sa merodavnog mesta se saop[tava - · pdf filesnici jevreji ili se nalaze u wihovom posedu...
TRANSCRIPT
Zoran Bo`ovi}
SA MERODAVNOGMESTA SE
SAOP[TAVA
96 Zoran Bo`ovi}
ZORAN BO@OVI], profesor ruske kwi`evnosti na Filolo{kom fakultetuu Beogradu, ~lan Udru`ewa kwi`evnika Srbije i Udru`ewa dramskih pisacaSrbije.
Autor kwiga: Inspektorsko brdo, zbirka satiri~nih pri~a, 1984; ^ehov kadramski pisac kod Srba, doktorska disertacija, 1985; Leve pri~e, zbirka satiri~nihpri~a, 1985; ^ehovqeva pripovetka u srpskoj kwi`evnosti, monografija, 1988.@iveti tu| `ivot, roman, Jugoslavijapublik, 1990; Vreme `ena, zbirka humori-sti~kih pripovedaka, 2000; Komedije ([umski raj, Sowa, To je qubav, Uzbudqivokrstarewe), Narodna kwiga, 2000; Pri~e od kojih boli glava, ^igoja 2000; Omnia
vicint amor, roman, Narodna kwiga 2001; Svadbeni mar{ (Dijamantska ogrlica,[esto ~ulo, Igor i Maja, ^ekaju}i odbeglog mu`a, Svadbeni mar{), Narodna kwiga2002; Bomba u pozori{tu (Viktorija, \avoqe pleme, Izdanci Staqinskog plemenaBomba u pozori{tu), Narodna kwiga 2004.
Najva`nija izvo|ewa pozori{nih drama: Svadbeni mar{ – Narodno pozori{teu Mostaru, Narodno pozori{te u Vr{cu, Gradsko pozori{te u Prijedoru, Gradskopozori{te u Beli{}u; \avoqe pleme – Narodno pozori{te u Vr{cu; Dijamantskaogrlica – Narodno pozori{te u Beogradu, Narodno pozori{te u Zaje~aru; [umskiraj – Narodno pozori{te u Kru{evcu.
Televizijska izvo|ewa: Svadbeni mar{ – TV Bratislava 1986, TV Beograd 1996.Izvedene radio drame: Slu~aj Laze ]utuka, Naivni qudi, Dijamantska ogr-
lica, Na|a, Druga `ena, [esto ~ulo, Belzebubova posla, Hetera i slikar.
Dobitnik vi{e nagrada za kratku pri~u, izme|u ostalog i Velike nagrade“Radoje Domanovi}” za Inspektorovo brdo.
Dobitnik vi{e nagrada za dramsko stvarala{tvo, izme|u ostalog, ¶ nagrade nakonkursu Udru`ewa kwi`evnika Srbije, “Je`a” i Pozori{ta na Terazijama zakomediju Svadbeni mar{, ¶ nagrade na konkursu Dana komedije u Jagodini za [umskiraj, nagrade “Branislav Nu{i}” za komediju Uzbudqivo krstarewe, ¶ nagrade nakonkursu Radio Beograda za komediju Hetera i slikar, nagrade na konkursu Danikomedije u Jagodini za tekst Bomba u pozori{tu.
Prevo|en na ruski, ~e{ki, slova~ki, bugarski, engleski, ukrajinski, kineski,francuski, itd.
LICA
MILAN PAVLOVI], profesor nema~ke kwi`evnosti
MARIJA, wegova supruga
DANILO, wihov sin
JELENA, wihova k}erka
DAVID IZRAIQ, wihov sused
PORU^NIK HANS [ILER, profesor srpske kwi`evnosti
VASO, Marijin brat
Radwa se de{ava u Beograduod prole}a 1941. do prole}a 1942. godine
97
Zoran BO@OVI]
SA MERODAVNOG MESTASE SAOP[TAVA
Salon u stanu Pavlovi}a. Stilski name{taj, vitrine pune kwiga, slikena zidovima, {ahovski sto u jednom, ikona i kandilo u drugom uglu – svegovori o toplom porodi~nom gnezdu.
Iz ba{te se ~uje pti~ji cvrkut, s ulice povremeno dopire buka kamionai tenkova.
Jelena se moli pred ikonom.
JELENA: Slava Ti, Care, Bo`e, Svedr`itequ, koji si Tvojim Bo`an-skim i ~ovekoqubivim promislom udostojio mene, gre{nu inedostojnu, da ustanem od sna i da pogledam Tvoj svetli dan.Primi, Gospode, glas molitve moje kao i svetih umnih silaTvojih, i daj da ti ~istim srcem i smirenim duhom prinosimhvalu sa ne~istih usana mojih, da i ja gre{na budem saupaqenom sve}om du{e moje u redu sa mudrim devojkama,slave}i Tebe u Ocu i Duhu Svetome slavqenoga Boga Sina,Amin!(Zadovoqna, ustane, uzme kwigu sa stola, sedne na kau~ i~ita)
Trqaju}i o~i, ulazi Danilo, u piyami.
DANILO: Dobro jutro, Seko.
JELENA: Dobro jutro, Bato.
DANILO: (Pogleda na sat)Devet i deset! Pa {to me nisi probudila?
JELENA: (^ita)Ni mene niko nije probudio.
DANILO: Lako je tebi, tebe Bog budi.
JELENA: Samo se ti zavitlavaj, pa posle...
DANILO: Ne znam {ta }e biti posle, sad me zanima ima li u ovoj ku}i~aja?
JELENA: Ima, na {poretu.
DANILO: Ne pada ti na pamet da po lepom srpskom obi~aju poslu`i{brata?
JELENA: Ne mogu, vidi{ da ~itam.
On pri|e i pogleda naslovnu stranu kwige.
98 Zoran Bo`ovi}
DANILO: Opet Gorki!... Re{ila si da zavr{i{ u }orki!
JELENA: Pazi da se to tebi ne desi. No}as si opet bio u gradu za vremepolicijskog ~asa. ^ekali smo te do jedanaest, tata je bio qutkao ris.
DANILO: Rekao sam vam da ne brinete za mene. Ja u ovom gradu poznajemsve staze i bogaze, mogu da preletim od Dor}ola do Vo`dovcai natrag, a da me ni Mesec ne primeti.(Odlazi u kuhiwu i vra}a se sa {oqom u ruci)Zna li se gde su na{i vrli roditeqi i vaspita~i?
JELENA: Mama je oti{la u bakalnicu, a tata u Komandanturu.
On sedne za {ahovski sto.
DANILO: [ta }e tamo?
JELENA: Ne znam. Sino} su mu doneli poziv.
DANILO: Ne dopada mi se to.
JELENA: Ni meni. Tra`i}e od wega neku uslugu, a on }e ih odbiti, pa}e ga uhapsiti.
DANILO: Nisu, vaqda, ludi da uhapse ~oveka koji je toliko u~inio zawihovu kulturu.
JELENA: Briga wih za kulturu, oni su ovamo do{li zbog drugih stvari.
DANILO: Natirlih... natirlih...(Analizira poziciju na {ahovskoj tabli kao da je sam nasvetu)
Ulazi Marija, s cegerima u rukama.
MARIJA: (Zabrinuto)Tata se jo{ nije vratio?
JELENA: Nije.(Uzme cegere od majke i odnese ih u kuhiwu)
MARIJA: Nije se ni javqao?
JELENA: Nije.
DANILO: [ta li to ho}e od wega?
MARIJA: Verovatno da nastavi da radi na Fakultetu.
JELENA: Samo da ga ne postave za dekana.
S ulice se ~uje glas spikera koji preko megafona ~ita naredbu Vojnogzapovedni{tva.
Sa merodavnog mesta se saop{tava 99
SPIKER: Paragraf deveti. Jevrejima koji su izbegli iz okupiranesrpske teritorije zabrawen je povratak u istu. NijedanJevrej ne sme bez odobrewa da napusti mesto stanovawa iliprebivawa. Svaki Jevrej mora da ostane u svom stanu od 20 do6 ~asova. Paragraf deseti. Svi radio aparati ~iji su vla-snici Jevreji ili se nalaze u wihovom posedu moraju se odmahprijaviti preko nadle`ne op{tine Okru`noj komandi. Pa-ragraf jedanaesti. Jevreji i supru`nici Jevreja moraju uroku od 10 dana prijaviti Okru`noj komandi svoj imetak.Svako raspolagawe imetkom zabraweno je. Poslovi zakqu-~eni na pravnoj osnovi koji su suprotni ovoj odredbi, po-ni{tavaju se. Od ove zabrane se izuzimaju izdaci za nabavkunajpotrebnijih namirnica za odr`avawe `ivota. Ko se us-protivi odredbama ove Naredbe bi}e ka`wen zatvorom, a ute`im slu~ajevima i smr}u.(Glas se gubi i postaje nerazumqiv)
MARIJA: Jadni qudi.
JELENA: Od ~ega }e sad David i wegovi roditeqi `iveti?
DANILO: Imaju, vaqda, ne{to u{te|eno.
MARIJA: I ako imaju, za~as }e potro{iti. Sve je stra{no poskupelo.
JELENA: Pa {ta? Mi }emo im pomagati. Dok bude za nas, bi}e i za wih.
MARIJA: To nije problem, mene ne{to drugo mu~i.(Koleba se da li da nastavi)
DANILO: [ta je, {to si se u}utala?
MARIJA: Nemci ne}e ostati na ovome. Po gradu se pri~a da ve} hapseJevreje, a vi ste stalno sa Davidom.
JELENA: A {ta bi ti htela, da se vi{e ne dru`imo s wim?
MARIJA: Ne znam, ni sama nisam pametna.
DANILO: David i ja smo odrasli zajedno...
JELENA: Govorila si da ga voli{ kao da si ga ti rodila.
MARIJA: Jesam, jesam, ali sad brinem da negde ne nastradate zbog wega.
JELENA: Bogu hvala, ti bez neke brige ne bi mogla da `ivi{. Ubila bise od dosade.
Zvono na vratima, tri puta kratko. Ulazi David nose}i radio aparat.
DAVID: Jeste li ~uli Naredbu Vojnog zapovednika?
JELENA: Stra{no.
100 Zoran Bo`ovi}
DAVID: Tako je po~elo i u Nema~koj.
MARIJA: I u Hrvatskoj. Tamo Srbi koji `ive u gradovima moraju danose plavu traku sa slovom P, {to je skra}enica za pravo-slavac.
JELENA: Pa onda i na{ ujko mora da nosi traku?
MARIJA: Verovatno.
JELENA: [to ne do|e ovamo? Ja bih volela da `ivi s nama.
MARIJA: Zvala sam ga, ali on ne}e ni da ~uje. Ka`e, ne mo`e da ostavisvoju crkvu i svoju pastvu sad kad im je najpotrebniji.
DAVID: Evo, tata vam {aqe radio. Mi vi{e ne smemo da ga dr`imo.(Spusti radio na sto i popravi `utu traku na rukavu)
DANILO: Ba{ dobro, na{ se ju~e pokvario.
Spoqa ulazi Milan. Zabrinut je ali se trudi da to sakrije.
MILAN: O, pa ovde je jutros `ivo!
MARIJA: Gde si ti dosad?
MILAN: Pola sata ~ekao sam tramvaj i kad sam ga, najzad, do~ekao,vidim da na wemu pi{e: “Für Juden verboten!”
DAVID: Zabraweno za Jevreje.
MARIJA: Gospode Bo`e!
MILAN: Propustio sam ga i do{ao pe{ice. Zato sam se zadr`ao.
MARIJA: [to su te zvali?
MILAN: Re}i }u ti, samo prvo mi skuvaj jednu dobru kafu.
MARIJA: Evo, odmah.(Hitro odlazi u kuhiwu)
DANILO: David nam poklawa svoj radio. Ne}e da ga preda Nemcima.
MILAN: Treba da vidimo {ta }emo s wim.(Davidu)Ako ga je tvoj otac prijavio, onda ne smemo da ga uzmemo.
DAVID: Nije prijavqen, mo`ete slobodno da ga uzmete.
Vra}a se Marija, spu{ta poslu`avnik na sto i poslu`uje mu`a.
MARIJA: Pri~aj {ta je bilo u Komandanturi, gorim od nestrpqewa da~ujem.
DANILO: Da ti nisu ponudili mesto predsednika Vlade?
Sa merodavnog mesta se saop{tava 101
MILAN: Ne. To mesto oni ~uvaju za tebe... kad diplomira{.
JELENA: Boga mi, na~eka}e se.
DANILO: Sve je u Bo`jim rukama.
MARIJA: Dajte da ~ujemo tatu.
Milan privu~e {oqicu, srkne.
MILAN: Primio me je neki pukovnik, mlad, kulturan, inteligentan.Prvo mi je objasnio ciqeve svoje misije na Balkanu, a onda jerekao da mu nedostaju qudi koji mogu da prevode s nema~kogna srpski i obrnuto i da bi im moja pomo} bila od velikekoristi.
MARIJA: (Nervozno)A ti?
MILAN: [ta ja?
MARIJA: [ta si mu rekao?
MILAN: Dao sam mu prijateqski savet da drugi put ne kre}e uosvajawe pre nego {to obezbedi dovoqno prevodilaca.
MARIJA: Ju, Gospode! Misli{ li ti na svoju decu?
MILAN: Ne}e{ mi verovati, i on me to pitao.
