likvidacioni bilansi (.pdf)

LIKVIDACIONI BILANSILIKVIDACIONI BILANSI

Pod likvidacijom se podrazumeva

postupak okončavanja poslovne delatnosti

jednog preduzeća, sa ciljem njegovog jednog preduzeća, sa ciljem njegovog

rasturanja.

U toku rasturanja treba da budu razrešeni

svi međusobni lični i imovinski odnosi

vlasnika kako bi preduzeće prestalo da

postoji.

Likvidacija predstavlja postupak planske prodaje (unovčavanja) svih imovinskih delova jednog preduzeća, sa ciljem da se iz ostvarenih prihoda isplate dugovi, a preostali deo podeli vlasnicima.

Likvidacija je proces koji traje (možda i više godina) i koji podrazumeva:

– okončavanje tekućih poslova,

– likvidiranje visećih (nezavršenih) poslova,

– prodaju realne imovine i hartija od vrednosti,

– naplatu potraživanja i

– isplatu dugova.

Okončanje poslovne aktivnosti preduzeća

može biti:

– prinudno (stečaj) ili

– dobrovoljno (likvidacija).

Na kraju likvidacije vrši se brisanje

preduzeća iz registra, čime ono prestaje

da postoji kao pravno lice.

U zavisnosti od toga šta se rastura,

razlikuju se:

–delimična likvidacija, koja

podrazumeva prodaju samo dela

preduzeća (fabrika, pogon, prodajni

prostor i sl.) iprostor i sl.) i

– totalna likvidacija, koja podrazumeva

rasturanje celog preduzeća, tj.

unovčavanje celokupne imovine.

Takođe se razlikuju:

– formalna likvidacija, koja podrazumeva

promenu pravne forme preduzeća, uz

nastavak poslovne aktivnosti, i

–materijalna likvidacija, koja podrazumeva

prekid poslovne aktivnosti.prekid poslovne aktivnosti.

Uzrok likvidacije preduzeća može biti: odluka vlasnika, istek vremena za koje je preduzeće osnovano, smrt ili otkaz ortaka (u slučaju ortačkog društva), sudska odluka, itd.

Postupak likvidacije obuhvata sledeće faze:

1. donošenje odluke o otvaranju likvidacije (od strane ortaka, skupštine akcionara ili suda),

2. prijava za unošenje likvidacije u sudski registar,

3. okončavanje poslova i gašenje 3. okončavanje poslova i gašenje preduzeća i

4. zaključak likvidacije (brisanje preduzeća iz sudskog registra).

Faza okončavanja poslova i gašenja preduzeća počinje imenovanjem jednog ili više likvidatora (likvidacionih upravnika).

U društvima lica, ulogu likvidatora vrše svi ortaci, ili lice koje oni izaberu.

U društvima kapitala, ulogu likvidatora vrše članovi upravnog odbora ili jedno ili više lica izabranih na osnovu statuta ili odluke skupštine akcionara.

Likvidatore može da postavi i sud, ako ortaci Likvidatore može da postavi i sud, ako ortaci ili skupština akcionara to nisu učinili.

Likvidator sprovodi sve poslove likvidacije, u koje spadaju:

–poziv poveriocima da prijave potraživanja,

– sastavljanje bilansa otvaranja likvidacije,

–okončavanje tekućih poslova,

–naplata potraživanja,

–unovčavanje realne imovine i hartija od vrednosti,

– ugovaranje i obavljanje novih poslova koji su neophodni za likvidaciju,

– sastavljanje godišnjeg međubilansa, – sastavljanje godišnjeg međubilansa,

– isplata poveriocima,

–sastavljanje zaključnog računa i izveštaja i

– raspodela preostale imovine vlasnicima, srazmerno učešću u kapitalu.

Prilikom rasturanja preduzeća može da se pojavi tzv. dobitak iz prodaje, koji je rezultat rasturanja (otkrivanja) letentnih rezervi i poslovne vrednosti preduzeća (goodwill-a). Taj dobitak je predmet oporezivanja.

Na početku likvidacije, likvidatori sastavljaju bilans otvaranja likvidacije. On je bilans otvaranja likvidacije. On je dokazno sredstvo da je likvidacija izvesna i da prava poverilaca i vlasnika nisu ugrožena. Pored njega, sastavlja se i izveštaj sa objašnjenjima, među kojima su i objašnjenja korišćenih principa procenjivanja.

