Milica Novakovi , Seminarski rad Bilans stanja

Milica Novakovi , Seminarski rad Bilans stanja

FAKULTET ZA TRGOVINU I BANKARSTVO

BILANS STANJA

SEMINARSKI RAD

Mentor: Student:

Prof. dr Dragana Labovi Milica Novakovi 59/09

Beograd, Novembar 2011. Godine

SADRZAJ

UVOD2DEO I3UGOVOR O GRAENJU31.POJAM32.CENA43.ODGOVORNOST ZA NEDOSTATKE5DEO II7UGOVOR O FAKTORINGU7UVOD NASTANAK I RAZVOJ71.FAKTORINIG POJAM (Finansiranje otkupom potraivanja)82.FAKTORING U SRBIJI123.UGOVOR O MEUNARODNOM FAKTORINGU14ZAKLJUAK16LITERATURA:17

UVOD

Ekonomska situacija preduzea se ogleda u veliini i strukturi njegovih sredstava i izvora sredstava. Da bi se sagledala ekonomska situacija preduzea, potrebno je da se ona i formalno prikae. U tu svrhu koristi se bilans, koji sutinski i nije nita drugo do formalni prikaz date ekonomske situacije u preduzeu.U savremenom privrednom ivotu bilansi se koriste kad god treba izraziti stanje i rezultat neke privredne aktivnosti. U raunovodstvu bilans se koristi kada se iskazuje stanje i rezultat preduzea tako to se poslovni dogaaji, stanja i rezultati preduzea iskazuju preko novanih jedinica kao opteg svodnog merila.Veoma znaajna karakteristika bilansa jeste bilansna ravnotea. Bilans stanja je finansijski izvetaj o stanju imovine, kapitala i obaveza na dan sastavljanja obrauna, odnosno na dan bilansiranja. Bilans stanja predstavlja dvostrani pregled koji prikazuje bilansnu imovinu i kapital (pasiva) i nain investiranja (ulaganja) kapitala (aktiva); aktiva iskazuje na levoj, a pasiva na desnoj strani, ili u vidu liste u kojoj aktiva prethodi pasivi. Aktiva predstavlja konkretne oblike sredstava sa kojima raspolae preduzee, a pasiva predstavlja izvore odnosno pripadnost sredstava preduzea. Naime, bilans stanja je pregled stanja vrednosti aktive i pasive u odreenom trenutku. Bilans se sastavlja na osnovu stvarnog stanja aktive i pasive, utvrenog inventarom.Znai, bilans stanja je tabelarni prikaz sredstava i izvora sredstava odreenog preduzea na odreeni dan. U nastavku je dat izgled jednog bilansa stanja.

1.Vrste bilansaRe bilans potie od latinske rei bilanx libra -vaga sa dva tasa.Najiru upotrebu re bilans ima u raunovodstvu. Raunovodstveno-tehniki gledano bilans je pregled u vidu dvostranog rauna koji iskazuje stanje ili uspeh preduzea na odreeni dan. Raunovodstvo tradicionalno koristi bilans stanja i bilans uspeha.Gledite da je bilans trenutna slika, izraena u vidu pregleda u obliku dvostranog rauna, naziva se statikom bilansa.Dinamika bilansa ukazuje na stvarna privredna zbivanja u preduzeima kao i na njihovu meusobnu povezanost i uslovljenost. Na osnovu bilansa stanja mogue je vriti ne samo statinu ve i dinamiku analizu U osnovi bilans uspeha vue koren iz bilansa stanja. U teoriji i praksi se razlikuju nekoliko vrsta bilansa:1. Bilansi prema vremenu sastavljanja

oPoetni bilans - sastavlja se na poetku poslovanja, kada se naziva i osnivaki bilans, ili na poetku poslovne godine.

oKrajnji bilans - se sastavlja na kraju poslovne godine, odnosno na zavretku obraunskog perioda.2. Bilansi prema nameni i cilju sastavljanja oRedovni bilans - se sastavlja u tano odreenim vremenskim intervalima, na poetku ili na kraju poslvnog perioda. oBilans fuzije - se sastavlja prilikom spajanja dva ili vie preduzea u jedno, ili prilikom pripajanja jednog preduzea drugom. oSanacioni bilans - sastavlja se u sluajevima kada preduzee upada u poslovne tekoe i ostvaruje slab finansijski rezultat, pa mu treba pomoi, odnosno sanirati njegovu situaciju. oLikvidacioni bilans - sastavlja se prilikom prestanka rada preduzea oDeobni bilans - sastavljaju ga preduzea kada doe do organizacionih promena odnosno do stvaranja novih preduzea koja se izdvajaju iz okvira jednog preduzea u samostalna. oKonsolidovani bilans - sastavlja se za sloena preduzea u kojem se eliminiu meusobni imovinsko-pravni odnosi svih preduzea u okviru sloenog sistema.[footnoteRef:2] [2: http://sr.wikipedia.org/wiki/Bilans_stanja]

