Оркани на Пасуљанским ливадама

Intervju Пуковник Јелесије Радивојевић, начелник Центра за мировне операције

Повратак будућности

Оркани на Пасуљанским ливадама

ww

w.od

bran

a.m

od.g

ov.r

s

Godina V I I I Broj 174 15 . decembar 2012. cena 100 dinara 1,20 evra

Intervju Пуковник Јелесије Радивојевић, начелник Центра за мировне операције

Повратак будућности

„Одбрана“ је чланЕвропског удружења војних новинара

1 5 . д е ц е м б а р 2 0 1 2 .

4

Магазин Министарства одбране Србије

„Одбрана” наставља традиције „Ратника”,првог војног листа у Србији, који је изашао 24.јануара 1879.

ИздавачМедија центар „ОДБРАНА”Београд, Браће Југовића 19medijacentar@mod.gov.rsДиректорСлавољуб М. Марковић, потпуковникГлавни и одговорни уредникмр Раденко МутавџићЗаменик главног уредникаВладимир Почуч, мајорУреднициМира Шведић, Душан Глишић, Славица ЛужникНовинариСања Анђелковић Мирјана Боровина, потпоручницаВладимир Вјештић Биљана МиљићСтални сараднициСтанислав Арсић, др Себастиан Балош,мр Славиша Влачић, Милосав Ц. Ђорђевић,др Милан Мијалковски, мр Зоран Миладиновић,мр Миљан Милкић, Крсман Милошевић, Никола Остојић, Никола Оташ, Влада Ристић,Иштван Пољанац, Будимир М. Попадић Дизајн и преломЕнес Међедовић (ликовни уредник),Станислава Струњаш, Бранко Сиљевски,Марија Марић и Слободан Михаиловић(технички уредници)ФотографијаСтефана Савић (уредница),Горан Станковић, Душка Стефановић,Јово Мамула, Даримир Банда, (фоторепортери)Језички редактормр Наташа НиколићКоректорСлађана ГрбаСекретар редакцијеВера БјеловукДокументацијаРадован Поповић (фото-центар)

ТЕЛЕФОНИДиректор 3241-258; 23-809Главни и одговорни уредник 3241-257; 23-808Секретар редакције 3201-809; 23-079Прелом 3240-019; 23-583Маркетинг 3241-026; 3201-765; 23-765Претплата 3241-009; 3201-995; 23-995ТЕЛЕФАКС 3241-363АДРЕСА11000 Београд, Браће Југовића 19odbrana@mod.gov.rsredakcija@odbrana.mod.gov.rswww.odbrana.mod.gov.rsЖиро-рачун840-312849-56 МЦ „Одбрана”ПретплатаЗа припаднике МО и Војске Србије преко РЦмесечно 160 динара. За претплатнике прекоПоштанске штедионице месечно 180 динара.

Штампа „ПОЛИТИКА” АД, Београд,ISSN 1452-2160

Магазин излази сваког 1. и 15. у месецу

БРОЈ 174

Н А Н А С Л О В Н О Ј С Т Р А Н И

Орк�ни из М�шовит� �ртиљ�ријск�бриг�д� н� полигону П�суљ�нск� лив�д�

Снимио Јово МАМУЛА

Д О Г А Ђ А Ј И

6 Мини стар одбра не Алек сан дар Вучић у посе ти САДСРБИ ЈА ТРА ЖИ САМО ПРАВ ДУ

10 Начелник Генералштаба у посети Грчкој ПРИЈАТЕЉСТВО УНАПРЕЂУЈЕ САРАДЊУ

11 Сарадња са Словенијом СТВАРАЊЕ БЕЗБЕДНОГ ОКРУЖЕЊА

И Н Т & Р В Ј У

14 Пу ков ник Је ле си је Ра ди во је вић, на чел никЦен тра за ми ров не опе ра ци је ПО ВРА ТАК БУ ДУЋ НО СТИ

О Д Б Р А Н А

20 Прва бри га да у спа са ва њу заве ја них на севе ру Бач кеЈУНА ЦИ ДАНА

Први су у помоћпри т� кли при п�д ни ци 17.м�х� ни зо в� ног б�т� љо н� Прв�бри г� д� из г�р ни зо н� Б�ч к�Топо л�

22 204. ва зду хо плов на бри га да СНА ГА НА НЕ БУ КАО ОД ГО ВОР ИЗА ЗО ВИ МА

22 Реч на пени ша наф теMАЛИ ВЕЛИ КИ БРОД

Р � ч у р � д н и к �

Седница Савета безбедности Уједињених нација,на којој је расправљано о раду Хашког трибуналау протеклих шест месеци, показала је колико правдаможе бити неправда, колико међународно правоможе бити неправо ако пресуђује политика, и коли-ко само један народ мора носити осуду за исто штосу чинили и други, али без осуде.

На седници је први потпредседник владе и мини-стар Александар Вучић поставио тешка питања делио-цима правде у Хагу и њиховим послодавцима у врхумеђународне заједнице. Али и свима у свету којима јестало до мирног и безбедног живота, до поштовањаљудских права и владавине права.

Имају ли и Срби право на правду и ко је одговоран забројна убиства српских цивила у Хрватској и за нај-веће и најтеже етничко чишћење спроведено на европ-ском тлу по окончању Другог светског рата?

Зашто се међународно право не поштује исто напросторима целе бивше Југославије, а не да важи самоза један народ док за остале народе или неке другедржаве у региону не важи?

Како објаснити да нико није одговоран за 250.000протераних Срба са њихових огњишта у акцији Олуја ида за хиљаде побијених људи нико није крив?

Зашто не постоји једнак однос према жртвама срп-ског народа као према жртвама других народа?

Тежина одговора остаје на савести и оних који супочинили злочин, ма ком народу припадали, и оних којио тим злочинима суде, али морали би то чинити по пра-ву и правди, а не политичком диктату или другом инте-ресу!

Ови одговори јесу на савести Срба и Србије, збогзлочина припадника српског народа, али би мора-ли бити и на савести свих који су убијали Србе широмбивше Југославије!

Једино што Србија тражи јесте правда. Ништавише и ништа мање, поручио је министар Вучић на сед-ници Савета безбедности и оценио да Хашки трибуналније успео да задовољи правду, нити је допринео поми-рењу, пошто је својим пресудама издвојио српску наци-ју као једину одговорну за свирепе злочине на терито-рији бивше СФРЈ.

Зато остаје огорчење, јер и даље нема одговора застотине хиљада српских избеглица, хиљадемртвих, рањених и унесрећених. Ко је одговоран зазлочине над Србима!

Србија за себе тражи правду какву имају сви дру-ги, прихватајући своју одговорност, али тражећи дамеђународно право важи за све подједнако, а не за некенароде више, а за друге мање – или нимало! ƒ

Раденко МУТАВЏИЋ

П О Г Л & Д И

29 Ђам па о ло Ди Пао ла, мини стар одбра не Ита ли је ПОВРА ТАК ВИЗИ О НАР СКИМ ИДЕ ЈА МА

С В & Т

30 Бри гад ни ге не рал Ма ри ја Ке ли, ко ман дант Ко ман де спе ци јал них сна га На ци о нал не гар де Оха јаО РАЗ ЛИ КА МА У НАЈ БО ЉЕМ СМИ СЛУ

К� д� му шк�р ци ви д� д� ст� вољ нид� р� ди т� н� пор но, д� с� з� л� ж� -т� и под ј�д н� ко до бро об� вљ� т�по с�о н� ком ст� �н г� жо в� ни, н� к�з� д�т к� и бо љ�, он д� м� њ� ју сли куко ју су им� ли о ж� н� м� у ору ж� ним сн� г� м� и по чи њу д� их по см� тр� ју к�о р�в но пр�в н�

К У Л Т У Р А

33 Монографија „Стара Србија: драма једне цивилизације“ТРАГЕДИЈА ДУГА ДВА ВЕКА

34 Филм поводом сто година српског војног ваздухопловстваВЕК ОДВАЖНИХ

35 Пред ста вље на књи га „Више на мен ски бор бе ни ави о ни“ ПРАВ ЦИ ЗА НОВИ РАЗ ВОЈ

36 Отворена изложба Спомен-збирке МиодрагаМарковића из Народног музеја ПожаревацЗАВЕШТАЊЕ РОДНОМ ГРАДУ

Сп�циј�лни прилог

АРСЕНАЛ

Н�оруж�њ� и опр�м� код

н�с и у св�ту

1 5 . д е ц е м б а р 2 0 1 2 .

