BAROK

Predavanja Saše Brajović, februar-mart 1999.

Italija XVII veka je zemlja bez ikakve političke moći. I pored opadanja strane dominacije cela struktura u Italiji bila je zavisna od Španije. Izdeljena je na više država-gradova. Predstavlja zemlju na margini, ali je kolevka jedne nove kulture što je apsurd.

Vatikan je bio država ogromne moći i uticaja na evropsku i svetsku istoriju. Kongregacija »Propaganda fide« oformljena je zvanično 1628, a zapravo postoji još od XVI veka. To je institucija koja obučava misionare, institucija centra moći. Ideja propagande zasnovana je upravo tada. Inkvizicija time postaje manje bitan faktor- politica della moderazzione.

Misionari koji se formiraju su školovani ljudi i imaju raznovrsnu obuku, nisu zaduženi da hapse ne-katolike, već da propovedaju. Sve je bilo u slu`bi ubeđivanja. Retorika jeste suštinski važna, kao što je poetika bila u renesansi, ali retorika kao sistem komunikacije, pre svega Aristotelova II knjiga. Sve u baroku podređeno je komunikaciji. Ne apeluje se na intelekt, već na emocije. Barokno slikarstvo nije spontana manifestacija nekog principa, već i zato što je u suštini vizualizuje. Barok zbog toga zahteva pokret-ekstazu. To je fizička relacija ekstaze : jak kontrast svetlo-tamno. Pusen sa svojim svetim likovima nije preterano interesovao crkvene patrone. Ali, kako je vek odmicao, ublažavala se strogost Tridentskih dekreta i umetnost se priblizavala estetizmu. Povratak estetizmu značio je prihvatanje aktova čulnosti. To je doba nestajanja jedne rigidnosti. Čulnost je ono što karakteriše rimski barok.

Postavlja se pitanje jezuitskog učešća u zrelom rimskom baroku. Ima autora koji najveći značaj pridaju ovom redu, ali ima i onih koji ih ne gledaju kao posebno bitne. Ne postoji jezuitski stil, ali postoji jezuitska strategija. Arhitektura je izdužena, zato što su jezuiti glavni propovednički red, a pastvi je trebalo otvoriti pogled na oltar. Nema pregrada, najčešće ni kupole. Ideja neba premešta se na trijumfalni luk. Muzika koju propagiraju jezuiti je polifona, podižu se pevnice, gde se smeštaju orgulje. Crkva postaje teatar, prevaziđen je antagonizam prodesse-delectare. Ide se na karnevale, ceremonije i uopšte jednu spektakularnost. U slikarstvu i skulpturi postoji čitav niz primera, posebno među umetnicima koji rade za jezuite:

Rubens u Antverpenu;

Piero da Cortona ide na čulnost i jedno radosno slikarstvo. U jednom traktatu, napisanom u saradnji sa jednim jezuitom, on tumači akciju slikarstva.

Bernini-San Andrea al Quirinalle. Bernini je upražnjavao duhovne vežbe. Bio je lični prijatelj sa generalima jezuitskog reda (opipljivost, realističnost, ekscentričnost).

Pored jezuita tu su i oratorijanci i teatini, ali je njihova uloga manja.

Papa Pavle V Borgese. Paolinska era je vreme velike izgradnje novih crkava i restauracije starih. Pokušao je sa restauracijom marijanskog kulta (dekorum kod Karavađa). Ali, to je njegova početna faza, posle se toga oslobodio. U vreme Pavla V podiže se velika fontana. Za uzor mu je poslužilo Trajanove vreme. (Trajan je imao preko 1000 fontana i 11 akvedukta).

[ipione Borgeze - Sa njim počinje period barokne patronaže. Za rimsku sredinu to je vrlo karakteristično umetnik je podanik, servitu partikolare. Čitav XVII vek slikari se polako oslobađaju te zavisnosti i postaju slobodni profesionalci. To je postepen proces. Borgeze je sakupio jednu od najznačajnijih kolekcija slika - galerija Borgeze. Sve su slike vrhunske.

