best practices in universal design_serbian

KANADSKA KOMISIJA ZA LJUDSKA PRAVA

Finansijeri:Sekretarijat za i poljoprivrednu i prehrambenu proizvodnju KanadeSekretarijat za ljudske resurse i društveni razvoj KanadeMinistarstvo finansija Kanade

Finansijeri izdanja na srpskom jeziku:Misija OEBS u Srbiji iProgram za razvoj Ujedinjenih nacija.Dopunjeno izdanje 2010.

BEST PRACTICES - book.indd i 3.9.2010 13:04:10

BEST PRACTICES - book.indd ii 2.9.2010 18:04:04

KANADSKA KOMISIJA ZA LJUDSKA PRAVA

Finansijeri:Sekretarijat za i poljoprivrednu i prehrambenu proizvodnju KanadeSekretarijat za ljudske resurse i društveni razvoj KanadeMinistarstvo finansija Kanade

Finansijeri izdanja na srpskom jeziku:Misija OEBS u Srbiji iProgram za razvoj Ujedinjenih nacija.Dopunjeno izdanje 2010.

BEST PRACTICES - book.indd iii 2.9.2010 18:04:04

KANADSKA KOMISIJA ZA LJUDSKA PRAVA iv

REÈI ZAHVALNOSTIProjekat su finansirale nekolike kanadske vladine organizacije pod voðstvom Kanadske komisije za ljudska prava. Komisija želi da zahvali ovim organizacijama na finansijskoj i administrativnoj podršci:Sekretarijat za poljoprivredu i poljoprivrednu prehrambenu proizvodnju Kanade

Kancelarija za pitanja invalidnosti pri Sekretarijatu za ljudske resurse i društveni razvoj Kanade

Ministarstvo finansija Kanade

Podršku su takoðe pružili: Handisam, švedska agencija za politike u oblasti invalidnosti

Nacionalna agencija za pitanja invalidnosti, Irska

Rehabilitation International

Ovaj dokument je pripremilo:Betty Dion Enterprises d.o.o.

uz pomoæ:Andres Balcazar de la Cruz

David Rapson

Elisabet Svensson

i Marnie Peters

Likovna obrada Philip Dion

OGRA�UJEMO SEKonsultanti i saradnici na ovom dokumentu uložili su napor da ovaj referentni dokument bude što taèniji i merodavniji, ali ne garantuju i ne prihvataju odgovornost za taènost i potpunost informacija ili njegovu pogodnost za odreðenu svrhu. Odgovornost je korisnika da primene svoje profesionalno znanje pri upotrebi informacija koje se nalaze u ovom dokumentu, uz konsultaciju sa svojim arhitektom ili drugim struènim licem.Fotografije elemenata dizajna prikazane su samo kao primer i proizvodi, usluge ili organizacije prikazane ili indirektno pomenute u ovom dokumentu ne reklamiraju se od strane Betty Dion Enterprises d.o.o. (BDEL), Meðunarodne komisije za tehnologiju i pristupaè-nost (ICTA) ili bilo kog drugog partnera konzorcijuma finansijerâ.

DOZVOLA ZA UMNOŽAVANJEZabranjeno je kopiranje ovog dokumenta u svrhu distribucije. Za dozvolu za upotrebu informacija iz ove publikacije u komercijalne ili marketinške svrhe, pošaljite imejl na: [email protected] © Canadian Human Rights CommissionKat. br. HR21-64/2007EISBN 978-0-662-45717-6Aussi offert en français sous le titre Pratiques exemplaries de conception universalle à l’échelle internationale : Examen général – Mars 2006.Ova publikacija je dostupna i u alternativnim formatima na zahtev.

ZA IZDANJE NA SRPSKOM JEZIKU:Knjiga je objavljena u okviru programa za pristupaènost Centra „Živeti uspravno“Izdavaè: CENTAR „ŽIVETI USPRAVNO“ Ise Bajiæa 6 21000 Novi Sad tel/fax 021/424-291 www.czuns.orgZa izdavaèa: Milica Mima Ružièiæ-NovkoviæKoordinacija: Miodrag Poèuè d.i.s. i Bojana RudiæPrevod na srpski jezik: Elvira BijeliæKorektura prevoda: Milica Mima Ružièiæ-Novkoviæ i Vera KneževiæTehnièka priprema: COMMA | communications designTiraž: 1000 primerakaŠtampa: Original

U toku rada na prevodu konsultovali smo se sa:Olgicom Dankoviæ d.i.a. i Vidanom Dankoviæ - ART AND SHRAFT Beograd, mr Ljiljanom Vukajlov d.i.a. - Fakultet tehnièkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, Ilijom Gubiæa d.i.a., Branislavom Šiðaninom d.i.m, Fredrikom Štokhausom (SHIA, Štokholm), Veliborom Piliæem - Savez slepih i slabovidih Vojvodine, Kanadskom ambasadom i Ambasadom Kraljevine Španije u Beogradu, Poljoprivrednim i Tehnološkim fakultetom Univerziteta u Novom Sadu, FOM d.o.o. Beograd i Eurokeramikom Novi Sad.Zahvaljujemo se Programu za razvoj Ujedinjenih nacija i Misiji OEBS u Srbiji koji su omoguæili da se knjiga objavi na srpskom jeziku.Napomena: Stavovi izreèeni u knjizi pripadaju iskljuèivo autoru i njegovim saradnicima i ne predstavljaju nužno zvanièan stav Misije OEBS u Srbiji.

BEST PRACTICES - book.indd iv 2.9.2010 18:04:05

KANADSKA KOMISIJA ZA LJUDSKA PRAVAv

SADRŽAJ

1) UVOD I ISTORIJAT ..................................................................................................................... 1Proces i metodologija ............................................................................................................... 1Ekspertska grupa ...................................................................................................................... 3Reènik termina.......................................................................................................................... 5Akronimi i dokumenti ................................................................................................................ 6

2) ELEMENTI GRADNJE ................................................................................................................. 7Antropometrija .......................................................................................................................... 8Prilazi ....................................................................................................................................... 13Dvorane, arene i prostori za okupljanje....................................................................................... 23Kade ........................................................................................................................................ 29Klupe i prostori za piknik ........................................................................................................... 34Kantine – restorani .................................................................................................................... 38Sredstva za komunikaciju .......................................................................................................... 42Raèunarske sobe ...................................................................................................................... 45Rampe na iviènjacima, pešaèki prelazi i ostrva ........................................................................... 46Uoèljivi pokazivaèi .................................................................................................................... 52Vrata ........................................................................................................................................ 56Èesme ...................................................................................................................................... 65Liftovi ....................................................................................................................................... 69Ulazi ......................................................................................................................................... 84Protivpožarna zaštita ................................................................................................................. 88Rukohvati ................................................................................................................................. 94Kuhinje ..................................................................................................................................... 99Bibilioteke ................................................................................................................................. 105Sobe za prenoæište i privremeni smeštaj .................................................................................... 107Sale za sastanke, odbornièke sale i sale za obuku ...................................................................... 117Parking ..................................................................................................................................... 121Prostor za ukrcavanje i iskrcavanje putnika ................................................................................ 128Rampe ..................................................................................................................................... 132Bezbednost............................................................................................................................... 138Tuševi ...................................................................................................................................... 142Oznake ..................................................................................................................................... 150Stepeništa ................................................................................................................................ 164Telefoni..................................................................................................................................... 170Toaleti ...................................................................................................................................... 175Zasebni toaleti .......................................................................................................................... 188Radna mesta (ukljuèujuæi raèunarske sobe) ............................................................................... 192

3) NAJBOLJA REŠENJA IZ PRAKSE: PRIMERI I PRIMENA ............................................................... 196

4) DODATAKBibliografija .............................................................................................................................. 206

BEST PRACTICES - book.indd v 2.9.2010 18:04:05

KANADSKA KOMISIJA ZA LJUDSKA PRAVA vi

BEST PRACTICES - book.indd vi 2.9.2010 18:04:05

KANADSKA KOMISIJA ZA LJUDSKA PRAVA1

1] UVOD I ISTORIJAT

Prva uporedna studija propisa i standarda širom sveta objavljena je 2000. godine. Najbolja meðunarodna iskustva u primeni univerzal-nog dizajna: Uporedna studija, pripremilo Betty Dion Enterprises d.o.o. za Sekretarijat za poljoprivredu i poljoprivrednu prehrambenu proizvodnju Kanade. Studija je poredila kanadski standard B651-M95 dizajna bez prepreka, Nacionalni zakon o izgradnji Kanade sa drugim meðunarodnim propisima i standardima. Istraživanje je uporeðivalo propise i standarde iz oblasti pristupaènosti iz Ujedinjenog Kraljevstva, SAD, Kine, Japana, Australije, nordijskih zemalja i Fidžija. Studija je uporeðivala odabrane nacionalne propise i standarde pristupaènosti za zgrade i pejzaže, kako bi se utvrdila najbolja praksa zasnovana na principima univerzalnog dizajna. Osim toga, nave-deni su i najbolji primeri iz prakse i informacije o proizvodima, cenama i gde su oni dostupni.

Ova studija distribuirana je organizacijama osoba sa invaliditetom, vladama, organizacijama za razvijanje propisa i standarda u preko 40 zemalja, i bila je dobro prihvaæena. Pokrenula je interesovanje za drugu, širu studiju propisa, standarda i prakse u oblasti pristu-paènosti.

Broj ljudi širom sveta koji žive sa bar jednim oblikom invaliditeta eksponencijalno raste. Ovaj rast rezultat je mnogobrojnih faktora; nacionalnih katastrofa; standardi zdravstvene zaštite poveæavaju stopu preživljavanja novoroðenèadi sa invaliditetom, a novi zahvati u medicini spašavaju ljude sa traumatskim povredama. Kako stanovništvo stari, a medicinska tehnologija napreduje, poveæava se i procenat ljudi širom sveta koji žive samostalno, uz rast broja ljudi.

ICTA GlobalMeðunarodna komisija za tehnologiju i pristupaènost, ili ICTA Global, jeste komisija pod okriljem Rehabilitation International-a, meðu-narodne neprofitne nevladine organizacije. ICTA se bavi svim oblastima pristupaènosti: primarno stanovanjem, prevozom i sredstvima za komunikaciju, asistivnim tehnologijama i pristupaènim Veb dizajnom. Meðunarodna komisija za tehnologiju i pristupaènost (ICTA) Global ima vodeæu ulogu u podržavanju i promovisanju „Univerzalnog dizajna - Inkluzivnog dizajna - Dizajna za sve“ širom sveta.

Najbolja iskustvaNajbolja iskustva u primeni univerzalnog dizajna definišu se kao praksa i procedure u izgradnji koje su u skladu sa principima uni-verzalnog dizajna i pružaju takve primere u dizajniranju koje zadovoljavaju potrebe najšireg moguæeg broja ljudi koji koriste objekte.

Nisu sva rešenja koja su se pokazala kao najbolja primenjiva u istoj situaciji, pa se zato moraju uzeti u obzir sve tehnièke specifika-cije i razmotriti sa lokalnim vlastima, arhitektama i vlasnicima zgrada. Jedno rešenje koje se pokazalo kao najbolje ne može se uvek primeniti na ljude u razlièitim zemljama širom sveta. To je razlog za razvoj lokalnih standarda koji poštuju i prepoznaju lokalne prilike, kako geografske tako i politièke. Ova „najbolja iskustva“ samo su smernice koje bi trebalo koristiti uz lokalnu ekspertizu. One se daju radi boljeg poimanja pitanja pristupaènosti od strane javnosti, i tamo gde je to bitno, mogu se upotrebiti kao izvor pri razvijanju drugih nacionalnih i lokalnih standarda.

Namera ovog dokumenta nije da se postavi meðunarodni standard, veæ da se dâ kompilacija postojeæih tehnièkih specifikacija. Na meðunarodnom nivou, Meðunarodna organizacija standarda (ISO) radi na razvoju ISO TC 59/SC 16 Pristupaènost i upotrebljivost izgraðenog okruženja.

Proces i metodologija

Ambiciozni cilj ovog dokumenta jeste da uporedi propise i standarde širom sveta kako bi dao sažet pregled podataka dobijenih istra-živanjem i uvid u najnovije trendove u pristupaènom dizajnu.

Propis o izgradnji daje obavezni minimum tehnièkih specifikacija za izgraðeno okruženje. U nekim sluèajevima, minimumu propisanih uslova dodaju se komentari i predlozi i spontani standardi pristupaènosti, èime se postavljaju viši standardi, koji arhitekte i graðevinci treba da dostignu.

Univerzalni dizajn, Dizajn za sve i Inkluzivni dizajn daju vodeæe prinicipe koji promovišu dizajn koji uzima u obzir potrebe svih ljudi. Ovi principi traže da se stvori okruženje koje može da koristi najveæi broj korisnika, bez obzira na sposobnosti. Primena ovih principa dizajna rezultira veæim uèinkom nego uslovi propisani zakonima i standardima u oblasti gradnje.

Odabir propisa i njegov pregledPrema Specijalnom izvestiocu Ujedinjenih nacija, samo polovina zemlja sveta razvila je kriterijume pristupaènosti u svojim propisima i standardima u oblasti gradnje. Dok neke zemlje imaju dobro razvijene tehnièke specifikacije, druge tek uvode pristupaènost u svoje graðevinske propise.

Kako bi ovaj dokument bio reprezentativan za sve regione u svetu, zastupljeni su predstavnici razvijenih zemalja kao i zemalja u razvoju.

Na nekim instancama postoji više dokumenata koji se odnose na uslove pristupaènosti za izgraðeno okruženje. Uslovi pristupaènosti sastavni su deo nacionalnog propisa u oblasti gradnje u nekim zemljama, dok u nekim drugim, postoje posebni standardni pristupaè-nosti koji se zahtevaju u odabranim instancama.

BEST PRACTICES - book.indd 1 2.9.2010 18:04:05

KANADSKA KOMISIJA ZA LJUDSKA PRAVA 2

Propisi ili standardi za oblast pristupaènosti koji trenutno važe u izabranoj zemlji ispitani su tako što je korišten obavezan propis da bi se napravilo pravedno poreðenje minimalnih zahteva za svaku zemlju. Odabrani su jedino usvojeni propisi ili standardi. Svi dokumenti korišteni u ovoj uporednoj studiji dostupni su javnosti, ili putem kontakta sa organima nadležnim za propise ili standarde ili putem Interneta.

Svaki propis ili standard temeljno je pregledan i analiziran kako bi se ukljuèio u tabele u kojima je predstavljen tridesetjedan element dizajna. Ako je dato više dimenzija, odabran je neophodni minimum da bi se osiguralo pravedno poreðenje zajednièkih elemenata.

Ekspertska grupaEkspertska grupa se sastoji od vodeæih, meðunarodno priznatih struènjaka na polju univerzalnog dizajna i izgraðene okoline. Ovi pojedinci uèestvovali su u stvaranju kako domaæih tako i meðunarodnih propisa i standarda pristupaènosti, struènjaci su u dizajnu za široki opseg ljudskog funkcionisanja, ukljuèujuæi i funkcionisanje osoba sa invaliditetom. Èine ih struènjaci iz razvijenih regiona sveta kao i regiona u razvoju.

Sirovi podaci poslati su ekspertskoj grupi na analizu i ona je pozvana da odabere najbolju primenu tehnièkih uslova iz odabranih ze-malja. Najveæa dimenzija nije se uvek pokazala kao najbolje rešenje pošto su troškovi, konstrukcija i sprovoðenje faktori koji su takoðe uzimaju u razmatranje. Do najboljih iskustava u primeni univerzalnog dizajna došlo se konsenzusom. Rezultati rada ekspertske grupe sakupljeni su i sastavljeni da bi se završio zadatak odreðivanja onoga što predstavlja najbolje rešenje.



EKSPERTSKA GRUPA

Eduardo Álvarez Eduardo Álvarez je predsednik Tehnièkog veæa Meðunarodne organizacije za standardizaciju ISO TC 59/SC 16 Pristupaènost i upotrebljivost izgraðenog okruženja. Tehnièki sekretarijat u okviru AENOR-a (Španskog instituta za standarde) od njegovog osnivanja 2001. godine.

On je koordinator Tehnièkog veæa CT143 Pristupaènost za pan-amerièke standarde, Tehnièku podrška je pod okriljem UNIT-a (Instituta za standarde Urugvaja), od njegovog osnivanja 1992. On je bivši predsednik ICTA-LA (RI Internacionalne komisije za tehnologiju i pristupaènost – Latinska Amerika) u periodu 2000-2004. godine.

Eduardo je profesor i koautor osnovnog kursa o pristupaènosti “Real Patronato sobre Discapacidad de España“1 od 1989. Držao je predavanja o pristupaènosti širom Južne i centralne Amerike (meðu kojima su Brazil, Èile, Meksiko, Argentina, Venecuela i Urugvaj).

Eduardo je na èelu AyA (Pristupaènost i arhitektura) meðunarodnog konsultantskog tela koji se sastoji od struènjaka iz Španije, Bra-zila, Kolumbije i Urugvaja. On je arhitekta konsultant Inter-amerièke banke za razvoj i radio je sa Svetskom bankom i Pan-amerièkom zdravstvenom organizacijom.

Andrés Balcázar de la CruzAndrés Balcazar de la Cruz je arhitekta koji je u pokretu za pristupaènosti još od 1995. On je samostalni konsul-tanat za pristupaènost i radio je reviziju pristupaènosti nekolikih privatnih i vladinih objekata, ukljuèujuæi zgradu Kongresa Meksika.

Njegovi noviji radovi su: Studija o stanju pristupaènosti u školama u Meksiku i razvoj smernica za pristupaènost za Ministarstvo državnog obrazovanja. On takoðe radi na dijagnostikovanju stanja i monitoringu ljudskih prava osoba sa invaliditetom u Meksiku za Japansku meðunarodnu agenciju za saradnju (JICA).

Andrés je saraðivao sa Tomom Rickertom iz organizacije Access Exchange International2 prevodeæi njihove novine, i prevodio je na španski smernice za pristupaènost za kolumbijski sistem brzog prevoza autobusom. On je takoðe predavaè o pristupaènosti i univerzalnom dizajnu u meðunarodnim okvirima.

Pierre LegaultPierre Legault je inženjer s licencom za rad u nekoliko kanadskih pokrajina.

Ukljuèen je u aktivnosti na polju pristupaènosti za osobe sa invaliditetom i u aktivnostima u vezi sa njom od ranih 1990-ih, i ima obimno iskustvo u projektima sa institucijama i u industriji.

Pierre ima prilièno iskustvo u radu na razvoju politike i tehnièke primene svega u vezi sa pristupaènošæu izgra-ðenog okruženja. Bio je predsedavajuæi odborom Ministarstva finansija Kanade koji je bio odgovoran za dopunu Federalne politike za pristupaènost za zaposlene sa invaliditetom iz 1993. i bio je voða federalnog projekta Studije najboljih iskustva u primeni univerzalnog dizajna iz 2000.

Pierre trenutno radi u Sekretarijatu za poljoprivredu i poljoprivrednu prehrambenu proizvodnju Kanade kao koor-dinator za ugradnju elemenata pristupaènosti i projekte na polju univerzalnog dizajna .

Elisabet SvenssonElisabet Svenson je diplomirani arhitekta sa Tehnološkog instituta Lund, Univerziteta Lund 1970. Od 1970. do 1975. godine bila je zaposlena kao arhitekta konsultant, a od 1975. do 1977. radila je u vladinom institutu za ispitivanja u oblasti gradnje. Radi na polju pristupaènosti od 1977. u švedskom Handicap Institute od 1977. do 2001, a u Nacionalnom centru za pristupaènost pri kancelariji ombudsmana za pitanja invalidnosti od 2002. do 2005. i od 2006. u Handisamu (agenciji za politiku u oblasti invalidnosti).

Elisabet je autorka nekoliko knjiga i priruènika o pristupaènosti, ukljuèujuæi i knjižicu Bygg ikapp handikapp3 (objavljenu 1989, drugo izdanje 2001) i Museum for alla – I Norden4 (objavljenu 2000). Ona je koautorka Vodi-èa za pristupaènu javnu upravu (objavljenog 2003), i uèestvovala je u evropskom projektu PRESCO (Praktiène preporuke za održive konstrukcije).

Elisabet je èlanica EIDD Švedska5 (Evropski institut za dizajn i invalidnost), Mreže EKP (Evropski koncept pristupaènosti) i èlanica veæa ISO TC 59/SC 16 standarda pristupaènosti i upotrebljivosti izgraðenog okruženja.

1 Stvarna briga o osobama sa invaliditetom u Španiji (Prim.prev.)

2 Access Exchange International - Meðunarodna razmena na polju pristupaènosti (Predlog prev.)

3 Približan prevod: premostiti nepristupaènost kao rezultat hendikepa (Prim.prev.)

4 Muzeji za sve – u nordijskim zemljama (Prim.prev.)

5 Danas Evropski institut za dizajn za sve (Prim.prev.)



Riadh R. Tappuni, dipl.ing. arhitektureRiadh Tappuni je trenutno šef Odeljenja za društveni razvoj, UN-ove komisije za ekonomiju i društvo za zapadnu Aziju6. On je 1994. delegiran za savetnika na rekonstrukciji centra Bejruta, što je dovelo do donošenja stan-darda, njihove primene i objavljivanja priruènika o dizajnu bez barijera. Godine 1999. preuzeo je jednogodišnji zadatak koordinatora za obnovu kuæa na zapadnom Kosovu.

Osim dugogodišnje karijere na polju meðunarodnog razvoja, Riadh Tappuni od ranih 1990-ih, promovisao je važnost socijalne dimenzije urbanog planiranja i arhitekture, sa posebnom pažnjom na suštinsku vezu izmeðu socijalnog razvoja i urbanog dizajna. Vodeæi program o urbanom razvoju pri UN-ESCWA, g. Tappuni pomaže zemljama u regionu u planiranju politika za razvoj gradova.

U skorije vreme publikacije g.Tappunija bave se urbanom inkluzijom kao snovom za razvoj gradova, naroèito onih u kojima postoji konflikt. Trenutno koordinira UN-ESCWA-vnim projektima za post konfliktnu rekonstrukciju. Objavljena dela su mu: The Reconstruction of South Lebanon, Assessing Needs and Defining Priorities7, Planning for Accessibility for the Disabled in Pa-lestine, u monografiji Urban and Rural Reconstruction in Palestine: Issues, Options, Policies and Strategies8, Access for the Disabled in the Urban Environment9 .

C. J. WalshPo profesiji arhitekta, vatrogasni inženjer i tehnièki kontrolor, C.J. Walsh je arhitekta-konsultant pri d.o.o. Su-stainable Design International, multidisciplinarnoj firmi koja se bavi dizajnom, istraživanjem i konsaltingom sa sedištima u Irskoj, Italiji i Turskoj.

U 2003. godini, evropskoj godini osoba sa invaliditetom, bio je èlan Ekspertske grupe za pristupaènost Evrop-ske unije. Naredne godine, 2004, bio je èlan Radne grupe eksperata Evropske unije za istraživanje urbane sredi-ne. On je aktivni i dugogodišnji èlan Meðunarodnog saveta za istraživanja i inovacije u izgradnji i graðevinarstvu (CIB)10, radne komisije 14: Vatra.

Autor je radova European Charter on Sustainable Design and Construction11 iz 1998. i Rio de Janeiro Declara-tion on Sustainable Social Development, Disability and Ageing12 iz 2004.

6 UN Economic and Social Commission for Western Asia - UN-ESCWA (Prim.prev.)

7 Rekonstrukcija južnog Libana, procena potreba i definisanje prioriteta – (Prim.prev.)

8 Planiranje za pristupaènost osobama sa invaliditetom u Palestini, u monografiji o Urbanoj i ruralnoj rekonstrukciji u Palestini: pitanja, moguænosti, politike i strate-gije – (Prim.prev.)

9 Pristup za osobe sa invaliditetom u urbanoj sredini – (Prim.prev).

10 International Council for Research and Innovation in Building and Construction – (Prim.prev).

11 Evropski èarter o održivom dizajnu i gradnju – (Prim.prev).

12 Deklaracija o održivom društvenom razvoju, invalidnosti i starenju Ria de Žaneira – (Prim.prev.)



Reènik termina

Branik – Zaštitna ograda koja spreèava sluèajne padove u otvore u podu i kroz otvorene stranice stepeništa, odmorišta, balkona, mezanina i rampi. Rukohvati èesto služe kao branici.

Èelo (stepenika) – Vertikalni deo stepenika.

Èista širina – Horizontalna èistina bez prepreka.

Dizajn bez prepreka – Kreiranje okruženja koje je dostupno osobama sa invaliditetom i koje one mogu da koriste

Gazište – Horizontalna površina stepenika.

Glavni ulaz – Ulaz koji najèešæe koriste stanovnici zgrade i javnost.

Graniènik – Da bi se obezbedilo da toèkovi kolica ne slete s rampe ili s odmorišta kada stranice rampi ili odmorišta nisu pod istim nagibom ili nisu do zida

Infracrveni sistem – Specijalizovan zvuèni sistem koji pretvara zvuk u infracrveno svetlo; svetlo se ponovo pretvara u zvuk prenosnim prijemnikom.

Kontrast u osvetljenju – Do njega dolazi onda kad postoji ne samo kontrast u boji izmeðu površine i njene pozadine, veæ i osvetljenje površine usled èega se svetlost pomalo odbija od nje, jaèe je naglašavajuæi u odnosu na pozadinu.

Kosina – Kosina rampe se izražava kao visina prema dužini. (Npr. 1:16 znaèi da na svaki 1 m visine ima 16 m dužine.)

Krilce – Kosa površina na boku rampe na iviènjaku koja omoguæava postepen prelaz izmeðu rampe i trotoara. Krilca premošæuju razlike u visini u cilju da spreèe moguæe saplitanje pešaka koji hodaju. Krilca se ne smatraju delom prilaza.

Nagib – Kosina paralelna pravcu kretanja koja se izraèunava kada se vertikalna promena u uzvišenju podeli sa obuhvaæenim horizon-talnim rastojanjem.

Prepreka – Neki objekat koji ogranièava vertikalan prostor za prolaz, koji ulazi u stazu kretanja ili smanjuje èistu širinu trotoara ili staze.

Pomagala – Sredstva koja pomažu korisnicima u obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Na primer: kolica, šetalica, štap.

Pomoæni sistemi za slušanje – Poboljšavaju prijem zvuka osobama sa smanjenom sposobnošæu sluha tako što pojaèavaju zvuk i istovremeno blokiraju neželjenu buku iz pozadine.

Prilagodljiv dizajn – Koji se može lako menjati da bi se dobilo okruženje bez barijera.

Pristupaèna staza – Neprekidna staza bez prepreka koja povezuje sve pristupaène elemente i prostore u jednoj zgradi ili objektu.

Pristupaèan parking – Mesta za parking koja mogu da koriste osobe sa ogranièenom moguænošæu kretanja i izdržljivošæu

Prolaz (za pristup) – Èista, ravna površina paralelna sa parking mestom koja osobama sa smanjenom sposobnošæu kretanja služi za ulazak u auto ili kombi ili izlazak iz njih

Ravan tuš – Koji koristi osoba u kolicima, ona koja stoji ili sedi (dodavanjem sedišta u tuš kabinu).

Rampa – Bilo koja kosina veæa od 1:20 (5%)

Rampa na iviènjaku – Kosa ravan kojom je oboren iviènjak

Rub stepenika – Produžena ivica na gazištu stepenika, obièno polukružna.

Snalaženje – Pronalaženje puta i odredišta.

Stubiæ – Stub obièno visok 900 mm, odvaja stazu za pešake od kolovoza

Taktilne taèke – Male kupole sa zaravnjenim vrhovima koje se koriste kao uoèljivi taktilni pokazivaèi opasnosti na tranzitnim platfor-mama, vertikalnim padovima i rubovima iviènjaka.

Taktilna obeležja/upozorenja – Promena na površini koja daje taktilno obaveštenje da bi upozorilo pešake na opasnost.

Taktilni znaci – Znaci koji imaju ispupèena slova koja se tumaèe ili èitaju prelaženjem prstima preko površine.

Tekstualni telefon ili telepisaæa mašina (TT/TTY) – To je spoj tastature i telefona koji omoguæuje komunikaciju kucanim porukama.

Trapezoidno gazište – Gazište koje je šire na jednom kraju nego na drugom, kao kod kružnih stepenica.

Uoèljivi pokazivaè/Pokazivaè pravca – Taktilna površina ugraðena ili postavljena na stazu koja služi da pokaže put ili kao orijentir ljudima sa ošteæenjem vida. (Èesto kameni umetak koji se sastoji od taktilnih linija izdignutih u pravcu kretanja pešaka)

Uoèljivo upozorenje – Standardizovana taktilna površina ugraðena ili postavljena na podlogu za šetanje ili druge elemente koja služi da upozori ljude sa ošteæenjem vida na opasnost koja nailazi (Èesto kameni umetak koji se sastoji od zaobljenih stubova koji su pod pravim uglom u odnosu na opasnost)

Univerzalni dizajn – Koncept koji se koristi za stvaranje okruženja koje odgovara najširem moguæem broju stanovnika.

Višekrilna vrata – Dvoje ili više vrata odvojenih samo ragastovom. Svaka vrata nazivaju se krilom.

Vizuelna upozorenja – Upotreba kontrastnih boja na podlozi da bi se ukazalo na promenu u okruženju, kao što je rampa na iviènjaku gde trotoar postaje put.

Zaštiæeni prostor – Prostor koji je odvojen od ostale površine poda pregradom otpornom na vatru barem onoliko koliko je neophodno za izlaz, zaštiæen od dima i koji ima jedan izlaz ili lift za vatrogasce. Njegova velièina takoðe bi trebalo da omoguæava minimalnu povr-šinu poda od 850 x 1200 mm po korisniku koji ne hoda, sa prostorom za ne manje od 2 takva korisnika.



Akronimi i dokumenti

ADAAG – Smernice pristupaènosti u zakonu o Amerikancima sa invaliditetom (ADAAG) i Smernice prostupaènosti u zakonu o arhi-

tektonskim barijerama (ABA). Odbor za pristupaènost SAD.

Australija – Dizajn za pristup i mobilnost. Deo 1: Opšti uslovi za pristupom – Rad na novogradnji. AS 1428.1 – 2001. i Dizajn za

pristup i mobilnost. Deo 2: Prošireni i dodatni uslovi – Zgrade i objekti. AS 1428.2 – 1992. Savet za standarde Australije

Bangladeš – Nacionalni zakon o izgradnji Bangladeša. Institut za istraživanje stanovanja i izgradnje i Institut za standard i testiranje Bangladeša. U izdanju na srpskom jeziku u tabelarnom delu analize umesto podataka iz Bangladeša uneti su podaci iz Srbije

CSA - CAN/CSA B651- 04, Pristupaèan dizajn za izgraðeno okruženje. Kanadska asocijacija za standarde

Filipini – Sprovoðenje pravila i propisa, amandmana na Batas Pambansa Bilang 344 (Zakon o pristupaènosti): Zakon za poboljšanje

mobilnosti invalidnih lica koji nalaže da odreðene zgrade, institucije, objekti i druge javne službe ugrade opremu i druge ureðaje. Odeljenje za javne radove i puteve i Odeljenje za prevoz i saobraæajnu komunikaciju

Irska – Propisi izgradnje: Tehnièko uputstvo M –Pristup za osobe sa invaliditetom. Irska

Južnoafrièka Republika – Standard Južnoafrièke Republike – Kodeks – Pristupaènost zgrada invalidnim osobama, SABS 0246 prvo

izdanje, i Standard Južnoafrièke Republike – Kodeks za primenu nacionalnih propisa za izgradnju, SABS 0400 – 1990, prva revizija.

Savet biroa za standard Južnoafrièke Republike.

Liban UN – Pristupaènost za invalide: Priruènik za dizajniranje okruženja bez barijera. Ministarstvo za socijalna pitanja; Nacionalni komitet za invalide i UN-ova komisija za ekonomiju i društvo za zapadnu Aziju (ESCWA).

London AFG – Smernice za pristupaène objekte. London, Ontario, Kanada

Malezija – Malezijski kodeks o pristupaènosti i mobilnosti osoba sa invaliditetom. Malezija

Meksiko – Preporuke o pristupaènosti. Kancelarija predstavnika za promociju i socijalnu integraciju osoba sa invaliditetom Predsed-ništva Republike.

NBC – Nacionalni zakon o izgradnji Kanade. Nacionalni savet za istraživanje.

Singapur – Zakon o pristupaènosti bez barijera u zgradama. (ver. 1.0). Odeljenje za graðevinsko planiranje, Organ za graðenje i gra-ðevinarstvo

Srbija - Pravilnik o uslovima za planiranje i projektovanje objekata u vezi sa nesmetanim kretanjem dece, starih, hendikepiranih i

invalidnih lica

Španija – Tehnièka uputstva za pristupaènost u izgradnji 2001. Zgrada ministarstava, centar za publikacije.

Švedska – Graðevinski propisi. Obavezne mere i opšte preporuke. Švedski odbor za stanovanje, gradnju i planiranje.

Urugvaj – Uputstvo broj 200:2004 Accesibilidad de las personas al entorno edificado - Niveles de accesibilidad recomendados. Instituto Uruguayo de Normas Técnicas, Comité Especializado de Normalización, sobre Accesibilidad al Medio Físico.



ANTROPOMETRIJA

Antropometrija obezbeðuje izvestan broj „graðevinskih blokova“ specifiènih dimenzija za ljude sa raznim spravama za kretanje. Ovi blokovi se znatno razlikuju, na primer, specifikacija za visinu oèiju osoba koja sede u kolicima (3) kreæe se od 1000 mm (Španija) do 1330 mm (Liban), što predstavlja veliki raspon. Istraživanja sve više pokazuju širok raspon dužine razlièitih vrsta sprava za kretanje.

Visina sedišta osobe koje sedi u kolicima (5) kreæe se od 450 do 500 mm (Liban) sa naslonima za ruke (8) od 660 do 760 mm. Dužina kolica (9) po specifikacijama u Kanadi, Španiji i Singapuru je 1200 mm, dok Meksiko i Filipini daju duže dimenzije, a kanadski AFG odreðuje 1370 mm, pošto oni ukljuèuju dužinu i skutera i elektromotornih kolica u ove dimenzije.

Minimalna èista površina poda za mehanièka kolica (10) kreæe se od 700 x 1200 mm u Španiji do 760 x 1370 mm u AFG-u, dok Ekspertska grupa smatra da je najbolje rešenje 800 x 1300 mm. Minimalna èista površina poda (11) potrebana za pristup ljudi koji koriste mehanièka kolica uvek je 1500 x 1500 mm.

Minimalni preènik za okretanje kolica (19) generalno je 1500 mm, gde je 2500 mm potrebno za okretanje elektromotornih kolica (20), a 1350 mm za okretanje skutera (21). Ove veæe dimenzije odraz su velikog broja razlièitih sprava za kretanje koji predstav-ljaju sve veæi izazov dizajnerima širom sveta.

Prepreke ili istureni objekti (25) koji mogu biti opasni za osobe sa ošteæenjima vida koje za kretanje koriste beli štap ili psa vodièa treba izbegavati, mada su Kanada, Singapur i Liban jedine zemlje koje preciziraju da objekti nisu dozvoljeni na delovima puta predviðenim za kretanje pešaka.

Èista širina za nekog ko koristi štake (14) kreæe se od 900 mm (Liban) do 1200 mm (Meksiko), gde je 1200 mm najšira dimenzija. Slièno tome, za osobe koje se kreæu sa psom vodièem (16) procenjuje se da je potrebna isto širina od 1200 mm.

Maksimalan domašaj s prednje strane (25) za osobu koja sedi u kolicima je 1200 mm, a minimalan domašaj s prednje strane (26) kreæe se u visini od 250 mm prema Australiji do 700 mm po Filipinima. Maksimalan domašaj s prednje strane preko prepreke (28) iznosi 500 mm.

Domašaj sa strane iznad poda (29) za nekoga ko sedi u kolicima kreæe se od 1200 mm prema SAD do 1700 mm u Libanu, a minimalni domašaj sa strane (30) kreæe se od 230 do 450 mm. Postoji velika raznolikost u antropometrijskim podacima za osobe koje sede u kolicima.

Visina komandi u mehanizmima za rukovanje (34) kreæu se od 400 do 1250 mm. Zanimljiv dodatak kriterijumu za komande jeste zahtev za taktilnim i auditivinim informacijama (37) koje omoguæavaju da sprave budu univerzalno dostupne svim korisnicima, što je sada propisano i u Kanadi i u Švedskoj.

Visina pulta (41) kreæe se od 730 do 915 mm, a Ekspertska grupa je odabrala dimenzije 730 – 850 mm, što odgovara najširem obimu korisnika. Èista površina poda za prilaz spreda pultu ili stolu (46) ili prilaz sa strane je 800 x 1300 mm.

Komentar od strane CSA koji se tièe dimenzija svih veæih sprava za kretanje jeste preporuka da je najbolje da zauzimaju prostor od 1500 mm.

2] ELEMENTI GRADNJE



Antr

opom

etrij

a

Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

Dim

enzi

je k

olic

a

1Ši

rina

sklo

plje

nih

kolic

a30

030

030

0

2Ši

rina

rask

lopl

jeni

h ko

lica

660

600

700

600

- 750

680

600

- 750

76

060

0 - 7

50

3Vi

sina

na

kojo

j su

oèi o

so-

ba k

oje

sede

u k

olic

ima

1100

- 13

0010

90 -

1290

1005

- 12

4511

00 -

1300

1220

1160

- 13

3010

00 -

1300

4Vi

sina

na

kojo

j se

nala

zi kr

ilo

osob

a ko

je s

ede

u ko

licim

a67

560

055

5 - 7

05da

675

600

- 640

55

5 - 7

05

5Vi

sina

sed

išta

oso

ba k

oje

sede

u k

olic

ima

480

480

530

480

450

- 500

450

- 500

6Vi

sina

na

kojo

j su

nožn

i prs

ti os

oba

koje

sed

e u

kolic

ima

200

205

168

- 190

200

180

- 220

180

- 220

7Vi

sina

na

kojo

j su

ruèk

e na

ko

licim

a92

093

010

9092

090

0 -

1100

900

- 110

0

8Vi

sina

nas

lona

za

ruke

na

kolic

ima

760

730

- 760

700

760

660

- 690

700

- 760

9Du

žina

kol

ica

1200

1030

- 12

2012

0011

00 -

1300

1200

1100

1370

1100

- 13

00

Pod

10

Min

imal

na è

ista

pov

ršin

a po

da n

eoph

odna

da

se

smes

te je

dna

meh

aniè

ka

kolic

a u

stan

ju m

irova

nja

i ko

risni

k

750

x 12

0076

0 x

1220

870

x 12

2070

0 x

1200

da n

ije

koso

i kl

izav

o

750

x 13

0090

0 x

1200

800

x 13

0070

0 x

1250

760

x 13

7080

0 x

1300

11

Min

imal

na è

ista

pov

ršin

a po

da n

eoph

odna

za

jedn

a m

ehan

ièka

kol

ica

u m

irova

-nj

u i k

oris

nika

pri

polu

kruž

-no

m o

kret

u

1500

x

1500

1525

x

1525

1500

x

1500

1500

x

1500

1500

x

1500

1800

x

1800

2440

x

2440

1500

x

1500

12M

inim

alna

èis

ta p

ovrš

ina

za

boèn

i pris

tup

i pris

tup

spre

da12

00 x

12

0012

20 x

12

2013

00 x

13

0012

00 x

12

0013

00 x

13

0013

70 x

13

7013

70 x

13

70

13

Povr

šina

pod

a za

pris

tup

mož

e uk

ljuèi

vati

i deo

pro

-st

ora

za k

olen

a is

pod

neko

g el

emen

ta

dada

dada



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

14Ko

mfo

rna

širin

a za

hod

anje

za

oso

be k

oje

koris

te š

take

920

1200

1290

920

1000

900

1200

15

Kom

fora

n do

maš

aj k

oji

osob

a ko

ja k

oris

ti du

gi

beli

štap

ima

za o

tkriv

anje

pr

osto

ra is

pred

seb

e

900

- 15

0012

0017

7070

090

0 - 1

500

16Os

obi k

oja

koris

ti ps

a vo

-di

èa p

otre

bna

je k

omfo

rna

èist

a ši

rina

prol

aza

od12

0076

0 - 8

0076

012

00

17

Min

imal

na è

ista

pov

ršin

a po

da z

a je

dna

elek

trom

o-to

rna

kolic

a ili

sku

ter u

m

irova

nju

i kor

isni

ka

750

x 15

0066

0 x

1370

800

x 13

00

18M

inim

alna

èis

ta p

ovrš

ina

poda

za

jedn

u še

talic

u u

miro

vanj

u i k

oris

nika

63

5 x

710

635

x 71

0

Preè

nik

pri o

kret

anju

19

Min

imal

ni p

reèn

ik è

isto

g pr

osto

ra u

vis

ini n

ožni

h pr

stiju

za

okre

t kol

ica

od

180/

360

°

1500

1500

1525

1600

1300

1500

1500

1800

2070

x 1

540

(za

okre

t od

180

), 22

50 x

225

0 (z

a ok

ret

od 3

60)

1500

2440

1500

20

Min

imal

ni p

reèn

ik è

isto

g pr

osto

ra u

vis

ini n

ožni

h pr

stiju

za

okre

t ele

ktro

mo-

torn

ih k

olic

a od

180

/360

°

2250

1500

- 20

0022

50

21

Min

imal

ni p

reèn

ik è

isto

g pr

osto

ra u

vis

ini n

ožni

h pr

stiju

za

okre

t sku

tera

od

180/

360

°

3150

3150

Prep

reka

22

Nije

dna

prep

reka

, oso

bi

koja

kor

isti

beli

štap

ne

sme

da u

lazi

u k

omfo

rnu

širin

u kr

etan

ja v

iše

od

100

100

nisu

do

zvol

jene

pr

epre

ke10

0ni

su

dozv

olje

ne

prep

reke

Antr

opom

etrij

a



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

23

Za o

sobu

koj

a ko

risti

štak

e,

nije

dna

prep

reka

ne

sme

da

ulaz

i u è

istin

u st

aze

kret

nja

ispo

d m

inim

alne

vis

ine

od

300

300

nisu

do

zvol

jene

pr

epre

ke

nisu

do

zvol

jene

pr

epre

ke

24

Da b

i mog

le d

a se

uoè

e št

apom

, vis

ina

prep

reke

od

pod

a ne

sm

e da

bud

e ve

æa o

d

680

100

- 350

nisu

do

zvol

jene

pr

epre

ke68

035

0

Dom

ašaj

25Iz

kol

ica,

mak

sim

alni

do-

maš

aj is

pred

seb

e od

pod

a be

z pr

epre

ka je

vis

ine

od12

0012

2012

0012

0012

2014

0012

0012

00

26Iz

kol

ica,

min

imal

ni d

oma-

šaj i

spre

d se

be o

d po

da

bez

prep

reka

je v

isin

e od

400

380

700

400

250

260

- 450

400

400

27

Iz k

olic

a, m

aksi

mal

ni d

o-m

ašaj

ispr

ed s

ebe

prek

o pr

epre

ke d

a bi

se

nešt

o do

dirn

ulo

je

600

635

500

710

- 920

635

500

28

Iz ko

lica,

mak

sim

alni

do

maš

aj is

pred

seb

e pr

eko

prep

reke

da

bi s

e ne

što

uhva

tilo

je

500

500

- 680

500

29Iz

kol

ica,

mak

sim

alni

do

maš

aj s

a st

rane

od

poda

be

z pr

epre

ke je

vis

ine

od

1400

1220

1600

1350

1300

1350

1700

1370

1220

30Iz

kol

ica,

min

imal

ni d

oma-

šaj s

a st

rane

od

poda

bez

pr

epre

ke je

vis

ine

od

230

380

300

254

250

230

260

- 450

230

300

31

Iz k

olic

a, m

aksi

mal

ni d

oma-

šaj s

a st

rane

pre

ko p

repr

eke

da b

i se

nešt

o do

dirn

ulo

iznos

i

600

610

500

600

610

500

32

Iz k

olic

a, m

aksi

mal

an

dom

ašaj

sa

stra

ne p

reko

pr

epek

e da

bi s

e ne

što

dohv

atilo

je

500

500

Antr

opom

etrij

a



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

Kom

ande

33

Kod

kom

andi

i m

ehan

izam

a za

ruko

vanj

e na

aut

omat

i-m

a m

inim

alna

èis

ta i

ravn

a po

vrši

na p

oda

treba

da

je

750

x 12

0076

0 x

1220

800

900

x 12

0080

0 x

1300

76

0 x

1370

800

x 13

00

34Ce

ntra

lna

linija

kom

andi

tre

ba d

a je

izna

d po

da

izm

eðu

400

- 12

0038

0 -

1220

1200

na o

dgo-

vara

juæe

m

mes

tu

700

- 12

0050

0 -

1200

600

- 12

00

900

- 110

0 za

hva

tanj

e/za

okr

et,

900

- 120

0 za

gur

anje

, 90

0 - 1

250

za d

odir

400

- 12

0040

0 - 1

200

35

Kom

anda

ma

se u

prav

-lja

jedn

om ru

kom

i be

z èv

rsto

g st

iska

, ste

zanj

a ili

uv

rtan

ja z

glob

a na

ruci

dada

odgo

vara

-ju

æi d

izaj

nda

dada

je s

e pr

edno

stda

da

36Za

ruko

vanj

e ko

man

dam

a po

trebn

a je

sila

ne

veæa

od

22 N

22,2

N25

,5 N

22 N

19,5

N22

N19

,5 N

37

Pode

šava

nja

na k

oman

da-

ma

treba

da

daju

takt

ilne

i/ili

zvuè

ne in

form

acije

, uk

ljuèu

juæi

info

rmac

ije o

fu

nkci

ji i p

olož

aju

kom

andi

dada

da

38Ko

man

de tr

eba

da b

udu

osve

tljen

e do

odr

eðen

e ja

èine

bar

em10

0 lx

100

lx15

0 lx

100

lx15

0 lx

39

Kom

ande

ili d

ispl

eji g

de je

ne

opho

dno

èita

nje

treba

da

su o

svet

ljeni

do

odre

ðene

ja

èine

bar

em

200

lx20

0 lx

20

0 lx

100

lx20

0 lx

40Ko

man

de tr

eba

da s

u u

kont

rast

noj b

oji u

odn

osu

na s

voju

oko

linu

dako

ntra

stda

dada

da

Prop

isan

e m

ere

za p

rost

or z

a pr

istu

p i p

rost

or z

a ko

lena

kod

pul

tova

, sto

lova

, rad

nih

mes

ta i

lava

boa

41Vi

sine

vrh

a pu

lta, s

tola

i ra

dne

povr

šine

ili s

liène

po

vrši

ne k

reæu

se

izm

eðu

730

- 860

865

mak

s.m

aks.

915

760

800

850

800

mak

s.73

0 - 8

5090

071

0 - 8

6573

0 - 8

50

Antr

opom

etrij

a



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

42

Tam

o gd

e se

pril

azi s

pred

a pu

ltu il

i sto

lu, è

ista

vis

ina

za k

olen

a iz

nad

poda

treb

a da

je b

arem

680

685

700

700

680

685

700

43Ta

mo

gde

se p

ultu

ili s

tolu

pr

ilazi

spr

eda,

èis

ta š

irina

za

kol

ena

treba

da

je b

arem

750

760

1000

800

800

750

760

800

44Ta

mo

gde

se p

ultu

ili s

tolu

pr

ilazi

spr

eda,

èis

ta d

ubin

a za

kol

ena

treba

da

je b

arem

480

205

400

600

480

480

480

45

Tam

o gd

e se

pul

tu il

i st

olu

prila

zi s

pred

a, è

ista

du

bina

mož

e se

pok

lopi

ti sa

èi

stom

pov

ršin

om p

oda

ali

ne v

iše

od

480

480

480

480

46

Širin

a i d

ubin

a èi

ste

povr

ši-

ne p

oda

za p

ristu

p sp

reda

pu

ltu il

i sto

lu tr

eba

da je

ba

rem

750

x 12

0076

0 x

1220

750

x 12

0075

0 x

1200

76

0 x

1370

800

x 13

00

47

Širin

a i d

ubin

a èi

ste

povr

-ši

ne p

oda

za b

oèni

pris

tup

(duž

a st

rana

par

alel

na p

ultu

ili

sto

lu) p

ultu

ili s

tolu

treb

a da

je b

arem

1200

X

750

1200

X

760

1200

x

900

1370

x

760

1300

x

800

Osta

lo

48Za

sve

ost

ale

prop

isan

e m

ere

koje

se

tièu

pros

tora

vi

di o

delja

k PR

ILAZ

Ida

dada

dada

dada

dada

dada

dada

dada

da

Antr

opom

etrij

a



PRILAZI

Prilazi ukljuèuju sav prostor za pešake kroz neki objekt, prostor koji ujedno služi kao javni kao i radni. U kojoj meri se zahteva da prilazi budu pristupaèni, odreðeno je oblašæu koja ima nadležnost nad primenom propisa i standarda.

Kanada i Singapur (3) navode da površina poda ne treba da bude previše reljefna. Švedska odreðuje da prilaz treba da je ravan, i (5) bez ikakvog uzvišenja, ali Filipini dozvoljavaju uzvišenje do 25 mm, a Malezija dopušta maksimalno uzvišenje od 10 mm. Kanada i SAD dozvoljavaju uzvišenje do 13 mm, ali ono mora biti koso sa nagibom 1:2. Površine pokrivene tepihom (16) mogu da predstav-ljaju opasnost od zapinjanja ako su vlakna tepiha previše duga, tako da SAD, Švedska i Kanada odreðuju da ivica mora biti kosa, dok Singapur dopušta uzvišenje od 15 mm, s nagibom od 1:2.

Padajuæa kosina generalno se smatra rampom kada prelazi nagib od 1:20, mada Urugvaj odreðuje 1:16, a Meksiko 1:12.

Stepen osvetljenja (17) za prilaz odreðuju Španija, Južnoafrièka Republika i Singapur i on iznosi 150 luksa. Ovo se smatra naj-boljim primerom iz prakse.

Važno je imati na umu da ne sme biti isturenih viseæih objekata koji mogu predstavljati opasnost za ljude koji su slepi ili imaju ošteæenje vida dok se kreæu kroz unutrašnjost zgrade. Visina od glave do plafona duž staze za kretanje znaèajno varira i iznosi 2400 mm u Južnoafrièkoj Republici, 2000 mm na Filipinima i u Australiji i 2200 mm u Urugvaju.

Propisane mere za minimum èiste širine takoðe znaèajno variraju, od 900 mm u Libanu, 1050 mm u Španiji i 1300 mm u Švedskoj. Ekspertska grupa odabrala je dimenziju od 1200 mm èiste širine kao najbolje rešenje, mada u oblastima gustog saobraæaja preporuèuje se da to bude 1830 mm.

Èista površina poda za kolica razlikuje se pošto se standardi za zgrade menjaju zbog poveæanih dimenzija nekih kolica. Dizajn kolica je napredovao kako bi odgovarao korisnicima, pa su ona sada viša, šira ili opremljena ventilatorima ili drugom opremom. SAD odreðuju 760 x 1220 mm, Singapur 900 x 1200 mm i Australija 800 x 1300 mm. Velièina kolica razlikuje se od zemlje do zemlje, i zavisi od antropometrije ili razlièitih proizvoðaèa.

Propisana mera èiste širine za linije vodilje ili pokazivaèe za stajanje u redu navedena je u razlièitim standardima, od 900 x 1060 mm, sa prostorom za manevrisanje od 1500 x 1500 mm (Kanada) na poèetku, kraju i gde postoji promena smera. Takoðe je vredan pomena zahtev da slepe osobe koje koriste štap imaju moguænost da uoèe linije vodilje (41) kao i zahtev da donja ivica bude na maksimalnoj visini od 350 mm da bi se mogla uoèiti štapom.

Uoèljivi pokazivaèi opasnosti (primetna promena u teksturi) propisani su na ivicama stajališta u Kanadi, Švedskoj i Singapuru.

Zanimljiv komentar iz Singapura u vezi sa prilazom ukljuèuje preporuku da se na otvorenim prostorima izbegava kaldrma sa otvore-nim spojevima ili betonski blokovi sa brazdama za ventilaciju pošto mogu predstavljati opasnost od saplitanja. Važne preporuke za snalaženje u prostoru ukljuèuju upotrebu svetla na plafonima duž staza da ljudi mogu da se orijentišu i upotrebu osvetljenja kontrastnih boja na lajsnama, zidovima i vratima. Ove preporuke pomažu svima u obeležavanju prilaza i posebno æe biti korisne ljudima sa ogranièenom sposobnošæu vida, ljudima s autizmom ili kognitivnim invaliditetom.



Prila

zi

Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

Povr

šine

1Po

d i p

ovrš

ine

tla s

tabi

lni s

u,

èvrs

ti i o

tpor

ni n

a kl

izanj

eda

dada

dada

dada

dada

dada

dada

dada

dada

2Po

d i p

ovrš

ine

tla s

tvar

aju

min

imal

nu re

fleks

ijuda

dada

dada

da

3Po

d i p

ovrš

ine

tla n

e tre

ba

da s

u pr

eviš

e re

ljefn

eda

dada

4

Prom

ena

u ni

vou

ili u

spon

u iz

með

u 0

- 6 m

m n

a pr

ilazu

m

ože

biti

vert

ikal

na. (

osim

u

lifto

vim

a, n

a ur

eðaj

ima

za

podi

zanj

e i n

a ra

mpa

ma

na

iviè

njac

ima)

dako

sina

sa

nagi

bom

do

1:2

datre

ba d

a je

ra

vno

kosi

na o

d 1:

2

bez

prag

o-va

koj

i su

veæi

od

20

mm

dam

aks.

10

mm

0 - 1

5,

mak

s na

gib

od

1:2

dada

5

Vert

ikal

ni u

spon

izm

eðu

7 i

13 m

m n

a pr

ilazu

, (os

im z

a lif

tove

, ure

ðaje

za

podi

zanj

e i r

ampe

na

iviè

njac

ima)

je

kosi

na s

a na

gibo

m

do 1

:2

kosi

na s

a na

gibo

m

do 1

:2

kosi

na s

a na

gibo

m

do 1

:2

treba

da

je

ravn

o

bez

prag

o-va

koj

i su

veæi

od

20

mm

dozv

olje

no

do 2

5, a

li bo

lje s

ra

mpo

m

mak

s. 1

0 m

m

0 - 1

5 ko

s sa

na

gibo

m

od 1

:2

kosi

na s

a na

gibo

m

do 1

:2

kosi

na s

a na

gibo

m

do 1

:2

6

Za v

ertik

alni

usp

on o

d pr

eko

13 m

m n

a pr

ilazi

ma

(osi

m k

od li

ftova

, ure

ðaja

za

pod

izan

je i

ram

pi n

a iv

iènj

aku)

ne s

trmiji

od

odn

osa

1:12

kao

za

ram

pu il

i ra

mpu

na

iviè

njak

u

kao

za

ram

pu il

i ra

mpu

na

iviè

njak

u

treba

da

je

ravn

oka

o za

ra

mpu

prom

ene

u ni

vou

veæe

od

25

su

dozv

olje

-ne

, ali

da

se p

osta

vi

odgo

va-

raju

æa

ram

pa

pove

-ziv

anje

pr

omen

a u

nivo

u ur

aditi

: pe

šaèk

im

i ram

pam

a za

kol

ica

do 7

60

dozv

olje

n us

pon

do

25, a

li bo

lje s

ra

mpo

m

za u

spon

0

- 15

na-

gib

od 1

:2,

za u

spon

15

- 50

na

gib

1:5,

za

usp

on

50 -

200

nagi

b 1:

10,

za u

spon

20

0 +

na

gib

1:12

da

se

post

avi

ram

pa

kao

za

ram

pu

kao

za

ram

pu, n

e st

rmiju

od

1:12

7Na

gib

koji

se u

kršt

a sa

dr

ugim

nag

ibom

pril

aza

ne

treba

da

prel

azi r

azm

er o

d 1:

50 (2

%)

1:48

1:50

1:50

1:50

1:40

1:10

01:

401:

501:

501:

50

8Pa

daju

æi n

agib

pril

aza

ne

prel

azi r

azm

er o

d1:

20 (5

%)

1:20

1:12

1:16

1:12

un

utra

š-nj

i, 1:

20

spol

jašn

ji

1:20

1:20

1:20

1:25

1:20

9Pa

daju

æi n

agib

pril

aza

post

aje

ram

pa il

i ram

pa n

a iv

iènj

aku

ako

je s

trmiji

od

1:20

1:20

1:20

1:20

1:20

1:20

1:25

1:20



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

10

Reše

tke

u pe

šaèk

om d

elu

treba

da

budu

u je

dnom

pr

avcu

i da

imaj

u ra

zmak

ši

rine

ne v

eæe

od

1313

1315

1013

1213

1313

10

11

Reše

tke

treba

pos

tavi

ti ta

ko

da

je

duži

na

vert

ikal

na

u od

nosu

na

prim

arni

pra

vac

kret

anja

dada

dada

dada

dada

12Te

pih

ili te

piso

n je

bez

bedn

o pr

ièvr

šæen

dada

da n

e po

stoj

i riz

ik o

d za

pinj

anja

dada

dada

da

13Te

pih

ili

tepi

son

treba

da

im

a èv

rst u

loža

k, p

osta

vu il

i po

leði

nu g

de p

osto

jida

da

da n

e po

stoj

i riz

ik o

d za

pinj

anja

dada

dada

14Ko

d te

piha

ili t

epis

ona

visi

-na

tepi

ha i

podl

oge

zaje

dno

ne tr

eba

da p

rela

zi13

13 (s

amo

tepi

h,

podl

oga

nije

do-

zvol

jena

)

da n

e po

stoj

i riz

ik o

d za

pinj

anja

izbe

gava

ti te

pihe

od

debe

log

vlak

na

6 (d

užin

a vl

akan

a)13

6 (d

užin

a vl

akan

a)

15Te

pih

ili

tepi

son

treba

da

im

a kr

atka

, èv

rsta

i r

avna

vl

akna

ili p

etlje

da

ravn

e pe

tlje,

pe

tlje

sa

teks

tu-

rom

, vl

a-kn

a ra

vno

ošiš

ana

ili v

lakn

a ra

vno

ošiš

ana/

neoš

išan

a

da n

e po

stoj

i riz

ik o

d za

pinj

anja

stro

go

izbe

gava

ti te

pihe

sa

gust

im

vlak

nim

a

èvrs

t ul

ožak

, po

stav

a ili

po

leði

na

ravn

e pe

tlje,

pe

tlje

sa

teks

tu-

rom

, vl

a-kn

a ra

vno

ošiš

ana

ili v

lakn

a ra

vno

ošiš

ana/

neoš

išan

a

ravn

e pe

tlje,

pe

tlje

sa

teks

tu-

rom

, vl

a-kn

a ra

vno

ošiš

ana

ili v

lakn

a ra

vno

ošiš

ana/

neoš

išan

a

ravn

e pe

tlje,

pe

tlje

sa

teks

turo

m,

vlak

na ra

v-no

oši

šana

ili

vla

kna

ravn

o oš

išan

a/ne

ošiš

ana

16

Rubo

vi t

epih

a ili

tep

ison

a,

tam

o gd

e on

pos

toji,

tre

ba

da i

maj

u po

rub

0 -

6 m

m

mož

e bi

ti ve

rtik

alan

, 7 -

13

mm

kos

, al

i ne

strm

iji o

d od

nosa

1:2

dada

da

da i

ako

je

izm

eðu

0 - 1

5, o

nda

je m

aks.

na

gib

1:2

dada

Prila

zi



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

17

Elem

enti

grad

nje,

kao

što

su

sta

ze i

pros

tor z

a od

mor

u

priz

emlju

, tre

ba

da

su

osve

tljen

i naj

man

je d

o

100

lx15

0 lx

150

lx15

0 lx

50 lx

150

lx

Pros

tor

izna

d gl

ave

18

Èist

a vi

sina

pro

stor

a iz

nad

glav

e u

delo

vim

a za

peš

ake

kao

što

su s

taze

, hal

e,

hodn

ici i

li pr

olaz

i tre

ba d

a je

naj

man

je

2030

1980

2030

1800

2200

2200

, 20

00

step

enic

e,

izla

zi u

sl

uèaj

u op

asno

sti

2200

, 20

00

step

enic

e21

00

240

0,

2000

iz

lazi

u

sluè

aju

opas

nost

i

2500

2000

2000

2000

2000

2000

, 19

50 u

pr

osto

rima

u ko

jima

nije

do

zvol

jen

pris

tup

svim

a

2100

2030

19

Tam

o gd

e je

pro

stor

izna

d gl

ave

u de

lovi

ma

za p

ešak

e ni

ži o

d 20

30 m

m o

d po

da,

post

aviti

ogr

adu

ili n

eku

drug

u pr

epre

ku è

ija n

ajvi

ša

ivic

a ne

pre

lazi

680

680

685

treba

da

post

oji

prep

reka

100

- 350

da

da s

u uo

èljiv

e os

obam

a ko

je k

ori-

ste

štap

580

680

350

20Na

jviš

a iv

ica

ogra

de, b

arije

-re

ili i

stur

enog

obj

ekta

treb

a da

je n

a vi

sini

od

680

680

685

100

- 350

istu

reni

ob

jekt

i ni

su d

o-zv

olje

ni

580

680

350

21Ko

d is

ture

nih

obje

kata

na

visi

ni 6

80 -

2030

, mak

si-

mal

na is

ture

nost

u p

rilaz

je10

010

010

015

0

300,

sa

barij

erom

na

300

od

poda

100

100

100

22Is

ture

ni o

bjek

ti na

vis

ini

ispo

d 68

0 m

ogu

da u

laze

u

prila

z na

jviš

e

bilo

koj

im

duži

nom

bilo

koj

im

duži

nom

bilo

koj

im

duži

nom

150

istu

reni

ob

jekt

i ni

su d

o-zv

olje

ni

bilo

koj

im

duži

nom

bilo

koj

im

duži

nom

23Is

ture

ni o

bjek

ti ne

sm

eju

da

sman

juju

èis

tu š

irinu

pril

aza

dada

dada

dada

dada

da

24M

inim

alna

èis

ta š

irina

pril

a-za

u u

nutra

šnje

m p

rost

oru

920

920

915

1200

900

1300

1200

1050

1100

1800

1200

1200

1200

1000

900

1060

1200

25M

inim

alna

èis

ta š

irina

za

uvuè

ene

delo

ve d

o 60

0 m

m

duži

ne, (

uklju

èuju

æi u

laze

)81

081

580

090

095

081

5

Prila

zi



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

Èist

a ši

rina/

èist

pro

stor

26

Min

imal

na è

ista

širi

na k

od

polu

kruž

nog

okre

ta o

ko

prep

reke

man

je o

d 12

00

mm

širi

ne

1100

1065

, 12

20 p

ri ok

reta

nju

1200

1800

1200

1200

1220

1200

27M

inim

alna

èis

ta š

irina

pri

okre

tanj

u ok

o ob

jeka

ta

širin

e pr

eko

1200

mm

920

915

1050

1060

1060

28M

inim

alna

èis

ta š

irina

u

delo

vim

a sa

gus

tim s

aobr

a-æa

jem

je n

ajm

anje

1500

1100

1525

1200

1950

1200

1500

1830

1830

29M

inim

alna

èis

ta š

irina

sp

olja

šnjih

pril

aza

treba

da

je n

ajm

anje

1500

1500

900

1300

, 20

00

spol

jnja

st

aza

1200

1200

1000

900

1060

1500

30

Min

imal

na è

ista

širi

na

spol

jnih

pril

aza

koji

se n

ala-

ze u

z ra

mpu

na

iviè

njak

u je

na

jman

je

920

1300

, 20

00

spol

jnja

st

aza

1200

900

950

1200

31

Spol

jnji

prila

zi u

z ko

lovo

ze,

treba

da

su o

dvoj

eni o

d iv

iènj

aka

ram

pom

ogr

adom

ili

bar

ijero

m, i

li uo

èljiv

im

poka

ziva

èem

opa

snos

ti

dada

dada

da il

i bitv

eda

32M

inim

alna

èis

ta š

irina

na

prila

zim

a ne

opho

dna

za

prol

az d

voje

kol

ica

1500

1525

1800

1800

1500

1200

1800

1800

1500

, bo

lje

1800

1830

1800

33M

inim

alna

èis

ta š

irina

na

pri-

lazim

a za

pro

laz

jedn

ih k

olic

a i j

edne

oso

be k

oja

hoda

1500

1500

1525

1500

1500

1200

1200

1500

1200

1370

1525

34

Min

imal

na è

ista

širi

na

neoh

odna

za

prol

az k

olic

a i o

sobe

koj

a ko

risti

štap

u

razli

èitim

pra

vcim

a

1500

1800

1200

1800

35M

inim

alna

èis

ta š

irina

pril

a-za

, osi

m z

a uv

uèen

e de

love

du

žine

do

600

mm

81

091

513

0012

0095

012

00

Prila

zi



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

36

Èist

a po

vrši

na p

oda

da s

e sm

esti

jedn

a os

oba

koja

ko

risti

kolic

a (u

klju

èuju

æi

pros

tor o

ko k

oman

di i

pro-

stup

aèni

h oz

naka

) tre

ba d

a im

a m

ere

širin

a pu

ta d

ubin

a od

naj

man

je

750

x 12

0076

0 x

1220

750

x 13

0090

0 x

1200

800

x 13

0076

0 x

1370

800

x 13

00

37

Na d

ugim

sta

zam

a tre

ba d

a se

obe

zbed

i pro

stor

za

od-

mor

van

sta

ze u

inte

rval

ima

od p

ribliž

no

3000

0 30

000

mak

s. 3

0000

3000

0

Kom

ande

38Za

dod

atne

mer

e o

kom

an-

dam

a po

gled

ati o

delja

k AN

TROP

OMET

RIJA

dada

dada

dada

dada

dada

dada

da

Ogra

de v

odilj

e za

sta

janj

e u

redu

39

Arhi

tekt

onsk

i ele

men

ti za

na

voðe

nje

u re

dove

treb

a da

imaj

u èi

stu

širin

u od

na

jman

je

920

915

900

1060

920

40

Tam

o gd

e re

dovi

men

jaju

pr

avac

, gde

poè

inju

i gd

e se

zav

ršav

aju,

ele

men

ti za

na

voðe

nje

u re

dove

treb

a da

imaj

u èi

stu

povr

šinu

po

da o

d na

jman

je

1500

x

1500

1065

x

1220

1500

x

1500

41

Elem

enti

za n

avoð

enje

u

redo

ve tr

eba

da s

u uo

èljiv

i št

apom

od

poda

na

ili n

iže

od

680

100

- 350

350

42El

emen

ti za

nav

oðen

je u

re

dove

treb

a da

su

stab

ilni i

da

se

lako

ne

pom

eraj

uda

priè

vršæ

e-no

za

pod

da

43

Elem

enti

za n

avoð

enje

u

redo

ve tr

eba

da s

u u

boji

kont

rast

noj s

a sv

ojom

ok

olin

om

dada

da

Prila

zi



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

44Po

vrši

na e

lem

enat

a za

na

voðe

nje

u re

dove

treb

a da

je b

ez o

dsja

jada

dada

Osta

le m

ere

45

Uoèl

jivi p

okaz

ivaè

i opa

sno-

sti t

reba

se

nala

ze k

od ra

m-

pi n

a iv

iènj

aku

(pog

leda

ti od

elja

k o

RAM

PAM

A NA

IV

IÈNJ

ACIM

A za

dod

atne

m

ere)

dada

dada

dada

46

Tam

o gd

e ra

mpa

na

iviè

nja-

ku, p

ešaè

ki p

rela

z ili

pre

laz

kod

peša

kog

ostrv

a/sr

ednj

e lin

ije p

osta

je d

eo p

rilaz

a,

za m

ere

pogl

edat

i ode

ljak

RAM

PE N

A IV

IÈNJ

ACIM

A

dada

dada

dada

dada

dada

dada

47

Uoèl

jive

poka

ziva

èe

opas

nost

i pos

tavi

ti na

ne

zašt

iæen

oj iv

ici z

a is

krca

-va

nje

(kao

što

je tr

anzi

tna

plat

form

a) a

ko p

osto

ji pr

omen

a u

visi

na v

eæa

od

250

tam

o gd

e po

stoj

i riz

ik o

d pa

danj

a

da50

48

Uoèl

jive

poka

ziva

èe

opas

nost

i pos

tavi

ti na

ne

zašt

iæen

oj iv

ici z

a is

krca

vanj

e (k

ao š

to je

tra

nzitn

a pl

atfo

rma)

gde

je

nagi

b st

rmiji

od

odno

sa 1

:3

(33,

3%)

dada

49

Uoèl

jive

poka

ziva

èe o

pa-

snos

ti po

stav

iti n

a ne

zašt

i-æe

nu k

osu

ivic

u de

kora

tivne

vo

dene

pov

ršin

e

dada

da

50

Uoèl

jive

poka

ziva

èe

opas

nost

i pos

tavi

ti na

po

èetk

u ko

lovo

za il

i ula

za u

pr

osto

r gde

nem

a iv

iènj

aka

ili d

rugi

h el

emen

ata

koji

ih

odva

jaju

od

dela

za

kret

anje

pe

šaka

dada

da

Prila

zi



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

51

Za d

odat

ne m

ere

o uo

èljiv

im u

pozo

renj

ima,

uo

èljiv

im o

pasn

ostim

a, i

uoèl

jivim

pov

ršin

ama

za

poka

ziva

nje

prav

ca d

už

prila

za p

ogle

dati

odel

jak

UOÈL

JIVE

POV

RŠIN

E ZA

UP

OZOR

AVAN

JE

dada

dada

dada

dada

52Za

dod

atne

mer

e o

ruko

-hv

atim

a po

gled

ati o

delja

k RU

KOHV

ATI

dada

dada

dada

dada

dada

dada

dada

dada

53

Za m

ere

o kl

upam

a, s

to-

lovi

ma

za p

ikni

k po

gled

ati

odel

jak

KLUP

E I S

TOLO

VI

ZA P

IKNI

K

dada

dada

dada

dada

54Ta

mo

gde

post

oje

vrat

a du

ž èi

ste

staz

e kr

etan

je,

pogl

edat

i ode

ljak

VRAT

Ada

dada

dada

dada

dada

dada

dada

dada

da

55Ta

mo

gde

post

oje

ozna

ke

na p

rilaz

u, z

a m

ere

pogl

e-da

ti od

elja

k OZ

NAKE

dada

dada

dada

dada

dada

dada

da

56Ta

mo

gde

ram

pa p

osta

je

deo

prila

za, z

a m

ere

pogl

e-da

ti od

elja

k RA

MPE

da

dada

dada

dada

dada

dada

dada

dada

da

Prila

zi



Prila

zi K

omen

tari

Br.

Doku

men

tKo

men

tari

1CS

ASm

anjiv

anje

ugl

ova

prep

reke

veæ

e od

120

0 m

m d

aæe

doda

tni p

rost

or z

a m

anev

risan

je.