у ф о к у с у

6

М и н и с т а р о д б р а н е А л е к с а н д а р В у ч и ћ у п о с е т и С А Д

Први пот пред сед ник вла де и мини стар одбра не Алек сан -дар Вучић је уз нај ви ше држав не поча сти до че кан уПен та го ну, 7. де цем бра, где се састао са секре та ромодбра не САД Лео ном Пане том.Током састан ка, мини стар Вучић и секре тар Пане тасагла си ли су се да је ниво била те рал но-вој не сарад ње две земље нависо ком нивоу, посеб но у обла сти вој не еду ка ци је. Вучић се аме рич -ком коле ги захва лио на финан сиј ској и тех нич кој подр шци Вој сциСрби је, као и на реа ли за ци ји про је ка та хума ни тар не аси стен ци је.Исто вре ме но, Срби ји је потреб на струч на и фи нан сиј ска подр шка зараз вој базе „Југ“, као и даље шко ло ва ње и уса вр ша ва ње при пад ни каВој ске Срби је на тери то ри ји САД.

Мини стар Вучић је од секре та ра Пане те затра жио да се сна геКФОР-а не повла че са тери то ри је Косо ва и Мето хи је, јер срп ско ста -нов ни штво нема пове ре ња у при вре ме не косов ске инсти ту ци је.

Секре тар Пане та изра зио је задо вољ ство вој ном сарад њом саСрби јом и обе ћао помоћ и подр шку Мини стар ству одбра не и Вој сциСрби је. Он је нагла сио да ће се на Саве ту НАТО у фебру а ру сле де ћегоди не зало жи ти за оста нак аме рич ких тру па у саста ву КФОР-а.

Има ју ли и Срби пра во на прав ду и ко је

одго во ран за број на уби ства срп ских

циви ла и за нај ве ће и нај те же етнич ко

чишће ње спро ве де но на европ ском тлу по

окон ча њу Дру гог свет ског рата, упи тао је

мини стар Вучић на сед ни ци Саве та

без бед но сти УН, којом је поче ла њего ва

више днев на посе та САД, током које се

састао са секре та ром одбра не Лео ном

Пане том и дру гим зва нич ни ци ма Пен та го на,

одр жао пре да ва ње у кон гре сном цен тру у

Вашинг то ну о европ ским инте гра ци ја ма и

посе тио Наци о нал ну гар ду Оха ја

Срби ја тра жи само

7

Током састан ка иска за на је обо -стра на жеља за уна пре ђе њем одно саизме ђу САД и Срби је.

Истог дана мини стар Вучић са стаосе у Вашинг то ну са заме ни ком дирек то -ра аме рич ке Вој не оба ве штај не аген ци је(DIA) Деј ви дом Шедом. Тема састан кабила је сарад ња две држа ве, као ипобољ ша ње сарад ње оба ве штај них слу -жби САД и Срби је.

– Сви раз го во ри које смо води либили су вео ма садр жај на раз ме на ми -шље њ а о била те рал ној, оба ве штај ној ивој ној сарад њи и обо стра но смо ко нста -то ва ли да је, иако је већ на завид номнивоу, потреб но и могу ће да је даље уна -пре ђу је мо”, оце нио је мини стар Вучић.

На пита ње допи сни ка Поли ти ке дали се поли тич ки одно си Бео гра да иВашинг то на при бли жа ва ју нивоу онихвој них, Вучић је одго во рио да је његовути сак да се раз го ва ра са више међу соб -ног пове ре ња него пре.

– Аме ри кан ци више веру ју у деланего у речи и уви де ли су да је наме ранаше вла де и руко вод ства да земљу водика Европ ској уни ји, али и да на сто ји мо даСрби ја буде не само уво зник, него и изво - зник ста бил но сти у реги о ну и да се, по

Ко је одго во ран за зло чи не над Срби маНа почет ку посе те САД мини стар

Алек сан дар Вучић уче ство вао је у радусед ни це Саве та без бед но сти Ује ди ње -них наци ја, 5. де це м -бра, на којој је ра с пра -вља но о раду Хашкогтри бу на ла у про те -клих шест ме се ци.

Он је уочи обра -ћа ња пред Са ве томбез бед но сти, иста -као да је Срби ја по -све ће на европ скојбудућ но сти и ре ги о -нал ној ста би л но сти,али да жели прав ду и да зах те ва да оникоји су почи ни ли зло чи не над Ср би мабез изу зет ка одго ва ра ју.

– Веру је мо да ће мно ги у све туима ти дру га чи ји став пре ма Срби јикада чују рас пра ву и мно го аргу ме на такоји го во ре о томе да је Срби ја све ура -ди ла, да они који су при па да ли њеном

наро ду и који су сатери то ри је нашедр жа ве одго ва ра јуза зло чи не, а свешто ми тра жи мо једа за по чи ње не зло -чи не над, срп скимнаро дом од го ва ра јупре д став ни ци дру гихнаро да и држа ва и тобез ика квог изу зет ка– пору чио је Ву чић.

Нагла сив ши да јеСрби ја пот пу но посве -ће на европ ској будућ -

но сти и реги о нал ној ста бил но сти и ми -ру, он је нагла сио да Срби ја жели прав -ду за себе какву има ју сви дру ги.

– Жели мо да се међу на род но пра -во пошту је на про сто ри ма целе бив шеЈуго сла ви је, а да не важи само за један

народ и да за оста ленаро де или некедру ге др жа ве у ре -ги о ну та прав да ипра во ни на који на -чин не важе – иста -као је Вучић и додаода је посао Срби једа ука же на огор че -ње које с раз ло гомпо сто ји у срп скомна ро ду и Срби ји због

ката стро фал них пре су да које су, како јерекао, мимо пра ва и прав де доне те уХашком три бу на лу хрват ским гене ра -лима Анти Гото ви ни и Мла де ну Мар ка -чу, као и Раму шу Хара ди на ју.

– Наш посао је да се бори мо и задру га чи ји и бољи ста тус који ће Срби јаима ти у будућ но сти и овде у УН, а нада -мо се и кад уђе мо у ЕУ у њеним орга ни -ма и тели ма – рекао је мини стар Вучић.

Вучић је у изја ви допи сни ку Тан ју га,пред поче так сед ни це, иста као да су пре -су де хрват ским гене ра ли ма Анти Го то ви -ни и Мла де ну Мар ка чу, као и Ра му шуХара ди на ју, доне те на скан да ло занначин, а да се из не уоби ча је но јакоготпо ра суди ја који су били про тив та квихпре су да, поста вља пита ње да ли је по ли -ти ка била изнад пра ва и прав де.