Grigorije XV - kratak pontifikat.

Urban VIII (1623-44) - Mateo Barberini. Njegove dve decenije su zlatno doba za umetnost. Konceptualno, radi se o još razrađenijem vremenu. Bukvalno, od prvog dana, započeo je jednu

1

novu umetničku politiku. Okružio se nećacima, pozvao je Berninija. To je vreme velike umetničke produkcije, tražena je i nađena jedna forma koja je zadovoljavala.

Karači je bio hladan u tom svom klasicizmu, Karavađo je bio opasan, trebalo je naći nešto što će veličati taj pontifikat. Zahtevana je umetnost koja će ubediti u neophodnost pripadanja toj crkvi. U njegovo vreme konsolidovana je katolička crkva u Francuskoj, južnoj Nemačkoj, Austriji, Poljskoj, delovima Švajcarske. Takva umetnost koja je bila apoteoza. Ona se nije mogla stvoriti spontano, već patronažno, razrađeno.

Inoćentije X - Smatra se da ovaj papa nije imao tako jasno određenu politiku prema umetnosti kao Urban VIII. Nije se čak slagao sa njegovom politikom, promenio je i umetnike.

Lanfranko - San Andrea della Vale. Ovom kupolom počinje nova faza iluzionističkog slikarstva. Apoteoza Bogorodice-Vaznesenje, ideja telesnog vaznesenja koju su razvili vizantijski teolozi. Telesno vaznesenje je uspinjanje, predaja pojasa svetom Tomi. Ta ideja je bitna kako na Istoku tako i na Zapadu. Međutim od XVI veka Bogorodica se uspinje na oblacima. Stara ideja Bogorodica-ecclesia, je u suštini veličanje crkve. Veoma važna je lanterna, kroz koju prodire svetlost, tako da se prava sunčeva svetlost ugrađuje u slikanu strukturu, kojoj se dalje podređuje i apsida i čitav niz svodova. Gore je sveti Duh-stara ideja Hrista kao Sunca. On je u samoj svetlosti jer je i lanterna otvorena. Iz te lanterne padaju zraci i probijaju se preko anđela, da bi najintenzivniji bili kod Bogorodice. Lanfranko pripada biloljskoj školi, koja neguje tradiciju kvadrature, koja se ovde potpuno odbacuje.

Kore|o, Vaznesenje Bogorodice, Katedrala u Parmi. Bolonjezi su prizivali Koređa, njegova najveća promena je u lanterni, ali je koncept drugačiji. Ta apoteoza mnogo je izraženija.

Pietro da Kortona, Palata Barberini za Urbana VIII. Postojala je alegorijsko amblematska predstava kao idejna platforma - Trijumf božanske premudrosti kao glorifikacija vladavine Urbana VIII. On se donekle vraća kvadraturi i deli svod na pet polja, na ostalim poljima su mitološke scene Gigantomahije - aluzija na trijumf pape i njegovu pobedu nad jeresi. Dekoracija je povratak na antičku fazu Rafaela, moderna je pak jer koristi pravi štuk, kasnije dolazi do njegove simulacije. Skraćenja znače koncept brisanja granica, otvaranja neba, pripadnosti jednom višem svetu. Kortona će sve te figure objediniti : trijumfalna tema zahtevala je trijumfalno predstavljanje. Trijumf Urbana VIII - neke glavne ideje, pčele, nisu stavljene na heraldičko mesto već je oko njih lovorov venac. Mateo Barberini bio je pesnik. Lovorov venac je njegov venac koga po amblematskim zbornicima nose tri personifikacije - ljubav, vera i nada. Na vrhu venca je figura sa ključevima - predaja vlasti. Fugura sa papskom tijarom je figura Rima - Rim kao centar sveta. U donjem delu freske glavna figura sedi na oblacima i nosi skiptar i plamen na ruci - figura božije premudrosti. Kosa je vreme u obliku Saturna. Božanska premudrost je oko sebe ostavila vreme. Kruna od sjajnih zvezda je besmrtnost. To su tri krune i sve tri su besmrtne. Lovorov venac, papska kruna, kruna besmrtnosti zvezda. Sve je u službi glorifikacije Urbana VIII i papske moći njegove politike.

