diplomski medicina

ВИСOКA МЕДИЦИНСКA ШКOЛA

СTРУКOВНИХ СTУДИJA У ЋУПРИЈИ

ЈЕЛЕНА ЈАНКОВИЋ

ЗДРАВСТВЕНА НЕГА ПАЦИЈЕНАТА КОЈИМА ЈЕ НЕОПХОДНА АРТЕФИЦИЈАЛНА ИСХРАНА

-ЗАВРШНИ РАД -

ЋУПРИЈА, 2016. ГОДИНЕ

ВИСОКА МЕДИЦИНСКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У ЋУПРИЈИ

ЗДРАВЦТВЕНА НЕГА ПАЦИЈЕНАТА КОЈИМА ЈЕ НЕОПХОДНА АРТЕФИЦИЈАЛНА ИСХРАНА

ОБЛАСТ: ЗДРАВСТВЕНА НЕГА У ИНТЕРНОЈ МЕДИЦИНИ II

КОМИСИЈА: СТУДЕНТ:

Mентор: проф. Миле Деспотовић Јелена Јанковић

Председник: Број индекса:

Члан комисије:

1

САДРЖАЈ:

I УВОД................................................................................................................... 5

II КЛИНИЧКА ПРИМЕНА АРТЕФИЦИЈАЛНЕ ИСХРАНЕ

2.1. Етика......................................................................................................... 7

2.2. Медицинска етика................................................................................... 8

2.3. Циљеви храњења...................................................................................... 8

2.4. Процена нутритивног статуса.................................................................. 9

2.5. План нутритивног лечења...................................................................... 10

2.6. Циљ нутритивног лечења........................................................................ 10

2.7. Принципи артефицијалне исхране.......................................................... 11

2.8. Циљеви артефицијалне исхране............................................................. 11

III ЕНТЕРАЛНА ИСХРАНА

3.1. Историјат................................................................................................... 12 3.2. Услови за примену ентералне нутриције............................................... 13 3.4. Предности ентералне нутриције............................................................. 13 3.5. Индикације за примену ентералне нутриције........................................ 14 3.6. Контраиндикације..................................................................................... 15 3.7. Ентералне формуле................................................................................... 16 3.8. Технике ентералног храњења................................................................... 16 3.9. Режим исхране........................................................................................... 17 3.10. Систем за ентералну исхрану................................................................. 18 3.11. Компликације током примене ентералне нутриције............................ 20

2

IV ТОТАЛНА ПАРЕНТЕРАЛНА ИСХРАНА

4.1. Историјат................................................................................................... 22 4.2. Индикације за примену тоталне парентералне исхране....................... 22 4.3. Састав тоталне парентералне исхране.................................................... 23 4.4. Циљеви лечења тоталном парентералном исхраном........................ ... 26 4.5. Специфичности здравствене неге болесника на тоталној парентералној исхрани.................................................................................................................. 28

V ЗДРАВСТВЕНО ВАСПИТНИ РАД СА БОЛЕСНИЦИМА КОЈИМА ЈЕ НЕОПХОДНА АРТЕФИЦИЈАЛНА ИСХРАНА.......................................... 29

VI MЕТОДОЛОГИЈА ИСТРАЖИВАЊА

6.1.Циљ истраживања...................................................................................... 31

6.2.Задаци рада................................................................................................. 31

6.3.Методе истраживања................................................................................. 31

6.4.Технике истраживања................................................................................ 31

6.5.Инструмент истраживања......................................................................... 31

6.6.Популација и узорак.................................................................................. 31

6.6.1.Узорак и величина узорка................................................................ 31

6.7.Организација истраживања....................................................................... 32

6.7.1.Место истраживања.......................................................................... 32

6.7.2.Време истраживања......................................................................... 32

6.7.3.Обрада податак и приказ................................................................. 32

VII РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА СА ДИСКУСИЈОМ......................... 33

3

VIII ЗАКЉУЧАК................................................................................................ 53

IX ПРЕДЛОГ МЕРА........................................................................................... 54

ПРИЛОЗИ............................................................................................................. 55

БИОГРАФИЈА.................................................................................................... 60

ЛИТЕРАТУРА..................................................................................................... 61

4

I УВОД

Важност исхране пацијената познат је од давнина. Забележено је још пре 450 год. пре н.е. да је још Хипократ поставио златну крилатицу: “Нека ти храна буде лек!“Потхрањеност је тихи убица 21. века.Малнутриција или потхрањеност је стање организма у коме је унос енергије и других хранљивих састојака мањи од њиховог утрошка,па у одређеном временском периоду доводи до одступања од нормалних или промена појединих функција.Последице су повећање морбидитета и морталитета,мењање физичког и менталног статуса појединца,органске дисфункције,редукција телесне масе,погоршање основне болести.Светски стандарди намећу увођење клиничке нутриције у свакодневну праксу.