Bilansi se meusobno razlikuju po formi i sadrini, odnosno dele se u zavisnosti od vremena kada se sastavljaju, cilja kada se sastavljaju i zakonske osnove na bazi koje se sastavljaju.Zbog primene razliitih formalnih i materijalnih pravila bilansiranja nastaju razliite vrste bilansa koje se razlikuju prema formi i sadrini. U ovom radu ce biti reci o jednoj grupi bilansa I to osnovni bilansi koji se sastavljaju na osnovu knjgosodstvenih rauna su bilans stanja i bilans uspeha. Bilans stanja je sloen i sastoji se iz rauna tj. salda rauna aktive i pasive. Aktiva pokazuje sredstva tj. imovinu (materijalnu konstituciju), a pasiva izvore sredstava odnosno kapital (finansijsku konstituciju) preduzea. Bilans uspeha predstavlja finansijski izvetaj u kome su prikazani prihodi i rashodi za dati obraunski period iz ijeg sueljavanja se utvruje rezultat koji moe biti pozitivan i negativan.Bilans nikada nije unapred uravnoteen-uvek se uravnoteuje. Bilans stanja i uspeha su u meusobnoj uzronosti i zavisnosti Bilans stanja i bilans uspeha, neophodno je posmatrati, ne samo sa stanovita stanja, ve i kretanja O njima ce u ovom radu biti vise reci I bice objasnjeno kompletna njihova uloga u rad I finansisku situaciju jednog preduzeca[footnoteRef:3] [3: www.link-elearning.com/lekcija-Bilans-stanja--pojam,-vrste-i-uloga_4498]

Za razliku od bilansa stanja, bilans uspeha se sastavlja za odreeni izvetajni period u kome su iskazani svi prihodi i rashodi i na osnovu njih utvren dobitak ili gubitak. Karakteristika bilansa uspeha je da se u njemu prihodi, rashodi i rezultat iskazuju u vidu vie podbilansa . Meusobnim sumiranjem rezultata podbilansa dobija se ukupni brutorezultat preduzea kao bruto-dobitak ili kao bruto-gubitak u obraunskom periodu. To znai da preduzee u bilansu uspeha moe iskazati bruto-dobitak i bruto- gubitak. Tako pozitivan finansijski rezultat se iskazuje na strani rashoda, a negativan finansijski rezultat iskazuje na strani prihoda, ime se ostvaruje bilansna ravnotea.Bilans stanja i bilans uspeha su dvostrani, sintetiki prikazi, izvetaji o poslovanju, sa stanovita korienja, angaovanja i troenja sredstava proizvodnje[footnoteRef:4]. Opta svrha bilansiranja jeste upoznavanje uspeha i strukture imovine i kapitala. [4: Jovanovi, D., Vitorovi, B, 1989, Analiza poslovanja preduzea sa kontrolom i revizijom, Savremena Administracija, Beograd, str.11]

Bilansi se koriste kada treba izraziti stanje i rezultat preduzea iskazuju preko novanih jedinica. Bilansi su namenjeni kako internim, tako i eksternim korisnicima.Interni korisnik je sam menadment preduzea iji je zadatak da preduzee bude likvidno i da posluje rentabilno. Prouavanjem bilansa stanja, uprava preduzea donosi odluke o angaovanju sredstava, mogunosti zaduivanja itd.Finansijski izvetaji su takoe vani i zbog usklaivanja ekonomske politike sa stanjem u privredi, da bi ekonomska politika delovala stimulativno na preduzea.-zaposlenima u preduzeu, su finansijski izvetaji vani jer ih zanima rentabilnost preduzea, odnoisno sigurnost njihovih radnjih mesta.-javnost jer uspenost gradova i optina zavisi od uspenosti preduzea na teritoriji grada ili optine.Zakljuak je da da razliiti korisnici imaju potrebe za razliitim informacijama. Ali, i pored razliitih interesa, jedna odreena grupa informacija zadovoljava potrebe svih korisnika, a to su informacije o prinosnom, imovinskom i finansijskom poloaju preduzea i o promenama u tim poloajima.Najvaniji finansijski izvetaji su bilans stanja i bilans uspeha. [footnoteRef:5] [5: Rodi, J., 1990, Teorija i analiza bilansa, Ekonomika, Beograd, str. 49.]

