Svake ve~eri, tokom trajanjaovogodi{njeg Exit festivala, Exit tim, usaradnji sa listom Danas i Studentskimkulturnim centrom Fabrika, organizovaoje tribine Magija dijaloga o najaktuelnijimtemama, na Petrovaradinskoj tvr|avi uUlici starih zanata.

Prvoj tribini Tiha balkanska ve}ina,koju je 7. jula moderirala Gordana Nonin,novinarka lista Danas, pripala je i ~ast daotvori jedan od najboljih evropskihmuzi~kih festivala - Exit.

- Ako magija treba da po~ne, hajde dase uz pomo} nje vratimo u 2000. UNovom Sadu grupa od desetak mladihljudi organizuje na obalama Dunava stodana Noise Summer Fest 2000: Exitfestival. Nedeljnik Bulevar tada je objavioizve{taj o tome pod naslovom Izlaz je uExitu. Novinarka sam bila ja, a mojsagovornik Du{an Kova~evi}, jedan odosniva~a festivala. Tada, pre 17 godina,Du{an je izjavio da su „u po~etku imalisamo jedno platno za prikazivanjefilmova i jedan {ank. Morali smo u hoduda re{avamo mnogo stvari jer smo i samizate~eni brojem mladih ljudi koji dolazena na{e programe“ - rekla je GordanaNonin dr`e}i u ruci kopiran novinski~lanak iz tog vremena.

Tekst se zavr{ava re~ima - dodala je -Du{an Kova~evi} tvrdi da }e oni istrajati u

tome da se Novi Sad vrati na kulturnu istudentsku mapu Evrope. Oni su nadobrom putu ka tome. Dragi Du{ane,znam da taj put nije bio uvek lak, jer samod tada pratila svaki Exit - nastavila jeNonin pokazuju}i publici 16 propusnicasa pre|a{njih festivala i nastavila - ali toda smo pre 17 godina i ti kao osniva~ i jakao izve{ta~ sa festivala bili u pravu,dokazuje upravo i ovaj festival koji sadaotvaramo. Vratili ste Novi Sad na velikavrata na kulturnu i studentsku mapuEvrope i od srca vam svima, u imeDanasa, ~estitam na tome - istakla jeNonin i poklonila Du{anu Kova~evi}utekst o prvom izdanju festival Exit.

List Danas otvorio ovogodi{nji Exit festival naPetrovaradinskoj tvr|avi

Magic Exitavanturapo~elaMagijomdijaloga

Du{an Kova~evi}pre sedamnaestgodina izjavio je„da }e oni istrajatiu tome da se NoviSad vrati nakulturnu istudentsku mapuEvrope“, anovinarka je tekstzaklju~ila re~ima -„na dobrom suputu ka tome“

s r e d a , 1 3 . j u l 2 0 1 6 .

IIIII s r e d a , 1 3 . j u l 2 0 1 6 .

Tiha balkanska ve}inaUvodna re~ i moderatorka Gordana Nonin (Danas), u~esnici Du{an Kova~evi} (direktor Exit festivala), KokanMladenovi} (reditelj), Damir Urban (muzi~ar i slikar) i EmirHad`ihafizbegovi} (glumac)

Kada mi je govoreno o ukradenom horizontu, o^arobnjacima koji umeju da vam uklone horizonti ni{ta drugo osim horizonta, ostavljaju}i vidljivimsve ostalo, verovao sam da je re~ o svojevrsnomverbalnom izrazu, o ~istoj jezi~koj {ali. Jednogadana, ^arobnjak je, u mome prisustvu, uklonio savhorizont oko mene. Magnetizmom, sugestijom ilina neki drugi na~in, iznenadno povla~enje hori-zonta (bio sam blizu mora ~iju sam prostranu pu-~inu, kao i pe{~ane ̀ alove, mogao da odoka pre-meravam ~asak ranije) izazva kod mene tolikistrah da se nisam usudio vi{e ni da koraknem. Od-mah sam se slo`io da sam uveren, i sve to, tako to.Bio sam obuzet ose}anjem koji se ~ak ni sada neodva`ujem da evociram – pi{e Anri Mi{o u svojojneobi~noj knji`ici U zemlji magije.

Mnogi ljudi na Balkanu se, tako|e, ne odva`ujuda evociraju ose}aje koje su imali prilikom spozna-je onoga {to nam se desilo i {to nam se de{ava. Pi-tanje je – na {ta se, nakon tog ose}aja, ipak odva-`ujemo da uradimo? Koliko smo spremni da raspr-{imo gustu maglu koja je bila i jeste svuda oko nas?Upravo ta mera odva`nosti koliko su pojedincispremni da urade, bi}e mera budu}nosti svih nas.

Pojedinci, zajedno s Exitom su ve} rekli svojekad su u aprilu ove godine zahtevali da se zlo naci-onalizma vrati u pro{lost. Neformalna grupa istak-nutih umetnika i javnih li~nosti iz Srbije, Hrvatske iBosne i Hercegovine uputila je, na inicijativu Exit ti-ma, otvoreno pismo javnosti, u kojem poziva nasuprotstavljanje ekstremnoj nacionalisti~koj retori-ci, koja je u poslednje vreme zavladala regionom.Zahtevali su da se zlo nacionalizma vrati u pro{lost.