– За нас пра во и прав да мора ју дабуду изнад поли ти ке и то је кључ наствар коју ћемо пре не ти свим чла ни ца -ма Саве та без бед но сти – рекао је први

Жели мо да се међу на род нопра во пошту је на про сто ри мацеле бив ше Југо сла ви је, а да неважи само за један народ.***

Не посто ји аргу мент којимможе те да обја сни те да нико нијеодго во ран за 250.000 про те ра нихСрба са њихо вих огњи шта у акци -ји Олу ја.прав думом суду, пона ша мо врло одго вор но. Ипоред не малог бро ја про бле ма које има -мо, изме ђу оста лог и због Косо ва и Мето -хи је, од но си су нам сва ко га дана све бољи,што је за нашу земљувео ма важно. Каменпо ка мен зида мо јед -ну па ла ту дру га чи јиход но са Ср би је и САД.Ми смо ма ли, али по -но сан на род, зна могде је наше место, агде мес то Аме ри ке,и мој је ути сак даовде доби ја мо онуврсту пошто ва њако ја при па да јед -ном поно сном на -ро ду – иста као јеми ни стар Вучић.

Веру је мо да ће мно ги у све туима ти дру га чи ји став пре ма Ср -би ји када чују рас пра ву и мно гоаргу ме на та који гово ре о томе даје Срби ја све ура ди ла, да они којису при па да ли њеном наро ду и којису са тери то ри је наше држа веодго ва ра ју за зло чи не, а све штоми тра жи мо је да за почи ње незло чи не над срп ским наро домодго ва ра ју пред став ни ци дру гихнаро да и држа ва и то без ика квогизу зет ка

Министар Вучић говори на седници Савета безбедности УН

ну одго вор ну за сви ре пе зло чи не на те -ри то ри ји бив ше СФРЈ.

Он је позвао међу на род ну јав ностда се упо зна са после ди ца ма таквиходлу ка и спре чи амне сти ра ње и вели -ча ње зло чи на и иста као да међу на род -но пра во мора да важи за све под јед на -ко, а не за неке наро де више, а дру гемање.

За сто ти не хиља да срп ских избе -гли ца, хиља де мртвих, рање них и уне -сре ће них, Хашки три бу нал је осу дионеко ли ко чува ра лого ра Челе би ћи уБосни и дво ји цу косов ских Алба на ца

у ф о к у с у

8

БРИФИНГ О ЕВРОПСКИМ ИНТЕГРАЦИЈАМА

Евро пи при па да мо кул тур но,еко ном ски и поли тич ки, пору чио јепрви пот пред сед ник вла де и мини -стар одбра не Алек сан дар Вучић набри фин гу о европ ским инте гра ци ја -ма, 6. децем бра, којег су у аме рич -ком Кон гре су орга ни зо ва ле амба са -де Кипра, сада шњег пред се да ва ју -ћег ЕУ и Срби је.

Бри финг је иза звао вели купажњу више сена то ра и кон гре сме -на, амба са до ра акре ди то ва них у Ва -шинг то ну и дирек то ра нај зна чај ни -јих лоби стич ких и „тинк тенк” орга -ни за ци ја.

Међу при сут ни ма били су сена -тор ка из Њу Хемп ши ра Џин Шахин,која је и пред се да ва ју ћа пот ко ми те -та за Евро пу у Кон гре су, кон гре смениз Инди ја не Ден Бар тон, као и ше -фо ви каби не та ско ро свих кон гре -сме на који су чла но ви Одбо ра заспољ не посло ве, уз два де се так амба -са до ра, укљу чу ју ћи и амба са до ра Ср -би је Вла ди ми ра Петро ви ћа.

Гово ре ћи у пуној сали кон гре сногцен тра, мини стар Вучић је ука зао начиње ни цу да истра жи ва ња јав ног мње- ња пока зу ју опа да ње енту зи ја зма заЕУ, али је то обја снио како реал нимпро бле ми ма у окви ру уни је, тако иискри вље ном сли ком оно га што се уњеним окви ри ма заи ста дога ђа.

– Ула зак у ЕУ је наш глав ни циљ ито је једи ни пут којим може мо да по -бољ ша мо стан дард наших гра ђа на инај бо љи начин да буде мо део јед ногширег демо крат ског дру штва – оце -нио је Вучић и такво опре де ље ње пот -кре пио чиње ни ца ма да се са ЕУ оба вља56 одсто трго вин ске раз ме не Срби је,да је нај ве ћи број срп ских еми гра на тау тим земља ма, да су чла ни це ЕУ сусе -ди Срби је или ће то бити, јер „дели моисту суд би ну и исти пут”.

– Ми има мо вео ма добре одно сеи са Руси јом, али не може мо да пре не -брег не мо чиње ни цу да је наш нај ве ћипарт нер, инве сти тор и дона тор башЕУ. Без парт нер ства са њима, њихо ве

помо ћи и инве сти ци ја нема нам будућ -но сти – нагла сио је мини стар одбра не.

Гово ре ћи о одно си ма са сусе ди -ма, а пре све га са Хрват ском, Вучић јерекао да вла да насто ји да они будубољи, „што после нај но ви је пре су деХашког три бу на ла није лако”.

– Наш про блем нису гене ра лиГото ви на и Мар кач, већ то што послењихо вог осло ба ђа ња нема одго во ра напита ње ко је одго во ран за про гон250.000 Срба из Хрват ске, нај ве ће ет -нич ко чишће ње у модер ној Евро пи, ико је убио 1.500 људи у хрват ској офан -зи ви. Одго вор на ова пита ња је важанза дуго роч ну ста бил ност реги о на – на -гла сио је Вучић.

Гово ре ћи о про бле му Косо ва, Ву -чић је нагла сио да ни ова нити било којадру га вла да неће при зна ти њего ву јед -но стра но про гла ше ну неза ви сност, алито није пре пре ка да се у дија ло гу саПри шти ном реша ва ју мно ги про бле ми.

– Ми при ме њу је мо рани је по сти -г ну те спо ра зу ме, али закљу чу је мо и

Вучић и Панета: Била те рал но-вој на сарад ња две земље на висо ком нивоу

жели поми ре ње и ста бил ност у реги о -ну, али да не може да дозво ли да будепони жа ва на на такав начин да не кокаже да срп ске жртве нису важне и даје дозво ље но да се уби ја ју Срби јер зато нема ника кве санк ци је.

Пра во јед на ко за свеГово ре ћи на сед ни ци Саве та без -

бед но сти, први пот пред сед ник вла деупо зо рио је да Хашки три бу нал нијеуспе о да задо во љи прав ду, нити је до -при нео поми ре њу, пошто је сво јим пре -су да ма издво јио срп ску наци ју као једи -

по т пред сед ник вла де и иста као да јеСр би ја испу ни ла све што се од ње тра -жи ло и оче ки ва ло, као и све међу на ро д -ноправ не оба ве зе, иако јој је би ло нај -те же да то испу ни.

– На кра ју смо доче ка ли то да оникоји су уче ство ва ли чак и непо сред н уизвр ше њу зло чи на буду за те зло чи неосло бо ђе ни, рекао бих и награ ђе ни –оце нио је Вучић и поно вио да само тра -жи да посто ји јед нак однос пре ма жр -тва ма срп ског наро да као пре мажртва ма дру гих наро да.

– Ми смо били спрем ни да при хва -ти мо одго вор ност за зло чи не које су по -је ди ни при пад ни ци нашег наро да почи -ни ли, али исто то тра жи мо и за при пад -ни ке дру гих наро да, за оне који су уби ја -ли Србе широм бив ше Југо сла ви је – изја -вио је Вучић.