Fontana ima veću tadiciju u Firenci. O njoj se razmišljalo kao o jednoj arhitektonskoj formi. Sa Berninijem, fontana postaje posebna arhitektonsko strukturalna forma. Najbitnije je Fontana ~etiri reke. U njenu ideju ugradila se hermeneutika i alhemija, i inače prisutna u umetnosti visoke renesanse. Postoji verovanje da je u hijeroglifima očuvano znanje, da je u njima tajna mudrosti. To je i obelisk, sa aspekta alhemije, jer se završava piramidom. Piramida je sama svetlost, a ona je božanstvo. Ta ideja je postavljena na stenu, koja opet nosi svoju simboliku. Papa je izjednačen sa samim suncem. Ideja trijumfa je uvek u službi crkve kao političke institucije.

2

Retoričnost

Retorika je bila stub evropske civilizacije do XIX veka kada se pretvara u predmet u školstvu. Već Gete žali za retorikom. Njegov Faust je čovek jako razočaran u znanje koje stiče školstvom. Još je Aristotel pisao da je retorika način da se slabija stvar pretvori u jaču : jedna ubeđivačka veština. Mehanizam komponovanja besede se primenjuje u baroku u umetnosti. To postoji u Vizantiji kod Psela, na Zapadu je to kod Albertija. U Traktatu o slikarstvu Alberti kaže da je funkcija slike jednaka funkciji besede koja treba da ubedi.

Ljudska duša i njene strasti pokreću telo u akciju - Aristotel

Alegoričnost

Univerzalni način mišljenja, ne samo baroka (aleksandrijska škola ranog hrišćanstva : Filon, Kliment, Origen).

Bernini, Nuda veritas - Naga istina (40-e godine XVII veka). To je trebalo da bude alegorijska skulptura : vreme koje otkriva istinu. Izvedena je samo figura Istine. Nije u pitanju zvanična porud`bina, te sadrži kako najličnije aspekte, tako i religijske i sekularne (Psalm 85, stih 11 “Istima će niknuti iz zemlje”; Matej 10, 26 “Ne boj se, dakle, jer nema ništa skriveno što se neće otkriti, ni tajna koja se neće doznati”)

Vreme je otac istine - Veritas fillia temporis.

Bernini obrađuje staru ideju i predstavlje je gotovo isto kao Ripa u Ikonologiji, ali je boji ličnim aspektom. Vreme se uvek predstavlja kao muška figura koja ima krila i kosu. Vreme koje uništava i vreme koje otktriva. Figura je trebalo da bude na stubovima, ruinama i da podiže draperiju. Istina je naga mlada žena. Ona sedi, u polu-le`e}em polo`aju, na steni, a njena leva noga je oslonjena na zemaljsku kuglu. Istina se osmehuje. Ona dominira nad svim onim što je na zemlji. Drugi atribut je sunce, koje ona drži u levoj ruci. Nuda veritas je prijateljica svetlosti jer je i ona sama svetlost. Tehnička virtuoznost - jako čulna. Senzualnost kod mermera razvija Bernini. Kada je pisao testament Bernini je parafrazirao Matejeve stihove i naglasio da je istina najveća vrlina. Kada je došao Inoćentije X porušen je kampanil koji je Bernini radio za crkvu svetog Petra. Tada je Bernini ostao bez službe. Tako i alegorija istine ima lični momenat - povređeni ponos.