Ve~eras smo tu, ta tiha balkanska ve}ina, na sa-mom po~etku Festivala, da upravo sa ovom te-mom po~nemo magiju jer nikada nismo prestalida verujemo da mi moramo biti ta promena koju`elimo da vidimo.

DU[AN KOVA^EVI]: Budimo {to glasniji

Exit nije najbogatiji festival na sve-tu, ipak smo mi na brdovitomBalkanu, ne mo`emo da se me-rimo sa svetskim festivalima pobud`etu, ali smo bogati po ne-

~em drugom. Negujemo korenzbog kojeg smo i nastali jer mi se

nismo osnovali da bi prodavali pivo,ve} upravo zato da bi u~inili dru{tvo u kojem ̀ ivi-mo boljim mestom. I dalje je Exit jedan od retkihsvetskih festivala koji ba{tini kulturu aktivizma,onu muzi~ku subkulturu kakva nam je poznata jo{

od Vudstok festival i hipi pokreta. S toga sam za-hvalan i listu Danas i uva`enim gostima koji su ov-de sa nama {to su se odazvali da zajedno pri~amoo tihoj balkanskoj ve}ini, kao i o drugim temamanarednih dana festivala i {to upravo na ovakav na-~in otvaramo ovogodi{nji Exit festival.

Ova, uvodna tema, definitivno je jedna od naj-aktuelnijih tema na Balkanu gde se svakih nekolikodecenija de{ava ciklus ratova i nasilja. Ono {to je ~i-njenica, ponovo se pokazuje da kad pro|e nekovreme, opet dolazi do retorike mr`nje i do sazna-nja da opet nismo ni{ta nau~ili ni iz poslednje lek-cije – ratova 90-ih. Stvarno, na Balkanu sve izgledakao za~arani krug u kojem smo svi i u kojem odre-|ene strukture ljudi uvek dominiraju: oni koji sujedna povezana ekipa koja me|usobno sara|uje,prodaju jedni drugima oru`je a tu|u decu {alju nafrontove. Na stotine hiljada ljudi uvek pogine zbognjihovih interesa i ako prepustimo stvari njihoviminteresima, prosto je ~injenica da je verovatno}ada se ne dese novi sukobi na ovim prostorima ve-oma mala. U poslednje vreme vidimo vrlo narasta-ju}e tenzije svuda u regionu i ako, kao ljudi koji suprotiv toga, pustimo da to sve ide svojim tokom,to sve }e se ponovo desiti. Damir i ja samo i pre po-~etka tribune razgovarali. Oboje imamo decu odgodinu i ne{to dana i zaista ne `elimo da oni ima-ju takvu budu}nost. Zato smo i uputili pismo jav-nosti u aprilu ove godine i nazvali ga Tiha balkan-ska ve}ina, jer zaista verujemo da mi ~inimo apso-lutnu ve}inu na Balkanu, samo smo tihi. Hajde dapromenimo to, hajde da ne budemo tihi, hajde dase udru`imo u celom region i da budemo {to gla-sniji. Da im ka`emo jedno veliko NE: mi vam ne do-zvoljavamo da radite to {to radite! Tako }emo jedi-no mo}i da iza|emo iz tog za~aranog kruga.

KOKAN MLADENOVI]: Mera na{eguspeha bi}e mera na{e hrabrosti

Sve }e zavisiti od pojedinaca.Mi mo`emo mnogo toga dapromenimo. Svako od nasima potencijal da napraviveliku promenu u svetu u

kojem `ivi. Stalno pristajemoda to neki drugi ljudi rade ume-

sto nas, a oni rade isklju~ivo za sebe.Posle ovakvih tribina i razgovora ljudi uvek prilaze,onako stidno, i ~estitaju vam na hrabrosti. A hra-brost i sloboda nisu stvari koje nekom pripadaju vi-{e a nekom manje. One apsolutno pripadaju svi-ma nama podjednako. Pitanje je samo da li }emoih koristiti ili ih ne}emo koristiti ili }emo trgovati fe-nomenom hrabrosti, fenomenom slobode u imerazli~itih interesa. Ne mislim da u regionu stvari sto-je mnogo bolje nego ovde u Srbiji. Ovde u Srbiji sunam na vlasti neki od najgorih likova iz 90-ih godi-na. Na mestu predsednika dr`ave nam je ~etni~kivojvoda koji se toga nikad nije odrekao i koji je ume|uvremenu nau~io par proevropskih fraza i ku-pio fakultetsku diplomu. Imamo [e{eljevog omla-dinca, milo{evi}evskog ministra informisanja i to izvremena najgore strahovlade, gu{enja medija iubistva novinara na mestu premijera Srbije. U Hr-vatskoj imamo veliki povratak HDZ na vlast i parla-mentarnu krizu u kojoj je Tomislav Karamarko ucentru afere. Imamo Bosnu rascepljenu me|u na-cionalistima i s jedne i s druge strane. Region se po-novo vratio u 90-e i jo{ kad bi vaskrso pokojni Milo-{evi}, onda bi bukvalno sve bilo kao 90-e.