– Јед но став но, не посто ји аргу менткојим ви може те да обја сни те да никоније одго во ран за 250.000 про те ра нихСрба са њихо вих огњи шта у акци ји Олу -ја. Не посто ји човек који може да обја -сни аргу мент да за хиља де поби је нихљуди нико није крив и одго во ран – ре -као је Вучић у изја ви пред се д ни цу Саве -та без бед но сти, исти чу ћи да Срби ја

– Наве де ни пода ци јасно пока зу јупо све ће ност Срби је утвр ђи ва њу пунеисти не о зло чи ни ма ко ји су извр ше ни то -ком ору жа них суко ба на тери то ри ји бив -ше Југо сла ви је, што укљу чу је и ка жња ва -ње одго вор них за зло чи не без обзи ра на

њи хо ву наци о нал ну при -пад ност и наци о нал нупри пад ност жрта ва –ка зао је Вучић и додаода је упра во због тога„вера Срби је у међу на -род ну прав ду до жи ве -ла нај те жи могу ћи уда -

рац због срам них осло ба ђа ју ћих пре су даЖал бе ног већа Међу на род ног кри вич ногтри бу на ла” за Гото ви ну и Ма р ка ча, а даје пре су да Хара ди на ју само до да ла „со нарану”.

Срби ја ника да није тра жи ла ве шта ч -ку симе три ју ни у опту же њи ма нити у пре -су да ма Три бу на ла. Међу тим, ова каврезул тат упра во побу ђу је сум њу да јеправ да у поступ ци ма пред Три бу на ломбила селек тив на, а јасно је да се селек тив -на прав да и не може сма тра ти прав дом,ре као је Вучић и оце нио да Три бу нал, којије осно ван од Саве та бе з бед но сти УН,није успео да одго во ри за дат ку због ко гаје осно ван – да до при не се про це су по ми -ре ња у реги о ну за пад ног Бал ка на.

– Потреб но је нагла си ти да су ра -то ви на про сто ру бив ше Југо сла ви је има -ли цивил ну, етнич ку и вер ску димен зи ју.Није било неви них у зло чи ну. Све стра -не су уче ство ва ле у кон флик ту, почи ни -ле кри вич на дела и пре тр пе ле људ скегубит ке – додао је Вучић и обја снио даСрби ја не оче ку је да се доса да шње пре -су де Три бу на ла могу про ме ни ти, али дасе Саве ту без бед но сти обра ћа зато штоје тај савет тво рац Три бу на ла.

Нај ве ће етнич ко чишће ње

Исти чу ћи да је пре су да Гото ви нии Мар ка чу иза зва ла разу мљи ву огор че -ност у мно гим дело ви ма све та и при чи -ни ла вели ку ште ту поро ди ца ма жрта вазло чи на који су еви дент но извр ше нитоком акци је Олу ја, Вучић је упи тао:„Има ју ли и Срби пра во на прав ду и које одго во ран за број на уби ства срп скихциви ла на под руч ју Хрват ске, као и нај -ве ће и нај те же етнич ко чишће ње спро -ве де но на европ ском тлу по окон ча њуДру гог свет ског рата?”

Ако Гото ви на и Мар кач нису кри -ви за почи ње не зло чи не, ко јесте? –

питао је Вучић и нагла сио да „на то пи -та ње до сада Хашки три бу нал није даоодго вор”.

Вучић је тако ђе навео да је од изу -зет не важно сти ини ци ја ти ва да се осу -ђе ним лици ма пред Три бу на лом омо гу -ћи да издр жа ва ју казне затво ра у др -жа ва ма наста лим на тери то ри ји бив шеЈуго сла ви је чији су држа вља ни, као и даје Срби ја заин те ре со ва на за пита њесуд би не архи ве Три бу на ла.

Освр нув ши се на пре по ру ку гене -рал ног секре та ра УН из маја 1993. годи -не, у којој се наво ди да „издр жа ва њеказни тре ба да се одви ја изван тери то -ри је бив ше Југо сла ви је” која је и даљена сна зи, Вучић је рекао да је такав ставмогао сма тра ти оправ да ним 1993. годи -не, док је рат тра јао на про сто ри ма бив -ше Југо сла ви је, али да је јасно да јеодав но изгу био целис ход ност, поштосе ситу а ци ја на тере ну про ме ни ла.

Пре ма њего вим речи ма, основ нимо тив те ини ци ја ти ве је реше ност Ср -би је да пре у зме од го вор ност за извр -ше ње за тво рских ка зни изре че нихдржа вља ни ма Ре пу бли ке Ср би је осу ђе -ним пред Три бу на лом у Хагу.

– Сна жно апе лу је мо на Савет без -бед но сти УН да хит но и бла го на кло нораз мо три овај зах тев – пору чио је Ву чићна сед ни ци Саве та без бед но сти УН. ƒ

9

нове, као што је нај но ви ји о офи ци -ри ма за везу. При ме њу је мо и спо -ра зум о инте гри са ном упра вља њугра ни ца ма, иако је сто одсто Ср баса севе ра Косо ва про тив тога, јерто дожи вља ва ју као нову гра ни цу.Ми, међу тим, зна мо коли ко је ва -жно да испу ни мо пре у зе те оба ве зе– то ни је лако, али ћемо учи ни ти.Оно што обе ћа мо то ћемо и спро -ве сти – и по томе се раз ли ку је мо одсво јих прет ход ни ка – рекао је Ву -чић, обра зла жу ћи да је то важно заме ђу на род ни кре ди би ли тет Срби јеи за њу са му.

Што се тиче „посло ва код ку ће”,Вучић је на бри фин гу поме нуо нео п -ход ност ства ра ња бољег посло в ногокру же ња, одно сно доно ше ње зако -на који то обез бе ђу ју, као и на ста вакбор бе про тив коруп ци је и орга ни зо -ва ног кри ми на ла. Нова стра те ги ја отоме, која ће бити ускла ђе на са регу -ла ти вом ЕУ, биће усво је на кра јем ја -ну а ра или почет ком фебру а ра.

– непо сред них извр ши ла ца нижег ра -н га, рекао је Вучић.

– Једи но што Срби ја тра жи јестеправ да. Ни шта више и ништа мање – по - ру чио је Вучић на сед ни ци Саве та без бе -д но сти. Он је на гла сио да Срби ја сма трада „пра во и пра в данису увек били кључ -ни прин ци пи ко ји масе ру ко во дио Ха шкитри бу нал”, на во де ћитак са тив но и де таљ -но при ме ре зло чи наза које су, пре ма зва -нич ним пода ци ма, одго вор ни не дав ноосло бо ђе ни хр ват ски гене рали АнтеГото ви на и Мла ден Мар кач, као и би в -ши вођа ОВК Рамуш Хара ди нај.

Суд није испу нио зада так

Вучић је под се тио да је Срби јаТри бу на лу пре да ла све окри вље не којису од ње зах те ва ни – њих 45, као и да јеод укуп но 3.200 зах те ва за помоћ Тужи -ла штва Три бу на ла и одбра на окри вље -них, у пот пу но сти одго во ри ла на гото -во све при мље не зах те ве, а није дан зах -тев Тужи ла штва Три бу на ла да се оства -ри увид у архи ве није одби јен.

Ула зак у ЕУ је наш глав нициљ и то је једи ни пут којиммо же мо да побољ ша мо стан да -рд наших гра ђа на и нај бо љи на -чин да буде мо део јед ног ши регдемо крат ског дру штва.

