivnog materijala. Ove kampanje imaju za cilj da š irokoj populaciji skrenu pažnju na bitne zdravstvene probleme, njihovu prevenciju i rano otkrivanje, a sve u cilju oč uvanja i unapređ enja zdravlja.

Imajući u vidu zastupljenost medija u svakodnevnom životu građ ana, posebna pažnja se posvećuje medijskoj promociji zdravlja. U zavisnosti od vrste

139

medija i njihovoj ciljnoj grupi stanovniš tva, prilagođ avaju se i zdravstvene poruke koje se tako š alju. U 2011. godini bilo je 238 medijskih prezentacija, na TV, radiju i š tampi, kao i 38 priloga na web stranici zavoda.

Potrebno je i dalje nastaviti sa multisektorskom saradnjom i aktivnostima kojima istič emo znač ajnost brige za sopstveno zdravlje i zdravlje zajednice u celini, izdvojimo prioritete i radimo na stvaranju okruženja za njihovu realizaciju. Usvajanje zdravih stilova života međ u mladom populacijom predstavlja najbolji put za nastanak i oč uvanje zdrave populacije, a za to je multisektorska saradnja neophodna. Takođ e je jako bitna reorganizacija zdravstvene službe u cilju stavljanja akcenta na zdravlje a ne na bolest, povećanje aktivnosti na promociji zdravlja i prevenciji bolesti kao i obezbeđ ivanju materijalnih sredstava za to. Aktivnosti na promociji zdravlja predstavljaju dugotrajan, kontinuirani posao č iji se rezultati vide tek u budućnosti, a to treba da bude naš dugotrajni cilj kome težimo.

140

Zdravstveno ekološki kalendar

Januar 21.-28. januar - Evropska nedelja prevencije raka grlića materice 31. januar – Nacionalni dan borbe protiv puš enja Februar 4. februar - Svetski dan borbe protiv raka Mart 22. mart – Svetski dan zaš tite voda 24. mart – Svetski dan borbe protiv tuberkoloze I nedelja marta – Nedelja borbe protiv raka (Mart – mesec borbe protiv raka) April 7. april – Svetski dan zdravlja 20. april- Međ unarodni dan zaš tite od buke 22. april – Svetski dan planete Zemlje III nedelja aprila - Evropska nedelja imunizacije Maj 3. maj – Svetski dan borbe protiv astme 10. maj – Dan ptica, Međ unarodni dan fizič kih aktivnosti 11. maj – Dan dobrovoljnih davalaca krvi 12. maj – Dan sestrinstva 15. maj – Međ unarodni dan porodice 31. maj – Svetski dan borbe protiv puš enja IV nedelja maja – Nedelja zdravlja usta i zuba Juni 5. jun – Svetski dan životne sredine 26. jun - Međ unarodni dan borbe protiv zloupotrebe i krijumč arenja droge Juli 11.jul – Svetski dan populacije Avgust 40 nedelja u godini - nedelja dojenja Septembar 11. septembar - Svetski dan prve pomoći 15. septembar – Svetska akcija „ Oč istimo svet“ 16. septembar – Svetski dan zaš tite ozonskog omotač a 24. septembar – Svetski dan srca III nedelja septembra – Nedelja borbe protiv tuberkoloze i plućnih bolesti Oktobar oktobar - Nacionalni mesec pravilne ishrane 16. oktobar – Svetski dan hrane Oktobar – mesec brige o starima

141

Novembar Novembar – mesec borbe protiv bolesti 15. novembar - Međ unarodni dan borbe protiv opstruktivne bolesti pluća Decembar 1. decembar – Svetski dan borbe protiv HIV/AIDSa 3. decembar – Medunarodni dan hendikepiranih osoba

142

Prikaz zdravstveno-vaspitnog rada svih zdravstvenih ustanova na teritoriji Južnobanatskog okruga u 2011. godini

Plan 2011.Izvrš enje za period I-XII

2011 Izvrš enje % Plan 2011.

Izvršenje za period I-XII

2011 Izvrš enje % Plan 2011.

Izvršenje za period I-XII

2011 Izvrš enje u %

Broj obuhvaćenih

lica

Broj obuhvaćenih

lica%

Broj sastanaka

Broj sastanaka % Broj usluga

Broj obuhvaćenih

licaBroj usluga

Broj obuhvaćenih

lica % usluga % lica Broj Broj %

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

1Zdr.zaš tita

predš kolske dece13412 9464 71 54 54 100 463 3592 497 3649 107 102 108 103 95

2 Razvojno savetovališ te 2230 7548 338 26 26 100 283 1670 31 155 11 9 1 1 100

3 Zdravstvena zaš tita školske dece

9117 8182 90 54 54 100 858 6790 629 5407 73 80 113 110 97

4 Savetovalište za mlade

1782 2080 117 34 34 100 124 685 141 995 114 145 6 6 100

5Zdravstvena zaš tita

žena5730 6429 112 48 48 100 247 2255 255 2695 103 119 21 20 95

6Zdravstvena zaš tita

odraslih61766 56076 91 105 97 92 1724 12141 1437 9635 83 79 63 60 95

7 Centar za preventivne zdravstvene usluge

8722 9942 114 36 65 181 710 6140 840 6515 118 106 0 0

8 Stomatološ ka služba 24571 28990 118 92 84 91 1535 13415 1490 19529 97 146 62 62 100

9Polival.patronažna

služba14952 16603 111 725 690 95 2693 31356 2070 26158 77 83 241 239 99

10 Socijalna medicina 0 0 10 10 100 22 220 210 210 954 96 0 0

142282 145314 102 1184 1162 98 8659 78264 7600 74948 88 96 615 601 9811 Od toga u zajednici 6050 6502 107 82 74 90 342 2000 421 5044 123 252 44 65 148

UKUPNO

Grupni oblici rada Prikaz izložbe

Plan 2011. Izvrš enje za period I-XII 2011 Izvrš enje u %R.br

.NAZIV SLUŽBE

Individualni oblici i metode rada Organizacioni sastanak

144

PRAĆ ENJE KVALITETA VAZDUHA U Ž IVOTNOJ SREDINI NA PODRUČ JU JUŽNOBANATSKOG OKRUGA

UVOD

Zdrava životna sredina podrazumeva međ usobnu uzajamnu ravnotežu i sadejstvo svih njenih elemenata: zemljiš ta, vode, vazduha, biljnog i životinjskog sveta.

Medicinski posmatrano vazduh je neophodan za disanje, zapravo kiseonik iz vazduha neophodan je za odvijanje ćelijskog metabolizma, tj. oksido-redukcionih procesa u ljuskom organizmu. Zato su potrebe č oveka za vazduhom daleko veće nego za hranom i vodom.

Zagađ enje vazduha je znač ajno sa aspekta uticaja na ostale elemente životne sredine i sa aspekta uticaja na zdravlje ljudi.

Mnogobrojna saznanja o š tetnom dejstvu aerozagađ enja na ljude dobijena su posle masovnih katastrofa uzrokovanih aerozagađ enjem u nekim velikim svetskim gradovima, kao i iz podataka zaš tite radnika na radu i studija o humanoj i animalnoj populaciji.

Međ utim, prisutnost zagađ ujućih materija i u malim koncentracijama uz prolongirano dejstvo može imati š tetni uticaj po zdravlje ljudi.

Emitovane zagađ ujuće materije u atmosferi mogu nagraditi nove š tetne supstance u atmosferi, a svakako se u njoj mogu naći i zagađ enja preneta sa većih udaljenosti.

Kakav će i koliki efekat na zdravlje imati zagađ enje iz vazduha zavisi od mnogih č inilaca (od vrste i koncentracija š tetnih supstanci u vazduhu, velič ine ventilacije, stanja respiratorne sluznice, ukupnog zdravstvenog stanja, životne dobi...).

O aerozagađ enju se č eš će govori kao o č iniocu koji doprinosi nastanku bolesti ili pogorš anju već postojeće bolesti (pre svega respiratornih i kardiovaskularnih), nego kao o primarnom č iniocu za nastanak nekog oboljenja.

Procena zdravstvenog rizika za ljude od izloženosti zagađ enom vazduhu moguća je na osnovu dugoroč nog praćenja koncentracija zagađ ujućih materija u vazduhu i praćenja zdravstvenog stanja stanovniš tva, pre svega onih zdravstvenih ishoda za koje se zna da su povezani sa zagađ enjem iz vazduha.

Zavod za javno zdravlje Panč evo, kao ovlaš ćena i akreditovana ustanova vrš i sistematsko praćenje kvaliteta vazduha u životnoj sredini u gradovima Panč evu i Vrš cu. ZAKONSKA OSNOVA Tokom sistematskog praćenja kvaliteta vazduha u 2011. godini, struč ne službe Zavoda za javno zdravlje Panč evo vrš ile su uzorkovanje, analizu

145

uzoraka vazduha i tumač enje dobijenih rezultata u skladu sa važećom zakonskom regulativom:

• Zakon o zaš titi životne sredine, Sl.Glasnik RS br. 135/04, • Zakon o zaš titi vazduha, Sl. Glasnik 367/2009, • Uredba o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha (Sl.

Glasnik RS br.11/10 i br. 75/10). • Program dodatnih praćenja kvaliteta vazduha za grad Panč evo i Vrš ac.

METODOLOGIJA

U formiranoj mreži stacionarnih mernih mesta vrš eno je sistematsko praćenje koncentracija različ itih zagađ ujućih supstancija uz primenu akreditovanih metoda za uzorkovanje i analizu vazduha. Na osnovu rezultata analiza vrš ena je ocena kvaliteta ambijentalnog vazduha u odnosu na propisane granič ne vrednosti imisije, kao i procena uticaja evidentiranih koncentracija na zdravlje ljudi koriš ćenjem indeksa kvaliteta vazduha. U skladu sa rezultatima predlagane su mere za poboljš anje stanja. O rezultatima merenja i proceni uticaja zagađ ujućih supstanci na zdravlje redovno je informisana javnost. Sistematski su praćene osnovne i specifič ne zagađ ujuće materije.

Osnovne zagađujuć e materije

Ukupne taložne materije (aerosediment) Aerosediment predstavlja neorgansku i organsku praš inu u komunalnoj

sredini koja sa padavinama dospeva na zemlju. Č estice praš ine č esto služe kao kondenzaciono jezgro za nastajanje magle. Delovanje praš ine na zdravlje zavisi od njenog hemijskog sastava i od velič ine i oblika č estica.

Č estice praš ine veće od 10 mikrona zajedno sa padavinama sakupljaju se metodom sedimentacije tokom mesec dana. Određ ivanjem parametara u aerosedimentu stič e se osnovni uvid u kvalitet vazduha. Određ uju se: ukupna količ ina padavina, njena pH vrednost i elektroprovodljivost, ukupna količ ina sedimenta i u njoj sadržaj rastvorljivih i nerastvorljivih materija, sulfata, hlorida, amonijaka, nitrata, kalcijuma. U aerosedimentu se određ uje i sadržaj teš kih metala: olova, cinka, kadmijuma, žive, hroma i nikla. Č ađ, sumpordioksid i azotdioksid u 24-satnim uzorcima ambijentalnog vazduha Uzorkovanje vazduha za analizu navedenih polutanata vrš i se vakuum pumpama. Vazduh se pomoću pumpi uvodi u ispiralice sa apsorpcionim rastvorima, a za č ađ do filter papira.

146

Određ ivanje č ađ i u ambijentalnom vazduhu vrš i se reflektometrijskom metodom; Određ ivanje masene koncentracije sumpor-dioksida u ambijentalnom vazduhu vrš i se metodom sa tetrahlormerkuratom i pararosanilinom; Spekrofotometrijsko određ ivanje azot-dioksida u ambijentalnom vazduhu Griess-Saltzmannovom metodom. Ukupne suspendovane čestice (TSP) u 24-satnim uzorcima ambijentalnog vazduha

Uzorkovanje TSP vrš i se gravimetrijskom metodom, pomoću niskovolumnog samplera sa filterom preč nika 45 mm i digitalnim oč itavanjem protoka i ostalih neophodnih parametara. Vazduh se provodi kroz filter papir na kom se zadržavaju č estice velič ine do 30 μ m. Pre merenja TSP uzorak se uvodi u komoru za stabilizaciju, a merenje se vrš i na analitič koj vagi.

Specifične zagađujuć e materije

Amonijak u 24-satnim uzorcima ambijentalnog vazduha Uzorkovanje vazduha za analizu amonijaka vrš i se vakuum pumpama. Vazduh se pomoću pumpi uvodi u ispiralice sa apsorpcionim rastvorom za ovaj polutant. Spektrofotometrijsko određ ivanje amonijaka u ambijentalnom vazduhu vrš i se metodom “ indofenol plavo” . Lako isparljivi ugljovodonici – benzen, toluen, ksilen (BTX) u 24-satnim uzorcima ambijentalnog vazduha Uzorkovanje ambijentalnog vazduha za analizu lako isparljivih ugljovodonika vrš i se pumpama malog protoka pomoću kojih se vazduh uvodi u teflonske kese. Uzorci vazduha analiziraju se metodom gasne hromatografije na gasnom hromatografu koji u svom sastavu ima uređ aj za termalnu desorpciju. Teški metali (Pb, As, Cd, Zn, Hg, Ni, Cr) u 24-satnim uzorcima TSP i aerosedimenta Naknadna analiza uzoraka TSP-a i taložnih materija na teš ke metale (Pb, Cd, Zn, Hg, Ni, Cr) rađ ena je striping voltametrijskom metodom.

147

Policiklični aromatični ugljovodonici (PAU) u 24-satnim uzorcima TSP

Za odredjivanje policiklič nih aromatič nih ugljovodonika u uzorcima TSP koriš ćena je metoda gasne hromatografije sa MS detektorom.

REZULTATI MONITORINGA KVALITETA VAZDUHA

U 2011. godini Zavod za javno zdravlje Panč evo vrš io je monitoring kvaliteta vazduha u gradu Panč evu na č etiri merna mesta i u gradu Vrš cu na dva merna mesta. Merna mesta na kojima je vrš en monitoring pripadaju mreži lokalnih urbanih stanica za praćenje imisije zagađ ujućih materija u ambijentalnom vazduhu. Na svim mernim mestima nisu praćeni isti polutanti. Najveći broj polutanata praćen je na mernim mestima Vatrogasni dom i Zavod u gradu Panč evu.

Osnovne zagađujuć e materije Ukupne taložne materije (aerosediment) Aerosediment je praćen na dva merna mesta u gradu Panč evu, u ukupno 23 meseč na uzorka. Tokom svih meseci 2011. godine nije bilo prekorač enja meseč ne granič ne vrednosti imisije za ukupan aerosediment od 450 mg/m2/dan. Srednja godiš nja vrednost nije prekorač ila godiš nju GV od 200 mg/m2. U taložnim materijama određ ivan je sadržaj istih toksič nih metala kao i u 2010. godini. Koncentracije ispitivanih metala u ukupnim taložnim materijama u 2011. godini teš ko je komentarisati obzirom da Uredbom o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha (Sl.glasnik RS br.11/10 i br.75/10) za metale u ukupnim taložnim materijama nisu definisane granič ne, ni ciljne vrednosti. Proseč ne godiš nje koncentracije kadmijuma, olova i cinka u aerosedimentu su viš e 2010. godine, proseč ne godiš nje koncentracije nikla i žive su neš to viš e 2011. godine a koncentracije hroma su iste tokom obe posmatrane godine. Količ ine aerosedimenta (mg/m2/dan) i sadržaj teš kih metala u aerosedimentu (μ g/m3) na mernim mestima u gradu Panč evu, u periodu januar-decembar 2011.godine

148

Polutant Broj mernih mesta

Broj uzoraka

Meseč na/ godiš nja granič na vrednost (GV)

Srednja godiš nja koncent.

Min. koncent.

Max. koncent.

Ukupna količ ina aerosedimenta

2 23 450/200 118 51 367

Kadmijum 2 23 * 0,25 0,25 0,25

Olovo (Pb) 2 23 * 1,7 1,0 5,47

Ž iva (Hg) 2 4 * 1,0 0,25 1,96

Cink (Zn) 2 23 * 37,4 3,06 119,3

Nikal (Ni) 2 4 * 3,2 2,28 4,54

Hrom (Cr) 2 4 * 5,0 5,0 5,0

* Važećom Uredbom nisu definisane na godiš njem nivou granič ne, ni ciljne vrednosti za metale Č ađ, sumpordioksid i azotdioksid u 24-satnim uzorcima ambijentalnog vazduha Grad Pančevo

Č ađ je merena na č etiri lokaliteta u Panč evu (po 361 dan na lokacijia Zavod, a na lokacijama Nova Misa, Vatrogasni dom, Streliš te po 362 dana). Od ukupno 1447 uzoraka koncentracije preko GV izmerene su u 198 uzoraka (13,7%) š to je procentualno viš e nego u 2010. godini. Najveći broj prekorač enja registrovan je na lokaciji Nova Misa i Streliš te (po 58) u stambenoj zoni. Najveća, ista proseč na koncentracija bila je na lokaciji Streliš te (83µg/m3). Na svim lokacijama tokom godine najč eš će su registrovane koncentracije č ađ i od 25 µg/m3 do 33,0 µg/m3. Koncentracije č ađ i, sumpordioksida i azotdioksida (μ g/m3) u ambijentalnom vazduhu, na mernim mestima u Panč evu, u periodu januar-decembar 2011.godine

Polut

ant

Broj mernih mesta

Broj uzo raka


Srednja koncent.

Min koncent.

Max koncent.

C98 Broj merenja >GV

% merenja >GV

Č ađ 4 1447 50/50 28 1 264 135 198 13,7

SO2 2 723 125/50 11 8 68 30 0 0

NO2 2 728 85/40 25 1 76 59 0 0

149

Distribucija proseč nih meseč nih koncentracija č ađ i na svim lokalitetima u gradu Panč evu ukazuje na prisustvo većih koncentracija ovog polutanta u zimskim mesecima, tj. u periodu grejanja.

0

10

20

30

40

50

60

70

80

JAN FEB MAR APR MAJ JUN JUL AVG SEP OKT NOV DEC

Č AĐ u vazduhu ambijentaPančevo lok. Zavod 2011 god.

Sezonska distribucija srednjih mese čnih koncentracija (µg/m3)

0

10

20

30

40

50

60

70


Č AĐ u vazduhu ambijentaPančevo lok. Vatrogasni dom 2011 god.

Sezonska distribucija srednjih mesečnih koncentracija (µg/m3)

0

10

20

30

40

50

60


Č AĐ u vazduhu ambijentaPančevo lok. Streliš te 2011 god.


150

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90


Č AĐ u vazduhu ambijentaPančevo lok. Nova Misa 2011 god.


