broj 113 1. jun 2010. cena 100 dinara 1,20 evra odbrana.pdf · 2019. 9. 5. · godina vi broj 113...

www.

odbr

ana.

mod

.gov

.rsGo

di

na

VI

Br

oj

11

31

. ju

n

20

10

.c

en

a 1

00

di

na

ra

1,2

0e

vra

Pukovnik Miroslav Kne`evi} na~elnik Vojnog muzeja

4 0 G O D I N A V O J N E

GI M N A Z I J E

Afirmacija nacionalnog identiteta

I n t e r v j u

Specijalni prilog

4

SADR@AJ

„Odbrana” nastavqa tradicije „Ratnika”,~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.

Izdava~Medija centar „ODBRANA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

DirektorSlavoqub M. Markovi}, potpukovnikGlavni i odgovorni urednikRadenko Mutavxi}Zamenik glavnog urednika Vladimir Po~u~, majorUrednici Mira [vedi} Du{an Gli{i} Aleksandar Petrovi}, poru~nikStalni saradniciStanislav Arsi}, Sebastian Balo{, Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav C. \or|evi}, Vladica Krsti}, Aleksandar Lijakovi}, dr Milan Mijalkovski, mr Zoran Miladinovi}, Predrag Mili}evi}, mr Miqan Milki}, Krsman Milo{evi}, dr Milan Milo{evi}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{,I{tvan Poqanac, Budimir M. Popadi}, Vlada Risti}Dizajn i prelomEnes Me|edovi} (likovni urednik), Stanislava Struwa{, Branko Siqevski (tehni~ki urednici)FotografijaDarimir Banda (urednik) Goran Stankovi} i Jovo Mamula (fotoreporteri)Jezi~ki redaktorSla|ana Mir~evskiKorektorSla|ana GrbaSekretar redakcijeVera Bjelovuk DokumentacijaRadovan Popovi} (foto-centar)

TELEFONIDirektor 3241-258; 23-809Glavni i odgovorni urednik 3241-257; 23-808Sekretar redakcije 3201-809; 23-079Prelom 3240-019; 23-583Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995TELEFAKS 3241-363

ADRESA11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a [email protected]@odbrana.mod.gov.rsInternetwww.odbrana.mod.gov.rs@iro-ra~un840-49849-58 za MC „Odbrana”PretplataZa pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC mese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara. [tampa „POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29ODBRANA ISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

30

„Odbrana” je ~lan Evropskog udruèwa vojnih novinara

24Magazin Ministarstva odbrane Srbije

U F O K U S UKonferencija za novinare u Vladi SrbijeVELIKO INTERESOVAWE ZA VOJNE [KOLE 6

Nezapam}ene poplave u Trgovi{tuVOJSKA PRVA NA TERENU 8

I N T E R V J UPukovnik Miroslav Kneèvi}, na~elnik Vojnog muzejaAFIRMACIJA NACIONALNOG IDENTITETA 10

Uru~ene „Medaqe pravednika” za spasavawe Jevreja u Drugom svetskom ratuHRABROST DOSTOJNA DIVQEWA 14

A K T U E L N OKako re{iti nagomilane stambene probleme?LEGALIZACIJA U INTERESU SVIH 19

O D B R A N ACentralna logisti~ka bazaIZME\U ÊKI]A I NAKOVWA 20

Pokazna ve`ba pripadnika 72. izvi|a~ko-diverzantskogbataqonaUDAR IZ TI[INE 24

Bojna ga|awa brodova Re~ne flotileIZRE[ETANE METE 28

Obala Slonova~eNADGLEDAWE NADE 30

1. jun 2010.

Sni

mio

Budi

mir

M. P

OP

ADI

]

34

re~ urednika

5

[kolstvobeleèn je jo{ jedan vredan jubilej vojnog {kolstva – 40 godinarada Vojne gimnazije. Formirana je 1970. godine u Beogradu, sa isturenim odeqewem u Zagrebu, a prva generacija u~enikadala joj je ime Gimnazija „Bratstvo-jedinstvo“.Iako se weno osnivawe formalno ne dovodi u vezu sa ranijom

sredwo{kolskom ustanovom u Srbiji, Prvom mu{kom gimnazijom kojaje osnovana ukazom kraqa Aleksandra Prvog Kara|or|evi}a od 6. aprila 1933, niti sa sredwo{kolskim ustanovama koje suformirane posle Drugog svetskog rata u onda{woj JNA, to je uistoriji vojnog {kolstva ipak jedna pri~a.

Jo{ jedan jubilej vojnog {kolstva, sa dubqom tradicijom,obeleèn je 18. marta, na dan kada je 1850. godine knez AleksandarKara|or|evi} ukazom odobrio rad Artiqerijske {kole – prete~edana{we Vojne akademije.

Ti datumi visokog zna~aja za vojno {kolstvo u Srbiji,obeleèni su u godini kada se sa istinskim zadovoqstvom moègovoriti o vra}awu i interesovawa i ugleda vojnog poziva.

To najboqe potvr|uju podaci da je ove godine za upis na Vojnu akademiju konkurisalo 1.259 mladi}a i devojaka na ukupno 240 slobodnih mesta, {to je 5,25 kandidata na jedno mesto. Pro{legodine bilo je 200 kandidata mawe, odnosno 4,4 na jedno mesto, alikoliki je napredak ostvaren u posledwe tri godine govori podatak da je 2006. za upis na Vojnu akademiju prijavu podneo samo 21 svr{eni sredwo{kolac.

O kvalitetu mladih qudi koji èle da budu oficiri VojskeSrbije najboqe govori ~iwenica da se ~ak 371 kandidat sa odli~nimuspehom u sredwoj {koli bori da zauzme jedno od 240 mesta na Vojnoj akademiji!

Sli~na je situacija i sa interesovawem za upis druge generacijekadeta na Visoku {kolu Vojnomedicinske akademije. Za 25 mestakonkurisalo je 209 kandidata, od ~ega 121 ima odli~an uspeh usredwoj {koli. Samo je onih sa najve}im sredwo{kolskim priznawem– diplomom „Vuk Karaxi}”, duplo vi{e od broja slobodnih mesta.Zavr{etkom Visoke {kole VMA oni postaju oficiri i lekari saperspektivom daqeg usavr{avawa na presti`noj zdravstvenojustanovi, koja je u samom vrhu vojnog zdravstva u svetu.

Sa ovakvim rezultatima i ostalim uspesima koje postiè, vojno {kolstvo u Srbiji ispisuje nove svetle stranice svoje istorije.Slede}e {to }e zabeleìti bi}e potpisivawe osniva~kog akta Vojnog univerziteta, na kome }e se pored klasi~nih vojnih studija,{kolovati i vojni inèweri i vojni lekari. To }e jo{ vi{e podi}irejting vojnih visoko{kolskih institucija, a time i nivo saradwe koja i sada postoji u {kolovawu i usavr{avawu pripadnika stranih armija.

Bitna karakteristika vojnog {kolstva je {to je to otvorensistem sa razvijenom me|unarodnom saradwom. Vi{e grupa kadetatokom godine odlazi u inostranstvo u okviru obrazovnih, sportskih idrugih oblika saradwe. Na stranim vojnim akademijama nalazi se 18 studenata: osam studenata u Gr~koj (u Atini), {est u Italiji (u Livornu, Modeni i Pucoliju) i ~etvorica u SAD (u KoloradoSpringsu i Vest Pointu).

Pripadnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije {koluju sena nivou komandno{tabnog i general{tabnog usavr{avawa na vojnimobrazovnim institucijama u SAD, Rusiji, Francuskoj, Gr~koj, Italiji,Velikoj Britaniji, Nema~koj, Norve{koj, Turskoj i Estoniji, a vi{estotina wih tokom godine uzme u~e{}e na nau~nim skupovima,kursevima i seminarima u nizu zemaqa. Na taj na~in razmewuju seiskustva i sti~u nova znawa, neophodna za novu stvarnost nedeqivebezbednosti sveta.

Radenko MUTAVXI]

D R U [ T V OGlobalno prestrojavawe autoindustrijeEKOLO[KA VOZILA OSVAJAJU SVET 34

Poru~nik @ivan Ikra{SA SEVERA NA JUG 39

S V E TOdbrambeno-politi~ke smernice SR Nema~keSPOSOBNOSTI ZA NOVE IZAZOVE 40

PoglediNOVI STRATE[KI KONCEPT 43

Predava~ Univerziteta Krenfild dr Laura R. KliriSLOBODA OD STRAHA 44

ParaleleJAPANSKO NAORU@AWE NA SVETSKOM TR@I[TU 47

T E H N I K APrva bespilotna vojna letelica za vasionske letoveMINI KOSMI^KI [ATL 48

F E Q T O NVijetnamski ratOTPOR JAPANSKOJ OKUPACIJI1941–1945 56

S P O R T

SPORTSKA PRVENSTVA 62

6 1. jun 2010.

K o n f e r e n c i j a z a n o v i n a r e u V

Za upis na Vojnu akademiju konkurisalo je 1.259mladi}a i devojaka na ukupno 240 slobodnih mesta,{to je 5,25 kandidata na jedno mesto. Na Visoku{kolu VMA, za 25 mesta konkurisalo je 209kandidata, istakao ministar [utanovac.

ni su po no vi li de ce ni -ja ma una zad. On je is -ta kao da je za upis naVoj nu aka de mi ju kon ku -ri sa lo 1.259 mla di -}a i de vo ja ka na ukup -no 240 slo bod nihme sta, {to je 5,25kan di da ta na jed nome sto.

Pro {le go di ne,ka ko je re kao, bi lo je200 kan di da ta ma wena isti broj po nu |e -nih me sta za upis, od -no sno 4,4 na jed no me -sto, dok je pre ~e ti rigo di ne za upis na VApri ja vu pod neo sa mo21 svr {e ni sred wo -{ko lac.

Mi ni star je na -gla sio da je u to ku iupis dru ge ge ne ra ci jeka de ta na Vi so ku{ko lu VMA. Za 25me sta kon ku ri sa lo je209 kan di da ta, od~e ga je 121 od li ~an,a 51 „vu ko vac”. [u -ta no vac je re kao dabi bi lo za ni mqi vo

upo re di ti te pa ra me tre sa osta lim vi so -ko {kol skim usta no va ma u ze mqi.

Usko ro }e, pre ma na ja vi mi ni stra[u ta nov ca, bi ti pot pi san i osni va~ ki aktVoj nog uni ver zi te ta na ko me }e se po redkla si~ nih voj nih stu di ja, {ko lo va ti i voj -ni in ̀ e we ri i voj ni le ka ri. Ti me }e seSr bi ja svr sta ti u red ze ma qa ko ji ima jutu vi so ko {kol sku in sti tu ci ju. Voj ni uni -ver zi tet, pre ma we go vom mi {qe wu, mo gaobi da po nu di svo je uslu ge i iz van gra ni caSr bi je.

Na pi ta we da je Mi ni star stvo od -bra ne an ga ̀ o va no na osni va wu Aka de -mi je u Li bi ji, mi ni star je re kao da su uto ku sa mo pre li mi nar ni raz go vo ri, teda su od re |e ne ze mqe ko je upu }u ju svo jepri pad ni ke na stu di je i usa vr {a va wena VA is ka za le po tre bu da na osno va mais ku sta va na {eg voj nog {kol stva for -mi ra ju i voj ne aka de mi je u wi ho vim ze -mqa ma.

[u ta no vac je i ovom pri li kom po -ja snio da od lu ka o do de li sta di o na JNAbez na dok na de Sport skom dru {tvu „Par -ti zan“, ko ju je 1990. go di ne do neo ta da -{wi SSNO, ni je bi la ute me qe na u po -

Na pi ta we o otva ra wu mi si jepri Na tou u Bri se lu, mi ni star jeod go vo rio da }e to bi ti za vr {e no upred vi |e nim ro ko vi ma, u pr voj po -lo vi ni ove go di ne. Ka da je u pi ta wuu~e {}e u jo{ tri mi rov ne mi si je,ko je su na ja vqe ne, on je re kao da suu to ku raz go vo ri o to me. An ga ̀ o va -we na {eg me di cin skog ti ma u Ugan -di, za {ta je bi la za in te re so va naFran cu ska, ot ka za no je jer su, ka koje re kao, an ga ̀ o va ni lo kal ni le ka -ri. Mi ni star je do dao da }e za dru -ge dve mi si je usko ro ima ti no ve in -for ma ci je, iz ra ziv {i o~e ki va we da

Od go vo ri na no vi nar ska pi ta wa}e one bi ti re a li zo va ne u to ku ove go -di ne.

Po vo dom ak tu e li zo va wa slu ~a ja po -gi nu lih voj ni ka u ka sar ni u Le skov cu2004. i 2005. go di ne, [u ta no vac je iz -ja vio da je to po ku {aj da se ugled i po ve -re we u Voj sku spu ste na onaj ni vo ka da suse ti do ga |a ji i de si li. Voj ska Sr bi je,pod vu kao je, ni je is tra ̀ na usta no va, ina gla sio da se u prav noj dr ̀ a vi zna koje od go vo ran za is tra ̀ ne i pred is tra -`ne rad we. Pra va adre sa na ko ju tre bada se obra te oni ko ji sum wa ju u zva ni~ niepi log do ga |a ja, po ru ~io je [u ta no vac,je ste pra vo su |e.

Veliko interesovawe za vojne {kole

Vla di Sr bi je kon fe ren ci ju za no vi na repo sve }e nu ak tu el nom pri je mu no ve ge ne ra -ci je ka de ta na VA i VMA.

Mi ni star [u ta no vac re kao je da su re -zul ta ti voj nog {kol stva im po zant ni i da se

Mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac,na ~el nik Voj no me di cin ske aka de mi jege ne ral-ma jor dr Mi o drag Jev ti} i na ~el nik Voj ne aka de mi je bri gad ni ge ne raldr Mla den Vu ru na odr ̀ a li su 13. ma ja u

Sni mio G. STAN KO VI]

7

Nezaposlenostnajve}i problem

l a d i S r b i j e

Na ~el nik Voj ne aka de mi je bri gad nige ne ral dr Mla den Vu ru na re kao je da jeza vr {en pr vi deo upi sa kan di da ta na VA,ko ji se sa sto jao od te sta iz ma te ma ti ke ipro ve re fi zi~ kih spo sob no sti. On je re -kao da je me |u pr vih 240 kan di da ta pro se -~an broj po e na po stig nu tih na te stu iz ma -te ma ti ke bio 25 od mo gu }ih 45, {to je da -le ko bo qi re zul tat ne go pret hod nih go di -na. I pro se~ ni re zul ta ti pro ve re fi zi~ -kih spo sob no sti bi li su ve o ma do bri. Ge -ne ral Vu ru na re kao je da za one ko ji su za -do vo qi li kri te ri ju me sle di me di cin skapro ve ra i tek ta da }e se zna ti ko na ~anspi sak no vih ka de ta.