Mi se danas ne borimo samo protiv iste politikeve} se borimo i protiv potpuno istih ljudi. Pre nekidan sam {etao u Beogradu u protestnoj koloni Neda(vi)mo Beograd sa svojom }erkom koja ima 20godina. Pa koliko mi prija kao ocu {to je ona pobu-njena, toliko mi je skandalozno {to nakon 20 godi-na {etamo a na vlasti su isti oni ljudi zbog kojih samja protestovao 90-ih. Zar je mogu}e da posle 20godina, umesto da protestujemo zbog se~e ki{nih{uma i ubijanja kitova, mi jo{ uvek protestujemoprotiv [e{elja, Tome Nikoli}a, Vu~i}a i Da~i}a, svogtog taloga iz 90-ih? Mi u Srbiji parlamentarnu opo-ziciju nemamo. Tu vi{e nema ni morala ni zdravepameti ve} samo pukog i banalnog politi~kog in-teresa. U takvom glibu politike koji ~ini na{u sva-kodnevicu, jedina promena su gra|ani. Gra|ani su

se pobunili i de{ava se to i u Novom Sadu, i u Beo-gradu, Ni{u, Kraljevu i ja sam siguran da }e se tekde{avati. Mera na{eg uspeha }e biti mera na{e hra-brosti. Sistemom spojenih sudova, sve {to se de{a-va u Srbiji preliva se u Hrvatsku i obrnuto. Isto sede{ava i sa Bosnom i Hercegovinom – su{tinskedemokratske promene, gra|anske inicijative i gra-|anska hrabrost inspiri{u jedni druge. Ube|ensam da }e ta borba s ove strane ~initi dobro na{imprijateljima s one strane.

EMIR HAD@IHAFIZBEGOVI]: Nema embarga na uspomene

Mi `ivimo u jednoj civilizacij-skoj inverziji. Pre nekolikomeseci sam listao neke sta-re dobre novine, nekada-{nji Start. Tekstove Slaven-

ke Drakuli}, Jelene Lovri}...Nijedne jedine slike politi~ara

nema u celim novinama. Intervjuisa Bogdanom Bogdanovi}em tada{njim gradona-~elnikom Beograda, reporta`e o ^ileu, razgovorisa D`onijem [tuli}em. A uzmite sada bilo koje no-vine... sve sami politi~ari. Oni su sve preuzeli, ~ak imesta ljudi koji su oplemenjivali taj nekada{njiprostor u kojem smo ̀ iveli. Nama ~esto spo~itava-ju da smo neki jugonostalgi~ari. Pa ne postoji em-bargo na uspomene! Sla`em se sa Kokanom, He-gel je pre 200 godina rekao: jedino {to u dr`avi nezna {ta `eli je narod. Dakle, problem je u nama.Shvatio sam da je jedini deo svemira koji mogu damenjam sam ja i ni{ta drugo. Ne mogu ni{ta dru-go da uredim po svom, ali sebe mogu da uredimonako kako ho}u. Eto, to je ta civilizacijska inver-zija koja je nezabele`ena u modernoj istoriji naovim meridijanima da se toliko nerealizovanih lju-di bavi nama koji smo realizovani. Ljudi se dele narazne kategorije: ljubitelje ~aja ili kafe, ljubiteljed`eza ili sevdaha, planinskog ili morskog turizma,ali je jedina prava podela na realizovane i ne reali-zovane ljude. To nije pitanje obrazovanja, to je pi-tanje tvoje duhovne vertikale koju ti ponese{ ili neponese{. Snimao sam film u selu Lukomir kod Sa-rajeva gde su ljudi nepismeni ali potpuno realizo-vani, a upoznao sam toliko doktora nauka kojiuop{te nisu realizovani. Ceo taj establi{ment kojije pokrenuo krvavu pri~u u Jugoslaviji ~ine potpu-no nerealizovani ljudi. Nismo se mogli kao ^esi iSlovaci rastati uz fla{u {ampanjca. Zaista je do nasi sve je do nas. Vi{e uop{te nisam ljut na politi~a-re, u poslednje vreme pri~am samo o nama. Nji-hovi personalni hedonizmi mi se do te mere gadeda me vi{e uop{te ne interesuju. Ali, sve vi{e mi segadi ta jedna licemerna, oportuna, snishodljiva isamozatajna, hrabra, kvazianarhisti~ka pri~a kojanema nikakav efekat. Jedini izlaz je rad na sebi. [i-riti te koncentri~ne krugove oko sebe.

Mi kulturnjaci probijemo led uvek, a politi~arizatvaraju i su`avaju sve. Sara|ujem s Kokanomve} godinama, sada radimo Ko{tanu sa Bo`omVre}om. Eto, to je na{a mala borba. Po celoj smona{oj staroj Jugi radili i radimo...

DAMIR URBAN: Apsurdno je su`avati se u pr}ije

Radim sve {to mogu i {to sma-tram da je ispravno. Radimto sve i zbog sebe, ali i zbogsvoje dece. Bitno je ono {toradi{, ne samo ono {to pri-