Analizom indeksa kvaliteta vazduha za č ađ na svim mernim mestima

uoč ava se da je najveći broj dana sa rizič nim koncentracijam po zdravlje registrovan na lokacijami N.Misa (58), Vatrogasni dom (52), a neš to manji na lokaciji Zavod (45), i na lokaciji Streliš te (43).

Po strukturi, na svim mernim mestima najveći je broj dana sa koncentracijama č ađ i koje ugrožavaju samo senzitivne populacione grupe, a najveći broj takvih dana (35) bio je na lokaciji Vatrogasni dom.

Najveći broj dana sa koncentracijama č ađ i koje su nezdrave za ukupnu populaciju je na mernom mestu Nova Misa (14), a najveći broj dana sa koncentracijama č ađ i koje su vrlo nezdrave (7) registrovan je na mernom mestu Nova Misa. Index kvaliteta vazduha označ en kao „ opasan” registrovan je najviš e na mernim mestima Zavod i Nova Misa (9 dana).

Koncentracija Brojμ g/m3 dana

0-25 dobar 0-25 23826-50 umeren 26-50 6951-75 nezdrav za senzitivne grupe 51-75 3576-100 nezdrav 76-100 10101-150 vrlo nezdrav 101-150 6151-250 opasan 151-250 4

Č AĐ Vatrogasni dom Januar-Decembar 2011

Zdravstveni indekskvaliteta vazduha

362


0-25 dobar 0-25 24226-50 umeren 26-50 7451-75 nezdrav za senzitivne grupe 51-75 22

76-100 nezdrav 76-100 11101-150 vrlo nezdrav 101-150 4151-250 opasan 151-250 9

Č AĐ Zavod Januar-Decembar 2011


362

151


0-25 dobar 0-25 24626-50 umeren 26-50 7551-75 nezdrav za senzitivne grupe 51-75 2176-100 nezdrav 76-100 12

101-150 vrlo nezdrav 101-150 4151-250 opasan 151-250 4

Č AĐ Strelište Januar - Decembar 2011


362


0-25 dobar 0-25 20726-50 umeren 26-50 10151-75 nezdrav za senzitivne grupe 51-75 2476-100 nezdrav 76-100 14

101-150 vrlo nezdrav 101-150 7151-250 opasan 151-250 9

Č AĐ Nova Misa Januar - Decembar 2011


362

Sumpordioksid je praćen na dva merna mesta u gradu Panč evu u ukupno 729 uzoraka (364 uzorka na lokalitetu Zavod i 365 uzoraka na lokalitetu Vatrogasni dom), bez prekorač enja GV za ovaj polutant. Proseč na godiš nja koncentracija je niska – 11 μ g/m3 i u okviru je preporuč ene proseč ne godiš nje koncentracije od 50 μ g/m3. Proseč ne godiš nje koncentracije niže su i od kritič ne koncentracije za zaš titu vegetacije koja iznosi 20 µg/m3 Maksimalna registrovana koncentracija od 68 μ g/m3 registrovana je na lokaciji Zavod.

Najč eš će merene dnevne koncentracije sumpordioksida tokom 2011. godine na obe lokacije bile su koncentracije od 10 µg/m3.

Proseč ne godiš nje koncentracije sumpordioksida znatno su niže od proseč ne godiš nje koncentracije koju određ uju propisi te dugi niz godina za ovaj polutant nije bilo potrebno preduzimati sanacione mere, tj mere za smanjivanje koncentracije ovog polutanta u vazduhu.

Azotdioksid je praćen na dva mesta u gradu Panč evu u ukupno 728 uzoraka (364 uzoraka i na lokaciji Zavod i Vatrogasni dom), bez prekorač enja GV za ovaj polutant. Proseč na godiš nja koncentracija od 25 μ g/m3 niža je od granič ne vrednosti na godiš njem nivou (40µg/m3), i ispod je kritič nog nivoa za zaš titu vegetacije (30µg/m3).

Maksimalna registrovana koncentracija od 76 μ g/m3 registrovana je na lokaciji Vatrogasni dom.

152

Najč eš će merene koncentracije azotdioksida tokom 2011. godine na lokaciji Zavod bile su koncentracije od 20, 25, 35 i 30 µg/m3, a na lokaciji Vatrogasni dom koncentracije od 25,20, 15 i 30 µg/m3.

Sa aspekta važećih propisa prisustvo azotioksida u vazduhu na obe lokacije u viš egodiš njem periodu nije zahtevalo sanaciju, tj. smanjenje koncentracije ovog parametra u vazduhu. Grad Vršac

Č ađ je merena na dva lokaliteta u Vrš cu u ukupno 703 uzorka (343 uzorka na lokaciji Carinski terminal i 360 uzoraka na lokaciji Opš tina. Od ukupnog broja uzoraka koncentracije preko GV izmerene su u 76 uzoraka (10,8%). Najveći broj tih prekorač enja registrovan je na lokaciji opš tina (59) u centru grada. Proseč na koncentracija na lokaciji Opš tina (37µg/m3) je veća od proseč ne koncentracije na lokaciji Carinski terminal (16µg/m3).

Najč eš će merene koncentracije na mernom mestu Carinski terminal bile su 7,5 i 15 µ g/m3, a na mernom mestu Opš tina 30 i 37,5 µ g/m3.

Č ađ je znač ajno prisutna na lokaciji Opš tina i upravo razlika u opterećenosti dva merna mesta govori za poreklo č estica č ađ i od saobraćaja i iz ložiš ta.

Koncentracije č ađ i, sumpordioksida i azotdioksida (μ g/m3) u ambijentalnom vazduhu, na mernim mestima u Vrš cu, u periodu januar-decembar 2011.godine

Poluta

nt

Broj mernih mesta

Broj uzoraka


Srednja koncent.

Min koncent.

Max koncent.

C98 Broj merena >GV

% mere nja >GV

Č ađ 2 703 50/50 27 2 156 90 76 10,8

SO2 2 698 125/50 10 4 49 26 0 0

NO2 2 691 85/40 11 1 44 26 0 0

Distribucija proseč nih meseč nih koncentracija č ađ i na oba lokaliteta u

gradu Vrš cu ukazuje na prisustvo većih koncentracija ovog polutanta u zimskim mesecima, tj. u periodu grejanja.

153

0

5

10

15

20

25

30

35

40

45

50


Č ađ u vazduhu ambijenta Mermo mesto Carinski terminal, Vr š ac

Sezonska distribucija srednjih mesečnih koncentracija u µg/m3

Godina 2011.

0

10

20

30

40

50

60

70


Č ađ u vazduhu ambijenta Mermo mesto Opš tina, Vrš ac

Sezonska distribucija srednjih mesečnih koncentracija u µg/m3

Godina 2011.

Struktura indeksa kvaliteta vazduha za č ađ na na mernom mestu

Opš tina pokazuje da je najveći broj dana sa koncentracijama č ađ i koje ugrožavaju samo senzitivne populacione grupe (39). Broj dana sa koncentracijama č ađ i koje su nezdrave za ukupnu populaciju na ovom mernom mestu iznosio je 10 i 8 dana sa koncentracijama č ađ i koje su vrlo nezdrave za ukupnu populaciju.

Na lokaciji Carinski terminal 11 dana u 2011. godini su koncentracije č ađ i ugrožavale samo osetljivu populaciju. Broj dana sa koncentracijama č ađ i koje su nezdrave za ukupnu populaciju na ovom mernom mestu iznosio je 3 i 3 dana sa koncentracijama č ađ i koje su vrlo nezdrave za ukupnu populaciju.

154

Koncentracija Brojµg/m3 dana

0-60 dobar 0-60 361-120 umeren 61-120 27

121-180 nezdrav za senzitivne grupe 121-180 15181-240 nezdrav 181-240 7241-360 vrlo nezdrav 241-360 7361-600 opasan 361-600 0

59

TSP Carinski terminal Jan-11 do Dec-11Zdravstveni indekskvaliteta vazduha

Koncentracija Brojµg/m3 dana

0-60 dobar 0-60 361-120 umeren 61-120 32121-180 nezdrav za senzitivne grupe 121-180 11181-240 nezdrav 181-240 7241-360 vrlo nezdrav 241-360 6361-600 opasan 361-600 1

60

TSP Opš tina Jan-11 do Dec-11

kvaliteta vazduhaZdravstveni indeks

Sumpordioksid je praćen na dva merna mesta u gradu Vrš cu u ukupno 698 uzoraka (343 uzorka na lokalitetu Carinski terminal i 355 uzoraka na lokalitetu Opš tina), bez prekorač enja GV za ovaj polutant. Maksimalna registrovana koncentracija od 49 μ g/m3 registrovana je na lokaciji Opš tina. Proseč na godiš nja koncentracija je niska – 10 μ g/m3 i u okviru je preporuč ene proseč ne godiš nje koncentracije od 50 μ g/m3. Proseč ne godiš nje koncentracije sumpordioksida na oba merna mesta u okviru su kritič nog godiš njeg nivoa sumpordioksida za zaš titu vegetacije (20 µ g/m3).

Najč eš će merene dnevne koncentracije sumpordioksida tokom 2011. godine na obe lokacije bile su koncentracije od 10 µg/m3.

Proseč ne godiš nje koncentracije sumpordioksida znatno su niže od proseč ne godiš nje koncentracije koju određ uje Uredba, te za ovaj polutant nije bilo potrebno preduzimati sanacione mere, tj. mere za smanjivanje koncentracije ovog polutanta u vazduhu.

Azotdioksid je praćen na dva mesta u gradu Vrš cu u ukupno 691 uzorku (343 uzorka na lokalitetu Carinski terminal i 348 uzoraka na lokalitetu Opš tina), bez prekorač enja GV za ovaj polutant. Maksimalna registrovana koncentracija od 44 μ g/m3 registrovana je na lokaciji Opš tina. Proseč na godiš nja koncentracija od 11 μ g/m3 niža je od proseč ne godiš nje koncentracije od 40μ g/m3 koju propisuje Pravilnik. Proseč ne godiš nje koncentracije

155

azotdioksida na oba merna mesta u okviru su kritič nog godiš njeg nivoa azotdioksida za zaš titu vegetacije (30 µ g/m3).

Najč eš će merene koncentracije azotdioksida tokom 2011.godine na lokaciji Opš tina bile su koncentracije od 15, 20 i 10 µg/m3, a na lokaciji Carinski terminal koncentracije od 10, 5 i 15µg/m3. Sa aspekta važećih propisa prisustvo azotioksida u vazduhu na obe lokacije nije zahtevalo sanaciju, tj. smanjenje koncentracije ovog parametra u vazduhu. Ukupne suspendovane čestice (TSP) u 24-satnim uzorcima ambijentalnog vazduha Grad Pančevo

U gradu Panč evu Zavod za javno zdravlje Panč evo sistematski je pratio koncentracije TSP u ambijentalnom vazduhu na jednom mernom mestu – Streliš te svakog trećeg dana. Uzet je ukupno 121 uzorak, od kojih je 15 (12,4 %) prekorač ilo GV od 120µg/m3.

Najviš a izmerena koncentracija iznosila je 380µg/m3. Najč eš će su merene koncentracije u vrednosti od 60µg/m3 i 90µg/m3.

Proseč na godiš nja koncenracija za TSP na ovoj lokaciji za 2011. godinu ne prekorač uje normu predviđ enu Uredbom.

Teš ki metali (kadmijum, olovo, živa, cink, nikl, arsen i hrom) analizirani su u svakom trećem uzorku TSP. Proseč ne godiš nje koncentracije za normirane teš ke metale nisu prelazile granič ne ni ciljne vrednosti. Koncentracije TSP i teš kih metala u TSP u ambijentalnom vazduhu, na mernom mestu Streliš te u Panč evu, u periodu januar - decembar 2011.godine Polutant Broj

mernih mesta

Broj uzoraka



Min. koncnt

Max. koncnt.

Broj merenja >GV

% merenja >GV

TSP 1 121 120/70 (µg/m3)

83 23 380 15 12,4

Kadmijum (Cd)

1 40 5* (ng/m3) 0,0095 0,0010 0,0700

Olovo (Pb)

1 40 1/0,5 (µg/m3)

0,079 0,000 3,050 0 0

Ž iva (Hg) 1 40 ** 0,001 0,005 0,003

Cink (Zn) 1 40 ** 0,0002 0,0002 0,0002

Nikal (Ni) 1 40 20* (ng/m3)

3,01 0,25 20,40

Hrom (Cr) 1 40 0,3 (ng/m3)

0,10 0,10 0,10

Arsen (As)

1 40 6* (ng/m3)

3,05 1,00 37,80

156

GV i MDK za metale u TSP definisane na godiš njem nivou * Ciljna vrednost za proseč nu godiš nju vrednost ukupnog sadržaja suspendovanih č estica ** GV za cink i živu u TSP nije definisana važećom Uredbom Grad Vršac

Ukupne suspendovane č estice sistematski su praćene u Vrš cu na dva merna mesta, svakog š estog dana. Od ukupno 119 uzorka (59 uzorka na lokaciji Carinski terminal i 60 uzoraka na lokaciji Opš tina) koncentracije su bile veće od GV (120µg/m3) u 54 uzorka (45,4%). Broj dana sa prekorač enjem GV bio je na mernom mestu Carinski terminal (29), a na mernom mestu Opš tina (25).

Najč eš će merene koncentracije na mernom mestu Carinski terminal bile su 90, 120 i 150 µ g/m3, a na mernom mestu Opš tina 120, 90 i 150 µ g/m3.

Maksimalna izmerena koncentracija TSP zabeležena je na mernom mestu Opš tina i iznosila je 455 µ g/m3.

Proseč na godiš nja koncentracija TSP u ambijentalnom vazduhu u Vrš cu od 139 µ g/m3 iznad je proseč ne godiš nje koncentracije koju propisuje Pravilnik (70 µ g/m3).

U uzorcima ukupnih suspendovanih č estica uzetih u ambijentalnom vazduhu na mernim mestima u Vrš cu nisu određ ivane koncentracije teš kih metala. Koncentracije TSP u ambijentalnom vazduhu na mernim mestima u Vrš cu, u periodu januar - decembar 2011. Polutant Broj

mernih mesta

Broj uzoraka



Min. koncent

Max. koncent.

Broj merenja > GV

% merenja >GV

TSP 2 119 120/70 (µg/m3)

139 25 455 54 45,4

Specifične zagađujuć e materije

Grad Pančevo

Amonijak

Amonijak je kao specifič ni polutant sistematski praćen u gradu Panč evu na dva merna mesta u ukupno 711 uzorka (364 uzorka na mernom mestu Zavod i 347 uzorka na mernom mestu Vatrogasni dom) bez prekorač enja maksimalno dozvoljene dnevne koncentracije od 270 µg/m3. Srednja godiš nja koncentracija iznosila je 14 µg/m3 i paradoksalno je duplo

157

bila veća od MDK normirane za godiš nji nivo, š to govori o neusklađ enosti MDK, tj. zakonskih normi na dnevnom i godiš njem nivou.

Najč eš će su tokom 2011. godine na lokaciji Zavod merene koncentracije od 7,5 , 15 i 22,5µg/m3, a na lokaciji Vatrogasni dom koncentracije od 15, 7,5 i 22,5 µg/m3. Koncentracije amonijaka (μ g/m3) u ambijentalnom vazduhu na mernim mestima u Panč evu, u periodu januar-decembar 2011.godine

MDK: maksimalno dozvoljena koncentracija Lako isparljivi ugljovodonici – benzen, toluen, ksilen (BTX) u 24-satnim uzorcima ambijentalnog vazduha

Lako isparljivi ugljovodonici praćeni su u ukupno 730 uzoraka ambijentalnog vazduha na dva merna mesta u Panč evu (365 uzoraka na oba merna mesta ).

Benzen je izmeren u proseč noj godiš njoj koncentraciji od 6,0µg/m3 koja je ispod propisane granič ne vrednosti za godiš nji nivo. Maksimalna koncentracija benzena od 40 µg/m3 izmerena je na mernom mestu Zavod .

Najč eš će merene koncentracije na oba merna mesta bile su one od 5 , 2,5 i 7,5 µg/m3. Toluen Proseč na godiš nja koncentracija ovog polutanta u ambijentalnom vazduhu u Panč evu iznosila je 8 µg/m3. Maksimalna koncentracija toluena od 76 µg/m3 izmerena je na mernom mestu Vatrogasni dom.

Važeća Uredba ne definiš e GV za toluen. Ksilen je u ambijentalnom vazduhu u Panč evu prisutan u proseč noj

godiš njoj koncentraciji od 4 µg/m3. Maksimalna izmerena koncentracija zabeležena je na mernom mestu

Zavod i iznosila je 23 µg/m3. Važeća Uredba ne definiš e GV za ksilen.


Broj uzoraka

Meseč na/ godiš nja MDK

Srednja koncent.

Min. koncent.

Max. koncent.

C9

8 Broj merenja >MDK

% merenja >MDK

Amonijak

2 711 270/8 14 3 94 44 0 0

158

Koncentracije BTX (μ g/m3) u ambijentalnom vazduhu, na mernim mestima u Panč evu, u periodu januar-decembar 2011.godine


Broj uzoraka

Godiš nja granič na vrednost (GV)

Srednja koncent.

Min. koncent.

Max. koncent.

C98

Benzen 2 730 5 6,0 1 40 22

Toluen 2 730 * 8,0 1 76 24

Ksilen 2 730 * 4,0 1 23 11

*GV za toluen i ksilen nije definisana Uredbom na dnevnom i godiš njem nivou ZAKLJUČ AK

Na osnovu rezultata monitoringa kvaliteta vazduha na područ ju Južnobanatskog okruga može se zaključ iti:

• Da se monitoring kvaliteta ambijentalnog vazduha sprovodi u samo dva grada u okrugu

• Da se monitoring sprovodi neujednač eno š to se tič e broja polutanata i dinamike njihovog praćenja

• Da su zadovoljavajući rezultati u pogledu pojedinih osnovnih zagađ ujućih supstancija – aerosedimenta, sumpordioksida i azotdioksida

• Da su zadovoljavajući rezultati ispitivanja svih specifič nih polutanata uključ ujući i teš ke metale u aerosedimentu i ukupnim suspendovanim č esticama

• Da je nezadovoljavajući kvalitet ambijentalnog vazduha u pogledu povećane koncentacije č ađ i i ukupnih suspendovanih č estica

• Da u vezi sa nezadovoljavajućim kvalitetom vazduha postoji određ eni zdravstveni rizik, pre svega za osetljive populacione grupe, koji podrazumeva pogorš anje postojećih i doprinos nastajanju š tetnih kardiovaskularnih i respiratornih zdravstvenih ishoda.