Na ~el nik VMA ge ne ral-ma jor prof.dr Mi o drag Jev ti} iz ra zio je za do voq stvore zul ta ti ma pr ve kla se ka de ta, od no snovoj nih stu de na ta me di ci ne, ko ji su do sa dapo lo ̀ i li sve is pi te i to sa pro se~ nomoce nom 8, 94. Dvo je ka de ta za sa da, ka koje is ta kao, ima sve de set ke. Jev ti} je is ta -kao da je pro gram Vi so ke {ko le VMA obo -ga }en is ku stvi ma do ma }ih i stra nih me di -cin skih fa kul te ta ko ji su bit ni za si stemod bra ne. To }e omo gu }i ti da bu du }i svr -{e ni di plom ci me di ci ne bu du i voj ni ci ile ka ri.

A. PE TRO VI]B. MI QI]

– Po la ze }i od tih ci qe -va, Vla da Sr bi je in ten zi vi rasvo je re for me u svim prav ci -ma, kao {to je re for ma u sud -stvu o ko joj se naj vi {e go vo ri– is ta kao je pre mi jer Cvet ko -vi}, do da ju }i da je u to ku i in -ten ziv na za ko no dav na ak tiv -nost ko jom se za ko no dav ni ok-vir u Sr bi ji pri bli ̀ a va okvi -ru Evrop ske uni je.

– In ten ziv ne re for mespro vo de se i u Voj sci Sr bi je,od ko jih je naj ve }i deo pri sut ni -ma i po znat, i ubr za no se ide ka

pro fe si o na li za ci ji Voj ske, ta ko da }e mokra jem ove ili po ~et kom sle de }e go di ne is pu -ni ti taj ciq ko ji smo za cr ta li jo{ pre ne ko -li ko go di na – is ta kao je pre mi jer Cvet ko vi}.

Po red re for mi, ka ko je na gla sio pred -sed nik Vla de Sr bi je, kqu~ na stvar je stan -dard ̀ i vo ta gra |a na, ko ji je ve zan za eko nom -sku si tu a ci ju u ze mqi i za sta we pri vre de.

– Ono {to ka rak te ri {e ovaj mo me natje eko nom ska i fi nan sij ska kri za, ~i je po -sle di ce i efek te jo{ ose }a mo, a jed no odkqu~ nih pi ta wa je pro ce na tre nut ka gde sesa da na la zi mo, da li smo pro {li kri zu, ka -kve je ona efek te osta vi la, ko ji su we niele men ti, ka kvi su ri zi ci i ka ko tre ba i}ida qe – oce nio je pre mi jer.

Osvr nuv {i se na svet sku eko nom skukri zu ko ja se u pret hod nom pe ri o du pre li lai na Sr bi ju, pre mi jer Cvet ko vi} na veo je daje Vla da Sr bi je upo tre bi la tri gru pe me raza iz la zak iz kri ze. Pr va gru pa, ka ko je re -kao, od no si la se na sa na ci ju fi nan sij skogsek to ra, na kon ~e ga su usle di le me re ve za -ne za pri vre du, a tre }a gru pa me ra ogle da -la se u in ter ven ci ja ma u in fra struk tu ri, ato zna ~i po ve }a we do ma }e tra ̀ we i kre i -ra we no vih rad nih me sta.

Pre ma re ~i ma pre mi je ra Cvet ko vi }a,po red efe ka ta na bru to do ma }i pro iz vod ina po ja vu de fi ci ta, naj ne ga tiv ni ja po sle di -ca kri ze u na {oj ze mqi je ne za po sle nost ko jado se ̀ e 14, 3 od sto, {to je znat no vi {e u od -no su na dru ge ze mqe po go |e ne kri zom, i to jetre nut no naj ve }i pro blem. B. MI QI]

zi tiv nim prav nim pro pi si ma ko ji suta da bi li na sna zi, jer su oni de fi -ni sa ni ta ko da mo ra da po sto ji po se -ban in te res za si stem od bra ne da bise bi lo ko ja ne po kret nost otu |i la nana ~in na ko ji je otu |en sta di on „Par -ti za na”. On je pod se tio da je 1997.go di ne, a ka sni je i 2007, po kre nut po -stu pak ko ji bi tre ba lo da re vi di rataj ugo vor o po klo nu. Mi ni star je po -no vio da se na da da }e u sko ri je vre -me bi ti na |e no re {e we u ve zi saovim pro ble mom, i da }e se sa sport -skim dru {tvom „Par ti zan“ spo ra zu -me ti o to me {ta su in te re si Voj skeSr bi je i da se oni ne ogle da ju u uzur -pa ci ji bi lo kog sport skog pro sto ra.

Formalno i statisti~ki smo iza{li iz krize, ali se to ne odraàva na ìvot qudi, rekao je premijer Cvetkovi} i ocenio da se ne moè o~ekivatibrz oporavak. Vra}awe na stope rasta koje su seo~itavale pre krize o~ekuje se 2012. godine.

Pre da va we pre mi je ra Mirka Cvet ko vi }a u [ko li na ci o nal ne od bra ne

Od go va ra ju }i na pi ta wa po la zni ka[ko le na ci o nal ne od bra ne, pre mi jerCvet ko vi} is ta kao je, ka da je re~ o sma -we wu tro {ko va bu xet skih ko ri sni ka, dase tre nut no po ku {a va sa po ve }a wem efi -ka sno sti, od no sno is pi tu je se da li je ko -ri sno da svi bu xet ski ko ri sni ci ima juto li ko za po sle nih.

Go vo re }i o jav nim na bav ka ma,Cvet ko vi} je za kqu ~io da je Za kon o jav -nim na bav ka ma je dan od si stem ski naj -va ̀ ni jih za ko na ko je je do ne la de mo -krat ska vlast, na gla {a va ju }i da je ondo pri neo tran spa rent no sti u sfe rijav nih na bav ki.

Zakon o javnim nabavkama

Kao po se ban uspeh mi ni star [u ta -no vac je na veo da su i pri pad ni ci et ni~ -kih ma wi na u ve }em bro ju kon ku ri sa li zaupis. Me |u wi ma je 19 Ma |a ra, dva Bu -wev ca, dva Slo va ka, {est Bo {wa ka, petRo ma i po je dan Bu ga rin, Go ra nac, Ru muni Cr no go rac.

On je iz neo po da tak da je 371 kan -di dat za VA sred wu {ko lu za vr {io sa od -li~ nim uspe hom.

Konkuri{u odli~ni |aci

Pred sed nik Vla de Mir ko Cvet ko vi} odr -ào je, 17. ma ja, po la zni ci ma ge ne ral -{tab nog usa vr {a va wa [ko le na ci o -nal ne od bra ne pre da va we „Stra te gi ja odr -ì vog raz vo ja Re pu bli ke Sr bi je”.

Pre da va wu su pri su stvo va li i mi ni -star od bra ne Dra gan [u ta no vac i na ~el nikGe ne ral {ta ba ge ne ral-pot pu kov nik Mi lo jeMi le ti}.

Cvet ko vi} je go vo rio o op {tim ci qe -vi ma raz vo ja ko ji ma Sr bi ja te ̀ i, a to su de -mo kra ti ja, prav da, ali i so ci jal na prav da,na gla {a va ju }i da se oni ne mo gu ostva ri ti uto ku man da ta jed ne vla de.

8 1. jun 2010.

Vojska prva na

N e z a p a m } e n e p o p l a v e

P

Op {ti nu Tr go vi {te na ju gu Sr bi je, ko ju su po go di le po pla ve ka kve se ne pam te u po sled wihosam de set go di na, po se ti li su mi ni star od bra neDra gan [u ta no vac, mi ni star ra da i so ci jal nepo li ti ke Ra sim Qa ji} i na ~el nik Ge ne ral {ta baVS ge ne ral-pot pu kov nik Mi lo je Mi le ti}

o sle di ce po pla va su dvo je po gi nu lih, sru {en be ton ski be dem u gra du, od ne ti i o{te -}e ni mo sto vi. Na do {la P~i wa po pla vi la je oko 100 ku }a, a oko 300 me {ta na jeise qe no.Obi la ze }i po pla vqe no pod ru~ je, 16. ma ja, mi ni star [u ta no vac iz ja vio je da }e Vla da

u~i ni ti sve da po mog ne ugro ̀ e nom sta nov ni {tvu, a in ̀ i we rij ska je di ni ca ^e tvr te bri ga deiz Vra wa od mah je za po ~e la sa ni ra we po sle di ca.

– Voj ska je, za jed no sa po li ci jom, uvek pr va na te re nu – is ta kao je [u ta no vac, na gla -siv {i da iz Tr go vi {ta ima do sta pro fe si o nal nih voj ni ka, a ve li ki broj mla dih qu di iz ovene raz vi je ne op {ti ne pri ja vi li su se na kon kurs Voj ske Sr bi je za pri jem u pro fe si o nal nuvoj nu slu ̀ bu.

Mi ni star za rad i so ci jal nu po li ti ku Ra sim Qa ji} re kao je da je Vla da odo bri la jed -no krat nu po mo} Tr go vi {tu, a po mo }i }e u ob no vi po ru {e ne i o{te }e ne in fra struk tu re.

Mi ni stri [u ta no vac i Qa ji} i ge ne ral Mi le ti} iz ja vi li su sa u ~e {}e po ro di ca ma na -stra da lih Ra do va na Vlat ko vi }a (1949) i Vu ki ce Sta men ko vi} (1965).

Oni su raz go va ra li i sa pri pad ni ci ma ̂ e tvr te bri ga de, ko ji su po sle sa mo dva ~a sa odpo ~et ka ne za pam }e nog ne vre me na pri sko ~i li u po mo} me {ta ni ma.

Pred sed nik op {ti ne Tr go vi {te dr Vla sta Pe tro vi} za hva lio je Vla di i Voj sci na po -mo }i. Z. MI LA DI NO VI]

Sni

mio

S. \

OR\

EVI

]

9

terenu

u T r g o v i { t u

Tr go vi {tu je uru ~e na po mo} od 2.000 }e ba di, ko ju su Mi ni -star stvo od bra ne i Voj ska Sr bi je na me ni li ugro ̀ e nim po ro di -ca ma te op {ti ne po stra da loj u ne dav nim po pla va ma.

Po mo} je uru ~e na ~la nu Kri znog {ta ba op {ti ne Tr go vi {teQu bi {i Ste fa no vi }u.

Pomo} najugroènijim

Energetska bezbednost SrbijeMinistar rudarstva i energetike Petar [kundri} odrào je

21. maja predavawe slu{aocima [kole nacionalne odbrane natemu „Energetska bezbednost Republike Srbije“. Predavawu suprisustvovali i dràvni sekretar Zoran Vesi} i zamenik na~el-nika Vojne akademije pukovnik Branko Bo{kovi}.

Ministar [kundri} predstavio je slu{aocima general {ta -bnog i komandno{tabnog usavr{avawa politi~ko-bezbednosne as-pekte savremene energetske problematike naglasiv{i da je „en-ergija danas vi{e politika, nego {to je to ikada bila“.

On je naglasio da Srbija trenutno, kada je u pitawu ele ktri -~na energija, proizvodi dovoqne koli~ine za sopstvene potrebe,a deo se i izvozi. Prema wegovim re~ima elektroenergetski si-stem je stabilan, i neta~ne su {pekulacije da dràva uvozi struju.[kundri} je ocenio da je me|udràvni sporazum Srbije i Rusijezna~ajan za energetsku stabilnost zemqe ali i za ukupne odnose

dve dràve. Ministar je ocenio da strate{ko partnerstvo sa Ru-sijom, kao i sa Kinom, predstavqa „vetar u jedra“ evropskim inte-gracijama Srbije.

[kundri} je naglasio da je nedavno pokrenuto niz projekatakoji podrazumevaju investicije u nove i remont postoje}ih energet-skih kapaciteta Srbije.

Izgradwa gasovoda „Ju`ni tok“, prema mi{qewu ministra[kundri}a, mogla bi da donese veliku korist Srbiji jer je trenut-no u opticaju mogu}nost da protok iznosi oko 40 milijardi kubnihmetara {to bi dràvi donelo zna~ajne prihode.

A. P.

Poseta inostranih vojnih predstavnika NikincimaU okviru redovnih godi{wih aktivnosti, u organizaciji Upra-

ve za me|unarodnu vojnu saradwu Sektora za politiku odbraneMO, inostrani vojni predstavnici posetili su, 19. maja, Centarza ispitivawe i stalnu izlo`bu naoruàwa i vojne opreme uNikincima.

Tokom obilaska Centra, izaslanici su informisani o wego-vim mogu}nostima, kapacitetima i perspektivama daqeg razvoja ibili su u prilici da vide razvojne projekte i izlo`bene proizvo-de na{e odbrambene industrije.

Inostrani vojni predstavnici i wihove supruge bili su gostivojne ustanove „Morovi}” i obi{li su galeriju „Sava [umano-vi}” u [idu.

Sni

mio

G. S

TAN

KOVI

]

1. jun 2010.

A

10

firmacija nacionalnog identiteta i slobodarskog duha ostaoje najva`niji zadatak Vojnog muzeja sve do danas, kada je nawegovom ~elu pukovnik Miroslav Kneèvi}. Od zavr{etkaVojne akademije pukovnik Kneèvi} je u svetu tradicije, mo-rala, kulture i duhovnih vrednosti uop{te. Zato je du`nost

na~elnika Vojnog muzeja shvatio i kao priliku da ostvari neke svo-je ideje iz mladosti, da, bar u muzeju, istoriju oslobodi ideologi-je u meri u kojoj je to mogu}e, a tradiciju i savremenike veli~an-stvenih doga|aja iz na{e povesti pribliì dana{woj mladoj gene-raciji. Koliko je u tome uspeo, bilo je na{e prvo pitawe ~ovekukoji je na ~elu Vojnog muzeja ve} {est godina.