Проблем потхрањености јавља се у проценту 10-60% свих хоспитализованих болесника. Овај проценат је знатно већи код неких група као што су оболели од малигних болести, као и оболели од болести дигестивног тракта. Недвосмислено је доказана јасна и висока повезаност потхрањености и пораста морбидитета и морталитета. Потхрањени пацијенти имају и до 20 пута чешће компликације (у првом реду сепса, дехисценција шава, теже зарастање рана, смањена функционална способност јетре, црева, срца и плућа). У потхрањености је 2-4 пута повећана смртност. Делотворно санирање малнутриције смањује трошкова лечења.

Европско Удружење за клиничку исхрану је анализирало проценат неухрањености хоспитализованих болесника и стање исхране у болницама. У трогодишњој студији је учествовало 45 земаља, а испитивање је извршено на око 45000 болесника. Подаци показују да је у Србији 68% болесника потхрањено, од тога 10% изразито потхрањено. Само 25% болесника поједе оно што им је сервирано. Болесници који поједу 25% оброка, или мање, изложени су четири пута већој могућности да умру, од оних који једу нормално. Сваки пети болесник у нашим болницама поједе тек једну четвртину оброка. Ово утиче на продужен боравак болесника у болницама – 30% дужи у односу на остале европске земље, дужи опоравак, смањен квалитет живота, повећан проценат морбидитета и морталитета, као и повећане трошкове лечења.

5

Значају борби против малнутриције и примени клиничке исхране се придаје све више важности у нашој земљи, тако да је у Војномедицинској Академији у Београду 2005. године основан, по први пут у земљи, Одсек за периоперативну нутрицију у Клиници за абдоминалну хирургију. У превенцији, идентификацији и лечењу малнутриције било би од великог значаја стицање теоријских и практичних знања о процени нутритивног статуса и свим видовима артефицијалне исхране и методама њиховог увођења.

6

II КЛИНИЧКА ПРИМЕНА АРТЕФИЦИЈАЛНЕ ИСХРАНЕ

2.1. ЕТИКАХрана има фундаменталну улогу у религиозним, културним и етничким традицијама и у многим друштвима је настала као симбол неге и утехе.Давање хране и воде болесном, како неки сматрају, је најбитнији од свих људских односа.Исхрана, за разлику од остале медицинске терапије представља емоционално и симболично значење многим људима. Према томе, није зачуђујуће да одлука да се започне, задржи или искључи исхрана као терапија може да буде спорно.Тренутни клинички и судски положај исхране је у томе да су парентерална и ентерална исхрана медицински начин лечења. Суштина оваквог става је да увођење или прекид такве врсте терапије треба да буду предмет истих етичких и моралних ограничења као што су и примена осталих врста признатих терапија.

7

2.2. МЕДИЦИНСКА ЕТИКА Може да буде дефинисана у оквиру оних обавеза моралне природе које су у оквиру медицинске праксе. Простије речено, оне укључују три подручја: ДОБРОТВОРНОСТ - Идеја да се не нашкоди болеснику, тј. да се болеснику не нанесе зло (односно злочин), односно, циљ је да болесник осети добротворност лечењаАУТОНОМНОСТ - способност да се мисли и делује независно - то је право самоодлучивањаПРАВЕДНОСТ - што представља исправну и правичну употребу расположивих медицинских ресурса.

2.3. ЦИЉЕВИ ХРАЊЕЊА- Лечење и превенција потхрањености- примена или надокнада неопходних хранљивих материја ( кад болесници нису у стању да задовоље своје потребе)- Многи болесници долазе у болницу недовољно ухрањени, или постану неухрањени у току хоспитализације. Неухрањеност погоршава клиничке резултате и треба је или спречити или лечити на најповољнији начин.- Нутритивна терапија помаже да се спречи неухрањеност и побољша стање ухрањености код болесника који нису способни да се сами хране.- Избор начина исхране треба да се одражава на болесниково како метаболичко тако и физичко стање.- Малнутриција мора да се коригује адекватним и тачно прорачунатим уносом хранљивих материја интравенским или ентералним путем, а то подразумева минуциознупроцену нутритивног статуса на основу: - телесне масе- антропометријских мера- биохемијских и метаболичких параметара и - имунолошких параметара.Губитак телесне масе од 2% у првој недељи обољевања – до 10% у току наредних 6

