Tradicija se nastavlja^etrdeset prvi saziv Likovne kolonije Sopo}anska vi|enja, u okviru koga }e devet likovnih stvaralaca iz zemljei inostranstva, do 16. jula, stvarati u ambijentu srednjevekovnog manastira Sopo}ani, po~inje danas. Ovogo-di{nja selektorka Olivera Vukoti} pozvala je Kim So Hee iz Koreje, Rebeku Abdagi} i Lamiju Halilagi} iz BiHi Dragana Despotovi}a, Ivana Gracnera, Vesnu Petrovi}, Nikolu Vukosavljevi}a i Milu Gvardiol iz Srbije.

Dvadesetak dana pre po~etka, odr`avanje ove tradicionalne likovne manifestacije dovedeno je u pitanje,jer je izostala finansijska pomo} Ministarstva kulture. Posle deset godina novopazarski Kulturni centar nijedobio finansijsku podr{ku nadle`nog ministarstva za organizovanje jedne od najstarijih me|unarodnih ma-nifestacija tog tipa u zemlji. Direktoru novopazarskog Kulturnog centra Huseinu Memi}u „neverovatno jeda Ministarstvo kulture nema sluha za manifestaciju koja neprestano traje od 1975. godine i okuplja likov-ne umetnike iz zemlje i inostranstva“. Smatra da je glavni krivac za to aktuelni ministar kulture Ivan Taso-vac i optu`io ga za „arogantan stav prema ovom gradu“.

Svoje tvrdnje Memi} je potkrepio podacima o broju odobrenih projekta.Od 96 projekata koji su u~estvovali na konkursu Ministarstva kulture,

91 je iz Beograda, „a ostatak Srbije dobio je sredstva za pet“. Memi}isti~e da je Kulturni centar na konkursu u~estvovao sa devet

projekata i da je dobio sredstva samo za jedan. Likovna kolo-nija Sand`ak inspiracija umetnika, koja se tradicionalno

odr`ava u septembru, od nadle`nog ministarstva do-bila je 350 hiljada dinara.

Bez obzira {to je izostala finansijska podr-{ka Ministarstva kulture, Likovna kolo-

nija Sopo}anska vi|enja bi}e odr`a-na i ove godine zahvaljuju}i sredstvi-ma obezbe|enim iz bud`eta gradaNovog Pazara.

broj 41

IMPULSFoto: wikipedia.org

s u b o t a / n e d e l j a , 9 – 1 0 . j u l 2 0 1 6 . | S O P O ] A N S K A V I \ E N J A 32

Likovna kolonija Sopo}anska vi|enjaspada u manifestacije visokog zna~aja iafirmacije, kako zbog du`ine trajanjaod ~etiri decenije tako i zbog umetnikai dela koja su oni tokom boravkaostavljali fundusu na{eg Kulturnogcentra. Razlozi koji idu u prilogdignitetu ove kolonije su mnogobrojni.Ova tradicionalna manifestacijame|unarodnog zna~aja gradu dajeposebnu kulturnu dimenziju, aNovopazarci su veoma svesni zna~ajanjenog odr`avanja. Sopo}anska vi|enjasvake godine okupljaju umetnike izzemlje i inostranstva (naj~e{}e izzemalja u regionu) koji po~etkom letaborave u gradu. To doprinosipozitivnoj interakciji i razmeniinformacija nepobitno va`nih zaovakva okupljanja, ali i za lokalneumetnike i ostale gra|ane. Umetni~kadela nastala u ovoj koloniji pregled surazvoja savremene jugoslovenske,srpske i bo{nja~ke umetnosti u

proteklih skoro pola veka, {to ovumanifestaciju ~ini veoma zna~ajnomza kulturu u Srbiji - ocenjuje AmraJejna, urednica izlo`benog i tribinskogprograma u Kulturnom centru uNovom Pazaru.

Da li je bilo te{ko da se ovamanifestacija odr`i vi{e od ~etiridecenije?