2.Bilans stanjaBilans stanja i uspeha predstavljaju dva povezana ali po funkciji razliita finansijska izvetaja. Prvi prua uvid u imovinsku situaciju i finansijski poloaj preduzea a drugi da omogui uvid u to koliko je preduzee sposobno da ostvari zaradu. Slika Br. 1[footnoteRef:6] [6: http://www.kursberze.in.rs/najcesca%20pitanja.htm]

Bilans stanja ili inventarni bilans se pravi na bazi konkretnog inventarisanja imovine preduzea. To je trenutna slika imovinskog stanja preduzea, odnosno veliine i strukture sredstava i izvora sredstava. Pokazuje poslovni uspeh u jednoj poziciji dobitak ili gubitak,kao pozitivnu - negativnu razliku izmeu vrednosti aktive i pasive. Radi se nakon prve i druge polovine poslovne godine. Poslovna godina poinje 01.januara, zavrava se 31 decembra. Analiza bilansa stanja jeste analiza sredstava i izvora sredstavaPostoje dve vrste analiza bilansa stanja:1. statika - je analiza samo jednog takvog bilansa, na osnovu koje se dobija slika o stanju, kvalitativnoj i kvantitativnoj strukturi sredstava i izvoru sredstava 2. dinamika - je analiza vie ovakvih bilansa i omoguava da se sagledaju kvalitativne i kvantitativne promene do kojih je dolo u nekom vremenskom periodu u jednom poslovnom sistemu. Bilans stanja je statinog karaktera, stanje na odreeni dan, neophodno je pratiti promene u strukturi kapitala i izvora sredstava kvartalno, meseno i nedeljno da bismo donosili precizne zakljuke.Bilans stanja prua informacije koje se tiu likvidnosti i solventnosti preduzea odreenog dana. Analiza likvidnosti ukljuuje poreenje kratkorone sposbnosti kompanije da zaradi novac i kratkoonih potraivanja koja ima. Likvidnost pokazuje sposobnost kompanije da odgovori redovno na potraivanja i obaveze koje moraju biti podmirena u narednih godinu dana.Likvidnost prvenstveno interesuje kreditore i potencijalne kreditore.([footnoteRef:7]) [7: B.Stanko, T.Zeller Understanding of Corporate Annual Report, 2003, John Willey & Sons, str 32]

Bilansom se polae raun o pozitivnim i negativnim rezultatima, uspesima i neuspesima koji prate poslovanje preduzea. Bilans stanja je sloen i sastoji se iz rauna odnosno salda rauna aktive i pasive. Bilansne pozicije predstavljaju u bilansnu vrednost svake kategorije sredstava i izvora sredstava. Obzirom da svako sredstvo ima svoj izvor, osnovna karakteristika bilansa stanja je bilansna ravnotea, koja se vidi po tome to je vrednost svih pozicija na levoj strani u aktivi jednaka vrednosti svih pozicija na desnoj strani bilansa u pasivi, odnosno osnovna bilansna jednaina moe se prikazati odnosom: aktiva = pasiva, to izraava kvantitativnu ravnoteu leve i desne strane bilansa.Ukoliko bilans stanja nije u ravnotei, to znai da bilans i ne postoji. Ukoliko finansijski rezultat nije raspodeljen, on se iskazuje u bilansu stanja, ime se uspostavlja ravnotea izmeu aktive i pasive. Pozitivan finansijski rezultat, koji predstavlja viak aktive nad pasivom, iskazuje se u pasivi, dok se negativan finansijski rezultat iskazuje u aktivi, jer predstavlja manjak aktive prema pasivi.Bilans moe biti prikazan u vidu u vidu jednostranog rauna, pri emu se prvo prikazuje aktiva a ispod nje pasiva, ili dvostranog rauna, pri emu se levo prikazuje aktiva a desno pasiva. To znai da manji stepen likvidnosti imaju pozicije koje ine stalnu imovinu od stavki koje ine obrtnu imovinu, a u okviru toga gotovina i gotovinski ekvivalenti imaju najvei stepen likvidnosti. U pasivi, pak, osnovni kapital ima najdui rok dospelosti, odnosno najkrae su one obaveze koje su dospele, a nisu izmirene prema poveriocima. Bilans stanja mora biti u ravnostei jer se radi o dvostranoj slici sredstava na odreeni dan ili u odreenom momentu. Ove dve strane se nazivaju aktiva i pasiva. Aktivu predstavlja imovina preduzea, a pasivu kapital i obaveze preduzea. kratkorone obaveze.Svako preduzee ima svoju specifinu strukturu i veliinu sredstava i izvora, koja je uslovljena vrstom i obimom poslovnih zadataka, ali i uspenou poslovanja.Bilans vodi poreklo od italijanske rei bilancio to znai vaga sa dva tasa. Kao to tasovi vage stoje u ravnotei, tako su i aktiva i pasiva u bilansu uvek u ravnotei.[footnoteRef:8] [8: www.link-elearning.com/lekcija-Bilans-stanja--pojam,-vrste-i-uloga_4498 ]