8

месеци представља забрињавајучћи и алармантан показатељ.антропометријске мере подразумевају:- дебљину подкожја- обим надлактице- динамометријубиохемијске параметре чине вредности:- преалбумина- трансферина и - албумина,

док у имунолошке параметре убрајамо:- хиперсензибилитет/ реакцију касне преопсетљивости (ППД)- ниво амино – тела- кожне тестове- ћелијски имунитет- функцију неутрофила и - лимфокине.

2.4. ПЛАН НУТРИТИВНОГ ЛЕЧЕЊА подразумева:1.идентификацију болесника2.прецизан прорачун протеинских и енергетских потреба3.одабир пута уноса4.праћење болесника и5.адекватне модификације.

Под врстама енергетских потреба подразумевамо:Базалне25 – 30 кцал/кг ТМСредње40 кцал/кг ТМВисоке80 кцал/кг ТМдок протеинске потребе подразумевају:0.5 – 1.0 – 1.5 – 2.0 г/кг ТМ, односно0.11 0.32 гН/кг ТМимајући у виду дагН одговара количини од 6.25 г протеина.

9

2.5. ПРОЦЕНА НУТРИТИВНОГ ЛЕЧЕЊА

Праћење ових болесника се врши:свакодневно инедељно, и подразумева праћење великог броја клиничких и лабораторијских параметара, ањихове потребе се модификују на основу:- општег стања- телесне масе- телесне температуре- биланса течности и биохемијских параметара.

2.6. ЦИЉ НУТРИТИВНОГ ЛЕЧЕЊА

Све напред изнесено наводи нас на закључак да је нашциљ нутритивног лечења:превенција катаболизмапревођење катаболизма у анаболизам и смањење ефеката катаболизма. Исхрана болесних се квалитативно не разликује од исхране здравих – једино је НАЧИН ХРАЊЕЊА фактор који их раздваја.

2.7. ПРИНЦИПИ АРТЕФИЦИЈАЛНЕ ИСХРАНЕ:- правилан избор болесника- прорачун потреба- избор адекватног начина храњења- припрема ентералне / парентералне исхране- свакодневно праћење болесника- уочавање нежељених ефеката и компликација- измена облика храњења

10

2.8. ЦИЉЕВИ АРТЕФИЦИЈАЛНЕ ИСХРАНЕ:- унапређење менталног и физичког стања- умањење штетних ефеката катаболизма- превенција губитка телесне масе- обезбеђење нормалног функционисања ткива и система- убрзање опоравка- скраћење болничког лечења- унапређење квалитета живота.

III ЕНТЕРАЛНА ИСХРАНА

Болесници који нису у стању / могућности да узимају потребну исхрану пер ос захтевају алтернатувну форму нутритивне потпоре. Иако је некима неопходно парентерално храњење, велика већина је у стању да абсорбује и искористи хранљиве састојке дате у одговарајућој форми, на одговарајући начин, кроз сонде за храњење, пласиране у различите делове дигестивног тракта.

11

3.1. ИСТОРИЈАТВековима пре Христа, Египћани су периодично примењивали "хранљиве" клизме у циљу превенције здравља. Грчки лекари су користили сличне методе у лечењу дијареје.Броwн- Сеqуард је 1882. године препоручивао храњење кроз ректалне тубе код болесника са менталним испадима који су одбијали да једу или пак имали агресивне испаде.1886. године Мацкензие је препоручио лагану ректалну инфузију у циљу избегавања нузефеката изазваних ректалним клизмама у виду болуса.1598. године Цапивацценс од Венеције је оставио прве писане податке о сондама за гастрично храњење, а 1790. године британски хирург Јохн Хунтер је препоручио давање јаја, шећера и млека болесницима који нису у стању да гутају помоћу сонди које је правио од китове кости пресвучене кожом од јегуље и пласирао у желудац.1910. године Еинхорн је први применио давање ових састојака интрадуоденално - у болусу -, а 1914. године Пилцхер је описао појаву симптома везаних за брзо, болусно храњење, које је касније постало познато као думпинг синдром.1939. године Стенгел и Равдин су први употребили сонду пласирану трансназално и постављену интрајејунално – за постоперативну нутритивну потпору.Веома је занимљив податак да је једно од спектакуланих откровења за примену ентералне исхране била конструкција електричног блендера за храну!!!Основни принцип којим нутрициониста МОРА да се руководи у примени артефицијалне исхране је да ХРАНЉИВЕ МАТЕРИЈЕ ТРЕБА ДОПРЕМИТИ ДО ОНОГ ДЕЛА ГИТ-а ГДЕ ЋЕ БОЛЕСНИК МОЋИ ДА ИХ АБСОРБУЈЕ.То подразумева у случају ентералне нутриције суфицијентност функционалног дела танког црева.У случајевима када је функција ГИТ-а очувана а онемогућено орално уношење хранљивих материја, индикована је искључиво ентерална исхрана.Основни предуслов за примену ентералне нутриције је БАР делимично очувана функција дигестивног тракта што подразумева :- очуван мотилитет- очувану апсорптивну способност.