После Њујорка и Вашингтонагде је имао више сусрета на високомнивоу и запаженог излагања на бри -фингу о европским интеграцијама Ср -бије у пуној сали конгресног це нтра,министар Александар Ву чић за вршиоје боравак у САД по сетом На циона -лној гарди државе Оха јо, са ко јом Во -јска Србије има веома ра зви јену исве страну сарадњу.

На састанку са командантомНа ционалне гарде Охајо брига днимгенералом Дебором Ашенху рст ми -нистар Вучић је разговарао о буду-ћој сарадњи две војске и на ставкуакције „Хуманитарна аси стенција“.

Током посете присуствовао јеи презентацији обуке у кампу „Ра -вена“ у Охају, која као модел мо жебити примењена у нашој бази „Југ“.

ПОСЕТА ОХАЈУ

1 5 . д е ц е м б а р 2 0 1 2 .

10

Уз нај ви ше вој не поча сти, наче -л ник Гене рал шта ба гене рал-пот пу ков ник Љуби ша Дико вићполо жио је, 5. децем бра, венацна Спо ме ник незна ном јуна ку на цен -трал ном атин ском тргу Син таг ма.

Након пола га ња вен ца, гене ралyДико ви ћу при ре ђен је све ча ни дочекиспред згра де Мини стар ства наци о -нал не одбра не, где га је доче као начел -ник Гене рал шта ба наци о нал не одбра -не ору жа них сна га Грч ке гене рал Ми -ха ил Коста ра кос.

Гене рал Коста ра кос, са нај бли -жим сарад ни ци ма, упо знао је деле га -ци ју Вој ске Срби је са основ ним ка рак -

Н а ч е л н и к Г е н е р а л ш т а б а В о ј с к е С р б и ј е у п о с е т и Г р ч к о ј

те ри сти ка ма поли ти ке одбра не Гр ч кеи тре нут ним анга жо ва њем гр ч кихору жа них сна га.

У току зва нич них раз го во ра дведеле га ци је било је речи о уна пре ђе -њу била те рал не вој не сарад ње, пресве га у обла сти обра зо ва ња, обу ке ираз ме не офи ци ра у вој но о бра зов -ним инсти ту ци ја ма и цен три ма заобу ку две земље.

Гене рал Дико вић захва лио је свомколе ги на подр шци коју грч ке ору жа несна ге пру жа ју у одр жа ва њу коме мо ра -тив них све ча но сти на срп ским вој ниммемо ри ја ли ма на Зеј тин ли ку и остр вуКрф, као и на спрем но сти да при хва тенаше пред став ни ке као посма тра че укоман да ма SEEBRIG и NDC-GR.

Начел ни ка Гене рал шта ба Вој -ске Срби је при мио је и грч ки мини -стар одбра не Панос Пана јо то пу лос,а након раз го во ра, делeга ци ја Вој скеСрби је посе ти ла је Цен тар за обу куспе ци јал них једи ни ца, где је при су -ство ва ла при ка зу дела опе ра тив нихспо соб но сти.

Деле га ци ју Вој ске Срби је при миоје амба са дор Срби је у Грч кој, Дра ганЖупа ње вац, а при је му у Амба са ди Ср -би је при су ство валa су и тро ји ца на шихкаде та на шко ло ва њу у грч ким вој нимака де ми ја ма. ƒ

Пријатељствоунапређује сарадњуУ разговорима дведелегације било је речи о унапређењубилатералне војнесарадње, пре свега уобласти образовања,обуке и размене официра у војнообразовниминституцијама и центримаза обуку

Пл�нир�њ�з�снов�но н�способностим� У оквиру сарадње Министарства

одбране и Центра за цивилно-војнеодносе из Монтереја (САД), у Управиза стратегијско планирање одржан јепетодневни семинар о теми „Плани-рање засновано на способностима –профили способности“.

Семинаром је руковoдио начел-ник Управе за стратегијско планира-ње, генерал-мајор др Божидар Форца.

Трочлани експертски тим из Цен-тра за цивилно-војне односе предво-дио је професор др Јан Мураметс.

Став експертског тима из Монте-реја јесте да је процес стратегијскогпланирања и развоја Војске Србијезаснован на способностима компати-билан са таквим процесима у најра-звијенијим оружаним снагама света.

Обострано је закључено да ћеискуства страних оружаних снага,презентована као научене лекције,допринети усавршавању припадни-ка Министарства одбране и ВојскеСрбије у унапређењу знања из овеактивности. ƒ

Д�л�г�циј�Аустриј� у Круш�вцуЦиљ посете Делегација оружа-

них снага Аустрије, коју је предводиозаменик команданта аустријске АБХОшколе пуковник Кристоф Ко ничек, јепрезентација нових курсева које реа-лизује Центар за усавршавање кадро-ва АБХО у Крушевцу, разматрање на -црта уговора о са ра дњи Србије и Ау -стри је у области АБХО и заједничкаре ализација РО ТА курса за реагова-ње у случају акцидената у миру.

Командант Центра пуковникСло бодан Савић упознао је аустријскуделегацију и са реализованим акти -вно стима на имплементацији пројек-та „Регионални центар АБХО“. ƒ

Г. С.

11

С а р а д њ а с а С л о в е н и ј о м у о б л а с т и о д б р а н е

Ств� р� њ� б�з б�д ног окру ж� њ�

На састан ку деле га ци ја Ср би - је и Сло ве ни је, помо ћникми ни стра за поли ти ку од -бра не Миро слав Јова но вићупо знао је госте са стра те шким опре -де ље њи ма и резул та ти ма импле мен -та ци је спољ но по ли тич ких при о ри те -та Срби је, напо ми њу ћи да је у окви рубор бе про тив орга ни зо ва ног кри ми -на ла и систем ске коруп ци је, као је -дног од при о ри те та Вла де Срби је,Ми ни стар ство одбра не анга жо ва но уНА ТО Ини ци ја ти ви за изград њу ин -те гри те та.

Помоћ ник мини стра Јова но вићизра зио је захвал ност за изу зет нопро фе си о нал но анга жо ва ње при па -дни ка Ору жа них сна га Сло ве ни је уКФОР, који је одго во ран за ста њебез бед но сти на Косо ву и Мето хи ји.И поред тога што послед ње осло ба -ђа ју ће одлу ке Хашког три бу на ла не

допри но се про це су поми ре ња у ре -ги о ну, Срби ја ће наста ви ти дија логса При шти ном и сарад њу са парт не -ри ма у реги о ну.

Саго вор ни ци су се сагла си ли даје сарад ња у обла сти одбра не интен -зив на и да се тежи шно одви ја крозра з ме ну иску ста ва из про це са фо -рми ра ња под о фи цир ског кора, са ра -д њу вој них архи ва и вој но о бра зов нихинсти ту ци ја.

Гене рал Остер ман је пону диопомоћ у про це су сагле да ва ња потре -ба и опре де ље ња за анга жо ва ње у бо -р бе ним гру па ма Европ ске уни је, као испрем ност за раз ме ну иску ста ва изанга жо ва ња у мул ти на ци о нал ним опе -ра ци ја ма.

Дво днев на посе та заме ни ка на -чел ни ка Гене рал шта ба Сло ве нач кевој ске бри гад ног гене ра ла Андре јаОстер ма на запо че ла је при је мом уГене рал шта бу Вој ске Срби је. Заме -ник начел ни ка Гене рал шта ба Вој скеСрби је гене рал-мајор Милан Бје ли цаиста као је том при ли ком да су одно -си две вој ске на висо ком нивоу и даје сарад ња у послед ње вре ме ин тен - зи ви ра на.