– Uvek sam verovao da je za uspeh u poslu kojim se baviteva`no voleti ga, uìvati u svakom danu koji provedete na radnommestu. To, naravno, nije uvek mogu}e, pogotovu u Vojnom pozivu, alija sam imao sre}u. Jo{ kao potporu~nik u{ao sam u svet tradicije,morala, duhovnih i eti~kih vrednosti koje ~ine nerazdvojni deovojne profesije. Zato sam u Vojnom muzeju kao „riba u vodi”, to jemoj svet i u wemu mi ni{ta nije te{ko. Dobri rezultati samo suposledica takvih shvatawa, kvalitetne organizacije, uspe{ne mo-tivacije zaposlenih i jasno postavqenih ciqeva.

Pri tome, treba znati da u na{em poslu veliki zna~aj imatimski rad. Mada svaka izlo`ba ima svog autora, ne moè samoon, bez pomo}i, da je organizuje i izvede do kraja. Zato je zna~aj-na ne samo podr{ka stru~nog kolegijuma, ve} i nesebi~na pomo}

Pri~a o Vojnom muzeju traje od 1878.godine, kada je knez Milan Obrenovi}pokazao interesovawe za tradiciju naroda kojim je vladao i èqu da se onadokumentuje predmetima istorijskevrednosti. A èqa vladara i onda je bila zapovest koja se morala izvr{iti, pa su mnogobrojni kraqevi qudiprokrstarili Srbijom u potrazi zavrednim predmetima i dragocenostimanekada{wih ustani~kih vojvoda. Malo po malo, budu}i muzej punio sesvedo~anstvima burnih vremena, pa je, 1904. godine otvorena zgrada u kojoj su prikazani ustani~ki dani iborba za oslobo|ewe od Osmanlija.

Afirmacija nacionalnogidentiteta

P u k o v n i k M i r o s l a v K n e ` e v i } , n a ~ e l n i k V o j n o g m u z e j a

kolega, jednih drugima i svih zajedno svakom od wih. Ta saradwaje posebno zna~ajna zato {to nijedna na{a izlo`ba nije vezanasamo za jedan doga|aj, za jednu zbirku, tako da se saradwa me|ukolegama podrazumeva, zarad uspeha svake pojedina~ne izlo`be.

Osnovna delatnost Vojnog muzeja je stvarawe i publiko-vawe muzejskih zbirki i izlo`bi s tematikom ratova,naoruàwa, vojne opreme, odlikovawa... Iako je muzej to~inio od svog osnivawa, imam utisak da je posledwih godi-na u~iwen korak vi{e i da je, posle dugotrajne stagnacije,veoma aktivan i sve prisutniji u kulturnom ìvotu preston-ice. Koje su to aktivnosti kojima vra}ate publiku naBeogradsku tvr|avu?

– Budu}i da smo na veoma atraktivnom mestu, u srcu Kalemeg-dana, Vojni muzej je, s razlogom, nezaobilazni deo i gradske tur-isti~ke pri~e. Potrudili smo se da budemo i deo kulturnih i tur-isti~kih manifestacija od op{teg zna~aja, onih koje nose pe~atgrada i kojima se doprinosi wegovoj turisti~koj ponudi. Posled-wih godina Vojni muzej je nezaobilazni u~esnik manifestacija kao{to su Belef, Dani evropske kulturne ba{tine, Dani Beograda,No} muzeja... Mi smo tu predstavqeni ili tematskim izlo`bamaili prostorom koji ustupamo zarad kvalitetnije i uspe{nije real-izacije tih zna~ajnih doga|aja, po{to se veliki deo wih odvija up-ravo na prostoru Beogradske tvr|ave.

Snimio R. POPOVI]

pro {losti. To je znak i da smo se oslobodili onog ideolo{kog tegako ji nas je optere}ivao i na koji smo, od demokratskih promena,svi osetqiviji nego pre deceniju ili dve.

Pojavqivali smo se na Sajmu naoruàwa, pa na Novo godi -{ wim ~arolijama, gde smo imali veoma zapaènu posetu. Vi{eod pe deset hiqada qudi tada je videlo automobile iz Titovezbirke luksuznih vozila, {to je Vojni muzej jo{ vi{e pribliìloqudima. Ne treba ~ekati da qudi do|u u muzej, sasvim je logi~noi da muzejske postavke, pojedini muzejski predmeti iza|u iz muze-ja, krenu u susret qubiteqima istorije, tradicije ili pojedinihoblika qudskog stvarala{tva. Posledwih godina Vojni muzej tosve ~e{}e i ~ini.

Va{ posledwi poduhvat bio je otvarawe dela stalne po -stavke posve}enog Drugom svetskom ratu, godinama pre iposle wega. Bio je to obiman posao. Da li je bilo problemau wegovoj realizaciji?

I kao {to Vojni muzej svojim u~e{}em doprinosi uspehu tihmanifestacija, tako i one, posle vi{egodi{we stagnacije, pove -}a vaju interesovawe javnosti za Vojni muzej i na{ rad. U me|uvre-menu, po~iwemo aktivnije da u~estvujemo u tradicionalnim mani -fe stacijama, poput No}i muzeja, koje pokrivamo tematskim izlo -`bama i poku{avamo da razbijemo stereotipe. Tako je bilo i sagostuju}om izlo`bom o istoriji ~okolade, koju je pre ~etiri godineu na{im prostorijama priredio Muzej Vojvodine iz Novog Sada.Bilo je pitawe kakve mi veze imamo sa ~okoladom, Vojni muzej seve zuje za oru`je, uniforme, odlikovawa, ratove. Vrlo brzo po ka -za lo se da svaka tema moè da se poveè sa vojskom, s ratovima, svojskovo|ama koji su pili toplu ~okoladu, na primer, ili jeli tajomi qeni slatki{. Uostalom, mi retko prire|ujemo tematske iz-lo`be samo na jednu temu, obi~no su to miksevi kojima se pokriva-ju odre|eni doga|aji.

Naredne godine u No}i muzeja imali smo izlo`bu o istorijivina i vinogradarstva... Pokazalo se da ba{ svaka tema moè dase poveè s vojskom, bilo da je vojska neka nau~na dostignu}a prvaprimewivala ili je omogu}avala wihov razvoj. Takav pristup po-kazao se veoma delotvornim pa smo imali redove posetilaca doStambol kapije ili Sahat kule.

Niste zanemarili ni tradicionalne tematske i jubilarneizlo`be, postavke po kojima je Vojni muzej poznat u javnosti. – Tokom posledwe tri godine realizovali smo mnogo zadata-

ka, od kojih su najva`niji u~e{}e u nacionalnim manifestacijamaNo} muzeja, Sajam naoruàwa i Novogodi{wi va{ar. Organizo-vali smo brojne tematske izlo`be, kao {to su 100 godina automo-bila u srpskoj vojsci, 130 godina vojne {tampe u Srbiji, 60 godi-na raketnog naoruàwa, realizovali smo izlo`be povodom 160godina Vojne akademije i 180 godina Garde u Srbiji...

Interesovawe za na{e izlo`be i tematske postavke neupore-divo je ve}e nego ranije, ne samo u Beogradu, ve} i u svim gradovi-ma u kojima gostujemo. Naravno, mi znamo da se nekada{we mil-ionske posete iz vremena {ezdesetih i sedamdesetih godina pro -{log veka, kada se u muzeje i{lo i po direktivi, ne mogu ponoviti,ali nas raduje to {to se qudi, posebno omladina, vra}aju u Vojnimuzej i {to ih ponovo interesuju doga|aji iz na{e bliè i daqe

Jedinice NOVJ i Crvene armije zajedno su osloba|ale Beograd i Srbiju

Postali smo deo beogradske i srpske turisti~ke ponude,mnogo zna~ajniji nego ranijih godina. To, naravno nije ~udno. Tre-ba znati da je Beogradska tvr|ava veoma zanimqiva sama po se-bi, ali bez Vojnog muzeja duh nekada{weg vremena i duh istorijs-ki zna~ajnih doga|aja iz vekova za nama ne bi se mogli osetititim intenzitetom.

Ovaj muzej jedan je od najstarijih u Srbiji. Kada je dràvahtela da pokaè svoje korene i afirmi{e nacionalni identitet,a to je, svakako, jedan od ciqeva svakog naroda i nacije, onda jeosnovala Vojni muzej. Ukazom kneza Milana Obrenovi}a jo{1878. godine pristupilo se stvarawu muzeja koji }e biti otvorentek 26 godina kasnije. I tada se htelo pokazati da je srpski na-rod, sa svojom vojskom, od ustanka na ovamo, sam izvojevao svojuslobodu i da ju je, decenijama kasnije, uglavnom sam i branio.Namera je bila da se budu}im generacijama ostavi trag o toj bor-bi i ùdwi srpskog naroda za slobodom i zadrì uspomena nasve one ustanike i borce za slobodu koji su se `rtvovali za tajplemeniti ciq. Koliko je ratova bilo na na{im prostorima netreba ni pomiwati, ali svedo~anstva o wima bez Vojnog muzejane mogu se ni zamisliti.

Svedok istorije

tako zanimqivih, slobodno se moè re}i jedinstvenih, pred-meta koji nisu ugledali svetlo dana? – U postoje}u postavku uneli smo neke nove istorijske doku-

mente, fotografije, predmete koji bliè i preciznije oslikavajutu epohu. Naravno, bez su{tinskog naru{avawa hronologije i per-spektive stalne postavke, koje tu izlo`bu ~ine jedinstvenom, nesamo u nas i na{em okruèwu, ve} i znatno {ire, mogu slobodnore}i i u evropskim i svetskim okvirima.

Kad je re~ o doga|ajima iz Drugog svetskog rata na na{im pro-storima, na{a ideja nije bila da pravimo paralelu izme|u ta-da{wih antifa{isti~kih pokreta, da ih izjedna~avamo ili favo-rizujemo. Poku{ali smo da ideolo{ke ocene i vrednosne sudovekojima je ranija postavka bila optere}ena, ublaìmo, a ulogu Ko-munisti~ke partije svedemo u realnije okvire. Pokazalo se da smo

– Za realizaciju tog veoma sloènog zadatka imali smo malovremena. Na sre}u, uspeli smo veoma brzo da mobili{emo ceo si-stem, ne samo Vojni muzej, ve} i mno go bro jne saradnike, posebno udomenu logistike, bez kojih ne bismo mogli da ostvarimo ono {tose od nas o~ekivalo. Trebalo je na vreme obezbediti majstore raz-li~itih profila, od farbara i podopolaga~a do staklara, elek-tri~ara... Naravno, bilo je potrebno osigurati i potrebna nov -~ana sredstva, a ona, s obzirom na obim radova i ambicije posta -vke, nisu bila mala. Sre }om, od prvog trenutka imali smo podr{kusvih u sistemu, kako Ministarstva odbrane, odnosno Sektora zaqu dske resurse i Uprave za tradiciju, standard i veterane, tako iGeneral{taba Vojske Srbije. Veliku pomo} i razumevawe za svena{e zahteve imali smo i u Upravi za logistiku.

Izloèni su i neki predmeti koji do sada nisu prikaziva -ni javnosti. Tu, pre svega, mislim na stvari iz zaostav {tineDra ̀ e Mihailovi}a i na nema~ku Enigmu. Ima li jo{ mnogo

12

Aktivnost Vojnog muzeja je, posle duèg perioda stagna-cije, ponovo veoma razu|ena. Naravno, od osnivawa Vojnogmuzeja, daleke 1904. godine, ~ine se napori da na{e postavkevidi i svet van granica na{e zemqe. Ve} 1907. godine muzejse pojavio u Londonu na velikoj izlo`bi posve}enoj istorijiBalkana, sa predmetima vezanim za Prvi i Drugi ustanak pro-tiv Turaka.

Od tada do danas Vojni muzej koristi svaku priliku dasvoje dragocenosti prikaè i van Srbije. êsto su te prilikebile ograni~ene finansijskim sredstvima, ali na to smo retkomogli da uti~emo. Kad je re~ o savremenom dobu, mogu re}i dasmo pre dve godine u~estvovali na me|unarodnoj izlo`bi uSofiji, organizovanoj povodom 130 godina rusko-turskih isrpsko-turskih ratova, gde smo prikazali deo na{eg original-nog muzejskog fonda iz tog perioda.

Mo`da na{a me|unarodna saradwa i nije na nivou kojibismo mi èleli ili za koji smo svakako sposobni, ali za toje razlog uglavnom finansijski. Nedostatak novca i daqe nasograni~ava u realizaciji nekih projekata, posebno u oblastime|unarodne saradwe.

Saradwa sa inostranstvom

Snimio V. TRANDAFIL

Snimio D. ATLAGI]

13

primamqiv plen u vremenu u kome se mawe razmi{qalo o tradi-ciji, a vi{e o komercijalizaciji tog atraktivnog prostora.

Ipak, moèmo s ponosom da kaèmo da smo, uprkos sna`nimnapadima, uspeli da odbranimo Vojni muzej, da ga za{titimo i,{to je jo{ zna~ajnije, pove}amo saradwu s lokalnim i republi~kimkulturnim, turisti~kim, muzejskim i drugim sli~nim organizacija-ma i institucijama.

Bogatstvo muzejskog fonda kojim raspolaète omogu}avavam veoma dobru saradwu sa drugim muzejima u zemqi i uinostranstvu. Da li ste zadovoqni nivoom te saradwe?– Prisutni smo u gotovo svim muzejima Srbije i u gotovo svim

gradovima. Ne samo zbog pozajmice na{ih vrednih i originalnihmuzejskih predmeta, nego i zbog tematskih izlo`bi koje organizuje-mo i prire|ujemo u tim gradovima i muzejima. Imamo veoma bogatfundus, bez koga se ne moè prikazati nijedan istorijski doga|aj,nijedan period iz na{e istorije. U organizaciji izlo`bene po sta -vke o \or|u Vajfertu sara|ivali smo sa Narodnom bankom Srbi-je, priredili smo izlo`bu Srpsko-turski ratovi, ~iji je on savre-menik, u No}i muzeja sara|ivali smo s drugim muzejima, u~estvo-vali smo na izlo`bi Istorijskog muzeja Srbije na temu kasa, kasi-ca i {tedwe, prikazali smo kasu vojvode Putnika, na Sin|e li -}evim danima pro{le godine prikazali smo neke muzejske pred-mete, kao i u Ni{u, prilikom organizacije izlo`be o 200 godinabi tke na êgru...