- Susreti ovog tipa su umetnicima,uglavnom, ~ast. Posebno ako se radi ojednoj od najboljih likovnih kolonija u

regionu. Likovni stvaraoci uvek suodu{evljeni idejom da mogu da borave,stvaraju i dru`e se u multikulturalnomambijentu kao {to je Novi Pazar, kojipleni svojim autenti~nim orijentalnim{armom. Neposredna blizinamanastira Sopo}ani, bogatstvokulturno-istorijskim nasle|em iprirodne lepote ovog kraja u velikoj

meri uti~u na imid` kolonije, tako da seumetnici rado odazivaju na{impozivima. S druge strane, eljaorganizatora i grada da se ne prekidakontinuitet odr`avanja pomogla je urealizaciji svih ~etrdeset saziva.

Da li je u organizovanju Likovnekolonije „Sopo}anska vi|enja“ biloproblema svih prethodnih godina?

- Kao i mnoge manifestacije uzemlji, i ova se suo~avala sa brojnimte{ko}ama, naro~ito kad je u pitanjukontinuitet organizovanja. To su,uglavnom, bile ratne godine u kojimagradska vlast nije imala odgovaraju}isenzibilitet za kulturne doga|aje.Me|utim, poslednjih desetak godinauprava grada prepoznaje va`nostpostojanja ovakve kulturnemanifestacije. Ranije smo imalifinansijsku podr{ku Ministarstvakulture koja je, na`alost, ove godineizostala. Bez obzira na sve pote{ko}ekoje smo imali, Likovna kolonijaSopo}anska vi|enja u svojevrsnuumetni~ku kulturnu manifestaciju ~ijizna~aj se prepoznaje i u zemlji i vannjenih granica.

Koji su naj~e{}i problemi koje imateprilikom organizovanja kolonije?

- Naj~e{}e problemi su finansijskeprirode. Ministarstvo kulture iinformisanja ove godine nas je zaobi{lou {irokom luku i to dodatno ote`avarealizaciju. Ministarstvo je, uposlednjih deset godina, neprestanosufinansiralo Sopo}anska vi|enja i nevidim razlog za{to tako nije i ovegodine. Kao organizatori, ne elimo damislimo da je to na~in da nam se uputiporuka da koloniju mo`emo ili trebada prekinemo. Naprotiv, entuzijazam,`elja i volja koju imamo da kolonija idalje traje su ogromni. Stav gradskeuprave u Novom Pazaru i Kulturnogcentra je nepromenjen, kolonija }enastaviti svoje postojanje bez obzira {toizostaje podr{ka Ministarstva kulture.

Kakav trag je ova manifestacijaostavila za sobom i ko joj je daonajve}i doprinos?

- U svom dosada{njem postojanjuSopo}anska vi|enja su, na osnovu

nastalih umetni~kih radova, pratila izabele`ila osnovna likovna kretanja uposlednjih ~etrdeset godina. U~esnicisu afirmisani likovni umetnici izrazli~itih generacija i mesta, razli~iti posvom umetni~kom senzibilitetu,poetici i talentu, razli~iti poopredeljenju likovnom pristupu i onisu najvi{e zaslu`ni {to kolonija i daljepostoji. Njihov ozbiljan pristup iodgovor na stvarala~ki rad doprineli suda su izlo`be uvek dobro pozicioniranei validne. Pe~at tome je bogata zbirka uposedu Galerije Multimedijalnogcentra, koja ima vi{e od pet stotinaslika, grafika, crte`a, vajarskih dela,karikatura, video radova, fotografija iinstalacija. Te{ko je da se eksplicitnonavede ko je ovoj manifestaciji daonajve}i doprinos. Podjednake zaslugepripadaju u~esnicima i organizatorima.

Osim likovne publike u NovomPazaru, ko jo{ mo`e da vidi delanastala u toku kolonije?

- Skoro svake godine izlo`ba radovaosim u na{oj galeriji bude postavljena u

nekoj od galerija u Beogradu, Ra{ki,Ni{u... Dosad su to bile galerije Zvono,Feliks, Galerija Doma Vojske Srbije,Gradac, Galerija savremene likovneumetnosti... Rad i tok kolonije sutransparentni. Od odr`avanja kolonijedo otvaranja izlo`bi pojavljuju seinformacije u lokalnim medijima, aponekad to prate i nacionalni mediji.Vesti objavljujemo i na sajtunovopazarskog Kulturnog centra, ali ina dru{tvenim mre`ama. Sve ~uvamou na{oj arhivi podataka u vidufotografija, video zapisa, {tampanihPDF kataloga i to je sve uvek dostupnou prostorijama uredni{tva Galerije KC.

Da li kulturna javnost na pravi na~invrednuje Likovnu koloniju„Sopo}anska vi|enja“?