159

PRAĆ ENJE REZULTATA MERENJA ALERGENOG POLENA NA TERITORIJI GRADA PANČ EVA I OKOLINE

UVOD

Na neophodnost monitoringa polena suspendovanog u vazduhu ukazala je Svetska zdravstvena organizacija (WHO) zvanič nim zaključ cima sastanka na temu „ Phenology and Human Health: Alergic Disorders“ koji je održan u Rimu 2003.god. WHO potvrđ uje da je aeropolen bitan uzroč nik alergijskih reakcija tokom poslednjih 50 godina a rezultati monitoringa aeropolena omogućavaju prouč avanje, prevenciju, dijagnostikovanje, pa i leč enje polenskih alergija. U Srbiji na osnovu Zakona o zaš titi životne sredine, č lan 3 tač ka 11, polen je zbog, pre svega, negativnog i š tetnog uticaja na zdravlje ljudi, okarakterisan kao polutant emitovan iz prirode. Nač in da se pomogne osobama alergič nim na polen (koji je preporuč en od strane WHO) je organizovanje i sprovođ enje kontinuiranog merenja koncentracije polena u vazduhu.

Polen biljaka je za č oveka jedan od najznač ajnijih alergena u vazduhu. Polenova zrna kod viš e od 20% ljudske populacije (svaki peti č ovek) izazivaju alergijske reakcije (bronhitis, konjuktivitis, dermatitis, polenska kijavica), dok u sluč aju dugotrajnog i viš egodiš njeg izlaganja visokim koncentracijama jedan deo ljudske populacije oboleva od hronič nog bronhitisa i bronhijalne astme. Zagađ enost vazduha u urbanim, industrijskim sredinama doprinosi pojač anom alergijskom dejstvu aeropolena. Svetska zdravstvena organizacija je upozorila da će različ ite vrste alergijskih reakcija kod ljudi biti bolest savremenog č oveč anstva u 21. veku.

Negativan uticaj na zdravlje ljudi, koji izaziva polen pojedinih biljnih vrsta, svrstava ove č estice u "prirodne" zagađ ujuće materije u vazduhu. Koncentracija polena biljaka u vazduhu zavisi od niza faktora koji vladaju u prirodnim staniš tima i urbanim sredinama. Veoma je važno poznavanje vremenske i prostorne distribucije, kao i vrste aeroalergenog polena, kako bi se stanje pratilo i o njemu izveš tavalo, da bi se davale prognoze za naredni period, kao i da bi se formirao kalendar polena. Ovi podaci su namenjeni: prevenciji kod senzibilisanih osoba, kao pomoć u efikasnijem leč enju pacijenata u zdravstvenim institucijama, poboljš anju rada komunalnih i urbanistič kih službi na uniš tavanju trava i korova koje su uzroč nici alergijskih bolesti, boljem sagledavanju potrebe uvođ enja zakonske regulative, uključ ivanju i međ unarodnu saradnju, jer su problemi aeropolena ne samo lokalnog, regionalnog nego i globalnog karaktera.

160

AMBROZIJA

50%

BREZA30%

TRAVE20%

Na osnovu dugogodiš njeg praćenja povezanosti aeropolena i njime izazvanih alergijskih bolesti kod ljudi, koje je vrš eno u svetu, utvrđ eno je da je polen ambrozije odgovoran za 50% svih alergija izazvanih aeropolenom i da je ujedno polen ove korovske biljke najjač i alergen međ u polenom svih vrsta koje se prate. U periodu cvetanja drveća najjač i alergen je polen breza, koji je odgovoran za 30% svih alergijskih reakcija izazvanih aeropolenom. Polen trava odgovoran je za 20% svih alergijskih reakcija izazvanih aeropolenom. MERNO MESTO I PERIOD UZORKOVANJA Merenje koncentracije polena 24 alergene biljne vrste u vazduhu obavlja se u okviru sistematskog praćenja koncentracije polena na teritoriji Grada Panč eva, u okviru državne mreže za monitoring alergenog polena koji vrš i Agencija za zaš titu životne sredine. U određ ivanju mernog mesta za uzorkovanje polena u vazduhu Panč eva i okoline uč estvovali su struč njaci Agencije za zaš titu životne sredine Srbije. Uređ aj za uzorkovanje postavljen je na krovu bolnič ke zgrade, gde se vrednosti koncentracije polena u vazduhu mere na visini 15 m iznad površ ine tla. Vremenski period kontinuiranog uzimanja uzoraka poč inje poč etkom februara i traje do prvih novembarskih dana, mada u zavisnosti od vremenskih uslova ovaj interval može da varira.

Poč etak i završ etak polinacije mogu iz godine u godinu znatno da kolebaju, zavisno od meteorološ kih prilika. Vremenski period tokom koga se kontinuirano uzimaju uzorci definisan je od strane Međ unarodnog udruženja za aerobiologiju. Za klimatske uslove u kojima je naš a zemlja ovaj period poč inje oko 1.februara (vreme poč etka cvetanja leske i jove) i traje sve do

161

prvih dana novembra (završ etak cvetanja pelina i ambrozije). Merenja polena u vazduhu obuhvataju tri sezone cvetanja:

a) sezonu cvetanja drveća koja poč inje poč etkom februara cvetanjem leske i jove i traje do poč etka maja; b) sezonu cvetanja trava koja traje od maja do druge dekade jula, a osim cvetanja trava karakteriš e je i cvetanje borova i lipa;

c) sezonu cvetanja korova koja traje od druge polovine jula do poč etka novembra meseca i karakteriš e je cvetanje ambrozije. METODOLOGIJA Aeropolen se sakuplja kontinuiranom volumetrijskom metodom (Hirst, 1952). Za uzorkovanje se koristi LANCONI VPPS 2000 SAMPLER (vlasniš tvo grada Panč eva, koji je i finansijer monitoringa aeropolena), a uzorkovanje se vrš i kontinuirano u trajanju od sedam dana. Uređ aj obuhvata uticaje u vazduhu, respektivno, najviš e 50 km u preč niku. Iz sedmodnevnog uzorka standardnom metodologijom sač injavaju se dnevni uzorci i mikroskopiraju u laboratoriji. Vrš i se identifikacija polena 24 biljne vrste (leska, jova, tise i č empresi, brest, topola, javor, vrba, jasen, breza, grab, platan, orah, hrast, bor, konoplja, trave, lipa, bokvica, kiselica, koprive, š tirovim, pelin i ambrozija). Nakon kvalitativnog i kvantitativnog pregleda aeropolena rezultati se izražavaju kao koncentracija tj. broj polenovih zrna u kubnom metru vazduha i porede sa granič nim vrednostima koncentracija. Granič na vrednost koncentracije polena u vazduhu za sve alergene biljke, izuzev ambrozije, je 30 polenovih zrna /m3 vazduha, a za ambroziju 15 polenovih zrna /m3 vazduha.

Koncentracija polena određ uje se za jedan dan, a definiš e za: nedelju, određ enu dekadu, mesec, sezonu i celu godinu, za svaku biljnu vrstu pojedinač no, odnosno za sve biljke koje produkuju alergeni polen. Ovako izražene koncentracije unose se u nedeljne i meseč ne izveš taje, a obrađ eni u kvartalne i godiš nji aeropalinološ ki izveš taj.

Detekciju polena na područ ju Panč eva i okoline vrš e dva doktora medicine, specijalisti higijene Zavoda za javno zdravlje Panč evo. Ovaj kadar je obuč en za posao od strane evropski sertifikovanih struč njaka Agencije za zaš tiitu životne sredine Srbije. Pored znanja iz aerobiologije osobe su u potpunosti edukovane oko metodologije pripreme i bojenja preparata i potpuno operativno osposobljene da kontroliš u sve segmente rada uređ aja za uzorkovanje (kontrola protoka vazduha, zamena traka, prepoznavanje nepravilnosti u radu uređ aja...). Takođ e, osobe su edukovane o nač inu ažuriranja podataka i izveš tavanju za lokalnu samoupravu, kao naruč ioca posla, ali i za osetljivi deo populacije (tipski, semaforski nač in prikazivanja podataka).

162

Za period 2011. godine rad osoblja Zavoda obavljao se pod nadzorom struč njaka Agencije za zaš tiitu životne sredine Srbije, koji su kao supervizori vrš ili kontrolu svakog uzorka i svakog sač injenog izveš taja.

REZULTATI MERENJA Zbog neš to hladnije zime, polinacija (koja poč inje cvetanjem drveća), poč ela je neš to kasnije nego š to je to uobič ajeno, tako da su prva polenova zrna na teritoriji Panč eva registrovana tek 17.02.2011. godine.

U prvom tromeseč nom periodu merenja, od 14.02.- 01.05.2011.godine, dominirali su najpre poleni drveća, š to je i uobič ajeno za ovaj period godine, da bi krajem perioda poč ela i polinacija trava i kopriva.

U drugom tromeseč ju, od 01.05.- 31.07. 2011. godine, nastavlja se polinacija drveća započ eta u prethodnom tromeseč ju i poč inje intenzivnija polinacija trava i kopriva. U ovom periodu poleni trava su najjač i alergeni. Obzirom da izmeđ u korova i trava postoje brojne unakrsne reakcije u ovom periodu bile su moguće pojave izuzetno jakih alergijskih simptoma.

U trećem tromeseč nom periodu od 01.08.- 31.10.2011.godine, koji je poslednji period praćenja polinacije u toku godine, od alergena najjač e dejstvo ispoljavaju poleni ambrozije i trava. Ambrozija, č iji je polen najjač i alergen cvetala je tokom celog trećeg kvartala, ali su najviš e koncentracije beležene u avgustu i septembru mesecu. Analiza rezultata merenja aeropolena u 2011. godini prema biljnim vrstama

Jova je poč ela da cveta 17.02.2011. i beležena je do 18.04.2011. Polinacija jove trajala je 26 dana, dok koncentracija njenog polena u vazduhu nije prelazila granič ne vrednosti. Najveća postignuta vrednost zabeležena je 15.03. i iznosila je 17 polenovih zrna/m3 vazduha. Breza ispoljava najjač e dejstvo međ u polenima drveća. Prva polenova zrna breze u vazduhu zabeležena su 17.02.2011. godine, a polinacija je registrovana sve do 11. maja 2011.godine. Polinacija breze trajala je 45 dana u prvom kvartalu i 11 dana u drugom kvartalu, ili ukupno 56 dana. U prvom tromeseč ju bilo je 10 dana sa poviš enim koncentracijama, sa maksimumom od 446 polenovih zrna/m3 vazduha dana 08.04.2011. Poč etkom drugog kvartala 11 dana emitovane su koncentracije od jednog ili dva polenova zrna i njena polinacija je završ ena. Leska je poč ela da cveta 26.02.2011. i beležena je do 11.04.2011. Polinacija leske trajala je 24 dana, a koncentracija njenog polena u vazduhu 3 dana je bila iznad granič nih vrednosti. Najveća postignuta vrednost zabeležena je 13.03.2011. i iznosila je 89 polenovih zrna/m3 vazduha.

163

Tise i č empresi su poč eli da cvetaju 21.02.2011. i beleženi su do kraja ovog tromeseč nog perioda, do 30.04.2011. Polinacija je nastavljena i u drugom kvartalu u koncentracijama ispod granič ne vrednosti. Polinacija tisa i č empresa trajala je 52 dana u prvom i 8 dana u drugom tromeseč ju ili ukupno 60 dana. Koncentracije ovog alergenog polena su 21 dan bile iznad granič nih vrednosti. Najviš a koncentracija polena tisa i č empresa postignuta je 08.04.2011. i iznosila je č ak 609 polenovih zrna/m3 vazduha. Brest je poč eo da cveta 16.03.2011. i njegov polen je beležen do 30.04.2011. Polinacija bresta trajala je 18 dana, a koncentracije ovog alergenog polena nisu prelazile granič ne vrednosti. Najviš a koncentracija polena bresta postignuta je 24.03.2011. i iznosila je 16 polenovih zrna/m3 vazduha.

Jasen je poč eo da cveta 16.03.2011. i njegov polen beležen je u vazduhu do 29.04.2011. i samo dva dana u maju mesecu. Polinacija jasena trajala je ukupno 42 dana, a samo je u jednom danu koncentracija bila iznad granič ne vrednosti. To je bilo 30.03.2011. i iznosila je 51 polenovo zrno/m3 vazduha, š to je ujedno i najviš a postignuta vrednost. Topola je poč ela da cveta 19.03.2011. i beležena je do 28.04.2011. Polinacija topole trajala je 31 dan, a koncentracije ovog alergenog polena su 5 dana bile iznad granič nih vrednosti. Najviš a koncentracija polena topole postignuta je 26.03.2011. i iznosila je 167 polenovih zrna/m3 vazduha. Vrba je poč ela da cveta 23.03.2011. i njena polenova zrna su beležena u vazduhu 39 dana u prvom i 24 dana u drugom kvartalu, tokom maja meseca. Od ukupno 63 dana koncentracije ovog alergenog polena su 17 dana bile iznad granič ne vrednosti. Najviš a koncentracija polena vrbe postignuta je 08.04.2011. i iznosila je 327 polenovih zrna/m3 vazduha. Grab je poč eo da cveta 26.03.2011. i njegov polen beležen je sve do 30.04.2011. i tokom 19 dana maja u drugom kvartalu. Polinacija graba trajala je ukupno 44 dana, a koncentracije ovog alergenog polena nisu prelazile granič ne vrednosi. Najviš a koncentracija polena graba postignuta je 24.04.2011. i iznosila je 27 polenovih zrna/m3 vazduha. Javor je sa cvetanjem poč eo 30.03.2011. i emitovao je polen sve do kraja prvog tromeseč ja, a polinacija je nastavljena i u drugom tromeseč ju u trajanju od 19 dana. Polinacija javora, trajala je 30 dana u prvom i 19 dana u drugom kvartalu, a koncentracije ovog alergenog polena su 12 dana prelazile granič ne vrednosti. Najviš a koncentracija polena javora postignuta je 4.04.2011. i iznosila je 213 polenovih zrna/m3 vazduha. Hrast je poč eo da cveta 18.03.2011. i njegov polen je beležen u vazduhu do kraja prvog tromeseč ja i 11 dana u maju tokom drugog tromeseč ja. Polinacija hrasta trajala je 31 dan, a koncentracije ovog alergenog polena samo su 4 dana bile iznad granič ne vrednosti. Najviš a koncentracija polena hrasta postignuta je 12.04.2011. i iznosila je 135 polenovih zrna/m3 vazduha.

164

Platan je poč eo da cveta 07.04. i njegov polen u vazduhu beležen je 20 dana u aprilu i 17 dana u maju mesecu, a koncentracije ovog alergenog polena 12 dana su prelazile granič nu vrednost. Najviš a koncentracija polena platana postignuta je 19.04. i iznosila je 412 polenovih zrna/m3 vazduha. Orah je sa cvetanjem poč eo 12.04.2011. i emitovao je polen sve do kraja prvog tromeseč ja i nastavio polinaciju u niskim koncentracijama tokom maja u drugom tromeseč ja. Polinacija oraha trajala je 17 dana u prvom i 18 dana u drugom kvartalu, a koncentracije ovog alergenog polena su 7 dana bile iznad granič nih vrednosti. Najviš a koncentracija polena oraha postignuta je 25.04.2011. i iznosila je 61 polenovo zrno/m3 vazduha. Borovi su poč eli da cvetaju 26.04.2011. i cvetali su tokom sve tri sezone. Njihova polinacija je trajala svega 3 dana u prvom kvartalu, 49 dana u drugom kvartalu i 15 dana u trećem kvartalu, u oktobru mesecu. Za vreme 67 dana polinacije koncentracije polena borova u vazduhu nisu prelazile granič nu vrednost. Najviš a koncentracija polena borova postignuta je 09.05.2011. i iznosila je 23 polenova zrna/m3 vazduha. Dud je sa cvetanjem poč eo pred kraj prvog tromeseč ja, 18.04.2011. i njegov polen je beležen u vazduhu do 30.04.2011. i na dalje u maju i junu u drugom kvartalu. Polinacija duda trajala je 13 dana u prvom i 26 dana u drugom kvartalu. Za to vreme koncentracije ovog alergenog polena su 8 dana bile iznad granič ne vrednosti, sa najviš om postignutom koncentracijom od 211 polenovih zrna/m3 vazduha, registrovanom 30. aprila.

Lipa je započ ela emitovanje polena u prvom kvartalu kada je 7.04.2011. i 30.04.2011., zabeleženo po jedno polenovo zrno. U drugom kvartalu lipa je cvetala ukupno 44 dana, u trećem 2 dana, a sve registrovane koncentracije polena bile su ispod granič ne vrednosti. Najviš a registrovana koncentracija iznosila je 29 polenovih zrna/m3 vazduha, a registrovana je 14. juna. Trave su poč ele da cvetaju 18.04.2011. i njihov polen u vazduhu beležen je u sva tri tromeseč ja: u prvom 8 dana, u drugom 84 dana (granič na vrednost koncentracije prekorač ena je tokom 10 dana) i 71 dan u trećem tromeseč ju. Od ukupno 163 dana polinacije 10 dana su koncentracije bile iznad granič ne vrednosti, a najviš a postignuta koncentracija bila je 26.05. i iznosila je 62 polenova zrna/m3 vazduha. Kopriva se pojavljuje od 25.04.2011. i njena polinacija u prvom kvartalu trajala 6 dana, od kojih su u 2 dana koncentracije bile iznad granič ne vrednosti. U drugom kvartalu kopriva je gotovo svih dana bila u polinaciji sa izuzetno visokim koncentracijama, jer je od ukupno 88 dana 56 dana bilo sa koncentracijama iznad granič ne vrednosti. U trećem kvartalu polen koprive beležen je u vazduhu 72 dana od kojih je 33 bilo sa koncentracijama iznad granič ne vrednosti. Prema tome, tokom 2011. godine polen koprive beležen je u 166 dana od kojih je u 91 danu koncentracija bila iznad granič ne vrednosti. Najviš a koncentracija u junu zabeležena je 22.06 i iznosila je 163 polenova zrna/m3 vazduha.