Na kraju svake godine, likvidatori sastavljaju godišnji zaključak likvidacije (likvidacioni međubilans), zajedno sa objašnjenjima o odvijanju postupka likvidacije.

Završetak likvidacije treba da prati sastavljanje

zaključnog bilansa likvidacije.

U literaturi nema jedinstvenog stava po pitanju U literaturi nema jedinstvenog stava po pitanju

sadržine zaključnog računa likvidacije, što je

povezano sa nepostojanjem jedinstvenog

stava u vezi sa trenutkom završetka likvidacije

(okončavanje unovčavanja imovine, naplate

potraživanja i isplate obaveza ili raspodela

imovine vlasnicima).

Prema jednom shvatanju, zaključni račun

likvidacije se sastavlja posle raspodele

neto imovine. On stoga ne može da bude

bilans, jer posle raspodele nema ni imovine

ni zahteva za učešće u njoj. Moguće je

sastaviti samo pregled izvršene raspodele

u formi izveštaja o primanjima (po osnovu u formi izveštaja o primanjima (po osnovu

prodaje imovine i naplate potraživanja) i

izdavanjima (po osnovu isplate obaveza,

pokrića troškova likvidacije i isplata

vlasnicima).

Prema drugom shvatanju, koje danas

dominira, zaključni račun likvidacije se

sastavlja posle izmirenja dugova, tj. pre

raspodele ostatka imovine vlasnicima. U

njemu se pojavljuju postojeća sredstva, sa

jedne strane, i još neizmirene obaveze po jedne strane, i još neizmirene obaveze po

osnovu troškova likvidacije i neispunjeni

zahtevi vlasnika, sa druge strane. On

predstavlja plan konačne raspodele ostatka

neto imovine.

Za likvidacione bilanse ne postoje propisi

o raščlanjavanju. U literaturi preovlađuje

stav da za njih generalno treba da važe

ista pravila kao i za redovne godišnje

zaključke, ali da na formalnom

kontinuitetu ne treba insistirati po svaku kontinuitetu ne treba insistirati po svaku

cenu, zbog razlika u ciljevima bilansa.

Nemački autor Adler zahteva da delovi

sopstvenog kapitala u likvidacionim

bilansima budu prikazani u okviru

jedinstvene pozicije, jer je prikazivanje

sopstvenog kapitala usmereno na njegovu

raspodelu, a ne na njegovo održavanje. raspodelu, a ne na njegovo održavanje.

Zbog toga, umesto pozicija nominalnog

kapitala, rezervi i neraspodeljenog dobitka,

u likvidacionim bilansima treba da se

pojavi pozicija likvidacionog kapitala.

Za likvidacione bilanse ne važe pravila

procenjivanja merodavna za godišnje

zaključke, zbog razlika u ciljevima ovih dveju

vrsta bilansa. Godišnji bilans je bilans

raspodele dobitka, dok je likvidacioni bilans

bilans raspodele imovine.

Likvidacioni bilans ima zadatak da prikaže Likvidacioni bilans ima zadatak da prikaže

imovinski položaj preduzeća pod

pretpostavkom planirane prodaje svih

imovinskih predmeta. Njime se utvrđuje

mogućnost izmirenja obaveza i isplate

sopstvenog kapitala.

U likvidacionim bilansima svi imovinski

predmeti se procenjuju po prodajnim

vrednostima (vrednostima realizacije), koje

odgovaraju pretpostavljenim prihodima od

prodaje. Sastavljanje likvidacionih bilansa,

stoga, podrazumeva ponovno stoga, podrazumeva ponovno

procenjivanje svih bilansnih pozicija, pri

čemu su merodavne prilike na tržištu

prodaje, a ne na tržištu nabavke.

U aktivu likvidacionog bilansa mogu da se

uključe stavke nematerijalne imovine

(patenti, licence, koncesije) koje nisu

podobne za aktiviranje u redovnim godišnjim

zaključcima. One se procenjuju u visini

verovatnog unovčenja. Pravo na njihovo

aktiviranje proizilazi iz mogućnosti prodaje. aktiviranje proizilazi iz mogućnosti prodaje.

Prilikom procene prodajnih vrednosti, treba

voditi računa o tome da li se likvidacija

sprovodi kroz pojedinačnu prodaju delova

imovine ili kroz prodaju preduzeća kao

celine.