2CS

AZi

dovi

na

kraj

u ho

dnik

a tre

ba d

a su

kon

trast

noj b

oji i

li sv

etlij

i od

osta

lih z

idov

a i p

oda.

3CS

ATa

mo

gde

su p

rozo

ri po

stav

ljeni

na

kraj

u ho

dnik

a, u

potre

biti

razn

a sr

edst

va d

a se

sm

anji

odsj

aj.

4CS

AUp

otre

ba p

odlo

ge k

oja

je u

boj

om il

i tek

stur

om u

kon

trast

u sa

oko

lnim

pro

stor

om p

omaž

e da

se

defin

iše

pros

tor p

redv

iðen

za

staj

anje

u re

du.

5CS

ATr

eba

da p

osto

ji de

o za

sed

enje

bliz

u m

esta

pre

dvið

enog

za

staj

anje

u re

du.

6CS

ADa

je s

e pr

edno

st te

pisi

ma

bez

post

ave.

7CS

ANo

vi te

pisi

mog

u da

oda

ju m

irise

, što

mož

e ut

icat

i na

svak

oga

ali n

aroè

ito lj

ude

oset

ljive

na

okol

insk

e fa

ktor

e. D

obav

ljaèi

mog

u ob

ezbe

diti

tepi

he k

oji s

u pr

e po

stav

ljanj

a iz

gubi

li ov

aj m

iris.

8CS

ATr

eba

izbe

gava

ti po

stav

ljanj

e re

šeta

ka n

a pr

ilaz,

pos

ebno

pri

dnu

ram

pe.

9CS

ASt

aze

koje

su

napo

lju tr

eba

da im

aju

odgo

vara

juæe

odv

ode

kako

se

voda

ne

bi n

agom

ilava

la.

10CS

ANe

prav

ilne

povr

šine

kao

što

je k

aldr

ma

ili v

elik

e po

veza

ne k

amen

e po

vrši

ne tr

eba

izbe

gava

ti je

r ote

žava

ju h

odan

je i

kret

anje

na

toèk

ovim

a.

11CS

APo

vrši

ne s

vel

ikom

refle

ksijo

m s

tvar

aju

odsj

aj, š

to m

ože

biti

prob

lem

vel

ikom

bro

ju lj

udi.

12CS

AUv

laèe

njem

obj

ekta

u z

id (n

pr. è

esm

e, o

grad

e ja

vnih

gov

orni

ca, a

para

ti za

gaš

enje

pož

ara)

izbe

gava

se

opas

nost

od

istu

reni

h ob

jeka

ta.

13CS

AŽi

ce, n

astre

šnic

e, z

elen

ilo (n

pr. g

ranj

e dr

veæa

, i s

l) ne

treb

a da

om

etaj

u ni

jeda

n de

o pr

ilaza

.

14CS

ASt

ubiæ

i ili

iviè

njac

i u k

ontra

stno

j boj

i tre

ba d

a se

kor

iste

kak

o pa

rkira

na v

ozila

ne

bi u

lazi

la u

pris

tupa

èan

prila

z.

15CS

ARa

zdal

jina

izm

eðu

stub

iæa

i ivi

ènja

ka n

a pa

rkin

gu tr

eba

da je

dov

oljn

o ve

lika

da b

i mog

ao d

a pr

oðe

koris

nik

kolic

a.

16CS

AUo

èljiv

i pok

aziv

aèi p

ravc

a tre

ba d

a su

pos

tavl

jeni

u v

elik

im o

tvor

enim

pro

stor

ima

(kao

što

su

tržni

cen

tri il

i sao

braæ

ajni

term

inal

i) da

bi o

lakš

ali s

nala

ženj

e po

kazu

juæi

osn

ovne

pra

vce

kret

anja

.

17Šv

edsk

aSn

alaž

enje

u p

rost

oru

mož

e se

ola

kšat

i na

više

razli

èitih

naè

ina:

pla

nira

njem

rasp

ored

a je

dnos

tavn

im i

logi

ènim

pla

nom

kre

tanj

a s

laki

m p

ristu

pom

info

rmac

ijam

a. T

akoð

e pr

eko

taèa

ka z

a or

ijent

aciju

u p

rost

oru,

upo

trebo

m

boje

, obl

ika

ili o

svet

ljenj

em k

oje

se is

tièe

u od

nosu

na

svoj

u ok

olin

u, il

i raz

lièiti

m b

ojam

a po

da n

a ra

zlièi

tim s

prat

ovim

a ili

im d

odel

juju

æi s

imbo

l koj

i se

mož

e vi

deti

na z

nako

vim

a, ta

blam

a u

liftu

, map

ama

za o

rijen

taci

ju, i

td.

18Šv

edsk

aPr

ilazi

treb

a da

su

dobr

o os

vetlj

eni b

ez o

dsja

ja, z

bunj

ujuæ

ih s

enki

ili j

ake

svet

lost

i i b

ez v

idlji

vog

ili n

evid

ljivo

g tre

pere

nja,

zvu

ènog

ili U

V zr

aèen

ja.

19Šv

edsk

aVe

like

stak

lene

pov

ršin

e za

koj

e bi

se

mog

lo p

omis

liti d

a su

otv

ori,

bliz

u pr

ilaza

ozn

aèiti

trak

ama

ili o

kviri

ma

razli

èito

osv

etlje

nim

u o

dnos

u na

oko

linu.

20Ju

žnoa

frièk

a Re

publ

ika

Za o

sobe

sa

ošte

æenj

ima

vida

ili p

rstij

u ili

šake

treb

a po

stav

iti p

reki

daèe

na

polu

gu, p

ritis

ak il

i pov

laèe

nje

u ve

rtika

lnom

, pra

vcu.

Tas

teri

na p

reki

daèi

ma

treba

da

su is

takn

uti u

odn

osu

na o

snov

u i i

maj

u ši

rinu

od n

ajm

anje

10

mm

.

21Ju

žnoa

frièk

a Re

publ

ika

Proz

ori i

vra

ta n

e tre

ba d

a se

otv

araj

u pr

eko

staz

a, h

odni

ka, s

tepe

nica

ili r

ampi

kak

o ne

bi o

met

ali k

reta

nje.

22Si

ngap

urG

de g

od je

to m

oguæ

e, s

polja

šnje

sta

ze tr

eba

zašt

ititi

od v

rem

ensk

ih p

rilik

a.

23Si

ngap

urPr

istu

paèa

n pu

t ne

treba

da

ima

step

enik

, isp

ust,

step

eniš

te, o

kret

ište

, rot

acio

na v

rata

, pok

retn

e st

epen

ice

ili d

ruge

sm

etnj

e ko

je b

i om

etal

e b

ezbe

dnu

proh

odno

st p

o nj

emu.

24Si

ngap

urPo

vrši

na z

ida

treba

da

je g

latk

a ili

u s

luèa

ju d

a je

zid

hra

pav,

da

post

oje

ruko

hvat

i.

25Si

ngap

urOs

vetlj

enje

treb

a da

je k

onst

antn

o. E

kstre

mne

pro

men

e u

step

enu

osve

tljen

ja tr

eba

izbe

gava

ti.



Br.

Doku

men

tKo

men

tari

26Si

ngap

urOb

jekt

i koj

i sam

i sto

je, n

a vi

sini

od

580

- 200

0 m

m o

d po

da, m

ogu

da im

aju

nast

rešn

icu

od n

ajvi

še 3

00 m

m.

27Si

ngap

urM

aksi

mal

na v

isin

a do

nje

ivic

e ob

jeka

ta k

oji s

ami s

toje

sa

pros

toro

m v

eæim

od

300

mm

izm

eðu

dvaj

u os

lona

ca tr

eba

da je

580

mm

od

visi

ne p

oda.

28Si

ngap

urKa

ldrm

e sa

otv

oren

im s

poje

vim

a ili

bet

onsk

e bl

okov

e sa

bra

zdam

a za

ven

tilac

iju tr

eba

izbe

gava

ti na

otv

oren

om p

rost

oru

ili n

a pa

rkin

gu z

a vo

zila

gde

bi l

judi

mog

li da

pro

laze

. U n

jih m

ogu

da u

padn

u no

ge il

i pom

agal

a za

ho

danj

e, a

kor

isni

ci k

olic

a te

ško

prel

aze

prek

o nj

ih.

29Si

ngap

urPr

ekid

aèi z

a sv

etlo

, kuk

e za

kaè

enje

kap

uta

i sliè

ni p

redm

eti t

reba

da

su u

jako

m k

ontra

stu

sa p

ozad

inom

.

30Si

ngap

urZi

dovi

i pl

afon

i tre

ba d

a su

sve

tlih

tono

va è

istih

boj

a (d

a po

mog

nu ra

zliva

nje

svet

lost

i po

sobi

ili p

rost

oru)

i m

atira

ne p

ovrš

ine

(da

bi s

e iz

bega

o ne

želje

ni o

dsja

j ili

refle

ksija

).

31IC

TAKo

ristit

i kon

trast

nu p

ovrš

inu

kako

bi o

bele

žili

sigu

ran

put p

o trg

u ili

po

park

irališ

tu.

32IC

TAPr

epor

uèuj

e se

vel

iki v

izue

lni k

ontra

st iz

með

u po

dova

, zid

ova,

ugl

ova

i vra

ta.

33IC

TAPo

stav

iti s

taze

sa

teks

turo

m z

a bo

lje s

nala

ženj

e po

zgr

adi.

34IC

TAKo

ristit

i pla

fons

ka s

vetla

za

usm

erav

anje

ljud

i duž

sta

za u

otv

oren

om p

rost

oru.

35IC

TAKo

ristit

i izv

ore

difu

zne

svet

lost

i kak

o bi

se

sman

jio o

dsja

j.

36IC

TAKo

ristit

i pre

laze

u o

svet

ljenj

u iz

með

u ta

mni

h i s

vetli

h de

lova

pro

stor

a.

37IC

TAZa

razli

kova

nje

staz

a i l

okac

ija, k

oris

titi z

nako

ve k

oji u

klju

èuju

pro

men

e u

step

enu

osve

tljen

ja, s

vetle

boj

e, je

dins

tven

e ša

re n

a po

du i

post

avlja

nje

pose

bne

opre

me

i dru

ge a

rhite

kton

ske

elem

ente

.

38IC

TAPr

ilazi

treb

a da

se

pros

tiru

do s

vih

radn

ih m

esta

i da

obu

hvat

aju

taèk

e za

okr

etan

je k

olic

a ta

mo

gde

se u

lazi

u p

rost

or z

a ra

d.

39IC

TAIz

bega

vati

prig

ušiv

anje

zvu

kova

poš

to to

mož

e do

vest

i do

dezo

rijen

taci

je i

do to

ga d

a se

nek

i deo

uèi

ni u

jedn

aèni

jim n

ego

što

jest

e.

40IC

TAKo

ntra

stne

lajs

ne p

omaž

u da

se

defin

išu

gran

ice

neko

g pr

osto

ra.

41IC

TAUg

love

zaš

titite

uvu

èeni

m m

etal

nim

ili p

last

ièni

m š

titni

cim

a za

ugl

ove.

42IC

TATe

pih

treba

da

je u

kon

trast

u sa

zid

om i

nam

ešta

jem

kak

o bi

se

razli

kova

le iv

ice

nam

ešta

ja i

sobe

.

43IC

TAU

diza

jnira

nju

osta

viti

dovo

ljno

pros

tora

za

okre

tanj

e sk

uter

a i e

lekt

rom

otor

nih

kolic

a.

44UN

Ivic

e sp

olja

šnjih

sta

za tr

eba

da s

u ko

se g

de g

od im

a pr

omen

e u

nivo

u 6

- 13

mm

.

45UN

Trno

vito

i ot

rovn

o cv

eæe

ne tr

eba

sadi

ti ne

posr

edno

uz

peša

èke

staz

e.

46M

alez

ijaUs

amlje

ne s

tubo

ve tr

eba

izbe

gava

ti, a

ugl

ovi z

idov

a i s

tubo

vi k

ako

unut

ar ta

ko i

van

zgra

de tr

eba

da s

u za

oblje

ni k

ako

bi s

e sm

anjio

rizi

k od

pov

reda

.

47M

alez

ijaSv

aki o

pasa

n pr

osto

r (np

r. pr

osto

r sa

elek

tro in

stal

acija

ma)

koj

i nije

zaš

tiæen

zak

ljuèa

nim

vra

tima,

ozn

aèiti

takt

ilnim

zna

kom

upo

zore

nja.

Prila

zi K

omen

tari



DVORANE, ARENE I PROSTORI ZA OKUPLJANJE

Pristupaèni delovi za sedenje u dvoranama, arenama i prostorima za okupljanje traže se po veæini propisa i standarda. Kanada, Španija i Južnoafrièka Republika zahtevaju da pristupaèan prostor za publiku bude pored pristupaènog prolaza. Južnoafrièka Republika naglašava da nije dopušteno da pristupaèan prostor za publiku blokira nijedan red ili izlaz na vrata (1).

Velièina prostora za gledaoce za korisnike/ce kolica (6) kreæe se od 750 x 1300 mm na Filipinima do 900 x 1400 mm u Irskoj. Za dvoja kolica jedna pored drugih, kao najbolje rešenje odabrano je 1700 x 1900 mm. Mnoge zemlje pominju da ovaj prostor mora biti ravan, što je važno uzeti u obzir, jer je veoma neudobno sedeti na kosoj površini.

Mnogi propisi navode da su delovi gledališta predviðeni za korisnike/ce kolica sastavni deo (11) rasporeda sedenja i da prostor u gledalištu, predviðen za kolica (12), treba da bude rasporeðen svuda i na svim nivoima. Ovo je važan kriterijum koji osigurava da ljudi koji koriste kolica nisu proterani u zadnji ili prednji deo gledališta.

Australija, Liban, SAD i Kanada zahtevaju da ljudi koji sede u prostoru gledališta namenjenom za kolica imaju vidik (17) koji je isti kao na svim ostalim mestima u gledalištu. Po mnogim propisima tamo gde ima od 4 do 25 mesta, broj mesta za gledanje iz kolica je 2, a Liban zahteva minumum 2, 1 na svakih 100 ili u istom odnosu za prostore do 600 mesta.

Kako bi se obezbedilo da su gledališta, arene i prostori za okupljanje pristupaèni ljudima koji slabije èuju, SAD, Švedska, Irska, Malezija i Australija smatraju da je neophodno da se obezbedi pomoæni ureðaj za slušanje, sa odliènom preporukom da i scenski prostor bude opremljen pomoænim ureðajem za slušanje.

Dodatni komentari koji se odnose na pristupaènost obuhvataju one u CSA koja predlaže fokusna svetla po ivicama prolaza pored sedi-šta. Australija istièe da je važno da je scenski prostor pristupaèan i da se obezbedi da govornik upravlja svim komandama. Granice podijuma ili pozornice treba definisati barijerama ili kontrastiranjem boje i teksture na površini poda. Ovo su odliène preporuke koje bi svakom omoguæile da koristi scenski prostor. Švedska naglašava inkluzivnost time što pominje da pozornica, podijum ili prostor iza scene, garderobe ili teren u sportskim objektima moraju biti pristupaèni.



Dvor

ane,

are

ne i

pros

tori

za o

kupl

janj

e

Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

Pris

tupa

ène

staz

e

1

Prila

zi n

e tre

ba d

a se

po

klap

aju

sa p

rost

orom

za

sede

nje/

èeka

nje

pred

viðe

-ni

m z

a ko

lica

da

da i

da

ne b

loki

ra

nije

dan

prol

az il

i iz

lazn

a vr

ata

dada

2

Pris

tup

do d

ela

pred

viðe

-no

g za

kol

ica

ne tr

eba

da

je k

roz

drug

i deo

pre

dvið

en

za k

olic

a

dam

ože

biti

dozv

olje

no

3

Pros

tori

pred

viðe

ni z

a ko

lica

(sed

enje

/èek

anje

) ne

smej

u da

se

prek

lapa

ju s

a st

azam

a

dada

dam

ože

se

prek

lapa

ti do

250

dam

ože

se

prek

lapa

ti do

250

4Pr

osto

r pre

dvið

en z

a gl

e-da

nje

iz k

olic

a tre

ba d

a je

po

red

pris

tupa

ènih

sta

za

da, p

ored

iz

laza

dada

dada

da, p

ored

iz

laza

da, p

ored

iz

laza

dada

dada

da, p

ored

iz

laza

5Pr

osto

r pre

dvið

en z

a ko

lica

mož

e uæ

i u d

eo s

taze

pre

ko

prop

isan

e ši

rine

prol

aza

dada

da

Povr

šina

pod

a

6

Svak

o m

esto

pre

dvið

eno

za g

leda

nje

iz k

olic

a tre

ba

da je

èis

to, è

vrst

o i r

avno

i na

jman

je

850

x 12

0080

0 x

1250

900

x 14

00èv

rsto

i ra

vno

bez

nagi

ba,

otpo

rno

na k

lizan

je

750

x 13

0085

0 x

1900

ravn

oèi

sto

i ra

vno

900

x 14

00

7Na

jman

ji pr

osto

r za

sede

nje

pred

viðe

n za

jedn

a ko

lica

(ula

z sp

reda

ili p

ozad

i)

915

x 12

2080

0 x

1250

800

x 12

0080

0 x

1200

900

x 14

0090

0 x

1200

750

x 11

0092

0 x

1370

800

x 13

00

8Na

jman

ji pr

osto

r za

sede

nje

pred

viðe

n za

jedn

a ko

lica

(boè

ni s

a st

rane

)

915

x 15

2590

0 x

1200

920

x 15

2591

5 x

1525



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

9Na

jman

ji pr

osto

r za

dvoj

e ko

lica

jedn

a do

dru

gih

je

1680

x

1220

(ula

z sp

reda

/ot

poza

di)

1680

x

1525

(b

oèni

ul

az)

1250

x

1600

1600

x

1200

(ula

z sp

reda

/ot

poza

di),

1680

x

1500

(b

oèni

ul

az)

1700

x

1900

1700

x

1900

Pros

tor

za g

leda

nje

gene

raln

o

10

Tam

o gd

e su

do

prol

aza

po-

stav

ljena

obe

leže

na m

esta

sa

nas

loni

ma

za ru

ke, n

a-sl

oni z

a ru

ke k

oji s

e izv

laèe

ili

rask

lapa

ju p

osta

viti

na

onu

stra

nu s

ediš

ta k

oja

je

do p

rola

za

dada

da

da,

najm

anje

1

ili 1

%da

11De

o gl

edal

išta

pre

dvið

en z

a ko

lica

treba

da

je s

asta

vni

deo

plan

a se

denj

ada

da

dada

da

dada

12

Deo

gled

ališ

ta p

redv

iðen

za

kolic

a tre

ba d

a je

rasp

ore-

ðen

u pr

osto

ru z

a se

denj

e na

svi

m n

ivoi

ma

dada

dada

u po

zadi

nida

dada

da

13Pr

osto

r u g

leda

lištu

pre

dvi-

ðen

za k

olic

a tre

ba d

a je

do

drug

ih s

ediš

tada

dada

dada

dada

dada

14Tr

eba

obez

bedi

ti se

dišt

a za

pr

atio

ceda

dada

dada

15

Sedi

šta

za p

ratio

ce tr

eba

da

su is

te v

eliè

ine

i kva

litet

a,

da s

u je

dnak

o ud

obna

i po

godn

a ka

o se

dišt

a u

nepo

sred

noj b

lizin

i

dada

da

16

Najm

anje

pol

ovin

a m

esta

pr

edvi

ðeni

h za

kol

ica

treba

da

su

jedn

o do

dru

gog

(upa

rena

)

dada

najm

anje

2

loka

cije

da

Dvor

ane,

are

ne i

pros

tori

za o

kupl

janj

e



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

17M

esta

pre

dvið

ena

za k

olic

a tre

ba d

a im

aju

isti

vidi

k ka

o i s

va d

ruga

mes

tada

dada

dada

dada

18

Mes

ta p

redv

iðen

a za

kol

ica

treba

da

imaj

u vi

dik

koji

nije

sm

anje

n ili

ga

ne z

aklo

nja

publ

ika

koja

sto

ji

dada

dada

Broj

mes

ta z

a gl

edan

je

19Br

oj m

esta

pre

dvið

enih

za

kolic

a na

4 -

25 fi

ksira

nih

sedi

šta

1

6 ili

1

na 5

0,

gde

ima

do 1

000

mes

ta

2 na

4

- 50

1 na

150

ili

u to

m

odno

su

min

. 2, 1

na

100

ili

isti

odno

s za

pro

sto-

re d

o 60

0 m

esta

22

20Br

oj m

esta

pre

dvið

enih

za

kolic

a na

26

- 50

fiksi

rani

h se

dišt

a2

22

21Br

oj m

esta

pre

dvið

enih

za

kolic

a na

2 -

50 fi

ksira

nih

sedi

šta

1 pe

r 50

+2

2

22Br

oj m

esta

pre

dvið

enih

za

kolic

a na

51

- 150

fiks

ira-

nih

sedi

šta

44

na 5

1 -

300

1 na

150

ili

u to

m

odno

su2

4

23Br

oj m

esta

pre

dvið

enih

za

kol

ica

na 1

51 -

300

fiksi

rani

h se

dišt

a5

4 na

51

- 30

05

24Br

oj m

esta

pre

dvið

enih

za

kol

ica

na 3

01 -

400

fiksi

rani

h m

esta

2 na

50

- 40

05

5

25Br

oj m

esta

pre

dvið

enih

za

kol

ica

na 3

01 -

500

fiksi

rani

h m

esta

66

min

im.

2, 1

na

100

ili is

ti od

nos

za

pros

tore

do

600

m

esta

5

Dvor

ane,

are

ne i

pros

tori

za o

kupl

janj

e



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

26Br

oj m

esta

pre

dvið

enih

za

kol

ica

na 4

01 -

500

fiksi

rani

h m

esta

3 ili

0,5

%

od b

roja

se

dišt

a,

ono

što

je

veæe

od

ta d

va, z

a pr

osot

re

do +

400

66

27Br

oj m

esta

pre

dvið

enih

za

kol

ica

na 4

01 -

600

fiksi

rani

h m

esta

66

28

Broj

mes

ta p

redv

iðen

ih

za k

olic

a na

pre

ko 5

00

fiksi

rani

h m

esta

(uve

æanj

e od

100

)

6 +

1 n

a sv

akih

15

0 ili

isti

odno

s

20 il

i 1

na 1

00

za p

reko

10

00

mes

ta

6 +

1 n

a sv

akih

10

0 ili

u

isto

m

odno

su

1 na

100

ne m

anje

od

1 %

ka

paci

teta

najm

anje

2,

1 n

a 10

0 ta

mo

gde

ima

do

600,

2 n

a 10

0 za

na-

redn

ih 4

00,

1 na

sva

kih

doda

tnih

10

00

Pom

oæni

ure

ðaji

za s

luša

nje

29Po

stoj

i li p

omoæ

ni u

reða

j za

sluš

anje

dada

dada

, in-

dukc

iona

pe

tlja

da

da, t

amo

gde

je

zvuk

ne-

odvo

jiv o

d up

otre

be

pros

tora

da z

a gl

e-da

lišta

, kao

i n

a sc

eni

Dvor

ane,

are

ne i

pros

tori

za o

kupl

janj

e



Dvor

ane

Kom

enta

ri

Br.

Doku

men

tKo

men

tari

1 CS

A Ne

opho

dna

je d

a se

dišt

a bu

du n

a ra

zlièi

tim lo

kaci

jam

a ka

ko b

i lju

di k

oji k

oris

te k

olic

a im

ali i

zbor

i da

se

smes

ti pr

atila

c ko

ji m

ože

biti

koris

nik/

ca k

olic

a ili

oso

ba k

oja

hoda

2 CS

A Og

rade

koj

e št

ite g

leda

lišta

ne

treba

da

omet

aju

vidi

k.

3 CS

A Sv

etlo

koj

e na

glaš

ava

treba

da

je p

osta

vlje

no d

už iv

ica

step

enik

a na

pro

lazu

.

4 AD

AAG

Pren

osna

ili s

ediš

ta n

a ra

skla

panj

e m

ogu

se p

osta

viti

umes

to p

razn

og m

esta

za

koris

nike

/ce

kolic

a. S

ediš

ta n

a ra

skla

panj

e ob

ièno

su

dva

fiksi

rana

sed

išta

koj

a se

lako

mog

u sk

lopi

ti da

se

oslo

bodi

pra

zno

mes

to z

a je

dna

ili

dvoj

a ko

lica.

5 AD

AAG

Neop

hodn

o je

da

se p

osta

vi z

nak

ili m

arke

r na

mes

ta s

a na

slon

ima

za ru

ke k

oji s

e m

ogu

skin

uti i

li ra

sklo

piti.

Tre

ba im

ati u

vid

u to

da

se ta

kva

mes

ta m

ogu

lako

naæ

i kad

se

pros

torij

a za

mra

èi.

6 AD

AAG

Pom

oæni

sis

tem

i za

sluš

anje

neo

phod

ni s

u ta

mo

gde

je s

luša

nje

neod

vojiv

o od

kor

išæe

nja

pros

tora

. Oni

se

ne n

alaž

u ta

mo

gde

nem

a po

jaèa

vanj

a zv

ukov

a.

7 Au

stra

lija

Prep

oruè

uje

se d

a 10

% p

rost

ora

pred

viðe

nog

za s

eden

je u

sva

kom

del

u gl

edal

išta

ima

sist

em z

a sl

ušan

je.

8 Au

stra

lija

Scen

ski p

rost

or tr

eba

da je

dov

oljn

o ve

lik d

a se

kol

ica

mog

u ok

renu

ti.

9 Au

stra

lija

Treb

a om

oguæ

iti d

a sv

im k

oman

dam

a ko

jima

upra

vlja

gov

orni

k m

ože

da u

prav

lja i

osob

a ko

ja s

edi,

u sk

ladu

sa

prih

vaæe

nim

mer

ama

za d

omaš

aj.

10

Aust

ralij

a Iv

ice

podi

jum

a ili

bin

e tre

ba d

efin

isat

i pre

prek

ama

ili k

ontra

stom

u b

oji i

li te

kstu

ri po

vrši

ne p

oda.

11

Aust

ralij

a Sv

im k

oris

nici

ma

omog

uæiti

da

izab

eru

mes

ta z

a se

denj

e s

obzi

rom

na

polo

žaj,

nivo

i vi

dljiv

ost.

12

Aust

ralij

a Ne

prek

idna

sta

za tr

eba

da v

odi d

o m

esta

za

sede

nje

i do

mes

ta o

dreð

enih

za

ljude

sa

inva

lidite

tom

, i o

d tih

mes

ta d

o m

esta

pre

dvið

enih

za

ulaz

ak i

pogo

dnos

ti ka

o št

o je

toal

et.

13

Aust

ralij

a Ka

fiks

irani

m s

ediš

tima

koja

mog

u ko

ristit

i lju

di s

a po

mag

alim

a za

hod

anje

ili o

ni k

oji s

e že

le p

reba

citi

iz k

olic

a, tr

eba

da v

ode

nepr

ekid

ne p

ristu

paèn

e st

aze.

14

Aust

ralij

a Ka

pod

ijum

u tre

ba d

a vo

de n

epre

kidn

e pr

istu

paèn

e st

aze,

što

mož

e po

draz

umev

ati k

oriš

æenj

e ra

mpi

ili a

utom

atsk

ih s

iste

ma

za v

ertik

alni

tran

spor

t.

15

Šved

ska

Nije

neo

phod

no d

a sv

a se

dišt

a u

bios

kopi

ma,

poz

oriš

tima,

spo

rtsk

im o

bjek

tima

i dru

gim

vel

ikim

mes

tima

okup

ljanj

a bu

du p

ristu

paèn

a os

obam

a u

kolic

ima,

ali

mor

aju

da p

osto

je d

elov

i gle

dališ

ta k

oji s

u pr

istu

paèn

i za

kolic

a.

Osim

toga

, bin

a, p

odiju

m i

pros

tor i

za b

ine

koji

koris

te g

lum

ci tr

eba

da je

pris

tupa

èan,

kao

i ga

rder

obe

i ter

eni u

spo

rtsk

im o

bjek

tima.

16

Šved

ska

Tako

ðe b

i tre

balo

om

oguæ

iti d

a da

se

pom

oæni

sis

tem

za

sluš

anje

tako

ðe b

i tre

balo

da

je m

oguæ

e ko

risti

na b

ini.

17

Šved

ska

Diza

jn d

vora

ne i

njen

o os

vetlj

enje

treb

a da

ola

kšav

a èi

tanj

e s

usan

a i p

revo

ðenj

e na

zna

kovn

i jez

ik, n

a pr

imer

, u ta

mno

j sob

i, m

oguæ

e je

usm

eriti

sve

tlo n

a go

vorn

ika

ili p

revo

dioc

a na

zna

kovn

i jez

ik.



KADE

Zbog bezbednosti u kadi veoma je važno uzeti u obzir mere koje se odnose na prostor ispred kade. Èista širina se kreæe (1) od 750 do 1450 mm, a dužina (2) varira od 1500 do 1600 mm. Preporuèuju se najmanje dve hvataljke (7) prema standardu CSA, dok su prema SAD i Australiji potrebne najmanje 3. Ekspertska grupa preporuèuje najmanje 2 hvataljke, pri èemu je jedna cev u obliku slova L.

Visina horizontalne hvataljke (10) kreæe se od 840 do 915 mm u SAD i 650 – 750 mm u Australiji. Ekspertska grupa skrenula je pažnju da je bolje hvataljke postaviti niže da se ljudi oslone dok sede u kadi. Osim toga, SAD, Kanada, Singapur i Australija preporuèuju da se postavljaju vertikalne hvataljke (12). Ova vertikalna hvataljka pomaže ljudima dok ulaze u kadu i izlaze iz nje, tako da nema opasnosti od pada.

Kanada i Singapur nalažu da se slavina i ostala podešavanja (20) nalaze na strani kade predviðenoj za noge. Australija predlaže da to bude tamo gde su noge ili iza leða, dok SAD smatra da je bilo koja strana prihvatljiva.

Preporuèuje se da crevo od tuša bude dužine od najmanje 1500 mm (26), fiksirano ili da se može držati u ruci. Maksimalna visina tuša (28) je 1200 mm u Kanadi, dok Singapur preporuèuje minimalnu visinu od 1000 mm od poda.

Važan novi dodatak propisima i standardima pristupaènosti jeste maksimalna temperatura koja se dopušta kako bi se izbegla mo-guænost opekotina, ali i dalje spreèavajuæi razvoj bakterija. Preporuèuju su temperature od 55°C u Kanadi, 40°C u Španiji i 49°C u SAD.

Komentari o bezbednosti kada odnose se na upotrebu neklizajuæih podova u glavnom delu prostorije s kadom i oko kade, i da se ne koriste ograde. CSA preporuèuje da slavina za toplu i hladnu vodu uvek bude na istom mestu kako bi ih ljudi lakše prepoznavali.



Kade

Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

Opšt

e/ P

rost

orno

1Ši

rina

duž

èita

ve d

užin

e ka

de tr

eba

da je

naj

man

je75

076

075

015

4075

076

0 76

0

2Ka

da tr

eba

da im

a du

žinu

od

naj

man

je15

0016

0016

00

3Na

kad

ama

treba

da

post

a-ve

kliz

na v

rata

dada

dada

da

4Ka

de tr

eba

da im

aju

nekl

i-za

juæe

dno

daili

gum

ena

pros

tirka

da

da

Hva

taljk

e

5

Nose

æa s

trukt

ura

u zi

dovi

-m

a tre

ba d

a bu

de ta

kva

da

mož

e da

drž

i hva

taljk

e i d

a pr

uža

otpo

r sili

u b

ilo k

om

prav

cu o

d na

jman

je

1,3

kN

1,11

2 kN

1,

3 kN

1,

1 kN

da

1,

3 kN

1,

3 kN

6

Nose

æa s

trukt

ura

treba

da

se p

rost

ire n

a tri

zid

a ko

ja

okru

žuju

kad

u od

obo

da d

o pl

afon

a

dada

da

7Na

jman

je d

ve h

vata

ljke

post

aviti

u d

elu

gde

je k

ada

da

min

im. 3

, (4

sa

sedi

-št

em k

oje

se m

ože

skid

ati)

hvat

aljk

e po

zadi

/sa

stra

ne

mog

u bi

ti iz

jedn

og

dela

dana

jma-

nje

3 1

min

im.

2 (je

dna

u ob

liku

slov

a “L

”)

min

im.

2 (je

dna

u ob

liku

slov

a “L

”)

8Je

dna

horiz

onta

lna

hvat

alj-

ka tr

eba

da s

e na

lazi

duž

ka

de n

a zi

duda

da

da

hvat

aljk

e po

zadi

/sa

stra

ne

mog

u bi

ti iz

jedn

og

dela

da

da

da

da

9

Horiz

onta

lna

hvat

aljk

a ko

ja

se n

alaz

i du

ž ka

de n

a za

-dn

jem

zid

u tre

ba d

a je

po-

stav

ljena

iz

nad

obod

a na

vi

sini

od

180

- 280

205

- 255

20

0 18

0 - 2

80

70 -

290

200

- 250

15

0 - 2

00

200

- 250



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

10

Horiz

onta

lna

hvat

aljk

a ko

ja s

e na

lazi

duž

kad

e na

za

dnje

m z

idu

treba

da

je

post

avlje

na n

a vi

sini

od

840

- 915

70

0 - 7

50

800

650

- 750

85

0 - 9

50

650

- 750

11

Horiz

onta

lna

hvat

aljk

a ko

ja s

e na

lazi

duž

kad

e na

za

dnje

m z

idu

treba

da

je

duga

èka

najm

anje

1200

380

mak

s. o

d zi

da iz

a gl

ave,

305

m

aks.

od

zid

a gd

e su

ko

man

de

1200

1200

900

1200

12Da

li p

osto

ji ve

rtik

alna

hv

atal

jka

pri d

nu k

ade

tik u

z èi

stu

povr

šinu

pod

ada

dada

dada

13

Vert

ikal

na h

vata

ljka

na d

elu

zida

gde

su

kom

ande

na

pred

njoj

ivic

i kad

e tre

ba d

a im

a du

žinu

od

najm

anje

610

1220

1220

14

Niži

kra

j ver

tikal

ne h

vata

ljke

pri d

nu k

ade

treba

da

je

izna

d ob

oda

kade

na

visi

ni

od

180

- 280

180

- 280

700

– 85

0 od

pod

a18

0 - 2

80

15Ve

rtik

alna

hva

taljk

a pr

i dnu

ka

de tr

eba

da im

a du

žinu

od

naj

man

je12

0012

00

da v

rh

hvat

aljk

e bu

de

1400

-15

00 o

d po

da

1200

16

Vert

ikal

na h

vata

ljka

pri d

nu

kade

treb

a da

je o

dmak

nuta

od

spo

ljnje

ivic

e ka

de

izm

eðu

80-1

2080

-120

17Hv

atal

jke

treba

da

budu

ot

porn

e na

kliz

anje

dada

dada

dada

da

18Za

mer

e o

hvat

aljk

ama

pogl

edat

i ode

ljak

TOAL

ETI

dada

dada

dada

dada

dada

dada

da

Kade



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

Kom

ande

/ Sl

avin

e

19Sl

avin

e i

osta

le

kom

ande

tre

ba d

a se

nal

aze

na s

trani

gd

e su

nog

eda

na b

ilo

kom

kra

juda

da, i

li na

zi

du iz

a le

ðada

da

20

Slav

ine

i os

tale

ko

man

de

treba

da

se n

alaz

e na

sre

diš-

njoj

lini

ji ka

de i

spol

jnje

ivic

e ob

oda

dada

da, i

li na

zi

du iz

a le

ðada

21Sl

avin

e i

osta

le

kom

ande

tre

ba d

a su

izna

d ob

oda

na

mak

sim

alno

j vis

ini o

d45

045

0 m

aks

450

450

22Sl

avin

e i

drug

e ko

man

de

treba

da

su s

jedn

oruè

neda

daje

dnom

ru

kom

dada

23M

inim

alna

duž

ina

jedn

oruè

-ne

sla

vine

od

cent

ra o

kret

a-nj

a do

vrh

a ru

èice

treb

a da

je75

75

24Sl

avin

e i d

ruge

kom

ande

ne

smej

u bi

ti na

opr

ugu

daje

dnom

ru

kom

dada

25Tu

š se

mož

e dr

žati

u ru

cida

dada

dada

26Cr

evo

tuša

tre

ba d

a je

du-

gaèk

o na

jman

je15

0015

0015

0015

2515

00

27Tu

š m

ože

i da

se fi

ksira

dada

dada

da

28Tu

š je

fiks

iran

i mož

e se

po-

deša

vati

od p

oda

i nav

iše

do12

00

niži

kra

j m

inim

. 10

00 o

d po

da

niži

kra

j m

inim

. 10

00 o

d po

da

29Tu

ša

koji

je

post

avlje

n na

ve

rtika

lnu

šipk

u ne

tre

ba d

a sm

eta

pri k

oriš

æenj

u hv

atal

jki

dada

dada

da

Tem

pert

ura

vode

30

Tem

pera

turu

vod

e ko

ntro

li-sa

ti te

rmos

tato

m il

i tre

ba d

a im

a ve

ntil

za iz

jedn

aèav

anje

pr

itisk

a

dada

da

31Te

mpe

ratu

ra v

ode

iz c

evi n

e tre

ba d

a pr

elaz

i55

°C49

°C40

°C55

°C

Kade



Kade

Kom

enta

ri

Br.

Doku

men

tKo

men

tari

1 CS

A Da

bi s

e om

oguæ

io la

kši p

ristu

p ka

di, p

ožel

jno

je im

ati s

ediš

te p

osta

vlje

no n

a kr

aju

kade

, u š

irini

kad

e, d

ubok

o 40

0 m

m i

da je

u ra

vni s

a iv

icam

a ka

de.

2 CS

A Ve

rtik

alna

hva

taljk

a ne

treb

a da

ula

zi u

zav

esu

od tu

ša.

3 CS

A Ru

èica

sla

vine

kad

je s

lavi

na z

atvo

rena

, tre

ba d

a je

okr

enut

a na

pred

. Sla

vine

za

topl

u i h

ladn

u vo

du n

a ka

dam

a tre

ba d

a su

uve

k sa

iste

stra

ne.

4 Ju

žnoa

frièk

a Re

publ

ika

Hvat

aljk

e tre

ba d

a su

od

nerð

ajuæ

eg è

elik

a.

5 Si

ngap

urU

glav

nom

del

u pr

osto

rije

s ka

dom

izva

n ka

de tr

eba

post

aviti

nek

lizaj

uæi p

od.

6 Si

ngap

urSl

avin

e i k

oman

de tr

eba

da im

aju

jasn

o uo

èljiv

e zn

akov

e u

kont

rast

noj b

oji i

relje

fne

znak

ove

za to

plu

i hla

dnu

vodu

.

7 Si

ngap

urZi

dovi

kad

e ne

sm

eju

da o

met

aju

kom

ande

, ili

da o

met

aju

osob

u ko

je p

rela

zi iz

kol

ica

u ka

du.



KLUPE I PROSTOR ZA PIKNIK

Veliki broj zemalja koje su obuhvaæene ovom studijom nalažu da klupa ili sedišta budu uz prilaz (1), a Australija odreðuje da ne bi trebalo više od 500 mm da bude udaljeni od staze. Mimimum èistog prostora da bi mogla stati kolica pored klupe (4) odreðuju Singa-pur, Australija, Liban i Švedska. Liban istièe da je važno obezbediti razlièite vrste sedišta, dok Švedska nalaže da se obezbedi naslon za ruke na visini od 700 mm od zemlje (11).

Stolovi za piknik trebalo bi da budu na istoj visini kao pultovi (16), na 750 – 850 mm, sa odgovarajuæim prostorom za kolena i prostorom za prilaz stolu za piknik. Ne treba zaboraviti da sto za piknik mora biti na prilaznoj stazi.

CSA upozorava da ako se sto za piknik ili sedište nalazi pored padine koja se spušta, treba napraviti iviènjak. Singapur istièe da u velikim robnim kuæama, supermarketima i tranzitnim stanicama treba obezbediti sedišta za osobe sa invaliditetom, što je odlièna preporuka.

Australija nas podseæa da ulièni mobilijar treba postaviti sa jedne strane pristupaène staze da ne bi bilo opasnosti od isturenih objekata. Australija je dala komentar da bi sedišta trebalo da budu na visini od 450 mm, ali ako se prave za starije korisnike, prednost se daje visini od 520 mm.



Klup

e i p

rost

ori z

a pi

knik

Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

Loka

cija

/Ste

pen

1Kl

upa

ili s

ediš

te n

alaz

i se

uz

prila

zda

dada

da

min

im.

900

èist

og

pros

tora

is

pred

se

dišt

a/kl

upe

da, u

dalje

-no

500

od

staz

eda

dada

2Kl

upa

ili se

dišt

e su

sta

biln

ida

dada

3Kl

upa

ili d

eo z

a se

denj

e im

a ra

vnu

i èvr

stu

povr

šinu

dada

da

4

Najm

anja

po

vrši

na

èist

og

pros

tora

po

red

klup

e na

ko

me

mog

u da

se

zaus

tave

ko

lica

i ko

ji ni

je d

eo s

taze

iz

nosi

(širi

na x

dub

ina)

850

x 12

0076

0 x

1220

treba

da

se o

bez-

bedi

od-

gova

raju

æi

pros

tor

1110

- 14

00

praz

an

pros

tor,

min

im.

900

800

x 13

0012

00 x

12

0092

0 x

1370

800

x 13

00

5Pr

osto

r por

ed, i

spre

d i i

spod

kl

upe

je r

avan

sa

mak

sim

al-

nim

nag

ibom

od

2%1:

48da

2%

6Kl

upa/

sto

za p

ikni

k tre

ba d

a je

na

ravn

oj, è

vrst

oj p

odlo

zi od

mah

uz

prila

zda

dada

da

7

Èist

pr

osto

r ok

o kl

upe/

stol

a za

pik

nik

treba

da

se

nast

avlja

u s

vim

pra

vcim

a na

jman

je

2000

da20

0020

00

8

Tlo

ili p

odlo

ga i

spod

pro

-st

ora

pred

viðe

nog

za

se-

denj

e tre

ba d

a je

boj

om i

te

kstu

rom

u

kont

rast

u sa

ok

olin

om

dada

dada

Nas

loni

za

ruke

/leða

9

Klup

e ili

pro

stor

za

sede

nje

daju

viš

e m

oguæ

nost

i (n

pr.

neke

sa

nasl

onim

a za

leða

, ne

ke s

nas

loni

ma

za ru

ke, a

ne

ke s

a ob

a)

dada

da



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

10Kl

upe

treba

da

imaj

u na

slon

za

leða

ili d

a bu

du p

rièvr

šæe-

ne z

a zid

dana

slon

za

leða

da

nasl

on z

a le

ðada

11Na

jman

ja v

isin

a na

slon

a za

le

ða iz

nad

sedi

šta

455

700

izna

d po

da45

5

12Po

stoj

i nas

lon

za ru

ke

da, i

mo-

guæe

ga

je u

hvat

iti

šako

m, n

a vi

sini

od

700

od tl

a

da, n

a vi

sini

od

700

da

da, n

a vi

sini

od

260

+

/- 4

0 od

se

dišt

a

da, n

a vi

si-

ni o

d 26

0 +

/- 4

0 od

se

dišt

a

Sedi

šte

13Vi

sina

sed

išta

izna

d na

giba

tre

ba d

a je

450

- 500

430

- 485

450

- 500

450

400

- 450

450

450

- 500

450

- 500

14M

inim

alna

dub

ina

sedi

šta

treba

da

je51

0 - 6

1040

0 - 4

5045

0

15

Kada

je p

osta

vlje

no n

a m

o-kr

im lo

kaci

jam

a, p

ovrš

ina

sedi

šta

treba

da

je o

tpor

na

na k

lizan

je i

na

njem

u ne

sm

e da

se

saku

plja

vod

a

dada

da

Stol

ovi

16Vr

h kl

upe/

stol

a za

pik

nik

izna

d na

giba

treb

a da

je n

a vi

sini

od

730

- 860

760

700

- 850

750

- 900

710

- 865

750

- 850

17Vi

sina

èis

tog

pros

tora

za

kole

na is

pod

klup

e/st

ola

za

pikn

ik tr

eba

da je

naj

man

je68

068

0 - 7

0060

068

568

0 - 7

00

18Ši

rina

èist

og p

rost

ora

za

kole

na is

pod

klup

e/st

ola

za

pikn

ik tr

eba

da je

naj

man

je75

080

076

080

0

19Du

bina

èis

tog

pros

tora

za

kole

na is

pod

klup

e/st

ola

za

pikn

ik tr

eba

da je

naj

man

je48

060

048

060

0

Klup

e i p

rost

ori z

a pi

knik



Klup

e i p

rost

or z

a pi

knik

Kom

enta

ri

Br.

Doku

men

tKo

men

tari

1 CS

AAk

o se

pro

stor

za

sede

nje

nala

zi n

epos

redn

o uz

niz

brdi

cu, š

to je

pot

enci

jaln

o op

asno

, tre

ba p

osta

viti

iviè

njak

oko

ravn

og d

ela.

2 AD

AAG

Kako

bi s

e ol

akša

o pr

elaz

ak n

a kl

upu,

razm

islit

e o

post

avlja

nju

ruèk

i na

zid

pore

d kl

upe,

a n

e na

nas

lon

sedi

šta.

Ako

pos

toje

, ruè

ke n

e m

ogu

pred

stav

ljati

prep

reku

do

klup

e.

3 Si

ngap

urU

velik

im ro

bnim

kuæ

ama,

sup

erm

arke

tima,

hod

nici

ma

na ja

vnim

mes

tima

i u ja

vnim

dvo

rana

ma

(npr

. brz

im tr

anzi

tinim

sta

nica

ma

na k

ojim

ima

puno

ljud

i) tre

ba o

bezb

editi

sed

išta

za

ljude

sa

inva

lidite

tom

koj

i ne

mog

u du

že

da s

toje

.

4 Si

ngap

urSe

dišt

a ili

klu

pe tr

eba

post

aviti

na

taks

i sta

jališ

tima

za o

sobe

sa

inva

lidite

tom

koj

e ho

daju

i on

i ne

treba

da

omet

aju

kret

anje

kor

isni

ka k

olic

a. N

aslo

ni z

a ru

ke tr

eba

da s

e na

laze

na

kraj

evim

a se

dišt

a ka

ko b

i oso

be s

a in

valid

i-te

tom

koj

e ho

daju

i st

ariji

ljud

i mog

li da

ust

anu.

5 Šv

edsk

aÈi

st p

rost

or is

pred

sto

la z

a pi

knik

treb

a da

je 1

500

x 15

00 m

m.

6 Au

stra

lija

Na š

etal

ištim

a i s

lièni

m m

estim

a, s

av u

lièni

mob

ilija

r tre

ba d

a st

oji s

amo

sa je

dne

stra

ne p

ristu

paèn

e st

aze.

7 Au

stra

lija

Tam

o gd

e je

mog

uæe,

treb

a ob

ezbe

diti

sedi

šta

razli

èitih

vis

ina.

Sed

išta

gen

eral

no tr

eba

da s

u na

vis

ini 4

50 m

m, a

li gd

e se

oèe

kuje

vel

iki b

roj s

tarij

ih k

oris

nika

, vis

ine

do 5

20 m

m s

u bo

lje. D

eci i

ljud

ima

patu

ljast

og r

asta

m

ožda

viš

e od

gova

raju

sed

išta

vis

ine

350

mm

.



KANTINE I RESTORANI

Kantine i restorani treba da budu pristupaèni svima. Ako to nije sluèaj, minimum jedan deo bara ili restorana treba da je pristupaèan.

Minimalna èista širina (2) kreæe se od 820 do 1060 mm. Ekspertska grupa odabrala je širu meru kako bi ljudi mogli da se kreæu oko nekoga ko sedi u kolicima.

Visine vrha pulta i stola kreæu se (4) od 710 do 915 mm, a najbolje rešenje je èesto negde izmeðu 750 – 850 mm. Važno je uzeti u obzir prostor za manevrisanje kao i mere prostora za sedenje predviðenog za korisnike/ce kolica. Najboljim rešenjem smatra se prostor 800 x 1300 mm.

Singapur se bavi pitanjem koji procenat prostora u restoranu ili kantini treba da bude pristupaèan, i navodi da kad su stolice fiksirane, na svakih deset stolova jedan treba da je pristupaèan osobama sa invaliditetom ili najmanje 2 stola od ukupnog broja, šta je od toga veæe. Singapur dalje dodaje da bi trebalo obezbediti razlièit raspored stolova i stolica ili raspored koje se može lako menjati.

ICTA istièe da treba jasno ispisati cene na kasi kako bi bile vidljive svim mušterijama. Ovo cene ljudi koji slabije èuju kao i ostale mušterije.

Dobra praksa u dizajnu je obezbediti neprekidni pult za tacne u kantinama, i postavljanje zaèina i escajga tako da ih mogu dohvatiti ljudi koji koriste kolica kao i ljudi nižeg rasta.

Automati takoðe treba da su pristupaèni.



Kant

ine

i res

tora

ni

Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

Red

/Red

za

napl

atu

1 Da

li je

kan

tina

pris

tupa

èna

da

da

da

da

2 Re

dovi

za

hran

u tre

ba

da im

aju

èist

u ši

rinu

od

najm

anje

920

915

820

1060

92

0

3 Na

jman

ja è

ista

širi

na k

od

redo

va z

a na

plat

u92

0 da

91

5 90

0 82

0 10

60

1060

Pult/

Sto

4 Vr

h pu

lta il

i sto

la n

a vi

sini

je

izm

eðu

730

- 860

86

5 m

aks.

m

aks.

91

5 76

0 80

0 85

0 80

0 m

aks

730

- 850

90

0 71

0 - 8

65

750

- 850

5 Vr

hovi

pul

ta z

a ta

cne

su

izna

d go

tovo

g po

da n

a vi

sini

izm

eðu

710

- 86

5 90

0 86

5 71

0 - 8

00

6

Za in

form

acije

o m

eram

a za

pr

osto

r za

kole

na i

pros

tor

koji

potre

ban

kod

stol

ova

i pu

ltova

, pog

leda

ti od

elja

k AN

TROP

OMET

RIJA

da

da

da

da

da

da

da

da

da

da

da

Deo

za s

eden

je

7

Deo

za s

eden

je z

a os

obe

u ko

licim

a tre

ba d

a im

a ad

ekva

tan

pros

tor z

a m

anev

risan

je k

ako

bi m

u se

mog

lo p

riæi

da

dada

da

8

Deo

za s

eden

je z

a os

obe

u ko

licim

a tre

ba d

a im

a ad

ekva

tan

pros

tor z

a m

a-ne

vris

anje

kak

o bi

se

priš

lo

stol

u ili

pul

tu

da

dada

da

da

da

9

Isti

izbo

r hra

ne u

del

u za

sa

mop

oslu

živa

nje

nala

zi se

od

poda

mak

sim

alno

na

visi

ni o

d

1200

12

20

50%

pol

i-ca

naj

više

na

120

0 12

00

10

Deo

za s

eden

je z

a os

obe

u ko

licim

a tre

ba d

a im

a m

inim

alnu

èis

tu p

ovrš

inu

poda

od

(širi

na x

dub

ina)

750

x 12

00

760

x 12

20

750

x 12

00

750

x 12

00

760

x 13

70

800

x 13

00



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

Kom

ande

11

Za m

ere

o ko

man

dam

a na

au

tom

atim

a u

kant

inam

a po

gled

ati o

delja

k o

kom

a-da

ma

u AN

TROP

OMET

RIJI

dada

da

da

da

da

da

dada

da

dada

da

Osta

lo

12

Info

rmac

ije n

a di

sple

jima

treba

da

prat

e ta

ktiln

e i/i

li zv

uène

info

rmac

ije, k

oje

su u

kon

trast

noj b

oji i

na

povr

šini

bez

ods

jaja

da

u ko

n-tra

stno

j bo

ji i b

ez

odsj

aja

dada

dada

13

Za m

ere

u ve

zi s

a kr

eta-

njem

, pro

stor

om z

a èe

kanj

e u

redu

i pr

ilazi

ma

pogl

edat

i od

elja

k PR

ILAZ

I

dada

dada

dada

dada

dada

dada

dada

14Za

mer

e o

vrat

ima

pogl

edat

i od

elja

k VR

ATA

dada

dada

dada

dada

dada

dada

dada

dada

15Za

mer

e ko

je s

e od

nose

na

ozna

ke p

ogle

dati

odel

jak

OZNA

KEda

dada

dada

dada

dada

dada

dada

da

Kant

ine

i res

tora

ni



Kant

ine

i res

tora

ni K

omen

tari

Br.

Doku

men

tKo

men

tari

1 CS

AAk

o se

pro

stor

za

sede

nje

nala

zi n

epos

redn

o uz

niz

brdi

cu š

to je

pot

enci

jaln

o op

asno

, tre

ba p

osta

viti

iviè

njak

oko

ravn

og d

ela.

2 AD

AAG

Kako

bi s

e ol

akša

o pr

elaz

ak n

a kl

upu,

razm

islit

e o

post

avlja

nju

ruèk

i na

zid

pore

d kl

upe,

a n

e na

nas

lon

sedi

šta.

Ako

pos

toje

, ruè

ke n

e m

ogu

pred

stav

ljati

prep

reku

do

klup

e.

3 AD

AAG

U ve

likim

robn

im k

uæam

a, s

uper

mar

ketim

a, h

odni

cim

a na

javn

im m

estim

a i u

javn

im d

vora

nam

a (n

pr. b

rzim

tran

zitin

im s

tani

cam

a na

koj

im im

a pu

no lj

udi)

treba

obe

zbed

iti s

ediš

ta z

a lju

de s

a in

valid

iteto

m k

oji n

e m

ogu

duže

da

sto

je.

4 Si

ngap

ur

Sedi

šta

ili k

lupe

treb

a po

stav

iti n

a ta

ksi s

taja

lištim

a za

oso

be s

a in

valid

iteto

m k

oje

hoda

ju i

ona

ne tr

eba

da o

met

aju

kret

anje

kor

isni

ka k

olic

a. N

aslo

ni z

a ru

ke tr

eba

da s

e na

laze

na

kraj

evim

a se

dišt

a ka

ko b

i oso

be s

a in

vali-

dite

tom

koj

e ho

daju

i st

ariji

ljud

i mog

li da

ust

anu.

5 Si

ngap

ur

Èist

pro

stor

ispr

ed s

tola

za

pikn

ik tr

eba

da je

150

0 x

1500

mm

.

6 Si

ngap

ur

Na š

etal

ištim

a i s

lièni

m m

estim

a, s

av u

lièni

mob

ilija

r tre

ba d

a st

oji s

amo

sa je

dne

stra

ne p

ristu

paèn

e st

aze.

7 Si

ngap

ur

Tam

o gd

e je

mog

uæe,

treb

a ob

ezbe

diti

sedi

šta

razli

èitih

vis

ina.

Sed

išta

gen

eral

no tr

eba

da s

u na

vis

ini 4

50 m

m, a

li gd

e se

oèe

kuje

vel

iki b

roj s

tarij

ih k

oris

nika

, vis

ine

do 5

20 m

m s

u bo

lje. D

eci i

ljud

ima

patu

ljast

og r

asta

m

ožda

viš

e od

gova

raju

sed

išta

vis

ine

350

mm

.

8Si

ngap

urNa

mes

tima

u ko

jima

se je

de tr

eba

da p

osto

ji ra

zlièi

t ras

pore

d st

olov

a i s

tolic

a ili

rasp

ored

koj

e se

mož

e la

ko m

enja

ti.

9Šv

edsk

aVa

žna

je d

obra

aku

stik

a u

kant

inam

a i r

esto

rani

ma.

10UN

Vrho

vi s

tolo

va u

kan

tinam

a i r

esto

rani

ma

treba

da

su n

a ko

nzol

ama

ili s

a ra

vnim

nog

ama

na u

glov

ima.

11IC

TACe

na tr

eba

da je

ista

knut

a na

kas

i, vi

dljiv

a m

ušte

rijam

a. O

vo æ

e ce

niti

ljudi

koj

i sla

bije

èuj

u, g

luve

ili n

aglu

ve o

sobe

, kao

i sv

e os

tale

muš

terij

e.



SREDSTVA ZA KOMUNIKACIJU

Dostupan je veliki broj razlièitih tipova pomoænih ureðaja za slušanje kao što su sistem petlje, infrared, radio frekvencija ili direktna žica. Pomoæni sistemi za slušanje pojaèavaju zvuk ljudima koji slabije èuju kao i ostalima.

Kanadski AFG preporuèuje da se pomoæni sistemi za slušanje obezbede tamo gde je slušanje neodvojivo od upotrebe prostora (1). Važno je da je sistem pristupaèan ljudima koji koriste slušna pomagala (4), prema standardima SAD i Kanade. SAD dalje propisuje odnos buke i nivoa pritiska zvuka kako bi omoguæili pristup ljudima koji slabije èuju (5).

Južnoafrièka Republika i Kanada propisuju da se simbolom oznaèi postojanje pomoænog sistema za slušanje, a Švedska istièe da sistem treba da je dostupan onima koji govore na podijumu ili sceni, što su odliène preporuke. Švedska dalje preporuèuje pomoæna sredstva za slušanje na šalterima objekata namenjenih prevozu.

Pri dizajniranju je takoðe važno smanjiti buku iz pozadine i uskladiti objekte koji imaju dobru akustiku sa principima univerzalnog dizajna.



Sred

stva

za

kom

unik

aciju

Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

Opšt

e

1Da

li je

obe

zbeð

eno

po-

moæ

no a

uditi

vno

sred

stvo

da

gde

je

zvuk

sa-

stav

ni d

eo

upot

rebe

pr

osto

ra

da

2

Tam

o gd

e on

o po

stoj

i, ko

ri-st

iæe

se p

omoæ

ni s

iste

m z

a sl

ušan

je, i

nduk

cion

a pe

tlja,

in

fracr

veni

sis

tem

ili s

iste

m

radi

o fre

kven

cije

dada

dada

da

3

Zvuè

nici

neo

phod

ni u

z po

moæ

ni s

iste

m z

a sl

ušan

je

treba

da

imaj

u st

anda

rdnu

m

ono

utiè

nicu

od

3,2

mm

da

4

Zvuè

nici

treb

a da

bud

u ko

mpa

tibiln

i sa

sluš

nim

po

mag

alim

a i d

a su

pov

e-za

ni s

a ka

lem

ima

u sl

ušni

m

pom

agal

ima

prek

o vr

atni

h pe

tlji

dada

da

5

Pom

oæni

sis

tem

i za

sluš

anje

treb

a da

imaj

u m

o-gu

ænos

t da

obez

bede

niv

o pr

itisk

a zv

uka

od n

ajm

anje

11

0 dB

i n

ajvi

še 1

18 d

B sa

din

amiè

kim

ops

egom

na

regu

lato

ru ja

èine

zvu

ka

od 5

0 dB

dada

6

Odno

s si

gnal

a i b

uke,

za

buku

koj

a se

stv

ara

unut

ar

pom

oæno

g si

stem

a za

sl

ušan

je, t

reba

da

je m

inim

. 18

dB

dada



Sred

stva

za

kom

unik

aciju

Kom

enta

ri

Br.

Doku

men

tKo

men

tari

1CS

APr

ijem

nici

kod

sis

tem

a ka

o št

o je

zvu

èna

petlj

a, in

fracr

veni

sis

tem

i FM

sis

tem

i rad

io fr

ekve

ncije

mog

u bi

ti ta

ko o

prem

ljeni

da

budu

kom

patib

ilni z

a sl

ušni

m p

omag

alim

a sa

T-p

reki

daèi

ma

ili k

apac

iteto

m z

a do

voðe

nje

zvuk

a.

Žièa

ni s

iste

mi m

ogu

ispu

njav

ati o

ve u

slov

e ka

da s

e ob

ezbe

di s

ve š

to je

pot

rebn

o os

obam

a sa

slu

šnim

pom

agal

ima.

2CS

A, J

užno

afriè

ka

Repu

blik

aSi

mbo

l za

pris

tupa

ènos

t lju

dim

a ko

ju s

u gl

uvi i

li sl

abije

èuj

u tre

ba p

osta

viti

da s

e oz

naèi

pos

toja

nje

pom

oæno

g si

stem

a za

slu

šanj

e u

obje

ktu.

3AD

AAG

FM s

iste

m m

ože

biti

bolji

od

infra

crve

nog

sist

ema

u ne

kim

otv

oren

im p

rost

orim

a za

oku

plja

nje

pošt

o su

infra

crve

ni s

igna

li m

anje

efik

asni

na

sunc

u. In

fracr

veni

sis

tem

je g

ener

alno

bol

ji iz

bor o

d FM

sis

tem

a gd

e je

važ

no

pove

rljiv

o em

itova

nje,

poš

to æ

e on

o bi

ti og

rani

èeno

na

dati

pros

tor.

4AD

AAG

Vrat

ne p

etlje

i sl

ušal

ice

koje

se

nose

na

glav

i, a

koj

e se

mog

u no

siti

kao

vrat

ne p

etlje

, kom

patib

ilne

su s

a sl

ušni

m p

omag

alim

a. S

luša

lice

koje

nis

u ko

mpa

tibiln

e je

su b

ubic

e za

uši

, zat

o št

o se

zbo

g nj

ih m

oraj

u sk

inut

i slu

šna

pom

agal

a, s

luša

lice

koje

se

nose

pre

ko u

ha, k

oje

mog

u da

pro

izvo

de s

met

nje

u em

itova

nju

i mog

u bi

ti ne

udob

ne lj

udim

a ko

ji no

se s

lušn

a po

mag

ala.

5Šv

edsk

aU

dvor

anam

a za

oku

plja

nje

pom

oæna

sre

dstv

a za

slu

šanj

e tre

ba d

a ra

de i

na p

odiju

mu

i na

scen

i.

6Šv

edsk

aUp

otre

ba p

omoæ

nih

sist

ema

za s

luša

nje

na re

cepc

ijam

a ol

akša

va k

omun

ikac

iju lj

udim

a ko

ji im

aju

ošte

æenj

e sl

uha.

7Ju

žnoa

frièk

a Re

publ

ika

Ljud

i sa

ošte

æenj

ima

sluh

a m

ožda

treb

a da

se

jave

na

šalte

re in

form

acija

na

svim

aer

odro

mim

a, ž

elez

nièk

im s

tani

cam

a, h

otel

ima,

itd

kako

bi z

atra

žili

poru

ke u

pis

anoj

form

i ili

drug

e in

form

acije

(ili

oba)

.Tak

av š

alte

r i n

jego

vo

mes

to tr

eba

da s

e ja

sno

ozna

èi p

osta

vlja

njem

með

unar

odno

g si

gnal

a za

sis

tem

pet

lje (z

a gl

uve

osob

e).

8IC

TATa

mo

gde

post

oje

pom

oæni

sis

tem

i za

sluš

anje

, tre

ba d

a se

pos

tavi

zna

k ko

ji na

njih

uka

zuje

.



Raè

unar

ske

sobe

Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

Prol

azi

1Èi

sta

širin

a pr

olaz

a tre

ba d

a je

naj

man

je92

091

590

010

6092

0

Pulto

vi/ S

tolo

vi

2

Uz d

eo z

a se

denj

e os

oba

u ko

licim

a tre

ba d

a po

stoj

i od

gova

raju

æi p

rost

or z

a m

anev

risan

je k

ako

bi s

e pr

išlo

del

u za

sed

enje

dada

dada

dada

da

3

Za m

ere

o de

lu z

a se

denj

e,

pros

toru

za

kole

na,

povr

šine

pul

tova

i st

olov

a,

pogl

edat

i ode

ljak

ANTR

O-

POM

ETRI

JA

dada

dada

dada

dada

dada

da

Kom

ande

4Za

mer

e o

kom

anda

ma

pogl

edat

i ode

ljak

ANTR

O-

POM

ETRI

JAda

dada

dada

dada

dada

dada

dada

Osta

lo

5

Info

rmac

ije n

a di

sple

jima

treba

da

prat

e ta

ktiln

e i/

ili z

vuèn

e in

form

acije

, u

kont

rast

nim

boj

ama

i na

povr

šini

koj

a ne

ma

odsj

aj

da

osve

tljen

je

u ko

ntra

-st

noj b

oji

i pov

ršin

a ko

ja n

ema

odsj

aj

da

6Za

mer

e o

vrat

ima

pogl

edat

i od

elja

k VR

ATA

dada

dada

dada

dada

dada

dada

dada

dada

7Za

mer

e o

prila

zim

a i

staz

ama

pogl

edat

i ode

ljak

PRIL

AZI

dada

dada

dada

dada

dada

dada

dada

8Za

bilo

koj

e m

ere

o oz

naka

ma

pogl

edat

i ode

ljak

OZNA

KEda

dada

dada

dada

dada

dada

dada

da

** O

brat

iti p

ažnj

u, d

a se

pre

gled

i te

hniè

ki k

omen

tari

za o

delja

k Ra

èuna

rske

sob

e m

ogu

naæi

u o

deljk

u RA

DNA

MES

TA



RAMPE NA IVIÈNJAKU, PEŠAÈKI PRELAZI I OSTRVA

Prema veæini propisa i standarda rampe na iviènjacima moraju biti stabilne, èvrste i ne smeju biti klizave (1). Rampe na iviènjacima moraju imati postepeni prelaz (2) izmeðu rampe i susedne površine. Ovo je izmena u odnosu na prethodne propise i standarde koji su zahtevali malu ivicu na trotoarima. Preporuèuje se odgovarajuæi odvod (4) sa maksimalnim kontra nagibom 1:20, kako propisuju Kanada, SAD i Filipini.

Maksimalni padajuæi nagib iviènjaka kreæe se od 1:8 do 1:16, dok je preporuka da je najbolje koristiti 1:12 – 1:16. Širina rampe na iviènjaku (11) varira od 900 mm do 1220 mm, gde je najbolje rešenje 1000 mm. Kanada propisuje da rampe na iviènjacima koji su izloženi snegu (12) budu od 1200 do 1500 mm. Uoèljiva površina upozorenja (13) sa kontrastom u boji i teksturi neophodna je prema veæini propisa i standarda, Filipini preporuèuju taktilne blokove, a Švedska nalaže razlièitu teksturu i osvetljenje.

Rampe na iviènjacima treba da stoje sa obe strane ulice i da su u istoj liniji (20). Odreðeni broj zemalja propisuje da rampe na iviènjacima budu u celini u sastavu oznaka (23) pešaèkog prelaza, što je odlièna ideja. Iako SAD, Meksiko i Liban dozvoljavaju rampe na uglovima iviènjaka, Kanada i Južnoafrièka Republika predlažu da se ovo izbegava.

Ravan deo (29) dužine od najmanje 1300 mm treba da postoji na pešaèkom ostrvu. Kanada i Liban takoðe propisuju uoèljivu površinu za upozorenje (31) na ravnim pešaèkim ostrvima.

CSA komentariše da se rampe na iviènjacima koji se ulaze u put ne preporuèuju pošto su opasni za korisnike i ometaju vozila. Filipini preporuèuju upotrebu taktilnih blokova u neposrednoj blizini pešaèkih prelaza. Preporuke UN-a u Libanu su da se izgrade staze vodilje kako bi ukazale na položaj pešaèkog prelaza za dobrobit ljudi sa ošteæenjima vida.



Ram

pe n

a iv

iènj

aku,

peš

aèki

pre

lazi

i os

trva

Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

Opšt

e

1Po

vrši

na ra

mpe

na

iviè

-nj

aku

treba

da

je s

tabi

lna,

èv

rsta

i ot

porn

a na

kliz

anje

dada

dada

daot

porn

a na

kliz

anje

daot

porn

a na

kliz

anje

dagr

ube

teks

ture

dada

2Ra

mpa

na

iviè

njak

u tre

ba d

a im

a ra

van

prel

az o

d ra

mpe

do

sus

edne

pov

ršin

eda

dada

mak

s. 1

5da

da

3M

inim

alni

rava

n pr

osto

r od

vrha

nag

iba

ram

pe d

a bi

pe-

šaci

mog

li da

je iz

begn

u je

920

915

1200

1200

1200

1330

niži

pro-

stor

, mak

s.

nagi

b od

1:

12

1060

1200

4

Diza

jn ra

mpe

na

iviè

njak

u tre

ba d

a om

oguæ

i odv

od

tako

da

se v

oda

ne n

akup

lja

na s

tazi

dada

dada

dada

da

5

Iviè

njac

i um

esto

kril

a na

ra

mpa

ma

i dru

ge iv

ice

pa-

rale

lne

sa p

ešaè

kim

toko

m

mog

u se

kor

istit

i tam

o gd

e se

oèe

kuje

da

peša

ci n

e pr

elaz

e pr

eko

ram

pe

dada

dada

da

Nag

ib

6Na

jviš

i kon

tra n

agib

kan

ala

i po

vrši

na p

uta

koji

se n

alaz

e uz

ram

pu n

a iv

iènj

aku

je1:

201:

201:

201:

201:

20

7M

aksi

mal

ni p

adaj

uæi n

agib

ra

mpe

je1:

15 -

1:10

1:12

1:16

- 1:

121:

81:

121:

51:

12

1:10

(na-

gib

150

- 20

0), 1

:12

(nag

ib

+20

0)

1:8

1:12

1:8

- 1:1

0 (v

isok

o 75

), 1:

10 -

1:12

(v

isok

o 15

0)

1:12

- 1:

16

8Ta

mo

gde

nem

a ra

vnog

pro

-st

ora

od v

rha

nagi

ba ra

mpe

m

aksi

mal

an n

agib

kril

ca je

1:12

1:12

- 1:

16

Zakr

iljen

e st

rani

ce

9

Ram

pe n

a iv

iènj

acim

a tre

ba

da im

aju

zakr

iljen

e st

rani

ce

tam

o gd

e se

oèe

kuje

da

prek

o nj

ih p

rela

ze p

ešac

i

dada

dada

dada

da



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

10Na

gib

zakr

iljen

e st

rani

ce

treba

da

je iz

með

u1:

15 -

1:10

1:10

širo

ko

450

mak

s 1:

1045

º1:

121:

101:

12 -

1:15

Širin

a iv

iènj

aka

11Ši

rina

ram

pe n

a iv

iènj

aku

(bez

kril

aca)

treb

a da

je

najm

anje

920

920

915

1000

900

min

im.

900

- m

aks.

10

00

900

900

1000

900

1220

1000

12Ka

da je

ram

pa n

a iv

iènj

aku

izlo

žena

sne

gu, n

jena

širi

na

(bez

kril

aca)

treb

a da

je

1200

- 15

0012

00 -

1500

Uoè

ljive

pov

ršin

e za

upo

zora

vanj

e

13

Ram

pe n

a iv

iènj

acim

a tre

ba d

a im

aju

uoèl

jivu

povr

šinu

za

upoz

orav

anje

sa

kon

trast

om u

boj

i i te

k-st

uri u

odn

osu

na s

used

ne

povr

šine

dako

ntra

st u

te

kstu

rida

drug

aèija

te

kstu

ra i

osve

tljen

jeda

takt

ilni

blok

ovi

dada

dada

da

14Uo

èljiv

a po

vrši

na z

a up

ozo-

renj

e na

ram

pi n

a iv

iènj

aku

treba

da

ima

dubi

nu o

d60

0 - 6

50

povr

šina

je

ram

pa

sa o

blim

is

pupè

e-nj

ima

300

600

min

im.