~a{. Mi svi gledamo svojedvori{te ali, kriza u svetu je pu-

no ve}a. Problemi niti po~inju ovdeniti zavr{avaju ovde. Oni koji su me pre nekolikogodina nazivali ludim i govorili da ja konstrui{emnekakve teorije zavere, sad me dolaze pitati {ta }ebiti. Treba samo ~itati istoriju i prepoznavati odre-|ene simbole. Kad su Nemci, jo{ pre krize, po~eliotvarati na stotine zlatarskih radnji, moglo je svimabiti jasno da kriza dolazi. Uvek se trudim da ~inimdobro i da dam sve od sebe. Su`avati se u pr}ije jeapsurdno. Prve smo plo~e objavili u Sloveniji, a neu Hrvatskoj gde nismo to ni mogli, koncerte smoimali prvi nakon Dina Dvornika, u Bosni i Hercego-

vini, na kraju krajeva, nisam po prvi put na Exitu,ovde sam maltene doma}i. S druge strane, ipakima onih imaginarnih stvari kao to da mi je putnatorba uvek spakirana da mogu pobe}i. Ve} mese-cima i godinama o~ekujem, u stvari, da mi glavapadne. Zbog stavova koje javno iznosim. Nisam to-liko optimisti~an. Pri~ao sam pre neki dan sa prija-teljima s kojim u~estvujem u gra|anskom buntu iu nekim akcijama i oni svi ~ekaju momenat da senarod digne i da promeni vlast, me|utim, mislimda ljudi iz kulture i umetnosti nisu svesni da u tre-nutku kad se narod digne, pa{}e na{e glave. Bezobzira {to mi ne pripadamo ovim gospodarstveni-cima a ni politi~arima koji su sve ovo zakuvali. Bitje u tome da postoji ~itav jedan sistem ljudi koji suuspeli napraviti sliku u dru{tvu da su i kulturnjacideo te nekakve elite i deo dru{tva koji si{e i zbogkoje je narodu lo{e. A to nije ta~no jer, na primer ja,nikad ni lipe nisam od dr`ave dobio za svoj rad, a ikad sam bio u vlasti to sam radio o svom tro{ku.Ljudi su dekoncentrisani. Uspeli su napraviti da suljudi danas nesigurni, niko ne pravi planove du`eod ve~eras ili sutra, najdalje. O~ekujem da }u, akostvari nastave da idu u ovom pravcu, vrlo brzo pro-dati auto i kupiti konja, ko {to je to morao jednogdana da u~ini Ko~a Popovi}, i svi }emo zavr{iti ne-gde u brdima. Ili da Exit uspe da napravi svoju dr`a-vu i svoj paso{ pa da se svi doselimo...

BrExit ili ve~itipalana~ki strahU~esnici Vladan Marjanovi} (nedeljnik Nin), Dimitrije Boarov (nedeljnik Vreme), Mijat Laki}evi} (nedeljnik Novimagazin) i Branko Rosi} (nedeljnik Nedeljnik), moderator Aleksej Ki{juhas (list Danas)

Velika Britanija je neoprezno pomislila da napustiEvropsku uniju – i referendumski je uspela u tome.Ne{to stariji i slabije obrazovani gra|ani Engleskei Velsa su tankom ve}inom odlu~ili da napuste ce-lu tu evrointegracijsku gu`vu. Na (zlu)radost ov-da{njih i inostranih nacionalista i ksenofoba. U pi-tanju jeste doga|aj koji se suvislo upore|uje sapadom Berlinskog zida i sa sli~nim geopoliti~kimtektonikama. Da li je na (zlo)delu obnova evrop-skih nacionalizama i etnonacionalnih tribalizama,ili samo neve{ti amalgam kratkovidosti, uskogru-dosti i neobave{tenosti? Da li je palana~ki strah odDrugog – sudbina? I, najzad, mo`emo li ne{to danau~imo od Bregzita?

Razgovara}emo i o tome da li je u pitanju pukio`iljak ili smrtonosna rana na evropskom tkivu?Mo`e li EU opstati i biti kompletna bez Britanskihostrva, i kako }e Kontinent izgledati bez i pona{a-ti se prema gordom Albionu u budu}nosti? Da linas ~eka nova balkanizacija evropske zajednice, ili}e Bregzit stvoriti novi impetus za ideju o jedin-stvenoj Evropi? O istinskim Sjedinjenim Evrop-skim Dr`avama mo`da? Da li su Britanci avangard-no napustili brod koji bespovratno tone, ili je Veli-

ka Britanija na ovaj na~in i definitivno postala –mala? (Aleksej Ki{juhas)

DIMITRIJE BOAROV: Ekonomski razlozi nisu su{tina BrExita

Naravno, ne potcenjujemekonomsku dimenziju ce-log problema, ali ta eko-nomska dimenzija bezpoliti~kog osvrta i bez

osvrta na politi~ku i institu-cionalnu krizu, te krizu kon-

cepcije EU, nije sveobuhvatna.Znate, u globalnoj tr`i{noj ekonomiji je uvek kri-za. Ekonomija je ta koja se stalno menja i stalnoizaziva konflikte. Ekonomija je re~ koja je sinonimza sukob interesa. Me|utim, mislim da je ~itava taBrExit kampanja i taj izgleda neo~ekivani rezultatreferenduma u Velikoj Britaniji manje izazvan eko-nomskim interesima iako je govoreno da Britani-ja suvi{e puni evropski bud`et, da su ugro`enaradna mesta, slobode kretanja radne snage... ^akje bilo re~i o tome da EU ho}e da nametne Brita-niji odre|ene trgovinske zakone koji njoj ne od-govaraju. Postojao je jedan stari problem, jo{ kodulaska Britanije u EU, a to je bila agrarna politikaEU. Britanija je, oslonjena na zemlje Komonvelta,uvek imala jeftinu hranu, a ne mo`ete biti velikasila u svetu ako ne obezbedite jeftinu hranu. Netreba potceniti ekonomske teme, ali sve u svemu,glavna ekonomska posledica ovog neobi~nog is-hoda referenduma je, kako neki analiti~ari smatra-ju, usporenje ili neki ~ak govore i o propasti, togfamoznog Trans-atlanskog trgovinskog sporazumaizme|u EU i SAD. Zanimljivo je da je taj sporazumnai{ao na ve}i otpor u Nema~koj nego u VelikojBritaniji. Ne mogu se ekonomski razlozi staviti uprvi plan kad je BrExit u pitanju. Mislim da oni nisubili prevashodni razlog ovakvog ishoda referen-duma. Ekonomski um se ponovo pokazao racio-nalnim, ali i nemo}nim pred populisti~kim fraza-ma i nacionalnom temperaturom.