Ravnotea proisitie otuda to je i na jednoj i na drugoj strani bilansa dato stanje sredstava preduzea, i to na levoj strani po njihovoj nameni ili funkciji, a na desnoj po njihovom poreklu. S obzirom na to da se sredstva posmatraju sa dva aspekta, prirodno je da zbir vrednosti dat sa dva aspekta bude jednak.[footnoteRef:9] [9: Understanding Corporate annual reports Stanko B., Zeller T., 2003, John Willey & Sons proc]

Slika Br.2.[footnoteRef:10] [10: http://www.link-elearning.com/linkdl/elearning/pregledJedinice.php?IDJedinice=4917]

2.1 AktivaAktiva predstavlja aktivnu masu, odnosno sredstva koja krue. U aktivi se prikazuje transformacija sredstava iz jednog oblika u drugi oblik. U aktivi se troe i nastaju efekti, a na osnovu promena koje nastaju u aktivi izvode se konstatacije o kvantitetu i kvalitetu poslovnih aktivnosti koje su se zbivale u preduzeu i onima koj treba oekivati u budunosti.[footnoteRef:11] [11: Cvetkovi N, , 2004, Analiza poslovanja preduzea, Megatrend univerzitet, Beograd]

Otuda zakljuak da aktiva predstavlja seriju samostalnih pokazatelja nezavisnih od pasive.Aktivu ine:- realne i- fiktivne stavke.Realna aktiva obuhvata poslovna i posebna sredstva. Svako preduzee ima svoj osnovni zadatak, a za njegovo izvrenje slue poslovna sredstva, koja se dalje dele na osnovna i obrtna. Izvrenje osnovnog zadatka potpomau sredstva posebne namene koje se formiraju u toku poslovanja (izdvajanjem dela dobitka kao to su rezerve i po osnovu amortizacije).Fiktivna aktiva se odnosi na odnose ili poslovne transakcije izmeu dva preduzea koje se javljaju u vidu sumnjivih, spornih i nenaplativih potraivanja imaju karakter fiktivne aktive, i izraz su smanjenja obrtnih sredstava odnodno nesolidnog poslovanja preduzea. Smanjenje obrtnih sredstava po ovom osnovu moe biti privremeno (kad je perspektiva naplate evidentna) i trajno (nema perspektive naplate). Uzroci koji dovode do stvaranje fiktivne aktive mogu biti interni (nesolidnost u poslovanju, nerentabilnost, neaurnost i sl.) i eksterni (propusti sistema). [footnoteRef:12] [12: www.tehnooprema.com/downloads/finizv2011]

2.2 PasivaPasiva prikazuje ''neaktivnu'' masu. Ona prua informacije o poreklu sredstava, i podatke o nameni sredstava i izraava finansijsku konstituciju preduzea. Finansiranje prestavlja aktivnost koja se odnosi na obezbeivanje finansijskih sredstava koja mogu biti sopstvena i pozajmljena. Posmatrano sa pravne take gledita, pasiva prikazuje dugove ili obaveze preduzea. Ukupnost pasive se sastoji iz obaveza preduzea prema samom sebi to za cilj ima rentabilno poslovanje koje mora da ostvari i obaveza prema treim licima.

18

17