kopaonik esej

8/3/2019 Kopaonik esej

1/13

Uvod

Kopaonik je jedna od retkih planina u Evropi, koja je u isto vreme ivrhunski ski centar i nacionalni park.

Nacionalni park Kopaonik se nalazi u centralnoj Srbiji,

230km od Beograda. Kopaoniku se moe prii iz pravca

Joanicke Banje ili iz pravca Brusa. Teritorija

Nacionalnog parka obuhvata povrinu od 11810 hektarau optinama Raka i Brus. Postoje planovi o proirenju teritorije

Nacionalnog parka na optinu Leposavi. Okolne zatitne zone

obezbeuju ekoloki integritet Parka.

Nacionalni park je osnovan 1981 i njime upravlja Javno preduzee

Nacionalni park Kopaonik. Zatita Parka je obezbeena primenom

Zakona o zatiti prirode i Zakona o nacionalnim parkovima, kao i

odreenim brojem meunarodnih konvencija.

Organizacija i voenje zaticene zone se vri u skladu sa

Regionalnim planom za oblasti posebne namene i drugim

relevantnim propisima. Nadzor vre Ministarstvo za ouvanje

prirodne sredine, Ministarstvo za javne radove i Institut za zatitu

prirode.

Zone sa posebno znaajnim i retkim biljnim i ivotinjskim vrstama

su izolovani i zatieni su kao rezervati.

1


2/13

Prirodne odlike

Kopaonik, najvea planina Centralne Srbije prua se razgranatim grebenomu duini od 82 kilometra, pravcem od podbra iznad Kosovske Mitrovice, naseverozapad preko niza vrhova viih od 1600 metara, do najvieg dela masiva tzv.Ravnog Kopaonika sa vrhovima: Gobelja (1934 m), Karaman Vuak (1936 m),Suvo Rudite (1976 m) i Panicev vrh (2017 m).

Severna granica masiva odvojena je od masiva planine eljin Joanikomrekom i Koznikom rekom.

Sa zapadne strane du celog grebena Kopaonika duboko je useena dolinareke Ibar.

Istona strana omeena je dolinom reke Rasine i Toplice.Obrisi reljefa Visokog Kopaonika stvoreni su kroz geoloko vreme od pre 70

miliona godina kada su starije sedimentne stene zahvaene snanim tektonskimpokretima i isprobijane vulkanskom aktivnocu sa utiskivanjem i izlivanjemmagmatskih stenskih kompleksa.

Zbog toga Kopaonik karakterie raznovrsna geoloka graa sa stenamarazliitog nastanka i starosti (graniti, serpentiniti, kriljci, mermeri, andeziti,krenjaci).

2


3/13

Kasniji procesi erozije i spiranja kroz protekle milenijume stvorili sudananje oblike reljefa Kopaonika.

Klima Kopaonika obeleena je sa blizu 200 sunanih dana godinje zbog ega sapravom nosi naziv planina sunca". Juni poloaj masiva, zaravnjenost iotvorenost terena spreava dugotrajno zadravanje oblanosti nad planinom.Hladni i tei vazduh kree se okolnim dolinama i kotlinama tako da zimsketemperature nisu mnogo niske. Kopaonik ima subalpsku klimu. Srednja godinjatemperatura Ravnog Kopaonika je 3,7C.

Snegovi padaju krajem novembra i traju do meseca maja, proseno 159 danagodinje. Padavine su u proseku vee od 1000 mm godinje. Rudna bogatstva podarila su ime Kopaoniku, gde se odvajkada kopala

ruda.Vulkanska aktivnost i proboji vrelih mineralnih rastopa izazvali su promene

na okolnim starijim stenama usled visokih temperatura i snanih pritisaka. Tako jenastala "Kopaonika rudna oblast" sa velikim brojem rudnika od najstarijihvremena.

Pored ve poznatih ruda metala gvoa, olova i cinka, u nedrima Kopaonikaima i retkih metala srebra i zlata i retkih minerala: volastonita, fluorita, azbesta idrugih. Termomineralni izvori - banje javljaju se u irem i neposrednom podgorjuKopaonika. Pored poznatih leilita Vrnjake Banje, Mataruke Banje, Sijarinske

Banje u podruju Kopaonika nalaze se izvori Joanike Banje (t 78C), LukovskaBanja (t 36-56C) i Kurumlijska Banja (38 -57C).

