BILANSI LIKVIDNOSTIBILANSI LIKVIDNOSTI

Uglavnom imaju interni karakter – služe

pretežno potrebama uprave preduzeća.

Nisu predmet zakonskog regulisanja – u

pitanju su dobrovoljni bilansi.pitanju su dobrovoljni bilansi.

Bilans likvidnosti treba da učini jasnim

sposobnost plaćanja preduzeća u

određenom trenutku kroz međusobno

upoređivanje potreba finansiranja, sa

jedne strane, i njihovog pokrića, sa druge

strane.

Funkcija bilansa likvidnosti je kontrola likvidnosti, kao sposobnosti preduzeća da izmiri dospele obaveze.

Likvidnost pretpostavlja visok stepen usklađenosti između potencijala za plaćanje i obaveza plaćanja.

Bilansni aspekt kontrole likvidnosti ostvaruje se kroz stalnu kontrolu kongruencije rokova prevaranja pojedinih delova imovine u stanje upotrebljivosti za plaćanje, sa jedne strane, i dospelosti za plaćanje, sa druge strane.

Sastavljanje bilansa likvidnosti u prvi plan ističe rešavanje problema raščlanjavanja.

Pozicije aktive se raščlanjavaju prema stepenu ročnosti (rokovi vezivanja), a pozicije pasive prema rokovima dospelosti (rokovi korišćenja raspoloživog kapitala za pokriće potreba).kapitala za pokriće potreba).

Bilans likvidnosti se dobija na osnovu redovnog godišnjeg bilansa ili međubilansa, uz odgovarajuće pregrupisavanje bilansnih pozicija.

Pregrupisavanje pozicija bilansa je

potrebno bez obzira na to što su

bilansne šeme uobičajeno razvijene

uzimanjem u obzir aspekta likvidnosti,

zbog ograničenja i nedoslednosti

raščlanjavanja u njima. raščlanjavanja u njima.

U bilansu likvidnosti, aktiva se podvaja

na vezanu i slobodnu imovinu, a pasiva

na dugoročni i kratkoročni kapital.

Vezanu imovinu čine svi delovi imovine koji

su, sa aspekta ročnosti, relativno daleko od

stanja gotovine. U vezanu imovinu spadaju:

–materijalna i nematerijalna fiksna sredstva,

sa izuzetkom imovinskih delova koji nisu

neophodni za poslovanje (rezervna

imovina), tj. koji su namenjeni prodaji u

roku kraćem od jedne godine,

– finansijski plasmani, izuzev onih koji su

namenjeni unovčavanju, i

– dugoročno vezana obrtna imovina (vezane

zalihe).

Slobodnu imovinu čine svi delovi imovine koji nisu trajno vezani za preduzeće i koji se mogu unovčiti najduže u roku od jedne poslovne godine. U slobodnu imovinu spadaju:

– kratkoročna potraživanja, kratkoročni plasmani i gotovina,plasmani i gotovina,

– tzv. finansijske rezerve – unovčivi delovi fiksnih sredstava (višak ili rezervna imovina) i

– zalihe koje prelaze tzv. gvozdeno stanje ili vezane zalihe.

U slučaju da obrtna imovina i unovčivi višak fiksne imovine sadrže latentne rezerve, pravilno sastavljanje bilansa likvidnosti pretpostavlja njihovo otkrivanje.

Otkrivanje latentnih rezervi se ispoljava kao povećanje aktivnih bilansnih pozicija u kojima se one nalaze i povećanje pozicije rezervi.rezervi.

Zbog potrebe za otkrivanjem latentnih rezervi, sastavljanje bilansa likvidnosti se pokazuje i kao problem procenjivanja. Zakonski propisi ne uređuju način procenjivanja, već preduzećima prepuštaju punu slobodu u tom pogledu.

Na strani pasive se vrši podvajanje pozicija sopstvenog i pozajmljenog kapitala na grupu dugoročnog i grupu kratkoročnog kapitala, što znači da se pozicije razdvajaju sa aspekta ročnosti, a ne sa aspekta vlasništva.

Kod odlučivanja da li jedna obaveza spada u grupu kratkoročnog ili dugoročnog kapitala grupu kratkoročnog ili dugoročnog kapitala merodavan je ostatak roka dospeća, a ne ukupna ročnost obaveze.

Dugoročni zajam ili jedan njegov deo sa preostalim rokom trajanja kraćim od jedne godine izdvojiće se iz grupe dugoročnog i uključiti u grupu kratkoročnog kapitala.

Na likvidnost preduzeća utiču i likviditetne rezerve (obećanje kredita), kratkoročne obaveze koje se pojavljuju neposredno posle dana bilansa (za plate, kirije, poreze, doprinose), kao i gotovinske isplate koje će biti izvršene u sledećem periodu. Sve ove iznose treba kvantificirati i uključiti u napomene na strani aktive i pasive bilansa likvidnosti.strani aktive i pasive bilansa likvidnosti.

U cilju veće iskazne moći bilansa likvidnosti, slobodna imovina se raščlanjava na delove unovčive u okviru mesec dana, tri meseca i preko toga. Kratkoročni kapital u pasivi se raščlanjava na deo koji dospeva u roku od mesec dana, tri meseca i preko toga.

Jedan od važnih i često korišćenih instrumenata za ocenu sposobnosti plaćanja je tzv. status likvidnosti, koji se sastavlja na bazi bilansa likvidnosti ili putem statističkog sažimanja pozicija obrtne imovine i obaveza izvučenih iz knjigovodstva i raščlanjenih prema principu rastuće likvidnosti i dospelosti. rastuće likvidnosti i dospelosti.

Status likvidnosti ne prikazuje bilansnu celinu, već samo slobodnu imovinu i kratkoročne obaveze, i zbog toga je njegova analitička vrednost manja.

Međutim, stvarni položaj likvidnosti u

intervalu od jedne i više godina ne zavisi

samo od situacije koju otkriva status

likvidnosti, već i od ulaganja u poslovni

proces, sa jedne strane, i priliva od prodaje i

novih kreditnih aranžmana, sa druge strane.

Stoga se sastavlja plan likvidnosti (novčanih Stoga se sastavlja plan likvidnosti (novčanih

tokova), koji nastaje sažimanjem

projektovanih bilansa uspeha, plana

nabavke i plana investicija i koji obuhvata

sve prilive i odlive gotovine koje indicira

bilans likvidnosti.

Plan likvidnosti se naročito koristi za eksterne

svrhe, tj. u slučajevima pregovaranja zbog

dobijanja kredita. On se takođe koristi i za

interne potrebe, tj. u cilju spoznavanja

mogućnosti plaćanja i sposobnosti

finansiranja novih investicionih poduhvata.finansiranja novih investicionih poduhvata.