600

600

- 650

15

Uoèl

jiva

povr

šina

za

upoz

oren

je n

a ra

mpi

na

iviè

njak

u tre

ba d

a po

ène

od iv

iènj

aka/

sliv

nika

na

udal

jeno

sti o

d

150

- 200

u ne

po-

sred

noj

bliz

ini

300

da15

0 - 2

00

16

Uoèl

jiva

povr

šina

za

upo-

zore

nje

treba

da

se p

rost

ire

èita

vom

širi

nom

ram

pe n

a iv

iènj

aku

dane

dada

dada

17

Pošt

o je

uoè

ljiva

pov

ršin

a up

ozor

enja

neo

phod

na

na ra

mpi

na

iviè

njak

u,

dozv

olje

n je

rava

n pr

elaz

od

iviè

njak

a do

sliv

nika

dada

18Za

dod

atne

mer

e po

gled

ati

odel

jak

UOÈL

JIVA

UPO

ZO-

RENJ

Ada

dada

dada

dada

da

Ram

pe n

a iv

iènj

aku,

peš

aèki

pre

lazi

i os

trva



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

Loka

cija

19Da

li je

ram

pa n

a iv

iènj

aku

post

avlje

na s

obe

stra

ne

ulic

eda

dada

tam

o gd

e se

mož

e pr

elaz

itida

dada

dada

20

Ram

pe n

a iv

iènj

aku

post

av-

ljene

na

obe

stra

ne u

lice

treba

da

su u

isto

j rav

ni

sa o

bore

nim

iviè

njak

om

nasp

ram

nje

ga

dada

da

vert

ikal

an

u od

nosu

na

ulic

u ko

liko

god

je to

m

oguæ

e

dada

dada

21

Ram

pe n

a iv

iènj

aku

nala

ze

se n

a on

oj s

trani

peš

aèko

g pr

elaz

a ko

ji je

naj

udal

jeni

ji od

par

alel

nog

puta

za

vozi

la

dada

da

22

Ram

pe n

a iv

iènj

acim

a tre

ba d

a su

pos

tavl

jene

ta

ko d

a ne

ula

ze u

kol

ovoz

, m

esta

za

park

ing

ili p

rilaz

e pa

rkin

gu

dada

uobi

èajn

a tra

ka

kret

anja

pe

šaka

da

23

Ram

pe n

a iv

iènj

acim

a na

ob

elež

enim

peš

aèki

m p

re-

lazi

ma

treba

da

su u

cel

ini

u sa

stav

u oz

naka

dada

dada

dada

24

Ram

pe n

a iv

iènj

acim

a tre

ba

da v

ode

ljude

dire

ktno

u

deo

nam

enje

n za

pre

laz

peša

ka

dada

post

av-

ljen

kod

najb

ližeg

, na

jpog

od-

nije

g de

la

dada

noda

da

Dija

gona

lni s

pušt

eni i

vièn

jaci

25Da

li s

u ra

mpe

na

iviè

njac

i-m

a do

zvol

jene

na

uglo

vim

aiz

bega

vati

dada

izbe

gava

tida

ne

26

Dno

dija

gona

lnih

ram

pi

na iv

iènj

aku

treba

da

ima

èist

pro

stor

izva

n ak

tivni

h sa

obra

æajn

ih tr

aka

kolo

voza

od

min

imal

no

1220

dada

Ram

pe n

a iv

iènj

aku,

peš

aèki

pre

lazi

i os

trva



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

27

Dija

gona

lne

ram

pe n

a iv

iènj

aku

post

avlje

ne n

a oz

naèe

nim

pre

lazi

ma

treba

da

imaj

u m

inim

alnu

èis

tu

povr

šinu

unu

tar o

znak

a od

1220

da

dija

gona

lni

prel

azi n

e tre

ba d

a se

ko

riste

28

Dija

gona

lne

ram

pe n

a iv

iènj

acim

a sa

kril

nim

st

rani

cam

a tre

ba d

a im

aju

deo

iviè

njak

a, s

a sv

ake

stra

ne ra

mpe

na

iviè

njak

u i u

nuta

r ozn

aèen

og p

rela

za

min

imal

ne d

užin

e od

610

1220

dija

gona

lni

prel

azi n

e tre

ba d

a se

ko

riste

Peša

èka

ostr

va

29Na

jman

ja d

užin

a ra

vne

povr

šine

izm

eðu

dve

ram

pe

na iv

iènj

aku

na o

strv

ima

je12

0012

2015

0015

0012

00

da, i

li da

im

aju

ram

pu n

a iv

iènj

aci-

ma

1500

1370

1300

30

Izdi

gnut

a os

trva

na p

ešaè

-ki

m p

rela

zim

a tre

ba d

a su

us

eèen

a ta

ko d

a bu

du u

ra

vni s

a ul

icom

dada

dada

da il

i da

post

oji

ram

pa n

a iv

iènj

aku

ravn

e po

vrši

ne

1200

x

1500

da il

i da

post

oji

ram

pa n

a iv

iènj

aku

ravn

e po

vrši

ne

1060

x

1370

da

31

Ostrv

a ko

ja s

u u

ravn

i sa

ulic

om i

više

od

1200

u

dubi

nu, t

reba

da

imaj

u uo

è-lji

vu p

ovrš

inu

za u

pozo

renj

e ko

ja p

oèin

ja n

a ra

zdal

jini

od u

lice

150

- 200

da15

0 - 2

00

32

Ostrv

a ko

ja s

u u

ravn

i sa

uli-

com

i viš

e od

120

0 u

dubi

nu,

treba

da

imaj

u uo

èljiv

u po

vrši

-nu

za u

pozo

renj

e du

bine

od

600

- 650

600

600

- 650

33

Ostrv

a ko

ja s

u u

ravn

i sa

uli-

com

treb

a da

imaj

u uo

èljiv

u po

vrši

nu z

a up

ozor

enje

koj

a je

u k

ontra

stu

sa o

koln

im

povr

šina

ma

za k

reta

nje

dada

da

da

Ram

pe n

a iv

iènj

aku,

peš

aèki

pre

lazi

i os

trva



Ram

pe n

a iv

iènj

aku,

peš

aèki

pre

lazi

i os

trva

Kom

enta

ri

Br.

Doku

men

tKo

men

tari

1CS

AKr

ilne

stra

nice

ram

pi n

a iv

iènj

aku

mog

u da

se

nala

ze v

an o

znak

a za

peš

aèki

pre

laz.

2CS

ARa

mpe

na

iviè

njak

u ko

je u

laze

u k

olov

oz n

e pr

epor

uèuj

u se

poš

to s

u op

asni

za

koris

nike

i om

etaj

u vo

zila

.

3AD

AAG

Ram

pe n

a iv

iènj

acim

a i k

rilne

stra

nice

ivic

e tre

ba d

a se

pos

tavl

jaju

tako

da

ne u

laze

u k

olov

oz, p

arki

ng m

esta

ili p

rilaz

e pa

rkin

gu.

4Šv

edsk

aIv

iènj

aci i

zmeð

u de

lova

za

peša

ke i

delo

va u

koj

ima

se o

dvija

sao

braæ

aj tr

eba

da s

u na

jman

je 4

00 m

m v

isin

e.

5Ju

žnoa

frièk

a Re

publ

ika

Vidl

jiva,

zvu

èna

i tak

tilna

sre

dstv

a up

ozor

enja

treb

a da

bud

u uz

eta

u ob

zir t

amo

gde

su n

eoph

odna

.

6Si

ngap

urRa

mpe

na

iviè

njac

ima

ne tr

eba

da im

aju

ruko

hvat

e.

7Si

ngap

urRa

mpe

na

iviè

njac

ima

treba

da

su p

osta

vlje

ne ta

ko im

ne

smet

aju

park

irana

voz

ila.

8Si

ngap

urRa

mpe

na

iviè

njac

ima

ne tr

eba

da im

aju

prep

reke

kao

što

su

puto

kazi

, sem

afor

i i s

lièni

pre

dmet

i.

9Si

ngap

urPo

vrši

na ra

mpe

na

iviè

njak

u ko

ja im

a te

kstu

ru d

aje

sigu

rano

upo

rište

oso

bam

a sa

inva

lidite

tom

koj

e ho

daju

.

10Fi

lipin

iOb

oren

i ivi

ènja

ci d

ozvo

ljeni

su

sam

o ak

o ne

rem

ete

staz

u ili

na

bilo

koj

i naè

in s

man

juju

nje

nu š

irinu

.

11Fi

lipin

iPo

stav

iti ta

ktiln

e bl

okov

e u

nepo

sred

noj b

lizin

i peš

aèki

h pr

elaz

a ka

o po

mag

alo

slep

im o

soba

ma.

Tak

tilna

pov

ršin

a tre

ba d

a je

dov

oljn

o vi

soko

da

se m

ože

oset

iti ð

onom

, ali

dovo

ljno

nisk

o da

se

peša

ci n

e bi

o n

jih s

aplit

ali.

12UN

Prel

azi g

de je

sao

braæ

aj s

lab,

a k

oje

èest

o ko

riste

oso

be s

a in

valid

iteto

m, m

ogu

se o

d st

rane

peš

aka

kont

rolis

ati p

ristis

kom

dug

met

a na

sem

afor

u da

se

upal

i zel

eno

svet

lo.

13UN

Izgr

adnj

a pe

šaèk

ih o

strv

a ka

ko b

i se

sman

jila

duži

na p

ešaè

kog

prel

aza

se p

repo

ruèu

je z

bog

bezb

edno

sti s

vih

koris

nika

put

a.

14UN

Treb

a da

se

post

ave

staz

e vo

dilje

koj

e po

kazu

ju g

de s

e na

lazi

peš

aèki

pre

laz

za o

ne p

ešak

e sa

ošt

eæen

jima

vida

.

15UN

Povr

šina

put

a na

peš

aèki

m p

rela

zim

a tr

eba

da je

u is

tom

niv

ou k

ao i

staz

a ta

ko d

a ko

risni

ci k

olic

a ne

mor

aju

da s

avla

ðuju

razli

ke u

vis

ini.

16UN

Kako

se

osob

e sa

ošt

eæen

jima

vida

ne

bi z

bunj

ival

e, ra

mpe

na

iviè

njac

ima

treba

da

su p

osta

vlje

ne v

an u

obiè

ajen

e lin

ije k

reta

nja

peša

ka.

17Lo

ndon

AFG

Mad

a su

rava

n pr

elaz

i m

inim

alan

nag

ib id

ealn

i za

neko

ga u

kol

icim

a, o

ni p

reds

tavl

jaju

pot

enci

jaln

u op

asno

st lj

udim

a sa

ošt

eæen

jima

vida

koj

i mož

da n

eæe

uoèi

ti pr

elaz

sa

troto

ara

na u

licu.

Pov

ršin

e sa

teks

turo

m p

reds

tavl

jaju

va

žan

èini

lac

bezb

edno

sti u

ovi

m o

koln

ostim

a.



UOÈLJIVI POKAZIVAÈI

Uoèljivi pokazivaèi sve se više primenjuju kako bi olakšali snalaženje osobama koje imaju ošteæenje vida u izgraðenoj sredini. Ova analiza obuhvata uoèljive pokazivaèe opasnosti kao i uoèljive pokazivaèe pravca, pri èemu je razlika meðu njima veoma važna, poka-zivaèi opasnosti upozoravaju na dolazeæu opasnost, dok pokazivaèi pravca pomažu u orijentaciji.

Uoèljivi pokazivaèi opasnosti uglavnom su uoèljive oznake koje ukljuèuju i taktilne taèke koje propisuju Kanada i SAD. Filipini kažu da pokazivaèi opanosti (1) treba da budu dovoljno visoki da bi se primetili, a da ne predstavljaju opasnost od saplitanja, dok Singapur propisuje preènik od 35 ± 1 sa preènikom vrha od 25 ± 1. Uoèljivi pokazivaèi treba da budu rasporeðeni u pravilnu shemu, ot-porni na klizanje (4), u kontrastnoj boji (5) i postavljeni na uvek istoj udaljenosti od rubova elementa koji predstavlja opasnost. Kanada propisuje da rub pokazivaèa opanosti mora da bude udaljen od 600 do 650 mm od ruba elementa koji predstavlja opasnost (6), Urugvaj 500 do 600 mm, Singapur 300 mm i Filipini da bude ispred elementa koji predstavlja opasnost, dok Ekspertska grupa preporuèuje da pokazivaè opasnosti bude 500 – 600 mm udaljen od opasnosti. Važno je obezbediti da uoèljivi pokazivaèi opasnosti ne predstavljaju opasnost od saplitanja (9), kako je to navedeno u Kanadi, na Filipinima i u kanadskom AFG.

Uoèljive pokazivaèe pravca opisuju Kanada, Urugvaj i Singapur sa neprekidnim brazdama ili shemama. Širina uoèljivih pokazivaèa pravca je od 600 do 800 mm u Kanadi, 200 do 600 mm u Urugvaju, 300 mm na Filipinima i minimum 600 u Singapuru.

Postavljanje i uoèljivih pokazivaèa opasnosti i uoèljivih pokazivaèa pravca svakako predstavlja oblast gde je neophodna meðu-narodna saradnja kako bi se koristila ista podloga za upozoravanje ljudi. Ovo je naroèito važno ljudima koji su slepi i slabovidi.

CSA preporuèuje da uoèljivi pokazivaèi pravca budu postavljeni na velikim otvorenim površinama, u tržnim centrima i putnièkim terminalima radi lakše orijentacije. Filipini propisuju taktilne kocke napolju u blizini pešaèkih prelaza, dok Singapur navodi da bi se orijentisanje i kretanje ljudi sa ošteæenjima vida znaèajno unapredilo korišæenjem taktilnih oznaka na površini tla. Dalje se navodi da oni treba da budu kontrastne boje i osvetljenosti u odnosu na okruženje, što je odlièna preporuka.



Povr

šine

uoè

ljivi

h po

kazi

vaèa

Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

Uoè

ljivi

pok

aziv

aèi o

pasn

osti

1Uo

èljiv

i pok

aziv

aèi o

pasn

o-st

i tre

ba d

a su

saè

inje

ni o

dta

ktiln

ih

taèa

ka

ram

pi

sa o

blim

is

pupè

e-nj

ima

takt

ilnih

ko

cki

takt

ilnih

ta

èaka

prom

ena

u te

kstu

riuo

èljiv

ih

poka

ziva

èa

2

Uoèl

jivi p

okaz

ivaè

i opa

sno-

sti t

reba

da

su s

aèin

jeni

od

takt

ilnih

taèa

ka v

isin

e 5

+/-

0,

5 m

m i

preè

nika

osn

ove

od 2

3 +

/- 2

mm

dada

dovo

ljno

viso

ko

da b

udu

uoèl

jivi,

a da

ne

pred

stav

-lja

ju o

pa-

snos

t od

sapl

itanj

a

da,

preè

nik

osno

ve

35 +

/- 1

, pr

eèni

k vr

ha 2

5 +

/-1

dovo

ljno

viso

ko

da b

udu

uoèl

jivi,

a da

ne

pred

-st

avlja

ju

opas

nost

od

sap

li-ta

nja

3

Uoèl

jivi p

okaz

ivaè

i opa

sno-

sti t

reba

da

su o

rgan

izov

ani

u pr

avila

n ob

lik s

razm

a-ko

m u

sre

dini

60 +

/- 5

41 -

61

50 u

sr

edin

i i

15 iz

með

u os

nova

pore

ðani

u

prav

ilan

oblik

4Uo

èljiv

i pok

aziv

aèi o

pasn

o-st

i tre

ba d

a su

otp

orni

na

kliz

anje

dada

dada

dada

5

Uoèl

jivi p

okaz

ivaè

i opa

sno-

sti t

reba

da

su u

boj

i koj

a je

u k

ontra

stu

sa o

koln

om

podl

ogom

od

najm

anje

70

%

dada

kont

rast

bo

je

kont

rast

bo

je i

teks

ture

da,

kont

rast

te

kstu

re i

boje

da

6

Uoèl

jivi p

okaz

ivaè

i opa

sno-

sti t

reba

da

su u

odn

osu

na

rub

elem

enta

koj

i pre

dsta

v-lja

opa

snos

t pos

tavl

jene

na

udal

jeno

sti o

d

600

- 650

500

- 600

ispr

ed

elem

enta

ko

ji pr

ed-

stav

lja

opas

nost

300

jeda

n st

epen

ik/

gazi

šte

pre

500

- 600

7

Uoèl

jivi p

okaz

ivaè

i opa

sno-

sti t

reba

da

su p

osta

vlje

ni

èita

vom

širi

nom

ele

mrn

ta

koji

pred

stav

lja o

pasn

ost

dada

dada

da



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

8

Uoèl

jivi p

okaz

ivaè

i opa

sno-

sti t

reba

da

su p

osta

v-lje

ni ta

ko d

a je

pov

ršin

a os

nove

u ra

vni s

a ok

olni

m

povr

šina

ma

ili iz

nad

okol

ne

povr

šine

ne

više

od

3ni

jsu

opas

nost

5 (+

/-1)

m

aks.

3

9Uo

èljiv

i pok

aziv

aèi o

pasn

o-st

i ne

treba

da

pred

stav

ljaju

op

asno

st o

d sa

plita

nja

dada

dada

Uoè

ljivi

pok

aziv

aèi p

ravc

a

10

Uoèl

jivi p

okaz

ivaè

i pra

vca

olak

šava

ju o

rijen

taci

ju u

ot

vore

nom

pro

stor

u i

poka

zuju

koj

im p

utem

tre

ba iæ

i

dada

dada

11Uo

èljiv

i pok

aziv

aè p

ravc

a tre

ba d

a se

sas

toji

odne

prek

id-

nih

braz

data

ktiln

ih

kock

i

da, n

a pl

oèic

ama

veliè

ine

300

x 30

0

nepr

ekid

nih

braz

da

12Uo

èljiv

i pok

aziv

aèi p

ravc

a tre

ba d

a se

pos

tave

na

širin

u iz

með

u60

0 - 8

0020

0 - 6

0030

060

0 m

inim

.60

0 - 8

00

13

Uoèl

jivi p

okaz

ivaè

i pra

vca

treba

da

se p

osta

ve s

a èi

stom

širi

nom

sa

svak

e st

rane

od

320

800

320

14

Uoèl

jivi p

okaz

ivaè

i pra

vca

treba

da

se p

osta

ve ta

ko

da iv

ice

budu

u p

ravc

u kr

etan

ja

dada

15

Uoèl

jivi p

okaz

ivaè

i pra

vca

treba

da

se p

osta

ve ta

ko d

a ne

pre

dsta

vlja

ju o

pasn

ost

od s

aplit

anja

dada

da

16

Uoèl

jivi p

okaz

ivaè

i pra

vca

treba

da

se p

osta

ve u

isto

j ra

vni s

a ok

olno

m p

ovrš

i-no

m il

i izn

ad n

je n

e vi

še o

d

3

5 +

/-1

(mak

s.

ukup

na

visi

na)

3

Povr

šine

uoè

ljivi

h po

kazi

vaèa



Uoè

ljivi

pok

aziv

aèi K

omen

tari

Br.

Doku

men

tKo

men

tari

1CS

A Uo

èljiv

i pok

aziv

aèi p

ravc

a tre

ba d

a se

nal

aze

u ve

likim

otv

oren

im p

rost

orim

a (k

ao š

to s

u trž

ni c

entri

ili t

rans

port

ni te

rmin

ali)

kako

bi o

lakš

ali s

nala

ženj

e uk

azuj

uæi n

a pr

imar

ne s

taze

kre

tanj

a.

2Fi

lipin

i Ta

ktiln

e ko

cke

treba

da

post

oje

u ne

posr

edno

j bliz

ini p

ešaè

kih

prel

aza

kao

pom

agal

o lju

dim

a sa

ošt

eæen

jem

vid

a. T

aktil

na p

ovrš

ina

treba

da

je d

ovol

jno

viso

ko d

a se

mož

e os

etiti

ðon

om, a

li do

voljn

o ni

sko

da n

e pr

edst

avlja

op

asno

st o

d sa

plita

nja.

3Si

ngap

ur

Orije

ntac

ija i

kret

anje

ljud

i sa

ošte

æenj

ima

vida

u m

nogo

me

æe s

e po

boljš

ati u

potre

bom

takt

ilnih

ozn

aka

na p

odni

m p

ovrš

inam

a.

4Si

ngap

ur

Poka

ziva

èi u

pozo

renj

a up

uæuj

u ili

na

opas

nost

ili n

a od

redi

šte.

5Si

ngap

ur

Poka

ziva

èi u

pozo

renj

a i p

okaz

ivaè

i pra

vca

treba

da

budu

plo

èice

vel

ièin

e 30

0 x

300

mm

.

6Si

ngap

ur

Znaè

i upo

zore

nja

mog

u se

zah

teva

ti na

opa

snim

mes

tima

kao

što

su s

tepe

nice

, žel

ezni

èke

plat

form

e, p

ešaè

ki p

rela

zi i

doko

vi.

7Si

ngap

ur

Znac

i upo

zore

nja

mog

u bi

ti ne

opho

dni n

a od

redi

štim

a da

daj

u in

form

acije

o m

estu

gde

se

nala

ze p

ogod

nost

i kao

što

su

auto

mat

i za

kart

e, te

lefo

nske

gov

orni

ce i

sliè

no.

8Si

ngap

ur

Uoèl

jivi p

okaz

ivaè

i na

podn

im p

ovrš

inam

a sl

uže

kao

orije

ntiri

, pa

s to

ga n

jihov

o os

tavl

janj

e tre

ba d

a je

cilj

ano.

9Si

ngap

ur

Uoèl

jivi p

okaz

ivaè

i na

podn

im p

ovrš

inam

a tre

ba d

a su

boj

om i

osve

tljen

jem

u k

ontra

stu

sa o

kolin

om.

10Si

ngap

ur

Znak

upo

zore

nja

treba

da

se p

osta

vi u

spra

vno

u od

nosu

na

opas

nost

.

11UN

Ta

ktiln

a po

vrši

na z

a vo

ðenj

e od

gum

enih

plo

èica

, sa

dim

anzi

jam

a od

naj

man

je 9

00 x

900

mm

treb

a da

je p

osta

vlje

na k

ao s

taza

vod

ilja

na m

estim

a gd

e se

ukr

štaj

u st

aze,

na

peša

èkim

pre

lazi

ma

i oko

pre

prek

a.



VRATA

Prema veæini propisa i standarda do glavnog ulaza treba da vodi prilaz (1). Singapur i Liban propisuju da postoje automatska vrata na barem jednom ulazu, dok Švedska propisuje samo jedna ako su vrata teška, Južnoafrièka Republika navodi da se tome daje pred-nost, a Australija propisuje jedna vrata sa automatskim otvaranjem ako je dubina odmorišta ulaznih vrata veæa od 300 mm. Najbolje rešenje bilo bi kada bi se automatska vrata nalazila na glavnom ulazu pošto neki ljudi ne mogu samostalno da otvore vrata. Mnoge zemlje odreðuju stepen osvetljenja od najmanje 200 luksa na ulaznim vratima, karakteristika koju svi smatraju dobrom.

Minimalna èista širina za ulaz (3) varira od 750 mm u Južnoafrièkoj Republici do 950 mm u Kanadskom AFG-u, mada veæina preporuèuje 800 mm. Struèna komisija je kao najbolje rešenje odabrala minimum èiste širine od 850 mm. U Maleziji nisu dopu-štena kružna vrata (2). Prema veæini drugih propisa, gde postoje kružna vrata, neophodna su i vrata pored njih. Visina okvira vrata (5) neznatno varira, ali generalno bi trebalo da bude visine 800 – 1000 mm.

U Libanu je dozvoljen mali prag (9) visine do 20 mm, ali Singapur preporuèuje da pragovi budu ravni, a na Filipinima navode da pragova ne bi trebalo da bude. Preporuka za najbolje rešenje je da je unutrašnji prag ravan, a spoljašnji maksimalno do 6 mm. Ove specifikacije variraju zbog geografskih i vremenski prilika, ali visoki pragovi mogu predstavljati opasnost od saplitanja i teškoæu ljudima da preðu kolicima preko njih.

Postojanje dvoje vrata jedna za drugim (14) sa ogranièenim prostorom izmeðu njih predstavlja ozbiljnu opasnost pošto se ljudi u koli-cima mogu zaglaviti meðu njima. Kanada, SAD, Singapur i Liban traže minimum od 1200 mm èiste podne površine izmeðu otvorenih i narednih vrata, dok Južnoafrièka Republika, Irska i Filipini razmak od jednih do drugih vrata mere na 1800 mm.

Kanada daje detalje o lokaciji komandi za automatska vrata, specifikujuæi da one treba da se nalaze na stazi kojom se ljudi kreæu (20), dalje od prostora koji zauzimaju vrata kada se otvore (22), moraju biti jasno vidljive (21), i na visini 800 – 1200 mm. Ove korisne informacije omoguæuju da komande budu svima pristupaène.

Veæina zemalja obratila je pažnju na odgovarajuæi prostor za manevrisanje pored vrata, ali prema Meksiku, Urugvaju, Južnoafrièkoj Republici ili Maleziji on nije neophodan. Generalno, neophodan je prostor od 1500 x 1500 mm ispred vrata, što je dovoljno mesta da se dohvati kvaka na vratima, otvore vrata i postavi sprava za kretanje kao što su šetalica ili kolica izvan prostora koji zauzimaju vrata dok se otvaraju. Definisane su razlièite mere za razlièite tipove vrata. Tamo gde su vrata zastakljena (50), odreðeni broj zemalja predviða da se ona postave na takvoj visini da ljudi koji koriste kolica ili su niskog rasta mogu da vide kroz staklo.

Sve se više obraæa pažnja na opasnost da ljudi proðu kroz staklena vrata, što se vidi po velikom broju komentara iz Švedske, Kanade, Južnoafrièke Republike i Singapura, koji traže da postoje oznaka u visini oèiju koje bi pomogle ljudima sa ošteæenjem vida i ostalima da primete vrata. Drugi zanimljivi komentari preporuèuju da se materijal od kojih su napravljena vrata bude u jakom kontrastu sa pozadinom (Singapur), i da staklena vrata imaju štitnik na donjoj ivici (Urugvaj). Australija predlaže da bi nastrešnica za zaštitu od nevremena mogla omoguæiti eliminaciju pragova.

Za dodatni pregled informacija o vratima i ulazima, pogledajte odeljak ULAZI.



Vrat

a

Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

Opšt

e

1Ta

mo

gde

se k

oris

ti ok

retn

i-ca

, odm

ah d

o nj

e tre

ba d

a po

stoj

i kap

ija è

iste

širi

ne o

d81

080

081

5da

750

800

okre

tnic

e ni

su

dozv

olje

ne90

080

0da

950

900

2

Tam

o gd

e se

kor

iste

kru

žna

vrat

a tre

ba d

a se

pos

tave

vr

ata

do n

jih k

oja

su u

sk

ladu

sa

mer

ama

za è

istu

ši

rinu

dada

dada

dakr

užna

vr

ata

nisu

do

zvol

jena

dada

dada

da

Èist

a ši

rina

3Na

jman

ja è

ista

širi

na k

od

ulaz

nih

vrat

a tre

ba d

a je

810

800

815

900

800

800

800

za

spol

jna,

75

0 za

un

utra

šnja

850

750

ulaz

900

, èe

sto

se

koris

ti 18

30,

unut

rašn

ja

vrat

a 76

0,

850-

900

gde

se tr

eba

okre

tati

800

800,

760

za

toal

et90

080

0

900

spol

jna,

80

0 un

u-tra

šnja

, 75

0 ko

d to

alet

a

950

850

Opre

ma

za v

rata

, vre

me

zatv

aran

ja i

sila

4

Vrat

ima

treba

ruko

vati

jedn

om ru

kom

bez

jako

g st

iska

, ste

zanj

a ili

okr

etan

ja

zglo

ba n

a ru

ci

dada

dada

dada

izbe

gava

ti ok

rugl

e kv

ake

na

vrat

ima

da

mož

e da

se

ruku

je

jedn

om

ruko

m

kvak

e da

m

ogu

lako

da

se

uhva

te i

okre

æu

dada

dada

je s

e pr

edno

stda

dada

5U

odno

su n

a vi

sinu

pod

a,

vrat

a tre

ba d

a bu

du p

osta

v-lje

na n

a vi

sini

od

800

- 12

0086

5 -

1220

950

800

- 10

0085

0-11

0010

00

mak

s.80

082

0 -

1060

900

- 11

0090

0 -

1100

900

- 10

0040

0 -

1200

800

- 100

0

6Na

jkra

æe v

rem

e po

trebn

o da

se

auto

mat

ska

vrat

a za

tvor

e od

90

º do

12

º je

3 se

k. 3

sek

.5

sek.

3 se

k.3

sek.

3 se

k.5

sek.

7Na

jveæ

a si

la k

oja

je p

otre

b-na

da

se g

urnu

ili p

ovuk

u sp

oljn

a le

ptir

vrat

a38

N38

N

vrat

a sa

za

tvar

aèi-

ma

treba

da

imaj

u au

to-

mat

ske

otva

raèe

38 N

30 N

4 Kg

38 N

min

imal

an

napo

r38

N30

N



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

8Na

jveæ

a si

la k

oja

je p

otre

b-na

da

se g

urnu

ili

povu

ku

unut

rašn

ja le

ptir

vrat

a22

N22

N22

.2 N

vrat

a sa

za

tvar

aèi-

ma

treba

da

imaj

u au

tom

atsk

e ot

vara

èe

22 N

30 N

4 kg

22 N

19,5

Nm

inim

alan

na

por

22 N

19,5

N

Prag

ovi

9Na

jveæ

a vi

sina

pra

ga n

a vr

atim

a ne

sm

e da

pre

lazi

1313

1313

15 m

aks.

20 m

aks.

nem

a m

ere

kojo

j se

daje

pr

edno

st,

mak

s. 2

5

min

imal

nada

bud

e ra

van

56 (s

a ra

mpo

m

1:8

mak

s.

dužin

e 45

0)

2013

unut

rašn

ji ra

van,

spo

-lja

šnji

6

10M

aksi

mal

na v

isin

a pr

aga

kod

spol

jašn

jih k

lizni

h vr

ata

1919

2520

19

11Pr

agov

i pre

ko 6

mm

vis

ine

treba

da

su k

osi s

nag

ibom

na

jviš

e od

1:2

1:2

1:12

ako

su

prek

o 15

ko

si n

a 1:

10

zaob

ljene

iv

ice

1:12

1:8

da1:

21:

8

Dvok

rilna

vra

ta

12

Kod

dvok

rilni

h vr

ata,

na

jman

je je

dno

krilo

treb

a da

je u

skl

adu

sa m

eram

a za

èis

tu š

irinu

i pr

osto

r za

man

evris

anje

kod

vra

ta

dada

dada

dada

dada

dada

da

13

Ako

vrat

a im

aju

više

od

jedn

og k

rila

koje

mož

e ne

zavi

sno

da s

e ot

vara

i gd

e su

sam

o je

dna

vrat

a pr

istu

paèn

a u

svih

vra

ta,

ona

treba

da

su o

znaè

ena

með

unar

odni

m s

imbo

lom

za

pris

tupa

ènos

t

dada

da

Serij

e vr

ata

14

Kod

vrat

a u

serij

ama,

ra

zdal

jina

izm

eðu

dvoj

e ka

uboj

skih

vra

ta p

lus

širin

a pr

osto

ra k

oju

zahv

ataj

u vr

ata

prili

kom

zat

vara

nja

treba

da

je n

ajm

anje

1200

1200

1220

1700

kad

a su

vra

ta

zatv

oren

a

1800

kad

a su

vra

ta

zatv

oren

a

2100

ako

se

otv

ara-

ju u

isto

m

prav

acu,

30

00 z

a on

a ko

ja

se o

tvar

a-ju

pre

ma

sebi

1800

kad

a su

vra

ta

zatv

oren

a12

0013

5012

0013

7013

50

Vrat

a



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

Kliz

na v

rata

15Kl

izna

vra

ta tr

eba

da s

e vi

de i

da s

e ko

riste

sa

obe

stra

neda

da

najm

anje

60

mm

èi

stog

pr

osto

ra

za p

rste

kliz

na v

ra-

ta u

usk

im

pros

tori-

ma

da

dada

da

16Na

jveæ

a si

la p

otre

bna

da

se o

tvor

e kl

izna

ili d

vokr

ilna

vrat

a22

N22

,2 N

25 N

priti

sak

vrho

m

prst

a22

N

19,5

Npr

itisa

k vr

ha p

rsta

Vrat

a ko

ja s

e ot

vara

ju n

a st

ruju

17Kl

izna

vra

ta k

oja

se o

tvar

aju

na s

truju

treb

a da

ost

anu

otvo

rena

naj

man

je5

sek.

vrem

e ne

op-

hodn

o za

be

zbed

an

prol

azak

os

obe

sa

sma-

njen

om

mob

ilno-

šæu

odgo

-va

raju

æi

inte

rval

5 se

k.

18

Da b

i se

zatv

oren

a vr

ata

koja

se

otva

raju

na

stru

ju

potp

uno

otvo

rila,

tre

ba

najm

anje

3 se

k.3

sek.

3

sek.

3 se

k.3

sek.

19

Kod

lept

ir vr

ata

na s

truju

ko

ja s

e ot

vara

ju u

sta

zu

kret

anja

treb

a da

pos

toji

ruko

hvat

ili b

arije

ra k

oja

se

mož

e uo

èiti

štap

om

da

da

(mog

uæe

ih je

uoè

iti

štap

om n

a 58

0)

dada

da

20

Kod

vrat

a ko

ja s

e ne

akt

ivi-

raju

aut

omat

ski,

kom

ande

za

otv

aran

je v

rata

koj

a ra

de

na s

truju

treb

a da

se

nala

ze

na s

tazi

kre

tanj

a

da

aktiv

ira s

e po

dlog

a-m

a ko

je

su u

isto

j ra

vni s

a po

dom

dada

21

Za v

rata

koj

a se

ne

aktiv

i-ra

ju a

utom

atsk

i, ko

man

de

koje

otv

araj

u vr

ata

treba

da

su ja

sno

vidl

jive

pre

nego

št

o se

do

vrat

a st

igne

da

min

im.

kont

rast

u

osve

t-lje

nost

i 40

%

dada

Vrat

a



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

22

Kod

vrat

a ko

ja s

e ne

otv

a-ra

ju a

utom

atsk

i, ko

man

de

za o

tvar

anje

vra

ta k

oja

su

na s

truju

treb

a da

su

uda-

ljena

od

krila

vra

ta il

i bilo

ko

je d

ruge

inst

alac

ije

dada

da

ne m

anje

od

100

0 od

luka

kr

ila

dada

23

Kod

vrat

a ko

ja s

e ne

otv

a-ra

ju a

utom

atsk

i, ko

man

de

za n

jihov

o ot

vara

nje

treba

da

se

nala

ze iz

nad

poda

na

visi

ni iz

með

u

800

- 12

0080

070

0 -

1200

900

- 12

00 a

ko

se o

tvar

a na

dug

me,

90

0 -

1250

ako

se

otv

ara

staj

anje

m

na o

tiraè

900

- 12

0080

0 - 9

00

24

Kom

ande

za

vrat

a ko

ja s

e ot

vara

ju n

a st

ruju

treb

a da

se

sas

toje

od

podl

oga

koje

se

akt

ivira

ju n

a do

dir b

ilo

kog

dela

pes

nico

m, š

akom

ili

jedn

om ru

kom

bez

jako

g st

iska

, ste

zanj

a ili

uvr

tanj

a zg

loba

na

ruci

da

kom

ande

tre

ba d

a su

odg

o-va

raju

æeg

diza

jna

dada

25

Dim

enzi

je k

oman

di z

a up

ravl

janj

e vr

atim

a ko

ja

rade

na

stru

ju tr

eba

da s

u na

jman

je

25 x

75

preè

nik

150

25 x

75

26

Kom

ande

za

upra

vlja

nje

vrat

ima

koja

rade

na

stru

ju tr

eba

da s

u oz

naèe

ne

með

unar

odni

m z

nako

m z

a pr

istu

paèn

ost

dada

27Da

bi s

e za

usta

vio

pokr

et

vrat

a ko

ja ra

de n

a st

ruju

, po

trebn

a je

sila

ne

veæa

od

66 N

66 N

66 N

66 N

Pros

tor z

a m

anev

risan

je

28

Dovr

atak

treb

a da

ima

rava

n pr

osto

r za

man

evri-

sanj

e i s

a st

rane

sa

koje

se

vrat

a ot

vara

ju i

zatv

araj

u

dada

dada

dada

dada

dada

da

Vrat

a



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

29

Dovr

atak

treb

a da

ima

èist

u po

vrši

nu p

oda

pore

d iv

ice

na k

ojoj

je re

za k

oja

se

prot

eže

duž

èita

ve v

isin

e vr

ata

dada

30Èi

sta

povr

šina

pod

a u

unut

rašn

jost

i pla

kara

nije

pr

opis

ana

dada

dada

31

Najm

anja

pov

ršin

a po

da

za m

anev

risan

je -

dire

ktan

pr

istu

p - v

rata

se

otva

raju

ka

seb

i

1500

x

1500

1525

x

1270

1500

x

1500

1800

x

1350

1200

1500

x

1500

1500

x

1500

1350

x

1380

1525

x

1600

1525

x

1600

32

Najm

anja

pov

ršin

a po

da

za m

anev

risan

je -

dire

ktan

pr

istu

p - v

rata

se

otva

raju

od

seb

e

1200

x

1200

1220

x

1120

1500

x

900

1500

x

1500

1200

x

1200

1350

x

1270

1370

x

1250

1500

x1

500

33

Najm

anja

pov

ršin

a po

da z

a m

anev

risan

je -

pris

tup

sa

stra

ne n

a ko

joj s

u ša

rke

- vr

ata

se o

tvar

aju

ka s

ebi

1200

x

1500

1220

x

1425

1500

x

1500

1500

x

1500

1510

x

1750

12

00 x

16

0013

70 x

16

0015

00 x

17

50

34

Najm

anja

pov

ršin

a po

da

za m

anev

risan

je -

pris

tup

sa s

trane

na

kojo

j je

reza

- vr

ata

se o

tvar

aju

od s

ebe

1050

x

1500

1065

x

1425

1500

x

1500

1200

x

2000

1200

1500

x

1500

1200

x

1610

1200

x

1400

1370

x

1525

1500

x

1500

35

Najm

anja

pov

ršin

a po

da

za m

anev

risan

je -

prila

z sa

st

rane

na

kojo

j su

šark

e -

vrat

a se

otv

araj

u ka

seb

i

1500

x

1500

1525

x

1730

ili

1370

x

1880

1500

x

1500

15

00 x

15

0015

00 x

15

0015

10 x

22

5014

00 x

17

0024

40 x

24

4015

00 x

17

50

36

Najm

anja

pov

ršin

a po

da

za m

anev

risan

je -

prila

z sa

st

rane

na

kojo

j su

šark

e -

vrat

a se

otv

araj

u od

seb

e

1050

x

1350

1065

x

1375

1500

x

1500

15

00 x

15

0011

60 x

16

3012

00 x

16

0013

70 x

18

3015

00 x

15

00

37

Min

imal

an p

rost

or z

a m

envr

isan

je p

ored

vra

ta

- dire

ktan

pril

az -

vrat

a se

ot

vara

ju k

a se

bi

600

600

455

700

600

470

300

600

600

38

Min

imum

pro

stor

a za

m

anev

risan

je p

ored

vra

ta

- dire

ktan

pril

az -

vrat

a se

ot

vara

ju o

d se

be

300

300

305

700

600

500

300

470

300

300

470

Vrat

a



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

39

Min

imum

pro

stor

a za

m

anev

risan

je p

ored

vra

ta

- pril

az s

a st

rane

na

kojo

j je

reza

- vr

ata

se o

tvar

aju

ka s

ebi

600

610

300

450

600

840

1300

600

600

40

Min

imum

pro

stor

a za

m

anev

risan

je p

ored

vra

ta

- pril

az s

a st

rane

na

kojo

j je

reza

- vr

ata

se o

tvar

aju

od s

ebe

600

610

600

450

610

700

600

600

41

Min

imum

pro

stor

a za

m

anev

risan

je p

ored

vra

ta

- pril

az s

a st

rane

na

kojo

j su

šar

ke -

vrat

a se

otv

araj

u ka

seb

i

600

915

840

500

600

600

42

Min

imum

pro

stor

a za

m

anev

risan

je p

ored

vra

ta

- pril

az s

a st

rane

na

kojo

j su

šar

ke -

vrat

a se

otv

araj

u od

seb

e

450

560

220

300

450

450

43M

inim

um p

rost

ora

za

man

evris

anje

kod

kliz

nih

vrat

a - d

irekt

an p

rilaz

1200

x

900

1220

x

815

1200

x

1400

1350

x

1270

1370

x

1060

1350

x

1270

44M

inim

um p

rost

ora

za

man

evris

anje

kod

kliz

nih

vrat

a - p

rilaz

sa

stra

ne

1050

x

1350

1065

x

1370

1160

x

1570

1370

x

1550

1370

x

1550

45M

inim

um p

rost

ora

za m

a-ne

vris

anje

kod

kliz

nih

vrat

a po

red

reze

- di

rekt

an p

rilaz

5030

047

050

300

46

Min

imum

pro

stor

a za

m

anev

risan

je k

od k

lizni

h vr

ata

pore

d re

ze -

prila

z sa

st

rane

540

610

300

610

540

610

Ozna

ke i

disp

leji

47

Za d

odat

ne s

peci

fikac

ije u

ve

zi s

a oz

naka

ma,

ukl

juèu

-ju

æi in

form

acije

koj

e se

od-

nose

na

teks

t, pi

ktog

ram

e i B

raje

vo p

ism

o, p

ogle

dati

odel

jak

OZNA

KE

dada

dada

dada

dada

dada

dada

da

Vrat

a



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

Kom

ande

48Za

mer

e o

kom

anda

ma

pogl

edat

i ode

ljak

ANTR

O-

POM

ETRI

JAda

dada

dada

dada

dada

dada

dada

Štitn

ici

49Vi

sina

štit

nika

na

vrat

ima

na o

noj s

trani

koj

a se

ot

vara

od

sebe

250

400

300

300

300

- 400

250

300

- 400

200

- 400

200

- 400

Zast

aklji

vanj

e

50

Kod

vrat

a sa

pro

vidn

im

stak

lom

don

ja iv

ica

prov

id-

nog

stak

la tr

eba

da je

izna

d po

da n

a vi

sini

ne

veæo

j od

900

900

800

i ne

lom

ljivo

st

aklo

800

- 15

0080

0 -

1500

1000

1400

- 16

0076

580

0

Osve

tljen

je

51St

epen

osv

etlje

nja

na

kom

anda

ma

ili u

reða

jima

treba

da

je n

ajm

anje

100

lx15

0 lx

100

lx15

0 lx

52

Step

en o

svet

ljenj

a na

ko

man

dam

a ili

ure

ðajim

a gd

e tre

ba d

a se

èita

treb

a da

je n

ajm

anje

200

lx20

0 lx

200

lx20

0 lx

Osta

lo

53

Za d

ruge

mer

e u

vezi

sa

vrat

ima

na u

lazi

ma

na

step

eniš

ta p

ogle

dati

odel

jak

STEP

ENIŠ

TE

dada

dada

dada

dada

dada

dada

dada

dada

da

54

Za d

ruge

mer

e u

vezi

sa

vrat

ima

na o

dmor

ištim

a ra

mpi

pog

leda

ti od

elja

k RA

MPE

dada

dada

dada

dada

dada

dada

dada

dada

da

55

Za d

ruge

mer

e u

vezi

sa

vrat

ima

na u

lazi

ma

ili

izla

zim

a po

gled

ati o

delja

k UL

AZI

dada

dada

dada

dada

dada

dada

dada

dada

56

Za d

ruge

mer

e u

vezi

sa

vrat

ima

na to

alet

ima,

po

gled

ati o

delja

k TO

ALET

I ili

ZAS

EBNI

TOA

LETI

dada

dada

dada

dada

dada

dada

dada

dada

da

Vrat

a



Vrat

a Ko

men

tari

Br.

Doku

men

tKo

men

tari

1CS

AU

post

ojeæ

im z

grad

ama,

šar

ke k

oje

omog

uæuj

u da

se

vrat

a m

aksi

mal

no o

tvor

e èe

sto

mog

u da

pov

eæaj

u èi

st p

rost

or k

oji v

rata

opi

suju

kad

se

otvo

re a

da

se o

kvir

ne p

oveæ

a.

2CS

AKo

d tip

iène

pos

tavk

e, v

rata

širi

ne 9

00 m

m tr

eba

prili

kom

otv

aran

ja d

a op

isuj

u pr

osto

r 810

mm

.

3CS

AVr

ata

i okv

iri v

rata

koj

i su

u ko

ntra

stno

j boj

i u o

dnos

u na

svo

ju o

kolin

u om

oguæ

uju

ljudi

ma

da la

kše

pron

aðu

vrat

a.

4CS

AKo

d du

plih

vra

ta tr

eba

izbe

gava

ti po

stav

ljanj

e ce

ntra

Inog

stu

ba.

5CS

A, S

inga

pur

Kvak

e u

vidu

pol

uge

u ob

liku

slov

a "U

" sm

anju

ju ri

zik

da s

e u

vrat

a uh

vati

odeæ

a, il

i da

se p

ovre

dite

na

kvak

u.

6CS

A, A

DAAG

Okru

gle

kvak

e i k

vake

sa

opru

gom

nis

u od

gova

raju

æe je

r zah

teva

ju è

vrst

stis

ak i

prec

izno

ruko

vanj

e pr

stim

a. M

ehan

izm

i tip

a gu

raj/v

uci v

iše

odgo

vara

ju.

7CS

APo

stoj

e vr

ata

sa š

ipka

ma

za s

luèa

j opa

snos

ti (u

kršt

ena

vrat

a), k

oje

onem

oguæ

avaj

u pr

olaz

kro

z vr

ata

i tre

ba ih

kor

istit

i.

8CS

A, Š

veds

kaVr

ata

koja

su

sva

od s

takl

a te

ško

je u

oèiti

. Na

njim

a tre

ba d

a po

stoj

i tra

ka u

kon

trast

noj b

oji o

ko s

poljn

jeg

ruba

širo

ka n

ajm

anje

50

mm

. Hor

izon

taln

a tra

ka k

ontra

stne

boj

e sl

iène

širi

ne i

vis

ine

1350

mm

od

poda

mož

e se

ta

koðe

kor

istit

i.

9CS

ANa

duž

inu

vrem

ena

potre

bnog

da

vrat

a os

tanu

otv

oren

a ut

ièe

razd

aljin

a od

sam

ih v

rata

i ko

man

di k

ojim

a se

upr

avlja

ruèn

o. P

ri po

stav

ljanj

u ko

man

di v

rata

uze

ti u

obzi

r raz

dalji

nu k

oja

osob

a m

ora

da p

reðe

od

kom

andi

do

vrat

a.

10CS

AÈi

taèi

kar

tica

ili d

rugi

tipo

vi s

igur

nosn

ih s

iste

ma

za p

ristu

p tre

ba d

a se

nal

aze

bliz

u ko

man

di.

11CS

AKa

o do

data

k go

rnjo

j pod

lozi

za

aktiv

iranj

e, d

ruga

pod

loga

treb

a da

se

post

avi s

a os

om 2

00 m

m o

d po

da, t

ako

da o

soba

sto

palo

m il

i pap

uèic

om o

d ko

lica

mož

e ak

tivira

ti au

tom

atsk

o ot

vara

nje

vrat

a.

12CS

AVe

æi p

rost

or n

a ul

azim

a m

ože

da b

ude

potre

ban

za s

prav

e za

kre

tanj

e ve

æih

dim

enzi

ja k

ao š

to s

u sk

uter

i i e

lekt

rom

otor

na k

olic

a.

13CS

ADo

datn

a po

vrši

na p

oda

na iv

ici n

a st

rani

na

kojo

j se

nala

zi re

za n

alaž

e se

da

bi o

soba

u k

olci

ma

ili s

a ps

om v

odiè

em m

ogla

da

prið

e vr

atim

a, p

ritis

ne k

vaku

, širo

m o

tvor

i vra

ta i

proð

e kr

oz n

jih a

da

ne m

ora

da s

e vr

aæa

dok

otva

ra v

rata

.

14Ur

ugva

jBi

lo k

oja

stak

lena

vra

ta tr

eba

da im

aju

štitn

ik v

isin

e 40

0 m

m n

a do

njoj

ivic

i.

15Ju

žnoa

frièk

a Re

publ

ika

Tam

o gd

e bi

oso

ba m

ogla

slu

èajn

o da

nal

eti n

a st

akle

na v

rata

, sta

klo

treba

da

je a

dekv

atno

ozn

aèen

o na

taj n

aèin

da

se la

ko u

oèav

a na

vis

ini i

zmeð

u 80

0 -1

000

mm

od

poda

.

16Ju

žnoa

frièk

a Re

publ

ika

Proz

ori i

vra

ta n

e tre

ba d

a se

otv

araj

u pr

eko

staz

a, h

odni

ka, s

tepe

nica

ili r

ampi

ili t

ako

da o

met

aju

kret

nje.

17Ju

žnoa

frièk

a Re

publ

ika

Braz

de n

a kv

akam

a ili

izdi

gnut

a sl

ova

odm

ah u

z kv

ake

zago

vara

ju s

e ka

o po

mag

alo

u di

zajn

iranj

u zg

rada

da

bi ih

kor

istil

e sl

epe

osob

e.

18Ju

žnoa

frièk

a Re

publ

ika,

Si

ngap

urPo

luge

za

zatv

aran

je v

rata

pre

dsta

vlja

ju s

met

nju

i njih

ovu

upot

rebu

treb

alo

bi iz

bega

vati.

Gde

se

one

ne m

ogu

izbe

æi, t

reba

lo b

i kor

istit

i tip

pol

uge

koji

uspo

rava

zat

vara

nje.

19Si

ngap

ur, U

N, A

ustra

lija,

CS

ABo

ja v

rata

treb

a da

je u

kon

trast

u sa

okv

irom

vra

ta il

i sa

zido

m.

20Si

ngap

urG

de g

od je

to m

oguæ

e i p

rakt

ièno

, aut

omat

ska

vrat

a (le

ptir

ili k

lizna

) tre

ba d

a se

pos

tave

um

esto

vra

ta k

oja

se o

tvar

aju

ruèn

o.

21Si

ngap

urAk

o po

stoj

e vr

ata

koja

su

celo

m v

isin

om o

d st

akla

, sa

okvi

rom

u o

blik

u sl

ova

U, tr

eba

da s

u uo

èljiv

o ob

elež

ena

ili n

agal

ašen

a m

otiv

ima

da b

i bila

vid

ljiva

. Obe

ležj

a ili

mot

ivi

sast

oje

se o

d dv

eju

horiz

onta

lnih

trak

a od

koj

i je

svak

a vi

sine

naj

man

je 1

00 m

m i

kont

rast

ne b

oje

da p

otpo

mog

ne v

idlji

vost

. Gor

nju

traku

pos

tavi

ti na

vis

ini i

zmeð

u 14

00 -

1600

mm

a d

onju

na

visi

ni iz

með

u 85

0 - 1

000

mm

od

nivo

a po

da.

22Si

ngap

urKv

ake

treba

da

su ja

kom

kon

trast

u sa

svo

jom

oko

linom

.

23Au

stra

lija

Nast

rešn

ice

za z

aštit

u od

nep

ogod

a na

ula

znim

vra

tima

mog

u da

om

oguæ

e el

imin

aciju

pra

gova

.



ÈESME

Mere koje su odnose na èesme fokusiraju se na visinu mlaznice (4), koja se kreæe od 675 – 700 mm (Australija) do 915 mm maksimalno u SAD. Preporuèuje se da visina mlaza vode (7) bude 1000 mm, komandama bi trebalo lako da se rukuje (8), da su postavljene sa obe strane i ne više od 180 mm od prednjeg dela kao što je specifikovano u Australiji.

Èista površina poda ispred èesme kreæe se od 750 x 1200 mm (Kanada i Singapur) do 800 x 1300 mm (Australija) i 1350 x 1200 mm (Meksiko). Ekspertaka grupa odabrala je èistu površinu poda od 800 x 1300 mm, što je u skladu sa ostalim merama za podne površine.

Uvlaèenje èesmi u udubljenja u zidu, izvan staze kretanja odlièna je ideja pošto otklanja moguænost opasnosti za ljude sa ošteæe-njima vida. Slièno tome, zid iza èesme u drugoj boji pomaže da se one lakše naðu.

Meksiko predlaže da podna površina ispred èesme ima drugaèiju teksturu da pomogne slepim ljudima da ih lakše pronaðu. Bangladeš preporuèuje da se pristupaène èesme postave na takvim mestima da ljudi koji koriste kolica ne moraju da prelaze veæu razdaljinu od ostalih.

Automatski infracrveni aktivatori omoguæili bi da maksimalnom broju korisnika da koriste èesmu.



Èesm

e

Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

Podn

a po

vrši

na/P

rost

orno

1Na

jman

ja è

ista

pov

ršin

a po

da is

pred

èes

me

1200

x

750

1220

x

760

1350

x

1200

12

00 x

75

0 80

0 x

1300

76

0 x

1370

80

0 x

1300

2M

inim

alan

pro

stor

od

zida

do

pre

dnje

g de

la è

esm

e43

0 48

5 43

0 50

0 43

0 49

0 - 5

00

430

3Èe

sma

je u

vuèe

na il

i se

nala

zi v

an s

traze

kre

tanj

a da

da

da

da

je s

e pr

edno

stda

da

Mla

znic

a

4Vi

sina

mla

znic

e po

stav

lje-

ne iz

nad

poda

na

visi

ni o

d75

0 - 9

00

915

mak

s..

915

mak

s.

730

- 780

75

0 - 8

00

675

- 700

85

0 - 9

5076

0 - 9

15

760

- 800

5M

lazn

ica

koja

se

nala

zi s

pr

ednj

e st

rane

èes

me

da

da

da, m

aks.

du

bina

ra

èuna

juæi

od

nap

red

je 1

25

da

da

da

da

Mla

z vo

de

6Pu

tanj

a m

laza

vod

e pa

ra-

leln

a je

ili s

koro

par

alel

na s

pr

ednj

im d

elom

èes

me

da

da

da

da

da

da

7Na

jman

ja v

isin

a m

laza

vod

e10

0 10

0 10

0 80

- 10

0 10

0 10

0

Kom

ande

8

Ako

se è

esm

a ak

tivira

ruè-

no, k

oman

de tr

eba

da s

e na

laze

s p

redn

je s

trane

ili

bliz

u pr

ednj

e st

rane

èes

me

dada

da, i

li sa

obe

st

rane

, ne

viš

e od

180

m

m o

d pr

ednj

eg

dela

da s

e on

a la

ko

aktiv

ira iz

ko

lica

da, i

li sa

ob

e st

rane

, ne

viš

e od

180

m

m o

d pr

ednj

eg

dela

9

Ruèn

im k

oman

dam

a s

e ru

kuje

jedn

om ru

kom

i ni

je p

otre

ban

èvrs

t stis

ak,

stez

anje

ili z

avrt

anje

zgl

oba

na ru

ci

da

da

da

da

da s

e ru

kuje

je

dnom

ru

kom

da

da

10Ni

je d

ovol

jno

da s

e ko

man

dam

a up

ravl

ja s

amo

nogo

mda

dada



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

11Na

jveæ

a si

la p

otre

bna

za

aktiv

iranj

e22

N

22 N

22

,2 N

22

N

19,5

N

22 N

19

,5 N

12Ko

man

de d

ozvo

ljava

ju k

ori-

snik

u da

kon

troliš

e vr

eme

i vi

sinu

mla

za v

ode

da

da s

e ne

za

tvar

a sa

mo

od

sebe

da

13M

aksi

mal

na v

isin

a na

koj

oj

je è

aša

u au

tom

atu

kad

se

mer

i od

poda

1200

1200

Pros

tor

od k

olen

a do

nož

nih

prst

iju

14

Pogl

edat

i ode

ljak

ANTR

O-

POM

ETRI

JA z

a in

form

acije

o

mer

ama

za p

rost

or z

a ko

lena

da

dada

da

da

da

da

da

Kont

rast

boj

a

15Èe

sme

su u

kon

trast

noj

boji

u od

nosu

na

svoj

u ok

olin

uda

da

Èesm

e



Èesm

e Ko

men

tari

Br.

Doku

men

tKo

men

tari

1CS

A Po

stav

ljanj

e dv

eju

èesm

i na

razli

èitim

vis

inam

a od

gova

ra p

otre

bam

a ve

æine

ljud

i.

2AD

AAG

Potre

bno

je d

a na

jman

ja v

isin

a m

laza

vod

e bu

de 1

00 m

m d

a bi

se

ispo

d m

laza

mog

la p

osta

viti

èaša

.

3M

eksi

ko

Pros

tor i

spre

d èe

sme

treba

da

se o

znaè

i pro

men

om u

teks

turi.

4AD

AAG

, Srb

ija

Pris

tupa

ène

èesm

e tre

ba d

a su

pos

tavl

jene

tako

da

koris

nici

kol

ica

ne tr

eba

da p

rela

ze v

eæu

razd

aljin

u od

dru

gih

ljudi

da

bi k

oris

tili è

esm

u.

5Si

ngap

ur

Daje

se

pred

nost

èes

mi p

osta

vlje

noj u

udu

blje

nje

na z

idu

jer n

e pr

edst

avlja

opa

snos

t za

ljude

sa

ošte

æenj

ima

vida

.

6IC

TA

Zido

vi u

udu

blje

nju

oko

èesm

e tre

ba d

a su

kon

trast

ne b

oje

u od

nosu

na

okol

ne z

idov

e.



LIFTOVI

Kriterijumi pristupaènosti za liftove obuhvaæeni su u svim propisima i standardima analiziranim u ovom izveštaju. Minimalna èista širina kod vrata lifta prilièno varira od najmanje 800 mm u nekoliko zemalja (SAD, Švedska, Irska i Južnoafrièka Republika), preko 915 i 950 mm u kanadskom CSA i AFG, do veoma velikih dimenzija od 1050 mm i 1065 mm u SAD. Ekspertska grupa se odluèila za 950 pošto je to dovoljno da se smeste veæa pomagala za kretanje kao što su skuteri.

Unutrašnje dimenzije lifta trebalo bi da budu dovoljne za najmanje jednu osobu u kolicima i pratioca. Unutrašnje dimenzije lifta kreæu se od najmanje širine od 800 mm u Maleziji, do 900 mm u Singapuru, i 1500 mm u Meksiku. Dimenzije od zadnjeg do prednjeg zida veæe su i kreæu se od 1000 mm u Španiji i 1300 mm u Libanu, do 1700 mm u Meksiku (5).

Veæina zemalja predviða da liftovi budu u ravni sa spratom, karakteristika sa tolerancijom od 13 do 20 mm. Povrh toga, neophodan je ureðaj za ponovno automatsko otvaranje vrata koje bi spreèio da se vrata zatvaraju na ljudima, i ovako je propisano u veæini stan-darda. Kanada, SAD i Švedska propisuju senzorni ureðaj na dve visine (11, 12) koji reguliše da se vrata ne zatvaraju na deci kao i na odraslima, slepim ljudima i koji koriste psa vodièa.

Irska navodi da vrata lifta treba da ostanu otvorena osam sekundi dok Kanada i SAD navode pet sekundi (14).

Prema veæini standarda, neophodni su rukohvati duž jednog pristupnog zida (31), na visini 800 - 1150 mm (32), najbolje rešenje je 800 – 900 mm sa odgovarajuæim prostorom izmeðu zida i preèke za ruku.

Veoma je važno obezbediti odgovarajuæe osvetljenje u liftu pošto je mnogim ljudima teško da jasno vide komande. Nivo osvetljenja u liftovima (34) kreæe se od 54 luksa u SAD do 150 luksa u Južnoafrièkoj Republici.

Prema veæini propisa neophodno je da postoji minimum praznog podnog prostora ispred komandi (35) kako bi ljudi u kolicima mogli da koriste lift. Maksimalna visina dugmiæa generalno je 1200 mm (36), mada Malezija dopušta da visina dugmiæa bude na visini od 1400 mm.

Nema razlike u minimalnoj velièini dugmiæa za spratove (40) u Kanadi, SAD, Švedskoj i sve one zahtevaju da oni budu izdignuti (41). Jedino SAD, Kanada i Švedska traže da dugmiæi budu poreðani po opadajuæoj vrednosti. Ovaj pristup trebalo bi da se univerzalno usvoji.

Veæina zemalja ima uobièajan pristup, prema kome se zahteva da se s leve strane dugmiæa na kontrolnoj tabli stave Brajevi i taktilni simboli. Samo nekoliko zemalja nalaže telefon za komunikaciju u hitnim situacijama, ali ostale nalažu neko sredstvo komunikacije (in-terkom). Uvek je važno setiti se da se obezbede sredstva za komunikaciju ljudima koji imaju neko ošteæenje u vezi sa komunikacijom.

Kanada, SAD, Južnoafrièka Republika, Malezija i Liban traže i audio i vizuelna sredstva za identifikaciju liftova. Švedska, SAD i Kanada traže odreðeni nivo decibela (70). Kanada, SAD, Švedska, Malezija i Liban (73) traže i signale koji se oglašavaju jednom za gore, dvaput za dole.

Da bi se pomoglo ljudima koji su slepi da znaju na kom se spratu nalaze, na dovratku lifta neophodna su izdignuta slova i brojke i taktilna obeležja sprata da bi pokazala na kom se spratu nalaze (79). Pojednièani zvuèni pokazivaèi na kom se spratu kabina nalazi zahtevaju se u Kanadi, SAD, Meksiku, Švedskoj i Maleziji. Automatska zvuèna obaveštenja (71) koja objavljuju sprat na kojem je lift zahtevaju se u Kanadi, SAD i u Irskoj. Ovu funkciju naroèito cene ljudi sa ošteæenjima vida.

Dugmiæi za pozivanje lifta u hodnicima treba da se nalaze dovoljno nisko da ih mogu dohvatiti ljudi u kolicima ili ljudi niskog rasta, veæina zemalja nalaže maksimalnu visinu od 1200 mm (90), mada Malezija preporuèuje 1400 mm. Veoma je važno imati na umu da je neophodan odgovarajuæi prostor za manevrisanje ispred dugmiæa za pozivanje lifta kako bi ljudi mogli da ih dohvate. Ovo je mera u Singapuru, Filipinima, Švedskoj, SAD i Kanadi.

Kanada preporuèuje da se postavi ogledalo na zadnji zid, naroèito ako velièina lifta ne dozvoljava ljudima koji koriste kolica da se okrenu. Švedska preporuèuje da se taktilne i vizuelne informacije daju pod uglom od 45 stepeni od zida tako da ljudi koji stoje i ljudi sa ošteæenjima vida mogu da ih proèitaju. Singapur istièe da je za aktiviranje komandi potrebano samo da se lako pritisnu.



Lift

Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

Opšt

e

1Ra

d lif

ta je

aut

omat

ski

dada

dada

da

Vrat

a lif

ta

2Na

jman

ja è

ista

širi

na p

ri ot

vara

nju

vrat

a lif

ta je

915

915

sa

stra

ne,

1065

u

sred

ini

900

800

800

800

850

800

800

900

800

950

950

3

Za s

vaka

vra

ta k

abin

e èi

ja

slob

odna

širi

na iz

nosi

naj

-m

anje

915

mm

, unu

trasn

je

dim

enzi

je k

abin

e od

za-

dnje

g do

pre

dnje

g zi

da i

od

zadn

jeg

zida

do

unut

rasn

je

stra

ne v

rata

treb

a da

izno

se

najm

anje

1525

1525

1700

vrat

a 80

0 na

zid

u du

žine

11

00 s

a ka

bino

m

1100

x

1400

1100

x

1400

1800

vrat

a 95

0,

kabi

na

1525

x

1725

1700

4

Ako

je n

ajm

anja

èis

ta p

ovr-

šina

vra

ta n

a ka

bini

na

bilo

ko

m m

estu

815

, naj

aman

ja

širin

a ka

bine

od

jedn

e do

dr

uge

stra

ne je

1065

1500

1100

vrat

a 80

0 na

zid

u du

žine

11

00

1000

800

900

1000

1065

5

Ako

je n

ajm

anja

èis

ta

širin

a vr

ata

kabi

ne n

a bi

lo

kom

mes

tu 8

15, n

ajm

anja

ra

zdal

jina

od k

raja

kab

ine

do p

redn

jeg

zida

je

1370

1700

1400

vrat

a 80

0 na

zid

u du

žine

11

00

1000

1800

1300

1700

Kliz

na v

rata

6

Treb

a da

se

obez

bedi

au

tom

atsk

o ot

vara

nje

i za

tvar

anje

, kab

ina

i vra

ta n

a el

ektri

èni p

ogon

, koj

a kl

ize

horiz

onta

lno

dada

dada

dada

da

7

Mak

sim

alan

pra

znin

a (š

iri-

na) i

zmeð

u po

da h

odni

ka

i pod

a lif

ta n

e tre

ba d

a je

ve

æa o

d

3220

1010



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

Ure

ðaj z

a sa

mop

orav

nava

nje

8

Post

oji f

unkc

ija s

amop

o-ra

vava

nja

koja

aut

omat

ski

spuš

ta i

zadr

žava

kab

inu

lifta

u ra

vni s

a sp

rato

m (u

us

lovi

ma

kad

je b

ez o

pter

e-æe

nja)

sa

tole

ranc

ijom

od

13+

/- 1

3+

/- 2

020

1313

Ure

ðaj z

a po

novn

o ot

vara

nje

vrat

a

9

Vrat

a lif

ta tr

eba

da im

aju

ureð

aj z

a po

novn

o ot

va-

ranj

e vr

ata

koji

zaus

tavl

ja

i aut

omat

ski p

onov

no

otva

ra v

rata

kab

ine

lifta

i un

utra

šnja

vra

ta a

ko s

e u

njih

zag

lavi

nek

a os

oba

ili

pred

met

dada

dada

dada

dada

da

10Ur

eðaj

za

pono

vno

otva

-ra

nje

vrat

a po

tpun

o ot

vara

vr

ata

najm

anje

910

915

800

910

11Do

nji s

enzo

r za

pono

vno

otva

ranj

e vr

ata

smeš

ten

je

od p

oda

na v

isin

i od

125

(+/-

25

)12

525

125

+/-

25

125

+/-

25

12G

ornj

i sen

zor z

a po

novn

o ot

vara

nje

vrat

a sm

ešte

n je

od

pod

a na

vis

ini o

d

735

(+/-

25

)73

518

0073

5 +

/-

2573

5 +

/-

25

13Ef

ektiv

no v

rem

e ur

eðaj

a za

au

tom

atsk

o ot

vara

nje

treba

da

je n

ajm

anje

20 s

ek.

20 s

ek.

15 s

ek.

da b

ude

dovo

ljno

5 se

k.20

sek

.20

sek

.

14

Min

imal

no v

rem

e za

koj

e vr

ata

osta

ju o

tvor

ena

pre

nego

što

poè

nu d

a se

za

tvar

aju

ako

se li

ft po

zove

iz

hol

a je

5 se

k.5

sek.

8 se

k.da

bud

e do

voljn

o4

sek.

8 se

k.

15

Min

imal

no v

rem

e za

koj

e æe

vra

ta o

stat

i otv

oren

a pr

e ne

go š

to p

oènu

da

se

zatv

araj

u ak

o se

prit

isne

du

gme

u ka

bini

3 se

k.3

sek.

8 se

k.3

sek.

8 se

k.