- Po informacijama koje imam,odgovorno tvrdim da dosad jestevrednovana na pravi na~in. Ali, ostajeenigma ko i {ta mo`e da uti~e na stavljudi koji donose odluke osufinansiranju kulturnih manifestacijapoput ove.

Pam}enje poseduje gravitacionu silu: ononas neprekidno privla~iSelektori o likovnoj koloniji„Sopo}anska

vi|enja“ kroz vremeLikovna kolonija Sopo}anska vi|enja na po~etku je bila am-biciozna manifestacija kulturnih poslenika iz Novog Pazara,koja je trajala skoro celo leto. Pokrenuta je 1975. godine i ne-kad je u svom sastavu imala istoimenu koloniju i simpozijumi [kolu starih slikarskih tehnika. Dolazili su likovni stvaraocisvih profila iz zemlje i inostranstva, ali i knji`evnici i knji`ev-ni i likovni kriti~ari. Vreme je pre`ivela samo likovna koloni-ja, koja je danas jedna od najstarijih manifestacija te vrste uzemlji. Prvo se odustalo od organizovanja simpozijuma, a on-da se tiho ugasila i [kola starih slikarskih tehnika koju je dugovodila Zdenka @ivkovi}. Obja{njenje je bilo jednostavno: ne-stalo je para za organizovanje simpozijuma i [kole starih sli-karskih tehnika. Ostali su samo likovni stvaraoci da svoja de-la stvaraju u ambijentu srednjovekovnog manastira Sopo}ani.

Ostalo je zabele`eno da je, u prethodne ~etiri decenije, uovoj likovnoj koloniji stvaralo blizu 400 umetnika iz zemlje iinostranstva. Na 39 saziva u~estvovalo je 383 likovnih stvara-laca iz Srbije, biv{ih jugoslovenskih republika i inostranstva,ali i iz ovog grada. Samo jedan saziv, a bilo je to 1991. godineokupio je samo lokalne umetnike. Tada zbog ratova na pro-storu biv{e Jugoslavije, u Sopo}anskim vi|enjima bili su samoslikari iz ovog kraja, jer nisu eleli da joj prekinu kontinuitet iobele`ili su je okupljanjem u vreme njenog uobi~ajenog tra-janja. A njeno vreme po~etka je uvek u prvoj polovini jula.

Me|u selektorima koji su okupljali u~esnike kolonije suMilan Popadi}, Ljubica Jelisavac Kati}, Leposava Milo{evi} Si-binovi}, Rajka Bo{kovi}, Gordana Vasiljevi}, Ljiljana Slijep-~evi} i Olivera Vukoti}, koja je ove godine tre}i put selektorka.Me|u u~esnicima ima vi{estrukih povratnika. Za desetak da-na trajanja kolonije, u~esnici su obavezni da urade po dva de-la i ostave ih fundusu novopazarske Galerije.

Do pro{le godine ateljei u~esnika kolonije bili su u Turi-sti~kom domu Sopo}ani nedaleko od manastira. Od pro{legodine baza im je pomerena neki kilometar ni`e, u podno`i-je arheolo{kog lokaliteta Trgovi{te, na Pazari{tu. Kad ne stva-raju, umetnici obilaze bogato kulturno-istorijsko nasle|e iu`ivaju u prirodnim lepotama ovog kraja.

KOMPONOVANJE

KOMPOZICIJA

KOMPOZICIJA

Ono {to nastane u toku leta, likovna publika ima pri-liku da vidi odmah na jesen. Svaku izlo`bu prati ka-talog u kojem uvodno slovo daje selektor. Milan Po-padi}, selektor 38. saziva kolonije Sopo}anska vi|e-nja, u predgovoru kataloga napisao je: „Pam}enjeposeduje gravitacionu silu: ono nas neprekidno pri-vla~i“. Tim re~ima ~ileanski reditelj Patricio Guzmanzaklju~uje svoj dokumentarni film Nostalgija za sve-tlo{}u. Radnja Guzmanovog filma odvija se u pusti-nji Atakama, u ^ileu. Tu je sme{ten moderni astro-nomski centar odakle istra`iva~i gledaju duboko ukosmos u potrazi za odgovorima o poreklu `ivota.Nedaleko, grupa `ena prevr}e pustinjski pesak tra-gaju}i za ostacima tela njihovih voljenih koji su stra-dali za vreme Pino~eovog re`ima. Toplo i promi{lje-no tuma~e}i naslovnu metaforu, Patricio Guzmanprikazuje potragu za poreklom sveta, ali i za tragovi-ma koje ~ovek ostavlja za sobom.

