BILANSI RAZDVAJANJABILANSI RAZDVAJANJA

U literaturi ekonomije preduzeća događaj

razdvajanja se vezuje za razortačenje ortaka

koji napušta(ju) društvo, tj. izdvajanje jednog

ili više ortaka iz društva lica koje nastavlja sa ili više ortaka iz društva lica koje nastavlja sa

poslovanjem.

Glavni problem razortačenja rezultira iz

nepodudarnih ili konfliktnih interesa dveju

strana – lica koja istupaju i lica koja ostaju u

društvu.

Lica koja istupaju su zainteresovana za što viši iznos obeštećenja, a preostali ortaci nastoje da taj iznos bude što niži, kako odlivi gotovine i obeštećenje imovinskim predmetima ili pravima ne bi isuviše oslabili supstancu preduzeća i zakinuli njihove udele.

Budući da ortak ili ortaci koji istupaju iz Budući da ortak ili ortaci koji istupaju iz društva polažu pravo ne samo na knjigovodstvenu vrednost udela, već i na srazmeran deo razlike između stvarne i knjigovodstvene vrednosti neto imovine, utvrđivanje iznosa obeštećenja pretpostavlja ponovno procenjivanje.

Povodi za razdvajanje mogu biti:

– otkaz, smrt ili stečaj ortaka,

– isključenje ortaka odlukom suda (usled

nepoštovanja nekih važnih obaveza),

–potreba namirenja poverilaca ortaka, –potreba namirenja poverilaca ortaka,

–preuzimanje preduzeća od strane

jednog ortaka, itd.

Događaj razdvajanja može da ima značajne negativne posledice na ekonomsko-finansijski položaj preduzeća, u zavisnosti od pozicije ortaka koji istupa i visine njegovog uloga. One se mogu ogledati u sužavanju finansijske baze i gubitku radne snage. Za njihovo ublažavanje stoje na raspolaganju sledeće mogućnosti:

– da ortak koji istupa stavi svoj ulog na – da ortak koji istupa stavi svoj ulog na raspolaganje preduzeću u vidu zajma,

– da ortaka koji istupa zameni novi ortak, koji će preuzeti njegov ulog,

– da se poravnanje isplaćuje u ratama i

– da se poravnanje isplaćuje u vidu rente.

Način utvrđivanja iznosa obeštećenja ortaka koji istupa, način isplate obeštećenja (jednokratno ili u ratama), povraćaj stvari datih preduzeću na korišćenje, kao i sva ostala relevantna pitanja, regulišu se ugovorom.

Društva sa ograničenom odgovornošću Društva sa ograničenom odgovornošću karakteriše mogućnost istupanja ortaka i putem prenosa ili prodaje svog osnovnog uloga. U tom slučaju, vrši se samo prenose knjigovodstvene vrednosti udela sa analitičkog konta prodavca na analitički konto kupca udela.

U akcionarskim društvima, istupanje ortaka

se vrši kroz prodaju akcija (na berzi ili van

berze), što uopšte ne tangira knjigovodstvo

preduzeća.

Sa poreskog aspekta, događaj razdvajanja

ne tangira društvo iz koga istupa jedan ili

više ortaka, ali može da ima posledice za više ortaka, ali može da ima posledice za

ortaka koji istupa.

Ako je iznos poravnanja jednak

knjigovodstvenoj vrednost udela ili je manji

od nje, nema tzv. dobitka iz prodaje, pa

nema ni plaćanja poreza od strane ortaka.

Ako je iznos poravnanja veći odknjigovodstvene vrednosti udela, pojaviće se dobitak iz prodaje, koji predstavlja osnovu za oporezivanje po osnovu zakona o porezu na dohodak.

Problem utvrđivanja iznosa poravnanja pretpostavlja sledeći postupak:pretpostavlja sledeći postupak:

– sporazumevanje o načinu i uslovima poravnanja,

–procenjivanje imovine,

– sastavljanje bilansa razdvajanja i

– uključivanje iznosa poravnanja u glavnu knjigu, odnosno u bilans otvaranja.