MARIJA: I {ta si mu odgovorio?
MILAN: Da znam da moja deca ne bi volela da imaju oca izdajnika i dase ja ravnam prema tome.
JELENA: Dobro si mu rekao.(Poqubi oca)
DANILO: Svaka ~ast, Pavlovi}u.
MARIJA: Te{ko meni, jadnoj, s vama! U grob }ete me oterati prevremena.
DAVID: I kako je on to primio?
MILAN: Priznao je da su mu iz Berlina poslali spisak na{ih qudikoji su zadu`ili nema~ku kulturu i da se na vrhu tog spiskanalazi i moje ime, ina~e bi me na licu mesta uhapsio.
DANILO: Bole}ivost je po~etak kraja svih osvaja~a.
MILAN: Tebi je, kanda, krivo {to me nisu zadr`ali.
DANILO: Pa kad me vu~e{ za jezik, re}i }u ti otvoreno. Svima bi namprijalo da se malo odmorimo od profesorske diktature.
102 Zoran Bo`ovi}
MARIJA: Dane!
Ponovo se pribli`ava automobil s razglasom.
SPIKER: Paragraf tre}i. Jevreji su du`ni obele`iti se. Oni morajunositi na levoj ruci `utu traku sa natpisom “Jevrej”. Pa-ragarf ~etvrti. Jevreji ne mogu biti javni slu`benici.Wihovo uklawawe iz ustanova moraju odmah da izvr{e srpskevlasti. Paragraf peti. Jevrejima ne mo`e biti dozvoqenoupra`wavawe prakse advokata, lekara, zubnog lekara, ve-terinara i apotekara. Paragraf {esti. Za popravku ratomnastalih {teta postoji za Jevreje oba pola u starosti od 14do 60 godina prinudni rad. Paragraf sedmi. Jevrejima je za-braweno pose}ivawe pozori{ta, bioskopa, mesta za razonodusvake vrste, javnih kupatila, sportskih proredaba i va{ara.Pose}ivawe gostiona tako|e im je zabraweno, ukoliko izve-sni lokali nisu dobili odobrewe od Glavnog vojnog zapoved-nika za Srbiju da mogu dozvoliti pristup Jevrejima. Ovilokali moraju biti obele`eni naro~itom oznakom. Para-graf osmi. Jevreji ne mogu biti vlasnici vaspitnih ilizabavnih ustanova ili da budu u wima zaposleni.(Glas se gubi)
Zatamwewe. Muzika.
* * *Salon. Dan.
Danilo i David igraju {ah. David razmi{qa, Danilo se vrpoqi.
DANILO: Igraj ne{to ili da ja odem da dremnem malo.
DAVID: [ah je misaona igra, ko ne voli da razmi{qa, ne treba daigra.
DANILO: [to vi{e razmi{qa{, sve vi{e gre{i{. Najboqe igra{ kaduop{te ne razmi{qa{.
DAVID: Ne sme{ da sudi{ po sebi.
Danilo ustaje i {etka po sobi.
DANILO: Najboqe da preda{, da skrati{ sebi muke.
DAVID: Predatu partiju jo{ niko nije dobio.
DANILO: Upornost je vrlina kad ima opravdawa, u suprotnom pretvarase u manu.
Sa merodavnog mesta se saop{tava 103
DAVID: (Pogleda navi{e)Postavi, Gospode, stra`u kod jezika wegovoga.
Ulazi Jelena s kwigom u ruci. Neko vreme ~ita stoje}i, zatim sedne nakau~.
DANILO: To si smislio?... Na to mi imamo ovo!
DAVID: Evo ti jedan {ah.
Danilo razmi{qa.
DAVID: [ta je, sad se i babo ~e{ka po glavi?
DANILO: Gledam kako da te {to pre dokraj~im. Za po~etak jedan tihipotez.
DAVID: U, to je stvarno neprijatno.(Razmi{qa)
DANILO: Sad se i babo ~e{ka po glavi, a?
DAVID: Evo, odigrao sam.
DANILO: To te ne}e spasti. Evo ti {ah i gde god da odigra{, sledi mat.
Prou~iv{i poziciju, David ustane.
DAVID: U pravu si. Ne ide mi ve~eras, ne mogu da se koncentri{em.
DANILO: Nisi vaqda opet izvla~io le{eve iz ru{evina?
DAVID: Danas smo izvukli jednog psa i, ne}e{ verovati, naterali sunas da ga sve~ano sahranimo kao svog brata. ^etvorica su ganosila, svaki za po jednu nogu, mi ostali smo formiralipogrebnu povorku, a stra`ari su se glasno smejali i ~a{}a-vali nas najgorim uvredama.
JELENA: Ne}e dugo. Napadom na Sovjetski Savez potpisali su sebismrtnu presudu.
DAVID: Neka Bog u~ini da bude tako kako ti ka`e{.
DANILO: Sila Boga ne moli. Oni }e i Sovjetski Savez srediti za trinedeqe.
JELENA: Napoleon je u{ao u Moskvu, pa su ga Rusi posle potukli iispratili do Pariza.
DANILO: Nemci su mnogo ve}i fajteri od Francuza.
JELENA: (Qutito)Pa ti navija{ za Hitlera?!
DANILO: Natirlih. Zna ~ovek {ta ho}e i, {to je najva`nije, zna ikako da to ostvari.
104 Zoran Bo`ovi}
Jelena ga gleda zapaweno, krsti se.
DANILO: [ta se krsti{... Imamo li mi u ku}i gazdu? Imamo. Imamoli u gradu gazdu? Imamo. Imamo li u dr`avi gazdu? Imamo.Pa zar onda nije logi~no da i Evropa ima svoga gazdu?
JELENA: Uh, {to ti je logika!
DAVID: Kako mo`e{ tako da pri~a{? Hitler je zlo~inac!
JELENA: Kome se raduju samo Hrvati. Oni ka`u da im ga je Bog poslaoda uz wegovu pomo} ostvare hiqadugodi{wi san o Nezavisnojdr`avi Hrvatskoj. Da ~ita{ novine, znao bi i {ta spremajuSrbima koji `ive u Hvatskoj.
DANILO: [ta im spremaju, ba{ me zanima?
JELENA: Wihov doglavnik izjavio je doslovce ovako: “Jedan dio Srba}emo pobiti, drugi raseliti, a ostale }emo prevesti u ka-toli~ku vjeru i tako pretopiti u Hrvate!”
DAVID: Stra{no! Sav sam se naje`io.
Ulazi Marija.
MARIJA: Evo kiflica sa orasima da se ne sva|ate.(Zadovoqno spusti tawir na sto)
DANILO: Najzad! Ve} pola sata umirem od gladi.
MARIJA: Pazi, jo{ su vru}e.
DANILO: To se tra`i.(Uzme jednu kiflicu i prepolovi je da se br`e ohladi)
Jelena odlo`i kwigu i pri|e stolu.
JELENA: Da donesem salvete?
MARIJA: Ako ti nije te{ko.
DANILO: (Jede)Mmmm! Hrana za bogove!
MARIJA: Da nisu tvrde?
DANILO: Ma kakvi, tope se u ustima ko pi{kotne.
MARIJA: Ti kad ne bi preterao, ne bi bio `iv.(Davidu)Hajde, Davide, poslu`i se, molim te.
DAVID: Hvala.(Uzme kiflicu i dugo je dr`i u ruci kao da `eli da ka`e danije gladan)
Sa merodavnog mesta se saop{tava 105
Jelena podeli svima salvete, pa uzme jednu kiflicu.
MARIJA: Da nisam prepekla?
JELENA: San snova.
MARIJA: (Davidu)Kako se tvoja majka snabdeva u ovoj situaciji?
DAVID: Nikako. Jevrejima je zabraweno da kupuju pre pola jedanaest,a posle tog vremena ni suvu {qivu ne mogu da na|u.
MARIJA: Jadna `ena, mogu da mislim kako se nervira.
DAVID: Ja vi{e brinem za tatu. On je pro{le godine, kad meni nisudozvolili da se upi{em na Univerzitet, demonstrativnovratio oficirsku uniformu i sad se na svaki {um trza.Ube|en je da }e ga Nemci uhapsiti.
DANILO: Ma oni to ne mogu znati.
DAVID: Oni sve znaju. Iznenadi}ete se kad vam ka`em da je Ober-{turmanfirer Gustav Berger, ekspert za jevrejska pitawa,u{ao u Beograd dva dana pre nema~ke vojske i zaplenio svudokumentaciju Vrhovnog rabinata Jugoslavije!
JELENA: Ja bih na wegovom mestu oti{la u {umu.
DAVID: Do {ume treba sti}i. Neki su poku{ali, ali su uhva}eni istreqani na Bawici.
Spoqa ulazi Milan.
MILAN: [ta to ovde tako dobro miri{e?
Marija ustane da ga do~eka.
MARIJA: Kiflice sa orasima. Jo{ su tople.(Uzme od wega akten-ta{nu)
MILAN: Ohoho!... Samo da operem ruke.
Milan odlazi u kupatilo, a Marija u wegov kabinet. Vra}aju se isto-vremeno.
MARIJA: Gde si dosad? Ve} sam se zabrinula.
MILAN: Da probam prvo kiflice, pa }u ti onda pri~ati.(Zagrize kiflicu)
MARIJA: (Zabrinuto)Da nisu suve?
MILAN: (Klimne glavom)Suve su.
106 Zoran Bo`ovi}
MARIJA: Kako suve, kad Dane ka`e da se tope u ustima?
MILAN: Pa {to pita{ kad zna{?(Smeje se)
MARIJA: (Odmahne rukom)Samo da me sekira{.
Milan privu~e Jelenu i zagrli je.
MILAN: [ta je lane moje danas radilo?
DANILO: ^itala je Gorkog, posle se naglas presli{avala. Ti si ~itav`ivot posvetio nema~koj kwi`evnosti, a ona ~ita ruskepisce.
MILAN: A ti, dao Bog, ni ruske ni nema~ke.
DANILO: Nisi u pravu. Ja imam svoje {ahovske pisce, me|u wima su iRusi i Nemci.
MILAN: [ta ti, Davide, radi{? Sprema{ li se za prvenstvo kluba?
DAVID: Na`alost, Jevrejima su zabrawena sva takmi~ewa, pa i {a-hovska.
JELENA: U, pa onda braca ima velike {anse da bude sam prvi.
DANILO: A ti ima{ velike {anse da dobije{ po nosu!
DAVID: Dane je toliko napredovao da bi ove godine bio prvi i da jaigram.
MARIJA: (Mu`u)Pri~aj sad {ta je bilo na Fakultetu.
MILAN: Ni{ta nije bilo. Jedni su za to da se radi, drugi su protiv.
MARIJA: Ti si, sigurno, bio protiv.
MILAN: Jesam, pa {ta?
MARIJA: Ni{ta, samo pitam
DANILO: Tu smo tata i ja na istim pozicijama.
MILAN: S tom razlikom {to si ti i pre rata bio protiv rada nafakultetu.
DANILO: I to je ta~no. Ja ho}u da budem dobar {ahista, a ti ~ini{ sveda od mene napravi{ lo{eg advokata.
MILAN: Mo`e{ da bude{ i dobar {ahista i dobar advokat.
DANILO: Kako kad si ti potro{io svu energiju koja je na{oj porodicidata za u~ewe, tako da }e generacije i generacije imativelikih problema...
Sa merodavnog mesta se saop{tava 107
MILAN: Kako Jeca nema problema?
DANILO: Jeca ide po `enskoj liniji koja je jo{ neistro{ena.
MARIJA: Ba{ si bezobrazan.
DANILO: Nisam bezobrazan, nego objektivan.
MARIJA: Dobro, dosta! Da ~ujemo {ta je bilo na Fakultetu?
MILAN: Ni{ta.(Uzme kiflicu)Te{ko je biti pametan u ovoj situaciji. Neradom prkosimoNemcima, ali mnogo vi{e {tete od toga ima}e studenti koji`ele da zavr{e studije i da se zaposle. [to je najgore, svigledaju u mene, jedva ~ekaju da u~inim neki nepromi{qenikorak, pa da me proglase za izdajnika.
DANILO: Ti si, majko, kriva za sve. Da si se udala za onog veterinara,ne bismo imali provblema sa Nemcima.
MARIJA: (Qutito)Tata je sad na velikim mukama, ako ne mo`e{ da mu po-mogne{, ne mora{ da mu odma`e{ glupim {alama.
MILAN: Nisam ja na mukama. Kod Pozori{ta naletim na QubinkuBobi}. Ona je dvadesetih godina bila na usavr{avawu uNema~koj kod Rajnharta, voli nema~ko pozori{te, ali sadodbija da igra. Kad su je pozvali na razgovor, rekla im jekratko: Ja sam glumica, komi~arka, i ja ne mogu da se smejemdok je moja zemqa okupirana.
JELENA: Svaka ~ast!(Zapqeska)
MARIJA: Ne znam...
JELENA: [ta ne zna{?
MARIJA: Lako je woj, ona nema dece.
JELENA: Ne mo`ete se stalno pozivati na decu, morate jednom pre-uzeti odgovornost na sebe.
MILAN: To je te{ko razdvojiti. Mi se trudimo da budemo odgovorni iprema sebi i prema vama. Sli~an je slu~aj s vama: vi steodgovorni za svoje postupke, {to podrazumeva i odgovornostprema nama.