165

Polen kopriva nije jak alergen, ali daje unakrsne alergijske reakcije sa travama. Poš to se u dobrom delu godine poklapa polinacija trava i kopriva, alergič ne osobe su mogle da imaju brojne smetnje. Bokvica je poč ela polinaciju 7. maja i emitovala polen 53 dana u prvom i 19 dana u drugom kvartalu u koncentracijama koje su bile ispod granič ne vrednosti. U periodu polinacije bokvice najviš a koncentacija od 6 polenovih zrna/m3 vazduha zabeležena je 11.07.2011. godine. Kiselica je poč ela da emituje polen 10.05. i nastavila polinaciju u trajanju od 39 dana u drugom i jedan dan u trećem kvartalu u veoma niskim koncentracijama. Najviš a koncentacija iznosila je 11 polenovih zrna/m3 vazduha, a zabeležena je 07.06.2011.godine. Konoplje su poč ele da cvetaju u drugom kvartalu, 23.05. i emitovale su polen ukupno 26 dana u koncentracijama dosta nižim od granič ne vrednosti. Konoplje su nastavile cvetanje u većem delu trećeg tromeseč ja, ukupno 55 dana, ali je samo u jednom danu koncentracija njenog polena u vazduhu bila iznad granič ne vrednosti. To je bilo 10.08. kada je izmerena koncentracija od 42 polenova zrna/m3 vazduha. Štir / Pepeljuge su bile u polinaciji 31 dan u drugom kvartalu i 59 dana trećem kvartalu u koncentracijama ispod granič ne vrednosti. Najveća zabeležena koncentracija dana 29.08. iznosila je 18 polenovih zrna/m3 vazduha. Pelin je započ eo polinaciju 3. juna i ona je u drugom kvartalu trajala ukupno 15 dana sa veoma niskim koncentracijama. Polen pelina beležen je i tokom 66 dana trećeg tromeseč ja, ali je samo u toku dva dana koncentracija bila iznad granič ne vrednosti. Najviš a dnevna koncentracija od 44 polenova zrna/m3 vazduha zabeležena je 08.08. 2011. godine. Ambrozija je prvu polinaciju pokazala 11.06., i beležena je u drugom kvartalu samo 4 dana sa koncentracijom od jednog polenovog zrna. U trećem kvartalu emitovanje polena ambrozije trajalo je 82 dana, a 29 koncentracija je bilo iznad granič ne vrednosti. Najviš a izmerena koncentracija od 350 polenovih zrna/m3 vazduha postignuta je 28. avgusta.

166

Grafički prikaz rezultata merenja aeropolena u 2011. godini

POLEN ALERGENIH BILJAKA U VAZDUHUPRIKAZ UKUPNIH KONCENTRACIJA NA GODIŠ NJEM NIVOU

Pančevo, 2011.godine

0

1000

2000

3000

4000

5000

6000

7000

8000

lesk

a

jova

tise/če

mpr

esi

bres

t

topo

la

javo

r

vrbe

jase

n

brez

a

grab

plat

an

orah

hras

t

četin

ari

dud

bukv

a

lipe

trave

bokv

ice

kise

lice

kono

plja

kopr

ive

štire

vi/p

epel

juge

pelin

ambr

ozija

U vazduhu u Panč evu, tokom 2011. godine najviš e je bilo polena koprive, potom polena tisa i č empresa, zatim polena ambrozije, vrbe, graba, breze i trava. Tokom godine najveći broj dana polinacije zabeležen je za koprive i trave, daleko veći u odnosu na broj dana polinacije drugih alergenih biljaka. Polen kopriva nije jak alergen, ali unakrsno sa polenom trava može biti ozbiljan izazov za zdravlje ljudi. Po broju dana polinacije u 2011. godini slede korovi: š tirevi, ambrozija, pelin i konoplja.

POLEN ALERGENIH BILJAKA U VAZDUHUPRIKAZ BROJA DANAPOLINACIJE I

BROJA DANA SA KONCENTRACIJAMA VEĆ IM OD GRANIČ NE VREDNOSTIPančevo 2011.godina

0

20

40

60

80

100

120

140

160

180

lesk

a

jova

tise/če

mpr

esi

bres

t

topo

la

javo

r

vrbe

jase

n

brez

a

grab

plat

an

orah

hras

t

četin

ari

dud

lipe

trave

bokv

ice

kise

lice

kono

plja

kopr

ive

štire

vi/p

epel

juge

pelin

ambr

ozija

br dana br dana>gv

167

Najveći broj dana sa koncentracijama većim od granič ne vrednosti za polen biljne vrste, zabeležen je za trave, ambroziju, tise i č emprese, a potom vrbe. Polen ambrozije izuzetno je jak alergen zbog č ega su registrovane ukupne koncentracije, kao i broj dana sa koncentracijama većim od granič ne vrednosti zabrinjavajuće.

POLEN ALERGENIH BILJAKA U VAZDUHUPRIKAZ VREDNOSTI MAKSIMALNIH IZMERENIH KONCENTRACIJA POLENA

Pančevo, 2011.godina

0

100

200

300

400

500

600

700

lesk

a

jova

tise/če

mpr

esi

bres

t

topo

la

javo

r

vrbe

jase

n

brez

a

grab

plat

an

orah

hras

t

četin

ari

dud

lipe

trave

bokv

ice

kise

lice

kono

plja

kopr

ive

štire

vi/p

epel

juge

pelin

ambr

ozija

Najveću maksimalnu dnevnu vrednost koncentracije imali su tise i č empresi, breza, platan ambrozija. Uz primedbu da granič na vrednost za polen ambrozije u vazduhu ima duplo manju vrednost od polena drugih vrsta, sledi da je prikazana maksimalna koncentracija polena ambrozije daleko opasnija po zdravlje od maksimalne koncentracije tisa i č empresa, kao i ostalih vrsta. ZAKLJUČ AK

U toku 2011. godine u Panč evu su praćene koncentracije polena 24 alergene biljne vrste u tri sezone: sezonu cvetanja drveća, sezonu cvetanja trava i sezonu cvetanja korova. Zbog neš to hladnije zime, polinacija je poč ela neš to kasnije nego š to je to uobič ajeno, tako da su prva polenova zrna na teritoriji Panč eva registrovana tek 17.02.2011. godine. U prvom tromeseč nom periodu merenja, od 14.02.- 01.05.2011.godine, dominirali su najpre poleni drveća, š to je i uobič ajeno za ovaj period godine, da bi krajem perioda poč ela i polinacija trava i kopriva. U drugom tromeseč ju, od 01.05.- 31.07. 2011.godine, nastavlja se polinacija drveća započ eta u prethodnom tromeseč ju, i poč inje intenzivnija polinacija trava i kopriva. U ovom periodu poleni trava su najjač i alergeni. Obzirom da izmeđ u korova i trava postoje brojne unakrsne reakcije u ovom periodu bile su moguće pojave izuzetno jakih alergijskih simptoma.

168

U trećem tromeseč nom periodu od 01.08.- 31.10.2011. godine, koji je poslednji period praćenja polinacije u toku godine, od alergena najjač e dejstvo ispoljavaju poleni ambrozije i trava. Ambrozija, č iji je polen najjač i alergen cvetala je tokom celog trećeg kvartala, ali su najviš e koncentracije beležene u avgustu i septembru mesecu. U vazduhu u Panč evu, 2011. godine najviš e je bilo polena koprive, potom polena tisa i č empresa, zatim polena ambrozije, vrbe, graba, breze i trava. Najveći broj dana polinacije zabeležen je za koprive i trave, ali i broj dana sa polinacijom ambrozije i breze iako manji, znač ajan je, naroč ito kad se uzme u obzir njihova jaka alergenost. Najveći broj dana sa koncentracijama većim od granič ne vrednosti za polen biljne vrste, zabeležen je za trave, ambroziju, tise i č emprese, a potom vrbe. Najveću maksimalnu dnevnu vrednost koncentracije imali su tise i č empresi, breza, platan i ambrozija. Zdravlje ljudi alergič nih na polen biljnih vrsta bilo je ugroženo prisustvom polena u vazduhu znač ajan broj dana u godini. Naroč ita ugroženost postojala je od aeropolena trava i ambrozije. Monitoring polena vazduha u Panč evu neophodno je nastaviti u narednoj godini. Na osnovu rezultata merenja i meteorološ ke prognoze treba davati kratkoroč ne prognoze za period koji sledi, š to će biti pomoć u prevazilaženju rizika za osetljivu populaciju .

PRAĆ ENJE BUKE U Ž IVOTNOJ SREDINI NA PODRUČ JU

JUŽNOBANATSKOG OKRUGA

UVOD

Buka je neželjen zvuk koji viš estruko ugrožava ljudsko zdravlje. Buka kojoj su ljudi svakodnevno izloženi, komunalna ili opš ta buka, kao i buka zatvorenih boraviš nih prostora, jedan je od najvećih problema, posebno u gradskim područ jima. Kao meš avina zvukova različ itih osobina buka može biti trajna, isprekidana i udarna, promjenljivih nivoa, različ itog trajanja i vremenske raspodele.

Buka je subjektivan osjećaj i nije je moguće meriti. Ona je određ ena fizič kim osobinama zvuka i fiziološ kim svojstvima uva i ljudskog organizma. Ono š to merimo je zvuk, odnosno njegova jač ina, tj.energija koja se prenosi zvuč nim talasima od izvora do ljudskog uva.

Buka u životnoj sredini uglavnom je posledica ljudskih aktivnosti, ali buku može stvarati i priroda (udar groma, vodopadi, jaki vetrovi, životinje… ).

169

Glavni izvori buke u komunalnoj sredini su saobraćaj, industrija, građ evinski i javni radovi, rekreacija, sport, zabava… Kao posledica izloženosti velikoj buci mogu da se jave efekti na č ulo sluha (auditivni) i efekti na ostale organe i tkiva (neauditivni).

Uvo nije podjednako osetljivo za sve frekvencije, najosjetljivije je u područ ju od 350 - 3500 Hz, pri intenzitetu od 20- 80 dB, koje odgovara govornom područ ju. Granica socijalnog kontakta je 40dB.

Ozbiljnost oš tećenja sluha zavisi od intenziteta i trajanja delovanja buke. Jaka, isprekidana ili udarna buka izaziva č eš će privremeno pomeranje praga č ujnosti, a ređ e trajni gubitak sluha.

Na gubitak sluha utič e starost, neke bolesti, lekovi, izloženost hemijskim materijama i vibracijama. Prvi znak oš tećenja sluha su smetnje registrovanja visokih tonova, otežano sporazumevanje govorom, otežano praćenje radio i televizijskog programa, a zatim poremećaj koncentracije, odmora i sna. Ljudsko uvo ne može dugo da podnosi preveliku buku. Iako simptomi č esto spontano nestaju, deo č ulnih ćelija unutraš njeg uva može biti nepovratno uniš ten. Regeneracija ćelija moguća je unutar 48 sati nakon prekida izloženosti jakoj buci. Kod trajne izloženosti intenzivnoj buci dolazi do delimič nog ili potpunog gubitka sluha. Iznenadna oš tećenja jakom bukom su hitna stanja koja zahtevaju bolnič ko leč enje.

Neauditivni zdravstveni efekti izraz su fiziološ ke reakcije na stres. Buka indirektno utič e na endokrini sistem i simpatič ki deo autonomnog nervnog sistema i potstič e izluč ivanje stresogenih hormona. Većina efekata buke (smetnje kardiovaskularnog, digestivnog i imunološ kog sistema, smanjenje pažnje i pamćenja, suženje vidnog polja) kratkotrajna je i prolazna. Ali, zdravstvene smetnje mogu preći i u hronič ne. Kod dece se zapažaju poremećaji koncentracije i pamćenja. Posebno se naglaš ava važnost uklanjanja buke pri intelektualnom radu. Za dobar san bilo bi poželjno da buka ne prelazi 30 decibela, a pojedinač ni zvuč ni nadražaji 45 decibela.

Razlike u individualnoj osetljivosti na buku su velike. Na doživljaj buke deluje stav prema buci, nedostatak nadzora nad bukom, prenos neprijatne informacije, ambijentalna buka.

U poslednjim decenijama doš lo je, naroč ito u gradskim sredinama do povećanja broja puteva, brzine vozila, novih industrijskih postrojenja i razvoja buč nih rekreativnih aktivnosti i turizma, nedovoljno usklađ enih s prostornim planiranjem, tehnološ kim napretkom i postojećim propisima. Saobraćaj je međ u najvažnijim izvorima buke, a č ak 80% zagađ enja bukom u gradovima uzrokuju automobili. Zbog toga je "zagađ enje bukom" postalo izrazit javnozdravstveni i ekološ ki problem.

Sistematsko merenje buke u životnoj sredini uslov je za bolje upoznavanje š tetnih efekata prekomerne buke i sprovođ enje nadzora i smanjenja nivoa buke u svakodnevnom životu i radu.

170

Na lokalnom, gradskom nivou, važno je utvrditi i pratiti nivoe buke, predvideti udeo buke pri prostornom planiranju, planiranju zelenih površ ina i saobraćajnica, pri uvođ enju svake nove delatnosti i sprovodjenju mera za smanjenje nivoa buke. Rezultati sistematskog merenja nivoa buke treba da posluže urbanistima pri prostornom uređ enju i rekonstrukciji postojećih naselja i područ ja, arhitektama pri projektovanju objekata u neposrednoj blizini mernih mesta i medicinskim struč njacima pri oceni zdravstvenih smetnji od buke. ZAKONSKA OSNOVA Merenje i ocenjivanje nivoa buke od saobraćaja u životnoj sredini u Vrš cu u svemu je vrš eno prema: - Standardu SRPS ISO 1996-1 Akustika-opis, merenje i ocenjivanje buke u životnoj sredini. Deo 1: osnovne velič ine i postupci ocenjivanja; - Standardu SRPS ISO 1996-2 Akustika - opis, merenje i ocenjivanje buke u životnoj srdini. Deo 2: određ ivanje nivoa buke u životnoj sredini; - Uredbi o indikatorima buke, granič nim vrednostima, metodama za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i š tetnih efekata buke u životnoj sredini (SL.Glasnik RS 75/2010). METODOLOGIJA Prilikom merenja koriš ćen je prenosivi portabl sistem za monitoring buke Bruel&Kjaer tip 3655/B koji se sastoji od:

Ø Fonometra B&K, tip 2250, serijski broj 2423956 Ø Mikrofona B&K, tip. 4952, serijski broj 49522751541 Ø Akustič kog kalibratora B&K, tip 4231, serijski broj 2422615.

Kalibracija fonometra vrš ena je pre poč etka i na kraju završ ene serije merenja.Sva merenja vrš ena su sa odabranom dinamič kom karakteristikom FAST. Parametri merenja odabrani su u meniju i zadati pre poč etka svakog merenja.

Na odabranim mernim mestima merenja su vrš ena kontinualno, 24-č asovno. Mereni su glavni indikatori buke: Ldey -dnevni (od 06-18h), Levening - več ernji (od 18-22h) i Lnight - noćni nivoi buke (od 22-06h) i Lden - celodnevni nivo buke ( 00-24h); pomoćni indikatori: LAE, LAFmax, LAFmin i i procentni nivoi LN,T.

Na svakom mernom mestu merena je gustina saobraćaja brojanjem

prolaska lakih i teš kih vozila.

171

Meteorološ ki podaci dobijani su pri svakom merenju od zvanič ne automatske meteorološ ke stanice.

Zbog nepovoljnog uticaja na tač nost merenja, nije se vrš ilo merenje pri

izrazitom nevremenu (kada je bilo padavina), brzini vetra iznad 10 m/s i pri temperaturama vazduha ispod -10º C. Korekcija indikatora buke za određ ene vremenske periode vrš ena je za položaj mikrofona na refleksionoj površ ini i vrstu izvora, jer ostale korekcije uređ aj vrš i automatski.

Statistič ka obrada rezultata merenja i prorač un merne nesigurnosti obavljeni su u programu “ EXCEL” 2003 i “ SPSS” . REZULTATI MERENJA BUKE U Ž IVOTNOJ SREDINI

U 2011. godini Zavod za javno zdravlje Panč evo vrš io je monitoring buke u životnoj sredini u gradu Vrš cu u već formiranoj mreži mernih mesta. Zbog kasnog ugovaranja posla merenje je vrš eno u jesenjoj i zimskoj sezoni, za razliku od prethodnih godina kada je merenje vrš eno u prolećnoj i zimskoj sezoni.

Monitoring u gradu Panč evu nije ugovoren sa gradskom upravom. Grad Vršac – mrež a mernih mesta

Sistematsko merenje buke u životnoj sredini u Vrš cu vrš eno je na š est mernih mesta, po akustič kim zonama iz GUP-a, u dve sezone, tj, dva puta godiš nje.

Merna mesta za sistematsko merenje buke u Vrš cu u 2011. godini Zona (SRPS U.J6.205) Merno mesto Zona gradskog centra Ispred zgrade Opš tine Zona stanovanja Trg Andrije Lukića 6 Zona stanovanja Miloš a Obilića 26 Bolnič ka zona Podvrš anska 84 Zona odmora i rekreacije Gerontološ ki centar Zona stanovanja uz industriju 2.oktobra 48

172

Podaci po akustičkim zonama Uporedna analiza rezultata merenja Statistič kom obradom rezultata merenja odabranih indikatora buke, na mernim mestima za sistematsko merenje buke u Vrš cu, u zimskoj sezoni 2011.godine izražene su proseč ne vrednosti indikatora buke, proseč na prekorač enja granič nih vrednosti indikatora buke za pojedine periode merenja i prikazani uporedo sa vrednostima iz merenja u jesenjoj sezoni u tabeli 1 i 2. Proseč na vrednost indikatora buke na mernim mestima u Vrš cu, u jesenjoj i zimskoj sezoni 2011. godine izražena u dB(A)

Indikatori buke Lday Levening Lnight Lden Proseč ne vrednosti indikatora u dB(A) - jesen

59±5 57±5 52±6 60±5

Proseč ne vrednosti indikatora u dB(A) - zima

58±3 56±3 51±3 60±3

Proseč na prekorač enja vrednosti indikatora buke za dan, več e i noć na mernim mestima u Vrš cu u jesenjoj i zimskoj sezoni 2011. godine izražena u dB(A)

Indikatori buke Lday Levening Lnight Proseč na prekorač enja granič ne vrednosti indikatora buke u dB(A) - jesen

5±4 4±4 7±6

Proseč na prekorač enja granič ne vrednosti indikatora buke u dB(A) - zima

4±3 2±2 7±4

Takođ e, statistič kom obradom rezultata brojanja saobraćaja na mernim mestima za sistematsko merenje buke u Vrš cu, u jesenjoj sezoni 2011. godine izražene je broj proseč nih prolazaka lakih i teš kih vozila, kao i ukupnog broja vozila na č as i prikazani u tabeli uporedo sa brojem vozila u jesenjoj sezoni. Proseč an broj prolazaka vozila na č as na mernim mestima u Vrš cu, u različ itim mernim periodima jesenje sezone 2011.godine

Vozila Period Laka Teš ka Ukupno

(laka+teš ka) Dan - jesen (06-18h)

4838±944 252±250 4890±834

Dan - zima 5132±1911 176±142 5308±1883

173

(06-18h) Več e - jesen (18-22h)

1457±499 50±51 1508±477

Več e - zima (18-22h)

938±148 17±19 955±156

Noć - jesen (22-06h)

1176±664 36±41 1212±656

Noć - zima (22-06h)

1298±229 36±38 1333±255

Celodnevni - jesen (00-24h)

7262±1572 338±335 7600±1397

Celodnevni - zima (00-24h)

7368±1883 228±182 7596±1838

Na tabeli prikazani su indikatori buke sa najvećim i najnižim izmerenim vrednostima kao i merna mesta na kojima su zabeleženi u jesenjoj i zimskoj sezoni 2011.godine. Uporedni prikaz najvažnijih indikatora buke, na mernim mestima u Vršcu u jesenjoj i zimskoj sezoni 2011. godine

JESENJA SEZONA 2011. ZIMSKA SEZONA 2011. Indikator buke

dBA Merno mesto dBA Merno mesto Lday max 67 2.oktobar 95 62 M.Obilića 26

Levening max 66 2.oktobar 95 60 M.Obilića 26

Lnight max 62 2.oktobar 95 55 M.Obilića 26

Lden max 70 2.oktobar 95 64 M.Obilića 26

Lday min 54 Gerontološ ki centar 53 Gerontološ ki centar Levening min 52 Podvrš anska 84 52 Podvrš anska 84

Lnight min 45 Podvrš anska 84 47 Podvrš anska 84

Lden min 55 Podvrš anska 84 56 Podvrš anska 84, Gerontološ ki

LAEmax 115 M.Obilića 26, 2.oktobar 95 116 M.Obilića 26

LAFmax 94 Opš tina, M.Obilića 26 99 Opš tina LAFmin 25 Podvrš anska 84 22 M.Obilića 26

> GVLday 12 2.oktobar 95 7 M.Obilića 26

> GVLevening 11 2.oktobar 95 5 M.Obilića 26

> GVLnight 17 2.oktobar 95 10 M.Obilića 26

Na osnovu proseč ne vrednosti celodnevnog indikatora buke Lden od 60 dB(A) u zimskom periodu, koja se uvrsti u obrazac za rač unanje uznemiravanja stanovniš tva bukom tokom dana, izrač unato je da u Vrš cu procenat stanovništva ugrož enog bukom od drumskog saobrać aja tokom dana iznosi %A = 12,80%, a procenat veoma ugrož enog stanovništva %HA = 8,97%.