Način i uslovi poravnanja se regulišu ugovorom, a ako to nije učinjeno ugovorom, primenjuju se zakonske odredbe.

Generalno, kao osnova za razortačenje sa ortakom koji istupa mogu da se koriste:

–bilansni iznos sopstvenog kapitala na dan razortačenja, u kom slučaju se problem razortačenja, u kom slučaju se problem ponovnog procenjivanja ne pojavljuje i

– ukupna vrednost preduzeća, u kom slučaju se pojavljuje problem ponovnog procenjivanja, pri čemu se ugovorom precizira šta se pod vrednošću preduzeća podrazumeva.

Ugovorom se uglavnom predviđa ponovno procenjivanje, jer:

– isključenje ortaka koji istupaju iz učešća u latentnim rezervama i poslovnoj vrednosti bi moglo ozbiljno da ugrozi njihove interese i

–u momentu osnivanja preduzeća svi ortaci –u momentu osnivanja preduzeća svi ortaci su u položaju onih koji mogu da istupe.

Ključ ili baza za raspodelu se takođe utvrđuje ugovorom i to može biti učešće u kapitalu, ključ koji se koristi za raspodelu dobitka, ili se vrši raspodela po glavama.

Iznos poravnanja se utvrđuje na osnovu bilansa koji se sastavlja izvan knjigovodstva. Taj bilans, tj. bilans razdvajanja, ima statički karakter utvrđivanja ukupne vrednosti preduzeća (status bilans).

Iznos poravnanja treba da odgovara iznosu Iznos poravnanja treba da odgovara iznosu koji bi ortak dobio u slučaju likvidacije. Pri tome, razortačenje se ne tretira kao stvarna, već kao formalna likvidacija, kojom se pretpostavlja prodaja preduzeća koje nastavlja sa poslovanjem trećem licu.

Utvrđivanje vrednosti preduzeća u trenutku

razortačenja može da se zasniva na:

– vrednovanju svih pojedinačnih predmeta

imovine i dugova ili

– vrednovanju preduzeća kao celine.

Vrednovanje pojedinačnih imovinskih delova

pretpostavlja:

–uključenje svih imovinskih delova u

postupak procenjivanja,

–procenjivanje svih imovinskih predmeta koji

su namenjeni prodaji po prodajnim

vrednostima,

–procenjivanje svih imovinskih predmeta koji

su predmet upotrebe, a ne prodaje, po

vrednostima ponovne nabavke

(reprodukcionim vrednostima) i

– procenjivanje potraživanja u visini očekivanih

uplata, a obaveza u visini očekivanih isplata.

Vrednost procenjene imovine umanjena za

vrednost obaveza daje vrednost supstance.

Utvrđivanje vrednosti supstance obezbeđuje

otkrivanje svih latentnih rezervi na pozicijama

sredstava i obaveza. Ali, vrednost supstance ne

uključuje poslovnu vrednost (goodwill).

Goodwill predstavlja nematerijalnu imovinu,

koju čine formirana prodajna mreža, stalni

kupci, dobra organizacija, sposobni saradnici,

efikasna uprava, stečeni ugled firme, itd.

U nedostatku jasnih kriterijuma za direktno

kvantificiranje goodwill-a, pribegava se

njegovom izvlačenju iz razlike ukupne

vrednosti i vrednosti supstance.

goodwill = ukupna vrednost – vrednost

supstance

Ukupna vrednost preduzeća (vrednost

preduzeća kao celine) predstavlja iznos koji

bi eventualni kupac bio spreman da plati za

kupovinu celog preduzeća. Ona može da

bude jednaka:

1. vrednosti supstance,

2. prinosnoj vrednosti, koja se utvrđuje

diskontovanjem očekivanog budućeg

prinosa (dobitka) odabranom diskontnom

stopom (stopom kapitalizacije)

prinosna vrednost = (prinos x 100) / stopa

kapitalizacije

3. proseku prinosne vrednosti i vrednosti

supstance, što je čest slučaj u praksi, zbog

nesigurnosti u projektovanju prinosa i izboru

stope kapitalizacije

ukupna vrednost preduzeća = (prinosna vrednost

+ vrednost supstance) / 2

4. vrednosti proizvodne jedinice (učinka), do

koje se dolazi korekcijom vrednosti nekog

drugog preduzeća iste privredne grane sa

kvalitativno jednakim učincima u skladu sa

količinskim razlikama, i

5. proizvodu broja akcija i tržišne

(berzanske) cene akcije.

Postupak sastavljanja bilansa razdvajanja

obuhvata sledeće korake:

1. sastavljanje početnog bilansa

razdvajanja, koji se izvlači iz tekućeg

knjigovodstva (godišnji zaključak, ako knjigovodstva (godišnji zaključak, ako

ortak istupa na početku ili na kraju

godine, ili međubilans),

2. razvijanje početnog bilansa razdvajanja

na konta posebne glavne knjige,

3. knjiženje rezultata ponovnog

procenjivanja na odgovarajućim

kontima, preko "Konta ponovne

procene" i zatvaranje ovog konta

prenosom njegovog salda na konto

kapitala,

4. obračun, raspodela na ortake i knjiženje 4. obračun, raspodela na ortake i knjiženje

goodwill-a, i to zaduživanjem konta

goodwill-a i odobravanjem kontu kapitala

pojedinih ortaka,

5. zaključivanje svih konta i

6. sastavljanje bilansa razdvajanja.

Bilans razdvajanja predstavlja osnovu

za prenos obračunatog iznosa

poravnanja sa konta kapitala na konto

obaveza.

Ako je obračunati iznos poravnanja

jednak knjigovodstvenoj vrednosti udela jednak knjigovodstvenoj vrednosti udela

ortaka koji istupa, formira se obaveza

prema ortaku uz istovremeno gašenje

konta njegovog udela u sopstvenom

kapitalu.

Ako je obračunati iznos poravnanja veći od

knjigovodstvene vrednosti udela ortaka koji

istupa:

– pozicijama aktive i obaveza pripisuje se deo

povećanja ili smanjenja vrednosti, u skladu

sa učešćem u kapitalu ortaka koji istupa,

– u aktivu se unosi deo goodwill-a, u skladu – u aktivu se unosi deo goodwill-a, u skladu

sa učešćem u kapitalu ortaka koji istupa i

– formira se obaveza prema ortaku za ukupan

iznos poravnanja i

– konto udela u sopstvenom kapitalu ortaka

koji istupa se gasi.

Objektiviranje latentnih rezervi i goodwill-a

pravda se fikcijom da je preduzeće od ortaka

koji istupa otkupilo deo imovine po vrednosti

većoj od knjigovodstvene.

Ako je obračunati iznos poravnanja manji od

knjigovodstvene vrednosti udela ortaka koji knjigovodstvene vrednosti udela ortaka koji

istupa, vrednosti bilansnih pozicija se

smanjuju u skladu sa rezultatima procene.

Primer: Bilansni sopstveni kapital ortačkog Primer: Bilansni sopstveni kapital ortačkog

društva na dan istupanja ortaka C iznosi društva na dan istupanja ortaka C iznosi

22.000 (ortak A 22.000 (ortak A –– 11.000, ortak B 11.000, ortak B –– 5.500, 5.500,

ortak C ortak C –– 5.500). Ponovnom procenom 5.500). Ponovnom procenom

utvrđeno je da su zgrade u bilansu na dan utvrđeno je da su zgrade u bilansu na dan

razdvajanja potcenjene za 900, oprema razdvajanja potcenjene za 900, oprema

potcenjena za 1.700, zalihe potcenjene za potcenjena za 1.700, zalihe potcenjene za potcenjena za 1.700, zalihe potcenjene za potcenjena za 1.700, zalihe potcenjene za