BRANKO ROSI]: Povika na migrante

Kad je odgovornost medija upitanju, krenu}u od lida, ka-

ko mi novinari to ka`emo.Postoji jedna karikatura izvremena kad sam oti{ao u

London, za vreme Blerovogmandata. U tada{njem Sanu

pojavila se karikatura gde se bri-tanski carinski slu`benik osmehuje arapskoj poro-dici koja izgleda zapu{teno, sa dugim bradama,krezuba i sl. Na izlazu, odlazi iz Britanije jedna ugla-|ena porodica, dobro obe~ena, za~e{ljana ured-no... ta karikatura je bila {amar~ina Blerovoj migra-cionoj politici. Njegova politika je u najmanju ru-ku bila {iroke ruke prema migrantima. Pobedu i naovom referendumu su doneli tabloidi. Oni koji suglasali su sredove~ni ljudi i najneobrazovaniji i naj-marginalizovani sloj ljudi. Apsurd je i to da su pre-vagu doneli penzioneri. Osnovna je bila povika namigrante. Pre samog referenduma bila je poplavaplakata koji su aludirali na to da }e biti reke izbe-glica koje }e da do|u ako se ostane u EU. Britani-ja nije danas rasisti~kija od drugih nekih zemalja uEvropi, ali je ~injenica da je pobedu na ovom refe-rendumu doneo strah od migranata.

MIJAT LAKI]EVI]: (Ne)funkcionisanjeEU klju~ni razlog

Ne sla`em se sa ovim {to sugovorili moji prethodnici.

Meni ova pri~a koja se sa-da u Srbiji servira o BrExituli~i na onu pri~u koja se

pri~ala kad se Slovenija iz-dvajala iz Jugoslavije. Jeste

tu bilo slovena~kog nacionali-zma, kao {to ga danas ima i u Britaniji, ali zabora-vlja se karakter Evrope i EU. Ako od ne~ega patiEU, to je svakako te{ki birokratizam. Prevaga je bi-la samo 5 odsto, ali ona ve}ina koja je za to glasa-

la i koja je od samog po~etka bila ube|ena jestebila potpomognuta tabloidima. Pravi problem ko-ji su Englezi imali sa EU jeste u regulativi, u silnimtim pravilima, birokratiji. To je za Engleze bilo ne-izdr`ivo. Oni to nisu podnosili. Nacionalizam tudolazi samo kao mali deo, ono nije bilo klju~ sve-ga. Tako i u Sloveniji, nacionalizam kojeg je bilo, ni-je bio glavni razlog njihovog odvajanja, ve} upra-vo na~in na koji je ure|ena bila SFRJ. Po mom mi-{ljenju, razlog odvajanja Velike Britanije od EU jeupravo u na~inu na koji funkcioni{e i kako je orga-nizovana EU. Te{ka je ta ocena kojom se ocenjujuglasa~i BrExita: neobrazovani, primitivni, seljaci idr. Pa nije to lo{e. Seljaci su najbolji deo srpske na-cije. Intelektualci su u tom pogledu mnogo, mno-go gori. Kad pogledamo kod nas, omladina je ~e-sto konzervativnija od starijih ljudi. Ne mo`emotako da gledamo na tu stvar. Bio bih jako oprezan,pogotovu kod pravljenja tih analogija.

VLADAN MARJANOVI]: Migranti klju~ni za BrExit

Ne mislim da je federalnaEvropa potrebna. Lo{e is-kustvo sa evrom je ve} do-voljna opomena, a izlazakBritanije je nova opomena

EU. Bilo bi pametno da sene ̀ uri sa novim merama ko-

je bi vodile nekoj unifikaciji. Klju~-na je uloga Nema~ke u svemu tome i to nije ni{tanovo. Ona }e u velikoj meri odrediti tok doga|a-nja, a kako u Berlinu sede pametniji ljudi nego uBriselu u centrali EU, nadam se da }e oni izvu}iprave pouke i da se ne}e zaletati.

[to se ti~e Velike Britanije, mislim da je ona po-vukla prili~no glup potez. Njoj uop{te nije i{lo lo{e.Kod njih je upola manja nezaposlenost nego uFrancuskoj. A u Francuskoj je popularnost EU jo{manja po anketama nego {to je u Britanji. EU bezBritanije mo`e da pre`ivi i pre`ive}e, a bez Francu-ske i Nema~ke, kao i Italije koja sve vi{e dobija nazna~aju, ne bi. [ta god ko mislio, ja mislim da jeupravo strah od nekontrolisane migracije presu-dio na ovom referendumu.