DANILO: To zvu~i logi~no, ali je pravno neodr`ivo. Odgovornostroditeqa mnogo je ve}a od odgovornosti dece.
108 Zoran Bo`ovi}
MILAN: Za{to?
DANILO: Zato {to deca ne dolaze na svet svojom voqom, nego voqomsvojih roditeqa. Decu niko ne pita da li `ele da se rode utom trenutku, na tom mestu i od takvih roditeqa, prema tomeona ne mogu ni snositi odgovornost.
MARIJA: Prestani, molim te! Pa ti, Davide, ni{ta ne jede{! Hajde,poslu`i se.
DAVID: Evo, uze}u ovu najve}u.
MARIJA: Uzmi, du{o, uzmi. Spremila sam i jedan tawiri} za tvojeroditeqe. Nemoj da ode{, a da ga ne uzme{.
DAVID: Hvala, niste morali.
S ulice se ~uje razglas.
SPIKER: Sa merodavnog mesta se saop{tava: I pored opomene, u~iwe-ne pre dva dana, i dosada{wih strogih protivmera, neodgo-vorni komunisti~ko-jevrejski protivnarodni elementi po-ku{ali su no}as da izvr{e dela sabota`e na javnim postro-jewima na teritoriji Beograda. Zbog toga je danas streqano{esnaest istaknutih komunista i Jevreja. U slu~aju ponav-qawa ovakvih dela, pristupi}e se istim protivmerama.
Svi nemo gledaju prema ulici kao da o~ekuju nastavak saop{tewa.
Zatamwewe. Muzika.
* * *Salon. Na sve~no ukra{enom stolu stoje dva sve}waka u kojima goresve}e.
Marija bri{e no`eve i viqu{ke proveravaju}i ih prema svetlu.
MARIJA: Zna{ ko je jo{ bio na na{oj svadbi, a jutros smo ga za-boravili?
MILANOVGLAS: Ne ~ujem te
MARIJA: (Glasnije)Zna{ koga se jutros nismo setili?
MILANOVGLAS: Koga?
MARIJA: Lep{e i Mileta.
Sa merodavnog mesta se saop{tava 109
Milan dolazi iz kabineta.
MILAN: Ja mislim da oni nisu bili na na{oj svadbi.
MARIJA: Kako nisu bili, {ta pri~a{?
MILAN: Oni su u to vreme bili u Mataru{koj bawi.
MARIJA: Ti si sve pobrkao.(Poka`e mu na vitrinu)One kristalne ~inijice za slatko dobili smo od wih.
MILAN: Da, ali ne za svadbu, nego za mladence.
MARIJA: Obo`ava{ da se raspravqa{ sa mnom kad nisi u pravu.Sre}om, postoje fotografije.(Izvu~e iz komode album, lista)Ne razumem, ba{ te nema.(Poka`e mu praznu stranicu u albumu)Ovde je stajala jedna grupna fotografija na kojoj su bili iLep{a i Mile.
MILAN: Ti si sve pobrkala.
MARIJA: Vidi kako je Braca ovde dobro ispao!
MILAN: Onda je jo{ imao gustu, crnu bradu.
MARIJA: Tako se bojim za wega. No}as sam se u tri probudila... ne znam{ta bih dala da je ovde s nama.
MILAN: Ni mi ovde nismo mnogo sigurniji.(Ukqu~i radio koji kr~i sve dok on ne udari rukom pokutiji)
SPIKER: ... slede}e saop{tewe agencije DNB. I pored ponovqenihopomena i preduzetih mera, komunisti~ko-jevrejski elemen-ti, nesvesni svoje odgovornosti, nastavqaju svoju razornudelatnost. Wihov zlo~ina~ki postupak utoliko je vi{e zaosudu {to oni tim svojim nasilni~kim delima nanose najve}u{tetu srpskom narodu. Na osnovu doga|aja posledwih dana,streqani su 28. avgusta 1941, ujutru, u Beogradu 122 Jevreja ikomunista. Da bi se nevini deo stanovni{tva za{titio odjo{ stro`ijih mera, ovim se on sam, u sopstvenom interesu,poziva da aktivno u~estvuje u borbi protiv komunisti~ko--jevrejskih {teto~ina. Pre svega potrebno je da se sva sum-wiva opa`awa prijave najbr`im putem nema~kim i srpskimvlastima.
MARIJA: Ugasi ga, molim te, da se ne nerviram.
110 Zoran Bo`ovi}
MILAN: Ne mo`emo da zatvaramo o~i pred onim {to se doga|a una{em gradu.
MARIJA: Mo`emo i moramo, ako `elimo da pre`ivimo i ostanemonormalni. Ugasi ga odmah!
On qutito iskqu~i radio.
MILAN: [ta ti vredi? Sutra }e{ o tome ~itati u novinama.
MARIJA: Kad ve} ne}e{ da zatvara{ o~i, mogao bi da povede{ ra~unao Danetu.
MILAN: Za{to? [ta je sad napravio?
MARIJA: Jo{ ni{ta, ali, bojim se, napravi}e, jer ne po{tuje po-licijski ~as. Nalete}e na neku patrolu...
MILAN: Ti uvek sve vidi{ crno...
MARIJA: A ti, {ta ti vidi{? Za deset minuta po~iwe policijski ~as,a wega nema.
MILAN: Nema ni Jece.
Zvono na vratima.
MARIJA: Ovo je sigurno Jeca.
Ulaze Danilo i David.
DAVID: Dobro ve~e.
MARIJA: Zdravo, Davide.
MILAN: Zdravo.(Rukuje se s Davidom)
DANILO: Kako si majko?(Poqubi je)
MARIJA: Da te stvarno interesuje kako sam, dolazio bi ku}i ranije, dase ne trzam na svaki {um.
DANILO: Ti bez trzawa ne bi mogla da `ivi{.(Pru`i ruku ocu)Pavlovi}u, kako si?
MILAN: Da ne ~uje zlo.
DANILO: (Majci)Nismo mogli ranije da do|emo, ~ekali smo Jakova.
MARIJA: Ko vam je sad taj?
Sa merodavnog mesta se saop{tava 111
DANILO: To je Davidov drug, fotograf, a ovo je delo wegovih vrednihi spretnih ruku.(Predaje majci crvenu fasciklu)
MARIJA: [ta je to?
DANILO: Kad otvori{, ka{}e ti se samo.
Marija oprezno otvara fasciklu i iz we izvla~i veliku fotografiju.
MARIJA: Ju, Gospode! Pogledaj, Milane, kako su nas uveli~ali!
MILAN: Uveli~ali i ulep{ali.
DANILO: To smo izvukli s jedne grupne fotografije na kojoj ste vasdvoje sjajno ispali.
MARIJA: I koju si uzeo iz ovog albuma.
DANILO: Opasna ti je `ena, Pavlovi}u, sve primeti.
Danilo predaje originalnu fotografiju majci, ova baci pogled na wu, paje hitro stavi u album.
MILAN: [ta je, nema Lep{e i Mileta?
MARIJA: Ne mogu sad da gledam.
MILAN: Vidi{ da sam bio u pravu...
MARIJA: (Prekine ga)Pa, hvala ti, sine. Ba{ si me dirnuo.
DANILO: To je bila Davidova ideja, ja sam samo izabrao fotografiju.
MARIJA: Hvala i tebi, Davide.(Poqubi ga)
DAVID: Moji roditeqi imaju jednu veliku zajedni~ku fotografiju –verovatno ste je videli, stoji na komodi – i to mi je daloideju.
DANILO: Kakva je to pri~a sa Lep{om i Miletom?
MARIJA: Gde li je sad Jelena? Policijski ~as je po~eo, a we nema.
DANILO: Ima li ne{to da se gricne na ovaj veliki dan? Gladan sam kovuk.
MARIJA: Operite ruke, pa mo`emo da sednemo za sto.
DANILO: To volim da ~ujem. Do|i, Davide!
Danilo i David odlaze u kupatilo.
MARIJA: (Mu`u)Odoh ja da izvadim pe~ewe, a ti naspi vina.
112 Zoran Bo`ovi}
Marija odlazi u kuhiwu, Milan otvara fla{u. Danilo i David se vra}aju.
DANILO: Sad ih ne treba izazivati, suvi{e su jaki. Vidi{ {ta rade poSovjetskom Savezu? Prolaze kao kroz sir.
MILAN: Malo~as su javili da je u Beogradu streqano preko 120Jevreja i komunista.
DAVID: Da, po~elo je re{avawe jevrejskog pitawa u Srbiji. Pre tridana sin apotekara Almosina bacio je zapaqivu bocu nanema~ki kamion. Mada niko nije stradao, Nemci su naredilida svi Jevreji-mu{karci do|u na Ta{majdan i tu su im dali 24~asa da atentatora izru~e vlastima. Po{to se Almosino nijepredao, prekju~e su nas postrojili i uzeli svakog ~etvrtog odtrgovaca, a od lekara, in`ewera i studenata svakog petog, iiste no}i su ih streqali.
MILAN: U saop{tewu se pomiwu i komunisti.
DAVID: Otkako su napali Sovjetski Savez, izjedna~ili su Jevreje,Cigane i komuniste i proglasili ih za remetila~ki faktor.Tako posti`u trostruki efekat: ko mrzi Jevreje, automatski}e omrznuti i Cigane i komuniste, ko mrzi Cigane, auto-matski }e omrznuti Jevreje i komuniste, a ko mrzi komu-niste, automatski }e omrznuti Jevreje i Cigane.
MILAN: A Hrvati su se dosetili da u tu vre}u strpaju i Srbe. Da~ujete samo {ta je izjavio bawalu~ki sto`ernik dr ViktorGuti} u Sanskom Mostu.(Uzme novine i ~ita)“Nema vi{e srpske vojske! Nema vi{e Srbije! Nema geyana{ih krvopija, nestalo je ciganske dinastije Kara|or|e-vi}a... Izdao sam drasti~ne naredbe za potpuno ekonomskouni{tewe Srba u Hrvatskoj, a slijede nove – za potpunoistrebqewe. Ne budite slabi ni spram jednoga. Dr`iteuvijek na umu da su to bili na{i grobari i uni{tavajte ihgdje stignete, a blagoslov na{eg poglavnika i moj ne}e vamuzmawkati. Svaki koji se za wih bude zauzimao, postaje samimtim neprijateqem hrvatske slobode... Srbi neka se ne nadajuni~emu, i za wih je najboqe neka se isele, neka ih nestane izna{ih krajeva.”
Ulazi Marija nose}i u rukama veliki tawir.
MARIJA: Sti`u poga~ice sa ~varcima!
DANILO: Uh, {to dobro miri{u!(Uzme poga~icu i zagrize)
Sa merodavnog mesta se saop{tava 113
MARIJA: Sa~ekaj da sednemo. Sedi, Davide.
Svi sedaju, Marija se usput prekrsti.
DANILO: Jes, pa onda: sa~ekaj da do|e Jeca, pa onda: sa~ekaj da sepomolimo, pa onda: sa~ekaj da se tata poslu`i... Tako }e mi~itav `ivot pro}i u ~ekawu.
MILAN: Dobro, dobro! Jedi i }uti!
DANILO: Ne}u da }utim, ho}u da vam nazdravim.(Ustane s ~a{om u ruci)Dragi na{i slavqenici!
S ulice se ~uje automobilska sirena.
MARIJA: Bo`e, gde li je Jelena?
DANILO: Imam prijatnu du`nost i veliku ~ast...
[kripa ko~nica pred ku}om.
DANILO: ... da vam u ime opravdano odsutnih ro|aka i prijateqa~estitam veliki jubilej – srebrnu svadbu!
Bat vojni~kih ~izama u hodniku naglo se pribli`ava.
MARIJA: Bo`e, sa~uvaj nas od nesre}e da bismo pevali i hvalili islavili pre~asno ime Tvoje, Oca i Sina i Svetoga duha, sadai uvek i u vekove vekova. Amin.
Kad koraci po~nu da se udaqavaju, svi, osim Davida, odahnu s olak{awem.^uje se lupwava na vratima u dnu hodnika.
DAVID: Ovo je kod nas!
Neko vreme vlada ti{ina, o~igledno policija je u{la u stan.
DAVID: Moram da idem!(Ustane)
DANILO: Nisi, vaqda, lud?! Mo`da tvoje roditeqe ne}e dirati, mo`dasu do{li ba{ po tebe.
DAVID: Svejedno, moram da idem.
DANILO: Ne mora{! Sa~ekaj da vidi{ {ta }e se dogoditi. Za predajuuvek ima vremena.
David se koleba.
MILAN: Poslu{aj ga, Davide, u pravu je. Nego, ne znam ima li smislada ja odem...
114 Zoran Bo`ovi}
MARIJA: Nemoj, molim te. Ako su do{li da ih uhapse, ti ih ne}e{spre~iti. Mo`e{ samo ne{to nezgodno da ka`e{, pa da itebe uhapse.
Ponovo se ~uje buka u hodniku, zatim koraci koji se udaqavaju.
DAVID: Odveli su ih, prepoznao sam wihove korake.
MARIJA: Da}e Bog da se sve dobro zavr{i.(Prekrsti se)
MILAN: Daj Bo`e!
^uje se lupwava na vratima.
MARIJA: (Davidu, {apatom)SKloni se brzo u Danetovu sobu!
David odlazi, Marija zna~ajno pogleda mu`a, pa po`uri u predsobqe.