174

Uključ ivanjem proseč ne vrednosti izmerenih indikatora buke za noć u zimskom periodu od 51 dB(A) u obrazac za rač unanje uznemiravanja stanovniš tva tj. ometanja sna bukom tokom noć i izračunato je da je u Vršcu procenat ugrož enog stanovništva %A = 13,88%, a visoko ugrož enog %HA = 5,90%. Obzirom da je vrednost celodnevnog indikatora Ldan za 2011. godinu takođ e 60 dB(A), a indikatora buke za noć takođ e 51 dB(A) prethodno izražena ugroženost stanovniš tva dnevnom i noćnom bukom ista je i na godiš njem nivou. Uporednom grafič kom analizom merodavnih nivoa buke za dan na mernim mestima u Vrš cu u jesenjoj i zimskoj sezoni 2011. godine uoč ava se da su nivoi indikatora dnevne buke na mernim mestima Trg A. Lukića 6 i 2. oktobar 48 veći u jesenjoj nego u zimskoj sezoni, dok su na mernom mestu u M.Obilića 26 identič ni u obe sezone. Uporedni prikaz vrednosti indikatora buke za več e na mernim mestima u zoni stanovanja u Vrš cu, u jesenjoj i zimskoj sezoni 2011. godine, dat je na grafikonu. Uoč ava se da su vrednosti indikatora u jesenjoj sezoni veći na mernim mestima Trg A. Lukića 6 I 2. oktobar 48, a niži na mernom mestu M.Obilića 26. Vrednosti indikatora noćne buke na mernim mestima u zoni stanovanja u Vrš cu u jesenjoj i zimskoj sezoni 2011.godine uporedo su prikazani na grafikonu. Uoč ava se da su vrednosti indikatora noćne buke identič ni u obe sezone na mernom mestu Trg A. Lukića 6, viš i u zimskoj nego jesenjoj sezoni na mernom mestu u M. Obilića 26, a niži u zimskoj nego u jesenjoj sezoni na mernom mestu 2. oktobar 48. Opšti podaci

Proseč ne vrednosti merodavnih nivoa buke u 2011. godini za dan iznose 59±4, za več e iznose 57± 4 a za noć iznose 52 ± 5 dB na nivou su merodavnih nivoa. Proseč ne vrednosti merodavnih nivoa buke na mernim mestima u Vrš cu za I kvartal 2009, I kvartal 2010, i I kvartal 2011.god. (X ± SD)

AKUSTIČKI PARAMETAR

I KVARTAL 2009.god

I KVARTAL 2010.god

I KVARTAL 2011.god

Leq dBA (dan) Leq dBA (več e)

67 ± 2

65 ± 2

59 ± 5 57±5

Leq dBA (noć) 57 ± 8 62 ± 5 52 ± 5

Proseč ne vrednosti merodavnih nivoa buke za dan na odabranim

mernim mestima za sistematsko merenje komunalne buke u Vrš cu u III

175

kvartalu 2011. godine iznose 58 ± 3 dB, š to je za 8 dB niže u odnosu na isti period 2010. godine.

Proseč ne vrednosti merodavnih nivoa buke za več e na odabranim mernim mestima za sistematsko merenje komunalne buke u Vrš cu u III kvartalu 2011. godine iznose 56 ± 3 dB.

Proseč ne vrednosti merodavnih nivoa buke za noć na odabranim mernim mestima za sistematsko merenje komunalne buke u Vrš cu u III kvartalu 2011. godine iznose 51 ± 3 dB, š to je za 8 dB niže u odnosu na isti period 2010. godine. Proseč ne vrednosti merodavnih nivoa buke na mernim mestima u Vrš cu za III kvartal 2009, III kvartal 2010, i III kvartal 2011.god. (X ± SD)


III KVARTAL 2009.god.

III KVARTAL 2010.god

III KVARTAL 2011.god

Leq dBA (dan) Leq dBA (več e)

67 ± 3 51± 3

66 ± 3 58± 3 56± 3

Leq dBA (noć) 61 ± 6 59 ± 7 51± 3

Na mernom mestu Opš tina, u zoni gradskog centra izmereni nivoi buke

za dan i več e NE PRELAZE granič ne vrednosti indikatoira buke za dan i več e za ovu zonu.

Na mernom mestu Trg A. Lukića u zoni stanovanja u Vrš cu več ernji nivo buke ne prelazi granič nu vrednost indikatora za dan i več e za ovu zonu.

Na svim ostalim mernim mestima u gradu Vrš cu, dnevni i več ernji nivoi buke PRELAZE granič ne vrednosti indikatora buke za dan i več e za pripadajuće zone.

Na mernom mestu Opš tina, u zoni gradskog centra izmereni nivo buke za noć NE PRELAZI granič nu vrednost indikatora buke za noć za ovu zonu.

Na svim ostalim mernim mestima u Vrš cu izmereni nivoi buke za noć PRELAZE granič ne vrednosti indikatora za noć za pripadajuće zone.

Uzimajući proseč no prekorač enje DNB za dan i noć kao kriterijum za poređ enje rezultata uoč ava se da su prekorač enja DNB za dan u I kvartalu 2010.god. iznosila 10 dB, a za noć 17 dB.

Prekorač enja DNB za dan najniže je u istom periodu u poslednje tri godine, dok je prekorač enje DNB za noć u ovom kvartalu najviš e u poslednje tri godine.

U I kvartalu 2009. do 2011. godine proseč na prekorač enja dnevnih nivoa buke iznosila su 10-12 dB, dok su proseč na prekorač enja noćnih DNB iznosila 13-17 dB. Uporedni prikaz proseč nih prekorač enja DNB za dan i noć u Vrš cu za I kvartal 2009, I kvartal 2010, i I kvartal 2011.god. (X ± SD)

176


I KVARTAL 2009.god.

I KVARTAL 2010.god.

I KVARTAL 2011.god.

> DNB Leq dBA (dan) > DNB Leq dBA (več e) 12 ± 5 10 ± 5 5±4

4±4 > DNB Leq dBA (noc) 13 ± 8 17 ± 6 7±6

Proseč no prekorač enje DNB za dan u III kvartalu 2011. god. iznosilo

je 4 dB, proseč no prekorač enje DNB za noć od 7 dB niže je za 9 dB od prekorač enja u istom periodu 2009. i 2010.godine.

U III kvartalu 2009. do 2010. godine proseč na prekorač enja dnevnih nivoa buke iznosila su 11-12 dB, dok su proseč na prekorač enja noćnih DNB iznosila 14 -16 dB.

Uporedni prikaz proseč nih prekorač enja DNB za dan i noć u Vrš cu za III kvartal 2009, III kvartal 2010, i III kvartal 2011.god. (X ± SD)





> DNB Leq dBA (dan) > DNB Leq dBA (več e) 12 ± 5 11 ± 5 4±3

2±2 > DNB Leq dBA (noc) 16 ± 7 14 ± 7 7±4

ZAKLJUČ AK

Na osnovu rezultata sistematskog merenja buke u životnoj sredini na područ ju Južnobanatskog okruga u 2011. godini može se zaključ iti:

• Da se merenje buke u životnoj sredini u 2011. godini sprovodilo u samo jednom gradu u okrugu - Vrš cu

• Da su dnevna i noćna akustič ka opterećenja u gradu Vrš cu velika

• Da su noćni nivoi buke izuzetno visoki i č esto premaš uju DNB za dan

• Da se po proseč nim dnevnim i noćnim nivoima buke Vrš ac svrstava u “ sivu akustič ku zonu” prema kriterijumima OECD (55-65 dB)

• Da se zbog ovakvih nivoa buke u životnoj sredini u Vrš cu mogu oč ekivati uč estalije psihološ ke smetnje i ometanje spavanja kod izloženog stanovniš tva

177

UNAPREĐ ENJE ISHRANE, BEZBEDNOST HRANE, ZDRAVSTVENA ISPRAVNOST PREDMETA OPŠ TE UPOTREBE I BRISEVA U

JUŽNOBANATSKOM OKRUGU TOKOM 2011. GODINE

Hrana je izvor energije i esencijalnih hranljivih sastojaka potrebnih za nadoknadu energetske potroš nje, izgradnju i funkcionisanje ćelija, tkiva i organskih sistema. Primena principa pravilne ishrane kao i dostupnost dovoljne količ ine zdravstveno bezbedne hrane predstavljaju osnovno ljudsko pravo, preduslov je unapređ enja i oč uvanja zdravlja stanovniš tva. U periodu I-XII 2011. godine, na prvi pregled u savetovališ te za ishranu javilo se 75 pacijenata dok je kontrolnih pregleda bilo 70. Najveći broj pacijenata bio je gojazan ali su se javljali i pacijenti sa problemima hipertenzije, poviš enim vrednostima lipida i š ećera u krvi.

Mikrobiološ ka i fizič ko – hemijska kontaminacija hrane predstavljaju rizik za nastanak bolesti prenosivih hranom. Do kontaminacije može doći u proizvodnji, prevozu i prometu, a i sami krajnji korisnici mogu neadekvatnim rukovanjem dovesti do kontaminacije hrane.

Zavod za javno zdravlje Panč evo je u saradnji sa republič kim sanitarnim inspektorima nastavio sa kontrolom dijetetskih suplemenata i soli za ishranu ljudi, aditiva i aroma kao i vode za piće u originalnoj ambalaži (stona voda, mineralna voda i izvorska voda). Vrš ena je kontrola i ostale hrane na zahtev korisnika ili u skladu sa već ugovorenim obavezama (mikrobiološ ka i fizič ko – hemijska ispravnost).

Tokom 2011. godine uzorkovani su i analizirani uzorci predmeta opš te upotrebe domaćeg porekla i iz uvoza.

Uslovi higijene procesa proizvodnje i transporta hrane kontrolisani su uzimanjem uzoraka briseva na č istoću površ ina, predmeta i ruku osoba koje dolaze u dodir sa hranom.

CILJ

Cilj sprovođ enja nadzora nad bezbednoš ću hrane i zdravstvenom ispravnoš ću predmeta opš te upotrebe tokom 2011. godine bio je da se prikupe podaci koji omogućavaju da se utvrde uzroci njihove neispravnosti, izvrš i procena rizika za zdravlje stanovniš tva i preporuč e mere za poboljš anje svih onih postupaka u lancu proizvodnje, transporta i prometa namirnica koji predstavljaju rizik za mikrobiološ ku i fizič ko – hemijsku kontaminaciju. Kontrola briseva (površ ina, predmeta i ruku osoba koje dolaze u dodir sa hranom) na č istoću u procesu proizvodnje i prometa namirnica vrš ena je takođ e sa ciljem procene rizika po zdravlje ljudi i blagovremenog preduzimanja mera u skladu sa principima HACCP sistema.

178

ZAKONSKA OSNOVA I METODOLOGIJA Kontrola bezbednosti hrane i zdravstvene ispravnosti predmeta opš te upotrebe kao i briseva na č istoću vrš ena je na osnovu važeće zakonske regulative i to:

♦ Pravilnici o kvalitetu ♦ Uputstvo o nač inu uzimanja uzoraka namirnica i predmeta opš te upotrebe

za vrš enje analiza i superanaliza (Sl. list SFRJ br. 55/78). ♦ Zakon o zdravstvenoj ispravnosti namirnica i predmeta opš te upotrebe

(″Sl. list SRJ″, br. 53/91), ♦ Zakon o bezbednosti hrane (″Sl. glasnik RS″, br. 41/09), ♦ Program zdravstvene zaš tite stanovniš tva od zaraznih bolesti od 2002.

godine do 2010. godine (″Sl. glasnik RS″, br.29/02), ♦ Zakon o zaš titi stanovniš tva od zaraznih bolesti (″Sl. glasnik RS″ ,br.

125/04) ♦ Vodič za primenu mikrobiološ kih kriterijuma za hranu (Republika Srbija

Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, š umarstva i vodoprivrede RS:Prvo izdanje, Beograd, jun 2011)

♦ Vodič za razvoj i primenu preduslovnih programa i principa HACCP u proizvodnji hrane (Republika Srbija Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, š umarstva i vodoprivrede, Uprava za veterinu Beograd, 2009)

Rezultati laboratorijskih analiza sa miš ljenjem lekara specijaliste higijene i predlogom mera dostavljani su nadležnom inspektoratu za sanitarni nazor i vlasnicima analiziranih uzoraka, a godiš nji izveš taji o kontroli dostavljani su Institutu za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", Institutu za javno zdravlje Vojvodine i Ministarstvu zdravlja Republike Srbije. REZULTATI

Na teritoriji Južnobanatskog okruga u periodu I-XII 2011. godine na bezbednost je uzorkovano i analizirano 679 uzoraka hrane. Na mikrobiološ ku ispravnost analizirana su 593 uzorka, od č ega je 13 (2.19%) uzoraka bilo neispravno. Na osnovu ovih analiza data su miš ljenja o bezbednosti hrane sa predlozima mera koje treba preduzeti. Na fizič ko – hemijsku ispravnost analizirana su 153 uzorka hrane od kojih su 2 uzorka (1,30%) bila neispravna. Za sve uzorke su osnovu analiza data miš ljenja o bezbednosti ispitivane hrane sa predlozima mera koje treba preduzeti.

U okviru ovog broja, izvrš eno je ukupno 282 ispitivanja namirnica iz predš kolskih i š kolskih ustanova, od č ega je 4 (1.4%) bilo zdravstveno neispravno. Obim posla je isti kao i proš le godine. U okviru ovog broja, izvrš eno je ukupno 282 ispitivanja namirnica iz predš kolskih i š kolskih

179

ustanovana mikrobiološ ku ispravnost, od č ega su 4 (1,4%) bile zdravstveno neispravne.

Ministarstvo zdravlja i Institut za javno zdravlje Srbije ″Dr Milan Jovanović – Batut″ su izradili Plan posebne kontrole i monitoringa hrane za 2011. godinu koja je u nadležnosti Ministarstva zdravlja u skladu sa č lanom 12. tač ka 5. Zakona o bezbednosti hrane (Sl. glasnik RS broj 41/09) prema kome je u 2011. godinu na teritoriji Južnobanatskog okruga, sanitarna inspekcija (kao državni organ) u kontroli hrane, uzorkovala 60 uzoraka (dijetetskih suplemenata, deč je hrane, soli za ishranu ljudi, aditiva i aroma kao i vode za piće u originalnoj ambalaži) na mikrobiološ ku ispravnost i 62 uzorka hrane na fizič ko – hemijsku ispravnost.

Tokom 2011. godine uzorkovano je i ispitano 482 uzoraka predmeta opš te upotrebe. Od ukupnog broja mikrobiološ ki je ispitano 241 uzoraka od č ega su 2 (0,83%) uzorka neispravna.

Fizič ko – hemijski je analiziran 241 uzorak od kojih je 37 (15,35%) bilo neispravno.

Ispitano je 1443 uzoraka briseva na č istoću, od č ega su 138 (9,56%) bila neispravna. Od navedenog broja 649 briseva uzorkovano je iz kuhinja predš kolskih objekata, osnovnih i srednjih š kola kao i iz internata, od č ega je 26 (3.7%) bilo neispravno. ZAKLJUČ AK

Zbog sve prisutnijeg problema gojaznosti i pratećih komorbiditeta, kao i sve većeg broja mladih sa zdravstvenim problemima kojima je pravilna ishrana osnovna ili prva terapijska mogućnost potrebno je troš kove pregleda i propisivanja nutritivne terapije obezbediti iz RFZO.

Broj analiziranih uzoraka hrane, predmeta opš te upotrebe i briseva ne omogućava validnu procenu rizika po zdravlje stanovniš tva Južnobanatskog okruga. Podaci kojima raspolažemo o higijenskim uslovima u proizvodnju i prometu ukazuju da je potrebno i dalje raditi na edukaciji stanovniš tva na znač aju održavanje lič ne higijene kao i higijene radnih prostorija, površ ina i predmeta koji dolaze u dodir sa hranom.

U cilju validne procene zdravstvenog rizika Zavod za javno zdravlje bi trebao da dobija izveš taje od svih subjekata (laboratorija) koji kontroliš u bezbednost hrane, zdravstvenu ispravnost predmeta opš te upotrebe i briseva na teritoriji Južnobanatskog okruga HIGIJENSKA ISPRAVNOST VODE ZA PIĆ E U JUŽNOBANTSKOM

OKRUGU TOKOM 2011. GODINE

Prema Svetskoj Zdravstvenoj Organizaciji osnovni uslov za oč uvanje zdravlja stanovniš tva je obezbeđ ivanje dovoljne količ ine zdravstveno

180

bezbedne vode za piće i jedan je od osnovnih pokazatelja zdravstvenog stanja stanovniš tva.