[ta gledamo umagi~noj kutiji?U~esnici Sanja Kljaji} (novinarka RTV Vojvodine), Vanja \uri} (novinarka RTV Vojvodine), moderatorka Gordana Nonin

Nakon dva meseca od kako su po~ele potpuno ne-argumentovane smene na pokrajinskom javnomservisu, postavlja se pitanje: [ta gledamo u magi~-noj kutiji, na ekranu javnog servisa koji pripada is-klju~ivo gra|anima? Kako je mogu}e da novinaridrugih medija tri meseca ne mogu da dobiju od-govor od druge strane {to je osnovno pravilo novi-narstva? Kako to da niko od rukovodstva RTV ne

`eli da obrazlo`i rigidne postupke, ne samo premasmenjenim urednicima, ve} i prema novinarima?Kako je mogu}e da o zvani~nim stavovima ruko-vodstva javnost saznaje samo iz saop{tenja koja seplasiraju preko nepostoje}e agencije Tanjug? [tave} danas vidimo na ekranu magi~ne kutije? Da lije borba za slobodu medija u stvari borba za slo-bodu svakog gra|anina i da li je na le|ima Inicija-tive Podr`i RTV danas velika odgovornost?

Sanja Kljaji} i Vanja \uri} su dve novinarke ko-je nisu dobile otkaz, koje nisu bile na ugovor pa imugovor nije produ`en... Protest Podr`i RTV upravoje solidarnost, jer su to dve koleginice koje su odprvog momenta i inicirale protest, a da nisu bileugro`ene na najdirektniji na~in.

SANJA KLJAJI]: Postoje neka ostrvcazdravog razuma u svemu ovome

Za one koji ne znaju, smenadirektora programa Slobo-dana Are`ine 4. maja, bilaje samo uvod u sve ono{to }e se de{avati nared-

nih dana. Da bi direktorprograma bio smenjen, on bi

morao biti smenjen na predloggeneralnog direktora {to se nije dogodilo. Onozbog ~ega smo mi prvi put reagovali, jeste zbogtoga {to su oni rekli da je pala gledanost RTV. Zapo~etak, gledanost nije parametar za javni servis,ve} je parametar kvalitet programa. Nakon toga sedogodilo ono ~ega smo se zapravo i pribojavali.Smenjeni su svi urednici i voditelji dnevnih infor-mativnih emisija. Dakle, to su Jutarnji program,Dnevnik u 5, Vojvo|anski dnevnik i emisija Razgled-nice. Mo`da nije neobi~no da se smenjuju uredni-ci, ali urednici kao deo menad`menta; ovde susmenjeni urednici koji su proizvodili program sva-kog dana i to su voditelji koji su sedeli u studiju. Da-kle ne mo`emo da ka`emo da su to politi~ki name-{tenici i da je to potpuno normalno. Tra`ili smoobrazlo`enje i reguralnim putem i unutar ku}e, tra-`ili smo i kroz javnost ali naravno, niko do dana da-na{njeg nije odgovorio i zato i izlazimo na ulice.

Mnogi su se posle ovoga pobunili i istupili, tupre svega moram da pomenem na{e kolege izma|arskih listova koji su pre nekoliko dana imaliprotest. Nije va`no da li je taj talas krenuo od Beo-grada i inicijative Ne davimo Beograd, i prelio se uNovi Sad, ili je krenuo iz Kraljeva ili Ni{a, to uop{tenije va`no. Ono {to je bitno je da postoje ta nekaostrvca zdravog razuma u svemu ovome.

To kako program danas izgleda se najboljeogleda u tome na koji na~in se izve{tava o celojovoj pri~i. Zapravo, o ovome se ne izve{tava. Emi-tovan je jedan jedini prilog i na{a koleginica je pre-`ivela torturu zbog toga. Sa poslednjeg protestanije i{ao nikakav izve{taj, a materijal koji su novina-ri snimili uzeo je {ef centralnog deska kako bi mo-gao da ga pregleda sa pravnicima. Jedan od na{ihzahteva bio je i da se konkursi za novo rukovod-stvo sprovedu transparentno {to se nije desilo. Sve{to smo uspeli da saznamo je da je novi generalnidirektor RTV, Miodrag Koprivica koji je bio v.d. i ko-ji je zapravo neko od koga je i krenula cela pri~a.

VANJA \URI]: Treba misliti, postavljati pitanja, ukazivati na probleme

Bilo je tu nekoliko faza. Nakonotvorenih pisama dogodili

su se protesti, jedan po je-dan. Pridru`ivale su namse gra|anske organizacije,

kolege, novinari. Tada smoshvatili da je na{a obaveza da

javno istupimo ka`emo {ta se zbi-va. Da istupimo bez obzira na to da li smo mi tismenjeni ili ne, da li mo`emo uop{te da radimo iline, da li su nam produ`eni ugovori ili ne. Od tesmene gospodina Are`ine nama je re~eno da jena{ dosada{nji rad pristrasan, da su prilozi naru~i-vani, iako za to ne postoje nikakvi argumenti i do-kazi. Na{ rad je javan i sve to mo`e da se pogledai proceni. Postoje monitorinzi Novosadske {kole

koji pokazuju da zapravo ni{ta od tih tvrdnji nijeta~no, i da je na RTV u prethodnih pet godina na-pravljen ogroman pomak, kao i da je ovo bila tele-vizija koja je na najizbalansiraniji na~in izve{tava-la u predizbornoj kampanji i tokom izbora. Nikood nas nije do{ao preko nekakve partije, politi~-kim putem, dakle do{li smo zbog toga {to smostru~ni, zato {to smo se za ovo {kolovali, zato {tosmo dobri i zato {to smo doneli dobre rezultate.Mi prosto ne mo`emo da podnesemo da nekona{ rad i nas kao pojedince diskredituje i da nasblati kroz tabloide.