DANILO: Pazi {ta pri~a{, nemoj da svi zavr{imo u logoru.
MILAN: Ne tro{i re~i, tvoja majka me je ve} upozorila.
U predsobqu se ~uju glasovi.
MU[KIGLAS: Dobar dan, gospo|o.
MARIJINGLAS: Dobar dan, gospodine.
MU[KIGLAS: Dozvoqavate da u|em?
MARIJINGLAS: Izvolite ovamo.
Ulazi Hans, tridesetogodi{wak, visok, vitak, u uniformi koja mudobro stoji. Srpski govori odli~no, s jedva primetnim nema~kim na-glaskom.
HANS: (Salutira)Hans [iler, poru~nik!
MILAN: (Ispravi se)Milan Pavlovi}, profesor Univerziteta!
HANS: Tra`imo Davida Izraiqa, znate li ne{to o wemu?
MILAN: U ovo vreme je obi~no kod ku}e.
HANS: Na{li smo samo wegove roditeqe, ali wega nema.
MILAN: Na`alost, ne mo`emo vam pomo}i.
Sa merodavnog mesta se saop{tava 115
HANS: Moram vas upozoriti da se skrivawe Jevreja i saznawa owima najstro`ije ka`wava.
MILAN: Poznato nam je to.
HANS: Kad ga vidite, ka`ite mu da se hitno javi Po`arnoj komandina Ta{majdanu.
Okrenuta le|ima, s balkona ulazi Jelena.
JELENA: Ovi Nemci su glupi ko }uskije!(Okrene se i, ugledav{i Hansa, pokrije usta obema rukama)
Hans gleda u wu kao op~iwen.
MARIJA: To je na{a k}erka Jelena. Obo`ava da pravi glupe {ale.
Oporaviv{i se od {oka, Hans salutira.
HANS: Poru~nik Hans [iler!(Okrene se i odlu~nim korakom uputi na pogre{nu stranu)
MARIJA: Izlaz je ovamo, izvolite za mnom.
Hans se naglo okrene pa, pogledav{i jo{ jednom Jelenu, po`uri za Ma-rijom.
Milan i Danilo zabrinuto gledaju za wim. Jelena se tiho kiko}e. Marijase vra}a, uzbu|ena.
DANILO: Kakav dan!... Mogu da mislim {ta }e se de{avati kad budeteslavili zlatnu svadbu!
Zatamwewe. Muzika.
* * *Salon. Ve~e.
David se usredsredio na misli.
DAVID: Izbavi me od neprijateqa mojih, Bo`e moj, i od onih {toustaju na me, zakloni me. Izbavi roditeqe moje od onih koji~ine bezakowe i od krvopija sa~uvaj ih. Evo, skupqaju se ioru`aju na me silni, bez krivice moje i bez greha mojega,Gospode. Narodu tvome zlo spremaju i dogovaraju se na iz-brane tvoje. Reko{e: hodite da ih istrebimo da se vi{e nespomiwe ime Izraiqevo. Ti Gospode, Bo`e nad vojskama,Bo`e Izraiqev, probudi se, obi|i sve narode i kazni odmet-nike. Zapovedi neka budu kao prah, kao pesak pred vatrom.Kao {to ogaw sa`i`e {umu, i kao plamen...(Ugledav{i Mariju, koja dolazi iz sobe u}uti)
116 Zoran Bo`ovi}
MARIJA: Nastavi, du{o. I ja sam se malo~as molila Bogu da mi sa~uvabrata od bezbo`nika i da ga `iva i zdrava dovede ovamo.(Odlazi u kuhiwu)
DAVID: Kao {to ogaw sa`i`e {umu, i kao plamen {to zapaquje gore,tako ih pogaw burom svojom i vihorom svojim smeti ih. Nekase stide i srame doveka i neka poznadu da Bog ~uva Jakova dokrajeva zemaqskih.
Spoqa ulazi Jelena.
JELENA: Nisam na{la ni Avrama, ni Efraima, ni Leona, ni Jakova.Svi su uhap{eni.
DAVID: Toga sam se i bojao.
JELENA: Pri povratku sam svratila do @ike-centarfora i on meodveo nekom pokr{tenom Jevrejinu Marku Bewaminovi}u.Poznaje{ li ga?
DAVID: Ne.
JELENA: Nije va`no. Taj ka`e da za 30.000 mo`e da ti nabavi la`nadokumenta da bira{ u koju }e{ zemqu da ode{.
DAVID: Otkud mi tolike pare? Nemci su odneli sve {to je vredelo,uz to danas se u na{ stan uselio onaj prevodilac...
JELENA: Poru~nik ]uskija?
DAVID: Da.
Oboje se smeju. Ulazi Marija nose}i poslu`avnik na kome se pu{i kafa.
MARIJA: Stigla si?
JELENA: Petnaest minuta pre policijskog ~asa.
MARIJA: Tako te volim. Gde li je Dane? On }e garantovano da zakasni.(Vi~e)Milane! Kafa!
JELENA: (Davidu)Evo, kupila sam ti Molitvenik.(Predaje mu kwi`icu)Pa ti jo{ nisi skinuo tu traku?!
DAVID: Izvini.(Skine traku i prou~ava Molitvenik)
JELENA: Neke militve mora{ da zna{ napamet.
MARIJA: Najva`nije je da nau~i da se krsti.
Sa merodavnog mesta se saop{tava 117
JELENA: Nau~io je. Poka`i joj, Davide.
DAVID: (Krsti se)U ime Oca, i Sina, i Svetoga Duha. Amin!
MARIJA: Dobro je, samo ne sme{ to da radi{ tako sporo i kruto, kaopo~etnik, nego brzo i nemarno, kao stari vernik.
Ulazi Milan.
MILAN: Opet pridikuje{?
MARIJA: Ma ne, uvodimo Davida u pravoslavqe, da se negde ne oda.
DAVID: ^im se pove`em s prijateqima, pre}i }u na neko drugo mesto.Ovde je opasno, svi me poznaju... Da me neko prijavi, i vi bistestradali.
MILAN: Va`no je da ne izlazi{ iz ku}e dok ne{to ne smislimo.(Srkne kafu)Uh, {to si dobru kafu skuvala!
MARIJA: Da nisam presladila?
MILAN: Ne, ne, ba{ kako ja volim.
JELENA: Danas me je @ika, onaj moj drug fudbaler, upoznao s nekimMarkom Bewaminovi}em koji pravi la`na dokumenta...
MARIJA: (Zabrinuto)Za to mogu da vas uhapse.
JELENA: Za sve mogu da nas uhapse.
MILAN: Koliko tra`i?
JELENA: Trideset hiqada.
MILAN: To su velike pare. Mi imamo ne{to u{te|enih para, samoto...(Nemo}no slegne ramenima)
DAVID: Ne brinite, sna}i }u se ja i bez la`nih dokumenata.
MARIJA: Kad bismo na{li kupca za one dukate koje sam ti donela umiraz...
Zvono na vratima.
MARIJA: Ko li je to u ovo doba?(Izlazi u predsobqe)
HANSOVGLAS: Dobro ve~e, gospo|o Pavlovi}.
118 Zoran Bo`ovi}
MARIJINGLAS: Dobro ve~e, gospodine Hans! Izvolite.
David krene ka sobi, ali Hans ve} ulazi.
HANS: Dobro ve~e, dobro ve~e.
DAVID: Dobro ve~e.
JELENA: Dobro ve~e.
MILAN: (Ustane)Izvolite.
HANS: (Dr`e}i u ruci {erpicu)Moj {poret se iznenada pokvario...(Mariji)Ako biste bili qubazni da mi prokuvate ovo mleko, bojim seda bi se do sutra pokvarilo.
MARIJA: Kako da ne.(Uzme {erpu i po`uri u kuhiwu)
MILAN: Izvolite, sedite.
HANS: (Jeleni)Niste me upoznali s gospodinom.
JELENA: Ah, da.(Zbuweno)Ovo je Vasa, moj brat od tetke, a ovo je poru~nik...
HANS: (Salutira)Poru~nik Hans [iler!(Pogleda u Jelenu i oboje se nasmeju)Dobro je da ste ve~eras kod ku}e.
JELENA: Za{to?
HANS: Naredio sam da se udvostru~e stra`e u kvartu, da ne pri~ateda su Nemci }uskije?
MARIJA: (S vrata)Moj sin se jo{ nije vratio...
HANS: Ne brinitem gospo|o. Kad ga uhvate, dove{}e ga ovamo. To jedogovoreno.
JELENA: (Prkosno)Znate kad }e ga uhvatiti?
HANS: Kad?
Sa merodavnog mesta se saop{tava 119
JELENA: Na kukovo leto?
HANS: (Zbuweno)Izvinite, ne znam {ta to zna~i.
JELENA: To zna~i: nikad!
HANS: (Mirno)Vide}emo.
MARIJA: Gospodine Hans, jeste li za kaficu?
HANS: (Okrene se)Ako vam nije te{ko, gospo|o...
MARIJE: Taman posla! Ka`ite mi samo kakvu pijete: slatku ili gorku?
HANS: Sredwu, ako nije problem.
MARIJA: Nije, nije.(Nestaje)
MILAN: Izvolite, sedite.
HANS: Hvala.
Milan i Hans sedaju. Hans popravqa stolwak na svojoj strani, a Milanna svojoj. Jelena i David sedaju na kau~. Pauza ispuwena nelagodno{}u.
MILAN: Gde ste tako dobro nau~ili na{ jezik?
HANS: U Vr{cu sam se rodio i {kolovao, a studirao sam u Berlinu.Tamo sam i doktorirao i predavao srpsku kwi`evnost dok menisu mobilisali.
MILAN: Jeste li ranije bili u na{em gradu?
HANS: Ne, ovo mi je prvi put.
MILAN: [teta. Pre va{eg bombardovawa Beograd je bio lep gradi}.
HANS: @ao mi je. Da ste po{tovali sporazum o pristupawu trojnompaktu, to se ne bi dogodilo.
Ulazi Marija s poslu`avnikom u ruci.
MARIJA: Evo kafice!(Stavi {oqicu pred Hansa)Jeste li, mo`da, za slatko od {umskih jagodica?
HANS: Ne, hvala.(Milanu)Vidim da imate veliku biblioteku, jesu li ono Geteova dela?
MILAN: Da. Gete je zaslu`an {to sam se upisao na germanistiku i {tosad predajem nema~ku kwi`evnost studentima.
120 Zoran Bo`ovi}
HANS: Kako je svet mali! Gete je vama ulio qubav prema nema~kojkwi`evnosti, a mene je zapalio za srpsku narodnu kwi-`evnost i mi sad nastavqamo wegovo delo.
MILAN: S tim {to vi, kao okupator u povratu, radite i protiv Getea,i protiv nema~ke kulture.
HANS: To je samo privremeno, dok vi ne shvatite da u nama imateprijateqe.
MILAN: Silom se ne sti~u prijateqi, nego samo neprijateqi!(Ustane i ode u svoj kabinet)
MARIJA: Izvinite, ovih dana je nervozan.
HANS: Ne uzbu|ujte se, gospo|o, ja ga razumem.
MARIJA: Jeste li probali kafu? Da je nisam presladila?
HANS: Ne, ne, odli~na je.
Nelagodno }utawe.
JELENA: Zar vam nije nelagodno da `ivite u stanu ~ije ste vlasnike –ni krive ni du`ne – uhapsili i oterali u logor?
HANS: Ne, to su qudi koji su u~estvovali u velikoj jevrejsko-komu-nisti~koj zaveri protiv Rajha.
JELENA: Vi verujete u to?
HANS: Nije moje da verujem i ne verujem, ja sam samo mali pion usnagama Novog svetskog poretka.
JELENA: Hri{}anstvo nas u~i da su svi krivi za sve, prema tome zanesre}e koje proizvode snage Novog svetskog poretka i visnosite krivicu.
HANS: Da li to zna~i da vi snosite krivicu za sino}no ubistvo dvanema~ka vojnika na Slaviji?
JELENA: (Za trenutak zbuwena)Ne. Krivi su oni sami {to su nezvani do{li da zavode red umom gradu.
MARIJA: (Ustane)Jeco, du{o, do|i da mi pomogne{ ne{to u kuhiwi.
Marija i Jelena odlaze. Nelagodno }utawe.
DAVID: Zar se ne pla{ite da bi David Izraiq mogao da se vrati i davas ubije na spavawu?
Sa merodavnog mesta se saop{tava 121
HANS: (Slegne ramenima)[ta bi time postigao? Uhvatili bi ga i streqali, a u stan biuselili nekog drugog Nemca, verovatno goreg od mene.(Primetiv{i {ahovsku garnituru)Igrate li {ah?
DAVID: Ponekad.
HANS: Jeste li raspolo`eni za jednu brzopoteznu?
DAVID: Pa... mo`emo.
HANS: Koje }ete figure: bele ili crne?
DAVID: Svejedno.
HANS: Onda vi uzmite bele.
DAVID: Ne, vi ste gost.
HANS: Nezvani gost, kako ka`e gospo|ica Jelena. Najboqe da iz-vla~imo.(Uzme dva pe{aka, prome{ ih iza le|a, pa ispru`i ruke)Koju }ete?
DAVID: Levu.
Hans otvori levu ruku u kojoj se nalazi crni pe{ak, a zatim i desnu dapoka`e da je sve bilo po{teno.