Pored termalnih voda na Kopaoniku se nalaze hladne lako mineralizovanevode. To su pre svega blago radioaktivni izvori Krmar vode i Marine vode navisinama od 1700 -1950 m.

3


4/13

Flora i fauna

Kopaonik i njegovo podruje nalaze se na granici znaajnih Balkanskihprovincija, Ilirske(zapadne i vlanije) i Mezijske (istone i suvlje) sa znatnimuticajem junih, mediteranskih i submediteranskih oblasti i severnih panonskih

predela.Pogodna brdska i planinska klima sa znaajnim koliinama vodenog

taloga i snenog pokrivaa omoguavaju dovoljno dugo trajanje periodavegetacije i stvaranje velike koliine biomase.

Raznovrsna geoloka podloga (granitna, metamorfna, krenjaka iserpentinska) omoguava zadravanje vlanosti i dovoljnih rezervi vode za ivot

biljaka i drugih organizama.

Debeo sneni pokriva tokom surovih zima titi trajne i osetljive delovebiljaka, ivotinje i druge organizme od niskih temperatura i mrazeva.Geomorfoloke i orografske odlike omoguavaju formiranje najrazliitijih

stanita biljnog i ivotinjskog sveta u odnosu na nadmorsku visinu, izloenost,nagibe terena, podlogu i drugo.

Biljni Svet Flora

Povoljni prirodni uslovi ovog visokog planinskog masiva omoguavajurazvoj gotovo svih umskih visinskih pojaseva sa primarnom i autohtonomumskom vegetacijom koja se nekad prostirala do samih planinskih vrhova, gde

4
http://www.infokop.net/index2.php?option=com_content&task=view&id=232&pop=1&page=0&Itemid=324


5/13

su bila dva manja prostranstva visokoplaninske bunaste i travnate vegetacijealpijsko-nordijskog karaktera.

Zato je biljni svet (flora) Kopaonikog masiva bogat i raznovrstan.On sadri mnogobrojne i razliite vrste drvea, bunova, zeljastih biljaka,

cvetnice, paprati, mahovina, liajeva, gljiva i dr. Mnoge od njih su lekovite ipoznate kao narodni ajevi (kantarion, majina duica, hajduka trava itd). Runolist, retka endemska biljka u evropskim planinama, raste i naKopaoniku. Njegov cvet je znak planinarskog pokreta. Kod nas se jo zove- Jagodina suza. Zanimljiva legenda prati ovo ime. Devojka Jagoda izgubila jeovce u planini. Traei stado gorko je plakala. Na svakom mestu gde je pala suzaizronio je po jedan plaviasti cvet runolista. Ova retka biljka se ne bere.Posetioci su duni, kada je ugledaju, da je ostave, sauvaju i prepuste prirodi.

Iznad meovitih umskih zajednica u niim predelima (cera, graba, hrasta,

divlje Jaruke), prostire se pojas bukovih uma (Fagus moesiaca) u kojima imaplaninskog javora i javora m!ea (Acer pseudoplatanus, Acer platanoides), belogjasena (Fraxinus excelsior), klena, lipe a na veim visinama i jela (Albies Alba).

Najvii umski pojas na Kopaoniku iznad 1500 m pokrivaju guste smreveume (Pieceetum excelsae). Na veim nadmorskim visinama (1750-1900 m)smreve ume se proreuju i prelaze u zajednicu niskih bunova gde preovlauju

planinska kleka (junipeus nana) i borovnica (vaccinium mvrtillus) kao i drugevrste prizemnog sprata medu kojima treba izdvojiti gencijan, divizmu, runolist.

Posebno treba naglasiti prisustvo endeminih vrsta npr. Leontopodiumalpinum. Najvie predele prekriva beumska travnata vegetacija panjaka.Posebnu karakteristiku biljnog sveta visokog Kopaonika ine 'Tresave". Tresavesu manje debljine sa posebnim biljnim vrstama tresetnica. Starost tresavaKopaonika prelazi hiljadu godina. Ovde se zovu Barama. Najpoznatije su:Jankova bara, Crvene bare, Barska reka.