Lift



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

16

Sman

jenj

e vr

emen

a za

ko

je v

rata

ost

aju

otvo

re-

na d

ozov

ljeno

je n

akon

pr

itisk

anja

dug

met

a za

za

tvar

anje

vra

ta

dada

dada

da

Podo

vi

17Po

d lif

ta im

a èv

rstu

, sta

bil-

nu i

nekl

izaj

uæu

povr

šinu

dada

dada

dada

dada

da

18Vi

sina

vla

kana

na

tepi

hu u

lif

u tre

ba d

a je

naj

više

1313

krat

ka

vlak

na13

13

Povr

šina

pod

a/U

nutr

ašnj

i pro

stor

19M

inim

alna

èis

ta š

irina

vra

ta

kabi

ne li

fta k

ada

se n

alaz

e na

sre

dini

je10

6510

6590

0

800,

110

0 za

lifto

ve

koji

se

nala

ze

napo

lju

850

1100

800

800

900

800

950

1100

20

Min

imal

na u

nutra

šnja

širi

na

kabi

ne o

d je

dne

do d

ruge

st

rane

ako

su

vrat

a na

sr

edin

i kab

ine

je

2030

2030

1500

1100

1000

1400

1200

1000

1725

(2

030

kod

lifto

va k

oji

se m

nogo

ko

riste

)

2030

21

Min

imal

na d

ubin

a un

utra

šnjo

sti k

abin

e od

un

utra

šnje

stra

ne z

adnj

eg

zida

do

pred

njeg

del

a ak

o su

vra

ta k

abin

e po

stav

ljena

na

sre

dini

1295

1295

1700

1400

1200

1400

1400

1300

1525

1700

22

Min

imal

na d

ubin

a un

utra

šnjo

sti k

abin

e od

un

utra

šnje

g de

la z

adnj

eg

zida

kab

ine

do u

nutra

šnje

st

rane

vra

ta a

ko s

u vr

ata

na

sred

ini k

abin

e

1370

1370

1400

1100

1400

23

Min

imal

na è

ista

širi

na v

rata

ka

bine

lifta

ako

su

vrat

a po

stav

ljena

na

stra

nu (n

e na

sam

oj s

redi

ni) j

e

915

915

800,

110

0 za

lifto

ve

koji

su

napo

lju

850

800

800

950

915

Lift



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

24

Min

imal

na š

irina

unu

traš-

njos

ti ka

bine

od

jedn

e do

dr

uge

stra

ne a

ko s

u vr

ata

kabi

ne p

osav

ljena

na

stra

nu

(nis

u na

sam

oj s

redi

ni) j

e

1725

1725

1400

1400

1725

1725

25

Min

imal

na d

ubin

a un

utra

š-nj

osti

lifta

od

unut

rašn

je

stra

ne z

adnj

eg z

ida

do

pred

njeg

del

a ak

o su

vra

ta

kabi

ne li

fta p

ostv

alje

na

na s

tranu

(nis

u na

sam

oj

sred

ini)

je

1295

1295

1400

1100

1525

1400

26

Min

imal

na d

ubin

a un

utra

š-nj

osti

kabi

ne o

d za

dnje

g zi

da d

o un

utra

šnje

stra

ne

vrat

a ak

o su

vra

ta k

abin

e lif

ta p

osta

vlje

na n

a st

ranu

(n

isu

na s

amoj

sre

dini

) je

1370

1370

1370

27

Min

imal

na è

ista

širi

na v

rata

ka

bine

lifta

ako

se

vrat

a na

laze

na

bilo

kom

dru

gom

m

estu

osi

m s

redi

ne k

abin

e ili

su

na s

trani

(nis

u na

sa

moj

sre

dini

) je

915

915

800,

110

0 za

lifto

ve

napo

lju91

5

28

Min

imal

na š

irina

unu

traš-

njos

ti ka

bine

od

jedn

e do

dr

uge

stra

ne a

ko s

u vr

ata

kabi

ne p

osta

vlje

na n

a bi

lo

kom

dru

gom

mes

tu o

sim

na

sre

dini

ili s

u na

stra

ni

(nis

u na

sam

oj s

redi

ni) j

e

1370

1370

1100

1370

29

Min

imal

na u

nutra

šnja

du-

bina

kab

ine

od u

nutra

šnje

st

rane

zad

njeg

zid

a ka

na

pred

za

kabi

ne è

ija s

u vr

ata

post

avlje

na n

a bi

lo

kom

dru

gom

mes

tu o

sim

na

sre

dini

ili n

a st

rani

(od

cent

ra) j

e

2030

2030

1400

2030

Lift



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

30

Min

imal

na d

ubin

a un

utra

šnjo

sti k

abin

e od

un

utra

šnjo

sti z

adnj

eg z

ida

do u

nutra

šnje

stra

ne v

rata

za

vra

ta k

oja

su p

osta

v-lje

na n

a bi

lo k

om d

rugo

m

mes

tu o

sim

na

sred

ini i

li su

na

stra

ni (n

isu

na s

amoj

sr

edin

i) je

2030

2030

1400

2030

Ruk

ohva

ti

31Ru

kohv

ati s

u po

stav

ljeni

na

svim

zid

ovim

a lif

ta o

sim

na

ulaz

nom

dada

daba

rem

na

1 zi

duna

dve

ma

stra

nam

ada

dada

dada

32U

kabi

ni li

fta v

isin

a ru

ko-

hvat

a od

pod

a je

izm

eðu

800

- 920

920

650

- 11

5090

0 +

/-

2595

0 -

1050

850

- 10

0090

080

0 - 8

5080

0 - 9

2080

0 - 9

00

33U

kabi

nam

a lif

ta k

od ru

ko-

hvat

a pr

osto

r izm

eðu

zida

i d

rške

je35

- 45

35 -

4535

45 -

5540

- 50

40 -

4535

- 45

Osve

tljen

je

34

Osve

tljen

je n

a ko

man

dam

a ka

bine

, na

plat

form

i, pr

agu

kabi

ne i

okvi

ru v

rata

treb

a da

je n

ajm

anje

100

lx54

lx

150

lx

(50

lx n

a ko

ntro

lnoj

pl

oèi)

zado

vo-

ljava

juæe

g ni

voa,

bez

od

sjaj

a

da10

0 lx

100

lx

Kom

ande

/Dug

miæ

i za

ozna

èava

nje

spra

ta

35M

inim

alna

èis

ta p

ovrš

ina

poda

kod

kom

andi

je76

0 x

1220

760

x 12

2015

00 x

15

00

50 o

d bi

lo

kog

zida

ili

proj

ekci

je

750

x 13

0090

0 x

1200

760

x 13

7080

0 x

1300

36

Mak

sim

alna

vis

ina

dugm

iæa

za o

znaè

avan

je s

prat

a ko

d lif

tova

koj

i im

aju

16 il

i viš

e st

anic

a

1220

1220

900

- 12

0090

0 -

1200

1200

1200

900-

12

0014

0090

0 -

1200

12

0012

0012

00

37

Mak

sim

alna

vis

ina

dugm

iæa

za o

znaè

avan

je s

prat

a ko

d lif

tova

koj

i im

aju

više

od

16

stan

ica

i sa

obez

beðe

nim

pa

rale

lnim

pris

tupo

m je

1370

1370

1200

1200

1200

900

- 12

00

900

- 12

0013

70

Lift



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

Dugm

iæi z

a uz

bunu

38Ce

ntra

lna

linija

dug

miæ

a za

uz

bunu

treb

a da

je o

d po

da

na v

isin

i od

najm

anje

890

890

900

1200

m

aks.

900

890

890

39

Kom

ande

za

uzbu

nu, u

klju

-èu

juæi

i al

arm

, tre

ba d

a su

po

stav

ljene

na

donj

u st

ranu

ko

ntro

lne

ploè

e

dada

dada

da

Dugm

iæi z

a od

abir

spra

ta

40Na

jman

je d

iman

zije

dug

mi-

æa z

a od

abir

spra

ta tr

eba

da

budu

min

imal

ne v

eliè

ine

od19

1920

2020

1920

41Du

gmiæ

i za

odab

ir sp

rata

ili

obo

d ok

o nj

ih tr

eba

da je

iz

dign

ut n

ajam

anje

1.5

da

dugm

e za

iz

laza

k da

je

zel

ene

boje

i is

ture

no je

5

mm

viš

e od

ost

alih

du

gmiæ

a

da je

ta

ktiln

o i u

ko

ntra

stu

da je

re

ljefn

o1,

5 re

ljefn

o

42

Osim

tam

o gd

e su

pos

tav-

ljeni

kao

na

stan

dard

noj t

e-le

fons

koj t

asta

turi,

dug

miæ

i tre

ba d

a su

por

eðan

i po

opad

ajuæ

oj v

redn

osti

dada

dada

43Ka

da p

osto

je d

ve il

i viš

e ko

lona

dug

miæ

a, tr

eba

da

se è

itaju

s le

va n

a de

sno

dada

dada

44

Osim

kad

a su

rasp

oreð

eni

kao

na s

tand

ardn

oj ta

stat

u-ri,

dug

miæ

i na

kom

anda

ma

treba

da

su p

reds

tavl

jeni

ta

ktiln

im i

vizu

elni

m b

rojk

a-m

a i s

lovi

ma

dada

dada

da

45

Takt

ilne

i Bra

jeva

ozn

ake

treba

pos

tavi

ti sa

leve

st

rane

dug

met

a na

koj

e se

od

nose

dada

pore

d du

-gm

eta

ili

na n

jem

uda

post

aviti

Br

ajev

e oz

nake

takt

ilna

dada

da

Lift



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

46

Dugm

e na

kom

anda

ma

za

spra

t na

koje

m je

gla

vni

ulaz

i du

gmiæ

i na

kom

anda

-m

a za

ost

ale

funk

cije

(osi

m

onih

za

ozna

èava

nje

spra

ta)

treba

da

se p

reds

tave

takt

il-ni

m i

vizu

elni

m s

imbo

lima

dada

data

ktiln

i i u

ko

ntra

s-tn

oj b

oji

dada

47

Treb

a da

se

post

ave

dugm

i-æi

za

ozna

èava

nje

spra

ta

sa u

oèlji

vim

pok

aziv

aèim

a ko

ji po

kazu

ju d

a je

nar

edba

re

gist

rova

na

dada

dada

dada

48Uo

èljiv

i pok

aziv

aè s

prat

a se

ga

si k

ad k

abin

a st

igne

na

nazn

aèen

i spr

atda

dada

dada

da

Tele

fon

49Ta

stat

ura

nalik

tele

fons

koj

treba

da

ima

rasp

ored

kao

na

tast

atur

i tel

efon

ada

dada

da

50

Najm

anja

dim

enzi

ja d

u-gm

iæa

za p

oziv

na

tast

atur

i na

lik te

lefo

nsko

j tre

ba d

a su

min

imal

no

1919

2020

51Du

gmiæ

i na

tast

atur

i nal

ik

tele

fons

koj t

reba

da

su

izdi

gnut

i naj

man

je1,

51,

51.

5

52Za

tast

atur

e na

lik te

lefo

n-sk

im B

raje

ve o

znak

e se

ne

zaht

evaj

uda

da

53Na

tast

atur

ama

nalik

tele

-fo

nski

m z

naci

treb

a da

su

visi

ne o

d na

jman

je13

1315

15

54

Na ta

stat

uram

a na

lik

tele

fons

kim

zna

k za

bro

j pe

t tre

ba d

a im

a je

dnu

izdi

gnut

u ta

èku

dada

dada

Lift



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

55

Na ta

stat

uri n

alik

tele

-fo

nsko

j, ta

èka

na ta

ster

u za

bro

j pet

treb

a da

ima

preè

nik

osno

ve iz

með

u

3,00

- 3,

053,

00 -

3,05

3 - 3

,05

56

Znac

i na

tast

atur

i nal

ik

tele

fons

koj t

reba

da

su

cent

riran

i na

odgo

vara

ju-

æem

tast

eru

dada

na a

ktiv

-no

m d

elu

dugm

eta

da

57

Disp

lej n

a ta

stat

uri n

alik

te

lefo

nsko

j tre

ba d

a se

po-

stav

i u k

abin

u sa

uoè

ljivi

m

poka

ziva

èim

a da

pok

aže

odab

rana

odr

ediš

ta

dada

da

58

Disp

lej n

a ta

stat

uri n

alik

tele

-fo

nsko

j tre

ba d

a se

pos

tavi

u

kabi

nu s

a uo

èljiv

im p

okaz

i-va

èim

a da

pok

aže

odab

rana

od

redi

šta,

a k

oji s

e ga

se k

ad

je n

ared

ba p

rihva

æena

dada

da

59

Disp

lej n

a ta

stat

uri n

alik

te

lefo

nsko

j tre

ba d

a se

po-

stav

i u k

abin

u i d

a se

kor

isti

peto

krak

a da

se

ukaž

e na

sp

rat n

a ko

me

je g

lavn

i ula

z

dada

da

60

Tam

o gd

e su

pos

tavl

jeni

, te

lefo

ni tr

eba

da im

aju

sluš

alic

u ko

ja s

tvar

a m

agne

tno

polje

u p

rede

lu

pokl

opca

na

sluš

alic

i

dada

da

61Ta

mo

gde

su p

osta

vlje

ni,

tele

foni

treb

a da

imaj

u re

gula

tor z

vuka

dada

dada

62Du

žina

kab

nla

na te

lefo

n-sk

oj s

luša

lici t

reba

da

je

min

imal

ne d

užin

e90

073

573

590

0

63M

eðun

arod

ni s

imbo

l za

tele

fon

treba

da

je is

takn

ut

na u

reða

ju z

a ko

mun

ikac

ijuda

dada

Lift



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

Sred

stva

za

kom

unik

aciju

u h

itnim

situ

acija

ma

64

Ureð

aj z

a si

gnal

izac

iju

uzbu

ne u

kab

ini n

e tre

ba d

a je

ogr

aniè

en n

a ko

mun

ika-

ciju

gla

som

davi

zuel

ni

i zvu

èni

sign

al

vizu

elni

i z

vuèn

i si

gnal

dada

dada

65

Ako

post

oje

uput

stva

za

ureð

aj z

a si

gnal

izac

iju

uzbu

ne u

kab

ini,

bitn

e in

form

acije

treb

a da

se

obez

bede

u ta

ktiln

om i

vizu

elno

m o

blik

u

davi

zuel

ni

i zvu

èni

sign

alda

66

Najv

iši f

unkc

iona

lni d

eo

sist

ema

za d

vosm

ernu

ko

mun

ikac

iju u

slu

èaju

uz

bune

treb

a da

je o

d po

da

na v

isin

i od

najv

iše

1220

1220

1200

1200

1200

1200

1200

67

Ako

je u

reða

j za

dvos

mer

nu

kom

unik

aciju

u s

luèa

ju u

zbun

e sm

ešte

n u

zatv

oren

u pr

egra

-du

, okv

ir vr

ata

treba

da

se

otva

ra je

dnom

ruko

m i

da n

e za

htev

a èv

rst s

tisak

, ste

zanj

e ili

uvrta

nje

zglo

ba n

a ru

ci

dada

da

68

Ako

je u

reða

j za

dvos

mer

nu

kom

unik

aciju

u s

luèa

ju u

z-bu

ne s

meš

ten

u za

tvor

enu

preg

radu

, sila

neo

phod

na

da s

e po

kren

u fu

nkci

onal

ni

delo

vi o

kvira

vra

ta p

regr

ade

ne tr

eba

da je

veæ

a od

22,2

N22

,2 N

Zvuè

ni s

igna

li u

kabi

ni

69Sv

aki o

d ra

spol

oživ

ih li

ftova

tre

ba d

a im

a vi

zuel

na i

audi

-tiv

sre

dstv

a za

iden

tifik

aciju

dada

dada

dada

da

70

Mer

eno

kod

elek

trièn

og

indi

kato

ra, z

vuèn

i sig

nal

za o

znaè

avan

je p

olož

aja

kabi

ne tr

eba

da im

a ni

vo

izna

d ni

voa

zvuk

a am

bije

n-ta

izm

eðu

10 d

BA -

80 d

BA10

dBA

- 80

dBA

35 -

65

dBA

mog

uæe

je

pode

-si

ti da

od

gova

ra

loka

ciji

35 -

65

dBA

mog

uæe

je

pode

siti

da

odgo

vara

lo

kaci

ji

Lift



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

71

Zvuè

ni s

igna

l za

ozna

èava

-nj

e po

loža

ja k

abin

e tre

ba

da je

aut

omat

sko

verb

alno

ob

aveš

tenj

e o

spra

tu n

a ko

me

se li

ft za

usta

vio

dada

dada

da

72

Kako

lift

proð

e po

red

neko

g sp

rata

ili s

e za

usta

vi

na n

ekom

spr

atu,

unu

tar

kabi

ne æ

e se

ogl

asiti

zvu

k m

aksi

mal

ne fr

ekve

ncije

od

1500

Hz

1500

Hz

ogla

siæe

se

zvu

èni

sign

al15

00 H

z

73

Zvuè

ni s

igna

li se

ogl

ašav

aju

jedn

om z

a G

ORE

i dva

put

a za

DOL

E i i

maj

u ve

rbal

na

obav

ešte

nja

koja

nav

ode

reèi

GOR

E ili

DOL

E

dada

jedn

om

za g

ore,

dv

aput

za

dole

dada

jedn

om

za g

ore,

dv

aput

za

dole

74

Mer

eno

od d

ugm

iæa

za p

o-zi

vanj

e lif

ta u

hol

u, z

vuèn

i si

gnal

ili v

erba

lni e

lekt

rièni

po

kazi

vaè

treba

da

imaj

u ni

vo z

vuka

izna

d ni

voa

zvuk

a am

bije

nta

izm

eðu

10 -

80

dBA

10 -

80

dBA

35 -

65

dBA

mog

uæe

je

pode

-si

ti da

od

gova

ra

loka

ciji

35 -

65

dBA

mog

uæe

je

pode

siti

da

odgo

vara

lo

kaci

ji

75Ve

rbal

ni e

lekt

rièni

pok

aziv

a-èi

treb

a da

imaj

u fre

kven

-ci

ju o

d

300H

z -

3000

Hz

pode

sivo

pr

ema

pros

toru

Vizu

elni

sig

nali

u ka

bini

76

Vizu

elni

i zv

uèni

sig

nal t

reba

da

pos

toji

na s

vaki

m u

nu-

trašn

jim v

ratim

a da

uka

že

na t

o ko

ja k

abin

a od

gova

ra

na k

oman

du i

prav

ac n

jeno

g kr

etan

ja

dada

dada

dada

da

77Na

jman

ja

dim

enzi

ja

vidl

ji-vo

g si

gnal

a tre

ba d

a je

mi-

nim

alno

60

1330

- 60

6060

78

Sign

ali

treba

da

su v

idlji

vi

od p

odne

pov

ršin

e do

du-

gmet

a za

poz

ivan

je l

ifta

u ho

dnik

u

dada

da

Lift



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

Znac

i/ Br

ajev

e oz

nake

na

okvi

ru v

rata

79

Izdi

gnut

i zn

aci

i oz

nake

sp

rata

na

Braj

evom

pis

mu

treba

da

se p

osta

ve n

a ob

a ok

vira

unu

trašn

jih v

rata

lifta

dada

bare

m n

a je

dnom

ok

viru

bare

m n

a je

dnom

ok

viru

dada

dada

80

Izdi

gnut

i zna

k i o

znak

a sp

ra-

ta n

a Br

ajev

om p

ism

u tre

ba

da im

a os

novn

u lin

iju z

naka

ce

ntrir

anu

izna

d po

da

na

visi

ni o

d

1525

1500

1525

1400

900

- 12

0014

00 -

1600

1500

1500

+/-

25

1500

- 15

25

81

Izdi

gnut

a zv

ezda

treb

a da

se

pos

tavi

odm

ah le

vo

do o

znak

e sp

rata

i ta

koðe

na

oba

okv

ira u

nutra

šnjih

vr

ata

na n

ivou

gde

se

nala

zi gl

avni

ula

z

dada

da

82

Izdi

gnut

a zv

ezda

treb

a da

se

pos

tavi

odm

ah le

vo d

o oz

nake

spr

ata

i tak

oðe

na

oba

okvi

ra u

nutra

šnjih

vra

ta

na n

ivou

gde

se

nala

zi g

lav-

ni u

laz

i da

ima

visi

nu o

d

5051

5050

Poka

ziva

èi p

olož

aja

lifta

83

U ka

bina

ma

lifta

, tre

ba d

a se

ob

ezbe

de i

zvuè

ni i

vizu

elni

po

kaziv

aèi s

prat

a na

kom

e se

nal

azi l

ift d

a bi

se

poka

-za

o sp

rat n

a ko

me

je li

ft

dada

dada

dada

vidl

jivo

da

84Po

kazi

vaèi

se

post

avlja

ju

izna

d ko

man

dne

tabl

e u

kabi

ni il

i izn

ad v

rata

dada

dada

da

85Br

ojev

i na

poka

ziva

èu tr

eba

da s

u vi

sine

od

najm

anje

1613

30 -

6016

16

86Ka

d lif

t pro

lazi

ili s

e za

u-st

avlja

na

spra

tu, o

dgov

ra-

juæi

zna

k tre

ba d

a sv

etli

dada

dada

da

87Vi

dljiv

i pok

aziv

aè s

e ga

si

kada

lift

stig

ne n

a od

reðe

ni

spra

tda

dada

da

Lift



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

88

Treb

a da

se

obez

bedi

aut

o-m

atsk

o ve

rbal

no o

bave

šte-

nje

koje

obj

avlju

je s

prat

na

kom

e se

lift

zaus

tavi

o

dada

dada

dada

da

89

Kod

elek

trièn

og p

okaz

ivaè

a,

obav

ešte

nje

treba

da

je

izna

d ni

voa

zvuk

a am

bije

n-ta

izm

eðu

10 -

80

dBA

10 -

80

dBA

35 -

65

dBA

mog

uæe

je

pode

-si

ti da

od

gova

ra

loka

ciji

35 -

65

dBA

mog

uæe

je

pode

siti

da

odgo

vara

lo

kaci

ji

Dugm

iæi z

a po

ziva

nje

lifta

u h

odni

ku

90

Dugm

iæi z

a po

ziva

nje

lifta

u

hodn

icim

a i h

olov

ima

treba

da

se

post

ave

vert

ikal

no

izna

d po

da m

eren

o od

os

e sv

akog

poj

edin

aèno

g du

gmet

a iz

með

u

890

- 12

2038

0 -

1220

1200

900

- 11

0090

0 -

1100

900

- 12

0014

00

max

.90

0 -

1200

90

0 -

1200

920

+/-

25

900

- 110

0

91Èi

sta

povr

šina

pod

a is

pred

du

gmet

a u

hodn

iku

je

najm

anje

760

x 12

2076

0 x

1220

1500

x

1500

750

x 13

00

nem

a pr

e-pr

eka

kod

dugm

eta

760

x 13

7015

00 x

15

00

92Na

jman

ja d

imen

zija

du-

gmiæ

a za

poz

ivan

je li

fta je

m

inim

alno

1919

2020

2020

93

Dugm

iæi z

a po

zivan

je li

fta

u ho

dnik

u im

aju

vizu

elne

si

gnal

e ko

ji po

kazu

ju k

ada

je s

vaki

poz

iv re

gist

rova

n i

kada

je n

a nj

ega

odgo

vore

no

dada

dada

da

94

Lam

pa u

hol

u ili

u k

abin

i tre

ba d

a im

a vi

sinu

cen

-tra

lne

linije

izna

d po

da o

d na

jman

je

1830

1830

1830

1830

95

Dugm

e za

poz

ivan

je li

fta

koje

je o

dreð

eno

za G

ORE

treba

da

se n

alaz

i izn

ad

dugm

eta

koje

je o

dreð

eno

za D

OLE

dada

da

Lift



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

96

Dugm

e za

poz

ivan

je

lifta

u h

odni

ku il

i obo

d ok

o nj

ega

treba

da

je iz

dign

uto

najm

anje

1,5

1.5

97Ob

jekt

i koj

i se

nala

ze is

pod

dugm

iæa

za p

oziv

anje

lifta

u

hodn

iku

istu

reni

su

najv

iše

2525

Ozna

ke, p

ikto

gram

i, vi

zuel

ne, t

aktil

ne i

Braj

eve

ozna

ke

98

Pogl

edat

i ode

ljak

OZNA

-KE

za

više

info

rmac

ija

o te

kstu

, pik

togr

amim

a,

sim

bolim

a, v

izue

lnim

i Br

ajev

im o

znak

ama

dada

dada

dada

dada

dada

dada

dada

Takt

ilne

ozna

ke

99

Pore

d pr

opis

anih

takt

ilnih

oz

naka

, tak

tilna

ozn

aka

za

kabi

nu li

fta p

osta

vlje

na je

od

mah

ispo

d oz

nake

spr

ata

na u

nutra

šnjim

vra

tima

dada

da

100

Takt

ilna

ozna

ka z

a ka

binu

lif

ta tr

eba

da je

na

visi

ni o

d50

5150

Lift



Lift

Kom

enta

ri

Br.

Doku

men

tKo

men

tari

1CS

ATa

mo

gde

je z

bog

unut

rašn

je v

eliè

ine

lifta

oso

bi k

oja

koris

ti ko

lica

tešk

o da

se

okre

ne, t

reba

da

se p

osta

vi o

gled

alo

na z

idu

nasp

ram

vra

ta k

oje

omog

uæav

a ko

risni

ku d

a vi

di p

okaz

ivaè

e po

loža

ja k

abin

e i o

tvor

vra

ta.

2AD

AAG

Èist

a po

vrši

na p

oda

ili tl

a ne

opho

dna

kod

dugm

iæa

za p

oziv

anje

lifta

mor

a bi

ti be

z pr

epre

ka, u

klju

èuju

æi p

epel

jare

, cve

æe, k

ante

za

smeæ

e i o

stal

e de

kora

tivne

pre

dmet

e ko

ji sp

reèa

vaju

kor

isni

ke k

olic

a i o

stal

e da

doh

vate

du

gmiæ

e.

3AD

AAG

Natp

isi n

a Br

ajev

om p

ism

u na

kom

anda

ma

kabi

ne li

fta tr

eba

da s

u ta

èno

ispo

d ili

uz

odgo

vara

juæa

izdi

gnut

a sl

ova

ili s

imbo

le.

4Ba

ngla

deš

U ka

paci

tetim

a sa

viš

e od

dva

lifta

, pož

eljn

o je

da

se p

osta

vi te

lefo

n ili

dru

gi u

reða

j za

dvos

mer

nu k

omun

ikac

iju iz

með

u sv

ake

kabi

ne li

fta i

odgo

vara

juæe

g m

esta

izva

n nj

ega.

5Šv

edsk

aTa

mo

gde

pros

tor u

nuta

r lift

a ot

ežav

a os

obi k

oja

koris

ti ko

lica

da s

e ok

rene

, odm

ah is

pred

vra

ta li

fta tr

eba

da im

a m

esta

za

okre

tanj

e od

naj

man

je 1

500

x 15

00 m

m.

6Šv

edsk

aKo

man

de/d

ugm

iæi z

a iz

bor s

prat

a tre

ba d

a su

pos

tavl

jeni

na

10 m

m je

dan

od d

rugo

g, d

a su

istu

reni

od

osno

ve i

da n

isu

uvuè

eni u

odn

osu

na o

snov

u ta

ble.

Dug

miæ

i tre

ba d

a se

ogl

ašav

aju

tako

da

je m

oguæ

e os

etiti

ili è

uti

da je

dug

me

aktiv

irano

. Sila

neo

phod

na d

a se

prit

isne

dug

me

treba

da

je 2

,5 d

o 5

N.

7Šv

edsk

aVa

žno

je u

zeti

u ob

zir r

azda

ljinu

od

kom

andi

do

ugla

. Kom

ande

lifta

treb

a da

su

smeš

tene

u s

redi

ni d

uže

stra

ne li

fta i

najm

anje

400

mm

od

ugla

. Kom

anda

u h

olu

treba

da

je n

a ra

zdal

jini o

d na

jman

je 5

00 m

m o

d un

utra

šnje

g ug

la.

8Šv

edsk

aIn

form

acije

(tak

tilne

i vi

zuel

ne) t

reba

da

su p

osta

vlje

ne p

od u

glom

od

45º

od z

ida.

To

olak

šava

oso

bi k

oja

stoj

i da

èita

i os

obi s

a oš

teæe

njem

vid

a da

pro

èita

takt

ilna

slov

a i b

rojk

e ili

ozn

ake

na B

raju

.

9Šv

edsk

aDu

gme

za iz

laza

k tre

ba d

a je

istu

reno

u o

dnos

u na

dru

ge d

ugm

iæe

i po

mog

uæno

sti d

a je

zel

ene

boje

. Ovo

dug

me

treba

da

je u

oèlji

vo ta

ktiln

o i v

izue

lno.

10Irs

kaPo

stav

iti o

gled

alo

na p

ola

kako

bi k

oris

nici

ma

kolic

a om

oguæ

ilo p

regl

ed iz

a se

be d

a m

ogu

bezb

edno

da

izað

u iz

lifta

.

11Si

ngap

urTa

mo

gde

u zg

radi

pos

toje

lifto

vi, n

ajm

anje

jeda

n tre

ba d

a je

pris

tupa

èan

od n

ivoa

na

koje

m s

e na

lazi

ula

z za

ver

tikal

no k

reta

nje

i tre

ba d

a sl

uži n

a sv

im n

ivoi

ma

nam

enje

nim

za

pris

tup

osob

a sa

inva

lidite

tom

.

12Si

ngap

urZv

ono

za s

luèa

j opa

snos

ti u

liftu

treb

a da

je p

ovez

ano

sa tr

epæu

æim

sve

tlom

u k

abin

i lift

a da

sig

naliz

ira o

soba

ma

sa o

šteæ

enje

m s

luha

da

se z

vono

za

sluè

aj o

pasn

osti

aktiv

iralo

.

13Si

ngap

urTr

eba

da p

osto

ji zv

uèni

sig

nal k

oji s

igna

lizira

zat

vara

nje

vrat

a da

bi u

pozo

rio lj

ude

u lif

tu.

14Si

ngap

urAk

o po

stoj

e dv

e ko

ntro

lne

tabl

e u

kabi

ni li

fta, j

edna

je z

a ko

risni

ka k

olic

a, a

dru

ga p

osta

vlje

na u

vis

ini o

èiju

, dug

miæ

i na

kom

anda

ma

u vi

sini

oèi

ju b

iæe

na B

raje

vom

pis

mu

i i ta

ktiln

im o

znak

ama.

15Si

ngap

urDu

gmiæ

i za

pozi

vanj

e lif

ta i

dugm

iæi n

a ko

man

dam

a ne

treb

a da

bud

u os

etlji

vi n

a do

dir v

eæ d

a se

mog

u ak

tivira

ti la

kim

prit

isko

m n

a nj

ih.

16Si

ngap

urTr

eba

da p

osto

ji si

mbo

l za

ozna

èava

nje

mes

ta n

a ko

me

se n

alaz

i pris

tupa

èan

lift i

koj

i je

u sk

ladu

sa

mer

ama

za o

znak

e da

tim u

ode

ljku

o oz

naka

ma.



ULAZI

Švedska podstièe da se koriste dobra iskustva u projektovanju glavnog ulaza i preporuèuje da on bude takav da ljudi sa kognitivnim ošteæenjima i ljudi sa ošteæenjima vida mogu lako da ga pronaðu. Oni preporuèuju da ulaz ne bude skriven veæ da bude projektovan tako da izgleda kao glavni ulaz.

Odlièan princip univerzalnog dizajna preporuèuje Singapur, a to je da zidovi i plafoni budu okreèeni obiènom mat bojom svetlih tonova koji rasipaju svetlo i poveæavaju vidljivost.

Za dodatni pregled informacija o vratima i ulazima, pogledajte odeljak VRATA.



Ula

z

Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

Pris

tupa

èna

staz

a

1Da

li d

o ul

aza

post

oji

pris

tupa

èna

staz

ada

dada

dada

dada

dada

dada

dada

2Ko

d gl

avno

g ul

aza

ne s

me

da p

osto

ji st

epen

ik k

oji

omet

a pr

olaz

kol

icim

ada

dada

dada

3Za

mer

e o

prila

zim

a do

ula

-zn

og d

ela

pogl

edat

i ode

ljak

PRIL

AZI

dada

dada

dada

dada

dada

dada

dada

dada

da

4

Za m

ere

o st

azam

a od

pa

rkin

ga d

o ul

aza

u zg

radu

po

gled

ati o

delja

k PA

RKIN

G i P

ROST

OR Z

A IS

KRCA

VA-

NJE

PUTN

IKA

dada

dada

dada

dada

5

Za m

ere

o ul

azni

m v

ratim

a do

koj

ih s

e st

iže

step

e-ni

cam

a po

gled

ati o

delja

k ST

EPEN

IŠTA

dada

dada

dada

dada

dada

dada

dada

dada

da

6Za

mer

e o

ulaz

nim

vra

tima

do k

ojih

pos

toji

ram

pa

pogl

edat

i ode

ljak

RAM

PEda

dada

dada

dada

dada

dada

dada

dada

dada

Ozna

ke /

Sim

boli

7Po

stoj

e li

ozna

ke a

ko

pris

tupa

èan

ulaz

nije

oè

igle

dan

dada

dada

dada

dada

dada

8M

eðun

arod

ni s

imbo

l za

pris

tupa

ènos

t pos

tavl

jen

je

na u

lazi

ma

dada

dada

dada

dada

dada

9Za

mer

e o

ozna

kam

a po

gle-

dati

odel

jak

OZNA

KEda

dada

dada

dada

dada

dada

da

Vrat

a

10Da

li s

u ba

rem

jedn

a vr

ata

auto

mat

ska?

ako

su

vrat

a te

ška

ili

imaj

u te

š-ku

bra

vu

daje

se

pred

nost

dada

ako

je

udub

ljenj

e s

pred

nje

stra

ne

vrat

a ve

æe

od 3

00

dada



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

11

Ako

je u

laz

koji

se n

ajèe

šæe

koris

ti u

odre

ðene

sat

e za

-kl

juèa

n, d

a li

post

oji u

reða

j ko

ji ob

aveš

tava

da

neko

žel

i da

uðe

?

dada

12Za

ost

ale

mer

e o

vrat

ima

pogl

edat

i ode

ljak

VRAT

Ada

dada

dada

dada

dada

dada

dada

dada

dada

Rec

epci

ja n

a pr

ednj

em u

lazu

13

Pult

ili s

to n

a re

cepc

iji n

a pr

ednj

em u

lazu

treb

a da

im

a pr

istu

paèa

n de

o vi

sine

od

730

- 860

pult

treba

da

je b

ez

prep

reka

915

mak

s.73

0 - 7

8080

085

075

0 +

/-

2071

0 - 8

6573

0 - 8

60

14

Za m

ere

o po

trebn

om

pros

toru

na

podu

i pr

osto

ru

za k

olen

a ko

d re

cepc

ija

pogl

edat

i ode

ljak

ANTR

O-

POM

ETRI

JA

dada

dada

dada

dada

dada

Step

en o

svet

ljeno

sti

15

Najm

anji

step

en o

svet

ljeno

-st

i na

pred

njim

ula

zim

a gd

e je

neo

phod

no è

itanj

e tre

ba

da je

naj

man

je

200

lx20

0 lx

150

lx20

0 - 3

00

lx20

0 lx

200

lx

Ula

z



Ula

zi K

omen

tari

Br.

Doku

men

tKo

men

tari

1CS

ATa

ktiln

e oz

nake

pra

vca

treba

da

se p

osta

ve u

vel

ikim

otv

oren

im p

rost

orim

a i d

a po

kazu

ju s

taze

koj

e vo

de d

o gl

avni

h de

stin

acija

, kao

što

su

sto

za in

form

acije

/kio

sk, s

tepe

ništ

e ili

lift.

2Šv

edsk

aLj

udim

a sa

kog

nitiv

nim

ošt

eæen

jima

i ošt

eæen

jima

vida

treb

a da

je la

ko d

a pr

onað

u gl

avni

ula

z. U

laz

ne b

i tre

balo

da

je “

skriv

en”,

treb

a da

je p

roje

ktov

an k

ao g

lavn

i ula

z. J

asni

zna

kovi

tako

ðe o

lakš

avaj

u na

laže

nje

zgra

de.

Kont

rast

u o

svet

ljenj

u vr

ata

i sta

za k

oje

vode

do

ulaz

a, i

troto

ar o

d ta

ktiln

og m

ater

ijala

mog

u lju

dim

a sa

ošt

eæen

jima

vida

ola

kšat

i sna

laže

nje.

3Šv

edsk

aOs

vetlj

enje

na

rece

pciji

treb

a da

ola

kšav

a èi

tanj

e s

usan

a.

4Šv

edsk

aDn

evna

sve

tlost

i os

vetlj

enje

ne

smej

u da

stv

araj

u ni

kaka

v od

sjaj

. Vel

iki p

rozo

ri tre

balo

bi d

a m

ogu

da s

e po

kriju

deb

elim

zav

esam

a, te

ndom

ili r

olet

nam

a.

5Šv

edsk

aIn

stal

acije

treb

a po

stav

iti ta

ko d

a ne

ma

odsj

aja

i tak

o da

sve

tlo n

e st

vara

zbu

njuj

uæi o

dsja

j na

stak

leni

m il

i pod

nim

pov

ršin

ama.

Uzm

ite u

obz

ir da

ljud

i u k

olic

ima

imaj

u dr

ugaè

iji u

gao

gled

anja

od

ljudi

koj

i sto

je.

6Šv

edsk

aKa

da p

reðe

te iz

mra

ènog

u o

svet

ljen

pros

tor,

post

oji r

izik

da

bude

te z

asle

plje

ni. Z

ato

kont

rast

u to

nu s

polja

i un

utra

, i iz

með

u pr

osto

ra k

oji s

u je

dan

do d

rugo

g ne

treb

a da

bud

e ve

liki.

7Šv

edsk

aBi

lo k

akav

tele

fon

na v

ratim

a, z

vono

, tab

la z

a ul

ažen

je n

a ka

rtic

u i s

l. tre

ba d

a se

pos

tave

i na

prav

e ta

ko d

a ih

mog

u ko

ristit

i i o

sobe

sa

inva

lidite

tom

. Kom

ande

treb

a da

se

post

ave

na n

ajm

anje

700

mm

od

unut

rašn

jih u

glov

a,

na v

isin

i 800

- 10

00 m

m o

d po

da.

8Šv

edsk

aAk

o su

takt

ilne

i viz

ueln

e in

form

acije

pos

tavl

jenj

e po

d ug

lom

od

45° o

d zi

da, t

o lju

dim

a ko

ji st

oje

olak

šava

èita

nje

i oso

bi s

a oš

teæe

njim

a vi

da o

mog

uæuj

e da

èita

takt

ilna

slov

a i b

rojk

e ili

Bra

jevo

pis

mo.

9Ju

žnoa

frièk

a Re

publ

ika

Pult

za in

form

acije

i nj

egov

a lo

kaci

ja (n

a ae

rodr

omim

a, ž

elez

nièk

im s

tani

cam

a i s

l), g

de lj

udi s

a oš

teæe

njim

a sl

uha

mog

u da

zat

raže

por

uke

u pi

sano

m o

blik

u ili

dru

ge in

form

acije

, tre

ba d

a su

jasn

o oz

naèe

na m

eðun

arod

nim

si

mbo

lom

za

pris

tupa

ènos

t za

gluv

e lju

de.

10Si

ngap

urZi

dovi

i pl

afon

i tre

ba d

a su

okr

eèen

i jed

nost

avni

m b

ojam

a sv

etlih

tono

va (k

oji p

omaž

u da

se

svet

lo ra

širi

po s

obi i

li pr

osto

ru) i

da

su m

at (d

a se

izbe

gne

neže

ljen

odsj

aj il

i ref

leks

ija).

11M

alez

ijaUl

azi i

izla

zi tr

eba

da s

u oz

naèe

ni p

rom

enom

u te

kstu

ri po

da il

i zvu

ènim

sig

nalo

m.



PROTIVPOŽARNA ZAŠTITA

Odredbe koje se odnose na bezbednost i zdravlje na radu u delu kanadskog zakona o radu imaju niz mera koje se tièu mera o zaštiti od požara za sve korisnike zgrade, ukljuèujuæi i obavezu postupanja u alternativnim formama u sluèaju požara, potrebu da se vežba procedura evakuacije sa svim korisnicima zgrade i potrebu da se razviju planovi za zaštitu od požara u saradnji sa korisnicima zgrade koji imaju invaliditet ili im je potrebna neka vrsta asistencije.

Propisi i standardi pristupaènosti odnose se na takva pitanja kao što su vizuelni alarmi, izlazi i zaštiæeni prostori u sluèaju požara i planiranje za ljude sa invaliditetom u vanrednim situacijama. Takoðe pogledati mere o stepeništima, rampama i oznakama za dodatne mere u vezi sa bezbednošæu.

Vizuelne alarme navode Filipini, Malezija, Australija, Švedska, SAD i Kanada, s tim da Kanada i SAD odreðuju obim frekvencije od 1 do 3 Hz (2). AFG preporuèuje da vizuelni alarmi budu podignuti na visinu od 2030 mm ili 1520 mm od plafona šta god da je niže (5), što je standard prema AFG. Ove tehnièke specifikacije treba da prate uputstva za rad i planove za zaštitu od požara koji se tièu potreba svih, ukljuèujuæi i ljude sa invaliditetom.

Španija, Filipini i AFG odreðuju èistu širinu izlaznog tunela na 1200 mm. Iste zemlje propisuju oznake za pravac (8), osvetljenje (9), i svetla u vanrednim situacijama (11).

Kanada, Meksiko i Urugvaj pominju zaštiæene prostore kao osigurane delove za ljude koji ne mogu samostalno da se evakuišu. Specifikacije ukljuèuju neophodan minimum prostora za kolica (19), najmanje 800 x 1300 mm, minimum podne površine i oznake za pravac (22). Najvažnije je uzeti u obzir da se zaštiæeni prostor (23) takoðe osmisli u dokumentima o procesu evakuacije.

Oznake u hitnim situacijama takoðe moraju biti kontrastne boje prema Urugvaju, Švedskoj, Španiji i Filipinima. Dodatne informacije date su u odeljku o oznakama.

Važan komentar je dala Kanada i odnosi se na to da vizuelni alarm treba postaviti tako da se signal iz barem jednog alarma može videti unutar zatvorenog prostora. Vizuelne alarme takoðe treba postaviti u kupatila gde se neko ko slabije èuje ili neko ko je gluv može naæi sam. Južnoafrièka Republika predlaže pokazivaèe sa donje strane rukohvata da pokažu sprat. Australija je primetila da je važno da zvuèni signali za uzbunu imaju odgovarajuæi intenzitet i frekvenciju kako bi ih èuli i ljudi koji imaju gubitak sluha. Vodiè UN za Liban dao je odliènu preporuku da bi sva javna obaveštenja trebalo da budu kako zvuèna tako i vizuelna.



Prot

ivpo

žarn

a za

štita

Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

Vizu

elni

ala

rmi

1

Vizu

elni

ala

rmi t

reba

da

imaj

u sv

etla

koj

a se

pal

e za

jedn

o sa

zvu

ènim

ala

r-m

om u

slu

èaju

opa

snos

ti

dada

dada

da

iza

alar

ma

treba

po

stoj

i cr

veno

tre

pæuæ

e sv

etlo

ko

je o

ba-

sjav

a zn

ak

za z

vono

dada

dada

da

2Vi

zuel

ni a

larm

je s

vetlo

koj

e tre

peri

na fr

ekve

nciji

od

1 - 3

Hz

1- 3

Hz

1 Hz

1 - 3

Hz

1 - 3

Hz

3Vi

zuel

ni a

larm

i tre

ba d

a su

si

nhro

nizo

vani

da

trepæ

u us

klað

eno

dada

4Vi

zual

ni a

larm

i tre

ba d

a se

po

stav

e je

dni o

d dr

ugih

na

razd

aljin

i od

najv

iše

15 m

15 m

15 m

i u

zavi

snos

ti od

tipa

zg

rade

5Vi

zuel

ni a

larm

i tre

ba d

a se

pos

tave

od

poda

na

visi

ni o

d20

30

2030

ili

152

0 is

pod

plaf

ona,

št

a go

d je

ni

že

2030

ili

1520

ispo

d pl

afon

a,

šta

god

je

niže

Izla

zi

6Sv

i izla

zi tr

eba

da s

u ja

sno

uoèl

jivi

dada

dada

7Ši

rina

izla

znih

hod

nika

ne

sme

biti

man

ja o

d12

0012

0010

6012

00

8

Put d

o iz

laza

ili s

taze

koj

e vo

de d

o nj

ega

treba

da

su

ozna

èene

tako

da

usm

era-

vaju

kre

tanj

e pr

ema

istim

a

dada

da

9Iz

lazi

treb

a da

su

osve

tljen

i u

mra

kuda

dada

da



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

10

Hote

lski

izla

zi il

i izla

zi u

pr

enoæ

ištim

a tre

ba d

a su

po

veza

ni s

a za

jedn

ièki

m

holo

m il

i otv

oren

im p

rost

o-ro

m ta

ko d

a ko

risni

ci m

ogu

da iz

aber

u iz

með

u 2

staz

e kr

etan

ja

dada

11St

epen

išta

i ho

dnic

i tre

ba

da im

aju

svet

la u

slu

èaju

op

asno

sti

dada

dada

dada

12

Svi i

zlazi

treb

a da

se

lako

ra

spoz

naju

i da

su

pris

tu-

paèn

i iz

svih

del

ova

koje

op

služ

uje

dada

da, u

kon

-tra

stno

j bo

jida

da

13

Izla

zi tr

eba

da s

u lo

cira

ni

tako

da

pred

stav

ljaju

nep

re-

kida

n pu

t za

beža

nje

ili k

a za

štiæ

enom

pro

stor

u

dada

dada

14Pr

olaz

i ka

izla

zu tr

eba

da s

u ra

vni i

li sa

ram

pom

nag

iba

koji

ne p

rela

zi1

do 2

01:

201:

12

Zašt

iæen

i pro

stor

15Tr

eba

da p

osto

ji za

štiæ

eni

pros

tor k

oji j

e oz

naèe

n

dada

dada

dada

16

Zašt

iæen

i pro

stor

treb

a da

je o

dvoj

en o

d po

dne

povr

šine

zgr

ade

preg

rado

m

otpo

rnom

na

vatru

bar

em

onol

iko

kolik

o je

neo

phod

-no

za

izla

z

dada

dada

dada

17Iz

laz

ili li

ft za

vat

roga

sce

vodi

do

zašt

iæen

og p

rost

ora

dada

dada

da

18Na

jman

ji br

oj m

esta

za

koli-

ca u

zaš

tiæen

om p

rost

oru

22

da2

2

19M

inim

alna

pov

ršin

a po

da

u za

štiæ

enom

pro

stor

u za

sv

aka

kolic

a

850

x 12

0075

0 x

1200

1200

x

1200

850

x 13

7080

0 x

1300

Prot

ivpo

žarn

a za

štita



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

20Za

štiæ

eni

pros

tor

zašt

iæen

je

od

dim

a u

zgra

dam

a ko

je

imaj

u vi

še o

d tri

spr

ata

dana

bilo

ko

m

spra

tu

zašt

iæen

od

dim

a

izna

d ili

is

pod

priz

emlja

na b

ilo

kom

spr

atu

izna

d ili

is

pod

priz

emlja

21

Zašt

iæen

i pr

osto

r tre

ba d

a im

a te

lefo

n ili

sis

tem

za

ko-

mun

ikac

iju k

oji

je p

ovez

an

sa s

iste

mom

koj

i rea

guje

u

sluè

aju

opas

nost

i

dada

da

22Lo

kaci

ja z

aštiæ

enog

pro

sto-

ra tr

eba

da je

ozn

aèen

a zn

a-ci

ma

za u

smer

avan

jeda

dada

dada

23

Zašt

iæen

i pro

stor

treb

a da

je

ozna

èen

na s

vim

izlo

ženi

m

plan

ovim

a za

eva

kuac

iju n

a sv

akom

spr

atu

dada

da

24

Zašt

iæen

i pr

osto

r tre

ba d

a je

ozn

aèen

na

plan

ovim

a za

ev

akua

ciju

sa

spra

ta k

oji b

i tre

balo

da

su d

ostu

pni u

al-

tern

ativ

nim

form

atim

a

dada

25Za

štiæ

eni

pros

tor

treba

da

se p

redv

idi u

dok

umen

tima

za p

ostu

pak

evak

uaci

jeda

dada

da

Lifto

vi

26Os

novn

i zid

ovi p

ojed

inaè

nih

lifto

va o

tpor

ni s

u na

vat

ruot

porn

i na

vatru

dam

inim

. 2

sata

27Vr

ata

kabi

ne l

ifta

da i

maj

u vr

eme

izdr

žljiv

osti

najm

anje

30 m

in.

1 sa

t

Znak

ovi

28

Boja

i di

zajn

slo

va, s

trelic

a i

sim

bola

na

znac

ima

za iz

laz

treba

da

je u

jasn

om k

ontra

-st

u sa

svo

jom

poz

adin

om

dada

dada

da, u

kon

-tra

stno

j bo

ji

na s

ivoj

po

zadi

nida

29Re

èi n

a zn

acim

a za

izla

z tre

-ba

da

su v

isin

e od

naj

man

je15

140

150

Prot

ivpo

žarn

a za

štita



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

30

Donj

a iv

ica

znak

ova

za

ozna

èava

nje

spra

tnos

ti u

svim

unu

trašn

jim iz

lazn

im

hodn

icim

a ko

ji id

u od

go

stin

skih

sob

a u

hote

lima

treba

da

je n

a vi

sini

od

izm

eðu

150

- 200

iz

nad

poda

31

Na v

ratim

a na

koj

a se

izla

zi,

znak

za

obel

ežav

anje

spr

at-

nost

i tre

ba d

a je

na

vrat

ima

ili u

z vr

ata

sa n

ajbl

ižom

iv

icom

na

100

mm

od

okvi

ra v

rata

da

32

Pogl

edat

i ode

ljak

OZNA

KE

za d

odat

ne m

ere

o oz

na-

kam

a ko

je s

u us

mer

ene

ka z

aštiæ

enim

pro

stor

ima,

oz

naèa

vaju

ih il

i su

post

av-

ljeni

na

njim

a

dada

dada

dada

dada

dada

dada

dada

Prot

ivpo

žarn

a za

štita



Zašt

ita o

d po

žara

Kom

enta

ri

Br.

Doku

men

tKo

men

tari

1CS

AZa

htev

a se

da

se v

izue

lni a

larm

i stra

tešk

i pos

tave

tako

da

je s

igna

l sa

bare

m je

dnog

ala

rma

vidl

jiv u

bilo

kom

ogr

aðen

om p

rost

oru.

2CS

AVi

zuel

ni a

larm

i tre

ba d

a su

zna

èajn

o sv

etlij

i od

svet

la u

am

bije

ntu.

3CS

AVi

zuel

ni a

larm

i èiji

se

sign

ali p

rekl

apaj

u tre

ba d

a se

sin

hron

izuj

u ta

ko d

a ko

mbi

nova

ni re

dosl

ed tr

epta

nja

ne p

reva

zila

zi d

ozvo

ljenu

frek

venc

iju.

4CS

A, Ir

ska

Ljud

i koj

i èek

aju

u za

štiæ

enim

pro

stor

ima

ne b

i tre

balo

da

omet

aju

put d

o iz

laza

/za

evak

uaci

ju.

5CS

A, Ir

ska

Vrat

a pr

iliko

m o

tvar

anja

ne

treba

da

zadi

ru u

pro

stor

za

èeka

nje.

6CS

A, Ir

ska

Zašt

iæen

i pro

stor

mož

e da

bud

e uv

eæan

o od

mor

ište

na

izla

znom

ste

peni

štu.

7CS

A, Ir

ska

Pošt

o za

štiæ

en p

rost

or p

ruža

sam

o pr

ivre

men

u be

zbed

nost

, važ

no je

da

upra

va z

grad

e im

a ut

vrðe

nu p

roce

duru

koj

a je

u s

klad

u sa

kar

akte

risitk

ama

diza

jna

zgra

de.

8Ju

žnoa

frièk

a Re

publ

ika,

Irs

kaSi

gnal

i za

upoz

oren

je n

a op

asno

st tr

eba

da s

u zv

uèni

i vi

dljiv

i.

9Ju

žnoa

frièk

a Re

publ

ika

Znak

za

uzbu

nu z

bog

poža

ra tr

eba

da je

èet

voro

ugao

sa

pikt

ogra

mom

zvo

na k

oje

zvon

i. Po

gled

ati o

delja

k OZ

NAKE

za

odgo

vara

juæe

mer

e za

pre

dvið

enu

razd

aljin

a gl

edan

ja s

obz

irom

vel

ièin

u zn

aka.

10Ju

žnoa

frièk

a Re

publ

ika

Pods

tièe

se p

osta

vlja

nje

poka

ziva

èa n

a un

utra

šnjo

j stra

ni ru

kohv

ata

da p

okaž

u po

loža

j odm

oriš

ta, b

razd

i na

kvak

ama

ili p

osta

vlja

nje

izdi

gnut

ih s

lova

odm

ah p

ored

kva

ka k

ao z

nak

u di

zajn

u zg

rade

za

upot

rebu

od

stra

ne lj

udi

koji

imaj

u oš

teæe

nje

vida

.

11Au

stra

lija

Za z

vuèn

e al

arm

e, n

ivo

zvuk

a tr

eba

da je

15

dBA

u pr

osek

u na

jbuè

nije

g zv

uka

u po

zadi

ni u

traj

anju

od

60 s

ekun

di i

ne b

i tre

balo

da

je m

anji

od 7

5 dB

A.

12Au

stra

lija

Važn

o je

da

audi

tivni

zna

ci z

a uz

bunu

imaj

u ja

èinu

i fre

kven

ciju

koj

a pr

ivla

èi p

ažnj

u po

jedi

naca

koj

i im

aju

delim

ièan

gub

itak

sluh

a. L

judi

pre

ko 6

0 go

dina

sta

rost

i obi

èno

imaj

u po

tešk

oæa

da è

uju

frekv

enci

je v

eæe

od 6

000

Hz.

13M

alez

ijaSv

i sis

tem

i za

javn

a ob

aveš

tenj

a i u

pozo

renj

a na

uzb

unu

mor

aju

biti

zvuè

ni k

ao i

vizu

elni

.

14UN

Sva

javn

a ob

aveš

tenj

a tre

ba d

a bu

du z

vuèn

a i v

izue

lna.

15IC

TATa

mo

gde

prom

ene

u ni

vou

prel

aze

13 m

m, t

reba

da

se k

oris

te ra

mpe

kod

izla

za il

i hod

nici

ma

koji

vode

do

izla

zim

a.

16IC

TA‘Z

aštiæ

eni p

rost

or p

ri ev

akua

ciji’

jest

e te

rmin

koj

i bi t

reba

lo k

oris

titi u

pra

ksi p

re n

ego

term

ine

‘eva

kuac

ija’,

‘zaš

tiæen

i pro

stor

’ ili

‘pro

stor

za

zašt

itu’ -

da

bi s

e po

kaza

la n

amen

a to

g pr

osto

ra u

zgr

adi i

da

se iz

begn

e bi

lo k

akva

za

buna

u p

revo

du s

a en

gles

kog.

17Irs

kaU

proj

ekto

vanj

u pu

ta z

a ev

akua

ciju

treb

a iz

bega

vati

pred

met

e ko

ji pr

edst

valja

ju o

pasn

ost o

d sa

plita

nja.

Ako

se

mor

a ko

ristit

i ram

pa, n

agib

treb

a da

je 1

:20.

18Irs

kaSv

a un

utra

šnja

vra

ta u

zgr

adi,

uklju

èuju

æi v

rata

otp

orna

na

vatru

, tre

ba la

ko d

a se

otv

araj

u. N

ajvi

ša s

ila n

eoph

odna

za

otva

ranj

e un

utra

šnjih

vra

ta tr

eba

da je

8 N

M. A

ko o

vo n

ije m

oguæ

e ko

d pr

otiv

poža

rnih

vra

ta, k

rilo

vrat

a tre

ba d

a bu

de u

otv

oren

om p

olož

aju

i tre

ba d

a po

stoj

i ure

ðaj z

a au

tom

atsk

o ot

vara

nje

(pov

ezan

sa

sist

emom

za

otkr

ivan

je p

ožar

a i u

pozo

renj

e u

zgra

di).



RUKOHVATI

Tehnièke specifikacije za rukohvate daju sve zemlje koje su obuhvaæene ovom studijom. Rukohvati su neophodni sa obe strane ste-penica (2), propisuju sve zemlje osim Nacionalnog zakona o izgradnji Kanade. Visina rukohvata varira od najnižih 700 mm do visine od 1050 mm (3). Procenjeno je da najbolje rešenje predstavljaju dva rukohvata – jedan na visini 650 – 750 mm i drugi na visini 860 – 920 mm.

Minimalna èista širina rampe izmeðu rukohvata (4) kreæe se od 870 mm (NBC) do 1200 mm u mnogim zemljama. Prema svim zemljama, rukohvati treba da imaju horizontalne produžetke (7) koji se pružaju dalje od podnožja i vrha rampe ili stepeništa.

Preènik rukohvata (13) dosledno je od 35 do 45 mm, sa izuzetkom Južnoafrièke Republike, gde je dopušen maksimalni preènik od 60 mm. Rukohvati treba da imaju neprekidnu površinu za hvatanje (11) prema veæini propisa i standarda, osim na Filipinima i u Maleziji. Važno je napraviti rukohvate koji se podesni za prihvatanje i prijatni za korišæenje. Sve više se traži da rukohvati budu u kontrastnoj boji (24) sa okolnom površinom. Ovo se smatra dobrim rešenjem u primeni univerzalnog dizajna.

Meksiko predlaže da rampe i stepeništa šire od 4 m imaju rukohvat u sredini. UN-ov vodiè za Liban naglašava opasnost za decu, skreæuæi nam pažnju na razmak izmeðu vertikalnih i horizontalnih šipki. Oni dalje preporuèuju da se kontrastna taktilna traka po-stavi na gornju i donju ivicu rukohvata izlaznih stepeništa ili rampi koji se koriste u sluèaju opasnosti. Ovo je odlièna mera zaštite.



Ruk

ohva

ti

Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

Na

ram

pam

a

1Ru

kohv

ati s

u ne

opho

dni s

a ob

e st

rane

ako

je n

agib

na

ram

pi v

eæi o

d15

0be

z og

ra-

nièe

nja

150

bez

ogra

-ni

èenj

abe

z og

ra-

nièe

nja

500

unu-

trašn

jibe

z og

ra-

nièe

nja

bez

ogra

-ni

èenj

abe

z og

ra-

nièe

nja

bez

ogra

-ni

èenj

a15

0be

z og

ra-

nièe

nja

bez

ogra

-ni

èenj

abe

z og

rani

-èe

nja

2Ru

kohv

ati s

u ne

opho

dni s

a ob

e st

rane

ram

peda

dada

dada

dada

dada

dada

dada

dada

3Vi

sina

ruko

hvat

a iz

nad

ram

pe je

860

- 920

865

- 965

86

5 - 9

6590

070

0 - 9

00

900,

i na

polju

jo

š je

dna

na 7

00

650

- 750

i

950

- 10

50

850

- 10

00

dvov

isin

-sk

i, 70

0 - 9

0070

0 i 9

0080

0 - 9

0066

5 - 7

00

i 865

- 10

0086

5 - 9

2065

0 - 7

50

i 860

- 92

0

4Na

jman

ja è

ista

širi

na ra

mpe

- i

zmeð

u ru

kohv

ata

- je

920

870

915

900

900

napo

lju

1500

10

0012

0011

0012

0012

0012

0010

0090

095

0 -

1000

1000

5Ra

zdal

jina

izm

eðu

bare

m

jedn

og p

ara

ruko

hvat

a na

ši

roj r

ampi

je

920

- 10

0012

0012

0010

0015

0010

0010

00

6

Mak

sim

alna

razd

aljin

a iz

með

u zi

da s

a st

rane

i st

rane

ram

pe n

a ko

joj j

e ru

kohv

at n

e tre

ba d

a pr

elaz

i

100

9510

010

0

7

Ruko

hvat

i se

horiz

onta

lno

nast

avlja

ju iz

nad

vrha

i po

dnož

ja ra

mpe

ili s

tepe

ni-

šta

najm

anje

300

300

305

300

300

300

300

300

300

300

300

da30

030

030

030

030

0

Na

step

eniš

tima

8Tr

eba

da p

osto

je ru

kohv

ati

na o

be s

trane

ste

peni

šta

dada

dada

dada

dada

dada

dada

dada

dada

9Vr

h ru

kohv

ata

izna

d is

pust

a st

epen

ika

treba

da

je n

a vi

sini

860

- 920

865

- 965

865

- 965

900

700

- 900

900

840

- 900

650

- 750

i 9

50 -

1050

900

- 10

0070

0-90

0?70

0 i 9

0084

0 - 8

7580

0 - 9

0086

5 -

1000

700

- 750

i 8

50 -

950

865

- 920

650

- 750

i 8

60 -

920

10

Vrh

ruko

hvat

a iz

nad

ispu

sta

step

enik

a i v

rh ru

kohv

ata

na o

dmor

ištu

mer

eno

od

poda

treb

a da

je is

te v

isin

e

dada

da

840

- 900

st

epen

i-št

a, 8

40

- 100

0 od

mor

išta

dada

dada



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

11

Ruko

hvat

i tre

ba d

a su

ne

prek

idni

oko

odm

oriš

ta k

oji

imaj

u du

žinu

man

ju o

d 21

00

mm

, osi

m g

de je

ono

pre

se-

èeno

alte

rnat

ivnom

sta

zom

ili

ulaz

na v

rata

vod

e do

njih

da

ruko

hvat

tre

ba d

a je

ne

prek

i-da

n ak

o je

m

oguæ

e

da

12Na

jman

ja r

azda

ljina

izm

eðu

ruko

hvat

a na

ste

peni

štu

je

920

915

900

1200

900

1000

1500

920

Opšt

e

13Ru

kohv

ati t

reba

da

su

preè

nika

(ili

ekvi

vale

ntno

g ob

lika

za h

vata

nje)

od

30 -

4030

- 43

32 -

5132

- 38

35 -

5030

- 50

45 -

5040

- 50

mak

s. 6

030

- 50

35 -

4530

- 40

30 -

4030

- 40

14Ru

kohv

ati t

reba

da

podn

ose

silu

iz b

ilo k

og p

ravc

a od

na

jman

je1,

3 kN

50 d

aN/m

èvrs

to i

sigu

rno

fiksi

ran

da1,

3 kN

1,1

kNda

mož

e da

izdr

ži ve

liki t

eret

0,9

kN1,

3 kN

15Ru

kohv

ati t

reba

su

bez

abra

zivn

ih e

lem

enat

ada

dada

dada

da

ofar

ban

tako

da

ne

pred

-st

valja

op

asno

st

dada

dada

dada

16

Ruko

hvat

i tre

ba d

a im

aju

nepr

ekid

nu p

ovrš

inu

za

hvat

anje

, koj

u ne

pre

kida

ju

stup

ci il

i bilo

koj

i dru

gi

kons

trukt

ivni

ele

men

ti, k

oji

mog

u da

pre

kinu

prid

ržav

a-nj

e ru

kom

dada

dada

dada

da i

da

ima

ne-

prek

idnu

po

vrši

nu

za h

vata

-nj

e

dada

da, d

a m

ože

lako

da

se u

hvat

i i d

a im

a èv

rstu

, ud

obnu

dr

šku

bez

prep

reka

ne m

anje

od

270

st

epen

i ok

o na

jviš

e po

vrši

ne,

bolje

je d

a je

pot

puno

kr

užno

g ob

lika

dada

da, d

a m

ože

lako

da

se

uhva

ti i d

a im

a èv

rstu

, ud

obnu

dr

šku

bez

prep

reka

17Na

jman

ja è

ista

pov

ršin

a iz

með

u gl

atke

pov

ršin

e zi

da

i ruk

ohva

ta35

- 45

4038

4050

45 -

5540

5040

5040

40 -

4540

18Na

jman

ja è

ista

pov

ršin

a is

pod

ruko

hvat

a je

35 -

4538

300

4015

40

19Èi

sta

povr

šina

izm

eðu

grub

e po

vrši

ne z

ida

i ru

kohv

ata

je45

- 60

60m

inim

. 40

min

im. 6

060

6060

Prot

ivpo

žarn

a za

štita



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

20Ud

ublje

nje

sa ru

kohv

atom

tre

ba d

a je

izna

d ru

èke

na

visi

ni o

d na

jman

je45

045

530

045

060

045

045

045

0

21

Ruko

hvat

treb

a da

je

nepr

ekid

an s

a un

utra

šnje

st

rane

ram

pi, s

tepe

ništ

a i

oko

odm

oriš

ta

dada

dada

dada

, gde

je

to

mog

uæe

dada

22

Ruko

hvat

i se

nast

avlja

ju

horiz

onta

lno

od v

rha

i pod

-no

žja

ram

pe il

i ste

peni

ca

najm

anje

300

300

305

300

300

300

300

300

300

300

300

300

300

300

23

Ruko

hvat

i tre

ba d

a im

aju

horiz

onta

lne

prod

užet

ke k

oji

se v

raæa

ju k

a zi

du, p

odu

ili s

tubu

dada

dada

da

ili d

a sk

reæu

na-

dole

pod

ug

lom

od

180

st

epen

i

dada

24Ru

kohv

ati t

reba

da

su u

ko

ntra

stno

j boj

i u o

dnos

u na

oko

lne

povr

šine

da

ovet

ljenj

e s

kont

ra-

stom

od

40 %

dada

dada

dada

da

25

Kada

pro

duže

ci ru

kohv

ata

nisu

nep

reki

dni,

treba

li d

a se

vra

æaju

ka

zidu

, pod

u ili

stu

bu

dada

dada

napr

avlje

-no

tako

da

ne p

red-

stav

lja

opas

nost

dada

ili d

a sk

reæu

na-

dole

pod

ug

lom

od

180

st

epen

i

dada

da

26

Kada

ruko

hvat

i nis

u ne

-pr

ekid

ni i

ne v

raæa

ju s

e ka

st

ubu,

njih

ova

mak

sim

alna

vi

sina

od

poda

treb

a da

je

680

680

Prot

ivpo

žarn

a za

štita



Ruk

ohva

ti Ko

men

tari

Br.

Doku

men

tKo

men

tari

1M

eksi

koRa

mpe

ili s

tepe

ništ

a ko

ji su

širi

od

4 m

treb

a da

imaj

u ru

kohv

at u

sre

dini

.

2Ju

žnoa

frièk

a Re

publ

ika

Post

avlja

nje

takt

ilne

ozna

ke s

a do

nje

stra

ne ru

kohv

ata

kako

bi s

e uk

azal

o na

pol

ožaj

odm

oriš

ta iz

uzet

no je

kor

isno

za

snal

ažen

je lj

udi s

a oš

teæe

njem

vid

a.

3Si

ngap

urRu

kohv

at tr

eba

da s

e bu

de ta

kav

da s

e m

ože

lako

uhv

atiti

, da

omog

uæuj

e èv

rst i

prij

atan

stis

ak ta

ko d

a ru

ka m

ože

da k

lizi d

už ru

kohv

ata

bez

prep

reka

.

4Si

ngap

urŠi

roki

ruko

hvat

i ili

ruèk

e ko

je n

ije m

oguæ

e ob

uhva

titi n

isu

pože

ljni,

pa b

i tre

balo

kor

istit

i pov

ršin

u ko

ja je

dim

enzi

ja š

ake.

5Si

ngap

urRu

kohv

ati t

reba

da

su o

tpor

ni n

a kl

izan

je.

6Au

stra

lija

Tam

o gd

e se

ruko

hvat

ne

nast

avlja

, tak

tilna

ozn

aka

u vi

du d

ugm

eta

kupo

last

og o

blik

a po

stav

lja s

e na

vrh

ruko

hvat

a, 1

50 ±

10 o

d kr

aja

ruko

hvat

a.

7Au

stra

lija

Kada

su

ruko

hvat

i priè

vršæ

eni z

a zi

d, tr

eba

da s

u u

kont

rast

noj b

oji i

da

imaj

u ko

ntra

st u

osv

etlje

nju

u od

nosu

na

zid

ne v

eæi o

d 30

%.

8Au

stra

lija

Na s

tepe

ništ

ima

i ram

pam

a, m

ože

se p

osta

viti

drug

i ruk

ohva

t na

man

joj v

isin

i izm

eðu

665

- 700

mm

.

9UN

Razm

ak iz

með

u ve

rtik

alni

h i h

oriz

onta

lnih

reše

tki n

a og

rada

ma

treba

da

je m

ali r

adi b

ezbe

dnos

ti de

ce.

10UN

Za ra

mpe

i st

epen

išta

za

sluè

aj o

pasn

osti,

na

gorn

ju i

donj

u iv

icu

ruko

hvat

a tre

ba d

a se

pos

tavi

kon

trast

na ta

ktiln

a tra

ka d

užin

e na

jman

je 9

00 m

m d

a se

upo

zore

oni

koj

i del

imiè

no v

ide.



KUHINJE

Adekvatan prostor u kuhinji ili èajnoj kuhinji važan je kako bi ljudi mogli da koriste sve ureðaje i radnu površinu. Preporuèuje se mini-mum èiste širine izmeðu radnih površina od 1500 mm (1). Važno je ispred svih ureðaja obezbediti prostor na podu (2), kako navode Kanada i SAD.

Pristupaèna radna površina s odgovarajuæim prostorom za kolena (4, 5, 6), kao i visina domašaja (9) za kuhinjske ormariæe i fioke takoðe se specifikuje. Važno je imati na umu da treba obezbediti utiènice sa strane ili ispred radne površine (8).

Španija preporuèuje pristupaènu sudoperu sa prostorom za kolena i ruèkom u obliku poluge. Komande bi trebalo da se nalaze s prednje strane aparata (22), sa visinom radne površine koja se kreæe od 750 do 800 mm (23), prema španskim specifikacijama. Dodatna radna površina neposredno pored svih ureðaja predstavlja odlièan element dizajna. Odgovarajuæi stepen osvetljenosti (33) u kuhinji daju Kanada, Španija i Južnoafrièka Republika, i preporuèuje se 200 luksa.

Veliki broj praktiènih komentara i preporuka imaju za cilj pristupaènost kuhinjskog prostora kao što ugradnja dvokrilnog frižidera, osmi-šljavanje prostora za odlaganje tako da zadovoljava ergonomske kriterijume i bude na dohvat ruke, što je od znaèaja za sve korisnike. Isto tako, svi cene kuhinjske elemente od poda do plafona koji obezbeðuju niz pogodnosti za pristupaèno odlaganje.