HANS: Sre}a prati velike.
DAVID: Vide}emo.
Maksimalno koncentrisani, brzo i spretno vuku poteze. Ulazi Jelena.
JELENA: Mleko vam je prokuvano, poru~ni~e, mo`ete da ga uzmete.
HANS: Ne mogu sad, vidite da igram {ah.
JELENA: Ko pobe|uje?
DAVID: Tek smo po~eli.
Jelena posmatra poziciju na tabli.
HANS: Za koga navijate?
JELENA: Za brata, naravno.
HANS: E, sad ste me razo~arali, mislio sam da }ete navijati za mene.
JELENA: Da moj brat sedne u tenk i ode u Nema~ku da tamo igra {ah svama, za koga bi va{a sestra navijala?
HANS: (Kroz smeh)Za va{eg brata. Moja sestra uvek navija protiv mene.
122 Zoran Bo`ovi}
DAVID: [ah!
HANS: Uh, to nisam video!
DAVID: Jo{ jedan!
HANS: Ovo mi se ni{ta ne svi|a.
DAVID: I mat!
JELENA: Bravo!(Zapqeska)
HANS: (Davidu)Ova se ne broji, gospo|ica Jelena me zagovarala.
Sla`u figure za novu partiju.
JELENA: Ba{ me zanima ko }e vam biti kriv kad ja odem.(Sedne na divan, ~ita)
[ahisti igraju bez re~i. Ulazi Marija.
MARIJA: Daneta jo{ nema?
Kao da dolazi s neba, ~uje se Danetov glas.
DANETOVGLAS: Ko ka`e?
Kroz prozor ulazi Danilo.
DANILO: Evo me, majko!(Sedi na prozoru i gleda u iznena|enog Hansa)Ovi Nemci su mnogo pametniji nego {to sam mislio.(Sko~i na pod i popravi ode}u)Paradiraju po {irokim, osvetqenim ulicama, ali u mra~nesokake ne zalaze!
Zatamwewe, Muzika.
* * *Salon. Ve~e.
Marija sedi u foteqi i veze. Jelena ~ita na kau~u.
MARIJA: Da mi je znati {ta je Dane uradio?
JELENA: Jutros je tra`io da se pomolim za wega da osvoji prvo mesto.
MARIJA: Pa jesi li se pomolila?
Sa merodavnog mesta se saop{tava 123
JELENA: Nisam htela. On se Boga seti samo kad mu ne{to treba.
MARIJA: Ne sme{ da bude{ tako stroga ni prema sebi, a kamoli premabratu.(Kratka pauza)[ta }emo sutra za ru~ak?
Jelena ~ita i ne odgovara.
MARIJA: Nisi mi rekla: {ta bi volela da spremim za ru~ak sutra?
JELENA: Ko o ~emu, ti o kuvawu!
MARIJA: Od ~itawa se ne mo`e `iveti.
S ulice se ~uje razglas.
SPIKER: S merodavne strane saop{tava se da je danas streqano 26istaknutih komunista i Jevreja zbog pripremawa akata na-siqa i sabota`e. Skre}e se pa`wa na to da }e daqi, pa inajmawi, poku{aji izvr{ewa akata sabota`e i nasiqa nai}ina jo{ odlu~nije mere.
MARIJA: Jadni qudi.
JELENA: Za{to jadni! Wima je gore, s an|elima, sigurno boqe negonama ovde, s Nemcima.
MARIJA: Ne znam... mo`da si u pravu.
Spoqa ulazi Milan. Marija ustaje da ga do~eka.
MARIJA: Jesi li ne{to uradio?
MILAN: I jesam i nisam. Dukati ga ne zanimaju, ali kupio bi na{letwikovac u Grockoj.
MARIJA: Ju, Gospode.(Prekrsti se)
MILAN: Ka`e da mu je ku}a u gradu rastresena od bombardovawa pa bi,dok je ne popravi, `iveo u Grockoj.
MARIJA: Ja sam se tamo rodila, deca su tamo odrasla...
MILAN: Znam, ali nismo u situaciji da biramo.(Tiho)Da oteramo Davida – ne mo`emo, a da ga dr`imo ovde, suvi{eje rizi~no. Ju~e je onima koji kriju Jevreje zapre}eno smrt-nom kaznom!
MARIJA: Znam, ne mora{ da mi obja{wava{.
124 Zoran Bo`ovi}
JELENA: (Radosno)Da zovnem Davida da mu ka`em da smo na{li pare?
Milan gleda u Mariju, koja se jo{ lomi.
MARIJA: Zovni ga.
Jelena hitro izlazi, Milan nervozno {etka po sobi.
MILAN: Kad nastupe ovakva vremena, najva`nije je sa~uvati `ivuglavu.
MARIJA: Otkrio si Ameriku.
Dolazi Jelena vode}i za ruku Davida.
JELENA: Jedva sam ga dovukla!
DAVID: (Odlu~no)Izvinite, ali ja tu `rtvu ne mogu da prihvatim.
MILAN: To je svr{ena stvar, Davide. Sutra }e{ dobiti tridesethiqada.
DAVID: Ne, ne, to su velike pare koje }e uskoro mo`da i vamazatrebati.
MARIJA: Ne brini, du{o, imamo mi jo{ dosta toga za prodaju.
JELENA: Za tri dana }e{ dobiti paso{ i mo`e{ da bira{ u koju }e{zemqu.
Zvono na vratima.
MARIJA: Ko li je to?
JELENA: To je sigurno Hans. Sedi tu, ja }u mu otvoriti.(Tiho)Nadam se da nas nije prislu{kivao.(Izlazi)
HANSOVGLAS: Dobro ve~e, gospo|ice Jelena.
JELENA: Dobro ve~e, gospodine Hans. Izvolite.
Ulazi Hans nose}i u jednoj ruci {erpicu s mlekom, a u drugoj dve bom-bowere.
HANS: Dobro ve~e, gospo|o!(Lako se nakloni)
MARIJA: Dobro ve~e.
Sa merodavnog mesta se saop{tava 125
HANS: Dobro ve~e, profesore.(Lako se nakloni Milanu)
MILAN: Dobro ve~e.
David ustane da mu ustupi mesto.
DAVID: Izvolite, sedite.
HANS: (Mariji)Moj {poret opet ne radi, kad biste bili qubazni...
MARIJA: Svakako, svakako.(Odlazi u kuhiwu)
MILAN: Sedite.
HANS: Hvala, sa~eka}u da se gospo|a Marija vrati.
MILAN: Kako ho}ete.(Sedne)
Marija se vra}a.
HANS: Doneo sam dve bombowere.(Mariji)Ova ve}a je za vas, za va{e kiflice s orasima.
MARIJA: (Radosno)Hvala, niste morali.
HANS: (Jeleni)A ova mala je za vas, za va{a pitawa s otrovom.
JELENA: (Sa sme{kom)Hvala.
MARIJA: Po{to danas nema kiflica, ja }u ovo moju bomboweru odmahotvoriti.(Poslu`uje sve, po~ev od Milana, na kraju se i sama poslu`i)Ba{ su dobre!
Dok Hans, Jelena i David odmotavaju ~okoladice, Milan ustaje.
MILAN: Izvinite, mene ~eka posao.
HANS: Trenutak samo, molim vas. Imam neke nedoumice koje moramda ra{~istim.
MILAN: Izvolite.(Sedne)
HANS: Se}ate se, kad sam prvi put u{ao u va{u ku}u, tra`ili smoDavida Izraiqa?
126 Zoran Bo`ovi}
Milan klimne glavom.
HANS: I vi ste obe}ali da }ete mu re}i da ga tra`imo?
JELENA: Ja sam mu rekla i on je obe}ao da }e vam se javiti.
HANS: Kada? Na kukovo leto?
JELENA: Ja ne mogu da odgovaram ni za sebe, a kamoli za wega.
Hans qutito {etka oko stola.
HANS: Ako ne mo`ete da odgovarate za wega, mo`ete bar da gaspre~ite da igra {ah sa mnom.
JELENA: Ba{ mi je drago {to vas je slupao i spustio na zemqu. Da nezami{qate da ste nat~ovek!
MILAN: Ja ni{ta ne razumem. Ko }e mi objasniti {ta se ovde de{ava?
HANS: Ja!(Pokazuje Danetovu fotografiju)Gospodine Pavlovi}u, vi u svojoj ku}i krijete Davida Izrai-qa! Kako ste mislili da ja to ne}u otkriti.
Tajac.
DAVID: Ja sam kriv...
MILAN: Nije va`no ko je kriv, nego {ta }emo sad?
Hans }utke kru`i oko stola.
MARIJA: David i Dane su vr{waci, rasli su kao blizanci, samo {to senisu tukli, ni sva|ali.
JELENA: David je izuzetno dobar i delikatan, ali kad igra {ah, zanesese i zaboravi na sve obzire.
MARIJA: Ja sam ga opomiwala da ne mora ba{ svaku partiju da dobije...
HANS: Nije stvar u rezultatu, nego u principu! Vi ste mene na-magar~ili!
Kratka pauza.
MILAN: Sad, kad ste sve otkrili, mo`emo otvoreno da razgovaramo.David }e za dva-tri dana dobiti paso{ i napustiti zemqu.
HANS: Ko }e mu dati paso{?
MILAN: To ne mogu da vam ka`em.
HANS: Eto, a malo~as ste predlo`ili da otvoreno razgovaramo!
Sa merodavnog mesta se saop{tava 127
Kratka pauza.
DAVID: To je ~ovek koji je pomogao mnogim Jevrejima i kad bih vamrekao wegovo ime...
HANS: Je li taj ~ovek Marko Bewaminovi}?
Svi }ute. Hans nezadovoqno odmahne glavom.
HANS: ^uvajte se tog ne~oveka. On }e vam uzeti pare i dati la`nipaso{, a onda }e vas prijaviti i ~im do|ete na `elezni~kustanicu, bi}ete uhap{eni i likvidirani po kratkom po-stupku.
MARIJA: Pa {ta da radimo? Kako da pomognemo Davidu?
HANS: (Po}utav{i)Kad ga toliko volite, neka ostane ovde dok mu ja ne na|emneko sigurnije mesto.
MILAN: Neka bude tako.(Pogleda u Davida)Ja mu verujem.
DAVID: I ja.
MILAN: (Ustaju}i, Hansu)Pa, lepo... jednog dana kad iza|ete pred svetog Petra, ima-}ete ~ime da se pohvalite.(Nakolni se i uputi u kabinet)
MARIJA: (Sre}na)Ho}emo li sad kaficu?
HANS: Ja sam za.
JELENA: I ja.
DAVID: Mogu i ja.
MARIJA: Idem. Voda ve} sigurno vri.(Izlazi)
Kratka pauza. U jednom trenutku Hans i David ukrste poglede. Hans seosmehne.
HANS: [ta mogu, moram da vas ~uvam dok se ne revan{iram za onajporaz, a posle {ta vam Bog da.
JELENA: Moli}u se Bogu da ga nikad ne pobedite.
HANS: A ja }u se moliti da vam ne ispuni tu surovu molbu.
DAVID: (Hansu)Ja vam stojim na raspolagawu, izaberite mesto i vreme.
128 Zoran Bo`ovi}
Ulazi Marija s poslu`avnikom u ruci.
MARIJA: Evo kafice!(Poslu`uje Hansa, zatim Davida i Jelenu)
HANS: Hvala, gospo|o.
Marija sedne pa, uzdahnuv{i duboko, pogleda u Hansa.
MARIJA: Nisam smela pred mu`em, on je suvi{e ponosan da bi nekogmolio, ali sad mogu...
HANS: Izvolite.
MARIJA: Vidite. Ja imam ro|enog brata koji `ivi u Hrvatskoj i radikao sve{tenik u jednom gradu koji se zove Livno. U tom krajuHrvati su ovih dana do temeqa sru{ili i spalili nekolikosela i pobili vi{e hiqada Srba, ukqu~iv{i `ene i decu.
HANS: Znam. Mi smo tim povodom protestvovali kod hrvatskihvlasti, na`alost, bez ve}eg uspeha.
MARIJA: Otkako sam to ~ula, ne mogu da spavam i no}as sam pomislilada biste vi, mo`da, mogli da na|ete i za{titite mog brata.
HANS: Sad i ja moram da priznam da nisam bio sasvim otvoren svama. Kad mi je Jelena predstavila Davida kao brata od ujaka,to mi je bilo sumwivo, pa sam sproveo malu istragu o va{ojporodici. Tako sam utvrdio da Jelena ima ujaka, ali ne ibrata od ujaka.
MARIJA: Da, moj brat, na`alost, nema dece.
HANS: ^im sam ~uo za pokoqe u livawskom poqu, preduzeo samneophodne mere i, prema obave{tewima koja imam, va{ bratbi ve~eras mogao da stigne u Beograd.
MARIJA: (Zapaweno)Pa {to mi to ranije niste rekli?
HANS: Hteo sam da vas iznenadim.(Osmehne se kao da se izviwava)
JELENA: Ako si {to dobro u~inio, ne smatraj da je to do tebe ve} odsamog Boga koji nam daruje sva dobra bez na{e zasluge.
Zvono na vratima.
MARIJA: Bo`e, da nije ovo Braca?(Pohita u predsobqe, ali kad za~uje Danetov glas, zastane)
Sa merodavnog mesta se saop{tava 129
DANETOVGLAS: Gde ste Pavlovi}i?