5


6/13

ivotinjski svet - Fauna

ivotinjski svet Kopaonika je dosta raznovrstan i od vremena od kada jeJosif Pani na Kopaoniku istraivao (pre 100 godina), se znatno promenio. U19.veku na Kopaoniku je bilo medveda, risova, divokoza, tetreba, kuna, vidri...

Do dananjeg vremena na Kopaoniku ovih ivotinjskih vrsta vie nema. Opstalisu i tu ive: vuk, divlja svinja, srna, lisica, zec, lasica, tvor... Meu prirodnimretkostima (pod zatitom), preostali su: Suri orao (Aquila chrysaetos), Sivi soko(Falco peregrinus), umska sova (Strih aluco), Planinska eva (Eremophilaalpestris), Krstokljun (Loxia curvirostra), Sivi puh(Dryomys nitedula), Buljina(Bubo bubo), Divlja maka (Felis silvestris), ivorodni guter (Lacerta vivipara).

Najbrojnija preivela vrsta ivotinjskog sveta na Kopaoniku jesu ptice i topretpostavlja se zato to nisu strogo vezane za vegetacione i klimatske zone. Napoznati ornitolog Sergej Matvejev, svojim dugogodinjim istraivanjima pticaKopaonika, je ustanovio da se broj vrsta ptica poveao u zadnjih 100 godina.Danas na ovoj planini ima ukupno 148 razliitih vrsta ptica!

Na hladnim i visokim delovima planine ivi Sibirski skakavac. U bistrimplaninskim vodama i brzacima ivi Potona pastrmka ija se brojnost znatno

poveala poribljavanjem voda Kopaonika to je i bio jedan od prioritetnihzadataka NP Kopaonik. U toku su i istraivanja vezana za utvrivanje brojnostisisara na Kopaoniku koja NP Kopaonik radi zajedno sa strunjacima Biolokogfakulteta u Beogradu.

6


7/13

Turizam

Zbog povoljne klime, broja sunanih dana u godini, geomorfolokeraznovrsnosti Kopaonik je izuzetno pogodan za razvoj turizma. Kopaonik prua

posetiocima ljubiteljima prirode, uivanje i lepe doivljaje...U okviru Nacionalnog parka izgraen je prelep turistiki centar sa

sistemom iara i skijakih terena za alpsko i nordijsko skijanje.

Planinu Kopaonik narocito atraktivnom cini prepoznatljiv pejza sa gustimcetinarskim umama (smrca i jela) na viim delovima i meovitim bukovim ihrastovim umama, po stranama Kopaonika, panjaci, livade, kao i istaknuti

planinski vrhovi sa kojih se prua pogled do ar planine, Komova i Stare planine.

Kopaonik preko cele godine nudi idealne uslove za aktivan odmor i predstavljana najveci i najpoznatiji skijaki centar. Na prostoru Ravnog Kopaonika nalazi seveliki turisticki centar, sa brojnim smetajnim kapacitetima, sistemom ski staza iicara i ostalom turistickom infrastrukturom. Drugi turisticki centar nalazi se kodsela Brzece, na istocnoj padini Kopaonika.

Skijaki tereni nalaze se na nadmorskojvisini od 1.650 do 2.017 m i svrstavaju seu terene prve kategorije. Turisticki centarraspolae mreom od 22 icare, povezaneu jedinstven sistem, 4 decija lifta iopremljen je za sve kategorije skijaa.Ukupna duina icara iznosi 17.222 m,dok je duina ski staza 44 km. Kapacitet

sistema je 28.600 skijaa na sat. Gostima je na raspolaganju 20 km staza zanordijsko skijanje, a na lokaciji Crvene bare uredene i markirane su staze od 3, 5 i10 km. Vrhunski ureeni tereni skijakog centra Kopaonik pruaju neizmernouivanje svim kategorijama skijaa, od poetnika do skijaa vrhunskih sposobnostii ine boravak na Kopaoniku nezaboravnim.