Re~ je o univerzalnoj potrebi u kojoj se doslovnostre~i pam}enje, svetlost i nostalgija prepli}e sa njiho-vim metafori~nim zna~enjima. Odnos doslovnosti imetafori~nosti jeste i univerzalni model umetni~kogizra`avanja. Stoga je nostalgija za svetlo{}u i odabra-na kao tema kolonije Sopo}anska vi|enja za 2013.godinu. No, univerzalnost teme nije bio jedini razlognjenog sme{tanja u kontekst Sopo}anskih vi|enja.Od velikog zna~aja bio je i specifi~ni, lokalni aspektove teme. Sopo}anski `ivopis iz sredine 13. vekaupravo je odraz potrage za svetlo{}u, potrage za on-im selestijalnim iskrama ~iji sjaj sa sopo}anskih zi-dova titra i danas. Iste te iskre, pre gotovo ~etrdesetgodina, osvetlile su i potrebu za postojanjem jednesavremene umetni~ke kolonije u dolini reke Ra{ke.

Trideset osmi saziv kolonije Sopo}anska vi|enjaokupio je osam umetnika. Kao po~etna (a isposta-

vi}e se i kao rado prihva}ena) tema, pred njih je po-stavljen pomenuti odnos izme|u svetlosti, nostal-gije i se}anja. Se}anja na rodni kraj, pre svega. Arodni kraj je, napomenimo, koliko geografski tolikoi simboli~ki prostor; to je ulica u kojoj smo nekad`iveli, ali i knjiga koju smo nekad ~itali. Tokom tra-janja kolonije u~esnici su istra`ivali nostalgi~nepredele svojih emotivnih, piktoralnih, poeti~kih,jednom re~ju, likovnih zavi~aja. Tihi sopo}anskiambijent, u{u{kan u nenametljivu bezvremenost,

pokazao se kao prirodan i plodan milje za takva is-tra`ivanja.

Nakon godinu dana, radovi zapo~eti na koloniji asada okupljeni na jednom mestu, vratili su se u svojrodni kraj. Tema me|uodnosa izme|u svetlosti, no-stalgije i se}anja zapo~inje ovom izlo`bom novikrug. Pred nama je rezultat rada jedne slikarske ko-lonije, a ne postavka umetni~kog salona ili prodaj-ne galerije. To zna~i da iako je re~ o samostalnim ra-dovima osam nezavisnih autora, njih ipak moramoposmatrati kao me|usobno povezane, dakle kao de-love jedne celine. Otuda nam pravo da, na primer,Oradu Igora Obrovskog ogledamo u Pavli~i}evomplavetnilu; da iz Opservatorije \or|a Sokolovskogposmatramo lirski nemir Fatime Durovi}; da u Za-imijevom koloristi~kom pejza`u nastanimo grafi-zam mitskih bi}a Danisa Fejzovi}a; da u fragmen-tarnim refleksijama skulpture Marine Ni}iforovi}prepoznamo slojevitost slikarskog tkanja Ivane Dra-gutinovi} Sokolovski. Objedinjeni, ovi radovi nasta-vljaju propitivanje ponu|ene teme i me|usobno serasvetljavaju. Inspirisani tragovima neke davne sve-tlosti, iz njih titraju nove iskre. A to je od su{tinskeva`nosti. Setimo se: biti na svetu zna~i biti na svetlu.Zato smo za svetlo{}u i tako nostalgi~ni.