Dane trijumfalno ulazi u salon.
DANILO: Gde su bubwi i svirale, gde su sitni talambasi?
MARIJA: Gde si ti dosad? Vidi{ li koliko je sati?
DANILO: Polako , majko, polako! Poka`i bar malo vi{e po{tovawaprema sinu... pred tobom je prvak Beogradskog {ahovskogkluba!
JELENA: (Zapqeska)Bravo, majstore, bravo!(Ska~e po kau~u od radosti)
MARIJA: Pa, do|i, sine, da ti majka ~estita!(Qubi ga)Tata }e biti ponosan na tebe kad ~uje.
David pri|e Danilu.
DAVID: Pa, {ampione, dozvoli da ti ~estitam i po`elim noveuspehe!(Zagrli ga)
DANILO: @ao mi je samo {to ti nisi mogao da igra{.
DAVID: Ne brini, bi}e dana za megdana.
Hans pri|e Danilu i pru`i mu ruku.
HANS: Pa, ~estitam od sveg srca.
DANILO: Hvala, hvala.
HANS: Ko od vas dvojice boqe igra?
DAVID: Pa, ne znam...(Pogleda u Danila)
DANILO: Zar Abver nema podataka o tome?
HANS: (Spremno)Sigurno ima, ali ja se nisam interesovao.
Jelena ska~e i skandira.
JELENA: Do-|i-da-ti-~e-sti-tam! Do-|i-da-ti-~e-sti-tam!
Danilo se izuje i popne na kau~. Zagrle se i slo`no ska~u. Zvono navratima. Marija hitro sko~i.
130 Zoran Bo`ovi}
MARIJA: Ovo mora da je Braca!
Svi gledaju u vrata kroz koja je izletela Marija. U predsobqu se ~ije wenradosni krik.
MARIJINGLAS: Braco, jesi li to ti?! Ne mogu da verujem o~ima! Bog te,
zna~i, sa~uvao!...
Marija i Vaso, zagrqeni, ulaze u salon. Jelena i Danilo sko~e s kau~a iprilete ujaku.
JELENA: Ujko, slatki moj ujko! Da zna{ kako sam te se u`elela!
DANILO: A tek ja!
MARIJA: (Hansu, ponosno)To je moj brat.
Hans ustane i salutira.
HANS: Poru~nik Hans [iler!
Vaso klimne glavom i nakloni se. Marija ga za~u|eno gleda.
MARIJA: [ta ti je, Braco, {to ne{to ne ka`e{? Nije ti se, vaqda,jezik oduzeo?
Vaso rukama obja{wava da ne mo`e da govori, zatim iz mantije izvu~epapiri} i preda ga Jeleni.
JELENA: (^ita)“Ovako }e pro}i svi koji u Hrvatskoj propovjedaju poganupravoslavnu vjeru! [aqemo vam ga `iva, za opomenu svimSrbina! Va{a bra}a Hrvati.”
Dok Jelena izgovara posledwe re~i, Marija se lagano sru~i na pod.
Zavesa. Muzika.
* * *Salon. Ve~e.
Vaso i Jelena pi{u za stolom.
JELENA: Ovde pi{e fratar dr Sre}ko Peri}, je l’ tako?
Vaso klimne glavom i nastavi da pi{e.
JELENA: Bo`e, kakvih qudi ima!(Pi{e i istovremeno bri{e suze)
Sa merodavnog mesta se saop{tava 131
Spoqa ulaze Marija i Milan.
MILAN: Ki{a samo {to nije pqusnula.
MARIJA: Gde su Dane i David?
JELENA: Igraju {ah u sobi. Ja sam ih oterala da nam ne smetaju.
MARIJA: [ta ti to, Braco, toliko pi{e{?
Vaso da znak Jeleni da objasni.
JELENA: Ujka pi{e o zlo~inima i livawskom srezu, a ja pravim prepisza Hansa. Jedva ~ekam da do|e.
MARIJA: Ostavi jadnog mladi}a na miru. Zaqubqen je u tebe, a ti gastalno napada{.
JELENA: (Zadovoqno)Za{to misli{ da je zaqubqen u mene?
MARIJA: Za{to? Zato {to trpi tvoje bezobrazluke, zato {to nijeprijavio Davida, zato {to je spasao Bracu...
JELENA: Ne znam, ja wega ne gledam kao mu{karca.
MARIJA: A ja sam ga zavolela ko da sam ga rodila.
JELENA: Mama, on je Nemac!
MARIJA: Pa {ta ako je Nemac? Ti i tvoj brat niste Nemci, a stalno mesekirate.
MILAN: I zaqubqeni Nemac je Nemac. Moramo mu re}i da ne dolazivi{e.
MARIJA: Za{to?
MILAN: Zato {to }e svet po~eti da nas ogovara.
MARIJA: Sva{ta! Sam Bog nam ga je poslao kao an|ela-~uvara, a tiho}e{ da ga otera{!
Zvono na vratima.
MARIJA: To mora da je on.(Tiho)Nadajmo se da nas nije ~uo.(Izlazi u predsobqe)
HANSOVGLAS: Dobro ve~e, gospo|o Marija.
MARIJINGLAS: Dobro ve~e, Hanse. Izvolite.
132 Zoran Bo`ovi}
Ulazi Hans, u ve~erwem odelu s kravatom, nespretno nose}i velikubuket cve}a.
HANS: Dobro ve~e svima.
MILAN: Dobro ve~e.
JELENA: (Ne di`e glavu)Dobro ve~e.
HANS: (Gleda u Milana)Ovo cve}e je za va{u suprugu, u znak zahvalnosti za wenadobro~instva.(Predaje buket Mariji)
MARIJA: (Sija)Pa, hvala vam, Hanse.(Zna~ajno pogleda u mu`a)Ne pamtim kad sam posledwi put dobila cve}e.(Stavqa cve}e u vazu)
MILAN: Izvolite, sedite.
HANS: Hvala.(Sedne)A gde su Dailo i David?
MARIJA: Tu su, tu su.(Doziva)Dane!... Davide!...(Hansu)Igraju {ah.
HANS: Neka igraju. I ja sam kao student dosta sati proveo nad{ahovskom tablom.
JELENA: (Jetko)A onda ste drvene topove zamenili gvozdenim i krenuli uosvajawe sveta.
HANS: (Milanu)Va{a k}erka koristi svaku priliku da odapne neku strelicuna moj ra~un.
Ulaze Danilo i David.
DAVID: Dobro ve~e.
DANILO: [ta se de{ava u Tre}em Rajhu?
Sa merodavnog mesta se saop{tava 133
HANS: Imam jednu dobru i jednu lo{u vest.(Danilu)Dobra vest je da ste dobili tromese~nu stipendiju i da }eteu~estvovati na turniru mladih nada. U Berlinu vas o~ekujudvadesetoog decembra.
DANILO: Sjajno, sjajno.
JELENA: Ti stvarno misli{ da ide{ u Nema~ku?
DANILO: A za{to da ne idem?
JELENA: Nemci su ti okupirali zemqu, ubijaju ti drugove, a ti ide{da igra{ s wima.
DANILO: Idem da ih pobedim i da im poka`em ko je vi{a, a ko ni`arasa.
JELENA: To ti je samo izgovor. Tata, ti mora{ da ga spre~i{!
MILAN: Ne znam, du{o, nisam siguran. Ja pod ovim uslovima ne bihi{ao, ali tvoja majka tvrdi da sam ja stru~wak za propu-{tawe `ivotnih prilika.
MARIJA: Pa i jesi.(Naglo)Da ~ujemo i tu lo{u vest.
HANS: David je tra`io da mu na|em neki dokaz o streqawu Jevreja,i, evo, ja sam doneo fotokopiju i prevod zapisnika sa stre-qawa jedne grupe u kojoj su, mo`da, bili i wegovi roditeqi.
David pri|e i uzme papir. Dok ~ita, svi nemo gledaju u wega.
DAVID: Nadam se da nisu bili u ovoj grupi. Ho}u da verujem da su unekom radnom logoru u Nema~koj.
Danilo potap{e Davida po ramenu i zagrli ga.
DAVID: Pro~itaj im samo kraj, molim te!(Preda papir Danilu)
DANILO: (^ita)“Streqawe Jevreja jednostavnije je nego streqawe Cigana.Mora se priznati da Jevreji odlaze u smrt vrlo pribrano –oni stoje potpuno mirno, dok Cigani kukaju i jau~u i stalnose pomi~u, ~ak i na mestu streqawa. Neki su ~ak skakali ujamu pre plotuna i poku{avali da se naprave mrtvi. 6. X 41.streqano 180 lica. Streqawe je zavr{eno u 18.30 ~asova.Jedinice su se zadovoqne vratile u svoje konake.”
MARIJA: Stra{no.(Prekrsti se)
134 Zoran Bo`ovi}
JELENA: To jeste stra{no, ali kwiga koju ujko pi{e o zlo~inimausta{a u livawskom srezu mnogo je stra{nija. Sve je po~elokad je fratar Sre}ko Peri} s olatara izgovorio ove re~i:“Bra}o Hrvati, idite i koqite Srbe, najprije zakoqite mojusestru, koja je udata za Srbina, a onda sve Srbe odreda. Kadaovaj posao zavr{ite, do|ite k meni u crkvu, gdje }u vasispovijediti, pa }e vam svi grijesi biti opro{teni!”
MARIJA: Gospode Bo`e! Ja moram da uzmem valerijan kapi.
Vaso doda ceduqicu Jeleni, ona ~ita i mr{ti se.
JELENA: Evo, ujko ka`e da su mnogi fratri i li~no u~estvovali uklawu.
DANILO: Eto, a kad ja ka`em da vera zava|a qude i stvara zlu krv, ti sequti{.
JELENA: Naravno da se qutim. To ne rade vernici, nego nevernici.
MARIJA: (Mu`u)Popij i ti, za svaki slu~aj.
JELENA: Sad slu{ajte {ta je ujko do`iveo.(^ita)“U livawskom srezu Srbi nisu nagoweni da pre|u u rimo-katoli~ku vjeru, jer su bili osu|eni na pokoq svi do jednoga.Trebalo je da do|e 20. avgust, pa da se to shvati. Toga danaruqa usta{kih koqa~a pokupila je sve Srbe Livqane iodvela ih u {umu Koprivnicu i tamo ih zvjerski pobila.Nekoliko dana iza toga odvedene su u istu {umu i porodiceubijenih. Zlo~inci su silovali `ene, rezali im dojke, star-cima su sijekli ruke i noge, vadili im o~i, a maloj djeciodrubqivali su glave i bacali ih u krilo majkama.(Dok Jelena ~ita Vaso povremeno klima glavom)Iz pedeset srpskih domova sela Goliweva svi mu{karcipobacani su u `ivi u jamu na brdu Tu{inci, a wihove `ene,djecu i stare usta{e su bacili u jamu na brdu Koma{nici. Izsela Gorwi i Dowi Rupwani bacili su 500 mu{karaca, `enai djece u jamu u Klani~koj {umi, a u selu ^aprazlijamazaklali su 200 du{a, i osnovnoj {koli u selu ^elebi}uzaklali su 300 `ena i djece, a mu{karce su bacili u jamu u{umi Diku{a. Tako je u livawskom srezu za nekoliko danapobijeno preko 5.000 Srba.”(Zavr{iv{i ~itawe, pre|e pogledom preko prisutnih, pa seobrati Hansu)Evo, ovaj primerak prepisala sam za vas. Ti zlo~ini idu nava{u du{u.
Sa merodavnog mesta se saop{tava 135
HANS: Ne mogu da se slo`im s vama. To zlo je postojalo u qudima,nismo ga mi doneli iz Nema~ke.
JELENA: Vi ste ga podstakli. Bez va{eg pokroviteqstva oni to ne bismeli da rade.
MARIJA: Jelena, prestani!
JELENA: Nemoj da me prekida{! Hrvati su va{i najboqi |aci. Vi steovde naredili da Jevreji nose `ute trake, oni su tamo u~i-nili isto, s tim {to su Srbima dodelili plave trake, vi steovde otpustili s posla sve Jevreje, oni su tamo otpustili iJevreje i Srbe, vi ste ovde konfiskovali svu jevrejsku imo-vinu, oni tamo i jevrejsku i srpsku, vi ste ovde po~eli dahapsite Jevreje, oni tamo i Jevreje i Srbe...
MARIJA: Jelena, prestani!
JELENA: Ne}u da prestanem! Vi ste ovde otvorili koncentracionelogore za Jevreje, oni tamo i za Jevreje i za Srbe, vi ste ovdezapo~eli masovna streqawa Jevreja, a oni tamo i Jevreja iSrba.
MARIJA: (Ustane)E, sad je stvarno dosta!
HANS: Izvinite, ali ja moram da odgovorim. Ja ne odobravam Hitle-rovu ekspanzionisti~ku politiku i u woj u~estvujem samozato {to nemam ni snage ni hrabrosti da joj se suprotstavim.Vi ovde trpite posledice te politike zato {to nemate nisnage ni hrabrosti da se suprotstavite. Prema tome, besmi-sleno je da se vi i ja sva|amo zbog stvari na koje ne mo`emo dauti~emo. Boqe da na miru pogledamo {ta mo`emo da u~inimou svom mikrosvetu da zla bude mawe.
