(Bogati otac, siromašni otac)

         Sasvim motivacijska knjiga jednog sanjara, moglo bi se sa dužnim poštovanjem,  kazati i nadrealiste, može probuditi u jednom trenu mnogo emocija, koliko pozitivnih toliko i negativnih.                                                                                         Istina je da ljudi,djeca, te mladi, globalno kazano, završavaju škole i opredjeljuju se za struke koje u biti nemaju nikakvog kontakta sa onim što žele. To se dakako dešava zbog nade i vjere da će upravo u toj struci naći kompletnu materijalnu opskrbu dovoljnu za život. Na tim putevima nailaze na nezadovoljstvo, te njihovi životi postaju monotoni. Prate ih prepisani dani, godine, sve dok tako ne prođe jedan dragocijen čovječiji život.

            No, čovjek bez obrazovanja je poput čovjeka bez identiteta, poput  ptice koja nikada ne nauči letjeti. Finansijsko obrazovanje je bitno, ali ono se stječe vremenom, dakle nije bitnije od obrazovanje kojeg stječemo u školi, daleko od toga. Svaki čovjek je u borbi protiv finansijskog fijaska, ali upravo zdravim razumom, što je i sam razlog subjektivnog pobijanja nekih ideja koje se i ne čine toliko sumanute, a spisatelj ih ubjedljivo širi. Jedan čovjek se bori da stekne što veću titulu, tj. zvanje,te boljji posao što ne treba automatski značiti da će mnogo više trošiti, da će masovno kupovati bespotrebne stvari.                                       Kao  čovjek koji je posvećem novcu i velikoj želji za bogaćenjem, Kiyosaki pristupa veoma hladno i zaboravlja osnovne vrijednosti koje kao supruga, majka, te senzualna žena nikako ne možete zaboraviti.                                                                                     U neprestalnoj trci za novcem, te pokušaju da osnuje svoj biznis, čovjek se automatski udaljava od svoje porodice. Neki se na samom početku opredijele za taj smijer i uspiju uskladiti tada, ali u četvrtoj ili petoj deceniji to je jako teško, jer tada ključ svega stoji u obitelji, njihovom zadovoljstvu, a novac ne može učiniti mnogo za to zadovoljstvo, može samo doprinijeti.                                         Dakako da je sasvim pozitivno učiniti nešto čime biste pospiješili i pokrenuli nešto što će biti samo vaš posao, te samim tim pustiti novac da radi za vas, ali realno gledano za pet sati da se neko obogati, kako Kiyosaki tvrdi da je uspio je poput bajke.                           U knjizi isključuje mogućnost da ljudi rade svoj posao za državu, da žive sasvim zadovoljni i da su pri tome u mogućnosti da ispune svoje želje.                                   Nije pogrešno ulagati i pokušavati uvećati svoje bogastvo, ali ako to ne činite i pri tome radite u nekoj državnoj firmi, ne znači da ulazite u okrug siromašnih.

            Za sve u životu jeste potrebna motivacija, dakle aktiva, ali ključ svega se krije upravu i realnom razmišljanju i rasuđivanju,  te sagledavanju finansijskih mogućnosti. Daljnjim obrazovanjem čovjek ne luta, nego stječe šire poglede na svijet i veće