Na{a èqa je da sve vi{e izlazimo iz okvira Vojnog muzeja,da na{i dragoceni istorijski predmeti, dokumenta, karte ne buduzato~eni u depoima, ve} da su sve ~e{}e pred o~ima javnosti. To jeèqa svih nas u muzeju, ali i brojnih darodavaca i qubiteqa na-cionalne istorije.

Kako ocewujete kvalitet na{eg vojnog muzeja u pore|ewu sdrugim sli~nim u blièm i daqem okruèwu?– Mogu slobodno da kaèm da je na{ vojni muzej jedan od na-

jboqih, ne samo u ovom delu Evrope, ve} i {ire, kako po bogatstvumuzejskih predmeta, jedinstvenoj hodnoj liniji, tako i po obimu ibroju tematskih izlo`bi. Ovakav muzej nema nijedna biv{a ju-goslovenska republika. Mislim da s puno objektivnosti mogu dakaèm da smo u samom vrhu, kad je re~ o vojnim muzejima u ovomdelu Starog kontinenta.

Na kraju, najve}a vrednost Vojnog muzeja je stalna postavkakoja obuhvata 14 vekova na{e istorije na Balkanu. O woj su sepohvalno izrazili i najve}i muzejski stru~waci iz Nema~ke, Fran-cuske, Velike Britanije, Italije i drugih zemaqa, ali i na{i ug-ledni muzeolozi.

Du{an GLI[I]

u ve likoj meri u tome i uspeli, zadràvaju}i ambijent i postoje}uhodnu liniju.

O tome svedo~e i mi{qewa stru~waka, istori~ara, arheolo-ga, istori~ara umetnosti, muzeologa, brojnih ~lanova Muzejskogdru{tva Srbije, koji su posledweg dana „Nedeqe muzeja” kolek-tivno posetili Vojni muzej i veoma pohvalno se izrazili o stalnojpostavci, u~iwenim izmenama, isti~u}i da je postavka veomaedukativna i jasna u svakom pogledu. Laskave ocene dobili smo iod nadle`nih u Ministarstvu odbrane, {to nam, naravno, punozna~i i motivi{e za daqi rad.

Kad je re~ o predmetima koje smo izloìli prvi put, naravnoda ih ima jo{. Bi}e prilike da mnogi do sada skriveni predmetiugledaju svetlo dana, ali nikada ne}emo videti ba{ sve. Uporedosa izlagawem, muzej nastavqa i da prikupqa istorijski zna~ajne ivredne predmete, nedavno smo neke i otkupili, tako da nikada nijemogu}e videti ba{ sve. To umnogome zavisi i od tematike izlo`beili postavke.

Stagnacija koja je posledwih deceniju ili dve, iz poznatihrazloga, zadesila ne samo muzejske stvaraoce, ve} gotovosvaku oblast na{eg individualnog i kolektivnog stvara la -{tva, odrazila se i na aktivnost Vojnog muzeja. Bilo je re ~i~ak i o wegovom ga{ewu. Prebrodili ste te te{ke godine isna`no krenuli napred. Kako ocewujete postignuto?

– Devedesete godine bile su nesre}ne za ovaj narod i dràvuu kojoj smo nekada zajedno ìveli. Ratovalo se u okruèwu, zatimje do{lo do agresije Natoa, pa su se qudi povukli, zabrinuti zabu du}nost. Nije to bilo vreme za velika ulagawa, za razvoj. Biloje va`no preìveti, odricali smo se svega {to nam nije bilo ne -ophodno u tom trenutku. Apatija je zahvatila i muzejske stva ra oce.Kad je re~ o Vojnom muzeju, mnogi su se pitali, ne samo kulturna ja -vnost Beograda, ve} i u Vojsci, treba li nam Vojni muzej kao samo -stalna muzejska ustanova, da li je boqe, pa i jeftinije, da u|e usistem muzeja Srbije ili da ga preuzme Grad Beograd.

Lokacija na kojoj se Vojni muzej decenijama nalazi veoma jeatraktivna, u to nema sumwe. U samom srcu Beogradske tvr|ave, ujednoj samosvojnoj istorijskoj i kulturolo{koj celini, svedo~imo ovekovima Beograda, na oku smo svim turisti~kim poslenicima iza qu bqenicima u putovawa i istoriju. Zato smo postali veoma

Deo stalne izlo`bene postavke koju smo nedavno otvorilinije vezana samo za 65 godina od pobede nad fa{izmom, iako jetim povodom otvorena. Ona je mnogo vi{e od toga. Stalna po-stavka Vojnog muzeja prikazuje 14 vekova na{eg postojawa i ìv-qewa na ovim prostorima. Otvorena jo{ 1961. godine, po-sledwih sedam godina nije bila dostupna javnosti u celini, a on-da smo odlu~ili da je osavremenimo i prilagodimo zahtevimana{eg vremena. Takva postavka, ina~e, ne smatra se zavr{enom,jer obuhvata dug period, s razli~ito dokumentovanim i prikaza-nim fazama.

Zato nije iznena|ewe {to smo, posle svih doga|aja kojimasmo bili svedoci tokom posledwih decenija i na prelazu mile-nijuma, odlu~ili da, s mnogo mawe ideolo{kih premisa i opte-re}ewa, osavremenimo deo postavke posve}ene ne samo Drugomsvetskom ratu, ve} i me|uratnom i postrevolucionarnom pe-riodu.

Stalna postavka

14 1. jun 2010.

Dru gog svet skog ra ta spa sa va li Je vre je odna ci sti~ kog po gro ma.

Po zra vqa ju }i pri sut ne, me |u ko ji masu bi li mi ni star od bra ne Dra gan [u ta -no vac, mi ni star spoq nih po slo va Vuk Je -re mi} i izra el ski mi ni star za na u ku i

teh no lo gi ju Da ni el Her {ko vi}, am ba sa dorIzra e la u Be o gra du Ar tur Kol is ka zao jeza hval nost i po {to va we za ~in hu ma no stii do bro te ko ji su u Dru gom svet skom ra tuu~i ni li Ran |el Sto ja no vi}, Ma ri ja To mi},Mi li ca i Mi ha i lo Bo gi }e vi} i Mi ro sla -va i Si me on Pro ti}, skri va ju }i je vrej skepo ro di ce i pri tom ri zi ku ju }i sop stve neì vo te.

Am ba sa dor Kol je ovom pri li kompod se tio na po tre sne sce ne stra da wa Je -vre ja iz fil ma „ [in dle ro va li sta”, na -po mi wu }i da je i we go va maj ka bi la za to -~e na u Pla {o vu, na ci sti~ kom lo go ru u ko -me je [in dler sa gra dio fa bri ku i ~i je jerad ni ke ka sni je spa sa vao. „Te sce ne”, re -kao je Kol, „su bli mi ra ju su {ti nu ono gazbog ~e ga smo mi ov de. Ran |el Sto ja no vi},Ma ri ja To mi}, Mi li ca i Mi ha i lo Bo gi }e -vi} i Mi ro sla va i Si me on Pro ti} spa slisu ì vo te Je vre ja, du bo ko sve sni da do vo -de u opa snost sop stve ne ì vo te. U vre me -nu ka da je svet bio gur nut u uà san rat, ratiz me |u do bra i zla, a sa ma Sr bi ja se na -la zi la pod ~i zmom na ci sti~ ke oku pa ci je,

Po ~a sni gost ce re mo ni je do de le „Me da qe pra ved ni ka”, mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac is ta kao je u svomobra }a wu da }e 20. vek bi ti upam }en po ve li kim do stig nu }i ma, ali i kao vek naj ve }ih su ko ba i naj ve }ihstra da wa u isto ri ji ~o ve ~an stva

– Sr bi ja }e i u bu du} no sti, za jed nosa svo jim pri ja te qi ma iz Izra e la, gra di -ti slo bod no dru {tvo, a ube |en sam i na -dam se da ~o ve ~an stvo vi {e ni ka da ne }edo }i u si tu a ci ju da, ri zi ku ju }i ̀ i vo te, po -ka ̀ e mo ono do bro u na ma, spa sa va ju }idru ge qu de sa mo za to {to dru ga ~i je iz gle -da ju, mi sle i ve ru ju – is ta kao je mi ni star[u ta no vac na ce re mo ni ji, iz ra ̀ a va ju }idi vqe we svi ma ko ji su ra ni jih go di na isa da do bi li ovo vi so ko pri zna we.

Slobodno dru{tvo

Sudbine

Hra brostdo stoj na di vqe wa

Sni

mio

D. B

AN DA

U r u ~ e n e „ M e d a q e p r a v e d n i k a ” z a s p a s a v a w e J e v r e j a u

Sa mo tri da na po ula sku ne ma~ kevoj ske u raz ru {e ni Be o grad, 1941. go di -ne, grad je ob le pqen pro gla si ma ko ji mase Je vre ji ma na re |u je da se pri ja ve, pre -da ju kqu ~e ve svo jih do mo va i no se ù tuzve zdu.

Po ro di ca Da non – otac Te o dor, maj -ka Ve ra i tro je de ce, Ca dok (10), Je hu da(9) i Ame da (5), ko ja je ì ve la u cen trugra da i ima la sta klar sku rad wu, pri ba -vqa la ̀ ne do kum ente, be ̀ i na jug i za u -sta vqa se u Le skov cu.

Ran |e lu Sto ja no vi }u pred sta vqa juse kao iz be gli ce iz Bo sne, a on ih ve -li ko du {no pri ma u svo ju ku }u. Da no no -vi otva ra ju po sla sti ~ar ni cu u Le skov -cu i pri li kom jed nog ru tin skog in spek -cij skog pre gle da Ve ra se to li ko upla -{i la da ne ot kri ju wi ho vo stvar no po -re klo da se – one sve sti la. Ta da su Ran -|e lu pri zna li da su Je vre ji, a on je od -lu ~io da im i da qe pru ̀ a uto ~i {te i~u va taj nu.

Po seb no je dra ma ti~ no bi lo skri va wepo ro di ce Eve \or |e vi}, ko ja je uspe la da po -beg ne u Bu dim pe {tu i pre ̀ i vi rat.

Eva je po no vo sre la Ma ri ju 1944. u

Ka da je ~uo dapre ti opa snost da }ebi ti ot kri ve ni, Ran -|el je otr ~ao ku }i,po mo gao Da no no vi mada se spa ku ju i po beg -nu. Nem ci ma ko ji suubr zo do {li u ku }u iod ve li ga, ni je ni {tapri znao ni po slesvih mu ~e wa.

Po ro di ca Da -non je pre ̀ i ve la rat.

* * *Ma ri ja To mi}-

[varc ro |e na je uBa~ koj 1913. go di ne.Hri {}an ka ne ma~ kogpo re kla, uda la se za Je vre ji na. Po iz bi ja wuoku pa ci je od lu ~i la je da spa se po ro di cu svogmu ̀ a i na sta vi la je da po ma ̀ e dru gim Je -vre ji ma.

Prijateqstvo porodica Proti}, Bogi}evi} i Danon

Ube o grad skoj si na go gi Su kat [a lom26. ma ja odr ̀ a na je ce re mo ni ja do de -le „Me da qe pra ved ni ka me |u na ci ja -ma”, tra di ci o nal nog pri zna wa ko je

dr ̀ ava Izra el i Jad Va {em, u ime je vrej -skog na ro da, do de qu ju oni ma ko ji su to kom

ovi hra bri, ne se bi~ ni mu {kar ci i è ne,po stu pa li su u skla du sa ka zi va wem iz Tal -mu da da onaj ko ji spa se je dan ̀ i vot, kao daje spa sao ~i tav svet”.

Po ~a sni gost ce re mo ni je do de le „Me -da qe pra ved ni ka”, mi ni star od bra ne Dra -gan [u ta no vac is ta kao je u svom obra }a wuda }e 20. vek bi ti upam }en po ve li kim do -stig nu }i ma, ali i kao vek naj ve }ih su ko ba inaj ve }ih stra da wa u isto ri ji ~o ve ~an stva.[u ta no vac je pod se tio da je na po ~et kuDru gog svet skog ra ta u Sr bi ji je dan ne ma~ -ki ì vot vre deo sto srp skih ì vo ta i uto -li ko je de lo onih ko ji ma se do de qu je me da -qa pra ved ni ka jo{ ve }e.

Mi ni star od bra ne je re kao da smoda nas u Sr bi ji po no sni na na {u je vrej skuza jed ni cu i do dao: „Du bo ko sam uve ren daje i je vrej ska za jed ni ca po no sna na Sr bi -ju, ko ja gra di de mo krat sko dru {tvo po svimevrop skim vred no sti ma, po ko ji ma se po -{tu je pra vo sva ke na ci je i sva kog ~o ve ka,bez ob zi ra na na ci o nal nu ili ver sku pri -pad nost”.

Na ce re mo ni ji su go vo ri li i izra el -ski mi ni star za na u ku i teh no lo gi ju Da ni elHer {ko vi}, ra bin je vrej ske za jed ni ce u Sr -bi ji Isak Asi el, a am ba sa dor Ar tur Koluru ~io je „Me da qe pra ved ni ka” po tom ci maRan |e la Sto ja no vi }a, Ma ri je To mi}, Mi -li ce i Mi ha i la Bo gi }e vi }a i Mi ro sla ve iSi me o na Pro ti }a.

Pri ~e o wi ho vom `r tvo va wu da spa suje vrej ske po ro di ce Da non i Pa po, po ro di cuEve \or |e vi} i dru ge Je vre je, pro ~i ta la jeVa wa Ej dus, a u umet ni~ kom de lu pro gra maiz ve de ne su kom po zi ci je Alek san dra Si mi -}a, na pi sa ne spe ci jal no za ovu pri li ku.

R. MU TAV XI]

iz bri si vom i dra gom se }a wu svih nas ko jismo po ha |a li ovu {ko lu – re kao je pu kov nikmr Mi lan Ste vi}.

Po sle uvod nog iz la ga wa na ~el ni kaVoj ne gim na zi je pri ka zan je do ku men tar nifilm o {ko li, a za tim su, uz u~e {}e Umet -ni~ kog an sam bla „Sta ni slav Bi ni~ ki”, u~e -ni ci iz ve li pri god ni re ci tal.