7


8/13

Skijaki centar Kopaonik poseduje preko 40 km staza ureenih za alpsko skijanjei oko 20 km staza za nordijsko skijanje. Za ljubitelje nonog skijanja tu je i

osvetljena staza Malo Jezero. U sluaju nepovoljnih vremenskih prilika, postoji imogunost kvalitetnog pokrivanja dela staza vetakim snegom.

Sve staze su veoma dobro povezane sistemom iara i ski liftova, kapaciteta odpreko 28.600 skijaa na sat.

Ovaj sistem ine tri nove, isklopive etvorosedne iare velike brzine (ukupankapacitet 5.400 skijaa na sat), dve fiksne etvorosedne iare sa pokretnom

trakom za ukrcavanje skijaa (ukupan kapacitet 4.200 skijaa na sat), pet dvosednihiara ukupnog kapaciteta 5.880 skijaa na sat, etiri vuna ski lifta sidrokapaciteta 4.800 skijaa na sat i devet ski liftova "tanjir" kapaciteta 7.300 skijaana sat.

Pored staza za alpsko i nordijsko skijanje, skijaki centar Kopaonik poseduje iureen snow-board park, na kome se organizuju mnoga takmienja domaeg imeunarodnog karaktera.

Na Kopaoniku se organizuju peacki izleti (do izvora Metode i Semetekogjezera), izleti planinskim biciklom, kole koarke, tenisa, jahanja, engleskog jezika.Tu su i raznovrsni programi za decu, programi za mravljenje i sticanje kondicije, a

brojni sportski tereni idealni su za pripreme sprotskih ekipa. Zbog velikerazudenosti reljefa Kopaonik prua idealne uslove za paraglajding.

U neposrednoj blizini Kopaonika nalaze se banje Joanicka, Lukovska,Kurumlijska (u samom podnoju), odnosno neto udaljenije su Vrnjacka,Mataruka i Sijarinska banja, sa bogatim termalnim izvorima. Na samomKopaoniku postoje mineralni izvori: izvor niskoradioaktivne vode "Krcmar" navisini od 1.700 m i "Marine vode" (1.950 m).

8


9/13

Istorijski znacaj kopaonicke oblasti kao

sredita srpske srednjovekovne draveobeleavaju ostaci utvrdenih gradova na

visovima u predgorju centralnog masiva(Zvecan, Koznik, Maglic), rudarskihnaselja (Stari trg, Novo brdo) i crkve imanastiri (Gradac, Pavlica, Studenica,ica, Sopocani), zadubine srpskihvladara, koji se nalaze u podnoju

kopaonickog masiva.

Smestaj

9


10/13

Grand Hotel & SPA nalazi se nalazi na Kopaoniku, najprestinijemskijalitu Srbije, na 1770m nadmorske visine.

Moderan i komforan hotel, smeten je u samom sreditu turistikog centra,u neposrednoj blizini ski liftova, sa predivnim panoramskim pogledom naumovite padine Kopaonika.Hotel Grand je renoviran 2009 godine, luksuzno je opremljen i nudi visok nivousluga svojim gostima kao i brojne sadraje koji omoguavaju aktivan odmor irekreaciju.

Uponudi je 113 udobnih standardnih soba, 15 luksuznih superior soba, 25family soba, 10 premium apartmana i 2 predsednika apartmana.

U svakoj sobi na raspolaganju su LCD TV, DVD player, mini bar, telefon,sef (osim u standardnim sobama), fen i bademantil, kao i besplatno korienja

Wireless Interneta.Gostima hotela Grand namenjeni su brojni dodatni sadraji, poput Spa &Wellness centra "Grand Oaza" na 1.800m2, beauty salona, centra za masae,multifunkcionalne sportske sale, restorana i pizzerije, Havana bara sa velikimizborom cigara, kuglane sa 8 traka, squash i teniskih terena, kao i konfrerencijskesale.

10
http://www.infokop.net/images/stories/smestaj/grand/DSC_9717.jpg


11/13

Hotel Putnik*** Kopaonik nalazi se u Sunanoj dolini, najlepem predeluKopaonika, na 1650 metara nadmorske visine, svega 15 minuta hoda od turistikogcentra planine i ski liftova.