– Раз го ва ра ли смо о мода ли те -ти ма за про ши ре ње сарад ње која сезасни ва на обу ци, шко ло ва њу кадра,подр шци и раз ме ни иску ста ва, као ио импле мен та ци ји под о фи цир ског ко -ра и уче шћу у мул ти на ци о нал ним опе -ра ци ја ма и вој но ме ди цин ској и дру гојсарад њи – иста као је гене рал Бје ли ца.

Гене рал Остер ман иста као је дасе сви пла ни ра ни дета љи сарад њето ком ове годи не успе шно извр ша -ва ју.

– У даљим раз го во ри ма уса гла си -ће мо актив но сти које нам пред сто је,а које ће почи ва ти на раз ме ни иску -ста ва две вој ске, јер сва ка ору жа насила има потре бу да усва ја туђа ре -ше ња која допри но се уна пре ђе њусвих сег ме на та систе ма – рекао је за -ме ник начел ни ка Гене рал шта ба ору -жа них сна га Сло ве ни је.

Гене ра ла Остер ма на при мио јеи начел ник Гене рал шта ба Вој скеСрби је гене рал-пот пу ков ник Љуби -ша Дико вић.

Током посе те вој на деле га ци јаСло ве ни је посе ти ла је Здру же ну опе -ра тив ну коман ду, Вој ну ака де ми ју иВој ни музеј на Келе мег да ну.ƒ

Нул та толе ран ци ја по пита њу

кри ми на ла је пола зна осно ва за

пред у зи ма ње свих актив но сти

на сма њи ва њу ризи ка од

коруп ци је, с циљем ства ра ња

без бед ног окру же ња за

инве сти ци о на ула га ња, иста као

је помоћ ник мини стра за

поли ти ку одбра не Миро слав

Јова но вић у раз го во ру са

заме ни ком начел ни ка

Гене рал шта ба Ору жа них сна га

Сло ве ни је бри гад ним гене ра лом

Андре јом Остер ма ном, који је

са деле га ци јом бора вио у

посе ти Вој сци Срби је

1 5 . д е ц е м б а р 2 0 1 2 .

12

Државни секретар Александар Николић састао се са сталним коор-динатором Уједињених нација у Србији, Вилијемом Инфантеом.Током састанка разматрано је текуће програмирање и могућностисарадње и подршке Канцеларије Уједињених нација за развој (UNDP)Министарству одбране у реализацији пројеката „Програм CASM“, „Женеу војсци“ и „Изградња интегритета“.

Говорећи о значају сусрета, државни секретар Александар Николићнагласио је да високо квалитетна сарадња Министарства одбране са УН ињеним специјализованим агенцијама и телима има веома велики значај занаставак процеса реформи којем је Министарство одбране Србије истин-ски привржено, што је посебно важно и за напредак наше земље ка пуно-правном чланству у ЕУ.

Николић је посебно захвалио Канцеларији Програма Уједињенихнација за развој у Србији на пруженој подршци у вези са реализацијомпројекта „Програм развоја капацитета за управљање залихама конвенцио-налне муниције Републике Србије (“Capacity Development Programme forConventional Ammunition Stockpile Management for the Republic of Serbia -CASM“).

Србија пројектом CASM, чија укупна вредност се процењује на преко11 милиона долара, жели да покаже да у области разоружања и контроленаоружања поштује стандарде, критеријуме и процедуре УН и ОЕБС, каои да читав процес учини додатно транспарентним и отвореним.

У наредном периоду наставиће се сарадња са UNDP/SEESAC на реа-лизацији активности у функцији спровођења пројекта „Подршка интегра-цији начела родне равноправности у реформу сектора безбедности зема-ља Западног Балкана“, у циљу изградње капацитета Министарства одбра-не за интеграцију начела родне равноправности у реформу сектора без-бедности. Сарадња са Агенцијом УН за родну равноправност и оснажива-ње жена (UN Women) одвија се у функцији обезбеђења подршке Мини-старству одбране на спровођењу Националног акционог плана за применуРезолуције 1325 СБ УН — Жене, мир и безбедност у Србији (2010-2015).

Сталним координатор Уједињених нација Вилијем Инфанте изразиоје задовољство сарадњом са Министарством одбране, уједно нагласившида Србију сматра лидером у региону за реализацију пројеката и програмакоји су у организацији UNDP и других агенција Уједињених нација. Крознаведене активности наглашава се значај сарадње Србије са другим држа-вама у региону на плану унапређења међусобног разумевања, остварењаефикасне регионалне сарадње, као и побољшању положаја жена у регио-налним секторима безбедности. ƒ

Импл� м�н т� ци ј� НАП-� з� при м� ну Р�зо лу ци ј� 1325 СБ УН

Помоћ ник мини стра за поли ти ку одбра -не Миро слав Јова но вић састао се са пред -став ни цом пред се да ва ју ћег ОЕБС за род нурав но прав ност Џун Зетлин. Током састан караз ма тра не су актив но сти које Мини стар -ство одбра не реа ли зу је на спро во ђе њу НАП- Наци о нал ног акци о ног пла на за при ме нуРезо лу ци је 1325 СБ УН — Жене, мир и без -бед ност у Репу бли ци Срби ји (2010-2015).

Помоћ ник мини стра за поли ти ку одбра -не Миро слав Јова но вић нагла сио је да висо коква ли тет на сарад ња Мини стар ства одбра неса ОЕБС има вео ма вели ки зна чај за наста вакпро це са рефор ми у Мини стар ству одбра неРепу бли ке Срби је.

Иска зу ју ћи при вр же ност Мини стар стваодбра не у обла сти пошто ва ња људ ских пра -ва, уки да њу дис кри ми на ци је, као и зала га њеза пошто ва ње наче ла род не рав но прав но сти,пре зен то ва не су актив но сти које Мини стар -ство одбра не спро во ди на импле мен та ци јиНаци о нал ног акци о ног пла на за при ме нуРезо лу ци је 1325 СБ УН — Жене, мир и без -бед ност у Репу бли ци Срби ји (2010-2015).

Госпо ђа Зетлин је изра зи ла задо вољ ствосарад њом ОЕБС са Репу бли ком Срби јом, ује -д но нагла сив ши да су Мини стар ство од бра -не и Вој ска Срби је, током рефор ме сек то рабез бед но сти, напра ви ли вели ки иско рак при -хва тив ши кон цепт род не рав но прав но стикао јед но од сво јих стра те шких опре де ље њаи тако се оба ве за ли да, у скла ду са сво јиммогућ но сти ма, теже дости за њу нај ви шихста н дар да у овој обла сти. ƒ

При пр�м н� кон ф� р�н ци ј� з� в�жбу сп� ци ј� л� ц�

У Спе ци јал ној бри га ди у Пан че ву одр жа наје дво днев на Кон фе рен ци ја за спе ци фи ка ци јувежбе спе ци јал них једи ни ца бал кан ских зема -ља „Б9“, која ће бити одр жа на у Срби ји окто бранаред не годи не.

Кон фе рен ци ји су при су ство ва ли пред став -ни ци Срби је, Тур ске, Грч ке, Руму ни је, Маке до -ни је, Бугар ске и Црне Горе, а на вежби ће уче -ство ва ти и пред став ни ци Алба ни је и Босне иХер це го ви не. ƒ

С�р�дњ� с� UNDP

13

Социј�лн� р�инт�гр�циј� У Дирекцији за промену каријере Управе за традици-

ју, стандард и ветеране одржан је састанак привременогУправног одбора Пројекта Центра за обуку подофицира уфункцији социјалне реинтеграције професионалних при-падника Војске Србије. У име земаља Нордијске ини ција-тиве у раду састанка учествовали су Берит Мансон и Кир-стен Хефнер-Дал из Одбрамбене команде Краљевине Дан-ске и Јакоб Херадсвеит из Министарства од бра не Краље-вине Норвешке.