Kuhi

nje

Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

Èist

a po

vrši

na p

oda

i raz

mak

1

Najm

anji

razm

ak iz

með

u pu

ltova

i sv

ih o

rmar

iæa,

ra

dnih

plo

èa, a

para

ta il

i zi

dova

u k

uhin

ji tre

ba d

a je

1500

1015

(za

prol

az),

1525

(ako

je

zat

vo-

reno

s 3

st

rane

)

1400

1500

2

Min

imal

na è

ista

pov

ršin

a po

da z

a pr

ilaz

svim

ure

ðaji-

ma

ili k

oman

dam

a na

njim

a tre

ba d

a je

750

X 12

0076

0 x

1220

760

x 13

7080

0 x

1300

Kom

ande

3

Za m

ere

o de

lovi

ma

kom

andi

koj

ima

se ru

kuje

(te

rmos

tati,

ele

ktriè

ni

prek

idaè

i, pr

ekid

aèi,

brav

e,

dugm

iæi o

d in

terf

ona,

ut

ièni

ce u

zid

u) p

ogle

dati

odel

jak

ANTR

OPOM

ETIJ

A

dada

dada

dada

dada

dada

dada

Radn

e po

vrši

ne

4Na

jman

je je

dna

radn

a po

vrši

na tr

eba

da im

a ši

rinu

od n

ajm

anje

750

760

760

760

5Na

jman

je je

dna

radn

a po

vr-

šina

treb

a da

ima

dubi

nu o

d na

jman

je60

0da

600

6Na

jman

je je

dna

radn

a po

vr-

šina

treb

a da

ima

visi

nu o

d73

0 - 8

6086

5 m

aks.

da71

0 - 8

6573

0 - 8

60

7

Pogl

edat

i ode

ljak

ANTR

O-

POM

ETRI

JA z

a m

ere

o ra

dnim

pov

ršin

ama,

pro

sto-

ru z

a ko

lena

dada

dada

dada

dada

dada

da

Utiè

nice

8Sa

stra

ne il

i isp

ed ra

dne

povr

šine

treb

a da

pos

toji

utiè

nica

dada



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

Orm

ariæ

i

9

Kuhi

njsk

i orm

ariæ

i, fio

ke i

polic

e tre

ba d

a im

aju

bar

jedn

u po

licu

koja

je o

d po

da s

meš

tena

na

1100

1170

1200

1100

10

Gorn

ji ku

hinj

ski o

rmar

iæi i

fio

ke tr

eba

da im

aju

ruèi

ce u

ob

liku

slov

a D

post

avlje

ne b

li-zu

don

je iv

ice

vrat

a or

mar

iæa

dada

11

Donj

i kuh

injs

ki o

rmar

iæi i

fio

ke tr

eba

da im

aju

ruèi

ce

u ob

liku

slov

a D

post

avlje

-ne

bliz

u go

rnje

ivic

e vr

ata

donj

ih o

rmar

iæa

dada

12M

inim

alna

dub

ina

pros

tora

za

nož

ne p

rste

don

jih

orm

ariæ

a je

150

150

150

13M

inim

alna

vis

ina

pros

tora

za

nož

ne p

rste

za

donj

e or

mar

iæe

je23

023

023

023

0

14Ce

ntar

sud

oper

e tre

ba d

a je

uda

ljen

od z

ida

koji

joj s

e na

lazi

sa

stra

ne n

ajm

anje

460

460

460

Sudo

pera

15Is

pod

sudo

pere

ne

treba

da

ima

oštri

h ili

abr

aziv

nih

povr

šina

dada

dada

16Vi

sina

ivic

a su

dope

re o

d po

da tr

eba

da je

izm

eðu

810

- 860

865

mak

s.75

0 - 8

0071

0 - 8

6575

0 - 8

00

17

Pogl

edat

i ode

ljak

u AN

TRO-

POM

ETRI

JI za

mer

e o

radn

im

povr

šina

ma,

pro

stor

u za

kol

e-na

, pro

stor

u za

nož

ne p

rste

dada

dada

dada

dada

dada

dada

Slav

ine

u su

dope

ram

a i c

evi

18

Odvo

dne

cevi

i ce

vi z

a to

plu

vodu

u s

udop

eri t

reba

da

su

post

avlje

ne p

ozad

i i d

a se

ne

nasl

anja

ju n

a èi

stu

povr

šinu

dada

da

Kuhi

nje



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

19

Slav

ine

treba

da

imaj

u ru

è-ku

u o

blik

u po

luge

koj

ima

se m

ože

ruko

vati

pesn

icom

ili

koj

e se

aut

omat

ski

aktiv

iraju

dada

u ob

liku

ruèi

ceda

da

20

Ako

se s

lavi

na n

e ak

tivira

au

tom

atsk

i, tre

ba d

a se

nj

om ru

kuje

jedn

om ru

kom

, be

z èv

rsto

g st

iska

, ste

zanj

a ili

uvr

tanj

a zg

loba

na

ruci

dada

dada

da

21Po

gled

ati o

delja

k u

AN-

TROP

OMET

RIJI

za

mer

e o

kom

anda

ma

da

dada

dada

dada

dada

dada

Špor

eti,

rern

e i u

grad

ni š

pore

ti

22

Špor

eti,

rern

e i u

grad

ni

špor

eti t

reba

da

imaj

u ko

man

de p

osta

vlje

ne ta

ko

da s

e ne

treb

a na

dvija

ti pr

eko

ringl

i da

bi s

e nj

ima

ruko

valo

das

pred

nje

stra

nes

pred

nje

stra

nes

pred

nje

stra

ne

23Po

vrši

na u

grað

enog

špo

re-

ta il

i špo

reta

treb

a da

ima

visi

nu o

d po

da o

d na

jman

je81

0 - 8

6086

5

mak

s.75

0 - 8

0075

0 - 8

00

24Po

red

ugra

dnog

špo

reta

ili

špor

eta

treba

pos

toji

radn

a po

vrši

na v

isin

e od

naj

man

je40

040

0

25

Za m

ere

o po

dnim

pov

rši-

nam

a ug

radn

ih š

pore

ta i

mer

e o

pros

toru

za

kole

na,

pogl

edat

i rad

ne p

ovrš

ine

u od

eljk

u AN

TROP

OMET

RIJA

dada

dada

dada

dada

dada

dada

26Re

rne

treba

da

imaj

u ko

-m

ande

s p

redn

je s

trane

dada

da

27

Ako

rern

a im

a vr

ata

koja

se

otv

araj

u sa

stra

ne,

treba

pos

tavi

ti ho

rizon

taln

u po

vrši

nu s

a st

rane

na

koju

se

vra

ta o

tvar

aju

ili p

olic

u is

pod

rern

e ko

ja s

e iz

vlaè

i

dada

da

Kuhi

nje



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

28

Ako

rern

a im

a vr

ata

koja

se

otv

araj

u sa

stra

ne i

horiz

onta

lnu

polic

u ko

ja s

e iz

vlaè

i isp

od re

rne,

ond

a on

a pr

oduž

uje

rern

u

dada

29

Ako

rern

a im

a vr

ata

koja

se

otv

araj

u sa

stra

ne i

horiz

onta

lnu

polic

u ko

ja s

e iz

vlaè

i isp

od re

rne,

ond

a se

ta p

olic

a m

ože

izvu

æi

najm

anje

250

250

Friž

ider

30Fr

ižid

er i

zam

rziv

aè tr

eba

da

su s

amoo

tapa

juæi

dada

31

Ako

su fr

ižid

er i

zam

rziv

aè

kom

bino

vano

g tip

a, o

nda

zam

rziv

aè tr

eba

da s

e na

lazi

na

visi

ni o

d

1100

ne

više

od

50%

za

mrz

i-va

èa d

a ne

bud

e iz

nad

1370

prem

a po

jedi

naè-

noj ž

elji

32Ko

man

de fr

ižid

era

i zam

r-zi

vaèa

treb

a da

su

od p

oda

na v

isin

i od

11

0012

20pr

ema

poje

dina

è-no

j žel

ji

Osve

tljen

ost

33

Nivo

osv

etlje

nost

i u k

uhi-

njam

a i k

od k

oman

di g

de je

ne

opho

dno

èita

nje

treba

da

izno

si n

ajm

anje

200

lx20

0 lx

200

lx n

a ra

dnim

po

vrši

na-

ma

200

lx

Osta

lo

34Za

bilo

koj

e m

ere

za o

znak

e po

gled

ati o

delja

k OZ

NAKE

dada

dada

dada

dada

dada

dada

dada

dada

35Za

bilo

koj

e m

ere

za v

rata

po

gled

ati o

delja

k VR

ATA

dada

dada

dada

dada

dada

dada

dada

dada

Kuhi

nje



Kuhi

nje

Kom

enta

ri

Br.

Doku

men

tKo

men

tari

1CS

APo

željn

o je

pos

toji

doda

tna

radn

a pl

oèa

koja

se

mož

e iz

vuæi

, a k

oja

je n

a vi

sini

ispo

d st

anda

rdne

radn

e pl

oèe.

2CS

ARa

dna

povr

šina

koj

a po

vezu

je k

uhin

jske

apa

rate

treb

a da

je n

epre

kidn

a.

3CS

AAk

o ce

vi o

dvod

a i t

ople

vod

e za

diru

u è

istin

u is

pod

sudo

pere

, tre

ba d

a su

izol

irane

.

4CS

APr

irodn

o sv

etlo

, akc

entn

o sv

etlo

i pr

ekid

aèi z

a re

gulis

anje

niv

oa o

svet

ljenj

a pr

edst

avlja

ju p

obol

jšan

je i

doda

tak

redo

vnom

osv

etlje

nju.

5CS

APo

vrši

ne š

pore

ta s

a ra

vnom

ker

amiè

kom

plo

èom

nis

u po

željn

e za

ljud

e sa

sm

anje

nom

spo

sobn

ošæu

vid

a.

6CS

ADa

bi s

e iz

begl

a op

asno

st o

d op

ekot

ina,

pož

eljn

ije je

kor

istit

i zid

ne re

rne

koje

se

otva

raju

sa

stra

ne.

7CS

APr

epor

uèuj

e se

da

kod

rern

i pos

toji

opci

ja s

amoè

išæe

nja.

8CS

AM

ikro

tala

sne

peæn

ice

treba

pos

tavi

ti na

vis

inu

radn

e po

vrši

ne.

9CS

ANe

kim

ljud

ima

su p

ristu

paèn

iji d

vokr

ilni f

rižid

eri.

Með

utim

, ovi

mod

eli s

u ši

ri a

mož

da i

viši

.

10CS

AKa

d se

bira

ju k

ombi

nova

ni m

odel

i friž

ider

a, n

ekim

ljud

ima

više

odg

ovar

a da

zam

rziv

aè b

ude

dole

.

11CS

AKo

d sv

ih m

odel

a fri

žide

ra, k

oman

de fr

ižid

era

i zam

rziv

aèa

treba

da

su u

hor

izon

taln

oj ra

vni n

a 50

0 m

m z

a ko

risni

ka k

oji s

edi.

12CS

AOr

mar

iæi z

a od

laga

nje

od p

oda

do p

lafo

na p

ruža

ju p

ruža

ju n

iz m

oguæ

nost

i za

pris

tupa

èan

pros

tor z

a od

laga

nje.

13CS

AFi

oke

i pol

ice

koje

se

mog

u iz

vuæi

cel

om s

vojo

m d

užin

om o

mog

uæuj

u pr

osto

r za

odla

ganj

e ko

me

se m

ože

lako

priæ

i i k

oji s

e la

ko k

oris

ti.

14CS

ATa

cne

iz v

iše

delo

va o

mog

uæuj

u pr

istu

paèn

o od

laga

nje.

15Šp

anija

Radn

e po

vrši

ne tr

eba

da im

aju

dve

visi

ne; z

a ra

d u

stoj

eæem

pol

ožaj

u: 8

50 -

950

mm

, za

rad

u se

deæe

m p

olož

aju:

750

- 85

0 m

m.

16Šp

anija

Povr

šina

kuh

inje

mor

a bi

ti na

jman

je 5

m².

17Si

ngap

urTr

eba

da s

e ko

riste

pod

ne o

blog

e ko

je n

e kl

ize.

18Si

ngap

urVi

soki

ili n

iski

orm

ari m

ogu

biti

opas

ni z

a st

arije

oso

be p

ošto

im s

e ne

mož

e be

zbed

no p

riæi.

Bilo

kak

va p

olic

a na

vis

ini z

bog

koje

oso

ba m

ora

da s

e po

pne

na s

tolic

u ili

hok

licu

mor

a se

izbe

gava

ti.



BIBLIOTEKE

Najvažnije kod biblioteka jeste da su prolazi široki i da ima dovoljno prostora da se neko ko koristi kolica može okrenuti.

Èitav unutrašnji prostor biblioteke treba da bude pristupaèan ljudima koji koriste kolica (1). Preporuèuje se širina prolaza u biblioteci 920 mm. Širina pulta (2) treba da je veæa i iznosi 1060 mm kako bi ljudi mogli da obiðu nekoga ko je u kolicima.

Urugvaj i Kanada istièu da je važno imati u vidu da informacije na displejima (7) treba da budu u dobrom kontrastu i da se nalaze na površini koja nema odsjaj. Ostali delovi biblioteke treba da su u skladu sa opštim merama kao što su prilaz, vrata i preporuke za oznake.



Bibi

liote

ke

Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

Prol

azi /

Ras

pore

d se

denj

a

1 Pr

olaz

i tre

ba d

a su

širo

ki

najm

anje

920

920

915

900

1060

92

0

2M

inim

alna

èis

ta š

irina

reda

ko

d pu

lta92

0 91

5 90

0 10

60

1060

3

Mes

ta p

redv

iðen

a za

sed

enje

os

oba

u ko

licim

a tre

ba d

a za

uzim

aju

povr

šinu

pod

a od

na

jman

je (š

irina

x d

ubin

a)

750

x 12

00

760

x 12

20

750

x 12

00

900

x 12

00

760

x 13

70

800

x 13

00

4

Mes

ta p

redv

iðen

a za

se

denj

e os

oba

u ko

licim

a tre

ba d

a im

aju

odgo

vara

juæi

pr

osto

r za

man

evris

anje

da

bi s

e pr

išlo

del

u za

sed

enje

da

dada

da

da

Pult

/ Sto

5

Za m

ere

u ve

zi sa

pul

tovi

ma,

vi

sino

m s

tolo

va i

mer

e za

pr

osto

r za

kole

na p

ogle

dati

odel

jak

ANTR

OPOM

ETRI

JA

da

da

da

da

da

da

da

da

da

da

da

Kom

ande

6 Za

mer

e o

kom

anda

ma

pogl

edat

i ode

ljak

ANTR

O-

POM

ETRI

JAda

da

da

da

da

da

da

da

da

da

da

da

da

7

Info

rmac

ije n

a di

sple

jima

tre-

ba d

a pr

ate

takt

ilne

i/ili

èujn

e in

form

acije

, u k

ontra

stno

j bo

ji i n

a po

vrši

ni b

ez o

dsja

ja

da

kont

rast

bo

ja i

bez

odsj

aja

da

da

da

Osta

lo

8 Za

mer

e o

vrat

ima

pogl

edat

i od

elja

k VR

ATA

da

da

da

da

da

da

da

da

da

da

da

da

da

da

da

da

da

9

Za m

ere

o kr

etan

ju, p

rost

or

za s

taja

nje

u re

dovi

ma

i pr

ilazi

ma

pogl

edat

i ode

ljak

PRIL

AZI

da

da

da

da

da

da

da

da

da

da

da

da

da

da

10

Za b

ilo k

oje

mer

e o

ozna

kam

a po

gled

ati o

delja

k OZ

NAKE

da

da

da

da

da

da d

a da

da

da

da

da

da

da

** Z

a do

datn

e ko

men

tare

pog

leda

ti od

elja

k RA

DNA

MES

TA.



SOBE ZA PRENOÆIŠTE I PRIVREMENI SMEŠTAJ

Privremeni smeštaj ukljuèuje hotele, motele, hostele, studentske domove i sve tipove kratkotrajnog smeštaja.

SAD nalaže da su sobe za goste sa odlikama promenljivosti budu (podjednako i ravnopravno) rasporeðene u svim tipovima i kla-sama soba. Neke od tehnièkih karakteristika su pristup ulaznim vratima, druga špijunka postavljena niže, (4) zvono ili interfon (5) i odgovarajuæe osvetljenje (3). Osvetljenjem se bave Kanada, Južnoafrièka Republika i Australija, s najboljom rešenjem od 200 luksa.

Sims na prozoru treba da je na maksimalnoj visini od 750 mm (8) s mehanizmom za zakljuèavanje koji se može dohvatiti, kao što je specifikovano u CSA standardom. SAD takoðe zahteva da se spoljašnji prostor kao što su terase i otvorena dvorišta15 takoðe budu pristupaèni (10). Švedska i SAD navode da dnevne sobe i trpezarije treba da budu pristupaène (11) i da svi prekidaèi treba da budu u skladu sa merama za pristupaènost prekidaèa (12) kao što su termostat, ventilatori, itd, a to je nešto na šta veæina zemalja obraæa pažnju. Australija i SAD propisuju praznu površinu poda pored kreveta (13).

Broj pristupaènih soba (15 – 26) daju SAD (5%), Irska (1 na 20), Filipini (1 na 50) i Singapur (1 na 200). Preporuèuje se da bude soba sa ravnim i obiènim tušem. SAD daje precizan broj soba koje treba da imaju ravan tuš u odnosu na one koje nemaju. Na primer, objekti sa 200 – 300 raspoloživih soba treba da imaju 7 pristupaènih soba sa obiènim tušem i 3 sa ravnim tušem.

Alarmni sistemi za sluèaj opasnosti (31) treba da imaju i audio i vizelne signale u Švedskoj, Australiji, Kanadi, što predstavlja važno pitanje bezbednosti. Jedino SAD odreðuju jaèinu zvuka (34) telefona, a i Kanada i SAD pominju prostor za TT tako da i gluvi ljudi (35) mogu da koriste telefon za komunikaciju.

Pristupaèan prostor za odlaganje stvari odreðuju Kanada i Australija sa praznim prostorom na podu ispred garderobera sa policama na razlièitim visinama. Tehnièke specifikacije za mesto ormariæa za lekove (60) takoðe je dala Kanada, dok Kina traži minimalno osvetljenje u ormariæu za lekove.

15 Pacio - otvoreno dvorište štanske kuæe (Prim. prev.)



Sobe

za

pren

oæiš

te i

priv

rem

eni s

meš

taj

Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

Opšt

e

1

"Priv

rem

eni s

meš

taj u

pr

istu

paèn

im s

pava

æim

so

bam

a ili

apa

rtm

anim

a m

ože

da s

e na

ðe u

hot

eli-

ma,

mot

elim

a, h

oste

lima

ili

stud

ents

kim

dom

ovim

a"

dada

dada

da

2

Sobe

za

gost

e ko

je tr

eba

da

imaj

u od

like

prom

enlji

vost

i tre

ba d

a bu

du z

astu

plje

ne

u sv

im ra

zlièi

tim ti

povi

ma

i kl

asam

a so

ba

dada

Ula

zna

vrat

a

3

Treb

a da

pos

toji

mog

uæno

st

da s

e od

mor

ište

ili p

rost

or

na u

lazu

osv

etli

do n

ivoa

od

najm

anje

200

lx15

0 lx

150

lx20

0 lx

200

lx

4Vr

ata

treba

da

imaj

u dr

ugu

špiju

nku

na v

isin

i od

poda

izm

eðu

1100

- 12

0011

00 -

1200

5Zv

ono

ili in

terf

on tr

eba

da

se n

alaz

e na

vis

ini o

d po

da40

0 -

1200

kom

ande

po

stav

lje-

ne n

a od

-go

vara

juæe

m

esto

1000

-12

00

800

- 100

0 i 7

00 o

d ug

la

6

Ako

su z

vono

ili i

nter

fon

pove

zani

sa

sigu

rnos

nim

si

stem

om z

a ot

vara

nje

vrat

a,

na u

lazu

treb

a da

pos

toji

vizu

elni

i zv

uèni

sig

nal k

oji

ozna

èava

“sa

mo

napr

ed"

dada

7

Zvon

o ili

inte

rfon

treb

a da

su

pov

ezan

i sa

sis

tem

om

za k

omun

ikac

iju u

okv

iru

jedn

og o

bjek

ta

dada

Proz

ori

8Si

mso

vi n

a pr

zorim

a u

so-

bam

a tre

ba d

a su

na

visi

ni

od p

oda

najv

iše

750

800

765

750



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

9M

ehan

izam

za

otva

ranj

e i

zatv

aran

je p

rozo

ra u

sob

a-m

a tre

ba d

a je

na

visi

ni o

d

400

- 12

0090

0-12

0040

0 -

1200

400

- 120

0

10M

ehan

izam

za

otva

ranj

e i

zatv

aran

je p

rozo

ra u

sob

a-m

a tre

ba d

a je

na

visi

ni o

dda

da, 8

10da

da

Osta

li de

lovi

11Dn

evni

bor

avak

i trp

ezar

ija

treba

da

su p

ristu

paèn

ida

dada

da

Kom

ande

12

Visi

na k

oman

di u

reða

ja k

ao

što

su p

reki

daèi

, ut

ièni

ce,

term

osta

ti, s

iste

mi

za k

o-m

unik

aciju

, ku

tije

sa p

reki

-da

èim

a, iz

duvn

i ven

tilat

or Ii

gl

avni

ven

tili

za v

odu

treba

da

su

na v

isin

i od

(za

do-

datn

e in

form

acije

, pog

leda

ti de

o ko

man

de u

ode

ljku

AN-

TROP

OMET

RIJA

)

400

- 12

0038

0 -

1220

800

- 10

0050

0 -

1200

900

700

- 12

0060

0 -

1200

380

- 10

6040

0 -

1200

400

- 120

0

Deo

pred

viðe

n za

spa

vanj

e/kr

evet

13Na

jman

je je

dan

deo

pred

-vi

ðen

za s

pava

nje

treba

da

ima

èist

u po

vrši

nu p

oda

od

760

x 12

2016

00 x

10

00ši

roko

10

00

760

x 13

7080

0 x

1300

14Èi

sta

povr

šina

pod

a tre

ba

da d

ozvo

ljava

pris

tup

sa

stra

ne p

aral

elno

s k

reve

tom

dada

da

Broj

pris

tupa

ènih

sob

a

15

U ob

jekt

ima

sa v

iše

od 2

5 kr

evet

a za

sm

ešta

j gos

tiju,

m

inim

alni

bro

j kre

veta

koj

i tre

ba d

a za

dovo

lje u

slov

za

èist

u po

vrši

nu p

oda

je

5%1

od 2

0 ili

u is

tom

od

nosu

nije

dan

1 na

50

+ 1

/100

u

isto

m

odno

su.

Najm

anje

1

na n

ivou

na

kom

je

ulaz

1 na

200

ho

tels

kih

soba

ili

u is

tom

od

nosu

1

na 1

00 il

i u

isto

m

odno

su u

ho

stel

ima,

st

ano-

vim

a,

dom

ovim

a

1 od

20

ili u

isto

m

odno

su

Sobe

za

pren

oæiš

te i

priv

rem

eni s

meš

taj



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

16

Min

imal

an b

roj s

oba

bez

ravn

ih tu

ševa

/(sa

ravn

im

tuše

vim

a) u

odn

osu

na

ukup

an b

roj s

oba

1 - 2

5

1 / (

0)1

/ (0)

17

Min

imal

an b

roj s

oba

bez

ravn

ih tu

ševa

/(sa

ravn

im

tuše

vim

a) u

odn

osu

na

ukup

an b

roj s

oba

26 -

50

2 / (

0)1/

(0) o

d 20

2 / (

0)

18

Min

imal

an b

roj s

oba

bez

ravn

ih tu

ševa

/(sa

ravn

im

tuše

vim

a) u

odn

osu

na

ukup

an b

roj s

oba

51 –

75

3 / (

1)3

/ (1)

19

Min

imal

an b

roj s

oba

bez

ravn

ih tu

ševa

/(sa

ravn

im

tuše

vim

a) u

odn

osu

na

ukup

an b

roj s

oba

76 –

100

4 / (

1)4

/ (1)

20

Min

imal

an b

roj s

oba

bez

ravn

ih tu

ševa

/(sa

ravn

im

tuše

vim

a) u

odn

osu

na u

ku-

pan

broj

sob

a 10

1 - 1

50

5 / (

2)5

/ (2)

21

Min

imal

an b

roj s

oba

bez

ravn

ih tu

ševa

/(sa

ravn

im

tuše

vim

a) u

odn

osu

na u

ku-

pan

broj

sob

a 15

1 - 2

00

6 / (

2)6

/ (2)

22

Min

imal

an b

roj s

oba

bez

ravn

ih tu

ševa

/(sa

ravn

im

tuše

vim

a) u

odn

osu

na u

ku-

pan

broj

sob

a 20

1 –

300

7 / (

3)7

/ (3)

23

Min

imal

an b

roj s

oba

bez

ravn

ih tu

ševa

/(sa

ravn

im

tuše

vim

a) u

odn

osu

na u

ku-

pan

broj

sob

a 30

1 - 4

00

8 / (

4)8

/ (4)

24

Min

imal

an b

roj s

oba

bez

ravn

ih tu

ševa

/(sa

ravn

im

tuše

vim

a) u

odn

osu

na u

ku-

pan

broj

sob

a 40

1 –

500

9 / (

4)9

/ (4)

25

Min

imal

an b

roj s

oba

bez

ravn

ih tu

ševa

/(sa

ravn

im

tuše

vim

a) u

odn

osu

na u

ku-

pan

broj

sob

a 50

1 - 1

000

2 %

od

ukup

nog

broj

a

2 %

od

ukup

nog

broj

a

Sobe

za

pren

oæiš

te i

priv

rem

eni s

meš

taj



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

26

Min

imal

an b

roj s

oba

bez

ravn

ih tu

ševa

/(sa

ravn

im

tuše

vim

a) u

odn

osu

na

ukup

an b

roj s

oba

1001

+

20 +

1

na s

vaki

h 10

0 pr

eko

1000

20 +

1

na s

vaki

h 10

0 pr

eko

1000

Toal

eti /

Kup

atila

27Br

oj p

ristu

paèn

ih to

alet

a i

kupa

tila

ne m

anje

od

1

pris

tupa

è-ne

sob

e tre

ba d

a im

aju

pris

tupa

è-ne

kad

e ili

tu

ševe

min

im.1

so

ba n

a 10

0 ili

u is

tom

od

nosu

, da

imaj

u la

vabo

, ka

du ili

tuš

pris

tupa

è-ne

sob

e tre

ba d

a im

aju

pris

tupa

è-ne

kad

e ili

tu

ševe

ne m

anje

od

1

28Na

jman

je je

dan

WC,

jeda

n la

vabo

, jed

na k

ada

ili tu

š tre

ba d

a su

pris

tupa

èni

dada

da

29Za

sve

mer

e o

kada

ma

pogl

edat

i ode

ljak

KADE

da

dada

dada

dada

dada

30Za

mer

e u

vezi

sa h

vata

ljkam

a po

gled

ati o

delja

k TO

ALET

Ida

dada

dada

dada

dada

dada

da

Alar

mi /

Ure

ðaji

za v

izue

lna

obav

ešte

nja

31Al

arm

za

uzbu

nu tr

eba

da

obuh

vata

i zv

uène

i vi

zuel

ne

sign

ale

dada

dada

32

Ureð

aja

za v

izue

lna

obav

ešte

nja

treba

da

se

obez

bede

da

bi s

e on

i koj

i za

tekn

u u

sobi

oba

vest

ili

da æ

e da

zaz

voni

tele

fon,

zv

ono

na

vrat

ima

ili d

a æe

ne

ko p

okuc

ati n

a vr

ata

datre

pæuæ

im

svet

lom

da

33

Ureð

aji z

a ob

aveš

tava

nje

ne tr

eba

da b

udu

pove

zani

sa

ala

rmom

sa

vizu

elni

m

sign

alom

za

uzbu

nu

dada

da

Tele

fon

/ Ure

ðaji

za k

omun

ikac

iju

34Te

lefo

ni p

o so

bam

a tre

ba d

a im

aju

regu

laci

ju ja

èine

zvu

kada

dada

Sobe

za

pren

oæiš

te i

priv

rem

eni s

meš

taj



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

35

Kako

bi s

e ol

akša

la u

potre

-ba

TT,

tele

fons

ke u

tièni

ce

treba

da

su u

dalje

ne o

d te

lefo

na n

ajvi

še

1200

1220

1200

36

Sobe

za

gost

e u

kojim

a tre

ba d

a po

stoj

e ur

eðaj

i za

kom

unik

aciju

treb

a da

su

zast

uplje

ne u

svi

m ra

zlièi

tim

tipov

ima

i kla

sam

a so

ba

dada

37M

inim

alan

i bro

j sob

a sa

od

likam

a pr

omen

ljivo

sti i

ur

eðaj

ima

za k

omun

ikac

iju1

1

38M

aksi

mal

an b

roj s

oba

sa

odlik

ama

prom

enlji

vost

i i

ureð

ajim

a za

kom

unik

aciju

10

%10

%

39

Min

imal

an b

roj s

oba

za

gost

e sa

ure

ðajim

a za

ko

mun

ikac

iju k

oje

se tr

aže

gde

ima

2 –

25 s

oba

22

40

Min

imal

an b

roj s

oba

za

gost

e sa

ure

ðajim

a za

ko

mun

ikac

iju k

oje

se tr

aže

gde

ima

26 –

50

soba

44

41

Min

imal

an b

roj s

oba

za

gost

e sa

ure

ðajim

a za

ko

mun

ikac

iju k

oje

se tr

aže

gde

ima

51 -

75 s

oba

77

42

Min

imal

an b

roj s

oba

za

gost

e sa

ure

ðajim

a za

ko

mun

ikac

iju k

oje

se tr

aže

gde

ima

76 –

100

sob

a

99

43

Min

imal

an b

roj s

oba

za

gost

e sa

ure

ðajim

a za

ko

mun

ikac

iju k

oje

se tr

aže

gde

ima

101

– 15

0 so

ba

1212

44

Min

imal

an b

roj s

oba

za

gost

e sa

ure

ðajim

a za

ko

mun

ikac

iju k

oje

se tr

aže

gde

ima

151

– 20

0 so

ba

1415

+ 5

%

soba

pre

ko

150

Sobe

za

pren

oæiš

te i

priv

rem

eni s

meš

taj



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

45

Min

imal

an b

roj s

oba

za

gost

e sa

ure

ðajim

a za

ko

mun

ikac

iju k

oje

se tr

aže

gde

ima

201

– 30

0 so

ba

1715

+ 5

%

soba

pre

ko

150

46

Min

imal

an b

roj s

oba

za

gost

e sa

ure

ðajim

a za

ko

mun

ikac

iju k

oje

se tr

aže

gde

ima

301

- 400

sob

a

2015

+ 5

%

soba

pre

ko

150

47

Min

imal

an b

roj s

oba

za

gost

e sa

ure

ðajim

a za

ko

mun

ikac

iju k

oje

se tr

aže

gde

ima

401

– 50

0 so

ba

2215

+ 5

%

soba

pre

ko

150

48

Min

imal

an b

roj s

oba

za

gost

e sa

ure

ðajim

a za

ko

mun

ikac

iju k

oje

se tr

aže

gde

ima

500

– 10

00 s

oba

5 %

od

ukup

nog

broj

a

15 +

5%

so

ba p

reko

15

0

49

Min

imal

an b

roj s

oba

za

gost

e sa

ure

ðajim

a za

ko

mun

ikac

iju k

oje

se tr

aže

gde

ima

1001

+ s

oba

50 +

3

na s

vaki

h 10

0 pr

eko

1000

15 +

5%

so

ba p

reko

15

0

Pros

tor

za o

dlag

anje

stv

ari

50

Najm

anje

jeda

n od

svi

h ti-

pova

pro

stor

a za

odl

agan

je

stva

ri m

ora

biti

pris

tupa

-èa

n (u

kjuè

ujuæ

i orm

are,

or

mar

iæe,

šip

ke z

a od

eæu,

fio

ke, p

olic

e)

dada

dada

51

Orm

ar z

a od

eæu

ili o

dla-

ganj

e st

vari

ispr

ed s

ebe

treba

da

ima

èist

pro

stor

od

najm

anje

750

x 12

0080

0 x

1300

760

x 13

7080

0 x

1300

52

Orm

ar z

a od

eæu

ili o

dlag

a-nj

e tre

ba d

a im

a ši

pku

za

odeæ

u m

aksi

mal

ne v

isin

e od

pod

a

1200

- 14

0013

5013

5012

00

53

Orm

ar z

a od

eæu

sa p

olic

a-m

a tre

ba d

a im

a na

jman

je

tri p

olic

e ra

èuna

juæi

od

poda

na

visi

ni o

d

400

- 12

0023

0 -

1350

230

- 12

0040

0 - 1

200

Sobe

za

pren

oæiš

te i

priv

rem

eni s

meš

taj



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

54

Pros

tori

opšt

e na

men

e za

od

laga

nje

stva

ri tre

ba d

a im

aju

vrat

a ko

ja s

e ot

vara

ju

ka n

apol

je

dada

da

55

Treb

a da

pos

toji

mog

uæ-

nost

da

se p

rost

ori o

pšte

na

men

e za

odl

agan

je s

tvar

i os

vetle

do

nivo

a od

100

lx30

lx10

0 lx

Polic

a za

peš

kire

56Ši

pka

za p

eški

re u

kup

atilu

tre

ba d

a je

pos

tavl

jenj

a na

vi

sinu

od

1100

1100

1100

57Is

pred

šip

ke z

a pe

škire

tre-

ba d

a bu

de è

ista

pov

ršin

a po

da o

d

750

x 12

0076

0 x

1370

800

x 13

00

58

Šipk

a za

peš

kire

treb

a da

se

nal

azi u

hor

izon

taln

oj

ravn

i na

udal

jeno

sti o

d na

jman

je

500

500

500

Orm

ariæ

s le

kovi

ma

59

Ispr

ed o

rmar

iæa

s le

kovi

ma

treba

da

post

oji è

ista

po-

vrši

na p

oda

(što

mož

e da

uk

ljuèu

je p

rost

or z

a ko

lena

ko

d la

vabo

a) o

d na

jman

je

750

x 12

0076

0 x

1370

800

x 13

00

60

Orm

ariæ

s le

kovi

ma

treba

da

se

nala

zi n

a ho

rizon

tal-

noj r

avni

na

udal

jeno

sti n

e ve

æoj o

d

500

500

500

61Do

nja

polic

a or

mar

iæa

s lek

ovim

a tre

ba d

a se

nal

azi o

d po

da n

a m

aksi

mal

noj v

isin

i od

1000

1000

1000

62Or

mar

iæ s

leko

vim

a tre

ba

da je

osv

etlje

n do

niv

oa o

d na

jman

je20

0 lx

200

lcx

200

lx

63

Cent

raln

a lin

ija v

rata

i ok

vira

orm

ariæ

a za

leko

ve

treba

da

je iz

nad

poda

na

mak

sim

alno

j vis

ini i

zmeð

u

400

- 12

0040

0 -

1200

400

- 120

0

Sobe

za

pren

oæiš

te i

priv

rem

eni s

meš

taj



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

Osta

lo

64Za

bilo

koj

e m

ere

o oz

na-

kom

a, p

ogle

dati

odel

jak

OZNA

KEda

dada

dada

da

dada

da

dada

dada

da

65Za

bilo

koj

e m

ere

o pa

r-ki

ranj

u po

gled

ati o

delja

k PA

RKIN

Gda

dada

dada

da

da

dada

dada

dada

dada

66Za

bilo

koj

e m

ere

o st

epe-

ništ

ima

pogl

edat

i ode

ljak

STEP

ENIŠ

TAda

dada

dada

dada

dada

dada

dada

dada

dada

67Za

bilo

koj

e m

ere

o ra

mpa

ma

pogl

edat

i ode

ljak

RAM

PEda

dada

dada

dada

dada

dada

dada

dada

dada

68Za

bilo

koj

e m

ere

o pr

ilazi

ma

pogl

edat

i ode

ljak

PRIL

AZI

dada

dada

dada

dada

dada

dada

dada

dada

da

69Za

bilo

koj

e m

ere

o vr

atim

a po

gled

ati o

delja

k VR

ATA

dada

dada

dada

dada

dada

dada

dada

dada

da

70Za

bilo

koj

e m

ere

o ku

hi-

njam

a po

gled

ati o

delja

k KU

HINJ

Eda

da

dada

da

dada

71Za

bilo

koj

e m

ere

o tu

ševi

ma

pogl

edat

i ode

ljak

TUŠE

VIda

dada

dada

da

dada

dada

da

72Za

bilo

koj

e m

ere

o to

alet

ima

pogl

edat

i ode

ljak

POJE

DINA

ÈNI T

OALE

TIda

dada

da

da

da

da

dada

dada

da

73

Za b

ilo k

oje

mer

e o

mes

tima

za u

krca

vanj

e i i

skrc

avan

je

putn

ika

pogl

edat

i ode

ljak

MES

TA Z

A UK

RCAV

ANJE

IS

KRCA

VANJ

E PU

TNIK

A

da

da

da

dada

da

da

dada

74Za

bilo

koj

e m

ere

o lif

tovi

ma

pogl

edat

i ode

ljak

LIF

TOVI

da

dada

dada

dada

dada

dada

da

dada

75

Za b

ilo k

oje

odre

dbe

u ve

zi s

a po

žarim

a po

gled

ati

odel

jak

PROT

IVPO

ŽARN

A ZA

ŠTIT

A

dada

dada

dada

da

dada

dada

da

dada

Sobe

za

pren

oæiš

te i

priv

rem

eni s

meš

taj



Sobe

za

pren

oæiš

te i

priv

rem

eni s

meš

taj K

omen

tari

Br.

Doku

men

tKo

men

tari

1CS

ATr

eba

da s

e ob

ezbe

di d

ovol

jno

pros

tora

za

spra

ve k

ao š

to s

u ko

lica,

sto

lice

za tu

šira

nje,

hod

alic

e, k

lupe

za

trans

fer i

toal

etne

sto

lice.

2CS

AU

toal

etim

a m

ogu

da s

e ko

riste

pok

retn

e hv

atal

jke

koje

se

spuš

taju

.

3CS

AAk

o je

kor

isni

ku p

otre

bna

viša

das

ka n

a to

alet

u, tr

eba

da s

e ob

ezbe

di p

odeš

ivaè

vis

ine

za d

asku

.

4CS

APo

lice

ne tr

eba

da š

trèe.

5Šv

edsk

aAk

o ho

tel i

li pr

enoæ

ište

imaj

u re

stor

an k

oji i

ma

toal

ete,

bar

em je

dan

toal

et m

ora

biti

pris

tupa

èan.

6Šv

edsk

aNe

kolik

e so

be tr

eba

da o

dgov

araj

u lju

dim

a sa

ale

rgija

ma

ili o

setlj

ivim

na

okol

insk

e fa

ktor

e.

7Irs

kaSv

aka

soba

treb

a da

ima

pros

tora

za

okre

tanj

e pr

eèni

ka 1

500

mm

.

8Ju

žnoa

frièk

a Re

publ

ika

U de

lovi

ma

u ko

jima

ljudi

cirk

uliš

u i k

upat

ilim

a tre

ba d

a po

stoj

i noæ

no s

vetlo

.

9Ju

žnoa

frièk

a Re

publ

ika

Bilo

koj

a zg

rada

koj

a im

a re

gist

rova

nu k

linik

u ili

am

bula

ntu,

treb

a da

je p

ristu

paèn

a.

10Si

ngap

urU

hote

lima

ili p

ansi

onim

a za

koj

e se

oèe

kuje

da

ih k

oris

ti ve

æi b

roj o

soba

sa

inva

lidite

tom

, pre

poru

èuje

se

broj

pris

tupa

ènih

sob

a ve

æi o

d pr

opis

anog

.

11Si

ngap

urPo

stav

iti s

iste

m a

larm

a za

slu

èaj o

pasn

osti

u ku

patil

o i p

ored

kre

veta

, koj

i se

aktiv

ira p

ovla

èenj

em v

rpce

koj

a do

seže

do

poda

i ko

ja je

pov

ezan

a sa

zvo

nom

ili d

rugi

m s

igna

lom

na

rece

pciji

tako

da

gost

mož

e da

poz

ove

pom

oæ u

slu

èaju

opa

snos

ti.

12Si

ngap

urPr

epor

uèuj

e se

da

se p

reki

daèi

za

svet

lo p

osta

ve b

lizu

krev

eta.

13Si

ngap

urPr

epor

uèuj

e se

upo

treba

dvo

smer

nih

prek

idaè

a ka

ko g

osti

ne b

i mor

ali d

a pr

elaz

e ce

lu s

obu

u m

raku

da

bi u

gasi

li ili

upa

lilli

svet

lo.

14Si

ngap

urKo

man

de tr

eba

da b

udu

u ko

ntra

stno

j boj

i.

15Au

stra

lija

U sp

avaæ

im d

elov

ima

i u s

vim

sob

ama

u ko

jima

mog

u od

sest

i lju

di s

a oš

teæe

njem

slu

ha, t

reba

lo b

i pos

tavi

ti po

moæ

ni a

larm

ni s

iste

m k

ako

bi s

e ob

ezbe

dila

efik

asno

st a

larm

a u

sluè

aju

opas

nost

i. Da

bi b

ili e

fekt

ivni

, pom

oæni

vi

zuel

ni a

larm

i tre

ba d

a bu

du p

osta

vlje

ni i

orije

ntis

ani t

ako

da š

ire s

igna

le i

odsj

aj k

roz

pros

tor i

li da

odj

edno

m p

odig

nu n

ivo

osve

tljen

ja.

16Au

stra

lija

Glu

vim

ljud

ima

ne m

oraj

u bi

ti po

trebn

e dr

uge

kara

kter

istk

e pr

istu

paèn

osti

osim

vez

a za

ala

rm u

slu

èaju

opa

snos

ti i u

reða

ji za

kom

unik

aciju

. Zbo

g to

ga n

eke

sobe

treb

a da

imaj

u vi

zuel

ne a

larm

e za

slu

èaj o

pasn

osti

ili v

eze.



SALE ZA SASTANKE, ODBORNIÈKE SALE I SALE ZA OBUKU

Sedišta bi trebalo da budu pokretna i ispod stola ne bi trebalo da budu prepreke koje bi onemoguæavale ljude u kolicima da uðu ispod njega.

Prema Singapuru, SAD i Kanadi pristupaèan prolaz neophodan je u svim salama za sastanke i objektima za obuku. Garderoberi treba da su pristupaèni sa policama (4) i šipkama za kapute na maksimalnoj visini od 1200 mm (3).

Kanada navodi da je neophodno osvetljenje od 100 luksa (6) u prostorima za odlaganje i minimum 200 luksa za prostor u salama za sastanke (8). Singapur, Južnoafrièka Republika i Kanada odreðuju nivo osvetljenja u salama za sastanke i obuku.

Prema Južnoafrièkoj Republici i Kanadi (10) informacije na displejima treba da su i taktilne i zvuène kako bi se obezbedilo da svi prime informaciju.

Takoðe je važno uzeti u obzir pristupaènost audio-vizuelne opreme i opreme za komunikaciju da bi ona bila inkluzivna.

Treba obezbediti dobro osvetljen prostor u prednjem delu sale gde æe stajati prevodilac znakovnog jezika. Za ovaj deo treba napraviti posebno svetlo kako bi on mogao ostati osvetljen kada je svetlo u sobi prigušeno zbog audio-vizuelne prezentacije.

Australija skreæe pažnju na zahtev za ravnomerno osvetljenje i fokusirano osvetljenje bez senki kako bi se omoguæilo èitanje sa usana i prevoðenje na znakovni jezik. Ovo je važno uzeti u obzir za ljude koji su gluvi ili teže èuju.



Sale

za

sast

anke

, odb

orni

èke

sale

i sa

le z

a ob

uku

Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

Prol

az

1 Na

jman

ja š

irina

pro

laza

920

915

900

1060

92

0

Orm

ari/O

dlag

anje

2 Is

pred

orm

ara

treba

da

post

oji è

ista

pov

ršin

a po

da

od n

ajm

anje

750

x 12

00

760

x 12

20

900

x 12

00

760

x 13

70

800

x 13

00

3 M

aksi

mal

na v

isin

a ši

pke

za o

deæu

u o

rmar

ima

treba

da

je

1200

-1

400

1220

m

aks.

13

50

mak

s.

1200

4 U

orm

arim

a sa

pol

icam

a tre

ba d

a po

stoj

e na

jman

je tr

i po

lice

od p

oda

na v

isin

i od

400

- 12

00

1015

- 12

20

400

- 12

00

400

- 120

0

5

Pros

tori

opšt

e na

men

e za

od

laga

nje

treba

da

imaj

u vr

ata

koja

se

otva

raju

ka

spol

ja

da

da

da

6

Treb

a da

pos

toji

mog

uæno

st

da s

e pr

osto

ri op

šte

nam

e-ne

za

odla

ganj

e os

vetle

do

nivo

a od

naj

man

je

100

lx

30 lx

10

0 lx

Pult/

Sto

7

Za m

ere

o ra

dnim

mes

tam

a i s

tolo

vim

a, p

rost

oru

za k

o-le

na, i

td..

pogl

edat

i od

elja

k AN

TROP

OMET

RIJA

da

da

da

da

da

da

da

da

da

da

da

8 Ni

vo o

svet

ljenj

a ko

d ra

dnih

m

esta

treb

a da

je n

ajm

anje

200

lx

200

lx

100

lx

100

lx

200

lx

Kom

ande

9 Za

mer

e o

kom

anda

ma

po-

gled

ati

odel

jak

ANTR

OPO

-M

ETRI

JAda

da

da

da

da

da

da

da

da

da

da

da

da

Osta

lo

10

Info

rmac

ije n

a di

sple

jima

treba

da

prat

e ta

ktiln

e i/

ili z

vuèn

e in

form

acije

, u

kont

rast

noj b

oji,

na p

ovrš

ini

bez

odsj

aja

da

u ko

n-tra

stno

j bo

ji i b

ez

odsj

aja

da

da

da



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

11

Za in

form

acije

o k

uhin

jam

a ili

èaj

nim

kuh

inja

ma

pogl

e-da

ti od

elja

k KU

HINJ

Eda

da

da

da

da

da

12

Za m

ere

u ve

zi s

a kr

eta-

njem

, pro

stor

om z

a re

d i

prila

zim

a po

gled

ati o

delja

k PR

ILAZ

I

da

da

da

da

da

da

da

da

da

da

da

da

da

da

13

Za m

ere

o vr

atim

a, p

ogle

-da

ti od

elja

k VR

ATA

da

da

da

da

da

da

da

da

da

da

da

da

da

da

da

da

da

14

Za b

ilo k

oje

mer

e o

ozna

kam

a po

gled

ati o

delja

k OZ

NAKE

da

da

da

da

da

da d

a da

da

da

da

da

da

da

15Za

mer

e u

vezi

sa

dvor

a-na

ma

i izg

ledo

m g

leda

lišta

po

gled

ati o

delja

k DV

ORAN

Eda

dada

dada

dada

dada

dada

dada

16

Za b

ilo k

oje

mer

e o

sred

-st

vim

a za

kom

unik

aciju

po-

gled

ati o

delja

k S

REDS

TVA

ZA K

OMUN

IKAC

IJU

dada

dada

Sale

za

sast

anke

, odb

orni

èke

sale

i sa

le z

a ob

uku



Sale

za

sast

anke

, odb

orni

èke

sale

i sa

le z

a ob

uku

Kom

enta

ri

Br.

Doku

men

tKo

men

tari

1 Au

stra

lija

Kako

bi s

e ol

akša

lo è

itanj

e s

usan

a ili

pre

vod

na z

nako

vni j

ezik

, neo

phod

no je

ravn

omer

no o

svet

ljenj

e za

lica

gov

orni

ka i

prev

odio

ca.

2 Au

stra

lija

Nem

ojte

kor

istit

i pris

tupa

ène

više

nam

ensk

e so

be k

ao p

rost

or z

a od

laga

nje

stva

ri.

3 Au

stra

lija

Odgo

vara

juæe

foku

sira

no o

svet

ljenj

e be

z se

nki t

reba

da

se k

oris

ti za

osv

etlja

vanj

e lic

a pr

evod

ioca

na

znak

ovni

jezi

k i p

reda

vaèa

za

èita

nje

sa u

sana

.

4 IC

TA

Sve

sale

za

sast

anke

treb

a da

imaj

u in

dukc

ionu

pet

lju il

i FM

sis

tem

.



PARKING

Veæina zemalja navodi da bi se pristupaèan parking trebalo da se nalazi blizu ulaza u zgradu, prema Švedskoj trebalo bi da je uda-ljen 25 m od ulaza (2), a u Libanu 50 m. Najbolje rešenje je da se oznaèi pristupaèna staza do zgrade, ali samo ako glavni ulaz nije pristupaèan (3). Veoma je važno da je pristupaèna staza sigurna i van puta kojim idu vozila.

Broj pristupaènih mesta za parkiranje dobro je odreðen prema veæini standarda (5 – 16), jedno mesto na svakih 25 i 2% za parking prostore sa 500 i više mesta.

Minimalna širina jednog parking mesta (17) znaèajno varira od 2300 mm u Bangladešu do 3800 mm u Meksiku. Ekspertska grupa predlaže 2600 mm kao najbolje rešenje. Širina obližnjeg pristupaènog prolaza (18) varira od 1200 do 2440 mm, a najbolje rešenje je 1500 mm. Neophodni su stabilna, èvrsta, neklizeæa površina (21) i rampa na iviènjaku gde ima promene nivoa. Vertikalni znak i simbol na trotoaru neophodni su da obeleže sva pristupaèna parking mesta.

Neke zemlje, ukljuèujuæi Švedsku, Kanadu i SAD navode da bi trebalo napraviti parking za kombije (27).

Južnoafrièka Republika, Singapur i Kanada savetuju da se predviðena pristupaèna parking mesta vozaèi mogu da identifikuju dok ulaze na parking. Singapur predlaže da parking bude zaštiæen gde kod je moguæe i da se istakne broj telefona uprave zgrade na znak kako bi se moglo prijaviti narušavanje pravila parkiranja. Ovu poslednju preporuku cene mnogi ljudi sa invaliditetom.



Park

ing

Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

Opšt

e

1Da

li p

osto

ji pr

isup

aèan

pa

rkin

g bl

izu

ulaz

a u

zgra

duda

dada

dada

dada

dada

dada

da

2

Staz

e ko

je s

e na

laze

uz

pris

tupa

èan

park

ing

treba

da

su

deo

najk

raæe

g pr

ilaza

ul

azu

u zg

radu

dana

25

m

od u

laza

dada

dana

50

m

od u

laza

dada

3Da

li p

osto

ji oz

naèe

n pr

ilaz

zgra

dida

dada

dada

da

da a

ko

glav

ni

prila

z ni

je

pris

tupa

-èa

n

4

Pogl

edat

i ode

ljak

PRIL

AZI z

a m

ere

u ve

zi sa

tlom

ukl

juèu

-ju

æi p

rom

ene

nivo

a, re

šetk

e,

istu

rene

pre

prek

e, p

rost

or o

d gl

ave

do p

lafo

na i

opas

nost

i izn

ad g

lave

dada

dada

dada

dada

dada

dada

dada

dada

Broj 5

Broj

pris

tupa

ènih

pol

ja k

oja

se tr

aže

na 1

- 25

par

king

m

esta

01

1 na

25

ili u

isto

m

odno

su

1 na

100

ili

u is

tom

od

nosu

5%, b

roj

zavi

si o

d na

men

e ob

jekt

a

21

11

6Br

oj p

ristu

paèn

ih p

olja

koj

a se

traž

e na

26

- 50

park

ing

mes

ta0

22

12

12

2

7Br

oj p

ristu

paèn

ih p

olja

koj

a se

traž

e na

51

- 75

park

ing

mes

ta1

33

1

odgo

vara

gd

e im

a 50

+

mes

ta

22

33

8Br

oj p

ristu

paèn

ih p

olja

ko

ja s

e tra

že n

a 76

- 10

0 pa

rkin

g m

esta

14

41

22

44

9Br

oj p

ristu

paèn

ih p

olja

ko

ja s

e tra

že n

a 10

1 - 1

50

park

ing

mes

ta2

51

na 2

5 ili

u is

tom

od

nosu

22

25

5

10Br

oj p

ristu

paèn

ih p

olja

ko

ja s

e tra

že n

a 15

1 - 2

00

park

ing

mes

ta2

61

na 2

5 ili

u is

tom

od

nosu

2

min

im. 1

na

200

ili

u is

tom

od

nosu

23

66



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

11Br

oj p

ristu

paèn

ih p

olja

ko

ja s

e tra

že n

a 20

1 - 3

00

park

ing

mes

ta3

71

na 2

5 ili

u is

tom

od

nosu

3

min

im. 1

na

200

ili

u is

tom

od

nosu

24

77

12Br

oj p

ristu

paèn

ih p

olja

ko

ja s

e tra

že n

a 30

1 - 4

00

park

ing

mes

ta4

81

na 2

5 ili

u is

tom

od

nosu

43

68

8

13Br

oj p

ristu

paèn

ih p

olja

ko

ja s

e tra

že n

a 40

1 - 5

00

park

ing

mes

ta5

91

na 2

5 ili

u is

tom

od

nosu

54

129

9

14Br

oj p

ristu

paèn

ih p

olja

ko

ja s

e tra

že n

a pr

eko

500

park

ing

mes

ta1

na 1

002%

1 na

25

ili u

isto

m

odno

su

1 na

100

ili

u is

tom

od

nosu

5%2%

2%

15Br

oj p

ristu

paèn

ih p

olja

koj

a se

traž

e na

pre

ko 1

000

park

ing

mes

ta

20 +

1

na s

vaki

h 10

0 ili

u

isto

m

odno

su,

prek

o 10

00

50 %

+1

na s

vaki

h 10

0

20 +

1

na s

vaki

h 10

0 ili

u

isto

m

odno

su,

prek

o 10

00

20 +

1 n

a sv

akih

100

ili

u is

tom

od

nosu

, pr

eko

1000

16Br

oj p

ristu

paèn

ih p

olja

koj

a se

traž

e na

pre

ko 2

000

park

ing

mes

ta

30 +

1

na s

vaki

h 10

0 ili

u

isto

m

odno

su,

prek

o 20

00

50 %

+1

na s

vaki

h 10

0

30 +

1 n

a sv

akih

100

ili

u is

tom

od

nosu

, pr

eko

2000

Auto

mob

ili -

Pris

tupa

èna

polja

za

park

ing

/ Pris

tupa

èan

prol

az

17

Min

imal

na š

irina

pris

tu-

paèn

og p

arki

ng m

esta

za

aut

omob

ile (z

ahte

va

doda

tni p

rola

z)

2600

2400

2440

3800

3500

3600

uk

ljuèu

-ju

æi i

pri-

stup

aèan

pr

olaz

3500

3500

3700

3000

2500

2440

2600

18M

inim

alna

širi

na p

rola

za z

a au

tom

obile

treb

a da

je15

0015

0015

2512

0012

0024

4015

00

19

Min

imal

na š

irina

pris

tu-

paèn

og m

esta

za

para

leln

o pa

rkira

nje

zaje

dno

sa

pris

tupa

ènim

pro

lazo

m

treba

da

je

3900

5000

3700

3600

4880

3900

Park

ing



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

20

Min

imal

na d

užin

a pr

istu

-pa

ènog

mes

ta z

a pa

rale

lno

park

iranj

e za

jedn

o sa

pr

istu

paèn

im p

rola

zom

7000

duži

na

mes

ta

5000

odgo

va-

raju

æe

duži

ne78

4070

00

21Pa

rkin

g i p

rola

z uz

nje

ga

ima

èvrs

tu, s

tabi

lnu,

ravn

u po

dlog

u ko

ja s

e ne

kliž

eda

dada

dada

ravn

a po

vrši

nada

dada

dada

22Pr

olaz

je o

znaè

en d

ijago

nal-

nim

ozn

akam

a ta

mo

gde

je

popl

oèan

daoz

naèe

noda

dada

23

Ukol

iko

post

oji r

azlik

a u

nivo

u ko

ja v

oda

od p

rola

zado

trot

oara

, tre

ba d

a po

stoj

i ob

oren

i ivi

ènja

k i r

ampa

na

iviè

njak

u

dada

dada

na z

adnj

oj

stra

nida

dada

da

24

Stub

iæi (

koris

te s

e da

se

auto

mob

ilim

a ne

ide

prek

o pr

olaz

a) il

i ivi

ènja

ci, n

e tre

ba

da o

met

aju

prila

z pr

olaz

u ili

voz

ilu

dada

25Pa

rkira

na v

ozila

ne

treba

da

omet

aju

prila

z pr

olaz

uda

dada

da

26Dv

a pr

istu

paèn

a pa

rkin

g m

esta

mog

u da

del

e za

jed-

nièk

i pro

laz

dada

da

da a

ko

je p

rola

z na

jman

je

1200

dada

Kom

bi -

Pris

tupa

èna

park

ing

polja

/Pro

lazi

27Tr

eba

da p

osto

je p

arki

ng

mes

ta i

prol

azi p

ristu

paèn

i ko

mbi

jima

dada

da

28M

inim

alna

širi

na p

olja

za

park

iranj

e ko

mbi

ja tr

eba

da je

2600

3350

5000

uk

ljuèu

ju-

æi p

rola

z24

4033

50

29

Min

imal

na š

irina

pol

ja z

a pa

rkira

nje

kom

bija

, kad

a se

on

o na

lazi

por

ed p

rola

za

min

imal

ne š

irine

244

0

2440

2440

2440

30M

inim

alna

duž

ina

polja

za

park

iranj

e ko

mbi

ja55

0055

00

Park

ing



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

31M

inim

alna

širi

na p

rola

za u

z po

lje z

a pa

rkira

nje

kom

bija

2000

2440

2000

32M

inim

alna

dub

ina

prol

aza

za

pris

tup

od p

ozad

i pol

ju z

a pa

rkira

nje

kom

bija

2000

2000

33M

inim

alna

širi

na p

rola

za z

a pr

istu

p od

poz

adi p

olju

za

park

iranj

e ko

mbi

ja26

0026

00

34

Min

imal

na v

isin

a po

lja z

a pa

rkira

nje

kom

bija

i vi

sina

du

ž st

aze

kojo

m v

ozilo

do

lazi

/odl

azi t

reba

da

je

2750

2490

2500

2400

3350

2750

35

Min

imal

an è

ist p

rost

or n

a tro

toar

u po

red

polja

za

para

leln

o pa

rkira

nje

kom

bija

tre

ba d

a je

2000

x

2000

širo

ko

2440

širo

ko

2440

Ozna

ke/S

imbo

li

36

Svak

o pr

istu

paèn

o m

esto

za

par

king

treb

a da

je

napr

avlje

no ta

ko d

a ga

ko

riste

oso

be s

a m

otor

nim

in

valid

iteto

m

dada

dada

dada

dada

da

37Na

jman

ja š

irina

i vi

sina

zna

ka30

0 x

450

300

x 45

030

0 x

450

38Us

prav

ni z

nak

za p

arki

ng

treba

da

ima

Með

unar

odni

si

mbo

l za

pris

tupa

ènos

tda

dada

dada

dada

da

39

Uspr

avni

zna

k tre

ba d

a ee

po

stav

i na

zid

ili n

a st

ub

ispr

ed p

olja

za

park

ing

od

tla d

o os

e na

vis

ini o

d

1500

- 25

0015

00

min

im.

1525

1500

- 25

0015

00 -

2500

40

U pe

šaèk

im z

onam

a, z

naci

ko

ji su

na

pose

bnim

stu

-bo

vim

a vi

sine

izm

eðu

680

- 203

0 m

m o

d tla

, ne

smej

u da

zal

aze

u st

azu

više

od

100

uopš

te n

e

41

Með

unar

odni

sim

bol z

a pr

istu

paèn

ost t

reba

da

je

nacr

tan

na z

emlji

u s

redi

ni

pris

tupa

ènog

par

king

pol

ja

dada

dada

dada

Park

ing



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

42M

inim

alna

duž

ina

me-

ðuna

rodn

og s

imbo

la z

a pr

istu

paèn

ost n

a tro

toar

u10

0010

0010

00

43Si

mbo

l tre

ba d

a je

u k

ontra

-st

noj b

oji u

odn

osu

na o

koln

i tro

toar

dabe

li lo

go

na p

lavo

j po

dloz

ida

44

Na a

utom

atim

a za

izda

vanj

e ka

rata

i pl

aæan

je, i

nfor

mac

ije

na d

ispl

ejim

a tre

ba d

a su

pr

aæen

e ta

ktiln

im i/

ili zv

uèni

m

info

rmac

ijam

a u

kont

rast

noj

boji i

na

podl

ozi b

ez o

dsja

ja

dada

45Po

gled

ati o

delja

k OZ

NAKE

za

ost

ale

mer

e o

ozna

kam

ada

dada

dada

dada

dada

dada

dada

Kom

ande

46

Za m

ere

o ko

man

dam

a na

au-

tom

atim

a za

izda

vanj

e ka

rata

i pl

aæan

je p

ogle

dati

odel

jak

ko-

man

de u

ANT

ROPO

MET

RIJI

dada

dada

dada

dada

dada

da

Uoèl

jivi p

okaz

ivaè

i opa

snos

ti

47

Uoèl

jivi p

okaz

ivaè

opa

sno-

sti t

reba

da

se n

alaz

i na

neza

štiæ

enoj

ivic

i s k

osim

na

gibo

m g

de je

pro

men

a u

nivo

u ve

æa o

d

250

ram

pa s

a is

pupè

e-nj

ima

250

48Po

gled

ati o

delja

k UO

ÈLJI

VA

UPOZ

OREN

JA z

a da

lje m

ere

dada

dada

dada

dada

49Uo

èljiv

i pok

aziv

aè o

pasn

osti

treba

da

se n

alaz

i na

mes

tu

gde

je n

agib

veæ

i od

1:3

dada

dada

da

50

Za d

odat

ne m

ere

u ve

zi s

a ra

mpa

ma

na iv

iènj

acim

a,

pogl

edat

i ode

ljak

RAM

PE

NA IV

IÈNJ

ACIM

A

dada

dada

dada

dada

dada

dada

da

51

Uoèl

jivi p

okaz

ivaè

opa

snos

ti tre

ba d

a se

nal

azi n

a ul

azu

u st

azu

za v

ozila

ili u

deo

koj

i ni

je o

dvoj

en iv

iènj

acim

a od

pe

zaèk

ih s

taza

dada

dada

da

Park

ing



Park

ing

Kom

enta

ri

Br.

Doku

men

tKo

men

tari

1CS

A, J

užno

afriè

ka R

epu-

blik

a, S

inga

pur

Na u

lask

u na

par

kira

lište

voz

aèi t

reba

da

su u

mog

uæno

sti d

a uo

èe p

olož

aj n

azna

èeni

h pa

rkin

g m

esta

. Tam

o gd

e po

loža

j nije

oèi

gled

an il

i je

dale

ko o

d ta

èke

ulas

ka, t

reba

pos

tavi

ti pu

toka

ze d

už p

uta

koji

do n

jih v

odi.

2CS

A. S

inga

pur

Prila

z ne

bi t

reba

lo d

a na

vod

i lju

de d

a pr

olaz

e iz

a vo

zila

.

3CS

ATr

eba

da s

e po

stav

e st

ubiæ

i u k

ontra

stni

m b

ojam

a ili

iviè

njac

i tre

ba d

a se

pos

tave

kak

o pa

rkira

na v

ozila

ne

bi u

lazi

la u

pris

tupa

ènu

staz

u.

4CS

ARa

zmak

izm

eðu

stub

iæa

ili iv

iènj

aka

treba

da

je d

ovol

jno

velik

i za

prol

az k

olic

a.

5CS

AVe

rtik

alni

zna

k tre

ba d

a se

pos

tavi

tako

da

je v

idlji

v vo

zaèu

koj

i se

prib

ližav

a, a

li da

nije

istu

ren

i da

ne p

reds

tavl

ja o

pasn

ost.

6CS

AÈi

sta

povr

šina

od

najm

anje

120

0 x

1200

mm

neo

phod

na je

za

prila

z sp

reda

i sa

stra

ne is

pred

aut

omat

a za

izda

vanj

e ka

rata

ili n

apla

tu.

7CS

AKo

man

de ra

zlièi

tih o

blik

a m

ogu

se u

potre

blja

vati

za ra

zlièi

te fu

nkci

je.

8AD

AAG

Treb

a ko

ristit

i zna

k ko

d od

reðe

nih

mes

ta z

a pa

rkin

g ka

ko b

i se

koris

nici

kom

bija

oba

vest

ili o

pos

toja

nju

šire

g pa

rkin

ga i

prol

aza.

(Ovo

je in

form

ativ

no, a

ne

ogra

nièa

vaju

æe).

9AD

AAG

Univ

erza

lna

mes

ta z

a pa

rkira

nje

mog

u da

se

posm

atra

ju k

ao a

ltern

ativ

a od

reðe

nom

pro

cent

u m

esta

sa

širim

pril

azim

a i p

otre

bi d

a se

pos

tave

dod

atne

ozn

ake.

Sva

pris

tupa

èna

mes

ta s

u ši

roka

335

0 m

m s

a pr

olaz

om o

d 15

25 m

m.

10AD

AAG

Prol

azi u

z pa

rkin

g m

esta

treb

a da

bud

u u

isto

m n

ivou

kao

par

king

mes

ta. P

rola

z ne

mož

e da

obu

hvat

a ra

mpu

ili k

osu

povr

šinu

.

11AD

AAG

Prol

az m

ora

biti

pove

zan

sa n

ajbl

ižim

pris

tupa

ènim

ula

zom

u z

grad

u ili

obj

ekat

.

12Si

ngap

urAu

tom

ati z

a na

plat

u pa

rkin

ga z

a vo

zila

treb

a da

se

nala

ze n

a is

tom

niv

ou k

ao i

pris

tupa

èna

mes

ta z

a pa

rkira

nje

vozi

la.

13Si

ngap

urPr

epor

uèuj

e se

da

se p

osta

vi te

lefo

n u

bliz

ini p

ristu

paèn

og p

arki

nga

kako

bi o

sobe

sa

inva

lidite

tom

mog

le d

a po

zovu

upr

avu

zgra

de z

a po

moæ

.

14Si

ngap

urKa

d go

d je

to m

oguæ

e, p

ristu

paèn

i par

king

treb

a da

je n

atkr

iven

.

15Si

ngap

urPa

rale

lno

park

iranj

e za

oso

be s

a in

valid

iteto

m s

e ne

pre

poru

èuje

.

16Si

ngap

urUl

az n

a pa

rkin

g za

voz

ila tr

eba

da im

a vi

sinu

od

najm

anje

200

0 m

m.

17Si

ngap

urVo

zilo

par

kira

no n

a od

reðe

nom

pris

tupa

ènom

mes

tu n

e sm

e da

zak

lanj

a na

znaè

ene

znak

ove

za p

arki

ng.

18Si

ngap

urBr

ojev

i tel

efon

a up

rave

zgr

ade,

gra

dsko

g ve

æa il

i nad

ležn

og o

rgan

a up

rave

treb

a da

je ja

sno

napi

san

na v

ertik

alno

m z

naku

, kak

o bi

se

mog

li pr

ijavi

ti sl

uèaj

evi n

epro

pisn

og p

arki

ranj

a.

19Si

ngap

urTa

mo

gde

su p

osta

vlje

ni s

tubi

æi n

a ul

azu

u še

tališ

ta il

i sta

ze, t

reba

da

post

oji è

ista

širi

na n

ajm

anje

900

mm

izm

eðu

svak

og s

tubi

æa, o

ni n

e sm

eju

biti

pove

zani

lanc

em il

i kon

opce

m, m

ogu

imat

i vis

inu

od n

ajvi

še 1

000

mm

, u

kont

rast

noj b

oji u

odn

osu

na o

kolin

u ili

da

imaj

u tra

ku u

boj

i oko

stu

ba k

ako

bi b

ili la

kše

uoèl

jivi,

da n

emaj

u oz

nake

koj

e su

hor

izon

taln

o is

trure

ne, t

reba

da

budu

dob

ro o

svet

ljeni

, sa

opre

mom

pos

tavl

jeno

m ta

ko d

a ne

stv

ara

odsj

aj.

20Si

ngap

urKa

ldrm

u sa

otv

oren

im s

poje

vim

a ili

bet

onsk

e bl

okov

e sa

ven

tilac

ijom

treb

a iz

bega

vati

u sp

olja

šnjim

otv

oren

im p

rost

orim

a ili

voz

nim

par

kovi

ma

gde

se o

èeku

je d

a kr

etan

je p

ešak

a. U

bra

zde

za v

entil

aciju

na

cem

entn

im b

lo-

kovi

ma

mož

e da

upa

dne

noga

ili p

omag

ala

za k

reta

nje,

što

mož

e da

izaz

ove

povr

edu

ili p

ad n

aroè

ito k

ad je

nek

a st

arija

oso

ba k

oja

se k

reæe

veæ

nes

tabi

lna.



PROSTOR ZA UKRCAVANJE I ISKRCAVANJE PUTNIKA

Prostor za iskrcavanje putnika treba da se obezbedi na glavnom ulazu objekata i trebalo da obgovara svim vozilima, ukljuèujuæi i auto-buse, taksije i kombije. Postoji jako veliki broj pristupaènih vozila tako da bi najbolje rešenje bilo da se napravi zona za iskrcavanje putnika (1) sa prostorom od 1500 x 6000 mm. Takoðe bi trebalo napraviti prolaz (2) na putu, paralelano i uz pešaèke staze. Rampu na iviènjaku takoðe treba napraviti. Ako nema rampe na iviènjaku (7), trebalo bi da postoji neki pokazivaè opasnosti koji upozorava na prostor za iskrcavanje i promenu u nivou. Južnoafrièka Republika predviða rampu sa ispupèenjima, Filipini taktilne kockice, a Liban predlaže da se koristi površina sa teksturom široka najmanje 600 mm. Najbolje rešenje nalaže da se postavi pokazivaè opasnosti kao što su stubiæi.

Minimalna vertikalna èistina potrebna za pristupaènu zonu za ukrcavanje (11) kreæe se od 2000 mm u Singapuru do 3350 mm. Ekspertska grupa odabrala je da je najbolja mera 2750 mm, za koju se smatra da odgovara veæini vozila.

Treba da se postave oznake (15) koje æe pokazivati prostor namenjen iskrcavanju, a prema Singapuru i Libanu taj prostor treba da je zaštiæen.

Švedska preporuèuje da se prostor za ukrcavanje i iskrcavanje putnika jasno vidi sa ulaza. Singapur predlaže da tamo gde postoje stu-biæi treba da postoji èista širina od najmanje 900 mm i da stubiæi budu u kontrastnoj boji u odnosu na okolinu. Singapur dalje predlaže da taksi stajališta budu postavljena pored pristupaènog ulaza.



Pros

tor

za u

krca

vanj

e i i

skrc

avan

je p

utni

ka

Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

Prol

az (z

a pr

istu

p)

1

Prol

az (z

a pr

istu

p) z

oni

za u

krca

vanj

e tre

ba d

a je

po

vrši

ne (š

irina

x d

užin

a)

od n

ajm

anje

1500

x

6000

1525

x

6100

1500

x

1500

1500

x

4500

70

00 x

24

4015

00 x

60

00

2Pr

olaz

i (za

pris

tup)

treb

a da

su

u is

tom

niv

ou k

ao i

pro-

stor

za

zaus

tavl

jenj

e vo

zila

dada

da

3Pr

olaz

i za

pris

tup

treba

da

su

obele

ženi

tako

da

se n

a nj

ima

ne p

arkir

ada

dada

da

4Pr

olaz

(za

pris

tup)

pos

tavl

ja

se n

a pu

tu k

oji j

e pa

rale

lan

i na

lazi

se

uz p

ešaè

ku s

tazu

dada

dada

Ram

pa n

a iv

iènj

aku

5

Da li

se

ram

pa n

a iv

iènj

aku

nala

zi

izm

eðu

prol

aza

(za

pris

tup)

i p

rost

ora

za z

au-

stav

ljenj

e vo

zila

dada

dada

dada

da

6Po

gled

ati o

delja

k RA

MPE

NA

IVIÈ

NJAC

IMA

za d

alje

mer

e o

ram

pam

a na

iviè

njac

ima

dada

dada

dada

dada

da

Poka

ziva

èi o

pasn

osti

7

Ako

nem

a iv

iènj

aka

izm

eðu

dela

za

vozi

la i

dela

za

ukrc

avan

je p

utni

ka, t

aj d

eo

treba

da

se o

dvoj

i pok

azi-

vaèe

m o

pasn

osti

dara

mpa

sa

ispu

pèe-

njim

a

takt

ilne

kock

ice

širo

ki

900,

uda

-lje

ni 3

00

od p

uta

da, p

o-vr

šina

sa

teks

turo

m

min

im.

600

da, i

ko

ristit

i st

ubiæ

e

8Po

gled

ati o

delja

k PR

ILAZ

I za

dal

je m

ere

o pr

ilazim

ada

dada

dada

dada

9Za

mer

e o

uoèl

jivim

upo

zo-

renj

ima,

pog

leda

ti od

elja

k UO

ÈLJI

VA U

POZO

RENJ

Ada

dada

dada

dada



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

10

Uoèl

jivi p

okaz

aziv

aèi o

pa-

snos

ti tre

ba d

a se

nal

aze

na

ulaz

u u

kolo

voz

ili de

o za

pa

rkira

nje

koji

nije

iviè

nja-

cim

a ili

drug

im e

lem

entim

a od

voje

n od

peš

aèke

sta

ze

dada

da

Vert

ikal

na è

istin

a

11

Najm

anja

vis

ina

vert

ikal

ne

èist

ine

u zo

nam

a za

ukr

ca-

vanj

e pu

tnik

a i

duž

prila

za

za v

ozila

2750

2895

2000

3350

2750

Trot

oar

12Po

vrši

na t

roto

ara

(širi

na x

du

žina)

za

uk

rcav

anje

sa

st

rane

treb

a da

je n

ajm

anje

2000

x

2000

širo

ko

2440

2000

x

2000

13Ne

opho

dni

su s

tubi

æi a

ko

je k

olov

oz u

isto

m n

ivou

sa

troto

arom

por

ed n

jega

dada

Nag

ib

14Na

jviš

i nag

ib z

one

za u

krca

-va

nje

2%1:

481:

50ra

vno

1:50

1:50

Ozna

ke

15Oz

nake

treb

a da

uka

zuju

na

nam

enu

i vr

emen

ska

ogra

-ni

èenj

ada

16

Za m

ere

u ve

zi s

a oz

naèa

va-

njem

pro

stor

a za

ukr

cava

nje

i isk

rcav

anje

put

nika

, pog

le-

dati

odel

jak

PARK

ING

dada

dada

dada

Osta

lo

17Zo

na z

a uk

rcav

anje

put

nika

tre

ba d

a je

zaš

tiæen

a na

-st

rešn

icom

dagd

e je

m

oguæ

eda

da

18Pr

osto

r za

ukrc

avan

je p

utni

ka

treba

da

je d

obro

osv

etlje

nda

da

Pros

tor

za u

krca

vanj

e i i

skrc

avan

je p

utni

ka



Pros

tor

za u

krca

vanj

e i i

skrc

avan

je p

utni

ka K

omen

tari

Br.