3.2. ПРЕДНОСТИ ЕНТЕРАЛНЕ НУТРИЦИЈЕ:- боља искористљивост хранљивих материја- спречавање атрофије цревне мукозе- очување цревне флоре- одржавање функционалног интегритета црева, апсорптивне и

имунолошке функције- одржавање метаболичке активности црева- избегавање инфективних компликација- смањење компликација у сепси – режим асепсе је блажи

12

( 18% ентерално храњених болесника подлегне сепси у односу на 35% храњених парентерално)- убрзано зарастање рана- повећање отпорности на стрес- припремање раствора је једноставније, уз већу могућност модификације састојака- погодна је нарочито код болесника којима је нутритивна потпора неопходна у дужем временском периоду...

3.3. ИНДИКАЦИЈЕ ЗА ПРИМЕНУ ЕНТЕРАЛНЕ НУТРИЦИЈЕ:- хирургија- гастроентерологија- педијатрија- онкологија- неурологија- геријатрија...

3.4. ИНДИКАЦИЈЕ:- протеинско-калоријска малнутриција због недовољног оралног уноса хране ( у најмање 5 претходних дана)- нормалан нутритивни статус са оралним уносом хране мањим од 50% потреба ( током претходних 7-10 дана )- гастроинтестинална обољења: неонатална обољења црева, синдром кратког црева ?, инфламаторна обољења црева, панкреатитис ?, малапсорпција, преоперативна припрема црева- гастроинтестиналне фистуле ( високе и са оутпутом испод 500 мл/дан)- орофаринскна езофагеална обољења: инфламације, трауме, неоплазме - дисфагија- теже форме дисфагије код неуролошких и неурохируршких обољења: обољења ЦНС-а, цереброваскуларни инсулт, анорексија нервоза, демијелинизација, траума ( коматозни, ступорозни, екстремно летаргични) , тешка депресија - масивне опекотине- благе форме хемиотерапије- зрачна терапија са умереним ГИ тегобама- инсуфицијенција јетре (постоперативна и посттрауматска), као и хепатична енцефалопатија- тешка бубрежна инсуфицијенција ( постоперативна и посттрауматска, удружена са малнутроцијом)- сепса- политраума ?- АИДС...- поремећаји жвакања и гутања- отежана пасажа хране у горњим деловима ГИТ-а

13

- опструкција горњих делова ГИТ-а- дуготрајна бесвесна стања- кахексија, анорексија- кранио- церебралне повреде- апоплексија- малнутриција

3.5. КОНТРАИНДИКАЦИЈЕ:- механичка опструкција дигестивног тракта- паралитички илеус- хипомотилитет дигестивног тракта- крвављење из горњих партија дигестивног тракта- шок- тешки облици акутног панкреатитиса- обољења која изискују стално мировање ГИТ-а (инфламација, оперативни захвати) - висок ризик од плућне аспирације- тврдокорно повраћање и дијареја- ентералне фистуле – када примена ЕН може да доведе до повећања фистулозног оутпута, са следственим поремећајем електролитног дисбаланса- рана фаза СБД – када још није успостављена адекватна апсорпција у преостаом делу црева- болесници у терминалним фазама неизлечивих болести ???