Састанком је председавао пуковник Слађан Ристић,начелник Управе за ТСВ, који је истакао да Министарствоодбране, после вишегодишње изузетно успешне сарадњеу реализацији социјалне реинтеграције професионалнихприпадника Војске Србије, очекује интензивирање сарад-ње у области одбране између министарстава одбране Дан-ске, Норвешке и Шведске и Србије на билатералномнивоу.

– Од неколико хиљада професионалних припадникаВојске Србије, који су због транзиционих процеса иреформе система одбране остали без посла од 2005. годи-не до данас, више хиљада лица је користило неки од обли-ка социјалног збрињавања, финансираних од земаља Нор-дијске иницијативе. Више од 13 посто нашло је запослењеу приватном или јавном сектору, 26 посто је започело соп-ствени бизнис, док се четвртина од укупног броја опреде-лило за пољопривредну делатност – рекао је пу ковникРистић.

Пуковник Ристић јета кође нагласио да про-фесионализација усло-вља ва и потребу решава-ња даље социјалне ре и н-теграције професионал-них припадника ВојскеСрбије, којима престајевојна служба због закон-ских одредби везаних загодине старости, збогкојих и у цивилном сек-тору тешко налазе по -сао. Из тих разлога, уУпра ви за ТСВ је сачи-њен Нацрт пројекта по -

дршке у њиховим запошљавању након престанка професио-налне војне службе, са основним циљем да се идентификују,и уз одговарајућу финансијску подршку донатора и реализу-ју, ефикасни садржаји њихове социјалне реинтеграције.

Представник Норвешке Јакоб Херадсвеит је и овомприликом истакао да Србија представља значајног страте-шког партнера и да је норвешко Министарство одбранеизузетно заинтересовано за финансирање, како Пројектаподршке професионалним војницима, тако и свих другихпројеката који доприносе унапређењу билатералне сарад-ње министарстава одбране Норвешке и Србије. ƒ

Д. ГЛИШИЋ

Коман дант Коп не не вој ске гене рал-мајор Милан Мој си -ло вић и дирек тор Дирек ци је за изград њу гра да НишаБра ни слав Јова но вић отво ри ли су, 28. новем бра, рено -ви ра ни спорт ски ком плекс „Шива ра“.

Том при ли ком је коман дант Тре ће бри га де бри гад нигене рал Жели мир Гли шо вић иста као да је од самог почет кареста у ра ци је овог објек та визи ја била да се он пре тво ри уврхун ски спорт ски обје кат, који неће зао ста ја ти за воде ћимспорт ским цен три ма гра да Ниша и који ће обез бе ди ти усло -ве за так ми че ња у гар ни зо ну.

– Радо ви на адап та ци ји отпо че ли су 10. сеп тем бра овегоди не, фор ми ра не су еки пе саста вље не од врхун ских мај -сто ра, зида ра, моле ра, бра ва ра, лима ра, елек тро ин ста ле ра,под руко вод ством струч них лица коман де бри га де и 39. логи -стич ког бата љо на Тре ће бри га де Коп не не вој ске. Мар љи вими одго вор ним радом ових еки па, спорт ски цен тар „Шива ра“репре зен та тив ни је спорт ски обје кат. Укуп ни тро шко виизно си ли су 950.000 дина ра, а нај ве ћи део овог изно са обез -бе ђен је од при хо да оства ре них на вој но-пли вач ком базе нуВре жи на - рекао је гене рал Гли шо вић.

Спорт ски цен тар „Шива ра“ састо ји се од Вели ке сале(1800 мета ра ква драт них), наме ње не за колек тив не спор то -ве попут фуд ба ла, кошар ке, руко ме та и одбој ке, и Мале сале(336 мета ра ква драт них) која је опре мље на за спорт ску гим -на сти ку. Спорт ски цен тар има и рено ви ра не свла чи о ни це,туш каби не, а рекон стру и сан је и топло вод ни систем.

Поред при пад ни ка вој ске, за сада шњи изглед спорт -ског цен тра заслу жни су и гра до на чел ник Ниша Зоран Пери -шић, дирек тор Дирек ци је за изград њу гра да Бра ни слав Јова -но вић, дирек тор спорт ског цен тра „Чаир“ Дра ган Перић,чијим је напо ри ма обез бе ђен пар кет из хале „Чаир“ и 600сто ли ца за три би не. ƒ

З. МИЛАДИНОВИЋ

Отво р�н спорт скиком пл�кс „Шив� р�“

пријатеље. Знао је да „ако човек не знакуда иде, где год да стигне увек је напогрешном месту”. Већ шест година јеначелник Центра за мировне операци-је. Пуковник Јелесије Радивојевић.

ƒ Крајем новембра Србија је умировну мисију у Либан упути-ла још 41 припадника нашег си-стема одбране. Припреме зањихово ангажовање биле суобимне и сложене.

– Од 21. децембра 2010. припад-ници Министарства одбране и ВојскеСрбије, у оквиру шпанског континген-та, учествују у операцији Уједињенихнација – UNIFIL у Либану, коју је Саветбезбедности успоставио 19. марта1978. године. Мандат наших мировња-ка, петорице штабних официра, трајешест месеци. Сем њих, у мисији је од25. новембра ангажовано и пет при-падника националног елемента за по-дршку, као и 36 војника и старешинапешадијског вода из састава Трећебригаде Копнене војске. Они су у Ју-жни Либан упућени после тромесечнеобуке у Шпанији, односно транспор-том из Шпаније у Бејрут, а потом соп-ственим возилима у зону операције.Српски „плави шлемови” први пут умисији UNIFIL користе своју технику,

Дуже од тридесет година је ууниформи. Најпре као пито-мац средње војне школе,потом Војне академије, а за-тим и као професионално

војно лице. Службовао је у Крању, ни-шким и панчевачким специјалним је-диницама... Потенцијални „мировњак”припремао се 1989. године за мисијуондашње војске у Намибији... У морупросечних или подобних квалитета,није изгубио компас тражећи приликуда искаже своје могућности. Од спе-цијалца је, поред редовних дужности,постао падобранац. И падобранскиинструктор, 1995. године, који је ско-чио с 7.300 метара. Маштао је и да сепопне на висину вишу од Хималаја искочи...

Стрепео је, али и честитао ау-стријском колеги Баумгартнеру послескока из балона с 39.069 метара. Какокаже, упорност се и њему исплатила.Јер, путеве је учио путујући... Два су до-гађаја обележила његову каријеру –падобрански скок с 9.250 метара, 12.маја 2004, са једанаест другара. Срп-ски рекорд. И завршетак Колеџа наци-оналне одбране Грчке, у Атини 2007.године, када му је председник Папу-љас, као најбољем страном полазникуу последње 22 године, уручио дипло-му. Уз себе је увек имао породицу и

1 5 . д е ц е м б а р 2 0 1 2 .

и н т � р в ј у

14

Презентовање јавности значаја нашег учешћа у мултинационалним операцијама захтевало је много енергије и знањада би се, после трагичних ратних дешавања, избегло неразумевање и поистовећивање одласка у мировне мисије с „војним туризмом” или „плаћеницима”.Такво настојање важно је и због интероперабилности с осталим војскама, упознавања других народа и њихове културе. Ако сте ангажовани само у националном амбијенту нећете достићи највише професионалне стандарде, док у међународном оквируимате и партнереи конкуренцију, одмеравате ко ће боље извршити задатак у доменубезбедности.