Doku

men

tKo

men

tari

1CS

APr

epor

uèuj

u se

pok

riven

i pro

stor

i za

ukrc

avan

je p

utni

ka.

2CS

APu

tnic

ima

koji

koris

te k

olic

a po

treba

n je

pro

stor

za

trans

fer i

z ko

lica

u is

tom

niv

ou k

ao i

kolo

voz.

3Šv

edsk

aPr

osto

r za

ukrc

avan

je i

iskr

cava

nje

putn

ika

treba

da

je b

lizu

ulaz

a (n

ajvi

še 2

5 m

).

4Šv

edsk

aPr

edno

st je

ako

se

pros

tor z

a uk

rcav

anje

i is

krca

vanj

e ja

sno

vidi

sa

ulaz

a, ta

ko d

a se

tu m

ože

sede

ti i è

ekat

i pre

voz.

5Ju

žnoa

frièk

a Re

publ

ika

Tam

o gd

e se

to n

alaž

e ob

oren

i ivi

ènja

ci, o

ni tr

eba

da b

udu

zaje

dno

sa p

ešaè

kim

pre

lazi

ma,

ram

pam

a za

taks

ije i

auto

buse

, i g

araž

ama

za p

arki

ranj

e.

6Si

ngap

urM

esto

za

ukrc

avan

je i

iskr

cava

nje

treba

da

je n

a is

tom

niv

ou n

a ko

ji os

obe

sa in

valid

itom

dol

aze

da m

ogu

da iz

aðu

iz v

ozila

i uð

u u

njeg

a.

7Si

ngap

urTa

mo

gde

treba

da

se p

reðe

sa

dela

za

vozi

la n

a de

o za

peš

ake,

kol

ovoz

i tro

toar

treb

a da

su

u is

tom

niv

ou il

i da

imaj

u ra

mpu

.

8Si

ngap

urTr

eba

izbe

gava

ti ra

zlike

u n

ivou

izm

eðu

kolo

voza

i tro

toar

a ili

sta

ze.

9Si

ngap

urTr

eba

da s

e ob

ezbe

di n

ajm

anje

jedn

a pr

istu

paèn

a st

aza

koja

vod

i do

pris

tupa

ènog

ula

za u

zgr

adu

od ta

èke

za is

krca

vanj

e i u

krca

vanj

e na

taks

i sta

jališ

tima.

10Si

ngap

urTa

mo

gde

su p

osta

vlje

ni s

tubi

æi n

a ul

azu

u še

tališ

ta il

i na

staz

ama,

treb

a da

pos

toji

èist

a ši

rina

od n

ajm

anje

900

mm

izm

eðu

svak

og s

tubi

æa, o

ni n

e sm

eju

biti

pove

zani

lanc

em il

i kon

opce

m, m

ogu

imat

i vis

inu

od n

ajvi

še

1000

mm

, u b

oji k

oja

je k

ontra

stna

u o

dnos

u na

oko

linu

ili d

a po

stoj

i tra

ka u

boj

i oko

stu

biæa

da

bi b

ili la

kše

uoèl

jivi,

da n

emaj

u oz

nake

istu

rene

u h

oriz

onta

lnom

pra

vcu,

da

budu

dob

ro o

svet

ljeni

, sa

opre

mom

pos

tavl

jeno

m

tako

da

ne s

tvar

a od

sjaj

.

11Si

ngap

urM

eðun

arod

ni s

imbo

l za

pris

tupa

ènos

t tre

ba d

a je

pos

tavl

jen

na ta

ksi s

taja

lištim

a ili

bliz

u nj

ih k

ako

bi lj

udim

a sa

inva

lidite

tom

pok

azao

put

do

pris

tupa

ènog

ula

za.

12Si

ngap

urSt

ajal

išta

za

vozi

la ta

ksija

treb

a da

su

što

bliž

e pr

istu

paèn

om u

lazu

.

13Si

ngap

urPr

osto

r za

ulaz

ak u

taks

i gde

god

je to

mog

uæe

treba

da

je n

a ra

vnom

mes

tu d

a bi

oso

be s

a in

valid

iteto

m m

ogle

da

prið

u vo

zilu

.

14Si

ngap

urTa

mo

gde

staj

ališ

te z

a ta

ksi n

ije u

isto

m n

ivou

sa

staz

om il

i šet

ališ

tem

, tre

ba d

a po

stoj

e dv

e za

sebn

e ra

mpe

za

ulaz

ak u

voz

ilo i

izla

zak

iz n

jega

.

15Si

ngap

urNa

taks

i sta

jališ

tu tr

eba

post

aviti

zak

lon

od v

rem

ensk

ih n

epril

ika.

16Si

ngap

urKa

ldrm

u sa

otv

oren

im s

poje

vim

a ili

bet

onsk

e bl

okov

e sa

ven

tilac

ijom

treb

a iz

bega

vati

u sp

olja

šnjim

otv

oren

im p

rost

orim

a ili

voz

nim

par

kovi

ma

gde

se o

èeku

je k

reta

nje

peša

ka. U

bra

zdu

za v

entil

aciju

na

cem

entn

im b

loko

vim

a m

ože

da u

padn

e no

ga il

i pom

agal

a za

kre

tanj

e št

o m

ože

da iz

azov

e po

vred

u ili

pad

nar

oèito

kad

je n

eka

star

ija o

soba

koj

a se

kre

æe v

eæ n

esta

biln

a.



RAMPE

Nagibom rampe bave se svi propisi i standardi a najmanji prihvatljivi nagib je 1:12 (5). Postoje neki izuzeci u Maleziji, gde je dozvoljeni nagib 1:8 od parkinga duž puta ako rampu koristi osoba s invaliditetom koja hoda. Ekspertska grupa odabrala je nagib od 1:16 do 1:20 za najbolje rešenje. Širina rampe znaèajno varira, od 870 mm u Nacionalnom zakonu o izgradnji Kanade, mera od 900 do 1000 mm u Libanu, Urugvaju, CSA Kanada, SAD i Australiji, 1200 mm u Meksiku, Filipinima, Maleziji i Singapuru i 1300 mm u Švedskoj.

Maksimalna horizontalna razdaljina izmeðu dvaju odmorišta (6) znaèajno varira od 3000 mm u Nacionalnom zakonu o izgradnji Kana-de do 12000 mm u Južnoafrièkoj Republici, a Ekspertska grupa odabrala je 6000 mm kao najbolje rešenje. Postoji opšte slaganje da nagib koji se ukršta s drugim nagibom ne prelazi odnos od 1:50 (5), osim u Filipinima koji taj odnos odreðuju na 1:100.

Veæina zemalja traži ravno odmorište na poèetku i na kraju rampe (11), kao i ravno odmorište tamo gde rampa menja pravac. Dužina odmorišta (14) varira od 1200 mm do 2000 mm, s tim što je procenjeno da 2000 mm odgovara najveæem broju korisnika. Ako postoje vrata koja se otvaraju na odmorište (15), važno je obezbediti prostor za manevrisanje, što veæina zemalja odreðuje na 1500 x 1500 mm. Meðutim, AFG preporuèuje 2400 x 2400 mm, da se smeste elektromotorna kolica i skuteri.

Traka u kontrastnoj boji (17) treba da stoji na vrhu i podnožju rampe gde god postoji promena nagiba, prema Kanadi, Urugvaju, Švedskoj i Libanu, što je preporuka koja poveæava bezbednost svih korisnika. Veæina zemalja traže da rampa bude stablina, èvrsta i otporna na klizanje (18), što je veoma važno uzeti u obzir.

Zaštita ivica (22) neophodna je na rampama ili na odmorištima koji nisu u skladu sa veæinom propisa i standarda, gde se visina ivice kreæe od 75 do 100 mm, pri èemu se daje prednost 40 – 75 mm. Donja ivica drške iznad rampe treba da je na visini od maksimalno 75 mm (25).

Rampe treba da su dobro osvetljene, pominju Južnoafrièka Republika, Australija i Kanada (23).

Dobar pristup u primeni univerzalng dizajna koji su preporuèili Singapur, Švedska i CSA jeste da postoji izbor za stepenice i ram-pe. CSA savetuje dizajnerima da ne koriste rampe sa krivinama pošto su teže za manevrisanje u kolicima. Komentar Južnoafrièke Republike da se s donje strane rukohvata dodaju pokazivaèi da bi se slepim ljudima olakšalo orijentisanje u prostoru inovativan je.



Ram

pe

Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

Nag

ib

1Na

gib

koji

je s

trmiji

od

1:20

na

prila

zu s

mat

ra s

e ra

mpo

mda

dast

rmije

od

1:25

da

2Na

jman

ja è

ista

širi

na ra

mpe

920

- 10

0087

091

512

0090

013

00 u

nu-

tra, 1

500

spol

ja10

00

1200

gde

je

reda

k sa

obra

æaj,

1500

gde

je

gus

t sa

obra

æaj

1100

900

1200

1200

1200

1000

900

950

- 10

0010

00

3Na

jman

ja è

ista

širi

na ra

mpe

- izm

eðu

ruko

hvat

a92

087

091

5

15

00

spol

ja10

00

1100

10

00

950

- 10

0010

00

4Ra

zmak

izm

eðu

najm

anje

je

dnog

par

a dr

ški n

a ši

roj

ram

pi je

920

- 10

0012

0012

0010

0015

0010

0010

00

5Pa

daju

æi n

agib

izm

eðu

od-

mor

išta

na

ram

pi je

1:12

- 1:

201:

121:

121:

12 -

1:16

1:10

- 1:

16

1:12

unu

-tra

, 1:2

0 sp

olja

1:12

ako

je

ram

pa

kraæ

a od

45

00,

1:20

ako

je

duž

a od

45

00

1:10

- 1:

16

1:12

ako

je

usp

on

veæi

od

400,

1:1

0 ak

o je

us

pon

man

ji od

40

0

1:20

, za

mal

e ra

zdal

jine

1:12

.

1:12

1:12

(1:8

ak

o je

ko

riste

os

obe

s in

valid

ite-

tom

koj

e ho

daju

)

1:10

za

uspo

n izm

eðu

50 -

200,

1:

12 z

a us

pon

od

200

+

1:14

- 1:

201:

12 -

1:20

1:20

1:16

- 1:

20

6M

aksi

mal

ni h

oriz

onta

lni r

az-

mak

izm

eðu

odm

oriš

ta n

a ra

mpi

treb

a da

je90

0030

0090

0060

0015

000

600

ako

1:12

, 10

000

ako

1:20

9000

9000

1200

090

0060

0060

0090

00

9000

ako

1:

14,

1500

0 ak

o 1:

20

10 0

0090

0060

00

7Na

jveæ

i na

gib

koji

prel

azi

prek

o dr

ugog

na

giba

na

ra

mpi

treb

a da

je1:

501:

481:

501:

501:

501:

501:

401:

100

1:40

1:50

1:50

8

Ravn

a od

mor

išta

na

ram

pi

treba

da

su n

apra

vlje

na ta

ko

da s

e vo

da o

dliv

a sa

njih

ove

povr

šine

dada

dada

da

sa 1

:40

nagi

ba

koji

pre-

lazi

pre

ko

drug

og

nagi

ba

pod

nagi

bom

ta

ko d

a om

oguæ

u-je

odv

od

vode

da, a

ko je

st

rmije

od

1:25

da

Ruk

ohva

ti

9Za

mer

e o

ruko

hvat

ima

po-

gled

ati o

delja

k RU

KOHV

ATI

dada

dada

dada

dada

dada

dada

dada

dada

da



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

Zašt

itna

ogra

da

10

Tam

o gd

e je

po

stav

ljena

za

štitn

a og

rada

i gd

e je

vrh

vi

ši o

d 92

0 m

m, t

reba

da

se

post

ave

i ruk

ohva

ti na

pro

-pi

sano

j vis

ini

dada

dada

Odm

oriš

ta

11Po

stoj

i rav

no o

dmor

ište

na

vrhu

i d

nu s

vako

g is

pust

a ra

mpe

dada

dada

da

ravn

o od

mor

ište

na

sva

kih

1500

ver

-tik

alno

g us

pona

dada

dada

dada

12Ne

opho

dno

je r

avno

odm

o-riš

te ta

mo

gde

ram

pa m

enja

pr

avac

dada

dada

dada

dada

da

13

Najm

anja

širi

na o

dmor

išta

tre

ba d

a je

ist

a ko

liko

i ši

-rin

a is

pust

a ra

mpe

koj

a do

nj

ega

vodi

dada

dam

inim

. 10

00da

dada

dada

dada

1500

14Na

jman

ja d

užin

a od

mor

išta

ko

ja s

e na

laže

1500

1500

1525

2000

1300

bez

pr

osto

ra

koji

opi-

suju

vra

ta

kad

se

otva

raju

1500

1200

m

inim

.

1500

, 14

00 u

iz

uzet

nim

sl

uèaj

evi-

ma

1800

vrh

/po

dnož

je,

1500

sr

edin

a

1500

1200

1200

1525

2000

15

Min

imal

na v

eliè

ina

(duž

ina

x ši

rina)

odm

oriš

ta a

ko k

a nj

emu

vode

vra

ta

do k

ojih

vo

di p

ristu

paèn

a st

aza

1500

x

1500

1500

x

1500

1525

x

1525

1500

x

1500

2000

x

1500

kod

vr

ata

koja

se

otv

ara-

ju k

a se

bi

ili 1

500

x 15

00

kod

vrat

a ko

ja s

e ot

vara

ju

od s

ebe

1500

x

1500

1500

x

1500

1510

x

1750

1200

x

1500

2440

x

2440

2000

x

1500

kod

vr

ata

koja

se

otv

araj

u ka

seb

i ili

150

0 x

1500

kod

vr

ata

koja

se

otv

araj

u od

seb

e

Ram

pe



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

16

Tam

o gd

e se

odm

oriš

te n

a sr

edin

i spa

ja s

a pr

omen

om

u na

gibu

, tre

ba d

a po

stoj

i tra

ka u

kon

trast

noj

boji

ši-

roka

kol

iko

i ra

mpa

sa

du-

bino

m o

d

50 +

/-10

povr

šina

ra

mpe

tre-

ba d

a je

u

kont

rast

u

50 +

/- 1

0

17

Na v

rhu

i po

dnož

ju r

ampe

gd

e do

lazi

do p

rom

ene

u na

-gi

bu, t

eba

da p

osto

ji tra

ka u

ko

ntra

stno

j boj

i širo

ka k

olik

o i r

ampa

sa

dubi

nom

od

50 +

/-10

600

- 900

da b

ude

bezb

edna

za

ljud

e oš

teæe

nog

vida

6050

+/-

10

18Po

vrši

ne r

ampe

i od

mor

išta

tre

ba d

a su

sta

biln

e, è

vrst

e i

da s

e ne

kliž

uda

dada

dada

da s

e ne

kl

ižu

dada

da s

e ne

kl

ižu

dada

, i

izbe

gava

ti te

pih

dada

19Po

vrši

ne r

ampe

i od

mor

išta

tre

ba d

a st

vara

ju m

inim

alni

od

sjaj

dada

da

20Po

vrši

ne r

ampe

i od

mor

išta

ne

tre

ba d

a bu

du p

revi

še

relje

fne

dada

da

Pros

tor

uz v

rata

na

stra

ni n

a ko

joj j

e re

za

21

Tam

o gd

e vr

ata

vode

na

od

mor

ište

ram

pe,

treba

da

post

oji p

rost

or u

z st

ranu

na

kojo

j je

reza

od

najm

anje

600

610

700

- 10

0038

0

600

kada

se

vra

ta

otva

raju

ka

seb

i, 30

0 ka

da

se v

rata

ot

vara

ju

od s

ebe

840

600

kada

se

vra

ta

otva

raju

ka

seb

i, 30

0 ka

da

se v

rata

ot

vara

ju

od s

ebe

600

kada

se

vra

ta

otva

raju

ka

seb

i, 30

0 ka

da

se v

rata

ot

vara

ju o

d se

be

Gran

ièni

k

22G

rani

ènik

se

traži

na

ram

-pa

ma

ili

odm

oriš

tima

koji

nem

aju

post

epen

nag

ibda

dada

dada

dada

dada

dada

dada

23M

inim

alna

vis

ina

gran

ièni

ka

je75

nem

a gr

aniè

nika

100

5050

4075

100

7550

100

100

7565

400

5075

Ram

pe



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

24

Donj

a iv

ica

izdi

gnut

e pr

e-pr

eke

izna

d ra

mpe

ili p

ovr-

šine

odm

oriš

ta tr

eba

da im

a m

aksi

mal

nu v

isin

u od

75ne

ma

izdi

gnut

e pr

epre

ke10

075

7575

7550

75

25

Donj

a iv

ica

dršk

e iz

nad

ram

pe

ili

povr

šine

od

mo-

rišta

tre

ba d

a je

na

mak

si-

mal

noj v

isin

i od

7510

075

7515

050

75

Osve

tljen

je

26Ra

mpe

treb

a da

su

dobr

o os

vetlj

ene

da

da b

ude

bezb

edna

za

ljud

e oš

teæe

nog

vida

dada

da

27Ra

mpe

koj

e su

nap

olju

tre

ba d

a su

osv

etlje

ne n

a ni

vou

priz

emlja

naj

man

je10

0 lx

150

lx

(sve

ra

mpe

)

150

lx

(sve

ra

mpe

)

30 -

100

lx15

0 lx

Ozna

ke

28Za

mer

e o

ozna

kam

a po

gle-

dati

odel

jak

OZNA

KEda

dada

dada

Ram

pe



Ram

pe K

omen

tari

Br.

Doku

men

tKo

men

tari

1CS

AŠt

o je

nag

ib ra

mpe

pos

tupn

iji, l

judi

je m

ogu

lakš

e ko

ristit

i bez

pom

oæi.

Daje

se

pred

nost

nag

ibim

a u

odno

su o

d 1:

20 -

1:15

.

2CS

A, S

inga

pur,

Šved

ska

Mno

gi lj

udi s

mat

raju

da

je k

oriš

æenj

e st

epen

ica

lakš

e i b

ezbe

dnije

od

koriš

æenj

a ra

mpe

, zat

o na

nek

oj lo

kaci

ji tre

ba d

a se

pos

tave

i st

epen

ice

i ram

pa.

3CS

ANe

sav

etuj

e se

upo

treba

ram

pi s

a kr

ivin

ama

kao

reše

nje.

4CS

A, S

inga

pur

Tam

o gd

e je

pre

dvið

eno

da ra

mpe

sav

laðu

ju v

elik

u pr

omen

u u

nivo

u, o

ne m

oraj

u da

bud

u ve

oma

duga

èke

i zah

teva

ju v

iše

ram

pi i

odm

oriš

ta, t

reba

uze

ti u

obzi

r dru

ga re

šenj

a.

5CS

ANe

povo

ljne

vrem

ensk

e pr

ilike

mog

u da

izaz

ovu

kliz

avos

t na

ram

pam

a ko

je s

u na

polju

. Da

bi s

e iz

begl

a ov

a si

tuac

ija, m

oguæ

e je

nek

olik

o op

cija

: por

ozni

mat

erija

l tre

ba d

a se

kor

isti

kako

bi s

e iz

begl

o na

kupl

janj

e sn

ega

ili

leda

; pov

ršin

a ra

mpe

mož

e se

zag

reva

ti; il

i ram

pa m

ože

da b

ude

pokr

iven

a.

6CS

AG

rani

ènik

koj

i je

otvo

ren

na p

ovrš

ini o

lakš

ava

ukla

njan

je s

nega

i sm

anju

je n

akup

ljanj

e vo

de.

7CS

ARa

svet

a tre

ba d

a se

kor

isti

da s

e na

glas

e va

žne

kara

kter

istik

e ka

o št

o su

ram

pe k

oje

se n

alaz

e na

polju

.

8AD

AAG

Ram

pe k

oje

nem

aju

ravn

a od

mor

išta

na

mes

tima

gde

ona

men

ja p

rava

c st

vara

ju p

ovrš

inu

sa v

iše

nagi

ba k

oja

ne is

punj

ava

uslo

ve d

a bi

mog

la b

iti d

eo p

rilaz

a.

9AD

AAG

Ravn

o od

mor

ište

neo

phod

no je

kod

vra

ta d

a se

doz

voli

isto

vrem

eno

man

evris

anje

i ot

vara

nje

vrat

a.

10AD

AAG

Odm

oriš

ta k

oja

su iz

lože

na v

lazi

treb

a da

se

osm

isle

tako

da

se s

preè

i nak

uplja

nje

vode

.

11Ju

žnoa

frièk

a Re

publ

ika

Proz

ori i

vra

ta n

e tre

ba d

a s

otva

raju

pre

ko s

taza

, hod

nika

, ste

peni

šta

ili ra

mpi

da

ne b

i om

etal

i kre

tanj

e.

12Ju

žnoa

frièk

a Re

publ

ika

Post

avlja

nje

poka

ziva

èa n

a do

nji d

eo ru

kohv

ata

da s

e uk

aže

na p

olož

aj o

dmor

išta

zag

ovar

a se

kao

pom

agal

o u

sklo

pu d

izaj

na o

bjek

ta z

a ko

rišæe

nje

od s

trane

sle

pih

ljudi

.

13Si

ngap

urTa

mo

gde

horiz

onta

lni i

spus

t pris

tupn

e ra

mpe

pre

lazi

duž

inu

od 9

000

mm

, mož

e da

se

obez

bedi

alte

rnat

ivni

pris

tup

step

eniš

tem

kao

dod

atak

ram

pi z

a os

obe

s in

valid

iteto

m k

oje

hoda

ju i

njeg

ov h

oriz

onta

lni i

spus

t ne

bi

treba

lo d

a pr

elaz

i 120

0 m

m.



BEZBEDNOST

Provera bezbednosti može da nametne barijeru za uèešæe ljudi sa invaliditetom. Pažljivim dizajnom ove prepreke se mogu odstraniti.

Kanada zahteva da se sigurnosni sistemi za pristup nalaze duž prilaza (1) i na ravnopravnoj osnovi obezbede alternativna sred-stva (2) koja æe ljude sa invaliditetom propustiti kroz sigurnosni sistem zaštite. Švedska, SAD i Kanada daju minimalnu èistu širinu (4) za sigurnosne kapije, a Ekspertska grupa predlaže da to bude 950 mm.

Treba napraviti sigurnosne sisteme kojima se pristupa karticama i oni treba da su na odgovarajuæoj visini (6) i da budu istaknuti taktilnim grafièkim simbolima. Kombinacija zvuènih i vizuelnih signala (11) olakšaæe upotrebu svima.

Tastature bi takoðe trebalo da budu u skladu sa kriterijumima pristupaènosti i ne bi trebalo da su postavljene iznad maksimalne visine od 1060 mm, treba da su istaknute drugaèijom bojom i treba da imaju izdignutu taèku na broju 5, koji pomaže ljudima u snalaženju, naroèito ljudima sa ošteæenjima vida. Ove komentare i mere detaljno su date u kanadskom standardu CSA.

Švedska skreæe pažnju na èinjenicu da sigurnosni sistemi za pristup treba da su u koordinaciji s automatskim otvaranjem vrata i da su tastature èitljivije ukoliko su su tasteri pod uglom od 45°.



Bezb

edno

st

Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

Nag

ib

1 Si

gurn

osni

sis

tem

i za

pris

tup

treba

da

se p

osta

ve

duž

prila

zada

da

da

2

Sigu

rnos

ni s

iste

mi z

a pr

istu

p tre

ba d

a m

oguæ

e al

tern

ativ

na s

reds

tva

na ra

v-no

prav

noj o

snov

i koj

a lju

de

sa in

valid

iteto

m p

ušta

ju

kroz

sig

urno

sni s

iste

m

dada

da

3

Sigu

rnos

ne k

apije

ili p

arav

ani

gde

se k

oris

ti si

stem

redo

va

treba

da

imaj

u i z

vuèn

e (b

iip)

i vizu

elne

(sve

tlo) s

igna

le ko

ji da

ju in

stru

kcije

“nas

tavi”

i “s

tani

”

dada

da

4

Sigu

rnos

ne k

apije

ili

para

vani

gde

se

koris

te

okre

tnic

e tre

ba p

ored

seb

e da

imaj

u jo

š je

dnu

kapi

ju

èija

je è

ista

širi

na n

ajm

anje

810

815

800

unut

raš-

nji,

900

spol

jašn

ji

950

950

Kom

ande

5

Cent

raln

a lin

ija

kom

andi

si

gurn

osni

h si

stem

a za

pri-

stup

treb

a da

je o

d po

da n

a vi

sini

od

400

- 12

0038

0 -

1220

da ih

i ko

risni

ci

koji

sede

i ko

ji st

oje

mog

u do

hvat

iti

400

- 12

0080

0 - 1

200

Pris

tup

kart

icom

6Za

pris

tup

kart

icom

otv

or z

a ka

rtic

u na

lazi

se

od p

oda

na

visi

ni o

d 80

0 - 9

00

mak

s.

1060

80

0 - 9

00

7Za

pr

istu

p ka

rtic

om

ivic

e ot

vora

za

kart

icu

treba

da

su z

akriv

ljene

dada

8Za

pris

tup

kart

icom

otv

or z

a ka

rtic

u tre

ba d

a je

u k

ontra

-st

noj b

oji s

a ok

olin

omda

da



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

9

Za p

ristu

p ka

rtic

om o

tvor

za

kart

icu

treba

da

ima

takt

ilne

graf

ièke

sim

bole

na

povr

šini

ok

o se

be

dada

da

10

Za p

ristu

p ka

rtice

otv

or z

a ka

rticu

tre

ba d

a im

a ta

ktiln

e gr

afiè

ke s

imbo

le n

a po

vrši

ni

oko

sebe

koj

i pr

edst

avlja

ju

karti

cu i

ukaz

uju

na p

rava

c u

kom

kar

tica

treba

da

se u

baci

dada

da

11

Za p

ristu

p ka

rtic

om tr

eba

da

post

oje

zvuè

ni (

biip

) i v

izu-

elni

(sv

etlo

) si

gnal

i da

po-

kažu

da

se p

ristu

p od

obra

va

dada

Tast

aure

12Ta

stat

ure

treba

da

su o

d po

da n

a vi

sini

od

800

- 12

00m

aks.

10

60

800

- 106

0

13Ta

stat

ura

treba

da

je u

kon

-tra

stno

j boj

i sa

poza

dino

mda

kont

rast

u

osve

tlje-

nju

da

da

14Ta

stat

ura

treba

da

ima

zna-

ke k

oji s

u bo

jom

u k

ontra

stu

sa ta

ster

ima

dada

da

15

Tast

atur

a, a

ko je

num

eriè

ka,

treba

da

je n

alik

tel

efon

skoj

i d

a im

a izd

ignu

tu t

aèku

na

broj

u 5

dada

da

16Ta

stat

ura

treba

da

ima

iz-

dign

utu

taèk

u na

br

oju

5 vi

sine

od

0,7

(+/-

0,

1)

0,7

(+/-

0,

1)

17Ta

stat

ura

treba

da

ima

izdi

-gn

utu

taèk

u na

bro

ju 5

pre

è-ni

ka o

snov

e od

1,5

1,5

18

Tast

atur

a tre

ba d

a im

a zv

uè-

ne (

biip

) i v

izue

lne

(sve

tlo)

sign

ale

da s

e pr

istu

p o

do-

brav

a

dada

Bezb

edno

st



Bezb

edno

st K

omen

tari

Br.

Doku

men

tKo

men

tari

1CS

ATr

eba

da p

osto

ji m

oguæ

nost

da

svi m

ogu

da k

oris

te s

igur

nosn

e si

stem

e za

pris

tup.

Ovo

mog

u ol

akša

ti sk

ener

i na

bliz

inu

ili s

kene

ri be

z ko

ntak

ta. B

iom

etrij

ski s

iste

mi (

npr.

sken

eri d

lano

va il

i mre

žnja

èe o

ka) n

isu

pode

sni z

a sv

e ko

risni

ke

2CS

A Tr

eba

da p

osto

ji m

oguæ

nost

da

se ta

ster

i na

tast

atur

i mog

u èi

tati

iz s

toje

æeg

i sed

eæeg

pol

ožaj

a.

3Šv

edsk

a Si

gurn

osni

sis

tem

za

pris

tup

treba

da

se p

ostv

i tak

o da

ure

ðaji

za k

ontro

lu n

isu

suvi

še b

lizu

unut

rašn

jeg

ugla

ili d

rugi

h ba

rijer

a. P

repo

ruèe

na ra

zdal

jina

od u

gla

ili b

arije

re je

700

mm

.

4Šv

edsk

a Ak

o je

sig

urno

sni s

iste

m p

ovez

an s

a si

stem

om z

a ot

vara

nje

vrat

a, u

reða

j za

kont

rolu

ne

treba

da

je s

uviš

e bl

izu

luka

koj

i opi

suju

vra

ta d

ok s

e ot

vara

ju. P

repo

ruèe

na ra

zdal

jina

od lu

ka je

700

- 10

00 m

m.

5Šv

edsk

a Ta

ster

i na

tast

atur

i su

èitlj

iviji

uko

liko

su p

od u

glom

od

45º

od z

ida.

6Šv

edsk

a Ko

man

de tr

eba

post

aviti

uzi

maj

uæi u

obz

ir ko

risni

ke k

olic

a sa

ošt

eæen

jima

ruku

. Pre

poru

èena

vis

ina

kom

andi

je 8

00 -

1000

mm

.



TUŠEVI

Pristup univerzalnog dizajna podrazumeva postavku ravnih tuševa koji odgovaraju ljudima koji koriste sedište za tuširanje i onima koji više vole da koriste stolicu. Minimum praznog podnog prostora (3) kreæe se od 760 x 1525 mm u SAD do 1400 x 1600 mm u Australiji i 1500 x 1500 mm u Libanu. Velièina tuša zavisi od toga da li je napravljen za jednu osobu ili nekoga ko ima pratioca.

Švedska preporuèuje minimalni rub ili uzvišenje (4) za ravan tuš i ako postoji rub na obiènom tušu, ne bi trebalo da prelazi 10 mm (8) i treba da je nagnut na 1:2. Pozitivan odvod trebalo bi da se uzme u obzir kako bi se olakšalo oticanje vode.

Izgleda da postoji razlika u mišljenju što se tièe pozicije sedišta za tuširanje; Kanada, SAD i Liban navode da bi trebalo da bude na zidu naspram komandi, dok Singapur i Australija kažu da bi trebalo da bude na zidu pored njih (15). Ekspertska grupa se složila sa drugom preporukom jer se tako osigurava da komande budu nadomak onome ko sedi na sedištu za tuširanje bez obzira na velièinu kabine. Singapur navodi da sedište (19) ne bi trebalo da klizi i da s njega voda sama otièe.

Broj hvataljki (28) kreæe se od 4 prema CSA do 1 ili 2 u Meksiku, Urugvaju i Australiji. Singapur i Kanada navode postavljenje vertikal-ne hvataljke na zid sa strane (32) koja onima koji ulaze u kabinu i izlaze iz nje omoguæava da se oslone. Jedinstvena visina hvataljki kreæe se od 750 do 850 mm.

Preporuèuje se tuš koji se drži u ruci (47), minimalne dužine 1500 mm.

Komentar u UN-ovom priruèniku za Liban predlaže da se odvod postavi u ugao kabine kako bi se mogli postaviti neklizeæi gumeni podmetaèi. Singapur predlaže rub u kontrastnoj boji, i u drugim delovima objekta obiène boje sa mat obradom kako bi se smanjio odsjaj i rasulo svetlo po prostoriji.

Treba paziti da se obezbedi površina koja se ne klizi èak i kad je mokra. Dobra karakterisitka dizajna jeste lampa za grejanje, a komande za odreðivanje temperature spreèiæe da voda bude pretopla i da izazove povredu kod ljudi koji ne mogu da osete temperaturu vode.



Tuše

vi

Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

Ula

z u

tuš

1U

svak

oj p

rost

oriji

s tu

še-

vim

a br

oj p

ristu

paèn

ih tu

š ka

bina

treb

a da

je n

ajm

anje

1

da

da

Najm

anje

1

u pr

osto

ru

pred

viðe

-no

m z

a tu

šira

nje

2 Vr

ata

ili z

aves

a na

tuše

vim

a ne

treb

a da

om

etaj

u ko

man

-de

ili p

rost

or z

a tra

nsfe

r da

dada

da

3

Min

imal

na è

ista

pod

na p

o-vr

šina

isp

red

ravn

og t

uša

koje

m je

duž

a st

rana

par

a-le

lna

ulaz

u je

900

x 12

00

900

x 15

00

760

x 15

2590

0 x

1400

1400

x1

600

1400

x

1500

x

1500

920

x 15

2592

0 x

1525

4 Vi

sina

ruba

ili p

raga

kod

ka-

bina

rav

nih

tuše

va n

e tre

ba

da p

rela

zi13

1313

da n

e bu

de

nije

dno

ako

je

mog

uæe

da

5

Rub

ili p

rag

kabi

ne r

avni

h tu

ševa

tre

ba d

a je

zak

ošen

do

nag

iba

ne s

trmije

g od

od

nosa

1:2

(50

%)

za v

isin

e iz

með

u

7 - 1

36,

5 - 1

3do

10

0 - 1

3 6,

5 - 1

0

6

Treb

a da

pos

toji

èist

a po

vr-

šina

pod

a (d

ubin

a x

širin

a)

ispr

ed u

laza

u tu

š ka

binu

sa

rubo

m

900

x 12

0012

20 x

91

514

00 x

90

015

00 x

15

00

920

x 15

25

920

x 15

25

7

Treb

a da

pos

toji

èist

a po

-vr

šina

pod

a is

pred

ula

za u

tu

š ka

binu

sa

rubo

m è

ija

je d

uža

dim

anzi

ja p

aral

elna

ul

azu

u tu

š

dada

dada

da

8Ru

b na

tuš

kab

ini

ne t

reba

da

je v

iši o

d10

0

10 k

oso

sa n

agi-

bom

od

1:2

nem

a ru

ba20

10 k

oso

pod

nagi

bom

od

1:2

9Ru

b na

tuš

kab

ini

ne t

reba

da

ima

širin

u m

anju

od

100

nem

a ru

ba50



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

Unu

traš

njos

t tuš

a

10

Min

imal

ne

dim

enzi

je

unu-

trašn

jeg

èist

og

pros

tora

ra

vano

g tu

ša t

reba

da

su

najm

anje

750

x 15

00

900

x 15

0076

0 x

1525

900

x 90

0 80

0 x

1200

2200

x

2200

1500

x

1500

11

00 x

11

60

900

x 15

00

920

x 15

2515

00 x

15

00

11

Pod

tuša

ne

treba

da

se k

liže

kad

je m

okar

da

da

dada

da

da

da

da

da

12

Pod

tuša

treb

a da

ima

min

i-m

alan

nag

ib d

a bi

om

ogu-

æio

otic

anje

vod

eda

da

da

1:70

- 1:

80da

13

Tuš

kabi

na s

a ru

bom

tre

ba

da i

ma

unut

rašn

ji èi

st p

ro-

stor

(š

irina

x

duži

na)

od

najm

anje

900

x 90

0 91

5 x

915

900

x 90

0 80

0 x

1200

pred

nji

deo

sedi

šta

900

x 90

0

širin

a pr

ed-

njeg

del

a se

dišt

a x

915

Sedi

šte

tuša

14

Tuš

kabi

na

treba

da

im

a se

dišt

e da

da

da

se

dišt

e sa

ru

bom

ili

bez

ruba

da

da

da

da

da

15

Sedi

šte

u tu

š ka

bini

treb

a da

je

na

zidu

nas

pram

kom

andi

da

dase

dišt

e sa

ru

bom

ili

bez

ruba

na z

idu

najb

ližem

ko

man

-da

ma

nasu

prot

ul

azu

na z

idu

do

kom

andi

da

ne, n

a zi

du d

o ko

man

di

16

U tu

š ka

bini

sa

rubo

m s

e-di

šta

se

pros

tire

èita

vom

du

žino

m k

abin

e, m

anje

pro

-st

or n

eoph

odan

za

zave

su

na tu

šu

dana

75

od

ulaz

a u

kabi

nu

min

im.

900

za

rava

n tu

š i

600

u za

sebn

im

toal

etim

a s

tuše

m

na 1

00 o

d ul

aza

u ka

binu

da

da

17Du

bina

sed

išta

u t

uš k

abin

i tre

ba d

a je

naj

man

je40

0 45

0 38

0 - 4

05

400

sa

rubo

m il

i be

z nj

ega

400

390

- 400

450

450

18Se

dišt

e u

tuš

kabi

ni tr

eba

da

je o

d po

da n

a vi

sini

od

430

- 480

45

0 43

0 - 4

85

450

- 480

47

0 - 4

8045

0 - 5

00

450

- 480

Tuše

vi



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

19Se

dišt

e u

tuš

kabi

ni tr

eba

da

je g

latk

e po

vrši

ne k

oja

ne

kliz

i i b

ez g

rubi

h iv

ica

dada

daa

voda

ot

ièe

a vo

da

otiè

e

Kom

ande

20

Kom

ande

na

ravn

om t

ušu

treba

da

se n

alaz

e na

du-

žem

(za

dnje

m)

zidu

izn

ad

hvat

aljk

e

dada

dada

dada

21M

aksi

mal

na v

isin

a od

pod

a na

koj

oj m

ogu

da s

e po

sta-

ve k

oman

de tu

ša je

1200

96

5 -1

220

900

- 12

00

1200

90

0 -

1100

1200

12

00

1200

22

Kom

ande

ne

treba

da

su n

a op

rugu

dada

dada

23

Slav

ine

treba

da

su j

edno

-ru

ène

s du

žino

m o

d ce

ntra

ok

reta

nja

do v

rha

ruèk

e od

na

jman

je

75da

da75

24Ko

man

de u

tuš

kabi

ni tr

eba

da s

e po

stav

e ta

ko d

a se

m

ogu

dohv

atiti

sa

sedi

šta

dada

dada

25Ko

man

de, s

lavi

ne i

tuš

treba

da

se

post

ave

na b

oèni

zid

da,

nasp

ram

se

dišt

a

da,

nasp

ram

se

dišt

a i

na 9

65 -

1220

od

poda

na s

tražn

ji zi

dda

na

zid

do

sedi

šta

na z

id d

o se

dišt

a, d

a se

mož

e do

hvat

iti

26

Treb

a da

pos

toji

mog

uæno

st

da s

e ko

man

de u

kab

inam

a sa

rub

om m

ogu

dohv

atiti

i

van

kabi

ne

dada

dada

Hva

taljk

e

27

Za m

ere

o hv

atal

jkam

a, p

o-gl

edat

i ode

ljak

TOAL

ETI

da

da

Da

da

da

da

dada

da

dada

da

da

da

da

da

da

Tuše

vi



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

28Br

oj h

vata

ljki k

od tu

ša tr

eba

da je

4

2 (3

gde

ne

ma

sedi

šta)

1

2

hvat

aljk

a u

oblik

u sl

ova

L ili

2 hv

atal

jke

koje

pra

ve

slov

o L

(750

ve

rtik

alna

x

900

horiz

onta

l-na

)

1 - 2

1

2 4

29

U ra

vnom

tu

šu

treba

da

po

stoj

i je

dna

horiz

onta

lna

hvat

aljk

a po

stav

ljena

na

bo

èni z

id

dada

dada

30

Horiz

onta

lna

hvat

aljk

a sa

st

rane

treb

a da

je d

užin

e od

na

jman

je

600

900

600

900

31Ho

rizon

taln

a hv

atal

jka

sa

stra

ne

post

avlje

na

je

od

poda

na

visi

ni o

d75

0 - 8

50

850

840

- 915

70

0 - 8

00

800

- 810

85

0 - 9

50

750

- 850

32

Vert

ikal

na h

vata

ljka

post

av-

ljena

na

boèn

i zid

(p

ored

ula

za u

tuš)

treb

a da

im

a m

inim

alnu

duž

inu

od

1000

90

0 75

075

010

00

33

NIži

kra

j ve

rtik

alne

hva

talj-

ke p

osta

vlje

ne n

a bo

èni z

id

(por

ed u

laza

u tu

š) tr

eba

da

je o

d po

da n

a vi

sini

od

34

Vert

ikal

na h

vata

ljka

post

av-

ljena

je n

a bo

ènom

zid

u ko

ji se

nal

azi i

za s

polja

šnje

ivic

e tu

ša iz

með

u

50 -

8080

- 12

050

- 80

35

U ra

vnom

tuš

u je

dna

hori-

zont

alna

hva

taljk

a tre

ba d

a je

pos

tavl

jena

na

zadn

ji zi

d i d

a im

a du

žinu

od

najm

anje

1000

1225

da

nepr

ekid

na92

0ne

prek

idna

Tuše

vi



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

36

U ra

vnom

tušu

hor

izon

taln

a hv

atal

jka

post

avlje

na n

a za

-dn

ji zi

d tr

eba

da je

od

poda

na

vis

ini o

d

750

- 850

840

- 915

80

0 70

0 - 8

00

700

- 800

80

0 - 8

10

850

- 950

85

0 75

0 - 8

50

37

U ra

vnom

tuš

a je

dna

vert

i-ka

lna

hvat

aljk

a tre

ba d

a je

po

stav

ljena

na

zadn

ji zi

d i

da im

a m

inim

alnu

duž

inu

od

750

600

750

38

Razm

ak iz

með

u do

nje

stra

-ne

ve

rtik

alne

hv

atal

jke

i go

rnje

st

rane

ho

rizon

taln

e hv

atal

jke

treba

da

je iz

með

u

50 -

6050

- 60

50 -

60

39

Vert

ikal

na h

vata

ljka

na z

a-dn

jem

zid

u tre

ba d

a je

po-

stav

ljena

od

bo

ènog

zi

da

izm

eðu

400

- 500

400

- 500

40

U tu

š ka

bini

sa

rubo

m tr

eba

da b

ude

jedn

a ho

rizon

taln

a hv

atal

jka

na z

adnj

em z

idu

da

da

da

dada

da

41

Horiz

onta

lna

hvat

aljk

a na

za

dnje

m

zidu

tu

š ka

bine

tre

ba d

a je

od

poda

tuša

na

visi

ni o

d

750

- 850

840

- 915

80

0 70

0 - 7

50

700

- 800

80

0 - 8

10

850

- 950

85

0 75

0 - 8

50

42Ho

rizon

taln

a hv

atal

jka

na

zadn

jem

zid

u tu

ša t

reba

da

ima

min

imal

nu d

užin

u od

750

615

600

nepr

ekid

na

nepr

ekid

na

43

U tu

š ka

bini

sa

rubo

m n

a is

tom

zid

u na

kom

su

ko-

man

de tr

eba

da b

ude

vert

i-ka

lna

hvat

aljk

a, o

d sp

oljn

jeg

zida

na

udal

jeno

sti o

d

80 -

120

80 -

120

44

Donj

a st

rana

ver

tikal

ne h

va-

taljk

a ko

ja je

na

isto

m z

idu

na k

om s

u ko

man

de t

reba

da

je o

d po

da n

a vi

sini

od

600

- 650

600

- 650

45

Vert

ikal

na h

vata

ljka

koja

je

na is

tom

zid

u ka

o ko

man

de

treba

da

je d

užin

e od

naj

-m

anje

1000

1000

Tuše

vi



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

Bate

rija

tuša

46

Bate

rija

tuša

treb

a da

mož

e da

se

drži

u ru

ci

da

da s

e dr

ži u

ruci

ili

da

je

fiksi

rana

dada

dada

da

47Du

žina

cre

va n

a tu

šu t

reba

da

je n

ajm

anje

15

00

1500

15

00

1500

1500

1250

1500

48Da

li p

osto

ji m

oguæ

nost

da

se t

uš k

oris

ti u

fiksi

rano

m

polo

žaju

da

dada

dada

dada

da

49

Priè

vršæ

ene

bate

rije

tuša

da

mog

u da

se

pode

šava

ju n

a go

re o

d po

da n

a vi

sinu

od

1200

1000

1000

da10

00

50

Vert

ikal

na

cev

na

koju

je

tu

š pr

ièvr

šæen

tre

ba d

a se

po

stav

i ta

ko d

a ne

om

eta

koriš

æenj

e hv

atal

jki

dada

dada

dada

Tem

pera

tura

vod

e

51O

mer

ama,

pog

leda

ti in

for-

mac

ije o

tem

pera

turi

vode

u

odel

jku

TOAL

ETI

dada

dada

dada

dada

Tuše

vi



Tuše

vi K

omen

tari

Br.

Doku

men

tKo

men

tari

1 CS

A Od

vod

u tu

šu tr

eba

da s

e na

lazi

ispo

d se

dišt

a ili

odv

ojen

u je

dnu

stra

nu.

2 CS

A Ka

da je

zat

vore

na s

lavi

na, p

olug

a ru

èke

treba

da

bude

okr

enut

a ka

nap

red.

Èes

me

za h

ladn

u i t

oplu

vod

u na

um

ivao

nici

ma/

lava

boim

a, k

adam

a i t

ušev

ima

treba

da

budu

okr

enut

e na

isti

naèi

n.

3 CS

A Tr

eba

izbe

gava

ti po

stav

ljanj

e vr

ata

na tu

šu k

oja

pred

stav

ljaju

pre

prek

u pr

iikom

ula

ska

u tu

š ka

binu

, kao

što

su

vrat

a p

osta

vlje

na n

a ši

nu/(

kliz

nu) š

ipku

na

podu

ili v

rata

koj

a og

rani

èava

ju/u

man

juju

èis

t otv

or v

rata

.

4 CS

A Da

bi s

e po

veæa

la is

koriš

æeno

st tu

š ka

bine

, sed

ište

na

rask

lapa

nje

treba

da

je n

a bo

ènom

zid

u. S

ediš

te k

oje

se s

klap

a u

vert

ikal

an p

olož

aj k

ad s

e ne

kor

isti

omog

uæuj

e os

obam

a da

sed

e ili

sto

je d

ok k

oris

te tu

š.

5 M

eksi

koZa

tran

sfer

u tu

š, p

rilaz

mor

a da

je ra

van,

bez

rubo

va il

i ram

pi. S

ediš

te tr

eba

da je

dub

ine

400

mm

i pr

eko

èita

ve š

irine

kab

ine.

Kom

ande

treb

a da

su

na s

upro

tnom

zid

u. H

vata

ljke

treba

da

se n

alaz

e na

zad

njem

i na

zid

u na

ko

me

su k

oman

de. Z

ahte

vaju

se

se je

dan

fiksi

ran

tuš

i jed

an tu

š ko

ji se

mož

e dr

žati

u ru

ci.

6 Ur

ugva

jM

inim

alne

dim

enzi

je tu

š ka

bine

su

800

x 12

00 m

m.

7 Šv

edsk

a Tu

š ka

bina

na

radn

om m

estu

, tre

balo

bi d

a je

lako

pril

agod

ljiva

da

odgo

vori

potre

bam

a os

oba

sa in

valid

iteto

m, n

a pr

imer

, izg

radn

jom

poj

aèan

ih z

idov

a ko

ji do

zvol

java

ju p

osta

vlja

nje

hvat

aljk

i kas

nije

, ako

je to

pot

rebn

o. S

ediš

ta

za tu

š tre

ba b

irati

s ob

ziro

m n

a po

trebe

oso

be.

8 Šv

edsk

a Ta

mo

gde

nije

mog

uæe

ili iz

vodl

jivo

prila

goða

vanj

e in

divi

dual

nim

pot

reba

ma,

kao

što

su

hote

li i j

avni

obj

ekti,

treb

a da

se

post

ave

hvat

aljk

e.

9 IC

TA

Ako

post

oje

zave

se n

a tu

š ka

bini

, šip

ka z

a za

vesu

treb

a da

je o

jaèa

na i

priè

vršæ

ena

za z

id s

lièno

kao

hva

taljk

a da

spr

eèi d

a se

ljud

i za

nju

uhva

te i

da o

na p

opus

ti po

d pr

itisk

om.

10

Sing

apur

Sl

avin

e za

topl

u i h

ladn

u vo

du tr

eba

da s

u u

jasn

o uo

èljiv

om k

ontra

stu

boja

i sa

izgr

avira

nim

zna

cim

a.

11

Sing

apur

, CSA

Ru

b na

ula

zu u

tuš

treba

da

je b

oje

koja

je u

kon

trast

u sa

boj

om o

koln

e po

dne

oblo

ge d

a se

sm

anji

mog

uæno

st s

aplit

anja

.

12

Sing

apur

U

spor

tski

m k

ompl

eksi

ma

i jav

nim

baz

enim

a, n

ajm

anje

jeda

n za

seba

n tu

š tre

ba d

a je

pris

tupa

èan

i u ž

ensk

om i

u m

uško

m d

elu.

13

Sing

apur

Ta

mo

gde

nem

a hv

atal

jki u

toal

etim

a, tr

eba

da s

e ob

ezbe

di m

oguæ

nost

da

se o

ne u

bud

uæno

sti p

osta

ve.

14

Sing

apur

Pr

ekid

aèi z

a sv

etlo

, kuk

e za

kap

ute

i dru

gi d

odac

i tre

ba d

a su

u ja

kom

kon

trast

u sa

svo

jom

oko

linom

.

15

Sing

apur

Zi

dovi

i pl

afon

i tre

ba d

a su

okr

eèen

i jed

nost

avni

m b

ojam

a (b

ez k

ompl

eksn

ih š

ara

koje

mog

u da

zbu

njuj

u) s

vetli

h to

nova

(što

pom

aže

rasi

panj

u sv

etlo

sti p

o so

bi il

i pro

stor

u) i

mat

pov

ršin

e (d

a se

izbe

gne

neže

ljeni

ods

jaj i

li re

fleks

ija).

16

Sing

apur

Ta

mo

gde

je p

redv

iðen

o da

zas

eban

toile

t ukl

juèu

je i

tuš,

min

imal

ne u

nutra

šnje

dim

enzi

je s

u m

u 20

00 x

175

0 m

m.

17

UN

Otvo

ri za

odv

od tr

eba

da s

e na

laze

u u

glu

kabi

ne ta

ko d

a se

mog

u ko

ristit

i gum

eni p

odm

etaè

i koj

i ne

kliz

e.



OZNAKE

Pristupaène oznake, ukljuèujuæi dizajn, konfiguraciju i postavljanje pristupaènih oznaka pominju sve zemlje obuhvaæene ovom studijom, osim Meksika, Irske i Malezije. Obezbediti pristupaènu signalizaciju sa dobro istaknutim i taktilnim informacijama omo-guæuje da se svi ljudi kreæu kroz objekat.

Meðunarodni simbol za pristupaènost neophodan je u veæini zemalja (1) da oznaèi pristupaène objekte. Veæina zemalja nalaže da oznake budu na istoj visini (2) i to od 1400 do 1600 mm. Unutrašnje oznake treba da se nalaze na unutrašnjoj strani vrata (3) u Kanadi, SAD, Singapuru i Libanu, što predstavlja dobro rešenje u dizajnu pošto slepi ljudi mogu koristiti oznake samo ako su one uvek dosledno postavljene.

Veæina zemalja navodi da oznake treba da se dosledno postavljaju, ukljuèujuæi elektronsku signalizaciju (6), i da se nalaze na površini koja nema odsjaj sa doslednim dizajnom. Oznake treba da su u kontrastnoj boji (11), što je mera u veæini zemalja, s tim da Švedska propisuje i svetlosni kontrast. Australija i Španija nalažu svetlo na tamnom i tamno na svetlom što se smatra najboljim rešenjem. Nivo osvetljenja na oznakama kad se koristi osvetljenje u vanrednim situacijama (12) preporuèuju Bangladeš, Singapur, Australija, Liban i Kanada, a najbolje rešenje je 200 luksa. Slova i brojevi na znakovima moraju biti u fontu Sans serif (14), a Australija preporuèuje font Helvetica medium. Ne preporuèuje se ukrasno pismo ili kurziv.

Daju se piktografski simboli i taktilne oznake, s tim da je natpis na Brajevom pismu odmah ispod piktografa. Visini piktografskih simbola treba da je 16 do 51 mm (42).

Kanada i SAD dalje daju tehnièke specifikacije o velièini i izgledu oznaka. Gde postoje dupla dvokrilna vrata ili gde nema vrata, oznake treba da se postave na najbližem zidu do vrata (49), prema Singapuru, SAD i Kanadi. Singapur i Kanada navode da znakovi koji se nalaze iznad glave ne moraju da budu taktilni pošto ne mogu da se dohvate (53).

Tehnièke specifikacije za natpise na Brajovom pismu daju SAD, Kanada i Singapur s preporukom da se koristi kratkopis koji æe biti ispod teksta. Južnoafrièka Republika specifikuje minimalnu razdaljinu sa koje se gleda; na primer, za slova minimalne velièine 10, maksimalna razdaljina sa koje se gleda je 4500 mm (86).

Kanadski CSA upozorava da ne bi trebalo koristiti crvena slova na crnoj pozadini i vertikalno ispisivanje reèi kao i da elektronsko nizanje znakova treba takoðe izbegavati. Švedska istièe da oznake treba da bude jednostavna, kratka i razumljiva što su primeri dobre prakse univerzalnog dizajna. Singapur dodaje seriju predloga za kombinacije kontrasta boje i tona.



Ozna

ke

Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

Loka

cija

i op

šte

1

Með

unar

odni

sim

bol z

a pr

istu

paèn

ost t

reba

da

se

koris

ti ta

mo

gde

se tr

aži d

a ob

jekt

i ili

njih

ovi e

lem

enti

budu

pris

tupa

èni

dada

dada

dada

da

dada

2Sr

ediš

nja

linija

unu

trašn

jih

ozna

ka je

od

poda

na

visi

ni

od

1500

+/-

10

1525

1400

- 17

0014

00 -

1600

1400

-1

600

1400

- 16

0014

00 -

1600

1500

+/-

25

1200

- 16

0014

00 -

1600

1475

- 15

2515

00 +

/-

25

3Un

utra

šnje

ozn

ake

treba

da

se n

alaz

e na

stra

ni v

rata

na

kojo

j je

reza

dada

bliz

u iz

la-

znih

vra

ta

i put

a za

ev

akua

ciju

dada

dada

4

Znac

i se

post

avlja

ju n

a ob

li-žn

ji zi

d uk

olik

o ne

ma

mes

ta

na z

idu

na s

trani

vra

ta n

a ko

joj s

e na

lazi

reza

da

post

av-

ljeni

tako

da

se

lako

m

ogu

vide

ti

dada

da

5

Znac

i pos

tavl

jeni

na

vrat

a do

zvol

jeni

su

na s

trani

koj

a se

otv

ara

od s

ebe,

na

vrat

i-m

a op

rem

ljnim

zat

vara

èim

a i b

ez u

reða

ja k

oji d

rže

vrat

a ot

vore

nim

dano

6Oz

nake

treb

a do

sled

no

post

avlja

ti

da, u

klju

-èu

juæi

el

ektro

n-sk

u si

gna-

lizac

iju

dada

dada

dada

dada

7Oz

nake

treb

a po

stav

ljati

tako

da

se iz

bega

vaju

del

o-vi

koj

i su

senc

i ili

odsj

aj

da, u

klju

-èu

juæi

el

ektro

n-sk

u si

gna-

lizac

iju

dada

davi

dljiv

e,

èitlj

ive

i uo

èljiv

eda

dada

8Ta

mo

gde

su p

osta

vlje

ne,

ozna

ke tr

eba

da s

u na

pov

r-ši

ni b

ez o

dsja

ja

da, u

klju

-èu

juæi

el

ektro

n-sk

u si

gna-

lizac

iju

dada

dada

dada

dada

da



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

9Oz

nake

tre

ba d

a su

ist

og

diza

jna

da, u

klju

-èu

juæi

el

ektro

n-sk

u si

gna-

lizac

iju

da

10

Ozna

ke k

oje

daju

isti

tip in

-fo

rmac

ija u

jedn

om o

bjek

tu,

treba

da

su d

osle

dno

isto

g ob

lika,

boj

e i i

stog

pol

ožaj

a

da, u

klju

-èu

juæi

el

ektro

n-sk

u si

gna-

lizac

iju

da

da s

e la

ko

pron

alaz

e,

kont

rast

u

osve

tlje-

nju,

lako

ra

zum

ljive

dada

da

11Oz

nake

tre

ba d

a su

u k

on-

trast

noj b

oji s

a sv

ojom

po-

zadi

nom

da, u

klju

-èu

juæi

el

ektro

n-sk

u si

gna-

lizac

iju

da k

ontra

st

u os

vet-

ljenj

uda

dada

da

dada

da

12

Nivo

os

vetlj

enja

zn

akov

a ko

ji za

vise

od

osve

tljen

ja u

sl

uèaj

u uz

bune

tre

ba d

a je

na

jman

je

200

lxdo

bro

osve

tljen

i20

0 lx

200

- 300

lx

da20

0 lx

200

lx

13Za

dod

atne

odr

eðen

e m

ere,

po

gled

ati o

deljk

e PA

RKIN

G,

TOAL

ETI i

TEL

EFON

Ida

dada

dada

da

Slov

a, z

naci

i br

ojev

i

14Sl

ova

i bro

jevi

na

znac

ima

treba

da

su u

font

u Sa

ns

serif

dada

dada

mog

u la

ko d

a se

èi

taju

dada

Helv

etic

a m

ediu

mda

da

15Vi

zuel

ni z

naci

treb

a da

su

velik

a i/i

li m

ala

slov

ada

dau

form

i na

slov

ada

da

16

Vizu

elni

zna

ci tr

eba

da s

u po

znat

ih fo

rmi i

ne

treba

da

su u

kur

zivu

, kos

i, pi

sana

sl

ova,

veo

ma

stili

zova

ni il

i da

imaj

u dr

uge

neob

iène

ob

like

dada

da s

e la

ko

èita

juda

dada

17Zn

aci t

reba

da

imaj

u ar

ap-

ske

broj

keda

dada

dada

da

Ozna

ke



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

18Od

nos

širin

a - d

užin

a sl

ova

i bro

jeva

na

znac

ima

treba

da

je iz

með

u3:

5 do

1:1

3:5

do 1

:13:

5 do

1:1

3:5

do 1

:13:

5 do

1:1

19Po

tez

slov

a i b

roje

va n

a zn

acim

a tre

ba d

a im

a od

-no

s ši

rine

i vis

ine

izm

eðu

1:5

do

1:10

1:5

do

1:10

1:3

-1:7

1:5

do

1:10

1:5

do

1:10

1:5

do

1:10

20

Znac

i, sl

ova,

bro

jevi

i pi

ktog

rafi

treba

da

su u

ko

ntra

stno

j boj

i sa

svoj

om

poza

dino

m o

d na

jman

je

70%

svet

lo n

a ta

mno

m/

tam

no n

a sv

etlo

m

kont

rast

u

osve

tlje-

nju

svet

lo n

a ta

mno

m/

tam

no n

a sv

etlo

m

dada

boja

ne

sivo

j po

dloz

i

u ko

ntra

s-tn

oj b

oji i

to

nu

svet

lo n

a ta

mno

m/

tam

no n

a sv

etlo

m

da

svet

lo n

a ta

mno

m/

tam

no n

a sv

etlo

m

svet

lo n

a ta

mno

m/

tam

no n

a sv

etlo

m

21Vi

zuel

ni z

naci

i nj

ihov

a po

zadi

na n

e tre

ba d

a im

aju

odsj

ajda

dada

dada

dada

da

22

Širin

a vi

zuel

ne o

znak

e je

m

inim

alno

55%

i m

aksi

mal

-no

110

% o

d vi

sine

ozn

ake

sa š

irino

m b

azira

nom

na

velik

om s

lovu

"O" i

vis

inom

ba

zira

nom

na

velik

om

slov

u "L

"

da

da,

bazi

rano

na

vel

ikim

sl

ovim

a "O

" i "I

"

da

23

Vizu

elne

ozn

ake

treba

da

imaj

u de

bljin

u po

teza

min

i-m

alno

10%

i m

aksi

mal

no

30%

od

visi

ne o

znak

e ba

zi-

ran

na v

elik

om s

lovu

"L""

da15

%

velik

og

slov

a "I"

da

24Za

mer

enje

ozn

ake

znak

o-va

, slo

va i

broj

eva

koris

tui

se v

elik

o sl

oveo

"X"

dave

liko

slov

o "I"

velik

o sl

ovo

"H"

min

im. 1

5 un

utra

š-nj

i, 10

0 sp

olja

šnji

da

25

Sim

boli

pikt

ogra

fa n

a ta

ktiln

im z

naci

ma

treba

da

su iz

dign

uti i

znad

pov

ršin

e iz

með

u

0,8

- 1,5

0,7

0,8

0,4

- 0,6

izdi

gnut

a sl

ova

i si

mbo

li1

0.8

10.

80,

8 - 1

,5

26

Pikt

ogra

fske

sim

bole

na

takt

ilnim

zna

cim

a tre

ba d

a pr

ati i

sti o

pis

na B

raje

vom

pi

smu

koji

se n

alaz

i dire

ktno

is

pod

pikt

ogra

fa il

i sim

bola

da -

Nivo

1

da -

skra

æeni

Ni

vo 2

da

gde

god

se k

oris

te

relje

fni

znac

i

dada

, Niv

o 2

da, N

ivo

2

Ozna

ke



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

27

Tam

o gd

e se

zah

teva

ju

vizu

elne

i ta

ktiln

e oz

nake

, da

je s

e je

dan

znak

viz

uela

n i t

aktil

an, i

li dv

a po

sebn

a zn

aka,

jeda

n ta

ktila

n i d

rugi

vi

zuel

an

dada

jeda

n sa

vi

zuel

nim

i t

aktil

nim

oz

naka

ma

28

Pikt

ogra

fski

sim

boli

na

takt

ilnim

zna

cim

a tre

ba d

a su

sa

svoj

om p

ozad

inom

u

kont

rast

u bo

ja o

d na

jman

je

70%

da

kont

rast

sv

etlo

/ta

mno

ili

tam

no/

svet

lo

kont

rast

os

vetlj

enja

boja

na

sivo

j po

dloz

i

da im

aju

kont

rast

bo

ja i

tono

va

da im

aju

kont

rast

da

svet

lo n

a ta

mno

m/

tam

no n

a sv

etlo

m

kont

rast

sv

etlo

/ta

mno

ili

tam

no/

svet

lo

29Pi

ktog

rafs

ki s

imbo

li na

ta

ktiln

im z

naci

ma

treba

da

su v

isin

e iz

með

u16

- 50

16 -

51da

mož

e la

ko d

a se

vi

di16

- 50

16

- 50

16 -

50

Takt

ilno

30

Takt

ilne

ozna

ke tr

eba

da

su iz

dign

ute

na m

inim

alnu

vi

sinu

izna

d sv

oje

poza

dine

od

naj

man

je

0,8

0,75

0,8

0,4

- 0,6

izdi

gnut

a sl

ova

i si

mbo

li1

0,8

izdi

gnut

i1

0,8

0,8

- 1,5

31

Takt

ilni z

naci

treb

a da

su

u fo

ntu

Sans

ser

if i n

e tre

ba

da s

u u

kurz

ivu,

kos

i, pi

sa-

ni, v

eom

a st

ilizo

vani

ili d

a im

aju

neki

dru

gi n

eobi

èan

oblik

dada

u fo

ntu

Sans

ser

ifda

32

Širin

a ta

ktiln

ih z

nako

va

treba

da

je m

inim

alno

55%

i m

aksi

mal

no 1

10%

od

visi

ne z

naka

, sa

širin

om z

a-sn

ovan

om n

a ve

likom

slo

vu

"O" i

vis

ine

zasn

ovan

e na

ve

likom

slo

vu "L

"

da

da, z

a-sn

ovan

o na

vel

ikim

sl

ovim

a "O

" i "I

"

da

33

Takt

ilne

ozna

ke tr

eba

da

imaj

u de

bljin

u po

teza

koj

a je

mak

sim

alno

15%

od

visi

ne o

znak

e ba

zira

ne n

a ve

likom

o sl

ovu

"L"

da

zasn

o-va

no n

a ve

likom

sl

ovu

"I"

da

34Ra

zmak

izm

eðu

poje

dina

è-ni

h ta

ktiln

ih o

znak

a je

3,0

- 6,0

3,2

- 4

x ši

rina

pote

za

ozna

ke

norm

alan

ra

zmak

3,0

- 6,0

Ozna

ke



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

35

Razm

ak iz

með

u po

jedi

naè-

nih

takt

ilnih

ozn

aka

izraè

una-

va s

e m

eren

jem

dve

naj

bliže

ta

èke

izmeð

u dv

e oz

nake

ko

je s

u je

dna

do d

ruge

u

okvi

ru p

oruk

e is

klju

èuju

æi

belin

e izm

eðu

reèi

dada

da

36

Razm

ak s

vake

pos

ebne

tak-

tilne

ozn

ake

treba

da

je m

i-ni

mal

no 1

35%

i m

aksi

mal

no

170%

od

visi

ne o

znak

e izm

eðu

osno

vne

linije

dva

ju

redo

va o

znak

a u

poru

ci

dada

da

37

Visi

na p

ojed

inaè

ne ta

ktiln

e oz

nake

mer

i se

vert

ikal

no

od o

snov

ne li

nije

zna

ka,

zasn

ovan

o na

vel

ikom

sl

ovu

"L" i

izno

si

13 -

19

13 -

51,

zasn

o-va

no n

a ve

likom

sl

ovu

"L"

16 -

50

13 -

19

38Os

novn

a lin

ija p

ojed

inaè

ne

takt

ilne

ozna

ke tr

eba

da je

od

poda

ili t

la n

a vi

sini

izm

eðu

1220

- 15

2512

20 -

1525

1400

- 16

0015

00 (+

/-

25)

1400

- 16

0014

75 -

1525

1500

+/-

25

39

Tam

o gd

e je

pre

sek

razm

aka

izm

eðu

ozna

ka

prav

ouga

onog

obl

ika,

ra

zmak

izm

eðu

poje

dini

h oz

naka

treb

a da

je iz

með

u

3,0

- 10,

0

3,2

- 4

x ši

rine

pote

za

ozna

ke

3,0

- 10,

0

40

Tam

o gd

e je

pre

sek

razm

a-ka

izm

eðu

dvej

u za

sebn

ih

ozna

ka d

ruga

èije

g ob

lika,

ra

zmak

æe

izno

siti

od 2

do

10 m

m p

ri dn

u pr

esek

a i 3

- 1

0 m

m p

ri vr

hu p

rese

ka

dada

da

41

Razm

ak s

e m

eri i

zmeð

u os

novn

ih li

nija

dva

ju re

dova

oz

naka

i tre

ba d

a je

od

135%

do

170

% o

d vi

sine

ozn

ake

dada

da

42

Visi

na z

naka

mer

ena

vert

ikal

no o

d os

novn

e lin

ije

zasn

ovan

o na

vel

ikom

slo

-vu

"L" t

reba

da

je iz

með

u

16 -

51

16 -

51

zasn

o-va

no n

a ve

likom

sl

ovu

"I"

16 -

51

Ozna

ke



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

43

Takt

ilne

ozna

ke s

a pr

avo-

ugao

nim

pre

seko

m tr

eba

da im

aju

debl

jinu

pote

za

koja

je m

inim

um 1

0% i

mak

sim

um 1

5% o

d vi

sine

oz

nake

baz

irane

na

velik

om

slov

u "L

"

da15

% o

d ve

likog

sl

ova

"I"da

44

Takt

ilne

ozna

ke s

a pr

esek

om

drug

aèije

g ob

lika

od p

ravo

-ug

aono

g tre

ba d

a im

aju

de-

bljin

u po

teza

koj

a je

min

imal

-no

10%

i m

aksi

mal

no 3

0%

od v

isin

e oz

nake

i de

bljin

u po

teza

pri

vrhu

pre

seka

ko

ja je

mak

sim

alno

15%

od

visi

ne o

znak

e za

snov

ane

na

velik

om s

lovu

"L"

dada

45Ho

rizon

taln

a os

a ta

ktiln

e oz

nake

treb

a da

je o

d po

da

na v

isin

i od

1500

(+/-

10)

1525

1200

1400

- 16

0015

00 (+

/-

25)

1475

- 15

2515

00 +

/-

25

46

Takt

ilni z

nak

koji

pred

stav

lja

vrat

a, tr

eba

da s

e po

stav

i na

zid

s o

ne s

trane

vra

ta n

a ko

joj s

e na

lazi

reza

dada

dado

sled

no

post

avlje

nda

da

47Ve

rtik

lana

ivic

a ta

ktiln

og

znak

a tre

ba d

a je

uda

ljena

od

dov

ratk

a

150

(+/-

10

)15

0 +

/-

10

48

Tam

o gd

e po

stoj

e du

pla

dvok

rilna

vra

ta, i

li ne

ma

pros

tora

na

zidu

na s

trani

na

koj

oj je

reza

, tak

tilni

zna

k se

pos

tavl

ja n

a ob

ližnj

i zid

dada

dada

da

49

Takt

ilni z

nak

treba

da

se

post

avi t

ako

da o

mog

uæi

osob

i da

mu

se p

ribliž

i na

man

je o

d 10

0 m

m, a

da

prito

m n

e na

iðe

na is

ture

ni

obje

kat i

li m

ora

da s

e na

ðe

u pr

osto

ru k

oji o

pisu

ju

otvo

rena

vra

ta.

dais

ture

ni

obje

kti n

isu

dozv

olje

ni

Ozna

ke



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

50

Znac

i koj

i sad

rže

takt

ilne

ozna

ke tr

eba

da im

aju

cent

raln

u lin

iju ta

ktiln

e oz

nake

pos

tavl

jenu

izva

n lu

ka p

rost

ora

koji

opis

uju

vrat

a do

k se

otv

araj

u ta

ko

da p

osto

ji èi

sta

povr

šina

po

da o

d

èist

a po

vrši

na

poda

455

x

455

izva

n lu

ka

pros

tora

ko

ji op

i-su

ju v

rata

do

k se

ot

vara

ju

800

x 13

00

51Ta

ktiln

e oz

nake

teba

da

imaj

u èi

stu

povr

šinu

zid

a ok

o zn

aka

od n

ajm

anje

7575

52

Takt

ilna

obel

ežja

treb

a da

do

punj

avaj

u te

kst z

nako

va

kojim

a se

neš

to re

guliš

e,

(tj. z

naci

zab

rane

i ob

avez

e,

znac

i koj

i opo

min

ji i u

pozo

-ra

vaju

na

opas

nost

), i z

naci

id

entif

ikac

ije s

oba,

naz

iva,

im

ena

ili b

roje

va

dada

53Zn

aci i

znad

gla

ve n

e m

oraj

u da

bud

u ta

ktiln

i poš

to s

e ne

m

ogu

dohv

atiti

dada

da

54

Pikt

ogra

fi/si

mbo

li tre

ba

da im

aju

kont

rast

boj

e sa

svo

jom

poz

adin

om o

d m

inim

alno

70%

svet

lo/

tam

no il

i ta

mno

/sv

etlo

kont

rast

u

osve

tlje-

nju

kont

rast

dabo

ja n

a si

voj

podl

ozi

kont

rast

bo

je i

tona

da p

osto

ji ko

ntra

stda

pos

toji

kont

rast

svet

lo/

tam

no il

i ta

mno

/sv

etlo

svet

lo/

tam

no il

i ta

mno

/sv

etlo

55

Razm

ak iz

með

u dv

eju

zase

bnih

ozn

aka

treba

da

je

min

imal

no 1

0% i

mak

sim

al-

no 3

5% o

d vi

sine

ozn

ake.