Podr`ao nas je veliki broj muzi~ara, i dosta ben-dova je bilo na na{em protestu 4. jula, i podr`a}enas i mnogi od njih koji nastupaju na Exitu tako{to }e nositi na{e majice Podr`i RTV. Glumci su me-|u prvima, tako|e, sve podr`ali.

Moja ocena kao novinarke koja se time bavi ve}12 godina, a malo vi{e od dve godine na RTV, u~e-na sam na fakultetu da morate imati bar dve stranenezavisnih izvora, da budete nepristrasni i da se ru-kovodite onime {to je interes javnosti. Mi to na RTVu poslednja dva meseca ne mo`emo da vidimo.

Ovo izgleda kao ̀ enska revolucija, ali u stvari tuje mnogo kolega na razli~itim frontovima, svi smomi zajedno u tome. Mi smo se mo`da istakle u pr-vi plan, ali svi smo zastupljeni. Nadam se da }e ovosve iznedriti ne{to na kraju i da }emo promenitistvari. Samim tim {to smo istupili, va`an je i velikikorak, i mislim da smo dali dobar primer mla|imkolegama da ne popu{taju pod pritiscima i da nijenormalno da bude{ poslu{an i izve{tava{ pristra-sno i da samo izvr{ava{ zadatke. Tvoje je da misli{,tvoje je da postavlja{ pitanja, tvoje je da ukazuje{na probleme, i mi to radimo sve ovo vreme.

Budi ~ovek –novi talas zadu`binarstvau SrbijiUvodna re~ i moderator: Nemanja Milenkovi}, Predsednik UO Exit fondacije,u~esnici Sergej Trifunovi} (glumac i osniva~ Fondacije Podr`i `ivot), Jovan Simi} (humanitarac i dobitnik specijalnog priznanja Youth Heroes 2015), Ivan Petrovi} (izvr{ni direktor Exit fondacije)i Branislav Guta Gruba~ki (osniva~ Nove solidarnosti)

Jovan Simi} koji je svojevremeno prodao svojukolekciju dresova da bi organizovao pomo} za le-~enje Na|e Novakovi}, Ivan Petrovi} iz Exit fonda-cije koja je nedavno prikupila 120.000 evra orga-nizuju}i humanitarnu fudbalsku utakmicu Asoviza decu, Sergej Trifunovi} u ime Fondacije Podr`i

TRIBINA 1

TRIBINA 2

TRIBINA 3

TRIBINA 4

Strana IV

Dodatak realizovanuz podr{kuMinistarstva kulture iinformisanjaRepublike Srbije

POSEBNO IZDANJE LISTA DANASurednik: Dragan Sto{i} tekst: Gordana Nonin i Tamara Kopestinskijkorektura: Marjana Stevanovi} fotografije: Stanislav Milojkovi} prelom: Zoran Spahi}

`ivot! i Branislav Gruba~ki Guta idejni tvorac No-ve solidarnosti, u~estvovali su na tribini Budi ~o-vek! na Exitu. Moderator tribine bio je NemanjaMilenkovi} (predsednik UO Exit fondacije.

NEMANJA MILENKOVI]: Dru{tveni aktivizam

Mediji imaju veliku mo} damale lokalne pri~e podig-nu na nivo nacionalnevesti. Uvek postoji pita-nje kako se to mediji ko-

riste, i u tom smislu Exitjeste sna`na platforma da

svoje komunikacijske kanalekoristi za ono {to se odnosi ne samo na huma-nitarni rad, ve} i na dru{tveni aktivizam.

JOVAN SIMI]: Vi{e od lokalne pri~e

Prva humanitarna akcija ko-ju sam realizova bila jeprodaja mojih fudbalskidresova za le~enje Na|eNovakovi}. Mislio sam

da }e to sa dresovima dabude neka lokalna pri~a, ali

posle jednog novinarskog tek-sta to je oti{lo mnogo dalje i tada je postalo dr-`avno pitanje broj jedan – kako da po{aljemoNa|u na le~enje.

IVAN PETROVI]: Sve kre}e od pojedinca

Ono {to je Jovan uradio bi-lo je na nivou ~uda. Nji-hov cilj bio je da skupe30.000 dinara, ali uz pri-~u o solidarnosti koju je

Jovan pokazao, ubrzo jesakupljen pun iznos od

300.000 evra. Klju~ ovog uspehabila je upravo Simi}eva humanost, ljudi su pre-poznali da je on dao ne{to {to je njemu drago-ceno, kako bi pomogao svojoj sugra|anki. Po-{to je Exit nastao iz dru{tvenog aktivizma, mismo u Jovanu prepoznali upravo taj izvorni

Exitov aktivizam i ubrzo je on postao deo Exitfondacije i krenuo da pravi planove.