Na kra ju sve ~a no sti, we go vo pre o sve -{ten stvo epi skop hvo stan ski Ata na si je Ra -ki ta je, po vo dom 40 go di na Voj ne gim na zi je,u ime pa tri jar ha Srp ske pra vo slav ne cr -kve, na ~el ni ku Voj ne gim na zi je pu kov ni ku mrMi la nu Ste vi }u uru ~io grb Srp ske pra vo -slav ne cr kve.

D. GLI [I]Sni mio Z. MI LO VA NO VI]

D r u g o m s v e t s k o m r a t u

kon cen tra ci o nom lo go ru u Ra ven sbru ku,gde je od ve de na kao sa rad nik par ti za na.

* * *Mno go broj na po ro di ca Pa po do

Dru gog svet skog ra ta ì ve la je u No vomPa za ru. Be ̀ e }i od Ne ma ca, Ic hak se sasu pru gom Re nom i k}er ka ma Le om i Ra he -lom, sklo nio u se lo Je lak ci kod Jo {a ni~ -ke ba we, u ku }u Mi ro sla ve i Si me o naPro ti }a, a ka sni je u se lo Dren ce, kod Mi -li ce i Mi ha i la Bo gi }e vi }a, gde su osta lido oslo bo |e wa. Ce lo se lo je zna lo da suJe vre ji, ali ni ko ih ni je odao. Pre ̀ i ve lisu rat, a po ro di ce su sa ~u va le pri ja teq -stvo i da nas.

Lea i Ra he la su, u znak za hval no -sti, po vo dom uru ~i va we „Me da qe pra -ved ni ka” do pu to va le iz Izra e la u Be o -grad i na ce re mo ni ji u si na go gi ~vr stoza gr li le svo je srp ske pri ja te qe, uz su -ze, i ne za bo rav sve ga do brog {to su imu~i ni li.

Obe le ̀ e no 40 go di naVoj ne gim na zi jeod slo ga nom „Zna we je na {e oru` je” uVoj noj gim na zi ji, 26. ma ja, sve ~a no jeobe le ̀ e no 40 go di na po sto ja wa teobra zov ne usta no ve Voj ske Sr bi je.

Sve ~a no sti su pri su stvo va li pred stav ni ciMi ni star stva od bra ne i Voj ske Sr bi je,Srp ske pra vo slav ne cr kve, ne ka da {wi isa da {wi pro fe so ri i broj ni biv {i u~e ni -ci Voj ne gim na zi je.

Obra }a ju }i se pri sut ni ma na ~el nikVoj ne gim na zi je pu kov nik mr Mi lan Ste vi},i sam wen ne ka da {wi u~e nik, is ta kao je daje kroz {ko lu, for mi ra nu ma ja 1970. go di -ne pod na zi vom „Brat stvo-je din stvo”, do sa -da pro {lo vi {e od osam hi qa da u~e ni ka,od ko jih su mno gi bi li, a ne ki su i da nas, naru ko vo de }im du ̀ no sti ma u Mi ni star stvuod bra ne i Ge ne ral {ta bu Voj ske Sr bi je.

– Voj na gim na zi ja bi la je i osta la je -din stve na u Sr bi ji po svom ci qu da mo ti -vi {e, obra zu je, vas pi ta i pri pre mi sred -wo {kol ce za stu di ra we na Voj noj aka de mi -ji i bu du }i voj ni po ziv. Taj ciq u pot pu no -sti ostva ru je mo, evo, ve} ~e ti ri de ce ni je.U~e ni ci Voj ne gim na zi je su me |u naj bo qimstu den ti ma Voj ne aka de mi je. Je din stve nismo i po do pri no su ko ji ula ̀ e mo u vas pi -ta we i obra zo va we u~e ni ka. Taj po se banod nos iz me |u pro fe so ra, na ~el ni ka kla sa,raz red nih sta re {i na i svih za po sle nihpre ma u~e ni ci ma je ono {to da je po se banpe ~at ovoj {ko li i ~i me se u~e ni ci za u vekve ̀ u za Voj nu gim na zi ju. Ne za bo rav ni ì -vot u in ter na tu i sva ko dnev ne {et we od in -ter na ta do zgra de gim na zi je, ali i mno go -broj ni po seb ni ob li ci na sta ve, od obu ke uski ja wu i pli va wu, pre ko pe ri o da pri la go -|a va wa, do ne bro je nih sek ci ja, osta ju u ne -

16 1. jun 2010.

No vi stam be ni kre di ti za voj ne pen zi o ne rePred sed nik Uprav nog od bo ra Fon da za so ci jal no osi gu ra we

voj nih osi gu ra ni ka bri gad ni ge ne ral dr Veq ko To do ro vi} uru ~io je,18. ma ja, voj nim pen zi o ne ri ma ugo vo re o stam be nom kre di ti ra wu uiz no su od 20.000 evra, ~i me je pot po mog nu to br ̀ e re {a va we wi ho -vog stam be nog pi ta wa.

Go vo re }i o na po ri ma Sek to ra za qud ske re sur se i Upra ve zatra di ci ju, stan dard i ve te ra ne Mi ni star stva od bra ne, di rek torFon da za so ci jal no osi gu ra we voj nih osi gu ra ni ka pu kov nik mr Mi -loj ko Mi lo va no vi} re kao je da se ve li ka pa ̀ wa po kla wa re {a va wueg zi sten ci jal nih pro ble ma ko ri sni ka voj ne pen zi je, od no sno po boq -{a wu wi ho vog ì vot nog stan dar da i ma te ri jal nog sta tu sa.

– Naj u gro ̀ e ni ji me |u wi ma sva ka ko su oni bez svog kro va nadgla vom, a wih je, pre ma evi den ci ji Fon da, tre nut no 2.747. Za na -kna du de la tro {ko va za sta no va we tih qu di iz dva ja se, na me se~ nomni vou, oko 35 mi li o na di na ra ili 421 mi li on go di {we. Pro se~ nana kna da de la tro {ko va za sta no va we iz no si oko 11.500 di na ra.In te re so va we za ta kav vid re {a va wa stam be nog pi ta wa me |u pen -zi o ne ri ma je ve li ko. Do sa da je vi {e od 470 voj nih pen zi o ne ra pod -ne lo zah tev za do de lu kre di ta u iz no su do 20.000 evra. Kre dit jeodo bren za 319 ko ri sni ka voj nih pen zi ja, za {ta je iz dvo je no oko630 mi li o na di na ra – re kao je pu kov nik Mi lo va no vi}.

D. G.

In for mi sa we iz obla sti stam be ne pro ble ma ti ke

Pred stav ni ci Mi ni star stvaod bra ne, pred vo |e ni po mo} ni kommi ni stra od bra ne za bu xet i fi -nan si je Sr bi sla vom Cve ji }em i na -~el ni kom Upra ve za tra di ci ju, stan -dard i ve te ra ne pu kov ni kom Sla |a -nom Ri sti }em, ovih da na su na vi {esku po va u gra do vi ma Sr bi je in for -mi sa li pri pad ni ke Voj ske o ak tu el -no sti ma iz obla sti stam be ne pro -ble ma ti ke.

Tom pri li kom, sta re {i ne i ci -vil na li ca oba ve {te ni su o za kon -skoj re gu la ti vi iz obla sti kre di ti -ra wa i na bav ke sta no va, na ~i nukre di ti ra wa, mo gu} no sti ma do bi ja -wa sub ven ci o ni sa nih kre di ta, do de -li sta no va u za kup i mo de li ma pri -ba vqa wa sta no va.

Z. M.

Me dij ska po kri ve nost Voj ske Sr bi jeVoj ska Sr bi je je, po me dij skoj po kri ve no sti u sve tu iz na{e zemqe, odmah iza Vla de i Skup {ti ne

Ana li zi ra ju }i iz vo re sa saj ta www.ge o grap hi cal me dia.com, ko -ji is tra ̀ u je pri sut nost ze ma qa, li~ no sti i or ga ni za ci ja u svet skimme di ji ma, mo ̀ e se za kqu ~i ti da me dij ska pri sut nost Sr bi je u sve tuni je na za do vo qa va ju }em ni vou i da po red po je di nih in sti tu ci ja ipo je di na ca, bren di ra wu na {e dr ̀ a ve u ve li koj me ri mo gu do pri ne -ti pri vred ne or ga ni za ci je i po je din ci u spor tu.

Mi ni star stvo od bra ne je u pret hod noj go di ni u~i ni lo ve li kena po re na us po sta vqa wu do bre ko mu ni ka ci je sa do ma }im i ino stra -nim me di ji ma. Sa mo za me dij sko pra }e we po je di nih do ga |a ja u si ste -mu od bra ne, po put me |u na rod nog ae ro mi tin ga „Ba taj ni ca 2009”,akre di to va no je vi {e od 230 do ma }ih i stra nih me di ja. Do bra or ga -ni za ci ja do ga |a ja kao {to su me |u na rod na voj no me di cin ska ve ̀ ba„MED CE UR 2009”, po se ta pot pred sed ni ka SAD Xo ze fa Baj de na,Tre }a kon fe ren ci ja na ~el ni ka ge ne ral {ta bo va bal kan skih ze ma qa,Me |u na rod ni sa jam na o ru ̀ a wa i voj ne opre me „Part ner 2009”, uve li koj me ri do pri ne la je do broj me dij skoj sli ci si ste ma od bra ne usve tu. Upra va za od no se sa jav no {}u Mi ni star stva od bra ne od go vo -ri la je u 2009. go di ni na 99 po sto zah te va no vi na ra.

Mi ni star stvo od bra ne }e i da qe te ̀ i ti afir ma ci ji i us po -sta vqa wu do brih od no sa sa me di ji ma u ze mqi i iz van we, s ci qempred sta vqa wa onog {to si stem ra di i ~e mu te ̀ i i bren di ra wa na -{e ze mqe u sve tu.

Sni

mio

J. M

AMUL

A

Izlo`ba „Pronalaza{tvo Beograd 2010”Trideseta me|unarodna izlo`ba pronalazaka, novih tehnologija

i industrijskog dizajna „Pronalaza{tvo Beograd 2010” odràna je od24. do 28. maja u Velikoj galeriji Medija centra „Odbrana”.

Organizator izlo`be je Savez pronalaza~a Beograda i to jenajve}a manifestacija koja predstavqa smotru pronalaza~kih re-zultata u Srbiji. Izloèno je 128 eksponata, a pored autora iz Sr-bije, svoje radove predstavili su i izlaga~i iz osam zemaqa.

Ministar odbrane Dragan [utanovac obi{ao je izlo`bu i saposebnim interesovawem pogledao predstavqene inovacije i pro-nalaske.

Ministarstvo odbrane i Savez pronalaza~a sara|uju ve} dva-deset godina i to je bio povod da Uprava za strategijsko planiraweovom prilikom dobije zlatnu plaketu i medaqu, u ime dugogodi{weuspe{ne saradwe. Nagradu je primio na~elnik Uprave general-major dr Boìdar Forca. Zahvaquju}i na priznawu, general Forcaosvrnuo se na plodnu saradwu sa Savezom pronalaza~a, naglasiv{ispremnost Vojske Srbije da nastavi da pruà podr{ku.

P. V.

Srbislav Cveji}

17

Okrugli sto

Qud ska pra va u Voj sci Sr bi jeU Na rod noj skup {ti ni Re pu bli ke Sr bi je 20. ma ja odr ̀ an je okru gli sto na te mu „Qud ska pra va i osnov ne slo bo de pri pad ni ka oru ̀ a nih sna ga Sr bi je”

Otva ra ju }i skup, dr -àv ni se kre tar Mi ni -star stva od bra ne IgorJo vi ~i} iz ra zio je za do -vo q stvo zbog odr ̀ a va waokru glog sto la ko ji je po -sve }en ovoj te mi. On je is -ta kao da se Voj ska Sr bi jeu ovom tre nut ku na la zi upo od ma kloj fa zi re for mei pro fe si o na li za ci je Vo -j ske Sr bi je i pod se tio daje Skup {ti na Sr bi je usvo -ji la Stra te gi ju na ci o nal ne bez bed no sti i Stra te gi ju od bra ne Re -pu bli ke Sr bi je, kao dva osnov na stra te {ka do ku men ta u obla stibez bed no sti i od bra ne, kao i Dok tri nu Voj ske Sr bi je, ko ju je odo -brio Pred sed nik Re pu bli ke Sr bi je.

Po red ovih stra te gij sko-dok tri nar nih do ku me na ta, ka ko je na -gla sio Jo vi ~i}, Na rod na skup {ti na je u pro te klom pe ri o du do ne lavi {e zna ~aj nih si stem skih za ko na ko ji su omo gu }i li da qi raz vojsi ste ma od bra ne, a re {e wa sa dr ̀ a na u tim za ko ni ma u skla du susa naj vi {im me |u na rod nim stan dar di ma u obla sti qud skih pra va iuskla |e na sa Usta vom Re pu bli ke Sr bi je.

Pra va i oba ve ze pri pad ni ka Voj ske Sr bi je, do dao je dr -àv ni se kre tar Jo vi ~i}, re gu li sa na su za ko ni ma i pod za kon skimak ti ma i spro vo de se na tran spa ren tan na ~in u dvo ste pe nim po -stup ci ma.

Go vo re }i u okvi ru pa nel pre zen ta ci je, di rek tor In spek to ra -ta od bra ne ge ne ral-ma jor Pe tar Ra doj ~i} pod vu kao je da su se upo -re do sa de mo krat skim pro me na ma u dru {tvu od vi ja le i pro me ne uVoj sci Sr bi je.

On je po seb no is ta kao uvo |e we ko dek sa ~a sti ra di po mo }ipri pad ni ci ma VS da usvo je no vi na ~in vred no va wa voj ne pro fe si -je, kao i da svo je po na {a we uskla de sa vred no sti ma i stan dar di mako ji ni su ure |e ni dru gim za ko ni ma i pod za kon skim ak ti ma.

Ge ne ral Ra doj ~i} je do dao da je ko deks sa stav ni deo pro gra maobu ke na svim ni vo i ma {ko lo va wa i usvr {a va wa u Voj sci Sr bi je.

Po vod za or ga ni zo va we ovog okru glog sto la je pred sta vqa we„Pri ru~ ni ka o qud skim pra vi ma i osnov nim slo bo da ma pri pad ni -ka oru ̀ a nih sna ga i za po sle nih u oru ̀ a nim sna ga ma” na srp skomje zi ku u iz da wu OEBS-ove Kan ce la ri je za de mo krat ske in sti tu ci jei qud ska pra va i Cen tra za de mo krat sku kon tro lu oru ̀ a nih sna gaiz @ene ve.