Ra

zmak

se

izraè

unav

a m

e-re

njem

dve

naj

bliže

taèk

e iz-

með

u sv

ake

suse

dne

ozna

ke

u je

dnoj

por

uci,

iskl

juèu

juæi

be

line

izmeð

u re

èi.

dada

da

Ozna

ke



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

56

Razm

ak iz

með

u os

novn

e lin

ije o

dvoj

enih

redo

va

ozna

ka u

jedn

oj p

oruc

i tre

ba d

a su

min

imal

no

135%

i m

aksi

mal

no 1

70%

od

vis

ine

ozna

ke

dada

da

Pikt

ogra

fi

57Zn

aci i

/ili n

atpi

si n

a Br

aje-

vom

pis

mu

ne tr

eba

da s

e na

laze

u p

olju

pik

togr

afa

dada

teks

tual

ni

opis

je

taèn

o is

pod

pikt

ogra

fa

dada

58

Sim

boli

ozna

ka z

a pi

ktog

ra-

fe n

a ta

ktiln

im z

nako

vim

a tre

ba d

a im

aju

visi

nu

ozna

ke o

d na

jman

je

150

150

100

x 10

015

215

015

0

59Pi

ktog

rafi

i njih

ova

polja

tre

ba d

a im

aju

povr

šinu

ko

ja n

ema

odsj

ajda

dada

da

dada

60

Pikt

ogra

fi tre

ba d

a su

kon

-tra

stu

sa o

koln

im p

olje

m:

ili s

veta

o pi

ktog

raf/t

amno

po

lje il

i tam

an p

ikto

graf

/sv

etlo

pol

je

dada

da

da, i

sim

-bo

l oso

be

u ko

licim

a tre

ba d

a je

žut

na

crn

oj

podl

ozi

dada

dada

61

Tam

o gd

e su

neo

phod

na

teks

tual

na o

bjaš

njen

ja

pikt

ogra

fa, o

na tr

eba

da

se n

alaz

e di

rekt

no is

pod

pikt

ogra

f ili

uz n

jega

dada

da s

e m

ogu

lako

do

taæi

i pr

oèita

ti

da

Sim

boli

62

Sim

boli

za p

ristu

paèn

ost i

nj

ihov

a po

zadi

na tr

eba

da

imaj

u po

vrši

nu k

oja

nem

a od

sjaj

dada

dada

dada

dada

da

Ozna

ke



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

63

Sim

bol z

a pr

istu

paèn

ost

treba

da

je u

kon

trast

u sa

sv

ojom

oko

linom

. Ili

svet

ao

sim

bol/t

amna

poz

adin

a ili

tam

an s

imbo

l/sve

tla

poza

dina

dada

kont

rast

u

osve

tlje-

nju

daja

k ko

n-tra

st

boja

i to

n ko

ji su

u

kont

rast

uda

dada

Nat

pisi

na

Braj

evom

pis

mu

64Ta

ktiln

e oz

nake

treb

a da

pr

ati N

ivo

2 Br

ajev

og p

ism

ada

da

gde

god

se k

oris

te

relje

fne

ozna

ke

dada

da

65Br

ajev

e ta

èkic

e tre

ba d

a im

a-ju

kup

olas

t ili o

krug

ao o

blik

dada

dada

66

Prem

a op

segu

mer

a za

st

anda

rdno

Bra

jevo

pis

mo

preè

nik

osno

ve ta

èke

treba

da

je

1.5

1,5

- 1,6

1.5

67

Prem

a op

segu

mer

a za

st

anda

rdno

Bra

jevo

pis

mo

visi

na ta

èke

treba

da

je

izm

eðu

0,6

- 0,8

0,6

- 0,9

0,6

- 0,8

68

Prem

a op

segu

mer

a za

st

anda

rdno

Bra

jevo

pis

mo

razd

aljin

a iz

með

u bi

lo k

oje

dve

taèk

e u

isto

j æel

ijii,

od

sred

ine

jedn

e do

sre

dine

dr

uge

taèk

e tre

ba d

a je

2,3

- 2,5

2,3

- 2,5

2,3

- 2,5

69

Prem

a op

segu

mer

a za

st

anda

rdno

Bra

jevo

pis

mo

razd

aljin

a iz

með

u od

go-

vara

juæi

h ta

èaka

sus

edni

h æe

lija

od s

redi

ne je

dne

do

sred

ine

drug

e ta

èke

treba

da

je iz

með

u

6,1

- 7,6

6,1

- 7,6

6,1

- 7,6

Ozna

ke



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

70

Prem

a op

segu

mer

a za

st

anda

rdno

Bra

jevo

pis

mo

razd

aljin

a iz

með

u od

gova

-ra

juæi

h ta

èaka

jedn

e æe

lije

do æ

elije

nep

osre

dno

ispo

d od

sre

dine

jedn

e ta

èke

do

sred

ine

drug

e ta

èke

treba

da

je iz

með

u

10,0

- 10

,110

,0 -

10,2

10,0

- 10

,2

71Na

tpis

na

Braj

evom

pis

mu

treba

da

se n

alaz

i isp

od

odgo

vara

juæe

g te

ksta

dada

da i

da

ima

levo

po

ravn

a-nj

e

da

72

Ako

teks

t im

a vi

še re

dova

, na

tpis

na

Braj

evom

pis

mu

treba

da

se n

alaz

i isp

od

èita

vog

teks

ta

dada

da

73

Natp

is n

a Br

ajev

om p

ism

u tre

ba d

a je

odv

ojen

od

ne-

kih

drug

ih ta

ktiln

ih z

nako

va

najm

anje

109.

510

74

Natp

is n

a Br

ajev

om p

ism

u m

eren

o od

osn

ovne

lini

je

Braj

evih

æel

ija, t

reba

da

je

od p

oda

na v

isin

i izm

eðu

1015

- 15

2512

20 -

1525

1400

- 16

0015

00

+/-

2515

00 +

/-

25

75

Braj

evo

pism

o tre

ba d

a je

u

skla

du s

a kn

jižev

nim

Bra

je-

vim

pis

mom

. Ve

liko

poèe

tno

slov

o ko

risti

se s

amo

za p

rvu

reè

u re

èeni

ci, v

last

ite im

enic

e i im

ena,

poj

edin

aèna

slo

va a

z-bu

ke, i

nici

jale

i ak

roni

me

dada

da

Raz

dalji

na s

a ko

je s

e gl

eda

76M

inim

alna

vis

ina

ozna

ke p

ri m

aksi

mal

noj r

azda

ljini

od

5000

0 sa

koj

e se

gle

da

visi

na

zavi

si o

d ra

zdal

jine

sa k

oje

se

gled

a

160

dalji

na

koja

od

gova

ra

èita

ocu

veliè

ina

u pr

opor

ciji

sa ra

zda-

ljino

m s

a ko

je s

e gl

eda

veliè

ina

u pr

opor

-ci

ji sa

ra

zdal

jinom

sa

koj

e se

gl

eda

Ozna

ke



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

77M

inim

alna

vis

ina

ozna

ke p

ri m

aksi

mal

noj r

azda

ljini

od

4000

0 sa

koj

e se

gle

da14

030

0

78M

inim

alna

vis

ina

ozna

ke p

ri m

aksi

mal

noj r

azda

ljini

od

3500

0 sa

koj

e se

gle

da

100,

(3

0000

- 40

000)

veliè

ina

u pr

opor

ciji

sa ra

zda-

ljino

m s

a ko

je s

e gl

eda

300

79M

inim

alna

vis

ina

ozna

ke p

ri m

aksi

mal

noj r

azda

ljini

od

2500

0 sa

koj

e se

gle

da80

300

80M

inim

alna

vis

ina

ozna

ke p

ri m

aksi

mal

noj r

azda

ljini

od

1500

0 sa

koj

e se

gle

da50

300

81M

inim

alna

vis

ina

ozna

ke p

ri m

aksi

mal

noj r

azda

ljini

od

1200

0 sa

koj

e se

gle

da

40

(100

00 -

1500

0)30

0

82M

inim

alna

vis

ina

ozna

ke p

ri m

aksi

mal

noj r

azda

ljini

od

9000

sa

koje

se

gled

a30

020

(500

0 - 1

0000

)25

0

83M

inim

alna

vis

ina

ozna

ke p

ri m

aksi

mal

noj r

azda

ljini

od

8000

sa

koje

se

gled

a

250

(na

7500

)25

025

0

84M

inim

alna

vis

ina

ozna

ke p

ri m

aksi

mal

noj r

azda

ljini

od

6000

sa

koje

se

gled

a20

0

66 (+

3,

2 na

30

5 pr

eko

6000

)

20 (5

000

- 100

00)

200

200

200

85M

inim

alna

vis

ina

ozna

ke p

ri m

aksi

mal

noj r

azda

ljini

od

4570

sa

koje

se

gled

a

51 (+

3,

2 na

30

5 pr

eko

4750

)

140

(500

0)10

(200

0 - 5

000)

150

(500

0)15

0

86M

inim

alna

vis

ina

ozna

ke p

ri m

aksi

mal

noj r

azda

ljini

od

4500

sa

koje

se

gled

a15

010

(200

0 - 5

000)

150

150

150

87M

inim

alna

vis

ina

ozna

ke p

ri m

aksi

mal

noj r

azda

ljini

od

4000

sa

koje

se

gled

a11

210

(200

0 - 5

000)

130

130

Ozna

ke



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

88M

inim

alna

vis

ina

ozna

ke p

ri m

aksi

mal

noj r

azda

ljini

od

3000

sa

koje

se

gled

a10

0

70 -

100,

na

razd

alji-

ni o

d 10

00

- 300

0

8410

(200

0 - 5

000)

120

100

(350

0)12

0

89M

inim

alna

vis

ina

ozna

ke p

ri m

aksi

mal

noj r

azda

ljini

od

2500

sa

koje

se

gled

a

70 -

100,

na

razd

aljin

i od

100

0 -

3000

10 (2

000

- 500

0)10

080

100

100

90M

inim

alna

vis

ina

ozna

ke p

ri m

aksi

mal

noj r

azda

ljini

od

2300

sa

koje

se

gled

a

75 (n

a 22

50)

70 -

100,

na

razd

aljin

i od

100

0 -

3000

10 (2

000

- 500

0)75

70 -

100

91M

inim

alna

vis

ina

ozna

ke p

ri m

aksi

mal

noj r

azda

ljini

od

2000

sa

koje

se

gled

a

70 -

100,

(1

000

- 30

00)

5610

(200

0 - 5

000)

6070

- 10

0

92M

inim

alna

vis

ina

ozna

ke p

ri m

aksi

mal

noj r

azda

ljini

od

1830

sa

koje

se

gled

a

16 (+

3,

2 na

30

8 pr

eko

1830

)

10 (0

- 20

00)

50

93M

inim

alna

vis

ina

ozna

ke p

ri m

aksi

mal

noj r

azda

ljini

od

1500

sa

koje

se

gled

a50

min

im.

15 a

ko je

m

oguæ

e pr

ibliž

iti

se z

naku

10 (0

- 20

00)

5050

5050

94M

inim

alna

vis

ina

ozna

ke p

ri m

aksi

mal

noj r

azda

ljini

od

750

sa k

oje

se g

leda

25

min

im.

15 a

ko je

m

oguæ

e pr

ibliž

iti

se z

naku

28

(100

0)10

(0 -

2000

)25

(800

)25

25

Ozna

ke



Ozna

ke K

omen

tari

Br.

Doku

men

tKo

men

tari

1CS

ATa

mo

gde

boja

poz

adin

e zn

aka

nije

u z

naèa

jnom

kon

trast

u sa

oko

lnom

pov

ršin

om, p

repo

ruèu

je s

e ko

ntra

stni

okv

ir ok

o zn

aka.

2CS

ANe

bi t

reba

lo k

oris

titi o

svet

ljena

crv

ena

slov

a na

crn

oj p

odlo

zi.

3CS

APr

imer

i kon

trast

a bo

ja o

d vi

še o

d 70

% je

su m

orna

rsko

pla

va n

a m

at b

eloj

(95%

), bo

ja z

elen

e ja

buke

na

belo

j (72

%) i

sre

brna

na

sedl

o br

aon

boji

(70%

).

4CS

AKo

mbi

naci

je b

oja

koje

treb

a iz

bega

vati

su ž

uto/

siva

, žut

o/be

la, p

lavo

/zel

ena,

crv

ena/

zele

na, c

rna/

ljubi

èast

a i c

rven

a/cr

na.

5CS

AOz

nake

, ukl

juèu

juæi

ele

ktriè

ne d

ispl

eje,

treb

a po

stav

iti n

a kj

uèni

m ta

èkam

a za

dal

je k

reta

nje

duž

staz

a, u

klju

èuju

æi iz

laze

i ul

aze.

6CS

AZn

ake

koji

su o

kren

uti p

rem

a pr

avcu

kre

tanj

a na

jlakš

e je

prim

etiti

i pr

oèita

ti.

7CS

ATr

eba

izbe

gava

ti ve

rtik

alno

ispi

siva

nje

reèi

i le

ktro

nsko

niz

anje

zna

kova

.

8CS

ATa

mo

gde

mor

a da

se

koris

ti ni

zanj

e zn

akov

a, z

naci

i si

mbo

li tre

ba d

a se

kre

æu p

olak

o pr

eko

ekra

na.

9CS

APo

meš

ana

mal

a i v

elik

a sl

ova

(npr

. Kan

ada)

lakš

e se

èita

ju i

brže

pre

pozn

aju

nego

sam

o ve

lika

slov

a.

10CS

AOz

nake

treb

a da

se

dosl

edno

pos

tavl

jaju

vod

eæi r

aèun

a o

visi

ni z

nako

va iz

nad

glav

e i z

nako

va p

osta

vlje

nih

na z

idov

e, k

ao i

jedn

oobr

azno

pos

tavl

janj

e zn

akov

a za

pro

nala

ženj

e ob

jeka

ta i

uslu

ga.

11AD

AAG

, Šve

dska

Velik

a sl

ova

koris

te s

e sa

mo

za p

oèet

nu re

è u

reèe

nici

, vla

stite

imen

ice

i im

ena,

poj

edin

aèna

slo

va a

lfabe

ta, i

nici

jale

i ak

roni

me.

12AD

AAG

Treb

a da

se

koris

ti kr

aæa

form

a Br

ajev

og p

ism

a (k

ratk

opis

).

13Ba

ngla

deš

Znac

i za

izla

z tre

ba d

a im

aju

reèi

vis

ine

150

mm

i de

bljin

e ne

man

je o

d 20

mm

.

14Ba

ngla

deš

Min

imal

no o

svet

ljenj

e zn

aka

za iz

laz

(unu

trašn

je il

i spo

ljašn

je),

treba

da

je 5

foot

cand

le16

15Šv

edsk

aZn

ak tr

eba

da je

osv

etlje

n ta

ko d

a se

gle

dala

c ne

zas

lepi

ili d

a ne

zak

lanj

a zn

ak.

16Šv

edsk

aPo

neka

d su

kao

dod

atak

neo

phod

ne u

smen

e in

form

acije

.

17Šv

edsk

a, S

inga

pur

Znac

i tre

ba d

a su

lako

razu

mlji

vi s

vim

a, u

klju

èuju

æi i

osob

e sa

kog

nitiv

nim

ogr

aniè

enjim

a i l

jude

koj

i ne

znaj

u da

èita

ju il

i ne

razu

mej

u je

zik.

Tre

ba k

oris

titi p

ikto

gram

e ko

ju s

u op

šte

pozn

ati i

lako

se

razu

mej

u. S

adrž

aj z

naka

tre

ba d

a je

jedn

osta

van,

kra

tak

i lak

o ra

zum

ljiv.

18Šv

edsk

aVi

sina

zna

kova

zav

isi o

d ra

zdal

jine

s ko

je s

e gl

eda.

19Ju

žnoa

frièk

a Re

publ

ika

Tam

o gd

e su

pos

tavl

jene

indu

kcio

ne p

etlje

ili d

ruga

ele

ktro

nska

pom

agal

a, tr

eba

post

aviti

með

unar

odni

zna

k za

sis

tem

pet

lje (g

luvi

).

20Ju

žnoa

frièk

a Re

publ

ika

Ljud

i sa

ošte

æenj

ima

sluh

a tre

ba d

a se

jave

na

šalte

re in

form

acija

na

aero

drom

ima,

žel

ezni

èkim

sta

nica

ma,

hot

elim

a itd

. i d

a za

traže

pis

ane

poru

ke il

i dru

ge in

form

acije

. Tak

av š

alte

r i m

esto

gde

se

on n

alaz

i tre

ba d

a se

jasn

o ob

elež

e si

mbo

lom

za

osob

e oš

teæe

nog

sluh

a.

21Si

ngap

urPr

epor

uèen

e bo

je i

kont

rast

i ton

ova

ozna

ka s

u - p

ozad

ina

(crv

ena

cigl

a ili

tam

an k

amen

), zn

ak (b

ela)

, ozn

ake

(crn

o, ta

mno

zel

eno

ili ta

mno

pla

vo);

poza

dina

(sve

tla c

igla

ili k

amen

), zn

ak (c

rno

ili ta

mno

) ozn

ake

(bel

a ili

žut

a);

poza

dina

(bel

o ok

reèe

ni z

idov

i), z

nak

(crn

o ili

tam

no),

ozna

ke (ž

uta

ili b

ela)

; poz

adin

a (z

elen

a), z

nak

(bel

i), o

znak

e (c

rna,

tam

no z

elen

a ili

tam

no p

lava

).

22Si

ngap

urOs

obe

sa in

valid

iteto

m m

ogu

imat

i ogr

aniè

enja

pri

pom

eran

ju g

lave

ili s

labi

ji pe

rifer

ni v

id. Z

naci

pos

tavl

jeni

pod

pra

vim

ugl

om u

odn

osu

na k

reta

nje

za n

jih s

u na

jlakš

e uo

èljiv

i.

23Si

ngap

urG

ener

alno

, oso

be m

ogu

da ra

zliku

ju z

nake

pod

ugl

om o

d 30

ste

peni

sa

bilo

koj

e st

rane

ose

lica

da

ne p

omer

aju

glav

u.

16 je

dini

ca z

a m

eren

je ja

èine

osv

etlje

nja,

1 fo

otca

ndle

= 1

0, 7

6391

luks

a - (

Prim

.pre

v.)



Br.

Doku

men

tKo

men

tari

24Si

ngap

urSi

mbo

l za

pris

tupa

ènos

t sas

toji

se o

d fig

ure

u ko

licim

a na

jedn

osta

vnoj

kva

drat

noj p

ozad

ini.

Figu

ra je

okr

enut

a na

desn

o i n

jena

boj

a je

bel

a na

pla

voj p

ozad

ini.

25Si

ngap

urSv

aki t

ekst

treb

a da

je v

elik

im s

lovi

ma

sa le

vim

por

avna

njem

.

26Si

ngap

urAk

o pr

ilaz

nije

gla

vna

staz

a, o

nda

treba

pos

tavi

ti zn

akov

e za

pra

vac

koji

sadr

že s

imbo

l za

pris

tupa

ènos

t u g

lavn

im h

olov

ima

i pro

lazi

ma.

27Si

ngap

urTa

mo

gde

loka

cija

ozn

aèen

og o

bjek

ta n

ije o

èigl

edna

ili j

e da

leko

od

taèk

e gl

edan

ja, o

znak

e za

pra

vac

koje

sad

rže

sim

bol z

a pr

istu

paèn

ost t

reba

da

su p

osta

vlje

ne d

už p

uta

i da

usm

erav

aju

ljude

sa

inva

lidite

tom

do

lifto

va,

ulaz

a, te

lefo

nski

h go

vorn

ica,

toal

eta,

par

king

a za

voz

ila i

sliè

no.

28Si

ngap

urTa

ktiln

i zna

ci k

oji s

adrž

e pi

ktog

ram

e po

kazu

ju d

a li

je to

alet

muš

ki il

i žen

ski.

29Si

ngap

urSt

relic

e se

nal

aze

sa s

trane

zna

ka n

a ko

ju u

puæu

ju, š

to z

naèi

da

stre

lice

koje

pok

azuj

u na

levo

treb

a da

su

levo

a s

trelic

e ko

je p

okaz

uju

desn

o tre

ba d

a su

des

no.

30Si

ngap

urZn

ak n

e sm

e da

ima

oštre

ivic

e ili

ako

je u

ram

ljen,

ram

ne

sme

imat

i ošt

re iv

ice.

31Si

ngap

urOs

vetlj

ni z

naci

na

èist

om s

takl

u ili

akr

ilni z

naci

sa

ugra

vira

nim

lege

ndam

a ni

su p

rihva

tljiv

i jer

se

ne m

ogu

èita

ti.

32Si

ngap

urKa

ko b

i se

znac

i mog

li da

se

post

avlja

ju i

na ta

mne

i sv

etle

pod

loge

, ili

kod

ozna

ka fi

rmi g

de s

e bo

ja n

e m

ože

men

jati,

pos

tavl

ja s

e ko

ntra

stna

bor

dura

oko

zna

ka.

33Si

ngap

urSa

drža

j zna

kova

treb

a da

je je

dnos

tava

n, k

rata

k i l

ako

razu

mlji

v.

Ozna

ke K

omen

tari



STEPENIŠTA

Iznenaðujuæe ali dizajn stepeništa se bitno razlikuje od zemlje do zemlje. Ekspertska grupa preporuèuje da maksimalna visina èela stepenika (1) bude 150 – 180 mm sa dubinom gazišta (2) od 275 do 300 mm. Prema veæini propisa i standarda otvorena stubišta (4) nisu dozvoljena pošto su opasna za ljude koji koriste štapove ili nose proteze.

Da bi se poveæala vidljivost, horizontalne trake (15) neophodne su na ivicama gazišta u mnogim zemljama i sve je èešæi zahtev za uoèljivim upozorenjima (Kanada, Urugvaj, Švedska, Filipini, Singapur i Liban). Koliki je izazov u dizajnu omoguæiti osobi koja se pri-bližava stepeništu da uoèi površinu upozorenja, reflektuje se u intervalu površine koja upozorava, koji je od 300 mm do 920 mm. Ovo je veoma važan element u dizajnu, treba ih primenjivati dosledno da bi imale efekta.

CSA standard u Kanadi traži taktilne oznake (29), koje su naroèito važne kod izlaznih stepenica za sluèaj opasnosti. Još jedno važ-na odlika bezbednosti jeste stepen osvetljenosti (33) na stepeništu, èime se bave Kanada, Španija, Južnoafrièka Republika, Singapur i Liban, a Ekspertska grupa predlaže 150 luksa i da se osvetljenje postavi tako da ne pravi senku.

Švedska predlaže da stepenice imaju minimalnu širinu od 1200 mm ako je stepenište deo puta za evakuaciju i ako je širina dovoljna da nosila mogu da proðu.

Neki zanimljivi komentari ukljuèuju preporuku da se na stepeništu ne koristi tepih sa upadljivom šarama što se èesto koristi u mnogim hotelima. Mnoge ljude takve šare na tepisima na stepeništu dezorjentišu, naroèito starije ljude i one sa ogranièenom sposobnošæu vida.

Južnoafrièka Republika istièe da bi visina iznad glave trebalo da bude najmanje 2100 mm vertikalno kako ljudi ne bi udarali glavom u donju stranu stepeništa. Južnoafrièka Republika dalje predlaže da se prozori i vrata ne otvaraju preko staza, hodnika ili rampi na stepeništu. Ovo je veoma važno re[enje u dizajnu koje se preporuèuje jer poveæava bezbednost ljudi koji koriste stepenice. Sve ove karakteristike poveæavaju bezbednost ljudi dok koriste stepenice.



Step

eniš

ta

Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

Gazi

šta

i èel

a st

epen

ika

1M

aksi

mal

na v

isin

a èe

la

step

enik

a je

180

125

- 180

100

- 180

180

150

180

175

+/-

615

020

015

015

0 - 1

6512

0 - 1

8012

5 - 1

8015

0 - 1

80

2M

inim

alna

dub

ina

gazi

šta

je28

028

028

028

0

250

unut

raš-

nje,

300

sp

olja

šnje

280

280

250

300

280

300

275

- 300

280

- 350

280

- 355

275

- 300

3St

epen

išta

imaj

u uj

edna

èe-

nu v

isin

u èe

la s

tepe

nika

i du

binu

gaz

išta

dada

dada

da+

/- 5

dada

dada

da

4Ne

sm

e da

bud

e ot

vore

nih

èela

da

daot

vor

mak

s.

100

dada

daiz

bega

vati

dada

dada

dada

5M

inim

alna

širi

na s

tepe

ni-

šta

je12

0012

0090

010

0012

0090

012

00

900

za

kret

anje

u

jedn

om

smer

u,

1500

za

kret

anje

u

oba

sme-

ra, 1

500

za iz

lazn

e st

aze

1250

(kod

so

ba z

a pr

enoæ

ište

), 15

00 (š

kole

, ka

ncel

a-rij

e, m

ale

prod

avni

-ce

), 20

00

(obj

ekti

zdra

vstv

ene

zašt

ite,

zgra

de z

a sk

upov

e,

velik

e pr

o-da

vnic

e)

6M

aksi

mal

an u

spon

ste

peni

-št

a iz

með

u dv

a od

mor

išta

je

mak

s. 1

8 st

epen

ica

mak

s.

1800

za

unut

rašn

je

ili be

z lif

ta,

mak

s.15

00

za s

polja

š-nj

e ili

sa

lifto

m

mak

s. 1

3 st

epen

ica

3000

m

aks.

ista

vis

ina

i duž

ina

3650

2000

mak

sim

al-

no 2

500

mak

sim

al-

no 2

500

Ispu

st

7M

aksi

mal

na p

roje

kcija

ispu

-st

a tre

ba d

a je

3838

15 -

25uk

ošen

oni

je d

o-zv

olje

na25

2540

2515

- 25



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

8Tr

eba

da s

e iz

bega

va d

a do

-nj

a st

rana

ispu

sta

bude

pod

oš

trim

ugl

omda

dada

dada

dada

dada

da

9M

aksi

mal

an

preè

nik

vert

i-ka

lne

ivic

e ga

zišt

a je

1313

1313

13

10Ta

mo

gde

su is

pust

i izb

oèe-

ni,

nagn

uti

su k

a èe

lu p

od

uglo

m n

e ve

æim

od

60 º

30

º m

aks.

od

ver

ti-ka

lnog

nagn

ut40

º m

aks.

iz

boèi

nene

man

je

od 6

0 º

40 º

mak

s.

izbo

èine

11Is

pust

i na

step

enic

ama

tre-

ba d

a se

kliž

uda

dada

dada

dada

dada

12Sv

i is

pust

i na

ste

peni

cam

a tre

ba d

a su

u k

ontra

stno

j bo

ji sa

gaz

ište

m s

tepe

nika

dada

daje

se

pred

nost

dada

dada

dada

dada

13

Tam

o gd

e su

gaz

išta

ist

u-re

na,

ne s

me

biti

oštri

h ili

ok

omiti

h ug

lova

, ko

ji sp

re-

èava

ju d

a no

ga k

lizi u

z èe

lo

step

enik

a

dada

dada

dada

dada

14M

inim

alni

ni

vo

svet

la

na

step

eniš

tu je

100

lx10

lx12

0 lx

150

lx10

0 lx

150

lx

Hor

izon

taln

e tr

ake

15Tr

eba

da p

osto

ji ho

rizon

tal-

na tr

aka

na iv

ici g

aziš

tada

dada

dada

dada

dada

16

Treb

a da

pos

toji

horiz

onta

l-na

trak

a na

ivic

i gaz

išta

koj

a se

pro

teže

po

celo

j ši

rini

gazi

šta

dada

dada

dada

dada

17Tr

eba

da

post

oji

horiz

on-

taln

a tra

ka n

a iv

ici

gazi

šta

dubi

ne o

d50

+/-

10

50 -

7550

- 65

50 -

7560

50 +

/- 1

0

18

Treb

a da

pos

toji

horiz

onta

l-na

trak

a na

ivic

i gaz

išta

koj

a je

u k

ontra

stno

j boj

i sa

gazi

-št

em i

èelo

m s

tepe

nika

da

prvi

/po

sled

nji

step

enik

ja

snije

oz

naèe

n m

inim

. ko

ntra

stom

od

40%

dada

dada

da

dada

dada

Step

eniš

ta



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

19Tr

eba

da p

osto

ji ho

rizon

tal-

na tr

aka

na iv

ici g

aziš

ta k

oja

se n

e kl

iže

dada

dada

da

Ruk

ohva

ti

20Za

mer

e o

ruko

hvat

ima

na

step

eniš

tu,

pogl

edat

i od

e-lja

k RU

KOHV

ATI

dada

dada

dada

dada

dada

dada

dada

dada

da

Uoè

ljivi

pok

aziv

aèi o

pasn

osti

21Ta

mo

gde

step

eniš

te

nije

og

raðe

no,

post

avlja

ju

se

uoèl

jivi p

okaz

ivaè

i opa

snos

tida

dada

bliz

u iv

ice

odm

oriš

tada

dada

22

Uoèl

jivi p

okaz

ivaè

i opa

sno-

sti

se p

osta

vlja

ju n

a sv

ako

odm

oriš

te k

oje

je u

jedn

o i

poèe

tak

neko

g ni

za s

tepe

-ni

ca

dada

min

im.

40 %

ko

ntra

sta

na p

oka-

ziva

èim

a pr

i vrh

u, u

po

dnož

-ju

i na

sv

akom

od

mor

ištu

dada

da

bliz

u iv

ice

na

gorn

jem

i sr

ediš

-nj

em

odm

oriš

tu

i odm

o-riš

tima

izm

eðu

njih

dada

da

23

Uoèl

jivi p

okaz

ivaè

i opa

sno-

sti p

osta

vlja

ju s

e ta

mo

gde

se r

edov

an s

hem

a st

epen

i-ca

nar

ušav

a

dada

dada

dada

24

Tam

o gd

e du

ž od

mor

išta

ve

æeg

od 2

100

mm

ne

po-

stoj

i ne

prek

idan

ru

kohv

at

treba

pos

tavi

ti uo

èljiv

e po

-ka

ziva

èe o

pasn

osti

dada

25Uo

èljiv

a po

vrši

na u

pozo

re-

nja

pros

tire

se c

elom

širi

-no

m s

tepe

nika

dada

dada

dada

da

26Du

bina

uoè

ljive

pov

ršin

e za

up

ozor

enje

pri

vrhu

ste

pe-

nica

je90

0 - 9

2090

080

0 (4

00

gde

nije

di

rekt

no)

800

300

600

min

im.

pri v

rhu,

po

dnož

ju,

sred

išnj

im

odm

oriš

ti-m

a

600

920

800

Step

eniš

ta



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

27

Uoèl

jiva

povr

šina

upo

-zo

renj

a po

èinj

e za

jedn

u ši

rinu

gazi

šta

pre

ispu

sta

step

enik

a

da40

0 od

pr

vog

step

enik

a

da,

500

od

step

nika

300

na v

rhu,

u

podn

ožju

i s

redi

šnjim

od

mor

ištim

a

dada

28Po

gled

ati o

delja

k UO

ÈLJI

VA

UPOZ

OREN

JA z

a do

datn

e m

ere

dada

dada

dada

dada

dada

da

Ozna

ke

29

Ako

se s

tepe

nice

nal

aze

u po

sebn

om o

deljk

u za

st

epen

ište

, tre

ba ih

ozn

aèiti

ta

ktiln

im o

znak

ama

dada

30

Ako

se s

tepe

nice

nal

aze

u po

sebn

om o

deljk

u za

ste

-pe

ništ

e, s

prat

ove

ozna

èiti

takt

ilnim

ozn

akam

a

dada

31St

epen

ice

za iz

laz

u sl

uèaj

u op

asno

sti t

reba

ozn

aèiti

ta

ktiln

im o

znak

amda

da

32Za

dod

atne

mer

e o

ozna

-ka

ma,

pog

leda

ti od

elja

k OZ

NAKE

dada

dada

dada

dada

dada

dada

da

Osve

tljen

je

33St

epen

ište

treb

a da

je

dobr

o os

vetlj

eno

tako

da

se

mož

e la

ko v

idet

ida

dada

da,

min

im.

150

lx

min

im.

120

lx, i

po

stav

lje-

no ta

ko d

a ne

bac

a se

nku

dada

da,

150

lx,

i pos

tav-

ljeno

tako

da

ne

baca

se

nku

Zašt

iæen

i pro

stor

34

Za m

ere

u ve

zi s

a za

štiæ

e-ni

m p

rost

orom

na

step

e-ni

štu

ili u

z nj

ega,

pog

leda

ti od

elja

k PR

OTIV

POŽA

RNA

ZAŠT

ITA

dada

dada

dada

dada

dada

Nak

uplja

nje

vode

35Sp

olja

šnje

ste

peni

ce t

reba

da

su

osm

išlje

ne ta

ko d

a se

na

njim

a ne

nak

uplja

vod

ada

dada

dada

Step

eniš

ta



Step

eniš

ta K

omen

tari

Br.

Doku

men

tKo

men

tari

1CS

AKa

d su

ste

peni

šta

napo

lju i

na š

iroki

m s

tepe

ništ

ima

treba

pos

tavi

ti ru

kohv

at n

a sr

edin

i da

se m

ogu

lako

kor

istit

i.

2CS

A, S

inga

pur

Tepi

si s

a gu

stim

šar

ama

ne tr

eba

da s

e ko

riste

na

step

eniš

tu.

3AD

AAG

Uzet

i u o

bzir

mog

uæno

st p

osta

vlja

nja

vizu

elno

g ko

ntra

sta

na is

pust

ima

gazi

šta,

ili n

a ve

rtik

alni

m iv

icam

a ga

zišt

a be

z is

pust

a, d

a bi

gaz

išta

ste

peni

ca b

ila u

oèlji

vija

sla

bovi

dim

ljud

ima.

4Ba

ngla

deš

Broj

koj

i ozn

aèav

a sp

rat t

reba

da

je n

ajm

anje

72

mm

² , c

rno

na b

eloj

pod

lozi

.

5Šv

edsk

aKa

da s

u st

epen

ice

deo

puta

za

evak

uaci

ju iz

pro

stor

a na

men

jeno

g za

viš

e od

150

ljud

i, nj

ihov

a m

inim

alna

širi

na tr

eba

da je

120

0 m

m. Š

irina

ste

peni

ca tr

eba

da je

dov

oljn

a da

se

po n

jima

bezb

edno

mog

u pr

enet

i nos

ila.

6Ju

žnoa

frièk

a Re

publ

ika

Nije

dna

vrat

a ne

treb

a da

se

otva

raju

na

step

eniš

te o

sim

ako

se

otva

raju

na

odm

oriš

te.

7Ju

žnoa

frièk

a Re

publ

ika

Širin

a od

mor

išta

na

koje

se

otva

raju

vra

ta tr

eba

da je

bar

em k

olik

o i š

irina

vra

ta.

8Ju

žnoa

frièk

a Re

publ

ika

Neko

odm

oriš

te z

a dv

a ni

za s

tepe

nica

u is

toj l

iniji

, tre

ba d

a im

a ši

rinu

od b

arem

110

0 m

m i

da b

ude

širo

ko b

arem

kol

iko

i ste

peni

šte.

9Ju

žnoa

frièk

a Re

publ

ika

Pros

tor i

znad

gla

ve n

a bi

lo k

om m

estu

na

bilo

kom

ste

peni

štu

treba

da

je n

ajm

anje

210

0 m

m m

eren

o ve

rtik

alno

od

linije

nag

iba.

10Ju

žnoa

frièk

a Re

publ

ika

Daje

se

pred

nost

nis

kom

èel

u i š

iroko

m g

aziš

tu, z

a lju

de s

a sm

anje

nom

spo

sobn

ošæu

kre

tanj

a.

11Ju

žnoa

frièk

a Re

publ

ika

Proz

ori i

vra

ta n

e tre

ba d

a se

otv

araj

u na

sta

ze, h

odni

ke, s

tepe

ništ

a ili

ram

pe d

a ne

om

etaj

u kr

etan

je.

12M

alez

ijaTr

eba

da s

e da

ju u

pozo

renj

a u

kont

ratn

im b

ojam

a o

bilo

kak

voj p

repr

eci i

li op

asno

sti n

a po

du il

i zid

u. O

dnos

no k

ontra

stne

boj

e ka

o i p

rom

ena

u te

kstu

ri po

da tr

eba

da s

e ko

riste

na

poèe

tku

i kra

ju s

tepe

nica

.

13Si

ngap

urSt

epen

išta

treb

a da

su

u ko

ntra

stno

j boj

i da

upoz

ore

osob

e sa

ošt

eæen

jima

vida

da

post

oje

step

enic

e.

14Si

ngap

urUo

èljiv

e po

vrši

ne u

pozo

renj

a su

od

mat

erija

la k

oji j

e u

kont

rast

noj b

oji s

a ok

olni

m p

odni

m o

blog

ama.

15Si

ngap

urSt

epen

išta

treb

a da

su

osve

tljen

a do

niv

oa o

d m

inim

alno

120

luks

a i o

kren

uta

tako

da

su o

ba p

ravc

a kr

etan

ja o

svet

ljena

bez

stv

aran

ja s

enki

i sa

odg

ovar

ajuæ

im k

ontra

stom

izm

eðu

gazi

šta

i èel

a st

epen

ika.

16Si

ngap

urZa

trak

e na

ispu

stim

a ne

bi t

reba

lo d

a se

kor

isti

svet

ao n

erða

juæi

èel

ik i

ugla

èani

mes

ing.



TELEFONI

Najmanje jedan telefon od telefona koji su na raspolaganju treba da je pristupaèan nekome ko koristi kolica i jedan da je pristu-paèan nekome ko je gluv ili teže èuje.

Javne govornice trebalo bi da su opremljene ureðajem za kontrolu zvuka (8) kako bi bile pristupaène osobama koje teže èuju, mada ova karakteristika nailazi na odobravanje svih, naroèito u buènoj sredini. Australija i Kanada traže osvetljenje (10) od minimum 200 luksa pored telefona. Maksimalna visina za sve delove telefona koji se koriste (12) varira od najmanje 800 mm do najviše 1370 mm, gde se visina kreæe od 750 do 900 mm za telefone napravljene za ljude koji sede.

Minimalna èista površina poda ispred telefona (1) varira od 750 x 1200 mm do 1500 x 1000 mm, po preporuci Švedske, a najbolje rešenje bilo bi 800 x 1300 mm. Važno je da javne govornice budu postavljene duž prilaza i da nisu isturene (2). Dužina gajtana na slušalici (7) treba da je 1000 mm, kako navodi Kanada.

Na nekim mestima, javne govornice sada imaju TTY pripojen aparatu. Kanada, SAD, Singapur navode da je potrebna polica za TTY (telepisaæa mašina) (16) kako bi ljudi koji su gluvi ili teže èuju mogli da koriste telefon. Važno je zapamtiti da treba da bude dovoljno prostora za policu kao i prostora iznad nje (22) kako bi se omoguæilo kucanje i èitanje. Telefoni opremljeni telepisaæom mašinom ili regulatorom jaèine zvuka treba da imaju znak za pristupaènost za ljude koji su gluvi ili teže èuju (24).

SAD istièe da govornice koje imaju prostor za tekstualni telefon (ispod telefona) nisu pristupaène ljudima koji koriste kolica zbog toga što postoji problem sa prostorom za kolena. Zato se predlaže poseban telefon za ljude koji koriste tekstualni telefon. Urugvaj predlaže vizuelne, taktilne i zvuène oznake za javne govornice.



Tele

foni

Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

Èist

a po

vrši

na p

oda

1

Min

imal

na è

ista

pov

ršin

a po

da is

pred

tele

fona

za

pros

tor z

a ko

lena

oso

be

koja

sed

i (ko

ja s

e m

ože

nast

aviti

do

480

mm

ispo

d te

lefo

na) j

e

750

x 12

0076

0 x

1220

1500

x

1000

(p

lus

1500

x

1500

iz

van

kabi

ne)

1500

x

1500

, m

aksi

mal

-na

razli

ka

u vi

sini

20

mm

900

x 12

00

(otv

or

kabi

ne

min

im.

900,

i da

ni

je o

gra-

nièe

no

fiksi

rani

m

sedi

štim

a)

800

x 13

0012

00 x

85

076

0 x

1370

800

x 13

00

Kabi

na

2M

aksi

mal

na d

aljin

a do

koj

e su

tele

foni

i ka

bine

istu

reni

od

zid

a je

100

100

kabi

na

900

x 11

00

min

im.

ne tr

eba

da s

u is

ture

ni10

0ne

treb

a da

su

istu

reni

3

Tele

fon

i kab

ina

mog

u da

bu

du is

ture

ni o

d zi

da v

iše

od 1

00 m

m, a

ko je

kab

ina

uoèl

jiva

štap

om

dada

da

4Ve

rtik

alna

ivic

a te

lefo

na

i kab

ine

je o

d po

da n

a m

aksi

mal

noj v

isin

i od

680

685

685

100

- 12

0068

035

0

5Ra

zdal

jina

od iv

ice

tele

fon-

ske

kabi

ne i

pred

nje

stra

ne

tele

fona

je (b

oèni

pris

tup)

255

260

do

delo

va

koji

se

koris

te

255

255

6Ra

zdal

jina

od iv

ice

tele

fon-

ske

kabi

ne i

pred

nje

stra

ne

tele

fona

je (p

ristu

p sp

reda

)51

051

051

0

Gajta

n od

slu

šalic

e

7M

inim

alna

du

žina

ga

jtana

te

lefo

nske

slu

šalic

e je

1000

735

900

735

750

1000

1000

Kom

ande

8

Tele

foni

na

kojim

a se

mož

e re

gulis

ati j

aèin

a zv

uka

treba

da

imaj

u ko

man

du

za p

oste

peno

pod

ešav

anje

ja

èine

zvu

ka

dada

da



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

9Da

li p

osto

ji m

oguæ

nost

re

gulis

anja

jaèi

ne z

vuka

na

tele

fonu

dada

dada

dada

dada

10M

inim

alni

niv

o sv

etla

na

kom

anda

ma,

kod

imen

ika

i na

pol

ici t

reba

da

je20

0 lx

200

lx20

020

0 lx

11

Mak

sim

alna

vis

ina

delo

va

koji

se k

oris

te (u

klju

èu-

juæi

otv

or z

a ub

aciv

anje

no

vèiæ

a) o

d po

da z

a os

obu

koja

sto

ji je

1370

1200

1220

800

- 12

0090

0 -

1200

1370

1370

12

Mak

sim

alna

vis

ina

delo

va

koji

se k

oris

te (u

klju

èu-

juæi

otv

or z

a ub

aciv

anje

no

vèiæ

a) o

d po

da z

a os

obu

koja

sed

i je

1200

1200

1220

1200

1400

1000

- 11

0080

0 -

1200

1100

1200

1000

- 11

00

13Za

mer

e o

pros

toru

pod

a po

gled

ati o

delja

k AN

TRO

-PO

MET

RIJA

da

dada

dada

dada

dada

da

Pros

tor

za k

olen

a

14M

inim

alna

ši

rina

pros

tora

za

kol

ena

ispo

d te

lefo

na z

a os

obu

koja

sed

i je

750

760

680

800

900

800

760

800

15

Tele

foni

za

osob

e ko

je s

ede

treba

da

imaj

u vi

sinu

pra

-zn

og p

rost

ora

za k

olen

a od

na

jman

je

680

685

680

700

800

640

- 650

720

700

Polic

a

16Po

trebn

a je

pol

ica

za T

T (te

kstu

alni

tele

fon)

dada

dada

17M

aksi

mal

na v

isin

a po

lice

od p

oda

je68

0 - 7

3086

570

0 - 8

0070

0 - 8

00

18Vi

sina

èis

tine

za k

olen

a is

pod

tele

fona

je68

0 - 7

3068

568

0 m

inim

.64

0 - 6

5070

0

19Ra

vna

polic

a te

lefo

nske

go

vorn

ice

treba

da

ima

min

imal

nu d

ubin

u od

300

350

dovo

ljno

velik

u za

TT

480

350

350

Tele

foni



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

20Ra

vna

polic

a te

lefo

nske

go-

vorn

ice

treba

da

ima

min

i-m

alnu

širi

nu o

d45

025

0do

voljn

o ve

liku

za

TT25

045

0

21

Na

tele

fons

koj

govo

rnic

i gd

e ne

ma

teks

tual

nog

tele

-fo

na (

TT)

ili te

lepi

saæe

ma-

šine

(TT

Y), t

reba

obe

zbed

iti

ravn

u po

licu

min

imal

ne è

i-st

e ši

rine

od

225

250

dovo

ljno

velik

u za

TT

250

250

22Iz

nad

ravn

e po

lice

treba

da

post

oji è

ist

pros

tor

od n

aj-

man

je25

025

015

025

025

0

Ozna

ke/S

imbo

li

23

Tam

o gd

e po

stoj

e sm

erni

ce

do te

lefo

na, o

ne tr

eba

da

obuh

vata

ju o

dgov

araj

uæe

sim

bole

za

pris

tupa

ènos

t

dada

dada

dada

da

24

Tele

foni

koj

ima

je m

oguæ

e re

gulis

ati j

aèin

u zv

uka

treba

da

su

ozna

èeni

sim

bolo

m

za p

ristu

paèn

ost z

a lju

de

koji

teže

èuj

u ili

su

gluv

i

dada

dada

25

Tam

o gd

e po

stoj

i tel

epis

aæa

maš

ina

(TTY

) ili

teks

tual

ni

tele

fon

(TT)

na

javn

oj

govo

rnic

i, on

a tre

ba d

a je

oz

naèe

na s

imbo

lom

za

TT

dada

dada

da

Tele

foni



Tele

foni

Kom

enta

ri

Br.

Doku

men

tKo

men

tari

1CS

A, A

DAAG

Tele

foni

sa

pode

šava

njem

jaèi

ne z

vuka

kor

isni

su

svim

a na

mes

tima

sa v

isok

im n

ivoo

m b

uke.

Kom

ande

za

poja

èava

nje

zvuk

a tre

ba p

osta

viti

na s

ve te

lefo

nske

gov

orni

ce.

2CS

AAk

o po

stoj

i sam

o je

dan

tele

fon,

treb

a da

pos

toji

mog

uæno

st d

a ga

kor

isti

osob

a ko

ja s

edi i

oso

ba k

oja

teže

èuj

e ili

je g

luva

.

3CS

AAk

o po

stoj

i viš

e od

jedn

og te

lefo

na, t

reba

da

post

oji m

oguæ

nost

da

bare

m je

dan

mož

e da

kor

isti

osob

a ko

ja s

edi,

i bar

em je

dan

osob

a ko

ja te

že è

uje,

nag

luva

ili g

luva

oso

ba. A

ko p

osto

ji vi

še ti

pova

tele

fona

(npr

. na

kart

icu,

no

vèiæ

e, in

tern

i, ta

ksi t

elef

on) t

reba

da

post

oji m

oguæ

nost

da

bare

m je

dan

apar

at o

d sv

akog

tipa

mož

e da

kor

isti

i oso

ba k

oja

sedi

i os

oba

koja

teže

èuj

e ili

glu

va o

soba

.

4CS

ANa

jman

je je

dna

tele

fons

ka g

ovor

nica

opr

emlje

na te

kstu

alni

m te

lefo

nom

(TT)

ili t

elep

isaæ

om m

ašin

om (T

TY) t

reba

da

post

oji u

javn

im o

bjek

tima.

5CS

AAk

o po

stoj

i sam

o je

dan

TTY

ili T

T, o

n tre

ba d

a je

pos

tavl

jen

kod

tele

fona

koj

i se

koris

ti st

ojeæ

i.

6CS

A, S

inga

pur,

ICTA

Ako

je p

osta

vlje

no s

ediš

te, t

reba

da

post

oji m

oguæ

nost

da

se o

no m

ože

pom

erat

i kak

o bi

oso

ba k

oja

koris

ti ko

lica

mog

la d

a pr

iðe

i kor

isti

tele

fon.

7AD

AAG

Tele

fon

sa T

T-om

ispo

d nj

ega

ne m

ože

biti

pris

tupa

èan

kolic

ima

zato

što

zbo

g m

inim

alne

pro

pisa

ne v

isin

e ta

stat

ure

od 8

65 m

m m

ože

da s

e de

si d

a na

jviš

i deo

koj

i se

koris

ti (n

ajèe

šæe

otvo

r za

ubac

ivan

je n

ovèi

æa) m

ože

da

prem

aši m

aksi

mal

no d

ozvo

ljen

opse

g do

maš

aja.

8AD

AAG

Mad

a se

dišt

a ni

su p

ropi

sana

kod

TT-

ova,

èita

nje

i kuc

anje

na

TT-u

je la

kše

iz s

edeæ

eg n

ego

iz s

toje

æeg

polo

žaja

.

9AD

AAG

Tele

fons

ke g

ovor

nice

nam

enje

ne z

a pr

enos

ive

TT il

i TTY

treb

a da

imaj

u po

licu

i utik

aè u

nuta

r tel

efon

ske

kabi

ne il

i uz

nju.

10Ur

ugva

jTa

ko g

de p

osto

ji vi

še te

lefo

nski

h go

vorn

ica,

naj

man

je je

dna

treba

da

ima

kom

ande

na

mak

sim

alno

j vis

ini o

d 14

00 m

m s

a vi

zuel

nim

, tak

tilni

m i

zvuè

nim

sig

nalim

a. K

ada

se ra

di o

tele

fonu

u k

abin

i, m

inim

alna

pov

ršin

a ka

bine

tre

ba d

a je

800

x 1

200

mm

, sa

povr

šino

m z

a pr

istu

p sp

reda

od

800

x 20

50 m

m.

11Si

ngap

urTe

lefo

nske

imen

ike,

ako

pos

toje

, tre

ba p

osta

viti

tako

da

ih k

oris

nik

kolic

a m

ože

dohv

atiti

.

12Si

ngap

urTa

mo

gde

post

oje

tele

fons

ke g

ovor

nice

, naj

man

je je

dna

treba

da

je p

ristu

paèn

a.

13Ju

žnoa

frièk

a Re

publ

ika

Tam

o gd

e su

pos

tavl

jene

indu

kcio

ne p

etlje

ili d

ruga

ele

ktro

nska

pom

agal

a, tr

eba

post

aviti

með

unar

odni

zna

k za

sis

tem

pet

lje (g

luve

oso

be).

14IC

TATr

eba

da p

osto

je s

luša

lice

za o

ne k

ojim

a su

pot

rebn

e da

priè

aju

tele

fono

m n

a ra

dnom

mes

tu.

15IC

TATe

lefo

nske

kab

ine

treba

da

su u

vuèe

ne, v

an s

taza

.



TOALETI

Pristupaèna oznaka na vratima toaleta naroèito je važna kako bi ljudi sa ošteæenjem vida i ostali mogli da prepoznaju odgova-rajuæi toalet.

Svi propisi i standardi zahtevaju odgovarajuæi prostor za manevrisanje ispred vrata toaleta sa èistom površinom s unutrašnje strane vrata (7) koja generalno iznosi 1500 x 1500 mm. Dvoje vrata jedna za drugim predstavljaju uobièajenu praksu u dizajnu koju tre-ba izbegavati kod vrata toaleta. Filipini, Singapur, Južnoafrièka Republika i Kanada naroèito pominju da ako toalet nije pristupaèan, oznake (3) treba da pokazuje gde se nalazi najbliži pristupaèan toalet, a Južnoafrièka Republika navodi da to ne bi trebalo da bude dalje od 200 m.

Minimalna velièina kabine toaleta (8) varira od 1500 x 1500 mm po Nacionalnom zakonu o izgradnji Kanade, do 2200 x 2200 mm u Švedskoj, i 1600 x 2000 mm u Australiji. Najbolja prakse prema Struènoj komisiji je 1700 x 1800 mm. Važna mera prema standardima u SAD, Kanadi i Libanu jeste da se vrata kabine toaleta (10) u ravni sa prostorom za transfer pored toaleta. Minimalni otvor vrata kabine (13) varira od 750 mm u Libanu do 900 mm u Meksiku, Singapuru, a kanadski AFG daje 950 mm. Mnoge, ali ne sve, zemlje navode da se vrata otvaraju ka napolju (15) i da postoji ruèica.

Visina šolje (23) znaèajno se razlikuje od zemlje do zemlje sa najnižom merom u Kanadi 400 – 460 mm, a najvišom u Australiji 460 – 480 mm. Opšte uzevši, ljudi koji koriste kolica više vole da se premeste na visini koja je ista kao i sedište njihovih kolica dok stariji ljudi više vole visoke šolje. Važno je postaviti šolju na razdaljini koja olakšava upotrebu hvataljki (27). Predlog najboljeg rešenja je da centralna linija šolje bude udaljena izmeðu 460 – 480 mm od boènog zida. Èista površina sa strane za transfer (28) kreæe se od 1200 x 800 mm u Urugvaju do 750 x 800 mm u Španiji, dok Švedska traži 900 mm s obe strane.

Velièina hvataljki je prilièno ujednaèena, postavljene su na visini (39) od 700 mm u Irskoj, na 915 mm u SAD i 950 mm u Libanu. Dužina hvataljke iza šolje (49) kreæe se od 300 mm u Australiji do 915 mm u SAD, dok Struèna komisija daje prednost veæim dimen-zijama.

Visina pisoara (50) odreðena je u SAD, Kanadi, Španiji, na Filipinima, u Maleziji, Singapuru i Australiji i kreæe se od 430 do 510 mm. Veæina takoðe propisuje èistu površinu poda (51) ispred pisoara, a Kanada, Meksiko, Španija, Singapur i Australija takoðe navode hvataljke (57) postavljene vertikalno pored pisoara, što je noviji dodatak vodièu za pristupaènost.

Visina lavaboa (68) kreæe se od najniže 760 mm u Meksiku do najviše 865 mm u SAD, a najbolja praksa bila bi iz Singapura 800 – 840 mm, s minimalnom visinom prostora za kolena ispod lavaboa (74) koja se kreæe od 640 mm u Australiji do 700 mm u Španiji. Preporuèuju se sifoni ispod lavaboa i ruèice u obliku poluge (77). Položaj držaèa za toalet papir (96) je na visini u opsegu od 355 mm u SAD do 1200 mm u Libanu, dok Struèna komisija preporuèuje visinu 600 – 700 mm i da to bude ispod hvataljke kako se ne bi ometala njena upotreba.

Minimalni stepen osvetljenosti (98) navode Australija, Južnoafrièka Republika, Kanada i Švedska i iznosi 200 luksa. Iste zemlje navode da bi toalet trebalo da bude dobro osvetljen.

Neki vredni komentari iz Australije skreæu pažnju na èinjenicu da se ljudi sa invaliditetom kad se prebacuju na šolju, oslanjaju na dasku i držaèe težinom veæom od proseène. Singapur predlaže da prekidaèi za svetlo, kuke za kaput i slièni predmeti budu u boji koja je u kontrastu sa pozadinom.

ICTA je istakla da temperaturu vode treba održavati iznad 50°C kako bi se spreèio razvoj bakterija. Pored toga, oni predlažu da se postavi vizualni alarm u toaletima koji bi upozoravao ljude koji su gluvi ili teže èuju u sluèaju opasnosti. Važno je imati na umu da pregradni zidovi ne pružaju dovoljan oslonac za hvataljke.

Osveživaèe vazduha koji ispuštaju parfem treba izbegavati pošto mogu izazvati reakcije kod ljudi koji su osetljivi na spoljne nadražaje



Toal

eti

Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

Glav

na u

lazn

a vr

ata

1Za

mer

e o

glav

nim

ula

znim

vr

atim

a po

gled

ati o

delja

k VR

ATA

dada

dada

dada

dada

da90

0da

dada

dada

dada

Ozna

ke

2

Ako

nem

a vr

ata

na u

lazu

u

toal

et, o

znak

e se

pos

tavl

je-

ju n

a sp

oljn

je z

idov

e sa

obe

st

rane

otv

ora

za u

laz

dada

se

mog

u la

ko

pron

aæi

da

3

Ako

toal

et n

ije p

ristu

paèa

n,

ozna

ke p

okaz

uju

loka

ciju

na

jbliž

eg p

ristu

paèn

og

toal

eta

da

da, n

e bi

tre

balo

da

je d

alje

od

200

m

dada

da

4

Pogl

edat

i ode

ljak

OZNA

KE

za d

alje

mer

e o

ozna

kam

a na

ula

zim

a u

toal

et il

i u

toal

etim

a

dada

dada

dada

dada

dada

da

dada

da

Podn

a po

vrši

na

5Tr

eba

da p

osto

ji èi

sta

podn

a po

vrši

na k

od u

lazn

ih

vrat

ada

dada

dada

da

6Po

gled

ati o

delja

k VR

ATA

za

mer

e o

pros

toru

za

man

e-vr

isan

je k

od v

rata

dada

dada

dada

dada

dada

dada

dada

dada

7M

inim

alan

unu

trašn

ji èi

st

pros

tor k

od u

lazn

ih v

rata

to

alet

a

1500

x

1200

preè

nika

12

00

neom

etan

i pr

istu

p sv

im s

ani-

tarij

ama

1500

x

1500

1500

x

1500

1500

x

1500

1525

x

1600

1500

x

1500

8M

inim

alna

unu

trašn

ja

duži

na x

širi

na k

abin

e15

00 x

16

0015

00 x

15

00

1420

x

1525

(to

alet

po

stav

ljen

na z

id)

1525

x

1500

(po-

stav

ljen

na p

od)

1700

x

1700

2200

x

2200

1600

x

1600

1700

x

1800

da im

a do

voljn

o pr

osto

ra

za o

kre-

tanj

e i d

a se

kor

isti

toal

et

1500

x

1750

1600

x

2000

1500

x

1500

1800

x

1830

1700

x

1800



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

Vrat

a ka

bine

toal

eta

9

Da li

je m

oguæ

e vr

ata

kabi

ne

toal

eta

zabr

aviti

rezo

m iz

nu-

tra u

reða

jima

koji

se m

ogu

koris

titi j

edno

m ru

kom

i be

z ja

kog

stis

ka, s

teza

nja

i uv

rtan

ja è

lank

a na

ruci

dada

dada

dada

je s

e pr

edno

stda

da

10Vr

ata

kabi

ne to

alet

a tre

ba

da s

u u

ravn

i sa

pros

toro

m

za tr

ansf

er u

z to

alet

dada

dada

da

11

Vrat

a ka

bine

toal

eta

treba

da

se

sam

a za

tvar

aju

tako

da

kad

nem

a ni

kog,

vra

ta

su p

ritvo

rena

, uda

ljena

od

dovr

atka

ne

više

od

50da

dada

12

Da b

i se

otvo

rila

brav

a (k

li-ze

æa il

i pol

uga)

na

vrat

ima

kabi

ne p

otre

bna

je s

ila n

e ve

æa o

d

22 N

22 N

22,2

N22

N19

,5 N

22 N

19,5

N

13M

inim

alan

otv

or v

rata

kab

ine

810

800

815

900

800

800

900

800

750

950

900

14

Min

imal

na è

ista

pov

ršin

a is

pred

vra

ta k

abin

e to

alet

a (p

ogle

dati

odel

jak

VRAT

A za

vi

še in

form

acija

o m

eram

a o

ulaz

ima

i pro

stor

ima

za

man

evris

anje

)

1500

x

1500

1400

x

1700

1525

x

1065

1500

x

1500

1500

x

1500

da12

00 x

12

0015

10 x

17

5016

00 x

13

7015

00 x

15

00

15

Da li

se

vrat

a ot

vara

ju k

a na

polje

osi

m a

ko je

obe

z-be

ðen

doda

tni p

rost

or u

pr

osto

riji z

a ot

vara

nje

vrat

a

dada

daot

vara

ju

se k

a na

polje

otva

raju

se

ka

napo

ljeda

dada

da

16Da

li u

nutra

šnja

vra

ta to

ale-

ta im

aju

horiz

onta

lnu

kvak

u u

oblik

u sl

ova

Dda

dada

da

dada

da

17Du

žina

kva

ke u

obl

iku

slov

a D

na u

nutra

šnjim

vra

tima

toal

eta

je n

ajm

anje

140

140

600

140

Toal

eti



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

18

Sred

išnj

a lin

ija k

vake

u o

bli-

ku s

lova

D s

unu

trašn

je s

tra-

ne v

rata

kab

ine

nala

zi se

od

šark

e na

200

- 300

200

- 300

bliz

u re

ze13

0

min

im. 5

0 od

otv

ora

na s

trani

na

koj

oj je

re

za

200

- 300

od

šar

ke

min

im. 5

0 od

otv

ora

na s

trani

na

koj

oj je

re

za

19Da

li

spol

jna

stra

na v

rata

to

alet

a im

aju

horiz

onta

lnu

kvak

u u

oblik

u sl

ova

Dda

dada

dada

dada

20

Sa s

polja

šnje

stra

ne v

rata

ka

bine

bliz

u re

ze,

nala

zi s

e kv

aka

u ob

liku

slov

a D

min

i-m

lane

duž

ine

140

140

140

140

140

21

Cent

raln

a lin

ija k

vake

u o

bli-

ku

slov

a D

sa

spol

jašn

je

stra

ne v

rata

kab

ine

nala

zi s

e od

šar

ke n

a ra

zdal

jini o

d

120

- 220

bliz

u re

ze

bliz

u st

ra-

ne v

rata

na

koj

oj je

re

za

bliz

u st

ra-

ne v

rata

na

koj

oj je

re

za

bliz

u st

rane

vr

ata

na

kojo

j je

reza

22Kv

ake

u ob

liku

slov

a D

po-

stav

iti o

d po

da n

a vi

sini

od

800

- 10

0086

5 -

1220

900

- 11

00

900

- 10

0080

0 - 1

000

Dask

a na

WC

šolji

i du

gme

za p

ušta

nje

vode

23Da

ska

na W

C šo

lji tr

eba

da

je o

d po

da n

a vi

sini

od

400

- 46

040

0 - 4

6043

0 - 4

8545

0 - 5

0048

045

0 - 4

6045

0 - 5

0046

0 - 4

8045

045

0 - 4

8046

0 - 4

8045

0 - 5

0040

0 - 4

6046

0 - 4

80

24Da

ska

na W

C šo

lji n

e tre

ba

da ra

di n

a op

rugu

dada

dada

dada

da

25Ak

o ne

ma

pokl

opca

ili

kotli

æa, W

C šo

lja tr

eba

da

ima

nasl

on z

a le

ðada

dada

dada

dada

da

26Po

klop

ac n

a ko

tliæu

treb

a da

je è

vrst

o pr

ièvr

šæen

da

daje

se

pred

nost

to

alet

ima

priè

vršæ

e-ni

m z

a zi

d

dada

27W

C šo

lja je

pos

tavl

jena

od

cent

raln

e lin

ije d

o su

sed-

nog

zida

na

zdal

jeno

sti o

d46

0 - 4

8028

5 - 3

0540

5 - 4

5595

0 -

1050

450

- 500

460

- 480

450

- 460

450

- 500

460

- 480

460

- 480

Toal

eti



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

28

Treb

a da

pos

toji

èist

pr

osto

r za

trans

fer d

už

slob

odne

stra

ne W

C-a

me-

reno

od

stra

žnje

g zi

da d

o iv

ice

dask

e na

WC

šolji

od

najm

anje

(dub

ina

x ši

rina)

1500

x

900

1500

1200

x

800

širo

k 90

0 s

obe

stra

ne,

da b

i se

mog

lo

preæ

i sa

bilo

koj

e st

rane

750

x 80

0da

1200

x

900

dubo

k 80

0+/-

10

900

x 15

0095

0 x

1830

900

x 15

00

29Du

gme

za

pušt

anje

vo

de

treba

da

se n

alaz

i sa

stra

ne

na k

ojoj

se

prel

azi

dada

da

lako

do

stup

no

koris

niku

ko

lica

dada

dada

da

30Du

gme

za

pušt

anje

vo

de

aktiv

ira s

e ru

kom

ili s

e ko

n-to

liše

elek

trons

kida

dada

ruko

mda

ruko

mda

daru

kom

dada

31Ak

o se

dug

me

za p

ušta

nje

vode

akt

ivira

ruk

om,

treba

da

je ti

pa p

olug

eda

dada

ili v

elik

im

dugm

e-to

m

da s

e pr

oduž

i du

gme

za

pušt

anje

vo

de

da n

e za

h-te

va è

vrst

st

isak

, st

ezan

je

ili u

vrta

nje

zglo

ba n

a ru

ci

dada

32Du

gme

za

pušt

anje

vo

de

post

aviti

od

poda

na

visi

ni

od

400

- 12

0038

0 -

1220

400-

1400

600

mak

s.

1200

600

- 12

0060

0-

1100

500

- 12

0040

0 -

1200

600

- 110

0

Hva

taljk

e ge

nera

lno

33Hv

atal

jke

treba

da

se n

e kl

ižu

dada

hvat

aljk

e su

oba

ve-

zne

dada

dada

34Pr

eèni

k hv

atal

jki j

e30

- 40

30 -

4032

- 51

3830

- 40

3235

- 45

30 -

4030

- 40

30 -

4030

- 40

35Pr

osto

r izm

eðu

post

avlje

ne

hvat

aljk

e i z

ida

je35

- 45

35 -

4538

45 -

5548

40 -

5050

- 60

35 -

4530

- 40

35 -

45

36

Hvat

aljk

e tre

ba d

a su

po

stva

ljene

tako

da

se o

du-

piru

sili

iz s

vako

g pr

avca

od

najm

anje

1,3

kN1,

3kN

1,11

2 kN

1,3

kN

1,1

kNèv

rsto

pri-

èvrš

æene

1,3

kN1,

3 kN

37Hv

atal

jke

i sus

edne

pov

rši-

ne tr

eba

da s

u be

z oš

trih

i ab

razi

vnih

ele

men

ata

dada

dada

dada

da

Toal

eti



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

38Hv

atal

jke

ne tr

eba

da s

e ok

reæu

oko

nos

aèa

dada

dada

39Ho

rizon

taln

a hv

taljk

a tre

ba

da je

pos

tavl

jena

od

poda

na

vis

ini o

d75

0 - 8

5084

0 - 9

2084

0 - 9

1580

070

070

0 - 7

5080

074

0 - 7

80

800

- 810

850

- 950

840

- 920

(2

30

izna

d da

ske

na

WC

šolji

)

750

- 850

40Na

jman

ji br

oj h

oriz

onta

knih

hv

atal

jki k

od W

C šo

lje2

12

1

2, s

klop

i-ve

sa

vake

st

rane

WC

šolje

22

33

(4 u

za

sebn

im

toal

etim

a)

2, (3

u

zase

bnim

to

alet

ima)

12

(jedn

a u

oblik

u sl

ova

L)

2, (j

edan

sa

stra

ne

i jed

an

poza

di)

41

Hvat

aljk

a na

boè

nom

zid

u na

lazi

se n

a m

aksi

mal

noj

udal

jeno

sti o

d za

dnje

g zid

a od

300

305

350

380

da s

e pr

uža

najm

a-nj

e 45

0 is

pred

da

ske

na

WC

šolji

50 -

60

pruž

a se

150

is

pred

da

ske

za

WC

350

42Hv

atal

jka

treba

da

je n

a bo

ènom

zid

u ko

ji je

naj

bliž

i W

C-u

dada

dada

dada

dada

dada

dada

da

43Hv

atal

jka

se p

ruža

sa

boèn

og z

ida

ispr

ed š

olje

na

jman

je45

045

0

pruž

a se

od

za-

dnje

g zi

da

najm

anje

13

70

200

300

200

(ako

je

u o

blik

u sl

ova

L,

300

pod

uglo

m

od 4

5°

verti

kaln

a i

300

duga

)

450

100

- 150

150

450

44Do

datn

a, v

ertik

alna

hva

talj-

ka tr

eba

da s

e po

stav

i na

boèn

i zid

da -

po

volji

dada

dapr

opis

uje

seda

45

Doda

tna

vert

ikal

na h

va-

taljk

a po

stav

ljena

na

boèn

i zi

d tre

ba d

a im

a m

inim

alnu

du

žinu

od

600

600

400

- 500

700

600

Toal

eti



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

46

Doda

tnu

vert

ikal

nu

hvat

aljk

u na

boè

nom

zid

u po

stav

iti p

o vo

lji, i

ona

tre-

ba d

a je

pos

tavl

jena

ispr

ed

WC

šolje

na

mak

sim

alno

j ud

alje

nost

i od

250

200

450

(ver

tikal

na

cev

prop

i-sa

na)

200

- 250

150

(ver

-tk

alna

cev

pr

opis

a-na

)

250

47Ve

rtika

lna

hvat

aljk

a na

bo

ènom

zid

u tre

ba d

a je

od

poda

pos

tavl

jena

na

visi

ni o

d

900

- 15

00do

nji d

eo

na 8

0085

0 -

1300

90

0 -

1000

donj

i deo

na

230

izn

ad

dask

e na

W

C šo

lji

donj

i deo

na

800

48Hv

atal

jka

treba

da

se p

osta

-vi

na

zid

iza

WC

šolje

dada

dada

dada

dada

pore

d šo

lje, s

a st

rane

gde

se

pre

lazi

dada

da

49Du

žina

hvat

aljk

e po

stav

ljene

na

zid

u iza

WC

šolje

i us

me-

rene

ka

njoj

je n

ajm

anje

600

450

915

600

750

750

300

600

915

Piso

ar i

kom

ande

za

pušt

anje

vod

e

50Vi

sina

don

je i

vice

pis

oara

po

stav

ljeno

g na

zid

od

poda

ni

je v

iše

od43

048

8 - 5

1243

030

0 - 4

0048

040

040

045

048

8 - 5

1040

0

51M

inim

alan

èis

t pro

stor

ispr

ed

i oko

pis

aora

treb

a da

je75

0 x

1200

760

x 12

2075

0 x

1200

750

x 13

0075

0 x

1200

800

x 13

0076

0 x

1370

800

x 13

00

52Pr

ilaz

piso

aru

nem

a pr

epe-

ka u

vid

u pr

omen

a u

nivo

u po

da il

i par

avan

ada

da

nem

a pr

omen

a u

nivo

u po

da

dada

da

53Pi

soar

treb

a da

se

nala

zi u

z pr

ilaz

dada

dada

da

54

Kom

ande

za

pušt

anje

vod

e na

pis

oaru

tre

ba d

a se

ak-

tivira

ju j

edno

m r

ukom

bez

ja

kog

stis

ka,

stez

anja

ili

uv

r tan

ja z

glob

a na

ruci

ili d

a su

aut

omat

ske

dada

dada

dada

da

55Ko

man

de z

a pu

štan

je v

ode

na p

isoa

ru t

reba

da

su o

d po

da n

a vi

sini

od

1200

1220

1400

1200

1200

1120

1120

Toal

eti



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

56Za

ak

tivira

nje

kom

andi

za

pu

štan

je

vode

na

pi

soar

u po

trebn

a je

sila

ne

man

ja o

d22

N22

,2 N

22 N

22 N

22 N

Hva

taljk

e ko

d pi

soar

a

57Hv

atal

jke

su p

osta

vlje

ne

vert

ikal

no n

a za

dnje

m z

idu

sa b

ilo k

oje

stra

ne p

isoa

rada

dada

dada

dada

58

Svak

a hv

atal

jka

post

avlje

na

vert

ikal

no n

a za

dnje

m z

idu

sa b

ilo k

oje

stra

ne p

isoa

ra

ima

duži

nu o

d na

jman

je

600

da50

030

060

0

59

Svak

a hv

atal

jka

post

avlje

na

vert

ikal

no n

a za

dnje

m z

idu

s bi

lo k

oje

stra

ne p

isoa

ra o

d sr

ediš

ta p

isoa

ra n

ije v

iše

od

380

350

380

380

60

Donj

a iv

ica

vert

ikal

ne h

va-

taljk

e sa

sva

ke s

trane

pis

o-ar

a po

stav

ljena

je

od p

oda

na v

isin

i od

600

- 650

750

1200

1000

1000

do

sred

išta

hv

atal

jke

600

- 650

Vert

ikal

ne o

znak

e za

pis

oare

61Pi

soar

i tre

ba d

a im

aju

ver-

tikal

ne o

znak

e ok

o i

izna

d pi

soar

ada

ne

62Ve

rtik

alne

ozn

ake

za p

isoa

-re

ne

treba

da

su š

ire o

d50

nije

dos

tu-

pno

63Ve

rtik

alne

ozn

ake

za p

isoa

-re

tre

ba d

a su

izdi

gnut

e od

ok

olne

pov

ršin

e zi

da b

arem

3ni

je d

ostu

-pn

o

64

Vert

ikal

ne o

znak

e za

pis

oa-

re tr

eba

da s

u u

kont

rast

noj

boji

sa o

koln

om p

ovrš

inom

zi

da n

e m

anje

od

70%

nije

dos

tu-

pno

65Ve

rtik

alne

ozn

ake

za p

isoa

-re

treb

a da

se

pruž

aju

prek

o vr

ha p

isoa

ra n

e m

anje

od

150

nije

dos

tu-

pno

Toal

eti



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

66

Vert

ikal

ne o

znak

e za

pis

oa-

re g

de s

u pr

imen

ljive

pru

ža-

ju s

e iz

nad

vrha

pis

oara

do

taèk

e iz

nad

oblo

ge p

oda

od

najm

anje

1300

nije

dos

tu-

pno

Lava

bo

67M

inim

alna

raz

dalji

na i

zme-

ðu s

redi

šta

lava

boa

i bo

è-no

g zi

da je

460

460

460

460

- 480

450

460

460

68G

ornj

i deo

lava

boa

nala

zi s

e od

pod

a na

vis

ini o

d81

0 - 8

6086

586

576

0 - 8

0090

0po

godn

o lo

cira

n80

080

0 - 8

5083

0 m

aks.