Koncept istinite vere - sveti Avgustin: “Istina je samo jedna”. U katoličanstvu se ovakva forma posebno neguje. Izabela Flandrijska poručuje od Rubensa jednu ovakvu grupu, kao i Rišelje od Pusena. Znači : istina je istinita vera. To preuzimaju i druge religije. Bernini je bio posvećen religiji (jezuita) tako da je uneo taj aspekt u svoju skulpturu.

1. Lični

2. Istina kao najveća vrlina

3. Istinita vera

Možda Bernini nije ni planirao da izvede Vreme, pa je Istina bila jedna univerzalna kategorija, univerzalni simbol kome ništa drugo nije potrebno.

Retoričnost se najlakše iskazuje kad se predstavlja religiozno mistično iskustvo. Pseudo-Dionisije Areopagit: »Treba napustiti osećanja, odbaciti sve što je razumno, osloboditi se bića i ne-bića«. U XVI veku dolazi do invazije misticizma u Španiji: Jovan od Krsta, Tereza iz Avile (karmelićanka). Beatizacija i kanonizacija. Ogroman je uticaj Areopagite, Ignacio Lojola. Tereza kaže da čovek mora da se oslobodi svega osim sebe sama. Jovan od Krsta: »Umirem zato što ne umirem«. Iskustvo koje je Tereza opisala stvarno je doživljeno TRANSVEBERACIJA-STIGMATIZACIJA. Ona je transveberaciju doživela kroz srce.

3

Anđeo je njeno srce probio strelom sa vatrenon kuglom na vrhu (stravičan bol i zadovoljstvo). Bernini je sve to najefektnije predstavio u Zanosu svete Tereze.

Bernini, Zanos svete Tereze. Kapela Kornaro (kapela svetog Pavla), kardinala Kornara u crkvi Santa Maria dela Vitorija (karmelićanska crkva). Tereza - prva karmelićanska kanonizovana svetiteljka. Tereza je prvu viziju doživela na dan svetog Pavla, te je kapela bila posvećena svetom Pavlu. Na svodu je freska rađena po nacrtu Berninija. U sredini svoda je simbol svetog Duha. Slikane figure i forme prevazilaze arhitektonski okvir. Bernini je pažljivo čitao to što sveta Tereza kaže, kao i njegov patron. Ovo čudo poistovećuje se sa čudom Hristovog Preobraženja. Draperija je metafora emocija, ona je produžetak emocije. Duša je njena odvojena od tela, ali nije napustila telo. Osmeh na licu anđela koji drži draperiju. Koncept istinite vere, duhovno otkrovenje.

Kao kod Karavađovog Preobraženja svetog Pavla, nema Boga, već je svetlo preuzelo ideju Boga.

Opšte stilske karakteristike ranobarokne skulpture

Godine 1578. otkrivene su Prisiline katakombe, koje su poslužile kao jedan od ključnih dokaza u kontroverzistici.1 Dugoveke legende o mučenicima, ovim arheološkim otkrićem postale su istinite. Do ovog vremena o prošlosti se saznavalo samo putem pisanih izvora.

Protestanti odbacuju kult svetitelja i kult mučenika kao i relikvije. Na XXV sesiji Tridentskog koncila2 brane se svi ovi kultovi.

Na samom kraju XVI veka otkrivene su mošti svete Cecilije.3Аrheološka istraživanja je radio Bosio. (U XVI veku je objavljena Roma soterranea). Kardinal Spondrati krenuo je sa