3.6. ЕНТЕРАЛНЕ ФОРМУЛЕ могу да буду:

ПОЛИМЕРНЕ – "комплетне" формуле које садрже све неопходне дневне количине хранљивих материја (протеине као извор нитрогена, олигосахариде и малтодектрин као

14

извор угљениих хидрата и биљна уља као извор масти,уз додатак витамина и минерала), у волумену од око 2 литра, са калоријском вредношћу од 1-2 кцал/мл. Имају бољи укус од олигомерних, те се дају као орални суплемент. За њихову примену је неопходан интактан ГИТ.ОЛИГОМЕРНЕ – садрже елементалне облике хранљивих материја, захтевају минималну дигестију и скоро у потпуности се ресорбују до/у колону. Садрже ди- и три-пептиде, као и неке слободне аминокиселине, малтодекстрин и дисахарозу, као и различите количине масти у форми триглицерида са дугим ланцима (као извором омега-3 и омега-6 есенцијалних масних киселина) и триглицерида са средњим ланцима (као извором енергије). Уз то садрже све потребне минерале и олигоелементе. Најчешће се дају кроз јејуностому. Лошег су укуса, а њихова осмоларност узрокује дијареју и дехидратацију, нарочито приликом неадекватне/неправилне употребе.МОДУЛАРНЕ – састоје се од појединачних или мултиплих хранљивих састојака који могу да се комбинују ради постизања комплетности адекватне исхране/дијете. Најчешће се дају као суплементи фиксираних полимерних формула. Препоручују се код :- реналне инсуфицијенције- хепатичне нецефалопатије- масивних опекотина...Данас нам стоји на располагању мноштво фабричких препарата за ЕН који се разликују по саставу и врсти протеина, угљених хидрата и масти, као и осмоларности, калоријској вредности, електролитном саставу и резидуама.

Комерцијални препарати за ЕН могу да се класификују као:полимерне - нутритивно комплетне формуле за генералну употребу:- полимерне формуле са лактозом и нитрогеном, који се обезбеђује из интактних протеина- полимерне формуле без лактозе, али са нитрогеном који се добија из интактних протеина или протеин исолатес- полимерне формуле без лактозе, а са нитрогеном који се добија из хидролизованих протеина или амино киселина – мономерне, пептидне, елементалне формуле- нутритивне формуле за посебне сврхе (код хепатичне или реналне инсуфицијенције, трауме, сепсе...)- парцијале формуле за модуларне дијете ( ренална обољења, хепатична енцефалопатија, масивне опекотине...)Нутритивно комплетне формуле обезбеђују све потребне састојке неопходне да задовоље потребе болесника са нормалним метаболизмом.

3.7. ТЕХНИКЕ ЕНТЕРАЛНОГ ХРАЊЕЊАНа основу нутритивног статуса, способности ГИТ-а за варење и апсорпцију, промера ентералног тубуса, као и локализације, одређује се начин на који ће да буде примењена ентерална исхрана:орално:

15

- суплементи- сип – феединг- Исхрана пер ос може да се користи за задовољење нутритивних потреба болесника који неће или нису у стању да узимају довољну количину хране.назоентералном сондом:- назогастричном- назодуоденалном - назоинтестиналноментеростомом: - гастростомом- јејуностомом.

Спровођење ентералне нутриције изискује читаву серију терапијских одлука и процедура које укључују:

3.8. ИЗБОР АНАТОМСКОГ ПОЛОЖАЈА ДОВОЂЕЊА ХРАНЕ Хранљиви састојци могу да се доведу у желудац, дуоденум или јејунум.Предност интрагастричног храњења је у томе што храна доспева у дуоденум у адекватном осмотском стању, поступно, лимитирајући инциденцу дампинг синдрома. Највећу опасност представља пулмонална аспирација, тако да кандидати за интрагастрично храњење морају да имају интактне рефлексе гутања и кашља, као и гастрично пражњење.Према томе овај вид исхране је контраиндикован код коматозних, ступорозних или летаргичних болесника, као и код интубираних или трахеостомираних. Сви они могу да се лече успешно + сфинктера између ентералне солуције и трахеобронхијалног стабла, тако да је инциденца аспирације знатно смањена, али не и потпуно избегнута.У случају јејуналног храњења могућност аспирације је избегнута. Њена предност је у могућности храњења болесника са различитим обољењима проксималног дела дигестивног тракта. Значајно је да она доводи до неупоредиво мање панкреасне стимулације од интрагастричне и интрадуоденалне исхране и самим тим може да буде од

16

непроцењивог значаја код болесника са инфламаторним обољењима панкреаса. Насупрот овим предностима, не може да се пренебрегне чињеница да је дампинг синдром неупоредиво чешћи, те мора стриктно да се води рачуна о давању елементалне формуле, с обзиром на мимоилажење горњих партија дигестивног тракта и следствену немогућност мешања хране са жучним солима и панкреасним соком.