Пуковник Јелесије Радивојевић, начелник Центра за мировне операције Сними

о Да

рими

р БА

НДА

Повратак будућности

15

вршавања задатака на терену такођеје велики изазов, посебно ако је позна-то да се већина наших војника првипут ангажује изван Србије.

Треба знати и да одавно не посто-је класичне мултинационалне операци-је. Оне су вишедимензионалне, тешкоје одредити разлику између војничких,цивилних или полицијских задатака.Зато се интеракција са свим актеримана терену одвија непрекидно и на свимнивоима. Српски „плави шлемови” су-срећу се с још једним изазовом – пред-расудом и локалног становништва иприпадника осталих мировних контин-гената о људима и земљи из које дола-зе, што је последица ранијих сукоба напростору СФРЈ. Утолико је њихов за-датак тежи, а обавеза већа.

ƒ У чему је разлика између уче-шћа у мировним мисијама Уједи-њених нација у односу на ангажо-вање у операцијама под покро-витељством Европске уније?– Ангажовање наших припадника у

иностраним мисијама уређено је Зако-ном о употреби Војске Србије и другихснага одбране у мултинационалним опе-рацијама ван граница Републике Србије.Нормативна регулатива не прецизираправа и дужности током учешћа у опера-цијама под патронатом Уједињених на-

ција или Европске уније. О томе, сходнопотребама, одлучују надлежне државнеинституције. У мисијама Уједињених на-ција светска организација сноси одго-ворност за путовања, куповину авио-ка-рата и слање опреме, а исплаћује и одре-ђене надокнаде учесницима, сем онихкоје се односе на њихове културно-за-бавне активности и комуникацију миров-њака с породицом.

Мисије под окриљем Уније, међу-тим, од Србије потражују новчана сред-ства утрошена за смештај, исхрану иостале активности. У зависности од по-зиције у мисији и циљева које наша зе-мља настоји да постигне, она се опреде-љује и за ангажовање под „капом” Европ-ске уније. Таква је ситуација, на пример,у операцији у Уганди, у којој је наш офи-цир шеф санитетске службе мисијеEUTM. У мисијама Уније Србија сноси итрошкове осигурања живота својихпредставника.

ƒ Шта утиче на избор кандида-та из Министарства одбране иВојске Србије за одлазак у међу-народне мисије?– Избор, селекција, обука и при-

преме за учешће у мисијама норматив-но су дефинисани. Војска Србије имауређен систем, у складу са захтевимавремена, што не подразумева да га ни-

опрему и наоружање, те превознасредства и заштиту. На тај начин за-почело је оперативно ангажовање на-шег мировног контингента.

Током реализације овог задаткапружила нам се прилика да проверимоспособности, посебно функционисањекомбинованог транспорта. Оклопна итранспортна возила, муницију и оста-лу личну и колективну опрему требалоје на сигуран, јефтин и поуздан начинпревести у луку Бејрут, где су се нала-зили наши мировњаци, а затим, при-меном стандардних процедура и пра-вила о ангажовању у UNIFIL, започетимисију. За поменуте послове били сунадлежни Здружена оперативна ко-манда и Центар за мировне операције,уз ангажовање стручних служби нашегминистарства и војске, као и јавнапредузећа „Железница” и „Југоимпорт– СДПР”. Транспорт из Србије до Ли-бана одвијао се по фазама, комбинова-но. Од железничке станице у Нишу доБара опрема је транспортована возом,а од Бара до Бејрута изнајмљеним бро-дом.

Склони смо да придајемо већизначај квантитету, а не сложености не-ког процеса, поготово ако о њему не-мамо искуства. Последњи пут се с овогпростора организовао комбинованитранспорт људи и технике приликомодласка „плавих шлемова” ЈНА у Синај.То ће нам послужити као својеврснесмернице приликом упућивања и четес комплетном опремом, средствима итехником наредне године у новембруу Либан.

ƒ С којим изазовима се сусрећунаши „плави шлемови” токомизвршавања задатака на тере-ну у земљама у којима је нару-шена безбедност?

– Највећи изазов представља су-срет наших мировњака с другачијомкултуром и обичајима. Стога је неоп-ходно најпре разумети постојећи кон-фликт и генезу сукоба на том просто-ру, као и мандат мисије. На „туђој” зе-мљи припадници наше војске морајупримењивати правила која важе замултинационалне операције, те се употпуности понашати према стандар-дима које су дефинисале Уједињененације. Један од основних принципа је-сте неутралност. Схватити шта она за-право значи и применити је током из-

Према речима пуковника Ра-дивојевића, у Центру за мировнеоперације обучавају се појединци изземље и иностранства, а оспособља-вање се заснива на „обуци за кључ-не дужности”. Реализује се и иници-јална припрема за нове мултинацио-налне операције, као и обука непо-средно пред одлазак у мисије. Орга-низују се курсеви у сарадњи с оста-лим центрима за мировне операци-је, а припадници Центра, као специ-јалисти-инструктори, оспособљавајубудуће мировњаке. Циљ обуке јестеда се припреме за индивидуалне ду-жности у мултинационалном окру-жењу, према стандардима Уједиње-них нација и НАТО-а.

Мировњаци се за кључне ду-жности припремају на основномкурсу за официре, који је национал-ног карактера, на међународномкурсу за штабне официре и за офи-

цире логистике. Обука траје од јед-не до три седмице. Најкомплексни-ји је тронедељни курс за штабнеофицире, који је Центар недавносамостално организовао, уз помоћпредавача из БиХ и Шведске.

– Од 2004. године реализова-но је 46 курсева, од чега 23 међу-народна. Оспособљавање је успе-шно завршио 1.271 учесник, међукојима 201 полазник из 26 земаља.Центар је од 2005. године органи-зовао и пет семинара за 363 лица.Заједно са UN WOMEN, ове годи-не обучавао је и родне саветникекоманданата националних конти-гената у мисијама. С Институтомза хуманитарно право Санремо изИталије, уз подршку Холандије,Велике Британије и Канаде, окон-чали смо осми међународни курсиз права у оружаним сукобима –каже начелник.

ИСКУСТВО РАЗЛИКА

је потребно унапређивати. Када се го-вори о кандидатима за одлазак у миси-је, желим да нагласим да немамо про-блема. Постоји здрава конкуренција, аброј заинтересованих за „мировњаке”далеко је већи од потреба јер су нашиприпадници свесни бенефита – уна-пређење способности и знања, потвр-да обучености у међународном окру-жењу, напредовање у служби, оства-ривање циљева и интереса Србије и,наравно, лична примања. Може се ре-ћи да у таквим ситуацијама сви добија-ју – држава, појединци, међународназаједница.

Припадници српске војске се наоснову предлога Центра за мировнеоперације упућују на обуку за учешћеу мултинационалним операцијама у зе-мљи и иностранству. Уколико успешнозаврше оспособљавање, подаци о њи-ма уносе се у базу података Центра иони постају кандидати за одлазак у ми-сије. У зависности од конкретне опе-рације, завршавају и курсеве страногјезика. Такође, морају задовољити и

остале захтеве, попут тога да имају од-говарајући чин и постављење на ду-жност, да су обучени према међуна-родним стандардима, да поседују по-требне психофизичке предиспозицијеи моралне врлине, као и да су оспосо-бљени за управљање теренским мо-торним возилима категорије „Б”, те дасе придржавају правила понашања„Code of Conduct”.

За упућивање у поједине мисијебудући српски мировњаци треба дазнају мандат мултинационалне опера-ције, безбедносне ризике који их оче-кују, локалне обичаје, термине на јези-ку становника земље у којој извршава-ју