1 Controverzistica је конфесионална расправа коју започиње Матија Влачић Илирик објављивањем Магgебуршких центурија, у којима служећи се историјским чињеницама устаје против примата папске власти. Као одговор на Магдебуршке центурије јављају се чувени Анали Ћезаре Баронијуса. Баронијус је учени римски кардинал и поклоник хришћанске антике. Његови Аnnales ecclesiastici су ренесансно виђење паганског античког наслеђа преобразили у барокну визију антике као раног хришћанства, идеалног доба працркве, на коју су се ослањале све барокне верске обнове. Баронијусова схватања су снажно утицала и на низ трактата о уметности, посебно оних аутора којима су биле блиске идеје католичке пост-тридентске реформе.2 Тридентски сабор је сазван на иницијативу папе Павла III, 13 децембра 1545 у Тренту. Рад се одвијао у три етапе а Сабор је закључен 1563. Одлуке Сабора су потврђене папском булом Benedictus Deus (1564) а као резултат рада концила јављају се и две црквене институције: Sanctus Oficium и Index. 3 Oна је заштитница црквене музике и изумитељица оргуља.

4

restauracijom bazilike Svete Cecilije na Trastevere. Oko ove crkve je ženski samostan. Tu se može čuti najlepše žensko pojanje.

Stefano Maderno, 1600. uradio je svetu Ceciliju. Autor koji je mnogo radio ali nikad nije dostigao ovo delo. On je dobio u zadatak da predstavi svetiteljku kako je pronađena. O tome su pisali Bosio i Baronijus. Skulptura se nalazi iznad oltara crkve. U pitanju je ne-retorična forma, ne postoji gest, ne postoji kontakt sa licem, ali postoji jedna neverbalna komunikacija. Postoji metafizičko ćutanje koje iz nje probija. Ova skulptura je dosta uticala kako na baroknu skulpturu tako i na slikarstvo. Kod Karavađa je sveta Lucuja u Sahrani svete Lucije slično postavljena.

Ovo je vreme rimskih devica - Pudencijane, Lucije, Bibijane, Cecilije. Čovek zaslužan za ove kultove je ]ezare Baronijus koji je sastavio Rimske martirologe. Jedna od svetiteljki koja je »ušla u modu« je sveta Bibijana. Njene mošti pronađene su u ampulama. U to vreme na rimskoj stolici je papa Urban VIII, koji traži da se ispita originalnost tih ampula. Bernini 20-ih godina dobija narud`binu od pape da uradi statuu svetiteljke. Retorički gest, apsolutna posvećenost Bogu, uzdignute oči, draperija koja podržava mentalno stanje ličnosti. Svetiteljka je sada prikazana mnogo elokventnije, retoričnije. Ovde se uspostavlja forma Berninijevog budućeg stvaranja, uspostavlja se zreli Berninijev manir.

Dekoracija svetog Petra i končeto dekoracije

Kongregacijska i hodočasnička uloga svetog Petra

Već je papa Klement VIII, sa prijateljem i savetnikom Čezare Baronijusom, uspostavio koncept dekoracije koji suštinski nije promenjen narednih 40 godina. Za vreme pontifikata Urbana VIII dekoracija je doživela finale u Berninijevom baldahinu. Koncept je bio da se objedine najcenjenije relikvije upravo na mestu groba prinčeva apostola. Taj deo svetog Petra je postao najgrandiozniji relikvijar u hrišćanstvu. Transfer relikvije sa jednog mesta na drugo je velika tema barokne umetnosti. Negovan je stari princip ugrađivanja relikvija u stub. Urban VIII daje zadatak Berniniju da napravi nacrt za skulptoralno rešenje. Dolazi se do koncepta da se naprave velike niše u stubovima i da se tu smeste gigantske skulpture, a da se iznad niša označe mesta relikvija.

Bernini - Longin. Longin, rimski centurion koji doživljava veliko unutrašnje preobraženje. Potpuno raširene ruke - retorički gest (to ranije nije viđeno u skulpturi). Ovaj gest - podignute ruke, dlan okrenut na gore i rašireni prsti - označava trijumf. Draperija u kaskadama po kojoj se prepoznaje Bernini. Kovrd`e brade i kose. Sve u funkciji da ubedi, da uveri, da pokrene.