3.9. ПОСТИЗАЊЕ ПРИСТУПА ИЗАБРАНОМ ПОЛОЖАЈУПримарно обољење и планирана дужина спровођења ентералне нутриције утичу на избор приступа. Ентерална храна се доводи до одређених делова дигестивног тракта помоћу адекватних сонди, које могу да се пласирају:трансназалном интубацијом, када се пласирају феединг тубе малог промера, различите дужине,начињене од материјала који је савитљив и неиритирајући (силиконске или полиуретанске)перкутаном интубацијом, која својом ендоскопском техником представља методу избора код болесника код којих је планирана дуготрајнија или дефинитивна ентерална нутриција. Перкутана ендоскопска гастростомија је контраиндикована у свим оним случајевима када ендоскоп не може да се пласира са сигурношћу, код фарингеалне или езофагеалне опструкције, желудачне неоплазме, код присуства коагулопатија, портне хипертензије са езофагеалним вариксима, масивног асцитеса и гастроинтестиналних фистулахируршком интубацијом, која је примарно индикована у случајевима када представља дефинитивно нутритивно решење, односно у свим оним случајевима када је интубација друге врсте контраиндикована или када је перкутана интубација неуспешна. Сходно потреби чини се цервикална езофагостомија, гастростомија или јејуностомија.

17

3.10. ПРОПИСИВАЊЕ ТЕРАПИЈЕ АДЕКВАТНОМ НУТРИТИВНОМ ФОРМУЛАЦИЈОМ

Одабир специфичних нутритивних формула зависи од односа:

- клиничког статуса болесника- дигестивне функције танког црева- апсорптивне функције танког црева- одабране анатомсле локализације за пласман сонде- калоријских потреба болесника и циркулаторног и електролитског статуса.

Мишљења експерата о начину започињања ентералне терапије су различита. Да би се избегле најчешће нузпојаве у виду грчева, мучнине, гастричне ретенције и дијареје у иницијалној фази, препоручује се континуирана инфузија мањих волумена и смањене калоријске вредности, од 50 мл/час и повећавање на сваких 12 сати за 25 мл/час, тако да се за 24 – 36 сати постигне адекватан волумен.Након тога се повећава калоријска концентрација за 1/3 јачине сваких 12 – 24 сата – до адекватне калоријске потребе.Присуство било које од горе наведених нузпојава индикује успоравање администрације хране и омогућава дужи период адаптације.Једина мана овако градиране иницијалне фазе је спровођење субоптималне калоријске нутриције у првим данима терапије.Неколицина експерата објављује сасвим задовољавајуће податке добијене започињањем нутриције пуном волуменском и калоријском дозом, код болесника са нормалним дигестивним трактом, поготово ако се даје континуирано - преко пумпе.У случајевима хипернатремије, која може да се јави приликом примене хиперосмоларних раствора, пожељно је давати сваких 8 сати 100-200 мл воде у току 30 мин, кроз назогастричну тубу. На тај начин се и испира туба, односно смањује могућност њене оклузије.Режим исхране може да се спроведе:у болусу (сип – методом)интермитентно, када се храна даје у 24. часовном периоду са интервалима одмора (3 сата храњења је праћено са 2 сата одмора, што омогућава већу мобилност болесника)континуираном инфузијом:- слободним падом (дрип феединг) или - употребом пумпе. Систем за ентералну исхрану чине:- феединг туба- феединг контејнер- тубе за конекцију феединг тубе и контејнера и- феединг пумпа.

18

Давање лекова директно кроз ентералну тубу или помешаних са ентералним формулама је изузетно комплексно питање, са веома лимитираним информацијама. У недостатку адекватних информација које се односе на компатибилност лекова са специфичним ентералним формулама, можда је могуће дати неколицину корисних савета. Давање лекова пер ос је препоручљиво уколико то дозвољава клиничко стање болесника. Уколико то није могуће, довољно смрвљење или течне лекове треба разблажити са водом и дати директно кроз тубу, а након тога тубу испрати са водом. На тај начин се смањује иритација мукозе и осмотске дијареје.

3.11. КОМПЛИКАЦИЈЕ током примене ЕН:су честе, али су у суштини минорне ако се на време препознају и лече.