MILAN: Upravo sam hteo da predlo`im. Ovo {to smo malo~as ~uli nesme da ostane me|u nama. Ja imam dobrog prijateqa u do-pisni{tvu Aso{ieted presa, verujem da }e nam on pomo}i daistinu razglasimo po ~itavom svetu. Sada svi treba da sepotrudimo da prikupimo {to vi{e svedo~anstava o zlo~i-nima okupatora i wihovih pomaga~a.
JELENA: Ra~unaj na mene.
Vaso rukama obja{wava da ra~unaju i na wega. Milan klimne glavom.
Hans se neko vreme koleba, zatim pogleda u Jelenu.
HANS: Ra~unajte i na mene.(Osmehne se kao da se izviwava)Vi mene polako, ali sigurno pretvarate u izdajnika.
136 Zoran Bo`ovi}
MILAN: Ne, mi vama poma`emo da ostanete ~ovek i da, kad se sve ovozavr{i, `ivite mirne savesti.
Dok Milan govori, kroz otvoren prozor uleti kamen~i} zamotan u listod {kolske sveske i padne pred wegove noge. On se sagne da ga podigne, aliJelena ga preduhitri.
JELENA: To je za mene!(Odvije papir i radosno cikne)Najzad jedna lepa vest.(Preleti pogledom preko prisutnih, uzbu|eno ~ita)“Crvena armija pre{la je u kontraofanzivu! Hitlerovadruga oklopna armija potu~ena je do nogu, a nema~ke snageodba~ene su na 200 kilomatara od Moskve! Na ruskoj zemqiostalo je preko 100.000 mrtvih Nemaca, preko 1.000 nema~kihtenkova i preko 12.000 motornih vozila. Hitlerov blickrigzavr{en je potpunim krahom!”(Trijumfalno)Pa, gospodine Hanse, dozvolite da vam izrazim svoje iskrenosau~e{}e!(S radosnim uzvikom prileti i obesi mu se o vrat)
Dok Jelena qubi Hansa, svi zapaweno gledaju u wih.
Zatamwewe. Muzika.
* * *
Salon. Dan.
Hans, u majici, stoji nasred sobe, vidi se da je upravo u{ao.
JELENINGLAS: Sad }u ja, sedi ti slobodno.
HANS: Gde su ostali?
JELENINGLAS: Oti{li su u Grocku. Da se ujko malo odmori od pisawa.
HANS: A David?
JELENINGLAS: David je u sobi. Rekla sam mu da ne izlazi dok ga ne pozovem.
HANS: Pa to je surovo.
Sa merodavnog mesta se saop{tava 137
JELENINGLAS: [ta mogu kad `elim da budem sama s tobom?
HANS: Ne pita{ se da li ja `elim da budem sam s tobom?
JELENINGLAS: Pravi}u se da to nisam ~ula.
HANS: (Kroz smeh)[alim se.
Blistaju}i, ulazi Jelena, u novoj haqini, na visokim potpeticama.Prilazi zidnom ogledalu i zadovoqno se posmatra.
JELENA: Pa kako ti se dopada moja nova haqina?(Gleda u wega kao da joj od wegovog odgovora `ivot zavisi)
HANS: Lepa je i dobro ti stoji.
JELENA: (Isturi nogu)A {ta ka`e{ za cipelice?
HANS: Lepe su i lepo ti stoje.
JELENA: Danas si ba{ inventivan. Do|i ovamo da vidimo ko je sadvi{i!(On pri|e i stane pored we)Kad porastem jo{ tri-~etiri santimetra, ne}u morati da sepodi`em na prste da bih te poqubila
HANS: Ne mora{ ni sad. Samo ka`i kad `eli{ da me poqubi{ i ja}u se sagnuti.
JELENA: Sagni se.
On se sagne, ona mu se obesi o vrat i dugo ga qubi.
JELENA: Moja mama tvrdi da si ti ve} dugo zaqubqen u mene, ali ja wojni{ta ne verujem.
HANS: Tvoja mama je u pravu.
JELENA: Pa kad si se zaqubio?
HANS: Kad sam te prvi put ugledao, tamo na balkonu.
JELENA: (Kroz smeh)Kad sam rekla da su Nemci glupi kao }uskije.
HANS: Iza tvojih le|a svetlucale su zvezde i bila si tako lepa... kaonevesta iz @enidbe Mili}a barjaktara.
JELENA: Ne se}am se te pesme, a ni tog lika.
138 Zoran Bo`ovi}
HANS: To su ~uveni stihovi.(Izra`ajno)^udo qudi za devojku ka`u,Tanka struka, a visoka stasa,Kosa joj je kita ibri{ima,O~i su joj dva draga kamena,Obrvice s mora pijavice,Sred obraza rumena ru`ica,Zubi su joj dva niza bisera,Usta su joj kutija {e}era.
JELENA: Lepo, lepo. A po ~emu zna{ da si se zaqubio?
HANS: Po tome {to mi srce uzlupa kad god te vidim, kad godpomislim na tebe.
JELENA: I sad ti lupa?
HANS: I sad.
JELENA: Ba{ da vidim!(Stavi ruku na wegove grudi)Tvoje srce snom mrtvijem spava. Hajde, poqubi me, mo`da }ese probuditi.
HANS: E, sad }e{ da vidi{.
On je ~vrsto zagrli i dugo qubi. Zatim se odmakne i ~eka pohvalu. Onaoblizuje usne, okleva da se izjasni.
JELENA: Ne, ti nisi zaqubqen, to je samo fizi~ka privla~nost.(Po}utav{i)Probaj jo{ jednom.
On je podigne na sto i dugo qubi. Kad se odmakne, gleda u wu kao da mu odwenog odgovora `ivot zavisi.
HANS: [ta sad ka`e{?
JELENA: Vi, Nemci {krtarite i na komplimentima i na poqupcima.
HANS: (Razo~arano)Da probam jo{ jednom?
JELENA: Ne, sad }u ja tebi da poka`em kako to radi zaqubqenaSrpkiwa!(Zaleti se, obori ga na kau~ i tu ga dugo grli i qubi. Kadustane, pogleda ga zadovoqno)I?
HANS: (Oblizuje se)Ni{ta naro~ito. Prose~na Nemica to radi mnogo du`e istrasnije.
Sa merodavnog mesta se saop{tava 139
JELENA: (Zapaweno)[ta ka`e{?(Skine cipelu i krene prema wemu)
HANS: [alio sam se, {alio sam se!
JELENA: Glupa {ala. Dobro je Vuk rekao da Nemci nemaju smisla za{alu.
HANS: Pro~itao sam sve {to je Vuk napisao i nigde nisam na{aotako ne{to.
JELENA: I ako nije rekao, sigurno je pomislio.(Skine i drugu cipelu, pa obe stavi na kau~)Neka stoje tu, da mi budu pri ruci.
HANS: (Smeje se)A kad si se ti zaqubila u mene?
JELENA: (Zamisli se)Ne znam... mo`da one ve~eri kad si obe}ao da }e{ pomo}iDavidu.
HANS: U po~etku sam bio qubomoran na wega, malo je falilo da gaprijavim.
JELENA: Sre}a tvoja da nisi. Tek tada sam shvatila za{to prelazi{preko mojih bezobrazluka, za{to ti se {poret stalno kvari,za{to igra{ {ah sa Davidom, za{to se ulizuje{ mojoj majci...
HANS: Ona je jedina bila na mojoj strani.
JELENA: Kad sam se ujutru probudila ve} sam bila zaqubqena.
HANS: Taj dan treba obele`iti crvenim slovima u svim kalen-darima.
JELENA: Gle, gle, gle! Pa nisi ti tako neinventivan!
HANS: S kim si, takav si!
JELENA: Mo`da, mo`da... Sedi sad da nas dvoje ozbiqno porazgo-varamo.
Hans sedne na kau~.
JELENA: Ne tu, tu }u ja, a ti lezi i stavi mi glavu u krilo.(On se opru`i, ona ga zagrli)E, sad mi ka`i kako ti zami{qa{ na{u budu}nost.
HANS: Ja bih voleo da `ivimo u Nema~koj, u Berlinu...
JELENA: To nije dobra ideja.
140 Zoran Bo`ovi}
HANS: Za{to? Vidi{ da je Braca odlu~io da ostane tamo, mo`da bise i tebi dopalo.
JELENA: Molila sam se Bogu da pobedi na tom turniru, a sad se kajem.Da nije pobedio, sigurno bi se vratio.
HANS: Ja bih radio na Fakultetu, ti bi vodila ku}u i podizala decu.
JELENA: A moje studije? Zaboravqa{ da ja ho}u da budem lekar.
HANS: Pa bi}e{ lekar u Nema~koj.
JELENA: Ne, ne, Nema~ka }e uskoro biti jedno veliko zgari{te.
HANS: Otkud ti to?
JELENA: Zaratili ste s Rusima, a oni imaju nezgodan obi~aj da nezvanegoste isprate do ku}e. Seti se kako je pro{ao Napoleon.
HANS: Hitler nije Napoleon. On je ve} pregrupisao snage i uskoro}e krenuti u novu ofanzivu.
JELENA: Sovjetski Savez se odbranio pro{le godine pod Moskvom,Hitlerov slom je samo pitawe vremena.
HANS: Vi, Srbi, ste ~udan narod. Sad shvatam za{to je moj otac ~e-sto govorio: Zagrebi malo Srbina po ko`i i otkri}e{ Rusa.
JELENA: (Smeje se)Ja bih se dobro slagala s tvojim ocem, ali u Nema~koj ne bihmogla da `ivim.
HANS: Zna~i, `ive}emo ovde?
JELENA: Da.
HANS: Ja }u morati da se demobili{em i zaposlim kao prevodilac unekom ministarstvu?
JELENA: To nikako. Mi Nemce mrzimo, ali po{tujemo, a izdajnikemrzimo i preziremo.
HANS: Pa od ~ega }emo onda `iveti?
JELENA: Tata }e ti pomo}i da dobije{ profesuru na Katedri zaNarodnu kwi`evnost.
HANS: Naravno, mora}u da pre|em u pravoslavnu veru?
JELENA: To se podrazumeva.
HANS: Ime i prezime mewam ili zadr`avam?
JELENA: (Kroz smeh)Zasad, zadr`ava{.(Qubi ga)
Sa merodavnog mesta se saop{tava 141
S ulice se ~uje raglas. Jelena i Hans se isprave.
SPIKER: “Jevreji su bacili parolu Boqe rat nego pakt, Jevreji sugurnuli srpski narod u po`ar ovog rata, Jevreji su tvorcisvih afera i korumpirali su ceo dr`avni aparat, Jevreji suizmislili ’trojke’ i prvi otpo~eli s atentatima i sabota-`ama, Jevreji su prvi po~eli da be`e u {umu, Jevreji suglavni krivci za sve `rtve koje podnosi srpski narod. Zatone pitaj: Za{to povika na Jevreje? Ne `ali onoga ko nije`alio tebe i koji ti i daqe sprema smrt preko svojih slepihoru|a, preko |eti}a Dra`e i boq{evika Tita!”
JELENA: Hajde, ustaj, dosta je bilo izle`avawa, mora ne{to i da seradi.(Doziva)Davide!
Ustaju i doteruju se pred ogledalom.
JELENA: Nisi mi rekao koliko bi dece voleo da ima{?
HANS: S kim?
JELENA: S Marlen Ditrih!
HANS: Ne mora{ odmah da se quti{. S tobom bih voleo da imamdevet sinova, kao stari Jug Bogdan!
JELENA: (Kroz smeh)Da ti ne bude malo mnogo.(Uzme nema~ke novine, u kojima krije poverqive papire, isedne za sto)
Ulazi David.
DAVID: Jeste li ~uli najnovije saop{tewe?
JELENA: Jesmo. Sedi.(Izvu~e papir)Ovo mi je ostavio ujko. To su zapisi o usta{kim zlo~inima uHrvatskoj, svedo~ewa Srba koji su pre`iveli genocid idomogli se Srbije. A ovo su svedo~ewa logora{a koji suuspeli da pobegnu iz Jasenovca. Ono {to rade Nemci, to sude~je igre prema onome {to rade usta{e u hrvatskim lo-gorima. Tamo je pobijeno nekoliko stotina hiqada Srba, i tona najsvirepiji na~in: kamom i maqem!
HANS: Nema~ke vlasti su uputile novi demar{, ovoga puta mnogoo{triji.
142 Zoran Bo`ovi}
JELENA: Da vidimo {ta ima{ ti, Davide.
DAVID: Imam tri izve{taja nema~kih oficira o streqawu civilnogstanovni{tva u Srbiji. Krajem pro{le godine streqano je2.100 talaca iz koncentracionih logora u [apcu i Beogradu,1.736 mu{karaca i 19 `ena u Kraqevu i preko 7.000 qudi,ukqu~uju}i i nekoliko stotina |aka, u Kragujevcu. U ovomizve{taju pi{e da su egzekutorske jedinice dobile pohvaludivizijskog komandanta za veliku naustra{ivost u akcijamai da su predlo`ene za odlikovawe. To su sve originali.
JELENA: Grozno!(Hansu)[ta ima{ ti?
HANS: Prvo da vam ka`em da se u Komandi digla uzbuna i da supoja~ane mere bezbednosti. To je posledica objavqivawana{ih dokumenata u Wujork tajmsu.
JELENA: Ako, ako!
HANS: Proveravaju sve, tako da }emo i mi morati da poja~amo mereopreznosti.