Francesco Moki - sveta Veronika. Volto santo (sveto lice) bilo je ukradeno za vreme Sako di Roma. Ono je nađeno i ponovo je uspostavljen kult. Moki je poštovao berninijevsku uznemirenost. Ova skulptura je suštinski nepokretna.

Fransoa Dikenoa - sveti Andreja. Umetnik je flamanskog porekla. Formiran je u Rimu. Del Poco, antikvar, bitan je za formiranje njega i Pusena - insistiranje na precrtavanju antičkih uzora, (papirnati muzej). Barokni klasicizam. Andrej jako podseća na Longina. Suštinski samo po draperiji biva jasno koliko je Dikenoa imao razvijen umetnički izraz.

Sveta Jelena je četvrta skulptura.

Barok kao misao potekao je iz epohe reformi crkava, ali se istovremeno dešavala i tz. kopernikanska revolucija. U italijanskoj i španskoj poeziji tog vremena najčešća je reč – metamorfoza.

5

Hronotopički koncept barokne skulpture.

»Ličnost koja je u mirovanju ne izražava svoju suštinu, koliko to izražava pokret«, Bernini.

»Suština je u promeni, kretanju«, Paskal.

»Nijedna epoha nije bila toliko opterećena i zadivljena formom vremena«, Panovski.

Bernini, Apolon i Dafne, rane dvadesete godine XVII veka

-Urađena po narud`bini Šipiona Borgezea, kardinala, nećaka pape Pavla V. Pravljena je za vilu Borgeze. Po ulazu u vilu, prvo što se videlo bila su Apolonova leđa - faktor iznenađenja. Dominikino u vili Andobrandini predstavio je ovaj trenutak. Niko kao Bernini nije uspeo da predstavi metamorfozu. Na njega je uticala jedna pesma Đanbatiste Marina. Mehanizam pesme ugrađuje se u delo. Upravo Marino je napisao kako se njena kosa i prsti pretvaraju u lišće, telo u koru a prsti u korenje. Još je Baldinučo napisao da Bernini reže mermer kao da je vosak. Ovo je skulptura, jedna od retkih (ako ne i jedina) koju je cenio XVIII i XIX vek. Apolon počiva na Apolonu Belvederskom. Antika je i u baroku bila normativ. Sam je Bernini izjavio da se u ranim delima okretao antičkoj skulpturi. Aristotelijanski koncept selekcije i idealizacije. Bernini je antičke statue oslobađao. Buduća kritika će mu to zamerati i posebno ceniti uravnoteženost, mir. Još je Đanbatista Bolonja u Otmici Sabinjanke pokazao koncept posmatranja skulpture sa svih strana.

Otmica Prozerpine - dramatičnost, sukob. Prava barokna antiteza. Krvnik i žrtva.

David - koncept pokreta, promena. David kao univerzalni princip, univerzalni ideal kod Mikelanđela. Bernini stvara upravo suprotno. Posmatrač se uključuje u prostor i akciju. Ne postoji tenzija unutar skulpture već je tenzija izbačena iz sebe. Na licu se prepoznaje emocija ( bes). Baldinuči kaže da je budući papa Urban VIII, koji je imao udela u Berninijevom obrazovanju, dolazio i pridržavao umetniku ogledalo, dok je radio, jer mu je David autoportret.

Alesandro Algardi - jedan od najboljih baroknih skulptora :

Odrubljivanje glave svetom Pavlu - oltar za crkvu svetog Pavla u Bolonji. Algardi je Bolonjez, formiran u bolonjskoj školi. Poznija kritika, od Belorija nadalje, smatrala je da je Algardi suprotnost Berniniju. Apsolutna proračunatost, antiteze, što je bila velika vrlina i Pusena - stoička ozbiljnost Pusena i Algardija.

Susret pape Lava i Atile, reljef. Temu je obrađivao Rafael u stanci Eliodoro. Poništenje zatvorenosti reljefa kao forme, piktoralnost - *bel composto.