Ipak, postoje praktične teškoće sastavljanja

likvidacionog bilansa po prodajnim

vrednostima, jer je procena tih vrednosti

nesigurna. U stručnoj literaturi stoga

dominira mišljenje da je uzimanje u obzir

verovatnih prihoda od prodaje obavezno

samo ako se dosadašnje knjigovodstvene samo ako se dosadašnje knjigovodstvene

vrednosti ne mogu realizovati, tj. ako su

precenjene. Ako su one potcenjene,

povećanje vrednosti je dopušteno, ali nije

obavezno.

Međubilansi likvidacije otkrivaju u kojoj meri

su bili tačni bilansi otvaranja likvidacije.

Ukoliko je procenjivanje u bilansu otvaranja

likvidacije tačno, u međubilansima

likvidacije se neće pojavljivati dodatni dobici

ili gubici. Oni će, u tom slučaju, pokazivati ili gubici. Oni će, u tom slučaju, pokazivati

samo stepen unovčavanja imovinskih

predmeta i visinu troškova likvidacije.

Knjigovodstveno-tehnički postupak

obuhvatanja likvidacije podrazumeva sledeće

operacije:

1. sastavljanje zaključnog bilansa, koji služi

kao osnova za izgradnju bilansa otvaranja

likvidacije (godišnji zaključak, ako se likvidacije (godišnji zaključak, ako se

likvidacija vrši na kraju godine, ili

zaključak za okrnjenu godinu, ako se

likvidacija vrši u toku poslovne godine),

2. sastavljanje bilansa otvaranja likvidacije,

koje obuhvata sledeće operacije:

a) ponovno procenjivanje u skladu sa

odabranim pravilima,

b) otvaranje glavne knjige, tj. razvijanje

zaključnog bilansa na pojedinačna zaključnog bilansa na pojedinačna

konta,

c) knjiženje efekata ponovne procene

preko "Konta ponovne procene" i

izravnanje ovog konta prenosom salda

na konto likvidacionog kapitala,

d) spajanje svih konta sopstvenog

kapitala na kontu likvidacionog

kapitala (kod društava kapitala) i

e) sastavljanje bilansa otvaranja

likvidacije unošenjem salda aktivnih i

pasivnih konta, bez njihovog pasivnih konta, bez njihovog

zaključivanja,

3. knjiženje prodaje imovinskih predmeta na

odgovarajućim kontima, uz istovremeno

zaduživanje konta gotovine ili

potraživanja, a eventualni dobici ili gubici

po osnovu odstupanja prodajnih od

bilansnih vrednosti (likvidacioni viškovi ili

manjkovi) obuhvataju se preko "Konta manjkovi) obuhvataju se preko "Konta

okončanja likvidacije",

4. knjiženje isplate obaveza poveriocima, pri

čemu se eventualne razlike (povećanje ili

smanjenje obaveza) obuhvataju preko

"Konta okončanja likvidacije",

5. knjiženje troškova likvidacije na teret

"Konta okončanja likvidacije", uz

odobrenje konta gotovine ili obaveza (ako

troškovi nisu isplaćeni odmah),

6. sastavljanje međubilansa likvidacije, ako

likvidacija prelazi u novi obračunski likvidacija prelazi u novi obračunski

period, čemu prethodi izravnanje

eventualnog salda na "Kontu okončanja

likvidacije" njegovim uključivanjem u

konto likvidacionog kapitala i

7. zaključivanje svih konta glavne knjige i

sastavljanje zaključnog bilansa likvidacije,

čemu prethodi izravnanje salda na "Kontu

okončanja likvidacije" njegovim

uključivanjem u konto likvidacionog

kapitala, a ako je reč o društvu lica, vrši

se raspodela iznosa smanjenja ili se raspodela iznosa smanjenja ili

povećanja kapitala na ortake.

Knjiženje efekata ponovnog procenjivanjaKnjiženje efekata ponovnog procenjivanja

Konto ponovne proceneKonto ponovne procene 25.00025.000

Kontu građevinskih objekataKontu građevinskih objekata 25.00025.000

Konto opremeKonto opreme 16.70016.700

Kontu ponovne proceneKontu ponovne procene 16.70016.700

Konto robeKonto robe 8.1008.100



Kontu potraživanjaKontu potraživanja 2.5002.500


Kontu dobavljačaKontu dobavljača 3.8003.800

Knjiženje izravnanja konta ponovne proceneKnjiženje izravnanja konta ponovne procene