механичке:- лоше пласирана туба- дислокација тубе- опструкција или компресија лумена тубе- назофаринксна иритација- езофагеални рефлукс- запаљења и ерозије мукозе- пулмонална аспирација- пнеумо- и хидроторакс- пнеумониа и апсцес плућа...гастроинтестиналне – 32%- грчеви- абдоминална дистензија- мучнина и повраћање- дијареја- малапсорпција- погоршање примарног обољењаметаболичке- хиперосмоларна дехидратација

19

- електролитни дисбаланс/поремећај- хиперкапнија и респираторни поремећај- хиперосмоларна некетогена кома- хипер- или хипогликемија- ренална инсуфицијенција – преренална азотемија- срчана инсуфицијенција- витамински поремећај...Апсолутна индикација за парентералну и контраиндикација за ентералну исхрану је НЕФУНКЦИОНИСАЊЕ дигестивног тракта, односно када није могуће, није пожељно или када ентерални пут исхране није суфицијентан.Циљ је укључити ентералну исхрану кад год је то могуће, јер се тежи одржавању мотилитета црева.Један од главних недостатака ентералне нутриције је спорије настајање нутритивне равнотеже, те се стога код болесника код којих је побољшање нутритивног статуса ургентно, најчешће комбинују ентерална и парентерална исхрана периферним путем.

20

IV ТОТАЛНА ПАРЕНТЕРАЛНА ИСХРАНА

4.1. ИСТОРИЈАТ

Интравенска исхрана се први пут помиње у 17.веку када је помоћу гушчијег пера и свињске бешике псу први пут инфундиран етанол,вино и опијум.Требало је да продје 300 година па да се комплетна парентерална исхрана,као метода лечења први пут примени у хуманој медицини 1967.године.Тада је др.Дудрицх са сарадницима применио тоталну парентералну исхрану код новородјенчета са мултиплим конгениталним аномалијама у трајању од 22 месеца,при чему су постигли нормалан раст и развој.У нашој земљи,тачније на Војномедицинској академији прву тоталну парентералну исхрану је укључио пук.др Владимир Лукић крајем осамдесетих година код хируршких болесника у постоперативном току.

4.2. ИНДИКАЦИЈЕ ЗА ПРИМЕНУ ТОТАЛНЕ ПАРЕНТЕРАЛНЕ ИСХРАНЕ

21

Тотална парентерална исхрана представља континуирану интравенску примену неопходних хранљивих материја,витамина,електролита и олигоелемената у облику јединствене мешавине.Употребљава се код свих болесника са испољеним знацима малнутриције,а код којих је исхрана пер ос из неких разлога онемогућена.Бројне су индикације за употребу тоталне парентералне исхране.Навешћу неке од њих:-политрауме-опекотине-сепса-тешки поремећаји свести-малигне болести-интензивна хемиотерапија-трансплантација коштане сржи-масивне ресекције црева-малабсорпција-инфламаторне болести црева-ентерокутане фистуле и тд.Горе наведена стања нам не дозвољавају да оставимо болесника без неопходних материја за живот јер је то неморално и неетички.Сви медицински радници су дужни да обезбеде неопходну терапију исхране.

Пут уноса је централни венски катетер,јер је тотална парентерална исхрана хиперосмоларна солуција, а код парцијалне парентералне исхране уколико осмоларност дозвољава браунила.Укључивање тоталне парентералне исхране захтева мултидисциплинарни приступ,добру процену нутритивног статуса као и модификацију.

22

Модификација представља кориговање терапије на основу:- општег стања,- промене телесне масе,- биланса течности и биохемијских параметара,- телесне температуре.

4.3. САСТАВ ТОТАЛНЕ ПАРЕНТЕРАЛНЕ ИСХРАНЕ

На основу добре процене и добро прорачунатих потреба болесника фармацеути у строго стерилним условима приступају справљању солуције по систему “ALL IN ONE“.Тотална парентерална исхрана се састоји из следећих компоненти:- аминокиселина- угљених хидрата- масти- витамина- елемената у трагу (олигоелемената),- електролита- воде.

Недостатак аминокиселина доводи до поремећаја метаболичких процеса.Организам свакодневно прима одређену количину аминокиселина а исто тако их и излучује.

Постоје:- Есенцијалне аминокиселине,- Семиесенцијалне аминокиселине, - Неесенцијалне аминокиселине.

23

За организам су најважније есенцијалне аминокиселине,а то су оне аминокиселине које организам није у стању сам да синтетише.У условима поремећеног метаболизма отежана је синтеза неесенцијалних аминокиселина па све аминокиселине постају есенцијалне.Да би организам био поштеђен додатних напора прибегава се употреби свих двадесет аминокиселина.За мешавину која чини тоталну парентералну исхрану користе се –Л- облици аминокиселина.Овакав облик (Л аминокиселине) аминокиселина се употребљава јер организам може непосредно да их искористи за синтезу беланчевина.Л аминокиселине имају 100% биолошку вредност.Дневне потребе организма за аминокиселинама су од 0,6-2г АК по килограму телесне тежине.