600, finansijski plasmani precenjeni za 100, 600, finansijski plasmani precenjeni za 100,

potraživanja precenjena za 235, a obaveze potraživanja precenjena za 235, a obaveze

potcenjene za 365. Očekivani budući dobitak potcenjene za 365. Očekivani budući dobitak

je 3.200, a stopa kapitalizacije 12%. Ukupna je 3.200, a stopa kapitalizacije 12%. Ukupna

vrednost preduzeća utvrđuje se primenom vrednost preduzeća utvrđuje se primenom

metode prosečne vrednosti. metode prosečne vrednosti.

Latentne rezerve: Latentne rezerve:

900 + 1.700 + 600 900 + 1.700 + 600 –– 100 100 –– 235 235 –– 365 = 2.500365 = 2.500

Raspodela latentnih rezervi na ortake:Raspodela latentnih rezervi na ortake:

1) ortak A 1) ortak A –– 1.250 (50%)1.250 (50%)

2) ortak B 2) ortak B –– 625 (25%)625 (25%)

3) ortak C 3) ortak C –– 625 (25%)625 (25%)

Vrednost supstance = bilansni sopstveni kapital Vrednost supstance = bilansni sopstveni kapital

+ latentne rezerve = 22.000 + 2.500 = 24.500+ latentne rezerve = 22.000 + 2.500 = 24.500

Prinosna vrednost = (3.200 x 100) / 12 = 26.670Prinosna vrednost = (3.200 x 100) / 12 = 26.670

Ukupna vrednost preduzeća = prosečna Ukupna vrednost preduzeća = prosečna

vrednost = (prinosna vrednost + vrednost vrednost = (prinosna vrednost + vrednost

supstance) / 2 = (26.670 + 24.500) / 2 = 25.585supstance) / 2 = (26.670 + 24.500) / 2 = 25.585

Goodwill = ukupna vrednost preduzeća Goodwill = ukupna vrednost preduzeća ––

vrednost supstance = 25.585 vrednost supstance = 25.585 –– 24.500 = 1.08524.500 = 1.085

Raspodela goodwillRaspodela goodwill--a na ortake:a na ortake:

1) ortak A 1) ortak A –– 542,50 (50%)542,50 (50%)

2) ortak B 2) ortak B –– 271,25 (25%)271,25 (25%)

3) ortak C 3) ortak C –– 271,25 (25%)271,25 (25%)

Iznos poravnanja sa ortakom C = Iznos poravnanja sa ortakom C =

knjigovodstvena vrednost njegovog kapitala + knjigovodstvena vrednost njegovog kapitala +

iznos latentnih rezervi koji mu pripada + iznos iznos latentnih rezervi koji mu pripada + iznos

goodwillgoodwill--a koji mu pripada = 5.500 + 625 + a koji mu pripada = 5.500 + 625 +

271,25 = 6.396,25271,25 = 6.396,25

Goodwill koji se uključuje u bilans = 271,25Goodwill koji se uključuje u bilans = 271,25Goodwill koji se uključuje u bilans = 271,25Goodwill koji se uključuje u bilans = 271,25

Vrednost zgrada u bilansu se povećava za 225 Vrednost zgrada u bilansu se povećava za 225

(25% od 900), opreme za 425 (25% od 1.700), a (25% od 900), opreme za 425 (25% od 1.700), a

zaliha za 150 (25% od 600), dok se vrednost zaliha za 150 (25% od 600), dok se vrednost

finansijskih plasmana smanjuje za 25 (25% od finansijskih plasmana smanjuje za 25 (25% od

100), potraživanja za 58,75 (25% od 235), a 100), potraživanja za 58,75 (25% od 235), a

obaveze povećavaju za 91,25 (25% od 365).obaveze povećavaju za 91,25 (25% od 365).