Vodosnadbevanje stanovniš tva u Južnobantskom okrugu vrš i se putem podzemnih voda iz dobljih vodonosnih slojeva (30-100 metara). Oko 90% stanovniš tva priključ eno je na centralni vodovod. U okrugu postoji tri postrojenja za preradu vode: u Panč evu, Kovinu i Opovu. CILJ

Kvalitet usluge vodosnadbevanja ne procenjuje se samo kroz obezbeđ ivanje dovoljne količ ine vode potroš ač ima za piće za sve uobič ajene potrebe u domaćinstvu, već i kroz spreč avanje distribucije š tetnih materija i mikroorganizama. Nač in kontrole kvaliteta usluge vodosnadbevanja je kontinuirani monitoring, a cilj kontrole higijenske ispravnosti vode za piće je oč uvanje i zaš tita zdravlja ljudi.

ZAKONSKA OSNOVA I METODOLOGIJA

Kontorla zdravstvene ispravnosti vode za piće vrš ena je na osnovu važeće zakonske osnove u Republici Srbiji: § Pravilnik o nač inu uzimanja uzoraka i metodama za laboratorijsku analizu

vode za piće (Sl. list SFRJ br. 33/87); § Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće (Sl. list SRJ br. 42/98, sa

dopunom); § Zakon o zaš titi stanovniš tva od zaraznih bolesti (Sl. glasnik RS br.

125/04); § Zakon o vodama (Sl. glasnik RS br. 30/10); § Odluka o strategiji vodosnadbevanja i zaš tite vode u AP Vojvodini (Sl.

list APV 1/10).

Rezultati laboratorijskih analiza sa miš ljenjem lekara specijaliste higijene dostavljani su nadležnom inspektoratu za sanitarni nazor i vlasniku vodnog objekta, a godiš nji izveš taji o kontroli dostavljani Institutu za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", Institutu za javno zdravlje Vojvodine i Ministarstvu zdravlja Republike Srbije. REZULTATI

Pod redovnom kontrolom Zavoda za javno zdravlje Panč evo su 52 javna vodovoda: opš tina Alibunar 11 vodovoda, opš tina Bela Crkva 2 vodovoda, opš tina Kovač ica 7 vodovoda, opš tina Kovin 9 vodovoda, opš tina Opovo 2 vodovoda, opš tina Panč evo 6 vodovoda, opš tina Plandiš te 12 vodovoda i opš tina Vrš ac 3 vodovoda. Pored javnih vodovoda pod higijenskom kontrolom

181

su i objekti za proizvodnju i distribuciju hrane, kao i lokalni vodovodi radnih organizacija (ukupno 25).

Mikrobiološ ki je analizirano 5690 uzoraka vode za piće iz distributivne mreže vodovoda za javno snadbevanje stanovniš tva. Mikrobiološ ki neispravno je bilo 1106 (19,4%) uzoraka: zbog povećanog broja aerobno-mezofilnih bakterija (AMB) 794 (71,7%), a zbog fekalno-koliformnih bakterija (FK) 312 (28,3%).

Fizič ko– hemijski je analizirano 2809 uzorka vode za piće iz distributivne mreže centralnih vodovoda za javno snadbevanje stanovniš tva, a 1662 (59,2%) je bilo neispravno zbog poviš enog sadržaja gvožđ a, amonijaka, mangana i promenjenih fizič kih osobina. Rezultati ispitivanja higijenske ispravnosti preč iš ćene hlorisane vode za piće iz komunalnih vodovoda sa teritorije Južnobantskog okruga tokom 2011. godine

MIKROBIOLOŠKI PREGLED FIZIČ KO-HEMIJSKI PREGLED

neispravni uzorci neispravnih

NASELJE

broj uzetih

uzoraka bro

j % uzrok

neispravnosti broj uzetih

uzoraka broj % uzrok neispravnosti

PANČEVO* 1544 57 3,7 AMB i FK 443 13 2,9 Fe, NH3 i fizič ke osobine

KOVIN 175 7 4,0 AMB i FK 70 2 2,9 Mn, Fe i fizič ke osobine

OPOVO** 48 9 18,7 AMB i FK 48 7 14,6 Mn, Fe, NH3 i fizič ke osobine

*Vodovod Panč eva je regionalni vodovod iz kog se snadbevaju vodom za piće sledeća naseljena mesta: Panč evo, Banatski Brestovac, Ivanovo, Omoljica i Starč evo. **Vodovod Opova je regionalni vodovod iz kog se snadbevaju vodom za piće sledeća naseljena mesta: Opovo, Baranda i Sakule. Rezultati ispitivanja higijenske ispravnosti nepreč iš ćene hlorisane vode za piće iz komunalnih vodovoda sa teritorije Južnobantskog okruga tokom 2011. godine

MIKROBIOLOŠKI PREGLED FIZIČ KO-HEMIJSKI PREGLED

neispravni uzorci neispravnih

NASELJE

broj uzetih uzorak

a broj %

uzrok neispravnosti

broj uzetih

uzoraka broj % uzrok neispravnosti

ALIBUNAR 121 10 8,3 AMB i FK 26 26 100 Mn

BANATSKI KARLOVAC 172 23 13,4 AMB i FK 28 28 100 Mn

182

DEVOJAČ KI BUNAR 38 7 18,4 AMB i FK 2 2 100 Mn

DOBRICA 82 28 34,2 AMB i FK 16 8 50,0 Mn, Fe, NH3 i NO2

ILANDŽA 36 4 11,1 AMB i FK 36 36 100 Mn, Fe, NO2 i fizič ke

osobine

JANOŠIK 74 7 9,5 AMB i FK 14 14 100 Mn, Fe i fizič ke

osobine

LOKVE 36 6 16,7 AMB i FK 12 12 100 Mn, Fe i fizič ke

osobine

NIKOLINCI 60 3 5,0 AMB i FK 14 14 100 Mn, Fe i fizič ke

osobine

NOVI KOZJAK 63 12 18,8 AMB i FK 16 16 100 Mn, Fe, NO2, KMnO4

i fizič ke osobine

SELEUŠ 78 28 35,9 AMB i FK 18 18 100 Mn, Fe i fizič ke

osobine

VLADIMIROVAC 78 37 47,4 AMB i FK 18 11 61,1 NH3, Mn, NO2

i fizič ke osobine

BELA CRKVA# 252 64 25,4 AMB i FK 252 79 31,4 NO2, NH3, Mn, Fe i fizič ke osobine

KALUĐ EROVO 24 17 70,8 AMB i FK 24 0 0 /

KOVAČ ICA 48 10 20,8 AMB i FK 36 36 100 Mn, Fe, NO2

i fizič ke osobine

CREPAJA 146 58 39,7 AMB i FK 26 26 100 Mn, Fe, NO2

i fizič ke osobine

DEBELJAČ A 36 14 38,9 AMB i FK 36 36 100

Mn, Fe, NH3, fizič ke osobine NO2 i

el.provodljivost

IDVOR 38 29 76,3 AMB i FK 14 14 100

Mn, Fe, NH3, fizič ke osobine KMnO4 i el.provodljivost

PADINA 36 6 16,7 AMB i FK 36 36 100 Fe, Mn, NO2

SAMOŠ 36 6 16,7 AMB i FK 36 36 100

Mn, Fe, NH3, fizič ke osobine NO2 i

el.provodljivost

UZDIN I PUTNIKOVO 36 8 22,2 AMB i FK 36 36 100

Mn, Fe, NH3 i fizič ke osobine

DELIBLATO 48 12 25,0 AMB 12 11 100 Mn, Fe i fizič ke

osobine

DUBOVAC 48 25 52,1 AMB i FK 12 12 100 NH3, Mn, Fe

i fizič ke osobine

GAJ 48 2 4,2 AMB 12 12 100 Mn, Fe i fizič ke

osobine

MALO BAVANIŠTE 22 16 72,7 AMB 11 11 100 Mn i NH3

MRAMORAK 48 0 0 / 12 12 100 Mn, Fe i fizič ke

osobine

PLOČ ICA 48 24 50,0 AMB i FK 12 9 75,0 Mn, Fe, KMnO4 i fizič ke osobine

SKORENOVAC 49 25 51,0 AMB i FK 12 12 100 Mn, Fe, NO2

i fizič ke osobine

183

ŠUMARAK 24 3 12,5 AMB i FK 12 12 100 Mn, Fe i fizič ke

osobine

SEFKERIN 36 8 22,2 AMB i FK 36 35 97,2 Fe, NH3,Mn

i fizič ke osobine

BANATSKO NOVO SELO 144 25 17,4 AMB i FK 144 139 96,5

Mn, Fe, NO2, NO3, NH3, KMnO4 i fizič ke osobine

DOLOVO 36 3 8,3 AMB i FK 36 36 100 Mn, Fe, NO2

i fizič ke osobine

GLOGONJ 72 26 36,1 AMB i FK 36 32 88,9 Fe, NO2 i fizič ke

osobine

JABUKA 72 19 26,4 AMB i FK 72 72 100 Fe, NO2, NH3

i fizič ke osobine

KAČ AREVO 72 9 12,5 AMB 72 72 100 Mn, Fe, NH3

i fizič ke osobine

BANATSKI SOKOLAC 36 3 8,3 AMB i FK 36 32 88,9

Fe, Mn, NH3 i fizič ke osobine

BARICE 24 14 58,3 AMB i FK 24 11 87,5 Mn, Fe, NO2, KMnO4

i fizič ke osobine

DUŽ INE 24 3 12,5 AMB 24 24 100 Mn, Fe, NH3

i fizič ke osobine

HAJDUČ ICA 24 6 25,0 AMB i FK 24 22 91,7 Mn, Fe, NH3,

i fizič ke osobine

JERMENOVCI 24 6 25,0 AMB 24 24 100 Mn, NO2, Fe

i fizič ke osobine

MARGITA 24 6 25,0 AMB i FK 36 36 100 Mn, Fe, NH3, KMnO4

i fizič ke osobine

MARKOVIĆEVO 24 12 50,0 AMB i FK 24 22 91,7 Mn, Fe, NH3

i fizič ke osobine

MILETIĆEVO 36 7 19,4 AMB 36 36 100 Mn, Fe, NH3

i fizič ke osobine

PLANDIŠTE 69 14 20,3 AMB i FK 69 68 100,

0 Mn, Fe, NH3

i fizič ke osobine

STARI LEC 36 14 98,9 AMB i FK 36 31 86,1 Mn, Fe i fizič ke

osobine

VELIKA GREDA 24 5 20,8 AMB i FK 24 24 100 Mn, NH3, KMnO4 i fizič ke osobine

KUPINIK I VELIKI GAJ 24 4 16,7 AMB 24 24 100

Mn, Fe, NH3, KMnO4 i fizič ke osobine

KUŠTILJ 35 9 25,7 AMB i FK 35 8 22,8 NO2

MESIĆ 26 7 26,9 AMB i FK 2 1 50 pH

ULJMA 36 0 0 / 36 36 100 Mn, Fe i fizič ke

osobine

# Vodovod Bele Crkve je regionalni vodovod iz kog se snadbevaju vodom za piće sledeća naseljena mesta: Bela Crkva, Banatska Palanka, Banatska Subotica, Crvena Crkva, Č eš ko Selo, Dobrič evo, Dupljaja, Grebenac, Jasenovo, Kajtasovo, Kruš č ica, Kusić, Stara Palanka, Straža i Vrač arev Gaj.

184

ZAKLJUČ AK

Voda za piće koja se distribuira u vodovodima naseljenih mesta u Južnobantakom okrugu, a koja se ne preč iš ćava, već samo hloriš e, crpi se iz buš enih bunara i ima rastvorene mineralne sastojke koji su karakteristič ni za ovaj region. Zbog ovakvog fizič ko-hemijskog sastava samo se procesom preč iš ćavanja može omogućiti zdravstveno bezbedna voda za piće. Kvalitet vodosnabevanja se može poboljš ati izgradnjom regionalnih fabrika vode koje bi snadbevale stanovniš tvo viš e naseljenih mesta preč iš ćenom vodom za piće, a ovo se može postići aktivnim uključ ivanjem nadležnih institucija, organa lokalne samouprave i š ire zajednice.

KVALITET POVRŠ INSKE VODE JAVNIH KUPALIŠ TA REKA I JEZERA U JUŽNOBANTSKOM OKRUGU TOKOM 2011. GODINE

Potreba za rekreacijom, kao jednim od nač ina održavanja psihfizič kog

zdravlja i radne sposobnosti, je bitna potreba savremenog č oveka, tako da se velika pažnja posvećuje kvalitetu površ inskih voda, odnosno zaš titi zdravlja ljudi. Da bi se opasnost po zdravlje korisnika svela na š to manju meru potrebno je kontrolisati potencijalne uzroke, ne samo u vodama za rekreaciju, već i na š irokom prostoru zona za rekreaciju. CILJ

Prouč avanje kvaliteta površ inske vode namenjene za rekreaciju građ ana ima osnovni cilj zaš titu zdravlja ljudi. Redovno praćenje kvaliteta površ inske vode doprinosi prepoznavanju rizika i lakš oj proceni zagađ enja. ZAKONSKA OSNOVA I METODOLOGIJA

Kontorla kvaliteta površ inske vode javnih kupališ ta vrš ena je na osnovu važeće zakonske osnove u Republici Srbiji: § Uredba o klasifikaciji voda međ urepublič kih vodotoka, međ udržavnih

voda i voda obalnog mora Jugoslavije (Sl. list SFRJ br. 6/78); § Pravilnik o opasnim materijama u vodama (Sl. glasnik SRS 31/82); § Zakon o zaš titi stanovniš tva od zaraznih bolesti (Sl. glasnik RS br.

125/04). § Zakon o vodama (Sl. glasnik RS br. 30/10) § Odluka o strategiji vodosnadbevanja i zaš tite vode u AP Vojvodini (Sl.

list APV 1/10).

Rezultati laboratorijskih analiza sa miš ljenjem lekara specijaliste higijene dostavljani su nadležnom inspektoratu za sanitarni nazor i zaš titu životne sredine i prostornog planiranja, a godiš nji izveš taji o kontroli

185

dostavljani Institutu za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", Institutu za javno zdravlje Vojvodine i Ministarstvu zdravlja Republike Srbije.

REZULTATI

Zavoda za javno zdravlje Panč evo u toku sezone kupanja 2011. godine kontrolisao je kvalitet površ inske vode na kupališ tima u Južnom Banatu. Analizirane su vode na rekama: Dunav (kupališ te Bela Stena), Tamiš (kupališ ta Panč evo, Glogonj i Jabuka) i Ponjavica (kupališ ta Omoljica, Ivanovo i Bantski Brestovac) i jezerima Belocrkvanska jezera (Glavno i Vrač evgajsko), jezero u Kač arevu i jezero Šljunkara kod Kovina.

Mikrobiološ ki je analizirano 65 uzoraka površ inske vode i vode iz javnih reč nih kupališ ta. Van II klase je bilo 29 (44,6%) uzoraka zbog utvrđ enog najverovatnijeg broja koliformnih bakterija u litru vode preko 20.000.

Fizič ko– hemijski je analizirano 65 uzoraka površ inske vode i vode iz javnih reč nih kupališ ta. Van II klase je bilo 57 (87,7%) uzoraka zbog fizič kih osobina vode (boja, mutnoća, miris), povećanih koncentracija gvožđ a, amonijaka i nitrita, suspendovanih materija, suvog ostatka, sadržaja vodonikovih jona, koncentracije rastvorenog kiseonika i hemijske potroš nje kiseonika, kao i vidljivih otpadnih materija. Svi uzorci analizarani su na prisustvo cijanida i teš kih metala (olovo, živa, nikl, kadmijum, cink), a vrednosti rezultata analiza su u skladu sa zakonskom regulativom. Rezultati ispitivanja kvaliteta površ inske vode javnih kupališ ta u Južnobanatskom okrugu tokom 2011. godine

MIKROBIOLOŠKI PREGLED FIZIČ KO-HEMIJSKI PREGLED odstupanje

od I i II klase voda

odstupanje od I i II

klase voda

opš tina naziv kupališ ta

broj uzetih

uzoraka broj % uzrok

odstupanja

broj uzetih

uzoraka broj %

uzrok odstupanja

Bela Crkva

BELOCRKVANSKA JEZERA 8 0 0 / 8 4 50,0 NH3

Kovin ŠLJUNKARA 3 3 0 / 3 0 0 /

Panč evo DUNAV 12 12 100 MPN>20.000 12 12 100

kiseonik odmah, % zasićenja kiseonika, boja, miris,

NH3, Fe

Panč evo TAMIŠ 18 9 50,0 MPN>20.000 18 18 100

kiseonik odmah, % zasićenja kiseonika, boja, miris,

NH3, Fe suspendovane materije,

vidljive

186

otpadne materije

Panč evo PONJAVICA 18 10 55,6 MPN>20.000 18 18 100

kiseonik odmah, pH, % zasićenja kiseonika, boja, miris,

NH3, Fe, suvi ostatak, suspendovan

e materije

Panč evo JEZERO

KAČ AREVO 6 0 0 / 6 1 16,7

kiseonik odmah,

NH3, boja ZAKLJUČ AK

Prema preporukama Svetske Zdravstvene Organizacije, a u cilju spreč avanja i smanjenja rizika po zdravlje ljudi preporuč uje se stalno praćenje kvaliteta površ inske vode na kupališ tima zbog promenjljivosti uslova sredine. Okvirna Direktiva EU o vodama (Water Framework Directive 2000/60/EC) propisuje sveobuhvatnu zaš titu svih voda, uz primenu nač ela upravljanja vodenim resursima, podizanje dobrog statusa voda prema definisanim kriterijumima i hidrološ kim, hemijskim i biološ kim standardima u periodu od 15 godina. Neophodno je uključ ivanje javnosti u cilju informisanja, konsultovanja i aktivnog uč estvovanja u upravljanju vodama.

KONTROLA KVALITETA OTPADNIH VODA

Otpadne vode su danas jedan od znač ajnih zagađ ivač a životne sredine. Poslednjih godina se posebno ulažu napori u regulisanje ove oblasti, ali i dalje veliki broj industrijskih objekata ne preč iš ćava svoje otpadne vode. Veći broj objekata koji ima preč iš ćivač e ne održava ih na propisan nač in. Od gradova na teritoriji Južnog Banata jedino Vrš ac ima fabriku za preč iš ćavanje komunalnih otpadnih voda.