Sku pu su pri su stvo va li pred stav ni ci OEBS-a, Mi ni star stvaod bra ne, vla di nog i ne vla di nog sek to ra, kao i voj ni ata {ei akre -di to va ni u Sr bi ji.

B. MI QI]

Sa rad wa sa SADGe ne ral ni in spek tor Evrop ske ko man de Oru ̀ a nih sna ga Sje -

di we nih Ame ri~ kih Dr ̀ a va pu kov nik Kri sto fer Mi ler po se tio jeIn spek to rat od bra ne Mi ni star stva od bra ne.

U raz go vo ru sa de le ga ci jom In spek to ra ta od bra ne raz ma tra -ne su mo gu} no sti da qeg una pre |e wa sa rad we u obla sti in spek cij -skih po slo va.

Na~elnik General{taba VS u poseti PortugaluNa~elnik General{taba Vojske Srbije, general-potpukovnik

Miloje Mileti}, koji je od 24. do 26. maja boravio u zvani~noj pose-ti Portugalu na poziv na~elnika General{taba oruànih snaga tedràve generala Lui{a Valensa Pinta, izjavio je agenciji Tanjug dasu profesionalizacija oruànih snaga i u~e{}e u mirovnim opera-cijama oblasti u kojima se kroz razmenu iskustava moè konkreti-zovati saradwa dve vojske.

General-potpukovnik Mileti} je rekao da je Ministarstvo od-brane Portugala svoj interes da unapredi saradwu sa na{imoruànim snagama iskazalo i odlukom da ove godine u Beogradu ot-vori kancelariju vojnog predstavnika. Mileti} je podsetio da jetokom susreta ministara odbrane dve dràve u februaru pro{legodine u Beogradu i u marta 2010. u Lisabonu iskazan obostraniinteres da se saradwa izme|u dveju vojski unapredi.

„Oruàne snage Portugala imaju veliko iskustvo u u~e{}u umirovnim misijama i uspe{no su zavr{ile proces profesionaliza-cije, tako da su to oblasti o kojima moèmo razmeniti iskustva ikonkretizovati saradwu u narednom periodu”, rekao je on. Na~el-nik General{taba Vojske Srbije je dodao i da je izme|u vlada dvedràve potpisan sporazum o saradwi u oblasti odbrane, „{topruà i pravni osnov za konkretnije zajedni~ke aktivnosti”.

Mileti} se tokom posete sastao i sa ministrom odbrane Por-tugala Augustom Santo{om Silvom, a obi{ao je i brigadu za brzoreagovawe i vazduhoplovnu bazu Oruànih snaga Portugala.

Skra }en voj ni rok za „de cem bar ce”Pred sed nik Re pu bli ke Sr bi je Bo ris Ta di}, na pred log mi ni stra

od bra ne, do neo je na red bu da se voj ni ci de cem bar ske par ti je 2009.go di ne, ko ji su upu }e ni u Voj sku Sr bi je u pe ri o du od 25. do 27. ja nu a -ra, ot pu ste sa slu ̀ e wa voj nog ro ka 31. ma ja 2010. go di ne. Wi hov do -la zak u Voj sku Sr bi je po me ren je zbog epi de mi je gri pa A H1N1.

Fizionomija savremenog rata Institut za strategijska istraìvawa Sektora za politiku od-

brane organizovao je, 26. maja, okrugli sto pod nazivom „Simula-cije i fizionomija savremenog rata“.

Ciqevi okruglog stola bili su upoznavawe, povezivawe i raz-mena informacija izme|u razli~itih organizacija u sistemu odbraneu primeni simulacije, upoznavawe sa aktuelnim trendovima primenesimulacija i simulcionih tehnologija u vojnoj oblasti, prikaz dosa-da{wih rezultata Instituta za strategijska istraìvawa u domenuistraìva~ke primene simulacija u prou~avawu fizionomije savre-menog rata i definisawe pravaca budu}e saradwe na ovom planu.

18 1. jun 2010.

P

Pre da va we mi ni stra [u ta nov ca na Fa kul te tu po li ti~ kih na u kaNa po ziv Fa kul te ta po li ti~ kih na u ka u Be o gra du, mi ni star od -

bra ne Dra gan [u ta no vac odr ̀ ao je 25. ma ja pre da va we stu den ti mapost di plom skih stu di ja iz Sr bi je i Sje di we nih Ame ri~ kih Dr ̀ a va,ko me su pri su stvo va li i pro fe so ri FPN i de kan prof. dr Ili ja Vu -ja ~i}. Bi la je to pri li ka da se post di plom ci upo zna ju sa ak tu el nimtre nut kom u si ste mu od bra ne i sa gle da ju tok pro ce sa re for mi.

Mi ni star [u ta no vac je to kom is crp nog pre da va wa iz lo ̀ io su -{tin ske ko ra ke ko je je ak tu el ni me nax ment Mi ni star stva od bra nepred u zeo ka ko bi pre va zi {ao si tu a ci ju ko ja u si ste mu od bra ne prene ko li ko go di na ni je bi la na za do vo qa va ju }em ni vou. On je pod se tioda je u~i wen niz zna ~aj nih ko ra ka ko ji su ne sa mo po boq {a li op {testa we u si ste mu od bra ne, ne go i po di gli ugled voj ske u dru {tvu.

In for mi sa we pred stav ni ka Udru ̀ e wa voj nih pen zi o ne raMi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac in for mi sao je, 24. ma ja

u Me di ja cen tru „Od bra na”, pred stav ni ke Udru ̀ e wa voj nih pen zi o -ne ra o ak tu el nim ko ra ci ma u re for mi si ste ma od bra ne i na po ri mako je Mi ni star stvo od bra ne ula ̀ e u pre va zi la ̀ e we pro ble ma sako ji ma se su sre }u biv {i pri pad ni ci voj ske.

Sa stan ku su pri su stvo va le i naj od go vor ni je sta re {i ne iz Mi -ni star stva od bra ne nad le ̀ ne za pi ta wa sta tu sa, so ci jal nog osi gu -ra wa i stan dar da voj nih pen zi o ne ra.

Mi ni star [u ta no vac is ko ri stio je pri li ku da voj ne pen zi o ne -re in for mi {e o naj va ̀ ni jim re zul ta ti ma Mi ni star stva od bra ne upro te klom pe ri o du, sa ak cen tom na pro fe si o na li za ci ji Voj ske Sr -bi je i po di za wu ugle da te in sti tu ci je u dru {tvu.

On je iz neo po dat ke ko ji sve do ~e da je ras po la ga we nov ~a nimsred stvi ma u Mi ni star stvu od bra ne da nas da le ko efi ka sni je ne gopret hod nih go di na i da voj ni bu xet, ia ko sma wen usled eko nom skekri ze, uspe va da pod mi ri tro {ko ve u ko je spa da ju i voj ne pen zi je.Mi ni star je pod vu kao da oko 80 po sto voj nog bu xe ta od la zi na per -so nal ne tro {ko ve, oce niv {i da to pred sta vqa ve li ki na por za si -stem ko ji ne ras po la ̀ e sa do voq no nov ca, na ro ~i to za zna ~aj ni jepro jek te opre ma wa.

Pred sed nik Udru ̀ e wa voj nih pen zi o ne ra Qu bo mir Dra ga wacis ta kao je da je mi ni star [u ta no vac pr vi zva ni~ nik tog ran ga ko jise sa stao sa voj nim pen zi o ne ri ma, po hva liv {i na po re ko je Mi ni -star stvo ula ̀ e u re {a va we pro ble ma voj nih pen zi o ne ra.

A. P. – B. M.

Sa sta nak Ame ri~ ko-ja dran skepo ve qe u Sa ra je vuNa ~el nik Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je ge ne ral-pot pu kov nik

Mi lo je Mi le ti} u~e stvo vao je na dva na e stom sa stan ku na ~el ni ka ge -ne ral {ta bo va oru ̀ a nih sna ga dr ̀ a va ~la ni ca Ame ri~ ko-ja dran skepo ve qe u Sa ra je vu, u svoj stvu po sma tra ~a.

Te ma ovo go di {weg sku pa je sa gle da va we ko ri sti od me ha ni za -ma Pro gra ma Part ner stva za mir za raz voj ope ra tiv nih spo sob -no sti oru ̀ a nih sna ga, sa te ̀ i {tem na po stu pa wu sa vi {ko vi mamu ni ci je.

Ze mqe ~la ni ce ove re gi o nal ne ini ci ja ti ve su Al ba ni ja, Hr vat -ska, Ma ke do ni ja, Bo sna i Her ce go vi na i Cr na Go ra, dok Sr bi ja imasta tus po sma tra ~a.

Na kon sa stan ka, ge ne ral-pot pu kov nik Mi le ti} imao je bi la -te ral ne su sre te sa ko man dan tom Ko man de zdru ̀ e nih sna ga Na toau Na pu qu ad mi ra lom Mar kom Fic xe ral dom, sa za me ni kom ko man -dan ta Evrop ske ko man de OS SAD ge ne ral-pot pu kov ni kom Xo nomGard ne rom i sa na ~el ni kom Ge ne ral {ta ba OS Slo ve ni je Aloj zom[taj ne rom.

[u ta no vac je iz dvo jio pro ces pro fe si o na li za ci je voj ske, ra -ci o na li za ci ju tro {e wa buxet skih sred sta va, re for mu voj nog zdrav -stva i voj nog {kol stva, te in ten ziv nu me |u na rod nu voj nu sa rad wu ipo mo} mi ni star stva iz vo zu na {e na men ske in du stri je. On je pod se -tio da su u~i we ni zna ~aj ni po ma ci u for mi ra wu kva li tet no po sta -vqe ne pi ra mi de sta re {in skog ka dra u Voj sci Sr bi je.

Mi ni star je iz me |u osta log go vo rio i o zna ~a ju ve }eg an ga ̀ o -va wa na {e voj ske u mi rov nim mi si ja ma, na gla siv {i da se u sve tuasi me tri~ nih pret wi, bez bed nost mo ra ~u va ti i iz van gra ni ca sop -stve ne ze mqe. On je po no vio opre de qe we da pi ta we ~lan stva u NA -TO ni je ak tu el no i da Sr bi ja tek tre ba da is cr pi sve re sur se pro -gra ma Part ner stvo za mir.

Stu den ti su, na kon pre zen ta ci je, ima li pri li ku da po sta vqa -ju pi ta wa mi ni stru od bra ne ve za na za ak tu el ne bez bed no sne iza -zo ve kao i osnov ne prav ce dr ̀ av ne po li ti ke ko ji se ti ~u si ste maod bra ne.

A. PE TRO VI]

Sni mio Z. MI LO VA NO VI]

19

U vre me nu osku di ce, sva ko dnev nog stra ha od bu du} no sti,gu bit ka po sla i ne ma {ti ne, kom {i ja nam je vred ni ji od bra ta.Ili je bar, ne ka da ta ko bi lo. Is ku stva su, bar pre ma sve do ~e -wu jed nog na {eg ko le ge, pri pad ni ka Mi ni star stva od bra ne ko jije, iz ob ja {wi vih raz lo ga è leo da osta ne ne po znat jav no sti,raz li ~i ta.

– Pro ble ma i ne ra zu me va wa u ve zi sa le ga li za ci jom za -jed ni~ kih pro sto ri ja ima mno go. Na rav no, ne u svim zgra da mai ne od svih kom {i ja. U op {ti ni No vi Be o grad, gde ja ì vim,pro ble mi su raz li ~i te vr ste, od po kre ta wa tu ̀ bi pred nad le -`nim pra vo sud nim or ga ni ma, te le fon skih pret wi, pi sa wapre te }ih po ru ka, pa do fi zi~ kih na sr ta ja, raz li ~i tih mal tre -ti ra wa i po ni ̀ a va wa, zbog ko jih ni na {a de ca ni su mir na ispo koj na.

Na {e kom {i je, na vod no, sma tra ju da je obje kat u ko ji maì vi mo i ko ji je pred met le ga li za ci je u stva ri wi hov, ia ko jene sum wi vo da oni ni ka da ni su bi li vla sni ci tih pro sto ri ja,ve} je to bi lo Mi ni star stvo od bra ne. Ot ku pom sta no va onini su ot ku pi li i za jed ni~ ke pro sto ri je, ali sa da è le da ihpri va ti zu ju, da ih, jed nom re~ ju, ukra du. O tim pro sto ri ja mani ko ni ka da ni je bri nuo, ra ni je za to jer ni su ni bi li svo ji -na sta na ra, a ka sni je jer smo mi ì ve li u wi ma. Tek sa da,ka da se po kre nu la pri ~a o wi ho voj le ga li za ci ji, to po sta jepro blem.

Kom {i ja vred ni ji od bra ta

Kako re{iti nagomilane stambene probleme?

Legalizacijau interesusvih

Poku{aji Ministarstva odbrane da legalizacijom adaptiranih zajedni~kihprostorija re{i bar deo stambenih problema pripadnika Ministarstva i Vojske, nailazi na otpor stanara koji na razli~ite na~ine onemogu}avaju wihov otkup

Vi {e od 20.000 pri pad ni ka Mi ni star stva od bra ne i Voj skeSr bi je ne ma od go va ra ju }i krov nad gla vom, dok na sto ti ne wihì ve u ne u slov nim ob jek ti ma. Ne ki od wih i u adap ti ra nimpo slov nim pro sto ri ja ma, ve {er ni ca ma, bi ci klar ni ca ma,osta va ma i po dru mi ma zgra da u ko ji ma, u kom for nim i udob -

nim sta no vi ma, ì ve wi ho ve sre} ni je ko le ge. I ka ko to obi~ no bi -va, ne raz u me ju jed ni dru ge.

Su o ~e ni sa su ro vom isti nom da, upr kos svim na po ri ma i è -qa ma, stam be ni pro ble mi ne }e bi ti od go va ra ju }e re {e ni ni u go -di na ma ko je sle de, nad le ̀ ni u Mi ni star stvu od bra ne re {e ni su dado kra ja spro ve du svo je vre me no do ne te od lu ke o le ga li za ci ji adap -ti ra nih za jed ni~ kih i po slov nih pro sto ri ja i slu ̀ be nih sta no va iwi ho vom ot ku pu.