Konto likvidacionog kapitalaKonto likvidacionog kapitala 6.5006.500


Knjiženje spajanja svih konta kapitalaKnjiženje spajanja svih konta kapitala

Konto nominalnog kapitalaKonto nominalnog kapitala 100.000100.000

Kontu likvidacionog kapitalaKontu likvidacionog kapitala 100.000100.000

Konto rezerviKonto rezervi 20.00020.000

Kontu likvidacionog kapitalaKontu likvidacionog kapitala 20.00020.000Kontu likvidacionog kapitalaKontu likvidacionog kapitala 20.00020.000

AktivaAktiva Bilans otvaranja likvidacijeBilans otvaranja likvidacije PasivaPasiva

ZemljišteZemljište 7.8007.800

Građ. objektiGrađ. objekti 59.60059.600

OpremaOprema 65.00065.000

RobaRoba 47.00047.000

LikvidacioniLikvidacioni

kapital kapital 113.500113.500

Zajmovi banakaZajmovi banaka 35.00035.000

DobavljačiDobavljači 44.30044.300RobaRoba 47.00047.000

PotraživanjaPotraživanja 23.90023.900

GotovinaGotovina 1.2501.250

DobavljačiDobavljači 44.30044.300

Ostale obavezeOstale obaveze 11.75011.750

204.550204.550 204.550204.550

Knjiženje prodaje imovinskih delovaKnjiženje prodaje imovinskih delova

a)a)Konto gotovineKonto gotovine 62.00062.000

Kontu građevinskih objekataKontu građevinskih objekata 59.60059.600

Kontu okončanja likvidacijeKontu okončanja likvidacije 2.4002.400

b)b)Konto gotovineKonto gotovine 8.0008.000b)b)Konto gotovineKonto gotovine 8.0008.000

Kontu zemljištaKontu zemljišta 7.8007.800

Kontu okončanja likvidacijeKontu okončanja likvidacije 200200

c)c) Konto gotovineKonto gotovine 66.00066.000

Kontu opremeKontu opreme 65.00065.000


d)d)Konto gotovineKonto gotovine 50.00050.000

Kontu robeKontu robe 47.00047.000Kontu robeKontu robe 47.00047.000


e)e)Konto gotovineKonto gotovine 24.00024.000

Kontu potraživanjaKontu potraživanja 23.90023.900

Kontu okončanja likvidacijeKontu okončanja likvidacije 100100

Knjiženje izmirenja obavezaKnjiženje izmirenja obaveza

f)f) Konto zajmova banakaKonto zajmova banaka 35.00035.000

Kontu gotovineKontu gotovine 35.00035.000

g)g)Konto dobavljačaKonto dobavljača 44.30044.300

Konto okončanja likvidacije Konto okončanja likvidacije 400400Konto okončanja likvidacije Konto okončanja likvidacije 400400


h)h)Konto ostalih obavezaKonto ostalih obaveza 11.75011.750


Knjiženje troškova likvidacijeKnjiženje troškova likvidacije

Konto okončanja likvidacijeKonto okončanja likvidacije 15.30015.300


Knjiženje izravnanja konta okončanja Knjiženje izravnanja konta okončanja Knjiženje izravnanja konta okončanja Knjiženje izravnanja konta okončanja

likvidacijelikvidacije

Konto likvidacionog kapitalaKonto likvidacionog kapitala 9.0009.000


AktivaAktiva Zaključni bilans likvidacijeZaključni bilans likvidacije PasivaPasiva

GotovinaGotovina 104.500104.500 LikvidacioniLikvidacioni

kapitalkapital 104.500104.500

104.500104.500 104.500104.500

Likvidaciona kvota (ortaka ili akcionara) = nominalna Likvidaciona kvota (ortaka ili akcionara) = nominalna

vrednost pojedinačnog uloga x stopa likvidacione vrednost pojedinačnog uloga x stopa likvidacione

masemase

stopa likvidacione mase =stopa likvidacione mase =likvidacioni kapital likvidacioni kapital

x 100x 100nominalna vrednost nominalna vrednost

svih ulogasvih uloga

stopa likvidacione mase =stopa likvidacione mase =104.500 104.500

x 100x 100 = 104,5%= 104,5%100.000100.000

likvidaciona kvota ortaka čiji ulog ima nominalnu likvidaciona kvota ortaka čiji ulog ima nominalnu

vrednost od 40.000 = (40.000 x 104,5) / 100 = vrednost od 40.000 = (40.000 x 104,5) / 100 =

41.80041.800

likvidacioni bilansi (.pdf)

Documents