U toku 2011. godine Zavod za javno zdravlje Panč evu je realizovao i projekat „ Uticaj voda kanalizacionog sistema grada Panč eva na recipijente“ uz finansijsku podrš ku Fonda za zaš titu životne sredine Republike Srbije i Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaš titu životne sredine Autonomne Pokrajine Vojvodine. CILJ

Ispitivanje kvaliteta otpadne vode iz industrije i komunalne otpadne vode ima za cilj zaš titu životne sredine i zdravlja ljudi. Redovno praćenje kvaliteta otpadne vode doprinosi pravovremenom uoč avanju i definisanju rizika i proceni zagađ enja.

187

ZAKONSKA OSNOVA I METODOLOGIJA

1. Pravilnik o nač inu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda (Sl. glasnik SRS 47/83 i 13/84) 2. Uredba o granič nim vrednostima emisije zagađ ujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje (Sl. glasnik RS 67/2011) 3. Pravilnik o sanitarno-tenič kim uslovima za ispuš tanje otpadnih voda u javnu kanalizaciju Sl. list opš tine Panč evo 11/96, 11/98 i Odluka o odvodjenju i preč iš ćavanju otpadnih i atmosferskih voda Sl. list opš tine Panč evo 26/2011 4. Odluka o preč iš ćavanju i odvođ enju otpadnih voda Službeni list opš tine Bela Crkva 4/1998 5. Odluka o preč iš ćavanju i odvođ enju otpadnih voda Službeni list Kovin 17/98 6. Odluka o odvođ enju i preč iš ćavanju otpadnih voda SO Vrš ac od 22.12.2005. godine

Podaci o kontroli otpadnih voda dostavljeni su Institutu za javno

zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", Institutu za javno zdravlje Vojvodine i Ministarstvu zdravlja Republike Srbije. Rezultati studije o uticaju voda kanalizacionog sistema na recipijente u Panč evu su dostavljeni. REZULTATI

U periodu I-XII 2011. godine u laboratiji Zavoda za javno zdravlje Panč evo ispitano je ukupno 132 uzorka otpadnih voda. Urađ eno je 107 mikrobiološ kih analiza uzoraka i 99 fizič ko-hemijskih analiza. Od ukupnog broja ispitanih uzoraka 52 (39.4%) je bilo neispravno. Najč eš ći uzrok zagađ enja su bili sledeći parametri: BPK5, HPK, suspendovane materije, taložne materije, ukupan azot i fosfor.

Studija „ Uticaja voda kanalizacionog sistema grada Panč eva na recipijente“ je izvedena na 26 lokacija sa 50 ispitanih uzoraka u gradu Panč evu u okviru letnje i jesenje sezone. Rezultati su pokazali da vode kiš ne kanalizacije, kanalizacije upotrebljenih voda i recipijenata istih pokazuju fekalno zagađ enje. Ovo zagađ enje ne opterećuje mnogo Dunav jer on ima veliku moć samopreč iš ćavanja, ali utič e na recipijente manjih kapaciteta – Tamiš i Nadel. Sistem otvorenih kanala na Misi je tokom trajanja projekta prestao da bude prijemnik upotrebljenih voda jer je tada veliki broj domaćinstava priključ en na kanalizacioni sistem. U gornjem delu grada ovaj problem i dalje perzistira jer je i pored izgrađ ene kanalizacione mreže veliki

188

broj domaćinstava i dalje nepriključ en na kanalizacionu mrežu i neovlaš ćeno ispuš ta vode iz domaćinstva na neadekvatan nač in. ZAKLJUČ AK

Studija je pokazala neophodnost hitne izgradnje nedostajuće

kanalizacione mreže, kao i izgradnju postrojenja za preč iš ćavanje otpadnih voda.

Ostali rezultati pokazuju da je neophodna stalna inspekcijska kontrola svih industrijskih objekata, ako i edukacija stanovniš tva o znač aju priljuč enja individualnih domaćinstava na kanalizacionu mrežu i opasnostima od ugrožavanja životne sredine otpadnim vodama.

HIGIJENSKO-SANITARNO STANJE U ŠKOLAMA I PREDŠ KOLSKIM USTANOVAMA

Škole su vaspitno obrazovne ustanove, ali i deo životno-radne sredine od

izuzetnog znač aja za psihič ki, fizič ki i socijalni razvoj dece. U smislu razvijanja i unapređ enja fizič kog zdravlja od posebnog znač aja je periodič ni nadzor nad svim predš kolskim i š kolskim objektima (š kolska zgrada, dvoriš te, fiskulturna sala) i prostorijama (uč ionice, kabineti, holovi, hodnici, sanitarne prostorije, kuhinje itd.). Za potrebe Ministarstva zdravlja vrš i se kontrola higijenskih uslova u objektima osnovnih š kola, a prema ugovorima se realizuju programi javno-zdravstvene kontrole predš kolskih i š kolskih objekata koji obuhvataju u celini ili pojedinač no: kontrolu higijenskog stanja objekta, kontrolu mikrobiološ kog stanja radnih površ ina, posuđ a i ruku osoblja zaposlenog u š kolskim kuhinjama, ispitivanje zdravstvene ispravnosti namirnica u š kolskoj kuhinji, kontrolu energetske vrednosti obroka, kontrolu vode za piće, poslove dezinsekcije i deratizacije objekata i zdravstvene preglede osoblja zaposlenog u š kolskim kuhinjama i vaspitač a u zabaviš tu.

CILJ

Cilj javno zdravstvene kontrole predš koskih i š kolskih ustanova je unapređ enje i podrš ka razvoju mreže zdravih okruženja i zdravlja dece primenom efikasnih mera radi smanjenja negativnog uticaja neadekvatne š kolske sredine na zdravstveno stanje uč enika.

METOD RADA

Kontrola higijenskog stanja predš kolskih i š kolskih objekata vrš ena je

prema upitniku i metodološ kom uputstvu Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut". Kontrolisano je snabdevanje vodom, uklanjanje otpadnih materija, higijenski uslovi u š kolskom dvoriš tu, uč ionicama, fiskulturnim dvoranama, š kolskoj kuhinji, nač in grejanja prostorija i data je

189

opš ta higijenska ocena za ceo objekat. Opš ta higijenska ocena je data dvostepeno: zadovoljava i ne zadovoljava.

Kontrola higijenskog stanja predš kolskih i š kolskih objekata vrš ena je u skladu sa sledećom zakonskom regulativom: Zakon o zaš titi stanovniš tva od zaraznih bolesti (Sl. glasnik RS br. 125/2004), Zakon o zdravstvenoj zaš titi (Sl. glasnik RS br. 107/2005), Zakon o javnom zdravlju (Sl. glasnik RS br. 72/2009), Strategija javnog zdravlja Republike Srbije (Sl. glasnik RS br. 22/2009), Strategija za prevenciju i kontrolu hronič nih nezaraznih bolesti i Akcioni plan za sprovođ enje strategije za period 2000-2015 godine (Sl. glasnik RS br. 22/2009), Plan Akcije za životnu sredinu i zdravlje dece u Republici Srbiji za period od 2009-2019. godine (Sl. glasnik RS br. 83/2009), Pravilnik o bližim uslovima za poč etak rada i bavljenje delatnostima ustanova za decu (Sl. glasnik RS br. 50/94), Pravilnik o normativima š kolskog prostora, opreme i nastavnih sredstava za osnovnu š kolu (Sl. glasnik SRS– Prosvetni glasnik br. 4/90), Pravilnika o obaveznim zdravstvenim pregledima određ enih kategorija zaposlenih, drugih lica i kliconoš a (Sl. glasnik RS br. 20/06) i druga bliža zakonska akta u skladu sa gore navedenim poslovima javnozdravstvenog nadzora.

REZULTATI

U 2011. godini izvrš eno je 46 higijensko sanitarnih nadzora predš kolskih objekata i 58 nadzora osnovnih š kola. Svi objekti su u dobrom ili zadovoljavajućem stanju, osim radionice jedne srednje š kole.

Izvrš eno je ukupno 649 analiza briseva na č istoću u predš kolskim i š kolskim kuhinjama, gde je bilo 26 (3.7%) neispravnih uzoraka, 282 bakteriološ kih analiza namirnica, od č ega 4 (1,4%) nije bilo ispravno i 25 analiza energetske vrednosti obroka.

Ukupno, u okviru ispitivanja vode za piće u objektima koji su obuhvaćeni i ugovorima i monitoringom, od 1154 analiza 171 (14,8%) ne odgovara mikrobiološ ki i od 702 izvrš ene fizič ko-hemijske analize 257 (36,7%) ne odgovara. Ukupna neispravnost vode za piće od 1150 analiza iznosi 354 (30,7%).

ZAKLJUČ AK

Higijena u predš kolskim i š kolskim ustanovama je na zadovoljavajućem nivou, kao i kontrola higijene i namirnica u š kolskim kuhinjama. U predš kolskim ustanovama u kojima se kontroliš e energetska vrednost obroka, ovi rezultati su zadovoljavajući, ali ne postoji interesovanje za energetsku kontrolu obroka u ostalim predš kolskim ustanovama, kao ni u š kolama usled nedostatka finansija. Voda za piće nije zadovoljavajućeg kvaliteta, š to je odraz situacije kvaliteta vode za piće u celom regionu, s obzirom da su svi predš kolski i š kolski objekti priključ eni na centralni ili lokalni sistem vodosnabdevanja. Prioritetni objekat za sanaciju je radionica Maš inske š kole Panč evo.

191

EPIDEMIOLOŠKA SITUACIJA ZARAZNIH BOLESTI

U JUŽNOBANATSKOM OKRUGU U 2011. GODINI Centar za prevenciju i kontrolu bolesti, prikuplja, obrađ uje, analizira i sač injava izveš taj o kretanju zaraznih bolesti u Južnobanatskom okrugu sa 295.731 stanovnika, a na osnovu podataka koje dostavljaju zdravstvene ustanove: 8 Domova zdravlja, 3 specijalne bolnice i 2 opš te bolnice. Na osnovu prikupljenih obrađ enih i analiziranih podataka o registrovanim sluč ajevima zaraznih bolesti, istraživanja otkrivenih epidemija i epidemiološ kog ispitivanja znač ajnih oboljenja, vrš i se analiza epidemiološ ke situacije i preduzimaju se odgovarajuće protivepidemijske mere. Na osnovu važećih zakonskih propisa zdravstvena služba u Južnobanatskom okrugu je tokom 2011. godine prijavila 948 oboljenja od zaraznih i parazitarnih bolesti na pojedinač nim prijavama, dok je 12.975 oboljenja prijavljeno na 2109 zbirnih prijava, bez gripa. Ukupna incidencija u 2011. godini je iznosila 4434.97, š to je u poredjenju sa prethodnom godinom za 10% viš a vrednost ( In za 2010. godinu iznosi 3967.99), i 3% niža u odnosu na In za posmatrani petogodiš nji period (4590.86). Do povećanja incidencije doš lo je usled ukupnog povećanja broja prijavljenih oboljenja od zaraznih bolesti na zbirnim prijavama, i to u grupi respiratornih bolesti – Pharyngitis streptococcica i Tonsillitis streptococcica. Broj obolelih od zaraznih bolesti, incidencija na 100.000 stanovnika, broj umrlih i mortalitet na 100.000 stanovnika, na teritoriji Južnobanatskog okruga u periodu 2007-2011. godine

Godina Broj obolelih Inc /100000 Broj umrlih Mt/100000 2007 15077 4802.5 8 2.55 2008 15255 4859.3 6 1.91 2009 15349 4889.2 6 1.91 2010 12458 3967.99 4 1.27 2011 13923 4434.97 6 1.91

Incidencija zaraznih bolesti razlikuje se po opš tinama, i u intervalu je od 16212.72 u opš tini Opovo (najviš a incidencija na Južnobanatskom okrugu), do 823.26 u opš tini Alibunar (najniža incidencija), kao i tokom 2010. godine. Ove razlike u incidenciji su posledica različ ite epidemiološ ke situacije pojedinih zaraznih bolesti, ali uz druge pokazatelje ukazuju i na razlike u kvalitetu prijavljivanja i dijagnostikovanja zaraznih bolesti.

Na neujednač en kvalitet praćenja zaraznih bolesti ukazuje i velika razlika u incidenciji zaraznih bolesti u pojedinim opš tinama. Do pada incidencije u odnosu na 2010. godinu doš lo je u sledećim opš tinama :

192

Alibunar, Bela Crkva i Kovač ica, a do porasta u opš tinama : Vrš ac, Kovin, Opovo, Panč evo i Plandiš te. Distribucija broja obolelih i incidencije zaraznih i parazitarnih bolesti po opštinama u Južnobanatskom okrugu u 2011. i 2010. godini Opština Broj

obolelih 2011.

Inc na 100000 2011.

Broj obolelih

2010.

Inc na 100000 2010.

Alibunar 189 823.26 225 980.11 Bela Crkva 1630 8003.01 2780 13649.49 Vršac 1548 2847.04 1543 2837.98 Kovačica 1315 4244.87 1412 506272 Kovin 2208 5999.67 1531 4160.07 Opovo 1786 16212.72 1718 15595.50 Pančevo 4797 3772.20 2963 2330.11 Plandište 450 3363.93 286 2137.97

Ukupna

13923

4434.97

12458

3967.99

I pored znač ajne incidencije, mortalitet zaraznih bolesti, posmatrano u

celini je nizak. Razlog tome jeste uspeš na dijagnostika, terapija i uspeš na vakcinacija kojom su eliminisana brojna teš ka oboljenja sa smrtnim ishodom.

Mortalitet za Južnobanatski okrug u 2011. godini iznosi 1.91. Prijavljeno je 6 sluč ajeva oboljenja koja su imala smrtni ishod i to: 1 Septicaemia alia (1-Panč evo); 1 pod Dg: TBC (1-Alibunar); 2 Enterocolitis bacterialis (1-Vrš ac, 1-Panč evo); 1 Meningitis bacterialis (1-Kovin) i 1 AIDS (1-Bela Crkva ), š to je za 2 viš e nego tokom 2010. godine (Mt-1.27), i isti je u odnosu na petogodiš nji prosek (Mt-1.91). Distribucija broja umrlih i mortaliteta zaraznih i parazitarnih bolesti po opštinama u Južnobanatskom okrugu u 2011. i 2010. godini Opština Broj

umrlih 2011.

Mt na 100000 2011.

Broj umrlih 2010.

Mt na 100000 2010.

Alibunar 1 4.35 0 0 Bela Crkva 1 4.90 1 4.91 Vršac 1 1.83 0 0 Kovačica 0 0 1 3.59 Kovin 1 2.71 0 0 Opovo 0 0 1 9.08 Pančevo 2 1.57 1 0.79 Plandište 0 0 0 0 Ukupna 6 1.91 4 1.27

193

Prema ukupnom broju prijavljenih sluč ajeva zaraznih bolesti u 2011.god., grupa respiratornih zaraznih bolesti č ini 92.50% od svih zaraznih bolesti i na prvom je mestu, kao i u 2010. godini. Od kada su uvedene zbirne prijave Pharyngitis streptococcica sa 6116 prijavljenih obolelih i Tonsillitis streptococcica sa 3281 prijava (ukupno 9397 prijava), č ine 67.49% uč eš ća svih prijava zaraznih bolesti, i ako posmatramo petogodiš nji prosek i 2010. godinu iste je distribucije. Na drugom mestu je grupa crevnih zaraznih bolesti (zastupljena sa 5.04%), grupa parazitarnih zaraznih bolesti sa 1.89% je na trećem mestu, a na č etvrtom mestu su hepatitisi (0.29%), pa grupa ostalih zaraznih bolesti (0.14%). Udeo pojedinih grupa bolesti prema strukturi obolevanja od zaraznih bolesti u Južnobanatskom okrugu tokom 2011. i 2010. godine Red.br.

Grupa zaraznih bolesti Broj obolelih

2011. god.

Procenat %

Broj obolelih

2010. god.

Procenat %

1. Respiratorne zarazne bolesti 12879 92.50 11327 90.92 2. Crevne zarazne bolesti 702 5.04 848 6.81 3. Parazitarne zarazne bolesti 264 1.89 221 1.77 4. Hepatitisi 40 0.29 22 0.17 5. Ostale zarazne bolesti 19 0.14 16 0.13 6. Vektorske zarazne bolesti 7 0.05 11 0.09 7. Zoonoze 5 0.03 9 0.07 8. Polno prenosive zarazne bolesti 7 0.05 4 0.03 U K U P N O 13923 100 12458 100 * bez influence i kliconoštva

U strukturi deset najč eš ćih zaraznih bolesti u 2011. godini, vodeće mesto zauzima streptokokni faringitis, sa incidencijom koja je 4% veća nego tokom 2010. godine.(1948.16:1873.94). Tokom 2011. godine doš lo je do dvostrukog broja prijavljenih oboljenja od TBC, koja ove godine zauzima 9 mesto po redosledu uč estalosti, dok je tokom 2010. godine to bila Salmonellosis.

194

Redosled učestalosti pojedinih zaraznih i parazitarnih bolesti i Incidencija u Južnobanatskom okrugu tokom 2011. i 2010. godine

Red.br.

Oboljenje Broj obolelih

2011.

Incidencija/100000

Broj obolelih 2010.

Incidencija/100000

1. Pharyngitis streptococcica 6116 1948.16 5883 1873.94 2. Tonsillitis streptococcica 3281 1045.11 2678 853.04 3. Varicella 2303 733.59 1644 523.67 4. Pneumonia bacterialis 646 205.77 769 244.95 5. Diarrhoea et gast. ca. inf. 547 174.24 575 183.16 6. Scabies 264 84.09 221 70.40 7. Pneumonia viralis 225 71.67 135 43.00 8. Scarlatina 124 39.50 110 35.04 9. TBC 101 32.17 50 15.93

10. Enterocolitis non spec. 48 15.29 71 22.62 11. Salmonellosis 44 14.02 75 23.89

Tokom 2011. godine u Južnobanatskom okrugu prijavljeno je 29

nosilaš tva zaraznih bolesti, š to je 7% viš e nego u 2010. godini (27). Kod sledećih oboljenja u 2011. godini doš lo je do povećanja

nosilaš tva: kod Lambliassis-a za 30%, Salmonellosis i HCV nosilaš tva 100%, a do smanjenja je doš lo kod HIV-a za 40%, dok je broj HbsAg-nosilaca ostao isti kao i tokom 2010. godine. Procentualne učestalosti nosilaštva zaraznih bolesti u Južnobanatskom okrugu u 2011. i 2010. godini Red.br.