Rajka Bo{kovi} okupila je umetke 34. saziva Sopo-}anskih vi|enja. O onome {to su njeni izabranici ura-dili napisala je: „Likovna kolonija Sopo}anska vi|enja2009. osmi{ljena je sa namerom da se kroz ideju ME-TAFIZIKE SVETLOSTI umetnici podstaknu na pro-mi{ljanje mogu}nosti tuma~enja i sagledavanja sve-tlosti - kao fenomena unutarnje svetlosti koja sija iz se-be sama, kao i istra ivanje na~ina predstavljanja takvesvetlosti. Slikarstvo srpskog srednjovekovnog mana-stira Sopo}ana, zbog vrhunskih slikarskih dostignu}a

uvr{teno u svetsku kulturnu ba{tinu, pro`eto je ide-jom upravo te unutarnje svetlosti koja se mo`e sagle-dati samo unutra{njim vi|enjem, odnosno duhovnimokom. Koncept kolonije METAFIZIKA SVETLOSTIosmi{ljen je sa namerom da kroz ideju svetlosti, ali nedoslovnog predstavljanja svetlosti kao fenomena ko-jim smo okru`eni u na{em svakodnevnom ivotu, ve}one duhovne svetlosti koja je imanentna unutra{njemvi|enju, svetlosti kao emanacije duhovnog, otvoremogu}nosti uo~avanja savremenosti tradicije“.

AMRA JEJNA: Sopo}anska vi|enja trag likovnih kretanja

Sopo}anska vi|enjasuo~avala su se sabrojnim te{ko}ama,naro~ito kad je u pitanjukontinuitetorganizovanja. Tokomratnih godina gradskavlast nije imalaodgovaraju}i senzibilitetza kulturne doga|aje.Me|utim, poslednjihdesetak godina upravagrada prepoznajeva`nost postojanjaovakve kulturnemanifestacije. Ranijesmo imali finansijskupodr{ku Ministarstvakulture koja je, na`alost,ove godine izostala

“U svom dosada{njem postojanju Sopo}anska vi|enja su, na osnovu nastalihumetni~kih radova, pratila i zabele`ila osnovnalikovna kretanja u poslednjih ~etrdeset godina: Amra Jejna

s u b o t a / n e d e l j a , 9 – 1 0 . j u l 2 0 1 6 .4

SOPO]ANSKA VI\ENJA DANASPosebno izdanje lista Danas

Urednik Dragan Sto{i}; tekstovi Sla|ana Novosel; korektura Marjana Stevanovi}; fotografije Arhiv Galerije Kulturnog centra Novi Pazar; prelom Zoran Spahi}

Manastir Sopo}ani^etrdeset prvo leto je kako likovni stvaraoci, svakog jula, dolazeda stvaraju svoja dela u ambijentu srednjovekovnog manastira So-po}ani, izgra|enom na samom izvori{tu reke Ra{ke. Ime mu po-ti~e od staroslovenske re~i sopot (izvor).

Manastir je zadu`bina kralja Uro{a I Nemanji}a i sagra|en je u13. veku, a u 14. ga je dozidao njegov praunuk car Du{an. Najlep-{e freske oslikane su u drugoj polovini 13. veka i ubrajaju se u naj-vi{i domet vizantijske umetnosti. O lepoti tog vremena svedo~ifreska Uspenje presvete Bogorodice, koja je 1961. godine na izlo`biu Parizu progla{ena za najlep{u fresku srednjeg veka.

Sa dolaskom umetnika nekako se poklapa i veliko priznanje ko-je je zadu`bina kralja Uro{a I dobila od Uneska. Manastir je 1979.godine stavljen na listu Svetske kulturne ba{tine za{ti}enih spome-nika kao „spoj zapadnoevropskih i vizantijskih uticaja“.

Manastir Sopo}ani je od Novog Pazara udaljen samo 15 kilome-tara, ali se i redovnim posetiocima razdaljina ~ini mnogo du`omzbog mozaika rupa na putu. Nadle`ni stalno tu saobra}ajnicu sta-vljaju u prioritete, ali kad do toga do|e ba{ onda nestaje para. Amanastir je jedna od turisti~kih atrakcija i ponuda ovog kraja.

INICIJAL

Dodatak realizovanuz podr{kuMinistarstva kulture iinformisanjaRepublike Srbije

Sopo}anska vi|enja u brojkama

Likovna kolonija postoji od 1975. godine

Kroz ~etrdeset saziva pro{lo je oko 400 likovnihumetnika svih profila iz zemlje i inostranstva

Kolonija traje deset dana

U~esnici su obavezni da po dva svoja delaostave fundusu Galerije kulturnog centra NoviPazar, koji sada ima vi{e od 500 radova

Prethodnih deset godina Ministarstvo kultureSrbije sufinansiralo je organizovanje Likovnekolonije, ove godine jedini finansijer je gradNovi Pazar

ILUSTRACIJA

1

2

3

4

5