Voj no gra |e vin ski cen tar „Be o grad”, na sled nik ne ka da {we Voj -no gra |e vin ske di rek ci je, do sa da je uspeo po voq no da re {i od re |e -ni broj od oko 850 zah te va voj nih bes ku} ni ka ko ji, le ga li za ci jomadap ti ra nih za jed ni~ kih pro sto ri ja, po ku {a va ju da re {e svoj ì vot -ni pro blem. Po sao je za vr {en u No vom Sa du, Srem skoj Mi tro vi ci,Zre wa ni nu i Va qe vu, a de li mi~ no u Po ̀ a rev cu i ne kim be o grad -skim op {ti na ma, me |u ko ji ma se po seb no is ti ~u Vo ̀ do vac, Vra ~ar iSav ski ve nac. U dru gim se, na ̀ a lost, ni je kre nu lo s mr tve ta~ ke.

Zbog ~i we ni ce da naj ve }i deo pri pad ni ka Mi ni star stva od -bra ne i Voj ske Sr bi je, po ne kim pro ce na ma, ì vi na No vom Be o gra -du, ta op {ti na za slu ̀ i la je na {u po seb nu pa ̀ wu. Ne sa mo za to {toje „pre ko re ke” ube dqi vo naj ve }i broj ne voq ni ka ko ji su pod ne lizah tev za le ga li za ci ju adap ti ra nih obje ka ta, ve} i zbog à lo sneisti ne da je upra vo tu i naj ve }i ot por „le gal nih” sta na ra toj ne sum -wi vo hu ma noj ak ci ji Mi ni star stva i Voj ske Sr bi je.

Ia ko je ne po bit no utvr |e no da su svi ob jek ti ~i ja se le ga li za ci -ja tra ̀ i, adap ti ra ni jo{ 1991. i 1992. go di ne, ka da je vla sni {tvonad wi ma ima la Voj ska i da ti na pri vre me no ko ri {}e we ne voq ni ci -ma u uni for mi, uglav nom pro te ra nim iz ot ce pqe nih re pu bli ka, sta -na ri zgra da u ko ji ma su „spor ni za jed ni~ ki sta no vi”, sa da tra ̀ e da sewi ho va le ga li za ci ja one mo gu }i. I u to me tra ̀ e po dr {ku ne sa mo advo -ka ta, ko ji ma hu ma na stra na pri ~e i ni je po sao, ve} i jav no sti.

Ospo ra va ju }i Voj sci da je vla snik adap ti ra nih ve {er ni ca, po -dru ma, „{ah klu bo va”, bi ci klar ni ca, osta va i dru gih „za jed ni~ kihpro sto ri ja” i tvr de }i da su ot ku pom sta no va u zgra da ma po sta li vla -sni ci i zgra da u ce lo sti, da kle sve ga {to je u wi ma, sta na ri „za bri -nu ti” za pro sto ri je u ko ji ma vi {e od de ce ni ju i po, na ne vo qu, ì vewi ho ve kom {i je i ko le ge, na sva ki na ~in è le da ih ise le i za bo ra -ve. Da ta ko za bo ra ve i svo ju mu ku i ne vo qu ko ju su ima li dok ni su le -ga li zo va li sta no ve u ko ji ma ì ve i ko je su ot ku pi li za ne ta ko ve li -ke pa re. Za slu ̀ e no, s pra vom pri pad ni ka Voj ske i na osno vu de ce ni -ja pro ve de nih u rad nom od no su.

Is ti ~u }i da ru ko vod stvo op {ti ne No vi Be o grad ima znat no vi {eraz u me va wa za pro ces le ga li za ci je od po je di nih sta na ra zgra da u ko -ji ma se na la ze „spor ni ob jek ti”, pu kov nik Qu bi {a Ko sti} iz Voj no -gra |e vin skog cen tra „Be o grad” ka ̀ e da je, zbog te {ke si tu a ci je i hit -nog po stu pa wa po na red ba ma ta da {wih sa ve znog se kre ta ra za na rod -nu od bra nu i ko man dan ta Pr ve ar mi je, adap ta ci ja za jed ni~ kih pro sto -ri ja ura |e na bez pret hod no pri ba vqe nih ur ba ni sti~ kih i gra |e vin -skih do zvo la, ali da sa gla snost sta na ra ni je ni bi la po treb na.

– Te pro sto ri je su ta da bi le vla sni {tvo Voj ske, kao i sta no viko ji su ka sni je ot ku pqe ni. Po zna to je da pro ces ot ku pa sta no va da ti raiz 1995. go di ne, ka da je voj ni stam be ni fond pre {ao u ru ke vla sni kasta no va. Iz raz li ~i tih raz lo ga, uglav nom bi ro krat skih, sta na ri u za -jed ni~ kim pro sto ri ja ma bi li su one mo gu }a va ni da ih ta da ot ku pe. Bi loje mno go pro ble ma i u me |u sob nim od no si ma sta na ra, upra vo zbog po -ku {a ja da se ti ob jek ti le ga li zu ju i ot ku pe. Pri me ri su raz li ~i ti i go -to vo bez iz u zet ka re zul tat su se bi~ no sti i kom {ij skog ne ra zu me va wa.Mi o~e ku je mo da se stva ri usko ro raz re {e i da ti sta no vi bu du ot ku -pqe ni. Dok se ne le ga li zu ju, wi ho vo ot ku pqi va we je ne mo gu }e – ka ̀ eKo sti} i za kqu ~u je da je le ga li za ci ja u in te re su svih. Ra di mi ra u ku }ii hu ma nog re {a va wa jed nog od naj va ̀ ni jih ì vot nih pi ta wa.

Du {an GLI [I]

1. jun 2010.20

C e n t r a l n a l o g i s t i ~ k a b a z a

U sre di ni lo gi sti~ kog lan ca u

Voj sci i dr ̀ a vi, ne gde iz nad

ko ri sni ka, od no sno je di ni ca

i wi ho ve lo gi sti ke, a is pod

snab de va ~a, od no sno

od go va ra ju }ih upra va

Mi ni star stva od bra ne

i Ge ne ral {ta ba, Cen tral na

lo gi sti~ ka ba za Voj ske Sr bi je

~i ni sve {to je u we noj mo }i

da za do vo qi zah te ve obe ju stra na

Unaj ve }oj lo gi sti~ koj je di ni ci Voj ske Sr bi je ni je dan na red ni danne li ~i na pret hod ni, ia ko su za da ci uvek isti. Ili se ta kvim~i ne. Pot ~i we na Upra vi za lo gi sti ku Ge ne ral {ta ba, glo bal nopo sma tra no, Cen tral na lo gi sti~ ka ba za efi ka sno, or ga ni zo -va no (i ra ci o nal no) re a li zu je snab de va we je di ni ca osnov nimteh ni~ kim in ten dant skim, sa ni tet skim, ve te ri nar skim i dru gim

sred stvi ma, neo p hod nim za sva ko dnev no iz vr {a va we na men skih za -da ta ka.

Jed no stav no re ~e no, we na je funk ci ja pri jem, ~u va we, di stri -bu ci ja, za na vqa we, pro da ja i otu |e we svih sred sta va na upo tre bi uVoj sci. I ti me je sve re ~e no. Vi {e ne go ja sno, vi de se i obim oba ve -za i ra spon za du ̀ e wa i me ra od go vor no sti ba ze za efi ka san i kva -li te tan `i vot i rad dru gih je di ni ca. U stva ri, voj ni~ ki re ~e no, zaodr ̀ a we wi ho ve ope ra tiv ne spo sob no sti.

Za to ne tre ba tro {i ti mno go re ~i na do ka zi va we da je fo -te qa ko man dan ta Cen tral ne lo gi sti~ ke ba ze da nas jed na od naj -vre li jih u na {oj voj sci. Mno go je su {nih go di na iza nas, pre dugje pe ri od u ko me Voj ska ni je na ba vqa la ve }u, zna ~aj ni ju ko li ~i -nu no vih sred sta va i opre me, mo der nog na o ru ̀ a wa i sa vre me -nih vo zi la. To kom du go go di {wih sank ci ja sma wi le su se oba ve -zne re zer ve i is tro {i li ka pa ci te ti, ta ko da go to vo i ne ma je di -ni ce ko ja s pa ̀ wom i zeb wom ne usme ra va po gle de ka ba zi i we -nim broj nim skla di {ti ma i ma ga ci ni ma.

– Naj ra zvi je ni ja funk ci jaCen tral ne lo gi sti~ ke ba ze tra -di ci o nal no je ste snab de va~ ka –na po mi we ko man dant pukovnikGoran Zekovi} i do da je da po redtog op se ̀ nog i zna ~aj nog za dat -ka, od pro {le go di ne ba za re a -li zu je i lo gi sti~ ku po dr {ku zadeo je di ni ca be o grad skog gar ni -zo na, za {ta je for mi ran Pe tilo gi sti~ ki ba ta qon.

– We go vim for mi ra wempro me ni la se ne sa mo op {tasli ka o ba zi, ne go i we na struk -tu ra, ta ko da tran spor tu, odr -`a va wu, in fra struk tu ri i op -{toj lo gi sti ci po no vo po kla wa -mo ve }i zna ~aj. To je i lo gi~ no,jer smo mi za du ̀ e ni da obez -be di mo ne pre kid nu lo gi sti~ kupo dr {ku ko man di, je di ni ca mai usta no va ma Mi ni star stvaod bra ne i Ge ne ral {ta ba Voj -ske Sr bi je ra di stva ra wa po -

Izme|u ~eki}ai nakovwa

Komandant pukovnik Goran Zekovi} sa saradnicima

voq nih ma te ri jal nih uslo va za or ga ni za ci ju ì vo ta i ra da, re -a li za ci ju obu ke i iz vr {a va we na men skih za da ta ka. A to zna ~ida su ti sa sta vi oslo we ni na nas. Svi ti za da ci pre to ~e ni su umi si je Cen tral ne lo gi sti~ ke ba ze ko ji ma sva ko dnev no od go va ra -mo na zah te ve pret po sta vqe ne ko man de i mno go broj nih ko ri sni -ka, kaè pukovnik Zekovi}.

Poput p~eliweg sa}a Ob je di wa va wem svih skla di {nih ka pa ci te ta ne ka da {wih ba za

i je di ni ca, 2006. go di ne for mi ra na je cen tral na, mo ̀ e se re }i izdru ̀ e na, lo gi sti~ ka ba za u ko ju se sa da sve sli va i iz ko je sve iz vi -re. Raz me {te na je u 12 gar ni zo na, a objek ti, qu di i sred stva na la zese na vi {e od 100 lo ka ci ja, {to ja sno sve do ~i o we noj raz u |e no stii kom pli ko va nom upra vqa wu. Od osni va wa do da nas struk tu ra ba zevi {e pu ta je pri la go |a va na zah te vi ma vre me na, od no sno go to vo sva -ko dnev nom, po ne kad i pa ni~ nom ra stu obi ma po slo va, ve za nih zamo bi li za cij ske i or ga ni za cij ske pro me ne, ko ji ma smo sve do ci po -sled wih ne ko li ko go di na.

Ne ma sum we da je re or ga ni za ci ju Voj ske Sr bi je i we no pri la -go |a va we no vim zah te vi ma u ve li koj me ri na svo jim ple }i ma iz ne lai Cen tral na lo gi sti~ ka ba za. Pri pad ni ci ~e ti ri skla di {na ba ta -qo na ne ma ju vre me na za pre dah. Po sla je „pre ko gla ve” i kad se na -ba vqa ju no va sred stva i kad se „raz du ̀ u ju” sta ra, ne per spek tiv na ine po treb na. Ako ta kvih uop {te ima, po sle vi {e go di {weg ste za waka i {a i mi re wa s ve} uho da nim ma ni rom po ko me „sve ne kad za tre -ba”. Za hva qu ju }i kva li tet nim or ga ni za ci o nim pro me na ma i efi ka -snom pri la go |a va wu ba ze na go mi la nim zah te vi ma, naj ve }i broj te -

21

ì {nih za da ta ka iz vr {en je na ni vou zah te va nog kva li te ta. To, na -rav no, ne zna ~i da ni je bi lo te {ko }a. Obi~ nim je zi kom re ~e no, or -ga ni za cij ska struk tu ra ba ze me wa la se u skla du sa uo ~e nim sla bo -sti ma, a sve ra di efi ka sni jeg i kva li tet ni jeg iz vr {a va wa za da ta kai pra vo vre me nog is pu wa va wa zah te va je di ni ca zbog ko jih i po sto ji.

i nakovwa

Pove}ana bezbednost

Cen tral na lo gi sti~ ka ba za je u pro te klom pe ri o du re a li -zo va la de li mi~ nu de la bo ra ci ju vi {e od 310.000 pro tiv ten kov -skih mi na i ti me u pot pu no sti oba vi la je dan od te ̀ i {nih za da -ta ka. Pre da to je 126.000 raz o ru ̀ a nih mi na i uni {te no vi {eod 160.000 upa qa ~a.

Brojni zadaci

Ia ko se svi za da ci Cen tral ne lo gi sti~ ke ba za ne mo gu jed -no stav no po bro ja ti, ne ke naj va ̀ ni je ipak }e mo na ve sti. Pri jemne per spek tiv nih sred sta va od je di ni ca i pre da ja no vih je di ni ca -ma, pri jem sred sta va iz pro iz vod we, odr ̀ a va we spe ci fi~ nihsred sta va i lo gi sti~ ka po dr {ka je di ni ca u gar ni zo nu Be o grad~i ne deo oba ve za zbog ko jih Ba za po sto ji i zbog ko jih su sve o~ipri pad ni ka Voj ske upr te u wu. Na ̀ a lost, u Cen tral noj ba zi ne -ma do voq no qu di, sred sta va, ali ni nov ca da se na vre me iza |esvi ma u su sret.

jedinice

22 1. jun 2010.

Poseban zna~aj za Centralnu logisti~ku bazu ima Pe ti lo gi -sti~ ki ba ta qon. Prema re~ima pukovnika Gorana Zekovi}a, odformirawa te jedinice Baza dobija snage i sredstva za efikasnoizvr{avawe najva`nijih logisti~kih zadataka.