Oboljenje Broj nosilaca 2011

Procenat Broj nosilaca 2010

Procenat

1. HBsAg-nosioci 5 17.24 5 18.51 2. Lambliassis 10 34.49 7 25.92 3. HIV 6 20.69 15 55.55 4. Salmonellosis 5 17.24 0 0 5. HCV-nosioci 3 10.34 0 0 UKUPNO 29 100% 27 100

EPIDEMIJE ZARAZNIH BOLESTI

Tokom 2011. godine ZZJZ Panč evo je prijavio 4 i odjavio 5 epidemija na teritoriji Južnobanatskog okruga, od toga 3 sa alimentarnim putem prenoš enja, i 1 sa vazduš no kapljič nim putem prenoš enja (2 Diarrhoea et gastroenteritis, 1 epidemija Salmonelosis i 1 epidemija Gripa). Sve epidemije su odjavljene, kao i IH epidemija Skabijesa u SBPB Vrš ac iz 2010. godine, š to je za 54% epidemija manje nego 2010. godine, kada je prijavljeno i odjavljeno ukupno 6 epidemija.

195

Epidemije zaraznih bolesti u Južnobanatskom okrugu u periodu od 2007. do 2011. godine Godina

Broj epidemija

Broj Intra hospitalnih epidemija

Br

obolelih bez gripa

Broj

umrlih

2007 15 2 71 0 2008 8 0 26 0 2009 13 0 79 0 2010 6 1 83 0 2011 4 0 15 0 Epidemije zaraznih bolesti u Južnobanatskom okrugu, prema putu širenja infektivnog agensa u periodu od 2007. do 2011. godine Vrsta epidemije 2007 2008 2009 2010 2011

Broj epidemija

11+1IH 7 9 4 3 Alimentarne

Broj obolelih

47+8 32 60 15 15

Broj epidemija

2+1IH 1 4 2 1 Vazdušno kapljične Broj

obolelih 3+15/ 8016*

3/ 7193*

19/ 7634*

7/ 8976*

0/ 7249*

Broj epidemija

2

0

0

1

0 Kontaktne

Broj obolelih

25

0

0

61

0

*INFLUENCA

196

IMUNOPROFILAKSA ZARAZNIH BOLESTI U pogledu oboljenja protiv kojih se sprovodi sistematska imunizacija epidemiološ ka situacija je povoljna zahvaljujući visokom obuhvatu vakcinacije na teritoriji Južnobanatskog okruga unazad deset godina koji je iznad 95% kod svih vakcina. Ovako održavanje visokog obuhvata vakcinacije u obaveznoj imunizaciji lica određ enog uzrasta, bez populacionih i teritorijalnih razlika, je zahvaljujući kontinuiranoj reviziji 23770 vakcinalnih kartona u svakom vakcinalnom punktu teritorije Južnobanatskog okruga od strane Centra za prevenciju i kontrolu bolesti, kao i odlič noj saradnji timova koji sprovode imunizaciju na terenu.

Difterija je eliminisana, zadnji sluč aj oboljenja od Tetanusa novorodjenč adi zabeležen je 1974. godine i nije registrovan nijedan sluč aj Tetanusa. Poznato je da je Južnobanatski okrug tetanogeno područ je, a zbog razvijenosti poljoprivrede dolazi do velikog broja povreda. U toku 2011. godine je bilo 10657 povreda, za 13 povređ enih manje nego 2010. godine (10644); od toga je 8079 osoba primilo humani imunoglobulin, dato je 21825 doza vakcine protiv tetanusa i 5137 lica je revakcinisano.

Veliki kaš alj je sveden na pojedinač na javljanja zahvaljujući uspeš noj vakcinaciji. U zadnjih pet godina nije prijavljen ni jedan sluč aj obolelog od velikog kaš lja. Zahvaljujući visokom obuhvatu dece, vakcinacijom protiv deč je paralize od 1962. godine nije registrovan nijedan sluč aj ovog oboljenja. Od aprila 1998. godine vrš i se aktivni nadzor nad akutnim flakcidnim paralizama (AFP) i Poliomijelitisom. Za razliku od 2010. godine, kada smo imali jednu prijavljenu sumnju sluč aj AFP koja je odbač ena, u 2011. godini nismo imali ni jednu sumnju na AFP. Od 1995. godine u Južnobanatskom okrugu ne registruje se nijedan prijavljen sluč aj obolenja od morbilla. U 2011. godini nismo imali prijava sumnji na morbille, dok je u 2010. godini bila prijavljena jedna sumnja na morbille koja je odbač ena.

U 2011. godini nema prijava Rubeole kao ni u 2010. godini. Ove godine imamo 3 prijavljena oboleljenja od Parotitisa koja pripadaju opš tini Vrš ac, š to je dvostruko viš e nego na petogodiš njem proseku, kao i u odnosu na 2010. godinu kada je bila jedna prijava. Jedan prijavljeni oboleli od parotitisa je pripadao dobnoj grupi od 15-19 godina, a dvoje je pripadalo dobnoj grupi od 20-29 godine; dvoje su bili vakcinisani protiv parotitisa, kod jednog je bio nepoznat status vakcinacije. Razlog ovom povećanju jeste nepovoljna epidemiološ ka situacija Parotitisa u okruženju - Bosna i Hercegovina U 2011. godini prijavljeno je 14% viš e prijava bolesti od akutnog virusnog hepatitisa B (7) u odnosu na 2010. godinu (6). Hronič nog Hepatitisa

197

B je za 50% viš e prijavljenih (10) nego tokom 2010. godine (5). Kao ni u toku 2010.godine, u 2011. godini nije prijavljen ni jedan smrtni ishod pod Dg: Hepatitisa B. Od 17 obolelih, 16 su nevakcinisani, a kod 1 obolelog je nepoznat vakcinalni status. U zadnjem mesecu trudnoće testirano je 1216 trudnica na HbsAg, i od toga je pet testova bilo HBsAg pozitivno. U 2011. godini na teritoriji Južnobanatskog okruga po ekspoziciji za ceo okrug, 543 osoba je kompletno vakcinisano protiv virusnog hepatitisa B. Obuhvat obavezne vakcinacije lica određ enog uzrasta na teritoriji Južnobanatskog okruga u 2011. godini je iznad 97.93% kod svih vakcina. Ako posmatramo razlog neimunizovanja (418 obveznika nije imunizovano), 205 obveznika nije vakcinisano zbog nemedicinskih razloga (49%), i to su oni koji se nisu odazvali vakcinaciji. Zbog medicinskih razloga 213 obveznika nije vakcinisano, a kod 95% razlog su akutno febrilno stanje i akutna bolest.

Posmatrajući obuhvat obavezne vakcinacije lica određ enog uzrasta na teritoriji Južnobanatskog okruga izgleda ovako:

Di-Te-Per primovakcinacija iznosi 99.43%; Di-Te-Per revakcinacija u 2. godini 97.94%; Di-Te revakcinacija u 7. godini 99.12%; Di-Te pro adultis iznosi 99.12%.

Polio-primovakcinacija obuhvat je 99.43%; I Polio revakcinacija u 2. godini 97.94%; II Polio revakcinacija u 7. godini 99.23%; III Polio revakcinacija u 14. godini 99.06%.

Ako posmatramo pravovremenost vakcinacijom OPV dece rođ ene 2009. godine i koja su vakcinisana unutar prvih š est meseci , ona za opš tinu Panč evo iznosi 89.15% a u opš tini Kovač ica 60.66%.

Obuhvat primovakcinacije MMR-vakcinom je 98.77%, kod MMR-revakcinacija u 7. godini obuhvat je 99.19%, MMR-revakcinacija u 12. godini obuhvat je 100%.

Ako posmatramo pravovremenost vakcinacijom MMR dece rođ ene 2009. godine, koja su vakcinisana sa navrš enih 12-15 meseci, ona za opš tinu Panč evo iznosi 87.76% a u opš tini Kovač ica 96.72%.

Od 2005. godine je poč ela vakcinacija protiv VHB, kao obavezna vakcinacija po kalendaru imunizacije. U 2011. godini obuhvat je u prvoj godini bio 98.56%, a u 12. godini obuhvat sa tri doze iznosi 98.00%;

U 2011. imali smo dve prijave obolenja izazvanih Haemophilusom infl. tip B, a obuhvat je 99.20%.

Ove godine prijavljeno je 101 lice obolelo od TBC, sa In -32.17 š to je iznad petogodiš njeg proseka posmatranje (In – 28.80), i jedan umrlih sa Mt -0.32 š to ja dvostruko niži u odnosu na petogodiš nji prosek Mt – 0.76.

Obuhvat BCG vakcinacijom je ove godine bio 99.96%. Tokom 2011. godine obradili smo 10 prijava neželjenih reakcija posle

imunizacije, i sve su bile privremene kontraindikacije.

198

Područ je Južnobanatskog okruga, kao i teritorija Vojvodine karakteriš e se endemič nom epizootijom besnila kod divljih životinja, uglavnom lisica, a izuzetno i kod domaćih (mač ka, pasa). U 2011. kao ni 2010. godine na teritoriji Južnobanatskog okruga nije bilo dokazanog besnila kod životinja, za razliku od 2009. godine kada je dokazano besnilo kod 8 životinja: kod 3 mač ke (1 mač ka u opš tini Panč evo, 2 mač ke u opš tini Alibunar); 3 psa (3-opš tina Alibunar) i 2 lisice (1-opš tina Kovin i 1- opš tina Alibunar). Zadnjih decenija na ovom područ ju nije zabeležen nijedan sluč aj oboljenja kod ljudi. Epidemiološ ka služba Zavoda za Javno zdravlja Panč evo, Infektivno odeljenje OB Panč evo i Infektivno odeljenje OB Vrš ac, vrš e antirabič nu imunizaciju. U antirabič noj ambulanti OB Panč evo pregledano je u 2011. godini 372 pacijenata ujedenih od životinje sumnjive na besnilo, a antirabič nu zaš titu primilo je: 47 pacijenata samo HRIG, a 36 HRIG+vakcinu. U antirabič noj ambulanti OB Vrš ac pregledano je u 2011. godini 211 pacijenata ujedenih od životinje sumnjive na besnilo, a antirabič nu zaš titu primilo je 23 pacijenta. U antirabič noj ambulanti ZZJZ Panč evo pregledano je u 2011. godini 328 pacijenata ujedenih od životinje sumnjive na besnilo, a antirabič nu zaš titu je primilo 75 pacijenata. U antirabič nim ambulantama Južnobanatskog okruga pregledano je 911 pacijenta, od toga je kod 137 pacijenata je indikovana antirabič na zaš tita, i dato je 429 doza vakcina.

U periodu od 01.01.2011.-31.12.2011. god. u Antirabič noj stanici OB Panč evo- Infektivno odeljenje dato je 100581 IJ HRIG-a, a u OB Vrš ac- Infektivno odelenje, dato je 33026 IJ HRIG-a, š to je ukupno za Južnobanatski okrug dato 133607 IJ HRIG-a. Antirabič ne stanice imaju veoma dobru saradnju sa veterinarskom inspekcijskom službom svih naseljenih mesta u cilju opservacije životinja sumnjivih na besnilo.

BOLNIČ KE INFEKCIJE

Kontinuirano smo u 2011. godini pratili faktore rizika za nastanak i š irenje bolnič kih infekcija, a uč eš će u radu struč nih tela i komisija bolnica, obavljamo po pozivu i kontinuiranom komunikacijom telefonom sa ustanovama koje imaju komisiju za IH infekcije (SBPB Kovin; SBPB Vrš ac; Dom LOMR „ Srce u Jabuci“ Jabuka i Dom za duš evno obolela lica „ 1. Oktobar“ Stari Lec). Tokom 2011. godine bilo je 7 poziva za rad u komisiji za IH, i to: tri održane komisije za IH u SBPB Bela Crkva 28.01.2011.; 25.05.2011. god. i 16.12.2011. godine, kao i u Dom za duš evno obolela lica „ 1. Oktobar“ Stari

199

Lec 14.03.2011. i 06.12.2011. U SBPB Kovin održan je sastanak 08.12.2011.godine. Dato je 6 predloga za suzbijanje i spreč avanje BI. Utvrđ enih faktora rizika za nastanak bolnič kih infekcija u 2011. godine bilo je 313. Odrađ ena je evaluacija Studije prevalencije rađ ene 2010. godine za OB Vrš ac i dostavljeni su izveš taji Institutu za javno zdravlje „ Dr Milan Jovanović Batut“ i IZJZ Novi Sad. U 2011. god. u Opš toj bolnici Panč evo, praćene su Intrahospitalne infekcije kod 14 odeljenja - studijom incidencije ; ukupno je obuhvaćeno 23522 pacijenata, š to je neznatno manje nego u 2010. godini (24087). Registrovano je 269 pacijenta sa bolnič kim infekcijama, š to je za 12% niže nego tokom 2010. godine (307); praćeno je 314 bolnič kih infekcija, š to je za 16% manje nego u 2010. godini (373). Procenat uč eš ća pacijenata sa BI je bio manji u 2011. godini (1.14), za razliku od 2010. godine kada je on iznosio 1.27. Tokom 2010. godine je izolovano 514 izolata sa 54.08% rezistentnih, a 45.92% je pokazalo senzitivnost. U 2011. godini ukupno je izolovano 421 izolata,od kojih je 46.6% rezistentnih, a 52.0% je senzitivno. Za Candidu se ne radi antibiogram, kao ni za Clostridijum dificile.

U 2011. godini su vodeće infekcije mokraćnog sistema (39.50%), za razliku od 2010. godine kada su bile vodeće infekcije operativnog mesta (31.10%), koje su u 2011. godini na drugom mestu (29.60%); na trećem mestu su infekcije kože i mekih tkiva (26.80%), zatim slede infekcije sistema za disanje (3.80%) i infekcije sistema za varenje (0.30%), kao i u 2010. godini, dok ove godine izostaju infekcije oka, uha i nosa, infekcije krvi, infekcije koš tano-zglobnog sistema i infekcije polnog sistema.

Kroz kontinuirano praćenje incidencije IH infekcija, analizu faktora rizika i praćenja rezistencije uzroč nika, kao i smanjenje dužine hospitalizacije pacijenata, zadržaće se trend smanjenja porasta broja pacijenata sa IH infekcijama i u narednoj godini. Edukacija opš te populacije i posebno izloženih populacionih grupa o nač inima nastajanja, održavanja i š irenja zaraznih bolesti i merama kojima se one mogu uspeš no kontrolisati kao i mobilzacija zajednice i partnerstvo za zdravlje, kao i medijska prezentacija javnozdravstvenih poruka i edukacija stanovniš tva o znač aju faktora rizika za nastanak određ enih, epidemiološ ki znač ajnih zaraznih bolesti je odrađ ena u sledećem obimu: U Zavodu za javno zdravlje Panč evo, u savetovališ tu za HIV i krvnoprenosive bolesti- DPST tokom 2011. godine proš lo je 136 osoba, od toga je testirano na HIV - 130 osoba i to: akcidenti u zdravstvu - 24, akcidenti van zdravstva -16, rizič no seksualno ponaš anje - 45, I.V. korisnik droge - 9, I.N. korisnik droge 3; živi sa osobom HIV+ - 1 , živi sa osobom HbsAg+ - 1, 3 - zdravstveni radnik, drugo - 8 i sertifikati - 21; dok je testirano na HbsAg -

200

81 osoba i to akcidenti u zdravstvu - 21, akcidenti van zdravstva - 13, rizič no seksualno ponaš anje - 25, I.V. korisnik droge - 7, I.N. korisnik droga -3 živi sa osobom HIV+ - 1 i osoba koja je bila u kontaktu sa HbsAg+ - 2, ostalo - 7 i 2- zdravstveni radnik. Tokom 2011. god u ZZJZ Panč evo prijavljeno je 6 HIV+ osoba (Bela Crkva-2, Vrš ac-2, Kovin-1, Panč evo-1); 2 obolele od AIDS-a (Kovin-1, Bela Crkva-1) i 1 osoba je umrla od AIDS-a (Bela Crkva). Evidentiranih prijava na HIV infekciju ima 71, dok je broj osoba evidentiranih u registrima obolelih 34, a 23 lica je umrlo od AIDS-a.

201

ZAKLJUČ AK

Demografske promene u Južnobanatskom okrugu posledica su pada nataliteta i fertiliteta i migracije, uglavnom mladog stanovniš tva. Ove demografske karakteristike doprinose intenzivnom starenju stanovniš tva, a povećanje udela starog stanovniš tva ima za posledicu porast stope opš teg mortaliteta. Zdravstveno stanje odraslog stanovniš tva Južnobanatskog okruga karakteriš e oboljevanje od kardiovaskularnih bolesti i visoka stopa oboljevanja od poviš enog krvnog pritiska nepoznatog uzroka. Znač ajno mesto u morbiditetu odraslih zauzimaju bolesti miš ićno-koš tanog sistema i bolesti žlezda sa unutraš njem luč enjem, ishrane i metabolizma, sa visokom stopom oboljevanja od š ećerne bolesti.

Najznač ajniji zdravstveni problem kod predš kolske i š kolske dece su respiratorne bolesti.

Zdravlje žena u okrugu najviš e ugrožavaju oboljenja vezana za pol i reproduktivnu funkciju. Unapređ enje zdravlja žena je moguće preko smanjenja stope prekida neželjenih trudnoća i ranog otkrivanja malignih bolesti.

Upotreba duvana, alkohola i psihotropnih supstanci su ozbiljan javno-zdravstveni problem. Loš e navike u ishrani, udružene sa rizič nim ponaš anjem i nedovoljnom fizič kom aktivnoš ću stanovnika, doprinose porastu broja gojaznih i osoba sa prekomernom telesnom težinom.

Zagađ ena voda, vazduh i zemljiš te su riziko faktori okoline koji naruš avaju zdravlje stanovniš tva. Postojeća oprema i kadar nisu dovoljni za kompletno praćenje riziko faktora okoline u Južnobanatskom okrugu.

202

PREPORUKE

- Intenzivirati programe ranog otkrivanja masovnih hronič nih nezaraznih

bolesti (kardiovaskularnih bolesti, š ećerne bolesti i malignih neoplazmi);

- Multisektorskom saradnjom smanjiti stopu traumatizma kod svih kategorija

stanovniš tva;

- Zdravstveno-vaspitnim aktivnostima uticati na smanjenje stope prekida

neželjenih trudnoća i stope oboljevanja od polno prenosivih bolesti u ženskoj

populaciji;

- Obezbediti stalni nadzor i kontrolu nad zaraznim bolestima, a poboljš anjem

životnog standarda i uslova života uticati na smanjenje njihovog prisustva u

populaciji;

- Promocijom zdravlja i zdravih stilova života poboljš ati zdravstveno stanje

svih kategorija stanovniš tva

- Kontinuirano smanjivati prisustvo riziko-faktora životne sredine u vodi,

vazduhu i zemljiš tu.

b i l t e n - ЗЈЗПАapoteke, 2 opš te bolnice, 3 specijalne bolnice i jedan zavod za javno...

Documents