Uvek sve kre}e od pojedinca. Jovan je do{aosa idejom da napravimo humanitarnu fudbal-sku utakmicu Asovi za decu i niko nije verovaoda je to zaista mogu}e. Sada kada smo uspeli daod prihoda, sponzora i prodaje karata sakupimo40.000 evra, a od sms poruka tokom dva sata TVprenosa dobijemo 80.000 evra, dokazali smo daovako ne{to jeste mogu}e. Mi svi zajedno uvekmo`emo ne{to da uradimo i udru`eni pod do-brom idejom mogu da se naprave ~uda.

Mediji imaju mo} da nam pomognu. Pro-blem je {to oni daju prostor kliktabilnim vesti-ma – vesti na koje }e korisnik interneta najprekliknuti da ih pro~ita; svakim klikom na takvevesti pove}ava se profit medija. Rijaliti vesti sukliktabilne, ali mladi nau~nici sa olimpijade umatematici nisu. Na{e je da to promenimo. Svekre}e od nas i s nama se zavr{ava. Mi se ne bo-rimo protiv nekoga, mi se borimo za nekoga.

Exit fondacija ove godine sakuplja od svih iz-vo|a~a njihove stvari koje `ele da doniraju, ikrajem ove godine napravi}emo akciju gde }e-mo te stvari prodavati preko interneta na glo-balnom nivou, a sav novac i}i }e u humanitar-ne svrhe.

SERGEJ TRIFUNOVI]: Pomozite dok god mo`ete

U jurcanju za novcem, presti-`om, dobiti, ljudi su potpu-no zaboravili na empati-ju. Po~eli smo da bivamojako sebi~na zajednica u

kojoj svako gleda svojaposla. Ljudi moraju da shva-

te da oni nisu usamljeni individu-alci, oni su zapravo pokreta~i ogromne ve}ine.Mi smo napravili Fondaciju Podr`i ̀ ivot, i svakomporukom vi donirate 100 dinara. Problem je {toljudi vrlo ~esto misle kako njihovih 100 dinara ni-je ni{ta, ali kad stigne izve{taj da je pro{le godi-ne poslato 400.000 poruka, onda shvatite da stedeo jedne velike ve}ine i da je zapravo vrlo bitnoi veliko ono {to vi mo`ete da u~inite za nekoga.Dosad smo preko ove Fondacije uspeli da po-mognemo u izle~enju 38 dece. Kad bi cela Srbi-

ja pustila po jednu poruku, mi bismo mogli dapomognemo svakom detetu.

Po{to na{a dr`ava nije u mogu}nosti da upotpunosti vodi ra~una o gra|anima, hajde dami vodimo ra~una jedni o drugima. Sve je mo-gu}e, dok god ima istrajnosti.

Jedan od glavnih problema na{eg dru{tva jere~enica To nije moj posao. Sve po~inje od vas isve i jeste va{ posao. Nikad ne mo`ete kriviti ne-kog drugog. Ustanite i postidite upravo one ko-ji izgovaraju takve stvari. Dok god vidite da ne-gde mo`ete da pomognete, pomozite.

BRANISLAV GRUBA^KI GUTA: Poka`ite se na delu

Pokret Novi optimizam po-stoji ve} 12 godina i on je

pokret svih gra|ana Sr-bije. Na desetogodi{nji-cu pokreta preispitali

smo svoju poziciju i dru-{tvo u kojem se nalazimo.

Do{li smo do zaklju~ka da namje potreban novi po~etak i tada smo po~eli saNovom solidarno{}u. Solidarnost koja je mnogovi{e od kratkoro~ne, koja podrazumeva iskrenubrigu i saose}anje, koja ja~a veze me|u ljudimai organizacijama. Bio sam te{ko bolestan 2013.i oko mene se u tom periodu okupio veliki so-cijalni kapital. Mnogo ljudi je istupilo da mi po-mogne u borbi protiv leukemije. Ta energija, tajsocijalni kapital sam `eleo da iskoristim za ne-{to vi{e. Tada sam napravio akciju dobrovolj-nog davanja krvi Uklju~i se, pomozi, koja je pri-mer Nove Solidarnosti. Moja poruka vama je dasvakoga dana vi imate priliku da budete solidar-ni. Ne treba vam organizacija niti aktivizam nadru{tvenim mre`ama. Ja sam danas pokupiostopera, pomogao da nastavnica muzi~kog iz^ortanovaca dobije kartu za Novi Tvr|ava tea-tar festival u njenom mestu jer je ona svakakoVIP osoba, ko zna ko jo{ danas od vas mo`e po-stati heroj i pokazati solidarnost. Uvek sve po-~inje od vas. Puno je lajkovanja, {erovanja i foli-ranja. La`na solidarnost koja se promovi{e podru{tvenim mre`ama se nikada ne artikuli{e naterenu. Poka`ite se na delu, to je najva`nije, sva-kog trenutka, svakog dana.

TRIBINA 1 Du{an Kova~evi}, Emir Had`ihafizbegovi}, Kokan Mladenovi}, Damir Urban i Gordana Nonin

TRIBINA 3 Vanja \uri}, Sanja Kljaji} i Gordana Nonin

TRIBINA 2 Mijat Laki}evi}, Branko Rosi}, Vladan Marjanovi}, Aleksej Ki{juhas i Dimitrije Boarov

TRIBINA 4 Jovan Simi}, Ivan Petrovi}, Sergej Trifunovi},Branislav Guta Gruba~ki i Nemanja Milenkovi}

Nastavak sa strane III