JELENA: Sumwaju li u tebe?
HANS: Mislim da me prate, {to zna~i da i vi morate da se ~uvate.
JELENA: Bog }e nas sa~uvati.
HANS: Doneo sam vam jedan dokument s oznakom strogo poverqivo.To je telegram kojim se Emanuel [efer, zapovednik slu`bebezbednosti u Srbiji, obave{tava da mu je iz Berlina upu-}ena Operativna komanda sa specijalnim vozilom Sauer saspecijalnim zadatkom.(Polo`i papir na sto)
JELENA: Zna{ li {ta se krije iza toga?
HANS: To je vozilo koje spoqa li~i na kamion za prevoz name{taja,a zapravo je neka vrsta gasne komore. Konstruisan je tako dase otrovni izduvni gasovi sprovode u hermeti~ki zatvorenprostor za putnike, koji posle petnaest minuta vo`we umiruu stra{nim mukama.
DAVID: (Prou~ava papir)Specijalno vozilo sa specijalnim zadatkom – to je sigurno zapreostale Jevreje na Sajmi{tu.
HANS: Bojim se da je taj automobil ve} u upotrebi.
Sa merodavnog mesta se saop{tava 143
Jelena vrati papire u novine i ustane.
JELENA: Dobro, ja }u sad ovo odneti tatinom prijatequ, a vi za tovreme mo`ete da odigrate neku partiju.
HANS: Na`alost, ja ne mogu. Moram da prevedem jedan izve{taj kojiima preko sto strana.
Jelena i Hans izlaze.
JELENA: (S vrata)Brzo }u ja.
Kad zavlada potpuna ti{ina, David po~ne da se moli.
DAVID: Zlo~estivi car Naoukodonosor, hote}i nekada da pogubinevine mladi}e, naredi da ih bace u pe} ogwenu, ali Ti, O~eNebesni, posla Angela Tvog da rashladi razbuktali plamen –po{qi i nama, Gospode, utehu Svoju, nama – slugama Tvojim.Jer, iako sagre{ismo, ipak ne odstupismo od Tebe, Ve} Tebi.Jedinome Istinitome Bogu, poklawamo se i kli~emo: Ali-luja!
Zatamwewe. Muzika.
* * *Salon. Dan.
Jelena kle~i pred kandilom i moli se.
JELENA: Presveta Vladarko moja, Bogorodice, svojim savetima i sve-mo}nim molbama odagnaj od mene, smerne i bedne slu{kiwesvoje, mrzovoqu, zaboravnost, nerazumnost, nered i sve pr-qave, r|ave i hulne pomisli iz jadnog srca mog i oslobodi meod zlih delawa, jer si blagoslovena od svih nara{taja, islavi se ime Tvoje kroza sve vekove. Amin.
Spoqa ulazi Marija.
MARIJA: Cela ulica miri{e na lipu.
JELENA: I ovde se ose}a.
MARIJA: Hans jo{ nije do{ao?
JELENA: Nije, javio se da }e da ru~a u Komandi.
MARIJA: Bo`e, {ta li tamo jede?
JELENA: Tebe }e, majko, Bog kazniti zbog oholosti.
144 Zoran Bo`ovi}
MARIJA: Kakve oholosti?
JELENA: Ti si ube|ena da kuva{ najboqe na svetu, pa sa`aqeva{ svekoji se ne hrane kod tebe. Ju~e si `alila Daneta, danasHansa...
MARIJA: Pa {ta? Znam kako kuvam, a znam i {ta oni vole. To nijeoholost.
JELENA: [alim se.(Poqubi je)
MARIJA: Do|i u kuhiwu da vidi{ kakvu sam ti tortu napravila. Samo{to ne govori!
Odlaze u kuhiwu.
Iz sobe izlazi David. Vidno neraspolo`en, {etka oko stola.
Jelena se vra}a s tawiri}em u ruci. Ugledav{i Davida, sine.
JELENA: Uzmi jednu kiflicu.
DAVID: Hvala, ne mogu.
JELENA: Ho}e{ ne{to drugo da ti donesem?
DAVID: Hvala, ne mogu.
Ona jede, on }uti.
JELENA: [to si klonula, du{o moja, i {to si `alosna? Uzdaj se uBoga, jer }u ga jo{ slaviti, spasiteqa mojega i Boga mojega.
DAVID: Za{to, Gospode, stoji{ tako daleko, za{to se krije{ kad jenevoqa? Ko }e poslati sa Siona spasewe Izraiqu? Kad Bogpovrati zarobqeni narod svoj, radova}e se Jakov, veseli}e seIzraiq.
JELENA: Bo`e, usli{i molitvu moju, ~uj re~i iz usta mojih. Do neba jemilost tvoja i istina tvoja do oblaka.
DAVID: [to si klonula, du{o moja, i {to si `alosna? Uzdaj se uBoga, jer }u ga jo{ slaviti, spasiteqa mojega i Boga mojega.
Kratka pauza.
JELENA: Pa, ho}e{ li mi re}i {to si klonuo?
DAVID: (Slegne ramenima)Ne mogu vi{e ovako. Uskoro }e godina dana kako ne izlazimiz ku}e. Koliko jo{ treba da se krijem: godinu, pet ili desetgodina?
Sa merodavnog mesta se saop{tava 145
JELENA: Koliko Bog odredi. Seti se kako je iz kupine koja je ogwemgorela pozvao Mojsija i spasao tvoj narod od nasiqa egipat-skoga, tako }e i sada sve koji veruji spasiti od nasiqagermanskoga.
DAVID: Verujem da }e se to dogoditi, samo da li }emo mi tada biti`ivi?
JELENA: Bi}emo, ako se budemo borili kao onaj ~ije slavno ime tinosi{ i ako se budemo molili ~ista srca da nas Bog ~uje ipomiluje.
DAVID: Daj Bo`e da si u pravu.
JELENA: U svakom slu~aju, ja danas punim osamnaest godina i ne}u tidozvoliti da bude{ tu`an.
Iz sobe izlazi Milan.
MILAN: Ko to danas puni osamnaest godina?
JELENA: Tvoja mezimica.
MILAN: [ali{ se?
JELENA: Ne {alim se. Sad sam punoletna i mora}ete s vi{e po-{tovawa da se odnosite prema meni.
MILAN: Neverovatno! Zna~i, ja }u u avgustu napuniti pedeset i petgodina!
JELENA: Neverovatno!(Davidu)Ko o ~emu, on o sebi!
MILAN: Izvini!(Davidu)Kao da je ju~e slavila sedmi ro|endan. Se}a{ se kako je bilaslatka kad je po{la u {kolu?
David se osmehne i klimne glavom.
JELENA: (Tobo` uvre|eno)[ta to zna~i? Da sad nisam slatka?
MILAN: I sad si slatka, ali na drugi na~in.
JELENA: Kako to misli{?
MILAN: ^u}e{ ve~eras, kad ti predam poklon.(Sedne za sto)Da vidimo {ta ste pripremili za Aso{ieted pres?
146 Zoran Bo`ovi}
Jelena otvara nema~ke novine, koje su le`ale na komodi, i iz wih uzimapapire.
JELENA: Ovo ti je ostavio ujko.
MILAN: A gde je on?
JELENA: Oti{ao je da se na|e sa zemqakom koji je pobegao iz logora uVelikoj Gradi{ki. Ovo ti je zvani~an izve{taj poverenikausta{ke vlasti u Bawa Luci o pokoqu {ezdesetoro dece ujednoj osnovnoj {koli. Tu su ti i fotografije na kojimazlo~inci poziraju s odse~enim de~jim glavicama u rukama.
MILAN: Gospode Bo`e!... Ove fotografije }e, vaqda, otvoriti o~isvetu!
DAVID: Ako svet uop{te `eli da ih otvori.
JELENA: Otvori}e, otvori}e!
MILAN: [ta jo{ imamo?
DAVID: Hans nam je ostavio dva dokumenta. U prvom SS-Ober{tur-manfirer dr [efer obave{tava slu`bu bezbednosti Rajhada je specijalna misija Saurera zavr{ena i da }e kamion bitiu Berlinu 11–12 juna.(Predaje papir Milanu)
MILAN: Odli~no.
DAVID: A ovo je izve{taj Franca Rademahera, eksperta za jevrejskapitawa u Rajhu, koji 29. maja obave{tava pretpostavqene.(^ita)“Jevrejsko pitawe u Srbiji vi{e nije aktuelno. Srbija jeprva zemqa u kojoj je kona~no re{eno pitawe Jevreja iCigana.”(Predaje papir Milanu)
MILAN: Ovo }e biti svetska senzacija!
Pod prozorom se oglasi automobilska sirena – tri puta kratko. Jelenapoleti na prozor.
JELENA: To je Hans!
Iz kuhiwe izlazi Marija.
MARIJA: Stigao je Hans. Stavila sam sve da se podgreje.
^uju se u`urbani koraci u hodniku, ule}e Hans, vidno uzbu|en.
HANS: Spremajte se brzo, moramo da be`imo! Imate pet minuta dase spremite!
Sa merodavnog mesta se saop{tava 147
MILAN: Za{to da be`imo? [ta se dogodilo?
HANS: Jutros je uhap{en va{ prijateq iz Aso{ieted presa. Upravoga saslu{avaju.
MARIJA: Znala sam da }e se tako zavr{iti!
HANS: Uzmite samo najpotrebnije stvari, jer u kolima nema mnogomesta. Ja odoh do stana, vra}am se za minut.(Izleti)
Nekoliko sekundi svi stoje i nemo se zagledaju.
MARIJA: (Milanu)Ti uzmi novac i {tedne kwi`ice, a ja }u zlato i nakit.(Jeleni)Ti spakuj ne{to ve{a!
Milan, Marija i Jelena odlaze u svoje sobe. David pospremi papire sastola, zatim se moli.
DAVID: Gospode, Bo`e moj, u tebe se uzdam, sa~uvaj me od svih koji megone, sa~uvaj du{u moju i izbavi me, ne daj da se osramotim,jer se u Tebe uzdam, Gospode.
Marija se vra}a s ta{nom i torbom u rukama.
MARIJA: Samo nam je ovo falilo!
DAVID: Mogu li ja da vam pomognem? Ja nemam ni{ta.
MARIJA: Ne treba, du{o.(Uzdahne)Dobro je da Dane i Braca nisu ovde.
Ulazi Milan nose}i akten-ta{nu.
MILAN: Uzeo sam i one obveznice od zajma.
MARIJA: Dobro si uradio.
Ule}e Hans.
HANS: Jeste li spremni?
MARIJA: Jesmo.
HANS: Gde je Jelena?
Ulazi Jelena.
JELENA: Evo me.
HANS: Idemo onda!
148 Zoran Bo`ovi}
JELENA: Trenutak samo, nisam ponela Molitvenik.(Odlazi u sobu)
Uz {kripu ko~nica, pred ku}om se zaustavqaju dva yipa. ^uju se komandenema~kih oficira.
HANS: Zakasnili smo... gotovo je...
MARIJA: Gospode Bo`e!(Prekrsti se)
Vra}a se Jelena.
JELENA: Na{la sam ga!(Pogleda prisutne)[ta vam je, {to ste se smrkli?
HANS: Gotovo je, dolaze!
U hodniku se ve} ~uje bat vojni~kih ~izama koje se naglo pribli`avaju.
Marija prileti Milanu i privije se uz wega.
MILAN: Samo bez pla~a i kukwave.
MARIJA: Nikad te nisam osramotila, pa ne}u ni sada.
JELENA: Nisu morali da do|u ba{ na moj ro|endan.(Pri|e Hansu i zagrli ga)
Kad ulazna vrata po~nu da se tresu pod udarcima kundaka, svi se ispraveda dostojanstveno prime sudbinu.
Zatamwewe. Muzika.
* * *Salon. Dan.
Soba je u velikom neredu: sve je ispreturano, kau~ se ne vidi od kaputa ihaqina izvu~enih iz ormana, po podu le`e raskupusane kwige, me|u wimai Geteova dela.
Usred tog haosa Vaso sedi za stolom i pi{e. Povremeno pretura popapirima, pa opet pi{e.
Iz ba{te dopire razdragan cvrkut ptica, sve dok ga ne ugu{i brujaweautomobilskog motora s ulice.
SPIKER: Sa merodavne strane se saop{tava da je ovih dana u Beograduotkrivena grupa jevrejsko-komunisti~kih elemenata koja jeneprijateqsku {tampu snabdevala falsifikovanim doku-mentima o navodnim zlo~inima nema~ke vojske nad civilnimstanovni{tvom u Srbiji...
Sa merodavnog mesta se saop{tava 149
Vaso ustane i primakne se prozoru.
SPIKER: ... Zbog toga su ju~e streqani: Milan Pavlovi}, MarijaPavlovi}, Jelena Pavlovi}, David Izraiq i Hans [iler...
Vaso se krsti.
SPIKER: ... Skre}e se pa`wa na to da }e ubudu}e svaka aktivnostuperena protiv interesa Rajha i nema~kog naroda nai}i najo{ o{trije mere!
Neko vreme Vaso stoji kao skamewen, zatim pri|e ikoni, klekne i molise.
Iz ba{te dopire cvrkut ptica sve dok ga ne ugu{i tutwava tenkovakoji prolaze ulicom.
ZAVESA
150 Zoran Bo`ovi}