800

800

- 840

770

- 800

800

- 850

820

- 840

800

- 850

69

Min

imal

an

èist

pr

osto

r is

pred

lav

aboa

je

(od

èega

m

aksi

mal

no 4

80 m

m m

ože

biti

ispo

d la

vabo

a)

750

x 12

0076

0 x

1220

1350

x

1350

800

x 12

0075

0 x

1300

750

x 12

0080

0 x

1000

750

x 12

0076

0 x

1370

760

x 13

70

70M

inim

alna

ši

rina

pred

njeg

sl

obod

nog

pros

tora

um

ivo-

nika

treb

a da

je75

076

076

080

080

075

060

070

076

076

0

71

Min

imal

na

širin

a pr

ednj

eg

slob

odno

g pr

osto

ra

umi-

voni

ka t

reba

da

ima

visi

nu

èist

ine

za k

olen

a od

720

735

735

700

680

720

650

- 700

685

700

72M

inim

alna

ši

rina

pros

tora

za

kol

ena

750

760

760

800

750

600

700

760

800

73M

inim

alna

dub

ina

pros

tora

za

kol

ena

200

205

205

250

500

200

300

205

250

74M

inim

alna

vi

sina

pr

osto

ra

za k

olen

a is

pod

lava

boa

je68

068

568

570

065

070

068

064

0 - 6

5065

068

568

5

75

Min

imal

ni

doda

tni

pros

tor

za n

ožne

prs

te s

a vi

sino

m

za k

olen

a od

680

mm

ispo

d la

vabo

a sa

dub

inom

od

230

150

150

230

190

- 200

225

230

76M

inim

alna

vis

ina

doda

tnog

pr

osto

ra z

a no

žne

prst

e23

023

023

023

029

023

029

0

77To

pla

voda

i ce

vi z

a od

vod

su s

klon

jeni

poz

adi

dada

ili p

osta

v-lje

ne ta

ko

da š

tite

od

kont

akta

dada

dada

Toal

eti



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

78

Ako

cevi

od

topl

e vo

de i

od-

voda

dod

iruju

sa

èist

inom

is

pod

lava

boa,

tre

ba d

a su

iz

olov

ane

dada

dada

dada

dada

da

79Te

mpe

ratu

ra v

ode

kojo

m s

e la

vabo

sna

bdev

a tre

ba d

a se

kon

troliš

e te

rmos

tato

mda

dada

80

Slav

ine

na la

vabo

u i o

stal

e ko

man

de t

reba

da

su j

ed-

noru

ène

da

mog

u da

se

ak

tivira

ju p

esni

com

ili d

a se

ko

ntro

lišu

elek

trons

ki

dada

dada

dada

dada

dada

dada

da

81

Slav

ine

na la

vabo

u tre

ba d

a su

tip

a po

luga

sa

min

imla

-no

m r

azda

ljino

m o

d ce

ntra

ro

taci

je d

o vr

ha r

uèic

e od

na

jman

je

7515

075

82Sl

avin

e na

lava

bou

ne tr

eba

da im

aju

opru

guda

ako

opru

-ga

pos

toji,

tre

ba d

a os

tane

ot

vore

na

min

im. 1

0 se

k.

dada

dada

83Sl

avin

e sa

sen

zoro

m k

oje

se

aktiv

iraju

ru

èno

osta

ju

otvo

rene

min

imum

10 s

ek.

10 s

ek.

Tem

pera

tura

vod

e

84Te

mpe

ratu

ra v

ode

ne t

reba

da

pre

lazi

55 º

C49

º C

40 º

C43

º C

55 º

C

85

Tem

pera

tura

vo

de

kon-

troliš

e se

te

rmos

tato

m

ili

vent

ilom

za

izje

dnaè

avan

je

priti

ska

dada

dada

dada

Toal

eti



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

Doda

tni p

ribor

86

Treb

a da

se

obez

bedi

bar

em

jeda

n ko

mad

od

sveg

a št

o pr

edst

avlja

dod

atni

prib

or u

to

alet

u èi

ji su

del

ovi k

oji s

e ko

riste

i ko

man

de p

osta

vlje

-ni

izna

d po

da n

a m

aksi

mal

-no

j vis

ini o

d

1200

1200

1200

1000

1200

da s

e la

ko

mog

u do

hvat

iti12

0090

0 -

1100

1200

900

- 12

0012

00

Kuke

za

kapu

te

87M

aksi

mal

na v

isin

a ku

ke z

a ka

pute

od

poda

1200

1200

1220

pogo

dno

loci

ran

1200

da s

e la

ko

mog

u do

hvat

iti13

0012

00 -

1350

1200

1200

88M

aksi

mal

na p

roje

kcija

kuk

e za

kap

ute

od z

ida

4050

4050

40

89Ku

ka z

a ka

pute

treb

a da

se

post

avi n

a bo

èni z

id k

abin

e W

C-a

dada

dada

da

Ogle

dalo

90Ba

rem

jed

no o

gled

alo

po-

stav

ljeno

tako

da

mu

je d

o-nj

a iv

ica

od p

oda

ne v

iše

od10

0010

0010

1590

0po

godn

o lo

cira

no

820

(na

gorn

jem

de

lu

lava

boa)

da s

e m

ogu

lako

do

hvat

iti10

0090

010

0010

0090

0

Drža

è za

sap

un

91

Tam

o gd

e po

stoj

i dr

žaè

za

sapu

n u

pris

tupa

ènom

toa

-le

tu, t

reba

da

je o

d po

da n

a vi

sini

ne

veæo

j od

1100

1200

1220

(n

ema

pul-

ta) 1

120

(pre

ko

pulta

)

1200

pogo

dno

post

avlje

n

da s

e m

ože

lako

do

hvat

iti

1000

- 12

0090

0 -

1100

1200

900

- 12

0090

0 - 1

100

92

Tam

o gd

e po

stoj

i drž

aè

za s

apun

u p

ristu

paèn

om

toal

etu,

treb

a da

pos

toji

mog

uæno

st d

a se

sap

un

jedn

om ru

kom

istis

nuti

na

dlan

iste

te ru

ke

daod

gova

-ra

juæe

g di

zajn

ada

Toal

eti



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

93

Tam

o gd

e po

stoj

i drž

aè

za s

apun

na

pris

tupa

è-no

m la

vabo

u tre

ba d

a je

po

stav

ljen

najd

alje

tolik

o da

ga

osob

a ko

ja s

edi z

a la

vabo

om m

ože

dohv

atiti

(s

pred

nje

stra

ne la

vabo

a)

500

dada

se

mož

e la

ko

dohv

atiti

post

avlje

n u

nepo

-sr

edno

j bl

izin

i um

ivao

-ni

ka

pris

tu-

paèn

o ko

risni

ku

kolic

a

post

av-

ljen

u ne

posr

ed-

noj b

lizin

i um

ivao

nika

Polic

a

94M

inim

alna

duž

ina

i širi

na

polic

e ili

pul

ta20

0 x

400

200

x 40

0ni

su

dozv

olje

ne20

0 x

400

95Po

lica

je p

osta

vlje

na o

d po

da n

a vi

sini

ne

veæo

j od

1200

1015

- 12

20

820,

i pr

i-èv

ršæe

na

za la

vabo

900

- 11

0090

0 -

1100

900

- 110

0

Drža

è za

toal

et p

apira

96Dr

žaè

za p

apir

treba

da

je

post

avlje

n ta

ko d

a se

pap

ir uz

ima

od p

oda

na v

isin

i od

600

- 700

355

- 485

pogo

dno

loci

ran

da m

u je

la

ko p

riæi

da s

e m

ože

lako

do

hvat

iti

na d

ohva

t ru

ke

50

- 250

od

vrh

a da

ske

na

WC-

u

visi

na

dask

e na

šo

lji -

700

na v

isin

i od

50

- 12

00 o

d po

da

600

- 700

i i

spod

hv

atal

jke

97

Drža

è za

pap

ir tre

ba d

a je

po

stav

ljen

tako

da

se p

apir

uzim

a u

liniji

sa

pred

njim

de

lom

das

ke z

a W

C

da18

0 - 2

30

ispr

ed

šolje

mak

s.

300

od

pred

nje

ivic

e šo

lje

i isp

od

hvat

aljk

e

da

180

- 230

is

pred

toa-

leta

i is

pod

hvat

aljk

e

Osve

tljen

je

98M

inim

alni

niv

o os

vetlj

enos

ti u

toal

etim

a ko

d ko

man

di

gde

je n

eoph

odno

èita

nje

200

lxdo

bro

osve

tljen

e10

0 lx

200

lx20

0 lx

100

lx20

0 lx

99M

inim

alni

niv

o os

vetlj

enja

u

toal

etim

a ko

d ko

man

di10

0 lx

200

lx20

0 lx

100

lx20

0 lx

200

lx20

0 lx

Ozna

ke/D

ispl

eji

100

Info

rmac

ije

na

disp

lejim

a tre

ba d

a su

na

povr

šini

koj

a je

bez

ods

jaja

dada

su

jasn

o vi

dljiv

eda

Toal

eti



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

101

Info

rmac

ije

na

disp

lejim

a tre

ba d

a pr

ate

takt

ilne

i/ili

zvuè

ne in

form

acije

da

da im

aju

takt

ilnu

povr

šinu

i m

eðu-

naro

dni

sim

bol z

a pr

istu

paè-

nost

da

102

Info

rmac

ije

na

disp

lejim

a tre

ba d

a su

u k

ontra

snoj

boj

ida

dada

Toal

eti



Toal

eti K

omen

tari

Br.

Doku

men

tKo

men

tari

1CS

AOg

leda

lo o

d po

da d

o pl

afon

a ne

treb

a da

se

post

avlja

tam

o gd

e bi

odb

ijalo

sve

tlost

u s

tazu

. Upo

treba

nag

nutih

ogl

edal

a ta

koðe

treb

a da

se

izbe

gava

.

2CS

AUl

azi b

ez v

rata

lakš

i su

za s

ve. A

ko to

alet

ima

vrat

a, p

redn

ost s

e da

je je

dnim

vra

tima

u od

nosu

na

dvoj

e u

nizu

.

3CS

ADo

datn

i prib

or k

ao š

to s

u dr

žaèi

za

pešk

ire i

kant

e za

sm

eæe

treba

da

se p

osta

vi b

lizu

lava

boa

i da

ne š

trèi u

sta

zu k

reta

nja.

4AD

AAG

Pogo

dnos

ti ka

o št

o su

sto

lovi

za

pres

vlaè

enje

beb

a m

oraj

u bi

ti pr

istu

paèn

e lju

dim

a sa

inva

lidite

tom

kao

i os

talim

kor

isni

cim

a. M

eðut

im, p

rost

or z

a m

anev

risan

je k

od š

olje

ne

smej

u da

om

etaj

u st

olov

i za

pres

vlaè

enje

beb

a i d

ruge

pog

odno

sti.

5Au

stra

lija

Ljud

i sa

inva

lidite

tom

koj

i pre

laze

iz k

olic

a na

šol

ju v

rše

na d

asku

i dr

žaèe

prit

isak

veæ

i od

pros

eèno

g.

6Au

stra

lija

Prep

oruè

uje

se to

alet

za

oba

pola

u d

elov

ima

koje

kor

iste

ljud

i uop

šte

(tj.tr

žni c

entri

, spo

rtsk

i cen

tri i

hote

li), g

de b

i oso

ba s

a in

valid

iteto

m m

ogla

biti

u p

ratn

ji os

obe

supr

otno

g po

la. N

ije n

eoph

odno

da

se p

ristu

p ne

kom

ob

jekt

u og

rani

èava

za

upot

rebu

od

stra

ne s

amo

jedn

og p

ola.

(Pog

leda

ti od

elja

k ZA

SEBN

I TOA

LETI

za

više

info

rmac

ija o

toal

etim

a za

oba

pol

a.)

7Si

ngap

urHv

atal

jke

treba

da

su u

kon

trast

u sa

boj

om p

ozad

ine

da p

omog

nu v

idlji

vost

i.

8Si

ngap

urPa

rava

ni k

oji s

e pr

užaj

u iz

van

pred

nje

ivic

e pi

soar

a tre

ba d

a im

aju

min

imal

nu è

istu

širi

nu o

d 75

0 m

m.

9Si

ngap

urSe

dišt

e za

dec

u tre

ba d

a se

pos

tavi

u z

aseb

nim

toal

etim

a za

oso

be s

a in

valid

iteto

m, i

treb

a da

je p

osta

vlje

na ta

ko d

a ne

pre

dsta

vlja

pre

prek

u ko

risni

cim

a ko

lica.

10Si

ngap

urTa

mo

gde

nem

a pr

osto

rije

za p

repo

vija

nje

dece

, tre

ba d

a po

stoj

i das

ka n

a ra

skla

panj

e za

men

janj

e pe

lena

i u

muš

kim

i že

nski

m to

alet

ima

ili u

zas

ebni

m to

alet

ima

za o

sobe

sa

inva

lidite

tom

, tak

o da

i m

ajke

i oè

evi m

ogu

da

koris

te p

rost

oriju

.

11Si

ngap

urAk

o se

das

ka z

a pr

epov

ijanj

e na

lazi

u k

abin

ama,

pre

poru

èuje

se

rask

lopi

va d

aska

da

se u

šted

i na

pros

toru

i iz

begn

e st

vara

nje

prep

reka

kor

isni

cim

a ko

lica.

12Si

ngap

urPr

ekid

aèi,

kuke

za

kapu

te i

sliè

ni p

redm

eti t

reba

da

su u

jako

m k

ontra

stu

sa p

ozad

inom

.

13Si

ngap

ur, C

SAZa

sebn

i toa

leti

treba

da

su o

prem

ljeni

vod

ootp

orni

m d

ugm

etom

za

sluè

aj o

pasn

osti

ili g

ajta

nom

za

aktiv

iranj

e zv

ona.

On

treba

da

bude

lako

dos

tupa

n (b

lizu

toal

eta

i um

ivao

nika

), po

stav

ljeno

na

400

- 600

mm

izna

d po

da i

u bo

ji ko

ja je

u k

ontra

stu

sa p

ozad

inom

. Tre

ba d

a po

stoj

i nat

pis

“za

sluè

aj o

pasn

osti”

ista

knut

por

ed d

ugm

eta

ili g

ajta

na. N

eko

treba

da

je d

ostu

pan

u sv

ako

doba

da

odgo

vori

na p

oziv

u s

luèa

ju o

pasn

osti.

14Ju

žnoa

frièk

a Re

publ

ika

Pože

ljno

je d

a su

lava

boi p

osta

vlje

ni n

a pu

lt, n

e pr

epor

uèuj

u se

lava

boi n

a po

stol

jima.

15Šv

edsk

aTr

eba

bi u

zeti

u ob

zir d

a ilj

ude

sa o

šteæ

enjim

a sl

uha

treba

oba

vest

iti a

larm

ima

za u

zbun

u.

16IC

TAU

WC-

u sa

aut

omat

skim

puš

tanj

em v

ode

treba

da

se o

mog

uæi d

ovol

jno

vrem

ena

i fle

ksib

ilnos

t pok

reta

, da

se s

preè

i pre

rano

puš

tanj

e vo

de d

ok s

e W

C jo

š uv

ek k

oris

ti.

17IC

TATe

mpe

ratu

ru v

ode

treba

odr

žava

ti iz

nad

50°C

kak

o bi

se

spre

èio

razv

oj b

akte

rija

u si

stem

u za

vod

u.

18IC

TADo

datn

a ku

ka z

a ka

pute

mož

e se

pos

tavi

ti na

140

0 m

m o

d po

da.

19IC

TAVi

zuel

ni a

larm

i tre

ba d

a se

pos

tave

u to

alet

ima

da lj

ude

koji

su g

luvi

i te

že è

uju

obav

este

u s

luèa

ju o

pasn

osti.

20IC

TAHv

atal

jke

ne tr

eba

post

avlja

ti na

pre

grad

ne z

idov

e je

r ne

pruž

aju

dovo

ljan

oslo

nac

za h

vata

ljke.

21UN

Pros

tor i

zmeð

u dv

e sl

avin

e ne

treb

a da

je m

anji

od 2

00 m

m.

22UN

, Juž

noaf

rièka

Rep

u-bl

ika

Leva

sla

vina

treb

a da

je p

ovez

ana

na s

nabd

evan

je to

plom

vod

om.



ZASEBNI TOALETI

Zasebne pristupaène toalete mogu da koriste muškarci, žene i deca. Oni imaju odgovarajuæi prostor za korisnika ili èlana poro-dice.

Zasebni toaleti preporuèuju se u delovima objekata gde osoba sa invaliditetom može biti u pratnji osobe suprotnog pola. Kao odgovor na potrebu za objektima univerzalnijeg dizajna, zasebni pristupaèni toaleti sve se više ukljuèuju u javne objekte.

Otvor vrata na toaletu (9) varira od 750 mm u Južnoafrièkoj Republici do 950 mm u londonskom AFG. Pošto je zaseban pristupaèan toalet predviðen za osobe s pratnjom, Ekspertska grupa preporuèuje da je najbolje rešenje za èistu širinu poda 900 mm.

Velièina prostorije (9) varira od zemlje do zemlje, 1500 x 2000 mm u Irskoj, 1600 x 2000 mm u Australiji i 2280 x 2290 u AFG. AFG je spreman na to da se smeste ljude koji koriste velika elektro motorna kolica i skutere. Za najbolje rešenje odabrana je mera 1800 x 1700 mm koju je navela Južnoafrièka Republika. Mnogi zasebni toaleti imaju dve ili više instalacija da bi svima bilo lakše da ih koriste.

Tehnièke specifikacije za umivaonik, toalet i dodatke date su u odeljku Toaleti.

Singapur navodi da treba da postoji najmanje jedan zaseban toalet na svakom nivou zgrade gde su neophodni toaleti. Kanadski stan-dard predlaže da gde postoji nekoliko zasebnih toaleta na razlièitim lokacijama, šolja treba da ima prostor za transfer na razlièitim stranama kako bi odgovorili na potrebe što veæeg broja ljudi.



Zase

bni t

oale

ti

Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

Opšt

e

1To

alet

treb

a da

ima

jedn

u šo

lju i

jeda

n la

vabo

da

da

lava

bo i

2 šo

lje il

i 1

šolja

+ 1

pi

soar

dašo

lja il

i ka

da il

i tu

š da

dada

da

Kons

truk

cija

gla

vnih

vra

ta

2

Treb

a da

pos

toji

mog

uæno

st

da s

e br

ava

na v

ratim

a to

-al

eta

koris

ti je

dnom

ruko

m

bez

èvrs

tog

stis

ka, s

teza

nja

ili u

vrta

nja

zglo

ba.

dada

da s

e m

ogu

lako

pr

onaæ

ida

daje

se

pred

nost

dada

3Za

otv

aran

je b

rave

na

vrat

ima

toal

eta

potre

bna

je

sila

ne

veæa

od

22 N

22

,2 N

22 N

19

,5 N

22

N

19,5

N

4M

inim

alan

èis

t otv

or z

a gl

avna

vra

ta to

alet

a tre

ba

da je

810

800

815

750

800

900

800

750

950

900

5Vr

ata

treba

da

imaj

u kv

aku

u ob

liku

polu

geda

dada

, dug

a 15

0 m

mda

da

je s

e pr

edno

st

da

da

6

U hi

tnim

slu

èaje

vim

a tre

ba

da p

osto

ji m

oguæ

nost

da

se

vrat

a to

alet

a m

ogu

otvo

riti

sa s

poljn

je s

trane

dada

dada

dada

da

7Za

mer

e o

ulaz

nim

vra

tima

na z

aseb

nim

toal

etim

a,

pogl

edat

i ode

ljak

TOAL

ETI

dada

dada

dada

dada

dada

dada

dada

dada

da

Povr

šina

pod

a

8M

inim

alna

pov

ršin

a po

da n

e tre

ba d

a je

man

ja o

d3,

5 m

²2,

25 m

²3,

0 m

²

9M

inim

alna

duž

ina

x du

bina

to

alet

a od

zid

a do

zid

a tre

ba

da je

1700

x

1700

1700

x

1700

1500

x

2000

1800

x

1700

1700

x

1700

1750

x

1750

16

00 x

20

00

1500

x

1500

22

80 x

22

90

1800

x

1700

Hva

taljk

e

10

Za m

ere

o hv

atal

jkam

a po

-gl

edat

i ode

ljak

TOAL

ETI

dada

dada

dada

dada

dada

dada

dada



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

Lava

bo

11

Za m

ere

o la

vabo

ima

pogl

e-da

ti od

elja

k TO

ALET

Ida

dada

dada

dada

dada

dada

dada

dada

da

Šolje

i ko

man

de z

a pu

štan

je v

ode

12

Za m

ere

o da

skam

a na

WC

šolji

i ko

man

dam

a za

puš

ta-

nje

vode

, po

gled

ati

odel

jak

TOAL

ETI

dada

dada

dada

dada

dada

dada

dada

dada

Doda

ci

13

Za m

ere

o do

daci

ma

(dr-

žaèi

ma

za s

apun

, ku

kam

a za

kap

ute,

ogl

edal

ima,

po-

licam

a, d

ržaè

ima

za t

oale

t pa

pir)

pog

leda

ti de

love

koj

i se

na

njih

odn

ose

u od

eljk

u TO

ALET

I

dada

dada

dada

dada

dada

dada

da

Ozna

ke/D

ispl

eji

14

Za in

form

acije

o d

ispl

ejim

a/oz

naka

ma

pogl

edat

i ode

ljak

TOAL

ETI

dada

dada

dada

Osve

tljen

je

15

Za in

form

acije

o o

svet

ljenj

u to

alet

a po

gled

ati

odel

jak

TOAL

ETI

dada

dada

da

Zase

bni t

oale

ti



Zase

bni t

oale

ti Ko

men

tari

Br.

Doku

men

tKo

men

tari

1CS

A, S

inga

pur

Daje

se

pred

nost

toal

etim

a po

stav

ljeni

m n

a zi

d je

r daj

u do

datn

i pro

stor

u n

ivou

nož

nih

prst

iju.

2CS

A Ka

da s

u u

pita

nju

velik

i drž

aèi z

a to

alet

pap

ira, p

redn

ost s

e da

je o

nim

a ko

ji su

uvu

èeni

, poš

to s

e ne

pre

poru

èuju

drž

aèi k

oji o

met

aju

upot

rebu

hva

taljk

i.

3CS

A, J

užno

afriè

ka

Repu

blik

a Po

željn

o je

da

su la

vabo

i pos

tave

ljni n

a pu

lt, n

e pr

epor

uèuj

u se

lava

boi n

a po

stol

jima.

4CS

A Ne

pre

poru

èuju

se

lava

boi k

oji s

u pl

itki,

sa u

spon

skim

sla

vina

ma.

5CS

A Ru

èka

slav

ine

kad

je o

na z

atvo

rena

, tre

ba d

a je

okr

enut

a na

pred

.

6CS

A Tr

eba

post

aviti

ogl

edal

o od

pod

a do

pla

fona

kak

o bi

bac

alo

odsj

aj n

a st

azu.

Tak

oðe

treba

izbe

gava

ti na

gnut

a og

leda

la.

7CS

A Za

sebn

i toa

leti

ozna

èava

ju s

e zn

akom

koj

i pre

dsta

vlja

muš

karc

a, ž

enu

i með

unar

odni

m s

imbo

lom

za

pris

tupa

ènos

t.

8CS

A U

zase

bnim

toal

etim

a tre

ba o

bezb

editi

èis

t pro

stor

oko

toal

eta,

koj

i odg

ovar

a po

treba

ma

osob

e i n

jeno

g pe

rson

alno

g as

iste

nta

prili

kom

tran

sfer

a.

9CS

A Ta

mo

gde

post

oji n

ekol

iko

zase

bnih

toal

eta

na ra

zlièi

tim m

estim

a, p

ožel

jno

je p

osta

viti

WC

šolju

kod

koj

e se

tran

sfer

mož

e ob

aviti

s o

be s

trane

da

bi s

e pr

ešlo

sa

stra

ne k

oja

više

odg

ovar

a.

10Irs

kaAk

o po

stoj

e sa

mo

2 to

alet

a za

oba

pol

a, o

bezb

editi

bar

em je

dan

koji

je p

ristu

paèa

n.

11Šv

edsk

a Tr

eba

bi u

zeti

u ob

zir d

a lju

de s

a oš

teæe

njim

a sl

uha

treba

oba

vest

iti a

larm

ima

za u

zbun

u.

12Ju

žnoa

frièk

a Re

publ

ika

Spol

jna

vrat

a tre

ba d

a im

aju

odgo

vara

juæi

ure

ðaj d

a po

kažu

da

li je

kab

ina

zauz

eta.

13Si

ngap

ur

Drža

èi z

a pe

škire

i sa

pune

, suš

ilice

za

ruke

, kan

ta z

a sm

eæe,

kan

ta z

a sa

nita

rni o

tpad

, pre

kida

èi, k

uke

za k

aput

e i o

stal

i dod

aci t

reba

da

su u

kon

trast

noj b

oji i

tonu

u o

dnos

u na

poz

adin

u.

14Si

ngap

ur

Doda

ci tr

eba

da s

e na

laze

u n

epos

redn

oj b

lizin

i pris

tupa

ènog

lava

boa.

15Si

ngap

ur

Svet

lo tr

eba

post

aviti

tako

da

ne s

ija d

irekt

no n

a og

leda

lo.

16Si

ngap

ur, C

SA

Zase

bni t

oale

ti tre

ba d

a su

opr

emlje

ni v

odoo

tpor

nim

dug

met

om z

a sl

uèaj

opa

snos

ti ili

gaj

tano

m z

a ak

tivira

nje

zvon

a. O

n tre

ba d

a bu

de la

ko d

ostu

pan

(bliz

u to

alet

a i u

miv

aoni

ka),

post

avlje

no n

a 40

0 - 6

00 m

m iz

nad

poda

i u

boji

koja

je u

kon

trast

u sa

poz

adin

om. T

reba

da

post

oji n

atpi

s “z

a sl

uèaj

opa

snos

ti” is

takn

ut p

ored

dug

met

a ili

gaj

tana

. Nek

o tre

ba d

a je

dos

tupa

n u

svak

o do

ba d

a od

govo

ri na

poz

iv u

slu

èaju

opa

snos

ti.

17Si

ngap

ur

Takt

ilni z

naci

sa

pikt

ogra

mim

a tre

ba d

a oz

naèa

vaju

da

li je

toal

et m

uški

ili ž

ensk

i.

18Si

ngap

ur

Na s

vako

m s

prat

u zg

rade

gde

su

neop

hodn

i toa

leti,

treb

a da

pos

toji

bare

m je

dan

zase

ban

toile

t za

koris

nike

kol

ica

i za

muš

karc

e i ž

ene

ili tr

eba

da p

osto

ji je

dna

kabi

na z

a ko

risni

ke k

olic

a u

muš

kom

i že

nsko

m to

alet

u.

19Si

ngap

ur

Sedi

šte

za d

ecu

treba

da

se p

osta

vi u

zas

ebni

m to

alet

ima

za o

sobe

sa

inva

lidite

tom

, i tr

eba

da s

u po

stav

ljena

tako

da

ne p

reds

tavl

jaju

pre

prek

u ko

risni

cim

a ko

lica.

20Si

ngap

ur

Tam

o gd

e ne

ma

pros

torij

e za

pre

povi

janj

e de

ce, t

reba

da

post

oji d

aska

na

rask

lapa

nje

za m

enja

nje

pele

na i

u m

uški

m i

žens

kim

toal

etim

a ili

u z

aseb

nim

toal

etim

a za

oso

be s

a in

valid

iteto

m, t

ako

da i

maj

ke i

oèev

i mog

u da

ko

riste

pro

stor

iju.

21Au

stra

lija

Ljud

i sa

inva

lidite

tom

koj

i pre

laze

iz k

olic

a na

šol

ju v

rše

na d

asku

i dr

žaèe

prit

isak

veæ

i od

pros

eèno

g.

22Au

stra

lija

Prep

oruè

uje

se to

alet

za

oba

pola

u d

elov

ima

koje

kor

iste

ljud

i uop

šte

(tj. u

tržn

im c

entri

ma,

spo

rtsk

im c

entri

ma

i hot

elim

a), g

de b

i oso

ba s

a in

valid

iteto

m m

ogla

biti

u p

ratn

ji os

obe

supr

otno

g po

la. N

ije n

eoph

odno

da

se

pris

tup

neko

m o

bjek

tu o

gran

ièav

a za

upo

trebu

od

stra

ne s

amo

jedn

og p

ola.



RADNA MESTA (UKLJUÈUJUÆI KOMPJUTERSKE SOBE)

Manevrisanje po kompjuterskim sobama na radnim mestima zahteva odgovarajuæi prostor. Mere za èistu širinu na radnim mestima i u raèunarskim sobama (1) kreæu se od 900 mm (Singapur) do 1600 mm (Liban), a najbolje rešenje je 920 mm.

Singapur, SAD i Kanada svi nalažu da radna mesta imaju odgovarajuæi pristup (2), prostor za manevrisanje (3) i pristupaènu radnu površinu (4) za kojom može da sedi neko ko koristi kolica. O nivoima osvetljenosti govore Kanada, SAD, Južnoafrièka Republika, Singapur i Australija (6), gde bi iskustvo koje se pokazalo najbolje bilo 200 luksa, što je važno da svi uzmu u obzir.

Informacije na displejima treba da su pristupaène svima ukljuèujuæi i slabovide ljude. SAD, Kanada, Španija i Singapur takoðe nala-žu da se pružaju taktilne i èujne informacije (8), da oznake budu u kontrastnoj boji i na površini bez odsjaja. Ovo su odliène preporuke koje poveæavaju èitljivost i date su u odeljku Oznake.

Neki odlièni komentari koje je dala Švedska jesu da sto ili radna površina mogu da se prilagoðavaju, da elektro i magnetna polja od svetlosnih instalacija budu ogranièena pošto mogu da ometaju slušna pomagala i konaèno da se dodatno osvetljenje može sa-mostalno kontrolisati kako bi se regulisala distribuciju svetlosti i stepen osvetljenja da bi odgovorilo na pojedinaène potrebe.

ICTA je dala komentar da treba da postoji boèni pristup kartotekama i da ispod stolova ne treba da bude konstrukcija u vidu ukrštene šipke ispod ili bilo kakva prepreka koja bi ogranièavala nekog ko koristi kolica. Oni dalje predlažu da rotirajuæe police, roletne i šalu-katre, mogu da se prilagoðavaju individualnim potrebama. Preporuèuju se stolice na toèkove koji se mogu zakoèiti kako bi se osoba bezbedno prebacila iz kolica. Takoðe se predlažu neka zanimljiva prilagoðavanja za osobe sa invaliditetom kao što se koncelarijska oprema sa bežiènim daljinskim upravljanjem ili sa komandama koje su na prednjoj strani.



Rad

na m

esta

Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

Prol

az

1M

inim

alna

širi

na p

rola

za je

920

915

900

1060

920

Pult

/ Sto

/ R

adno

mes

to

2

Treb

a da

pos

toji

odgo

va-

raju

æi p

rost

or z

a m

anev

ri-sa

nje

kako

bi o

sobe

u k

o-lic

ima

mog

le d

a pr

iðu

delu

pr

edvi

ðeno

m z

a se

denj

e

dada

dada

da

3

Za d

eo p

redv

iðen

da

u nj

e-m

u se

de o

sobe

u k

olic

ima

treba

da

post

oji o

dgov

a-ra

juæi

pro

stor

za

man

evri-

sanj

e da

bi s

e pr

išlo

sto

lu,

pros

toru

za

rad

ili p

ultu

dada

dada

dada

4Na

pul

tu tr

eba

da p

osto

ji ni

ži de

o be

z ba

rijer

ada

dada

dada

da

5

Za m

ere

o ra

dnim

mes

ti-m

a/vi

sini

st

ola

i pr

osto

ru

za k

olen

a po

gled

ati o

delja

k AN

TROP

OMET

RIJA

da

da

da

da

da

dada

dada

da

6Ni

vo ra

svet

e na

pov

ršin

ama

za ra

d tre

ba d

a je

naj

man

je20

0 lx

100

lx

200

lx

100

lx

250

lx

200

lx

Kom

ande

7Za

mer

e o

kom

anda

ma

po-

gled

ati

odel

jak

ANTR

OPO

-M

ETRI

JAda

da

da

da

da

da

da

da

da

da

da

da

Disp

leji

8

Info

rmac

ije n

a di

sple

jima

prat

e ta

ktiln

e i/i

li èu

jne

info

rmac

ije, u

kon

trast

u bo

ja i

na p

ovrš

ini k

oja

nem

a od

sjaj

da

u ko

ntra

stu

boje

i be

z od

sjaj

a

dada

da

9 Za

bilo

koj

e m

ere

o oz

na-

kam

a po

gled

ati

odel

jak

OZNA

KE

da

da

da

da

da

dada

dada

da

da

da

da



Br.

Pita

nje

Kana

da

CSA

Kana

da

NBC

SAD

ADAA

GM

eksi

koU

rugv

ajŠv

edsk

aIr

ska

Špan

ija

Južn

o-af

rièka

R

epub

lika

Srbi

jaFi

lipin

iM

alez

ijaSi

ngap

urAu

stra

lija

Liba

n U

NKa

nada

AF

GN

ajbo

lja

reše

nja

Osta

lo

8

Info

rmac

ije

na

disp

lejim

a pr

ate

takt

ilne

i/ili

èujn

e in

-fo

rmac

ije,

u ko

ntra

stu

boja

i

na

povr

šini

ko

ja

nem

a od

sjaj

da

u ko

ntra

stu

boje

i be

z od

sjaj

a

dada

da

9 Za

bilo

koj

e m

ere

o oz

na-

kam

a po

gled

ati

odel

jak

OZNA

KE

da

da

da

da

da

da d

a da

da

da

da

da

da

Osta

lo

10

Za m

ere

o vr

atim

a po

gled

ati

odel

jak

VRAT

Ada

da

da

da

da

da

da

da

da

da

da

da

da

da

da

da

11

Za m

ere

o kr

etan

ju,

delo

vi-

ma

za s

taje

nje

u re

dovi

ma

i pr

ilazi

ma

pogl

edat

i od

elja

k PR

ILAZ

I

da

da

da

da

da

da

da

da

da

da

da

da

da

Rad

na m

esta



Rad

na m

esta

Kom

enta

ri

Br.

Doku

men

tKo

men

tari

1 Au

stra

lija

Tam

o gd

e po

stoj

i sis

tem

za

poja

èava

nje

zvuk

a, tr

eba

obez

bedi

ti ili

inst

alira

ti sl

ušni

sis

tem

da

se p

omog

ne lj

udim

a sa

ošt

eæen

jem

slu

ha.

2 Au

stra

lija

Na g

lavn

im v

ratim

a ili

vra

tima

od z

atvo

reno

g pr

osto

ra tr

eba

post

aviti

zna

k ko

ji po

kazu

je d

a po

stoj

i pom

oæno

sre

dstv

o za

slu

šanj

e. T

amo

gde

sist

em z

a sl

ušan

je n

e po

kriv

a èi

tav

pros

tor,

gran

ice

dokl

e on

dos

eže

treba

jasn

o oz

naèi

ti.

3 Šv

edsk

a St

olov

i/rad

na m

esta

treb

a da

su

prila

godl

jivi k

ako

bi o

dgov

aral

i poj

edin

aèni

m p

otre

bam

a.

4 Šv

edsk

a Va

žno

je d

a se

mož

e do

bro

vide

ti na

radn

im m

estim

a i m

estim

a gd

e se

pos

ao o

bavl

ja. P

osta

vite

dod

atno

osv

etlje

nje,

s m

oguæ

nošæ

u re

gula

cije

dis

tribu

cije

sve

tla, n

ivoa

osv

etlje

nost

i i d

istri

buci

je, u

zim

ajuæ

i u o

bzir

potre

bu

za v

izue

lnim

nap

orom

i ak

tivno

stim

a.

5 Šv

edsk

aSv

etlo

sne

inst

alac

ije i

prik

ljuèc

i tre

ba d

a im

aju

dobr

u re

prod

ukci

ju b

oje

i da

ne e

mitu

ju to

plot

ne ta

lase

, vid

ljivo

ili n

evid

ljivo

trep

eren

je, z

vuèn

u ili

UV

radi

jaci

ju.

6 Šv

edsk

a Tr

eba

ogra

nièi

ti el

ektro

i m

agne

tna

polja

sve

tlosn

ih in

stal

acija

.

7 IC

TA

Zbog

bol

jeg

pris

tupa

treb

a ob

ezbe

diti

boèn

i pris

tup

kart

otec

i.

8 IC

TA

Treb

a iz

bega

vati

prek

omer

nu u

potre

bu u

kršt

enih

šip

ki, o

štre

ugl

ove

i nog

are

èija

se

visi

na p

odeš

ava

pom

oæu

zavr

tnja

.

9 IC

TA

Treb

a ob

ezbe

diti

potp

uno

prila

godl

jiva

radn

a m

esta

, ukl

juèu

juæi

pov

ršin

e st

ola,

sto

lice,

osl

once

za

noge

i ra

dne

povr

šine

.

10

ICTA

Zi

dne

drap

erije

mog

le b

i da

abso

rbuj

u zv

uk.

11

ICTA

Ok

rugl

a ili

ova

lna

ploè

a st

ola

na p

osto

lju o

mog

uæuj

e pr

istu

p sa

svi

h st

rana

.

12

ICTA

Po

jedi

naèn

a ra

dna

mes

ta u

kan

cela

riji t

reba

da

su o

smiš

ljena

tako

da

budu

u k

rug.

13

ICTA

Tr

ebal

o bi

obe

zbed

iti o

svet

ljenj

e ko

je s

e m

ože

pode

šava

ti i k

oje

je o

d 10

0 do

400

luks

a.

14

ICTA

Ra

zmis

lite

o ko

rišæe

nju

rotir

ajuæ

ih o

rmar

a na

toèk

ovim

a na

radn

im m

estim

a i u

del

ovim

a za

odl

agan

je s

tvar

i.

15

ICTA

Po

stav

iti u

tišiv

aèe

na s

iste

me

za g

reja

nje

kako

bi s

e sm

anjio

niv

o bu

ke n

a ra

dnim

mes

tima.

16

ICTA

Po

stav

iti ro

letn

e/ša

luka

tre d

a se

sm

anji

odsj

aj i

dire

ktno

sun

ce.

17

ICTA

Tr

eba

da p

osto

ji m

oguæ

nost

da

se to

èak

stol

ice

mož

e za

koèi

ti ka

ko b

i oso

ba m

ogla

da

se p

rem

esti

iz k

olic

a.

18

ICTA

Ka

ncel

arijs

ka o

prem

a tre

ba d

a im

a be

žièn

o da

ljins

ko u

prav

ljanj

e i/i

li ko

man

de k

oje

se n

alaz

e s

pred

nje

stra

ne.

** O

brat

iti p

ažnj

u da

se

kom

enta

ri u

ovom

ode

ljku

tako

ðe o

dnos

e na

ode

ljke

Bibl

iote

ke i

Raèu

nars

ke s

obe.



Prilazi – èista širinaStaza za pešake je èista i široka, oivièena kame-njem koje je u kontrastnoj boji i teksturi u odnosu na kamenje na glavnom putu. Postoji širok, èist put izmeðu uliènih elemenata i prodavnica, drveæe je u ravni sa uliènim mobilijarom. Osim toga, nema rešetki ili površinskih opasnosti na stazi. Ova fo-tografija ulice pokazuje primer najboljeg rešenja u dizajnu. Ona ilustruje trotoar sa klupama, uliènu ra-svetu, kante za smeæe, drveæe i izloge prodavnica.

Svi izlozi prodavnica su u ravni sa desne strane, a svi znakovi su viseæi. Nema prepreka ili robe ispred prodavnica na stazi.

Ulièni mobilijar, ukljuèujuæi klupe, rasvetu, kante za smeæe, postavljen je u istoj liniji s leve strane troto-ara. Ovakav dizajn eliminiše opasnost ili opasnost od isturenih objekata koje ne može otkriti neko ko ne vidi. Ovakav dizajn takoðe daje dobre znake za snalaženje u prostoru.

Pristupaèni aparati za izdavanje karataOvaj pristupaèan automat za izdavanje karata predstavlja dobar primer najboljeg rešenja iz prakse pošto ga mogu koristiti svi.

Dugmiæi i uputstva u kontrastnoj su boji u od-nosu na pozadinu, tekst i slova su veliki i laki za èitanje svima. Dugmiæi su takoðe krupni i lako ih je pritisnuti.

Komande su na odgovarajuæoj visini od poda, tako da ih mogu dohvatiti ljudi koji sede ili stoje. Aparat se nalazi na stazi sa odgovarajuæim pro-storom za manevrisanje ispred njega.

Mesto sa koga dolazi zvuèni signal jasno je obe-leženo taktilno i Brajevim pismom, pa ga tako mogu koristiti ljudi koji su slepi ili ošteæenog vida ili oni koji više vole audio format.

3] NAJBOLJA REŠENJA IZ PRAKSE: PRIMERI I PRIMENA

Fotografiju dostavio Eduardo Álvarez

Fotografiju dostavila Betty Dion



Sredstva za komunikaciju – vizuelna obaveštenjaIzlaganje tekstualnih obaveštenja na transportnim terminalima obezbeðuje da svi dobiju važne informacije.

Ovaj dobro naglašen znak sa odgovarajuæim simbolom pristupaènosti za ljude sa ošteæenjima sluha upozorava

sve na položaj vizualnih obaveštenja. Tekstualna obaveštenja daju se zajedno sa audio obaveštenjima, objavljujuæi kašnjenje letova, otkazivanje i hitne poruke. Ovo je odlièan primer iz prakse u komunikaciji.

Sredstva za komunikaciju – video i elektronske oznakeOvaj primer najboljeg rešenja iz prakse ilustruje displej kojeg ko-risti razlièiti broj medija.

Video i elektronska oznaka nalazi se na transportnom termina-lu. On kombinuje zvuène i tekstualne informacije kao i slikovna objašnjenja dajuæi detalje o informacijama u vezi sa bezbednošæu i procedurama za proveru putnika.

Tekst u dnu ekrana dobro je naglašen, a zvuèni signal automatski se prilagoðava nivou buke okolnog ambijenta kako bi se obezbe-dila maksimalna èujnost.

Pokazivaèi pravca i uoèljiva obaveštenjaOva fotografija ilustruje pešaèki prelaz sa taktilnim pokazivaèima pravca koji vode do ruba iviènjaka koji ima uoèljivu površinu upozorenja duž ivice gde se iviènjak spaja sa ulicom.

Taktilni pokazivaèi opasnosti su zarubljene kupe i paralelni su s kolovozom, nalaze se uz kolovoz kako bi vizuelno i taktilno pokazali da se približa-vate ulici.

Taktilni pokazivaèi pravca sa izdignutim linijama pokazuju pravac kretanja. Uoèljivi pokazivaèi pravca uspravni su u odnosu na kolovoz, i služe da pokažu ljudima gde se nalazi pešaèki prelaz.

Trotoar i iviènjak skoro su u istom nivou, èime se smanjuje opasnost od saplitanja pešaka. Pešaèki prelaz takoðe je jasno obeležen trakama kontrastne boje i osvetljenja u odnosu na kolovoz.

Fotografiju dostavio Andrés Balcázar de la Cruz





LiftoviOva fotografija prikazuje dva veoma velika lifta.

Automatska vrata lifta nalaze se na sredini kabine lifta i otvaraju se skoro do pune širine lifta, primer najboljeg rešenja iz prakse koji omoguæuje svima, ukljuèujuæi ljude koji koriste skutere i kolica, da lako uðu u lift i izaðu iz njega.

Direktno ispred vrata lifta nalaze se dve taktilne taèke u kontrastnoj boji. Taèke se dosledno koriste u ovom objektu da oznaèe prisustvo liftova, primer najboljeg rešenja iz prakse koji cene ljudi koji vide kao i oni sa ošteæenjima vida.

Dugme za pozivanje lifta u hodniku nalazi se izmeðu dva lifta i postoji veliki prazan prostor koji omoguæuje svim korisnicima da lako priðu i pritisnu dugme. Veliko dugme je u kontrastnoj boji u odnosu na boju zida i ima vizuelnu funkciju da osvetljava prostor koji ga okružuje. Osim ove vizuelne funkcije, postoji i zvuèna funkcija koja ispušta zvuk kad se dugme pritisne.

Lift – dugmiæi za pozivanje liftaOva fotografija dugmiæa za pozivanje lifta koji se nalaze u hodniku uz vrata lifta prikazuje pri-mer najboljeg rešenja iz prakse koji odgovara svim korisnicima, bez obzira na sposobnosti.

Vertikalna tabla koja sadrži dugmiæe za pozivanje lifta od nerðajuæeg je èelika, i nalazi se na kamenoj ploèi koja je u kontrastnoj boji i teksturi sa okolnim zidom.

Postoje dve vrste dugmiæa za pozivanje, viši za ljude koji stoje i niži za one koji sede ili su nižeg rasta. Postoje strelice za gore/dole na dugmiæima, koji su taktilni i u kontrastnoj boji. Iznad dugmiæa za pozivanje lifta nalazi se veliki osvetljeni pokazivaè sprata koji pokazuje gde se lift nalazi.

Ulaz – taktilni sistem za orijentacijuOvaj primer najboljeg rešenja iz prakse prikazuje sistem za orijentaciju koji æe ljudima pomoæi da pronaðu infor-macije o objektu koji æe ih odvesti do glavnih ulaznih vrata.

Uoèljivi pokazivaèi pravca koji su u kontrastu sa povr-šinom poda vode od trotoara do uprave zgrade, a po-tom do ulaza s automatskim vratima. Položaj i shema pokazivaèa pravca dosledno se primenjuju da bi pružili informacije za orijentaciju.

Vrata su boje koja je u kontrastu sa okolinom i staklena vrata imaju ivice u kontrastnoj boji. Kako bi se spreèilo da ljudi, naroèito oni sa ošteæenjima vida, ne nalete na stakle-ne delove, staklena vrata i staklene ploèe sa strane imaju nalepnice/markere ugravirane u nivou oèiju koji služe kao referentna taèka koja pokazuje postojanje staklenih ploèa.


Fotografiju dostavio

Andrés Balcázar de la Cruz




Protivpožarna zaštita – zaštiæeni prostor/prostor za pomoæ pri evakuaciji

Ova fotografija pokazuje jedan deo za pomoæ pri evakuaciji na stepeništu gde ljudi koje ne mogu da se evakuišu mogu da saèekaju dok ne stigne pomoæ.

Postoji ravno odmorište dovoljno veliko da može da primi osobu koja koristi ko-lica, i ono se nalazi van staze kretanja ljudi koji koriste stepenice. Položaj dela za evakuaciju jasno je obeležen i uoèljiv za sve, i on je prikazan na planu za protiv-požarnu zaštitu.

Ovaj prostor za pomoæ pri evakuaciji nalazi se van stepeništa u predelu koji ima vrata koja su otporna na vatru radi bolje zaštite.

Protivpožarna zaštita i plan evakuacijeNajbolje rešenje u obezbeðivanju zaštite svih poseti-laca neke zgrade zahteva da evakuacija i planovi za sluèaj opasnosti ukljuèuju strategije koje odgovaraju potrebama osoba s invaliditetom.

U objektu na ovoj slici, preduzete su mere da se obez-bedi da jedan lift radi barem 30 minuta pošto se ukljuèi alarm za uzbunu zbog požara. Ovo ukljuèuje sistem koji pravi pozitivan pritisak u otvoru lifta kako bi se zatvorio dotok vazduha, da bi otvor, kabina i mesto za èekanje ispred lifta na svakom spratu ostali bez dima. Osim toga, vrata i zidovi lifta otporni su na vatru u toj meri da mogu da zaustave napredovanje vatre do 30 minuta.

Unutar zgrade, svaki sprat je podeljen u dva velika odeljka u sluèaju požara. U odeljku gde se lift ne može koristiti za vreme požara, postoji zaštiæen prostor za pomoæ/evakuaciju koji ima dugme za sluèaj opasnosti povezano sa centrom za stalno praæenje. Svaki ode-ljak takoðe je opremljen stolicom za evakuaciju koja pomaže u evakuaciji ljudi sa motornim ošteæenjima. Unutrašnja vrata prolaza za evakuaciju imaju ureðaje za automatsko otvaranje i anti panik kvaku pri evakuaciji.

Zgrada je opremljena integrisanim alarmima niske frekvencije i zvuènicima za prenos uputstava svima u zgradi. Svi planovi za eva-kuaciju postavljeni su tako da se mogu proèitati iz sedeæeg i stojeæeg položaja. Oni takoðe imaju piktografe i uputstva za bezbednu evakuaciju ljudi sa invaliditetom.

Fotografiju dostavio Eduardo Álvarez

Fotografiju dostavila Elisabet Svensson



Zgrade kulturne baštine: poboljšanje pristupaè-nosti i bezbedna evakuacijaPalata Rangel izgraðena je oko 1660. i u njoj je od 1750. u Svei smešten apelacioni sud. Projekat unapreðenja koji je sprove-den kako bi se poveæala ristupaènost i uslovi za evakuaciju osoba sa invaliditetom pokazuje kako se principi univerzalnog dizajna mogu koristiti da poboljšaju pristup i kao rezulat imaju najbolje rešenje u oèuvanju kulturnog nasleða zgrada.

Istorijska zgrada je veæ imala pristu-paèan boèni ulaz, smatralo se, meðu-tim, da je isto tako važno uèiniti glavni ulaz pristupaènim. Originalno je posto-

jao stepenik na glavnom ulazu, koji je sklonjen tako što je poveæan nivo tla. Ravnim glavnim ulazom pre nego da je napravljena rampa na stepeniku pokazuje se pri-mer inkluzivnog i univerzalnog dizajna, najbolje reše-nje kojim je zgrada napravljena pristupaènom za sve.

Stepenišni lift postavljen je kako bi ljudi sa invalidi-tetom mogli da uðu u prednje dvorište odmah ispred zgrade kod glavnog ulaza, èime je stvorena inkluzivna sredina. Teška ulazna vrata dobila su i moguænost au-tomatskog otvaranja èime je omoguæen lakši pristup svima.

Kuhinja – komande na šporetu s prednje straneOva fotografija prikazuje kontrolnu tablu šporeta i rerne koji je laka za korištenje svima.

Komande šporeta i rerne nalaze se s prednje strane, zbog èega ih svi mogu lako i bezbedno koristiti, ukljuèujuæi ljude koji koriste kolica ili ljude niskog rasta. Najbolje rešenje u di-zajnu proizvoda eliminiše potrebu da korisnici posežu preko vrelih elemenata da bi dohvatili komande.

Komande su dobro naglašene zbog èega ih je lako videti, što ukljuèuje i ljude sa ošteæenjima vida. Okrugla dugmeta mogu se lako uhvatiti i daju èujnu, vizuelnu i taktilnu povrat-nu informaciju da je dugme okrenuto. Izdignut prostor oko dugmeta takoðe daje èujnu i taktilnu povratnu informaciju tokom aktivacije.

Osim toga, gornja površina šporeta daje vizuelnu povratnu informaciju da je element ukljuèen kako bi se ljudi spreèili da dodiruju deo koji je vreo.

Fotografiju dostavio Elisabet Svensson




Ormari i odlaganje stvariFotografija prikazuje grupu ormara koji mogu biti razlièitih visina, što je primer naj-bolji primer iz prakse koji ih èini pristupaènim za najveæi broj korisnika.

Vrata ormara su kontrastne boje u odnosu na okolne zidove, ali i u odnosu na pregrade ormara. Svaki ormar ima broj i nalepnicu. Nalepnica, kao i broj na njoj, u kontrastu je sa pozadinom, a brojevi su taktilni. Ovaj primer najboljeg rešenja omo-guæuje svima da lako pronaðu svoj ormariæ, ukljuèujuæi i ljude s ošteæenjima vida.

Blizu ormariæa nalazi se klupa za ljude koji žele da sednu dok uzimaju stvari iz ormariæa, ili dok se presvlaèe. Ova odlika najboljeg rešenja nailazi na odobravanje svih naroèito ljudi sa motornim ošteæenjima kao i onih sa smanjenom okretnošæu.

Parking – znaci upozorenja za pešakeÈujni i vizuelni znaci upozoravaju pešake kada auto izlazi iz garaže za parkira-nje. Pažnja je ipak neophodna i od strane vozaèa i od strane pešaka, ali ovaj primer najboljeg rešenja prakse prikazuje sistem upozorenja u više formata koji ukljuèuje ljude koji vide kao i one koji ne vide.

RampeOva fotografija prikazuje rampu koja vodi do ulaza u zgra-du, napravljenu od materijala koji ne klizi.

Rampa ima nagib od 1:15, što je primer najbolje prakse koji omoguæuje najveæem broju ljudi da bezbedno i samo-stalno koriste rampu.

Postoji i rukohvat u dve visine sa obe strane rampe, primer najboljeg rešenja iz prakse koji omoguæuje korisnicima da odaberu rukohvat koji im najviše odgovara. Rukohvat se prostire preko vrha i podnožja rampe kako bi ljudi mogli da se oslone pre nego što se popnu na rampu.

Rampa je ograðena kamenjem koje je u kontrastnoj boji sa okolnim prostorom dvorišta, što je primer najboljeg rešenja iz prakse koji daje vizuelni znak da rampa postoji.





Tuš kabinaOva fotografija prikazuje potpuno pristupaèan tuš i za osobe koje hodaju i za one koje koriste kolica, što je najbolje rešenje u svim javnim objektima.

Nema ruba na ulazu u tuš, samo neznatno izdignuta brazda u podu, što je primer naj-boljeg rešenja u praksi za sve pošto otklanja opasnost od saplitanja koju predstavljaju iviènjaci. Neznatni nagib brazde takoðe osigurava bolji odvod u tuš kabini.

Ima dovoljno prostora za manevrisanje u kabini za lak transfer iz kolica na klupicu na rasklapanje. Postoji i hvataljka uz klupicu koja ne klizi i koja pomaže prilikom transfera. Kad je klupica podignuta, ima dovoljno prostora za manevrisanje da se dozvoli upotreba stolice za ravan tuš ako je to potrebno.

Tuš ima dugaèko crevo koje može da se drži u ruci, ili se može staviti na vertikalnu cev koja klizi i fiksirati na željenu visinu da bi ruke bile slobodne, što je pogodno svim korisnicima. Vertikalna cev postavljena je tako da ne ometa korištenje hvataljke. Slavina ima polugu koja omoguæuje da se reguliše temperatura kako bi se izbegla moguænost opekotina, što je dobro za bezbednost svih.

Stepenice i rukohvatiOva fotografija prikazuje stepenište u transportnom objektu koje je pri-mer dobre prakse. Stepeništa imaju uoèljivo upozorenje koje je taktilno i u kontrastnoj boji u dnu stepenica, udaljeno za jednu širinu gazišta od donjeg stepenika. Na ivici svakog stepenika postoji traka u kontrastnoj boji i teksturi. Stepenik je zatvoren i u kontrastnoj boji u odnosu na gazi-šte. Postoji ravno odmorište na polovini stepeništa kako bi se korisnici odmorili ako je to neophodno.

Rukohvati se nalaze s obe strane stepenica, okrugli su i lako se mogu uhvatiti. Rukohvati su neprekidni duž èitavog stepeništa i nastavljaju se za celu širinu stepeništa od dna poslednje stepenice. Produžetak ruko-hvata omoguæava korisnicima da se drže dok ne budu bezbedno na do-njem nivou ako silaze ili da se oslone pre nego što poènu da se penju.





BazeniOvaj bazen opremljen ugraðenim stepenicama, a ne lestvama ilustruje princip univerzalnog dizajna – lako za upotrebu.

Svaki stepenik koji se spušta u bazen ima traku na ivici u kontra-stnoj boji usled èega je lako definistati svaki stepenik.

Rukohvat je postavljen tako da omoguæuje korisnicima da stanu na ivicu bazena kako bi se uhvatili za rukohvat pre nego što poènu da se spuštaju niz stepenice u vodu. Rukohvat ima dve visine, što je primer najboljeg rešenja iz prakse koji omoguæava ljudima da se uhvate za rukohvat na najudobniji naèin tokom èitave dužine stepenica.

Blizu ivice bazena nalazi se široka traka od ploèica u kontrastnoj boji, koja se neznatno izvija na gore pokazujuæi ljudima da se približavaju ivici bazena, što je odlièna karakteristika bezbedno-sti za sve, a naroèito za ljude koji imaju ošteæenja vida.

Taktilni prikazOva fotografija prikazuje taktilni prikaz jedne istorijske zgrade smeštene u parku. Interpretativni model je dat kako bi ljudima koji su sle-pi pružio priliku da dobiju sliène informacije koje su na raspolaganju ljudima koji vide. Zgrada je umanjeni bronzani model koji slepim ljudima ili ljudima sa ošteæenjima vida daje taktilni utisak o izgledu zgrade. Taktilni model je na jednoj platformi koja podseæa na sto,

sa prazniim prostorom u visini kolena što daje moguænost ljudima koji koriste kolica da takoðe proðu taktilnom modelu.

Uz taktilni model nalaze se 3 table na Bra-jevom pismu koje daju opis istorijskog znaèaja zgrade. Table su pod uglom kako bi ih lakše èitali i ljudi koji sede i koji stoje.

Ovo je odlièan primer najboljeg rešenja u praksi koja pruža slepim ljudima moguæ-nost da iskuse izgled i znaèaj jedne isto-rijske zgrade.


Fotografiju dostavio Enrique Rovira Beleta Cuyas



Zasebni toaletiOva fotografija prikazuje pristupaèni zasebni toalet za oba pola. Toalet je nezavisan od muškog ili ženskog toaleta, što je odlika najbo-ljeg rešenja u praksi koje ljudima sa invaliditetom kojima je potrebna pomoæ u toaletu omoguæuje da tu budu u pratnji osobe bilo kog pola. Postoji veliki prazan prostor sa strane toaleta na kojoj se prelazi i hvataljke koje ne klize postavljene iza i pored šolje. Stalak za to-

alet papir postavljen je u ravni sa prednjim delom šolje kako bi ga bilo što lakše dohvatiti iz sedeæeg položaja. Osim toga, stalak je postavljen tako da ne ometa upotrebu hvataljki, što je primer najboljeg rešenja iz prakse koji cene ljudi koji se oslanjaju na hvataljke. Dugme za puštanje vode kontroliše infracrveni senzor, omoguæujuæi laku upotrebu svima.

Ispod lavaboa ima dovoljno prostora za kolena, a cevi su uvuèene i odmaknute u pozadinu kako bi se izbegla opa-snost da se neko opeèe, što je najbolje rešenje iz prakse za bezbednost i udobnost. Ogledalo je postavljeno na visinu koja odgovara ljudima koji stoje i koji su korisnici kolica. Osim toga, priboru kao što je posuda za sapun, posuda za papirne ubruse i korpi za smeæe može se lako priæi od lava-boa, što je primer najboljeg rešenja iz prakse koji cene ljudi koji stoje kao i oni koji sede.

Toaleti – WC šolje i hvataljkeOva fotografija prikazuje pristupaèan toalet prikladno postavljen pored noseæih zidova. Ima dovoljno èiste ši-rine sa strane predviðene za transfer, a i ispred šolje kako bi osoba mogla da postavi kolica da lakše preðe. Mehanizam za puštanje vode kontoliše automatski in-fracrveni senzor.

Tu si i uspravne hvataljke koje ne klize, postavljene na noseæe zidove pored i iza šolje. Nema poklopca na šolji, ali postoji naslon za leða da se ljudi oslone dok sede. Držaè za toalet papir postavljen je ispod hvataljki, na do-hvat ruke osobi koja sedi na šolji. Postavljen je tako da ne predstavlja prepreku za korišæenje hvataljke.

Toaleti – pisoariOva fotografija prikazuje pristupaèan pisaoar, koji se proteže skoro do poda. Pisoar s obe strane ima hvataljke koje ne klize, pored vertikalne hvataljke iznad pisoara. Hvataljke su u kontrastnoj boji u odnosu na okolni prostor.

Pisoar je opremljen infracrvenim senzorom za puštanje vode. Iznad pisoara nalazi se polica na koju ljudi mogu ostaviti svoje stvari, što znaèi veæini ljudi. Takoðe postoji veliki èist prostor ispred pisoara kako bi svi lakše manevrisali, ukljuèujuæi ljude koji koriste kolica.



Fotografiju dostavio

Andrés Balcázar de la Cruz



Orijentacija – znakovi za orijentacijuOva fotografija prikazuje taktilni plan sprata koji se koristi da olakša snalaženje na železnièkoj stanici ljudima koji su slepi ili imaju ošteæenje vida.

Mapa je napravljena tako da bude lako uoèljiva, a simboli i tekst imaju dobar kontrast u boji i osvetljenju sa svojom pozadinom.

Mapa ima taktilna slova i simbole, a tekst je re-ljefan i na Brajevom pismu. Postoji legenda koja objašnjava piktografe koji se nalaze na taktilnoj mapi. Upotreba boje za oznaèavanje kljuènih elemenata dizajna i taèaka na kojima su ulazi dosledna je.

Kako bi se obezbedila bezbednost ljudi dok se kreæu kroz stanicu, prostor gde se nalaze vidljivi pokazivaèi i vidljiva upozorenja prikazani su tak-tilnim replikama na mapi za snalaženje.

Fotografiju dostavila Elisabet Svensson



BIBLIOGRAFIJA

� Access Board. Americans with Disabilities Act Accessibility Guidelines (ADAAG) and Architectural Barrier Act (ABA) Accessibility Guidelines. U.S. Architectural and Transportation Barriers Compliance Board (The Access Board). Washington, D.C. 2004.

� Building Plan Department, Building and Construction Authority. Code on Barrier-Free Accessibility in Buildings. (ver. 1.0). Building Plan Department, Building and Construction Authority. Singapore. 2002.

� Canadian Commission on Building and Fire Codes. National Building Code of Canada. National Research Council. Ottawa, Canada. 1995 (2004 Revised).

� Canadian Standards Association. CAN/CSA B651-04, Accessible Design for the Built Environment. Canadian Standards Associa-tion, Mississauga, Canada. 2004.

� Council of Standards Australia, Committee ME/64 – Access For People with Disabilities. Design for Access and Mobility. Part 1: General Requirements for access – New Building Work. AS 1428.1 – 2001. Standards Australia. Sydney, Australia. 2001.

� Council of Standards Australia, Committee ME/64 – Access For People with Disabilities. Design for Access and Mobility. Part 2: Enhanced and additional requirements – Buildings and facilities. AS 1428.2 – 1992. Standards Australia. Sydney, Australia. 1992.

� The Council of the South African Bureau of Standards. South Africa Standard – Code of Practice – Accessibility of buildings to disabled persons, SABS 0246 Edition 1, The Council of the South African Bureau of Standards. Pretoria, Republic of South Africa. 1993.

� The Council of the South African Bureau of Standards. South African Standard – Code of Practice For The application of the Natio-nal Building Regulations, SABS 0400-1990, first revision. The Council of the South African Bureau of Standards. Pretoria, Republic of South Africa. 1990.

� Department of Public Works and Highways, Department of Transportation and Communications and The National Council for the Welfare of Disabled Persons. Implementing Rules and Regulations as Amended of Batas Pambansa Bilang 344 (Accessibility Law): An Act to Enhance the Mobility of Disabled Persons by Requiring Certain Buildings, Institutions, Establishments, and Other Public Utilities To Install Facilities and Other Devices”. Department of Public Works and Highways and the Department of Transpor-tation and Communications. Quezon City, Metro Manilla, Philippines. 1982.

� Designable Environments. Accessible Facilities Guidelines. City of London, ON. 2001.

� Dirección General de la Vivienda, la Arquitectura y el Urbanismo. Guía técnica de accesibilidad en la edificación 2001. Miniterio de Fomento, Centro de Publicaciones. Madrid, Spain. 2001.

� Government of Malaysia. Malaysian Code of Practice on the Accessibility and Mobility of Persons with Disabilities. Malaysia. 1991.

� Housing and Building Research Institute and Bangladesh Standards and Testing Institute. Bangladesh National Building Code. Housing and Building Research Institute and Bangladesh Standards and Testing Institute. Dhaka, Bangladesh. 2003.

� Instituto Uruguayo de Normas Técnicas, Comité Especializado de Normalización, sobre Accesibilidad al Medio Físico. GUIA UNIT 200:2004 Accesibilidad de las personas al entorno edificado - Niveles de accesibilidad recomendados. Instituto Uruguayo de Normas Técnicas, Comité Especializado de Normalización, sobre Accesibilidad al Medio Físico. Montevideo, Uruguay. 2004.

4] DODATAK



� Oficina de Representación para la Promoción e Integración Social para Personas con Discapacidad, de la Presidencia de la Re-pública. Recomendaciones de Accesibilidad. Oficina de Representación para la Promoción e Integración Social para Personas con Discapacidad, de la Presidencia de la República. México, D.F. México. 2001.

� Minister for the Environment. Building Regulations: Technical Guidance Document M- Access for People with Disabilities. Ireland, 200.

� Pravilnik o uslovima za planiranje i projektovanje objekata u vezi sa nesmetanim kretanjem dece, starih, hendikepiranih i invalidnih lica, „Službeni glasnik RS“ br. 44/95 i 16/07 (prevod na engleski jezik Vera Kneževiæ, 2008)

� The Swedish Board of Housing, Building and Planning, Building Regulation. Mandatory provisions and general recommendations.Boverkets byggregler (föreskrifter och allmänna råd). Föreskrifter till plan- och bygglagen (1987:10), Lagen (1994:847) om te-kniska egenskapskrav på byggnadsverk, m.m., Förordningen (1994:1215) om tekniska egenskapskrav på byggnadsverk, m.m., Förordningen (1993:1598) om hissar och vissa andra motordrivna anordningar . BFS 1993:57 BBR 94:1. Ändrad i BFS 2005:17. The Swedish Board of Housing, Building and Planning. Sweden. 2005.

� The Swedish Board of Housing, Building and Planning. Boverkets föreskrifter och allmänna råd om undanröjande av enkelt avhjäl-pta hinder till och i lokaler dit allmänheten har tillträde och på allmänna platser. BFS 2003:19 - HIN 1. The Swedish Board of Hou-sing, Building and Planning. Sweden. 2003.

� The Swedish Board of Housing, Building and Planning. Boverkets föreskrifter och allmänna råd om tillgänglighet och användbarhet för personer med nedsatt rörelse- eller orienteringsförmåga på allmänna platser och inom områden för andra anläggningar än byggnader. BFS 2004:15 ALM 1. The Swedish Board of Housing, Building and Planning. Sweden. 2004.

� United Nations Economic and Social Commission for Western Asia (ESCWA) and the Urban Management Department of the Lebanese Company for the Development and Reconstruction of Beirut Central District (SOLIDERE). Accessibility for the Disabled: A Design Manual for a Barrier Free Environment. Ministry of Social Affairs; National Committee for the Disabled and United Nations Economic and Social Commission for Western Asia (ESCWA) United Nations Economic and Social Commission for Western Asia (ESCWA). 1994.


best practices in universal design_serbian

Documents