Gostima su na raspolaganju 86 soba i tri apartmana, sa TV i satelitskimprogramom, kupatilom i direktnom telefonskom linijom.

Sadraji hotela su: veliki restoran, aperitiv sala sa prostranim salonom u dvanivoa, kamin sala, frizerski salon, salon za masau, sauna, teretana, sala za stonitenis, bilijar sala, prodavnica suvenira, besplatan wireless internet, skijanica; kao iteren za male sportove koji se nalazi u neposrednoj blizini hotela, sa izvanrednimmogunostima za pripreme sportskih ekipa.

Konferencijska sala za odravanje konferencija I seminara, moe primiti I do150 ucesnika. Probijena je i uredjena skijaka staza od hotela Putnik do ski liftaSunana dolina i od Panievog vrha do hotela, to ovaj hotel ini dodatno

atraktivnim.Doruak i veera (polupansion) se serviraju na bazi samoposluivanja.

Hotel "Mount"

11
http://www.infokop.net/index2.php?option=com_content&task=view&id=537&pop=1&page=0&Itemid=496http://www.infokop.net/images/stories/smestaj/putnik/putnik/IMG_4334.jpg


12/13

Novo otvoreni ekskluzivni Hotel MOUNT lociran je u blizini hotelaGrand.Hotel MOUNT, za sada u ponudi ima 13 apartmana koji odgovaraju potrebamakako poslovne, tako i turisticke posete Kopaoniku.

Hotel je napravljen u planinskom etno stilu sa preovladjujucimprirodnim materijalima, gde je svakom detalju posvecena izuzetnapanja.

Hotel MOUNT je koncipirana po uzoru na svetske trendove.Koncept Hotel MOUNT je takav da objedinjuje vrhunsku uslugu sa etno

arhitekturom i prijatnim enterijerom koji odiu toplinom.Topli tonovi, unikatna izrada nametaja, detalji od drveta i kovanog

gvoda, stvaraju ambijent udobnosti, oputenosti i domae atmosfere.Plazma televizori, odlicni saraund sistemi, direktna telefonska linija

i najbra wireless Internet veza u svakoj sobi, omoguavaju vam da ostanete utoku sa svime to vam je vano.Bezine tastarure i pregled na plazma TV-u surfovanje

internetom uinice izuzetno prijatnim.Komforni garderobni ormani, mini kuhinja sa barom, funkcionalna i

dobro opremljena kupatila je ono sto ce uiniti Va boravak jo prijatnijim.

Hotel je prvenstveno namenjen viednevnom boravku i pripremi sportskihekipa.

U ponudi su jos hoteli: Angellia, Club A, Rtanj, Srebrnac

Osim hotela na Kopaoniku za smestaj su u ponudi i vikend naselja,vile ihosteli.

12
http://www.infokop.net/images/stories/smestaj/mount/Dan.JPG


13/13

Zakljucak

Danas je Kopaonik znacajan planinsko turisticki centar koji je u posledljihgodinama modernizovan znacajnim ulaganjima u icare Kopaonika cime je umnogome ubrzan prevoz skijaa i samim tim se postiglo na vecem zadovoljenjuturista kao konzumenata usluga TC Kopaonika

Lokalna samouprava je u velikoj meri zainteresovana za funkcionisanje Kopaonikau uslovima koji mu obezbeduje planski razvo.j Dokaz tome je usvojen Detaljniregulacioni plan Suvog rudita.U toku je znacajan rad na uvodenju u legalne

tokove celokupnog privatnog smetaja, to bi znacajno doprinelo boljoj i jasnijojslici o smetajnim kapacitetima Kopaonika .

Svojom raznolikom ponudom Kopaonik je privlacna destinacija kako zimi tako ileti. Apsolutno je ravnopravan sa svim evropskim ski centrima.

ZAGARANTOVAN sneg, dobra zabava, odlino skijanje i brojni popustidoekae turiste koji odlue da odmo provedu na Kopaoniku.

13

kopaonik esej

Documents