– We go vim for mi ra wem pro me ni la se ne sa mo op {ta sli ka oba zi, ne go i we na struk tu ra, ta ko da tran spor tu, odr ̀ a va wu, in -fra struk tu ri i op {toj lo gi sti ci po no vo po kla wa mo ve }i zna ~aj. Toje i lo gi~ no, jer smo mi za du ̀ e ni da obez be di mo ne pre kid nu lo -gi sti~ ku po dr {ku ko man di, je di ni ca ma i usta no va ma Mi ni star -stva od bra ne i Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je ra di stva ra wa po -voq nih ma te ri jal nih uslo va za or ga ni za ci ju ì vo ta i ra da, re -a li za ci ju obu ke i iz vr {a va we na men skih za da ta ka. A to zna ~ida su ti sa sta vi oslo we ni na nas. Svi ti za da ci pre to ~e ni su umi si je Cen tral ne lo gi sti~ ke ba ze ko ji ma sva ko dnev no od go va ra -mo na zah te ve pret po sta vqe ne ko man de i mno go broj nih ko ri sni -ka, kaè pukovnik Zekovi}.

Jedna od klasi~nih jedinica Centralne logisti~ke baze jeêtvrti logisti~ki bataqon. Hi qa de kva dra ta ma ga cin skog pro sto -ra, de se ti ne to na uskla di {te ne mu ni ci je i osta lih sred sta va, sto ti -ne hi qa da ki lo gra ma ro be ko ja sva ko dnev no pre la zi pre ko ru ku pri -pad ni ka je di ni ce – u naj kra }em ~i ni opis po slo va u tom skladi{tu.Ta je di ni ca, pre ma [e mi lo gi sti~ ke po dr {ke, ima vi {e ne go od go -vo ran za da tak da ~u va i bri ne o snab de va wu je di ni ca na o ru ̀ a wem,mu ni ci jom, go ri vi ma, ali i da pri mi sva ko no vo sred stvo ko je na ba -vi Voj ska.

Ka ko nam je ob ja snio ko man dant ba ta qo na pot pu kov nik Pre -drag Mla de no vi}, na po li ca ma, ra fo vi ma i u tan ko vi ma je di ni cetre nut no se na la zi vi {e od 8.600 to na uboj nih sred sta va, 300 to napra te }ih po gon skih sred stva – uqa, ma zi va, an ti fri za i oko190.000 ko ma da raz li ~i tih vr sta na o ru ̀ a wa.

– Na{ ba ta qon je dan je od ~e ti ri skla di {na ba ta qo na ko jisa no vim, Pe tim lo gi sti~ kim ba ta qo nom ~i ni Cen tral nu lo gi sti~ -

ku ba zu – pred sta vqa ju }i „li~ nu kar tu” ba ta qo na na po mi we pot pu -kov nik Mla de no vi} i na vo di da je di ni ca ima tri adre se – u gar ni -zo ni ma Be o grad, No vi Sad i Pan ~e vo. U sa sta vu ima pet skla di -{ta, od ~e ga su dva na me we na za ~u va we uboj nih sred sta va, dok jejed no re zer vi sa no za po gon ska go ri va i pra te }u opre mu. Osta tak~i ne me {o vi to i skla di {te va zdu ho plov no-teh ni~ kih ma te ri jal nihsred sta va.

Osnov na na me na i naj od go vor ni ji za da tak ba ta qo na je ste skla -di {te we uboj nih sred stva i na o ru ̀ a wa. Uz to, ma ga cin ski pro storza u zi ma ju i go ri va, ma zi va, po gon ska sred stva, re zer vni de lo vi iosta la naj ra zli ~i ti ja sred stva ko ja su u upo tre bi u na {oj voj sci. Ta -ko |e, je di ni ca odr ̀ a va sred sta va ko ja su na ~u va wu, ma da je ta funk -ci ja ogra ni ~e na osnov nim ni vo om odr ̀ a va wa.

Ma wak skla di {nog pro sto ra pred sta vqa je dan je od naj -i zra zi ti jih pro ble ma u ra du êtvrtog bataqona. To je raz log{to se do bar deo ne per spek tiv ne mu ni ci je i uboj nih sred sta -va ~u va na otvo re nom pro sto ru. Sta re {i ne je di ni ce is ti ~uda u pot pu no sti po {tu ju me re za {ti te i sve pro pi sa ne pro ce -du re za ~u va we svih sred stva, ali, bez ob zi ra na to, pri pad -ni ci ba ta qo na sva ko dnev no ula ̀ u na po re da sma we ko li ~i nesme {te ne u poq skim sto ko vi ma. Pri me ra ra di, pro {le go di -ne ras ho do va no je i ras kom ple ti ra no, uni {te no ili pro da tooko 400 to na uboj nih sred sta va ko ja su bi la uskla di {te na naotvo re nom.

– Po sao ras kom ple ti ra wa na la zi se na li sti pri o ri te ta iza 2010. go di nu i bi }e na sta vqen ~im vre men ske pri li ke to bu -du do zvo li le. O~e ku je mo da }e mo sma wi ti ko li ~i nu za jo{ 150to na ~i stog eks plo zi va, jer je 6.500 to na za i sta ve li ka ko li ~i -na mu ni ci je. I na rav no, da na sta vi mo sva ko dnev ni pri jem sred -sta va u na {a skla di {ta i po pu wa va we je di ni ca – na po mi we pot -pu kov nik Mla de no vi}.

R. DRA GO VI]

Ve}i zna~aj op{toj logistici

Prodaja

Da je Cen tral na lo gi sti~ ka ba za u pro te klom pe ri o du bi laak tiv na i kao pro da vac, sve do ~e po da ci da su kup ci ma pre da to55.270 pe {a dij skog na o ru ̀ a wa, a vla sni ka je pro me ni lo i osamar ti qe rij skih oru |a, 153 bor be na vo zi la, a odlukom ministraodbrane je 385 neborbenih i prikù~nih vozila progla{enovi{kom i pripremqeno za prodaju. Pro da to je i vi {e od tri hi -qa de to na uboj nih sred sta va.

A one, ka ko se po ka za lo, ne ma ju raz u me va wa za tro most, tu ka rak te -ri sti~ nu sla bost svih ve li kih or ga ni za ma. Str pqe we je pri kra ju,no va sred stva, mo der no na o ru ̀ a we i sa vre me na opre ma o~e ku ju sepre vi {e du go, svi bi hte li sve i to od mah.

– I sa mi ~e sto iz na la zi mo raz li ~i ta po boq {a wa i pred la ̀ e -mo od re |e ne iz me ne i do ra de u for ma cij skoj i kon cep cij skoj struk tu -ri ba ze, uvek s ci qem po ve }a wa we ne efi ka sno sti. Ne ka fi li gran -ska po de {a va wa, za rad ja ~a wa ba ze i po ve }a wa we ne ope ra tiv no -sti, funk ci o nal no sti i eko no mi~ no sti, uvek su mo gu }a i do bro do {la.Pe ~at Cen tral noj lo gi sti~ koj ba zi da ju we na skla di {ta. Ima mo ihvi {e od 30, u ko ji ma su, sem osta log, sme {te ne to ne i to ne uboj nihsred sta va. U na {oj nad le ̀ no sti su pri jem, skla di {te we i odr ̀ a va -we trup nih i van trup nih re zer vi, eko nom skih za li ha, re mont nih re -zer vi i ta ko zva nih pre ti ~u }ih sred sta va. U pro te klom pe ri o du uspe -li smo da is pra ti mo po ve }an pri jem sred sta va s tr ̀ i {ta, bi lo uvo -znog ili do ma }eg, ko ji ma se opre ma Voj ska. Sko ro sve {to je Voj skaku pi la ra di za na vqa wa i ob na vqa wa je di ni ca i usta no va, do {lo

je u ba zu. Uz ve }e ili ma we za dr ̀ a va we. Pe ri odstr pqe wa da oba vi mo sve {to je po treb no go to -vo da ne po sto ji, mi smo to ga sve sni. I na{ je im -pe ra tiv da je di ni ce {to pre do bi ju no vu opre mu– pod vla ~i pukovnik Goran Zekovi}.

Staro optere}ujeAli, to ni je je di ni za da tak Cen tral ne lo gi -

sti~ ke ba ze. Po red no ve opre me, u we nim skla di -{ti ma sme {te na su i jo{ mno ga sred stva, per spek -tiv na i za sta re la.

– Skla di {te wem „pre ti ~u }ih”, od no sno za -sta re lih i ne po treb nih sred sta va na jed nom me sturas te re }e ne su je di ni ce, ali je, isto vre me no, stvo -ren pro blem ko ji nas pre du go op te re }u je, na ro ~i to

u uslo vi ma hro ni~ ne ne sta {i ce skla di {nog pro sto ra – pod vla ~ipukovnik Zekovi}. – Po red to ga, pro blem je i skla di {te we raz li ~i -tih vr sta uboj nih sred sta va u neo d go va ra ju }im, ne do voq no bez bed nimobjek ti ma. To je za da tak ko ji ne mo ̀ e mo sa mi da iz vr {i mo, iz vorpro ble ma je u bes pa ri ci, u ne do voq nim fi nan sij skim sred stvi ma. Upo sto je }im uslo vi ma ~i ni mo sve {to je u na {oj mo }i da po ve }a mobez bed nost u skla di {ti ma i sma wi mo ko li ~i nu uboj nih sred sta vasme {te nih u neo d go va ra ju }em pro sto ru. Sa mo u pro {loj go di ni „raz -o ru ̀ a li” smo ve li ki broj pro tiv ten kov skih mi na i ti me znat no sma -wi li broj ne u slov no sme {te nih uboj nih sred sta va i opa snih ma te ri -ja. To osta je na{ traj ni za da tak. U me |u vre me nu, de li mi~ no su po boq -{a ni i uslo vi skla di {te wa ma te ri jal nih i teh ni~ kih sred sta va u ne -kim skla di {ti ma Cen tral ne lo gi sti~ ke ba ze, ta ko da se slo bod nomo ̀ e re }i da je sta we pi ro teh ni~ ke bez bed no sti kon stant no na sveve }em ni vou – is ti ~e ko man dant Ba ze.

Pro ble mi, na rav no, ni su ne sta li kao ru kom od ne ti. Skla di -{ta su pre op te re }e na pre ti ~u }im i ne per spek tiv nim sred stvi ma,ve li ki deo opre me ~u va se iz van ma ti~ nih skla di {ta i na otvo re nompro sto ru, uslo vi ~u va wa de la uboj nih sred sta va i da qe su ne a de -kvat ni, a o sta wu in fra struk tu re i sva ko dnev nim te {ko }a ma u voj -ni~ kom obez be |e wu ne po treb nih obje ka ta ne tre ba tro {i ti re ~i.Upor no is ti ~u }i da se za da ci iz da na u dan na go mi la va ju, u skla du spo tre ba ma Voj ske za osa vre me wi va wem i mo der ni za ci jom, ali ne is per ma nent no ne do voq nim bro jem ras po lo ̀ i vih obje ka ta, qu di isred sta va, u Cen tral noj lo gi sti~ koj ba zi ve} raz mi {qa ju o su tra -{wi ci i vre me nu u ko me }e dru ga ~i ji uslo vi od re |i va ti no ve i dru -ga ~i je za dat ke. Is ku stva ko ja pri pad ni ci ba ze sti ~u u sa rad wi sako le ga ma iz raz vi je nih ar mi ja do bro }e do }i u mo de lo va wu ne ke bu -du }e, mo der ni je i efi ka sni je, lo gi sti~ ke ba ze, pri me re ne 21. ve ku idok tri nar nim mi si ja ma Voj ske Sr bi je.

Du {an GLI [I]Snimio Du{an ATLAGI]

Zna~ajna sredstva od prodaje

Pri hod ostva ren od pro da je ras ho do va nih po kret nihsred sta va u sa bir nim pro daj nim cen tri ma pred sta vqa zna ~a -jan ~i ni lac u re a li za ci ji na men skih za da ta ka u si ste mu od bra -ne. Sa mo pro {le go di ne „za ra |e no je” vi {e od 126 mi li o nadi na ra. Taj pri hod ostva ren je pro da jom oko 2.400 pro iz vo da,{to ~i ni 90 od sto ukup no ras ho do va nih sred sta va na ni vou Mi -ni star stva od bra ne. U prvom kvartalu 2010. godine ostvarenje za 20 odsto prihod nego u istom periodu pro{le godine.

Za pro da ju se kun dar nih si ro vi na i ot pad nog ma te ri ja la upro te kloj go di ni Cen tral na lo gi sti~ ka ba za za kqu ~i la je de vetugo vo ra s pred u ze }i ma ko ji ma je iz je di ni ca upu }e no go to vo dvami li o na ki lo gra ma fur de. U 2010. go di ni sli~ ni ugo vo ri za -kqu ~e ni su sa de set pred u ze }a.

23

24

„Priprema i rad diver za nt skegrupe u izvo|ewu diver zan tskih dej -stava po elementima infrastruktu -re neprijateqa“ – naziv je poka zneve`be koju su izveli pripadnici72. izvi|a~ko-diverzantskog ba ta -qona Specijalne brigade za sta re -{ine iz jedinica i komandi Ko pne -ne vojske koji se bave izvi |a ~ kim ioba ve {tajnim poslovima. U nekoli -ko ko raka momci iz „sedamdeset-drugog“ opravdali su nasle|e ime-na sla vne brigade.

Hladnokrvnost, brzina, ve{ti -na, oprez, preciznost...

Sa druge strane – eksplozije,va tra, panika, strah...

A. PETROVI]

Pokazna ve`ba pripadnika 72. izvi|a~ko-diverzantskog bataqona

Udar iz ti{

Podzemna baza u kojoj diverzanti mogu neprime}eno boraviti nedeqama na privremeno zaposednutoj teritoriji.

Ostavqeni ili uba~eni. Dok ne do|e vreme za udar iza linije protivnika...

Maketa. Jedan od najboqih na~ina za planirawe diverzije. Komandir tima izdaje zadatak za ru{ewe pruge i tunela. Diverzanti su naoru`ani najnovijim

juri{nim pu{kama „Hekler i Koh“.

Snajperista je neutralisao obezbe|ewe mosta. Sledi postavqawe eksploziva.

25

ineSnimio Jovo MAMULA

Za ru{ewe mosta od armiranog betona potrebna je veli

broj 113 1. jun 2010. cena 100 dinara 1,20 evra odbrana.pdf · 2019. 9. 5. · godina vi broj 113...

Documents