Ideje u baroku i način na koji su one izvođene

Bernini, Blažena Ludovika Albertoni, 1674.

U pitanju je delo poznih Berninijevih godina. Patron je bio kardinal Altijeri - Albertoni. Kapela se nalazi u crkvi San Francesco a Ripa. Kardinal je bio iz porodice pape Pavla X?. Ludovika je bila milosrdna dama s početka XVI veka, koja je ceo svoj život i imetak posvetila pomaganju bolesnih i siromašnih. Ona je neposredno pre izvođenja ove skulpture beatifikovana. Kardinal je poručio ovu skulpturu kako bi glorifikovao svoju porodicu.

Bel composto (Bernini je njegov pravi izumitelj) - fuzija svih likovnih umetnosti. To je ostvareno u Svetom Petru. San Andrea al Kvirinale - apsolutno prožimanje arhitekture, skulpture i slikarstva, gde su sve te umetnosti dobijale oblik one druge. U manjoj meri to je primenjeno i u ovoj kapeli. Kako predstaviti ono što je ustvari nepopravljivo? Berninija zanima

6

kako da konceptualno (duhovno) - materijalizuje. Bio je svestan da to ne može samo skulptura, te da je za to potrebno jedinstvo svih umetnosti. Sve što se baroknoj umetnosti dešava proističe iz potrebe da se predstavi ideja (što se tiče samog izvođenja). Fokus celog projekta je skulptura, ali ona nije dovoljna sama sebi. Bernini je počeo od arhitekture i napravio neku vrstu kapele u kapeli. Skulptura i slika u pozadini su na oltaru. Bočne zidove je probio prozorima, koje vernici ne vide (teatarski efekat). Ali svetlost obasjava skulpturu (svetlost kao likovni element i deo konceptualnog duhovnog programa). U većini literature govori se o smrti. Oči su joj zatvorene, usta poluotvorena, ali je njena senzualnost manje ekstatična od svete Tereze. Ona je odevena i ima cipele. Moguće da je umrla doživevši ekstazu. I draperija je tu da bi istakla njenu patnju. Isti naboj se ponavlja na draperiji pod krevetom na kome leži.

Dva literarna izvora govore o njoj :

Santini, I voli d’amore - Uzleti, letovi ljubavi (Santinji piše o njenim mističnim iskustvima i zanosima).

Incendio amoris - Požar ljubavi (to je nešto što piše u Pesmi nad pesmama, osmo pevanje). Iz tog spisa postoje razni oblici tog mističnog iskustva. Santini govori da je njena duša u trenutku incendio amoris uzletala i susretala se sa raspetim Hristom i doživljavala transcendentalnu smrt (smrt duše kroz ujedinjenje s Bogom). Jedna od karakteristika jeste iznenadnost tog mističnog događaja. Jedan od ljudi koji su to doživljavali jeste Filipo Neri (Karavađo). Čovek koji je bio sklon šalama, ali je bio duboko pobožan. Često posvećen molitvama. Njegov prijatelj Baronijus je opisao trenutak kada je Neri doživeo jedno takvo iskustvo. Bernini je sigurno znao za takva iskustva, te mu je to poslužilo da predstavi Ludoviku. Santinijevo delo je moglo da posluži za ovakav način predstavljanja. Barok je voleo da bude nedorečen : ne znamo da li je Ludovika živa ili mrtva, da li pati ili uživa. Kod Tereze Avilske ima anđela i eksplicitnog znaka vizije. Ovde toga nema. Posmatraču je ostavljeno da o tome razmišlja i aktivno učestvuje u delu. Drugi elementi končeta (naslikan nar), služe da stabiliziju značenje i da naglase da nije u pitanju telesna smrt već sjedinjenje duše s Bogom. Bernini je trzio da sliku uradi Gauli. Bogorodica predaje Hrista svetoj Ani dok anđeli bacaju ruže na njihove glave. Slika služi da podseća na Ludovikinu milosrdnu delatnost, jer je Bogorodica arhetip teološke vrline karitas - kao ljubav i milosrđe. Slika ima i drugi nivo značenja koji je u svetoj Ani (Sveta Ana kao simbol kontemplativnog života). Uzimanje Hrista u ruke je alegorija mističnog jedinstva duše i Boga. Upravo to simbolizuje značenje skulpture - Ludovika Albertoni doživljava trancedentalnu smrt. U pitanju je barokni dijalog između skulpure i slikarstva. Ujedinjene, služe istoj svrsi - ubeđivanju vernika. Predstavljeno je nekoliko amblema: nar, ruže, gorući kandelabri, plamteće srce, atributi Hristove ljubavi i stradanja, simboli ideje spasenja.

Plamteće srce - pobožnost koja se razvila iz Hristovih rana. Jezuiti su propagirali ljubav Hristovu i stradanje. Posebno: goruća ljubav - incendio. Postolje kandelabra je Janus (dvolični bog). Identični takav kandelabr predstavljen je kod Ripe u Ikonologiji i eksplicitno izražava Božansku premudrost. Svi mističari su u sjedinjenju s Bogom bili oslobođeni svega što je zemaljsko i spoznali u tom trenutku božansku premudrost.

7

Trg svetog Petra

Aleksandar VII (1655-1677) iz porodice Kiđi, rodom iz Sijene. Dugo je bio diplomata. Bitan je za potpisivanje Vestfalskog ugovora. Slikarstvo ga nije uopšte interesovalo. Imao je kolekcije srebra, zlata, a prvenstveno su ga interesovale arhitektura, pa zatim skulptura. Bio je patron, Katedra Petri, Skuola Re|ia, Groba svetog Petra.

Prave, čiste, velike ulice. Piaca di Popolo, Via del Korso, sve je to urađeno pod njegovim pontifikatom. Nazivao je sebe novim Aleksandrom, koji obnavlja i stvara nove gradove. Za trg ispred svetog Petra angažuje Berninija. Jedan od problema bila je Madernina fasada, koja je vertikalnošću sprečavala da se vidi Mikelanđelova kupola. Mikelanđelo je projektovao kupolu za centralnu građevinu. U baroku, najviše zahvaljujući propovedničkim redovima, došlo se do zaključka da taj plan ne odgovara misi. Otuda sveti Petar dobija longitudinalni plan. Zadatak koji je dobio Bernini bio je da se formira trg sa koga će se crkva videti kao celina. Prvi projekat koji je napravio Bernini bio je trapez, koji je odbijen.

Mikelanđelo, Kampidoljo, Palata senatora - upravna zgrada Rima kao republike, (Mikelanđelo je republikanac, otuda Brut). Mikelanđelova ideja bila je da stepenice vode po sredini ose koja vodi u Palatu : ideja brda kojim se iskazuje urbanost i civilno pravo.

Bernini sada želi da pokaže da je papa vladar trga, Rima i celog sveta (Urbi et orbi). Ideja je da se papa vidi dok blagosilja, ali i da se čuje, tako da je akustika morala da bude rešena. Bernini je zamislio da se na ulazu u Palatu Rustikueći naprave propileji. To nije izvedeno. Bernini je insistirao da se ceo trg mora videti. Oval se zasniva na dijagonalnom preseku i smatran je božanskom formom. Ceo trg je sačinjen od portika. Stubovi su dorski sa jonskom entablurom. Il nuovo teatro - u svim tekstovima tog vremena pominje se u vezi sa trgom reč “pozori{te”. Jezuiti su shvatili značaj teatra. Obelisk - kao sunce oko koga se vrti Urbi et orbi (koncept univerzuma i cele hrišćanske vaseljene). I sam Bernini je pisao da je kolonada i ceo trg “Ruke crkve koje okupljaju vernike, ali i jeretike i na kraju nevernike”.

8