Угљени хидрати су један од главних извора енергије.У организму се ресорбују искључиво на нивоу моносахарида.Путем портног крвотока они доспевају првенствено до јетре,а затим до попречно пругастих мишића,миокарда и ЦНС-а,где се депонују у облику гликогена.Гликоген се при снижавању концентрације шећера у крви разлаже до глукозе,и представља не само извор енергије,већ повољно делује на опште стање ћелија,има заштитно дејство у метаболизму беланчевина,спречава хемолизу,има антианафилактичко дејство. У мешавинама тоталне парентералне исхране се користе раствори глукозе чија је концентрација од 5-50%.Најчешће потребе пацијената су за хипертоничним растворима глукозе.Треба бити опрезан јер глукоза има неповољне особине, метаболизам зависи од инсулина. - Примена великих доза глукозе изазива гликозурију,

- Високе концентрације могу довести до тромбофлебита (примењене периферно)- Излагање раствора глукозе високим температурама доводи до карамелизације.

Најчешће се користи раствор фруцтозе (левулозе) као енергетски супстрат у саставу мешавине за парентералну исхрану.Раствор фруктозе може бити одлична замена за

24

глукозу због интолеранције која се јавља применом глукозе.Приликом давања фруктозе долази до брзог уводјења у ћелије.Користе се раствори 10% и 20% фруктозе.Дневни захтеви организма за угљеним хидратима су од 2-4г по килограму телесне тежине.

Масти се примењују као један део енергетских потреба.Предности парентералне примене емулзије масти су у томе да обезбеђују калоријске потребе пацијента у малој запремини,снабдевају организам есенцијалним масним киселинама,фосфатима и витамином Е.Масти и угљени хидрати заједно обезбеђују најбољу синтезу протеина,тако да је мањи број калорија потребан за постизање азотне равнотеже.Највећи део масти се ресорбује тек после разлагања на глицерол и масне киселине.Емулзија масти добијена из уља соје је показала позитивне ефекте јер поседује физичке,хемијске и биолошке особине сличне ендогеним липидима.Понекад се користи и уље сунцокрета.У емулзије масти се додаје хепарин јер смањује агрегацију тромбоцита до које може доћи услед њихове примене.Хепарин се дозира 1000и.ј. на литар

мешавине за тоталну парентералну исхрану.Дневни захтеви организма за мастима износе 1-2г по килограму телесне тежине.

У циљу одржавања хомеостазе организам мора бити снабдевен довољном количином воде и електролита.Дневне потребе за водом су индивидуалне,зависе од стања,али се крећу од 2-3л .До смањења концентрације воде у организму долази услед недовољног уношења,или појачаног губитка и тај губитак је увек праћен и губитком електролита.Електролити и вода се коригују на основу биланса течности и крвних анализа које прате ниво електролита.За нормално функционисање ћелија неопходна је одредјена количина електролита.У катаболизму су потребе за електролитима повећане (сем код бубрежне инсуфицијенције).

Електролите (минерале) делимо на:- Макроминерале: натријум,калијум,магнезијум,калцијум,хлориде и фосфате. - Микроминерале или елементе у трагу:гвождје,цинк,бакар,јодиди,селен....

25

Витамини су супстанце које у врло малим количинама помажу у одржавању нормалне активности ткива.Још увек постоје дилеме о томе каква је судбина интравенски даваних витамина,па према томе и доза које су потребне у парентералној исхрани.Код патолошких стања долази до поремећаја нормалног баланса витамина у организму,па је неопходно надокнадити тај дефицит.Стандардни витамини који су саставни део тоталне парентералне исхране су: -витамин А- витамин Д- витамин Ц- витамин Е- витамин Б (Б1;Б6;Б12)- фолна киселина.У Војномедицинској академији тотална парентерална исхрана се справља свакодневно и индивидуално.Постоје и фабрички припремљене мешавине за тоталну парентералну исхрану.

4.4. ЦИЉЕВИ ЛЕЧЕЊА ТОТАЛНОМ ПАРЕНТЕРАЛНОМ ИСХРАНОМ

Циљеви лечења тоталном парентералном исхраном су:- Превенција катаболизма,- превођење катаболизма у анаболизам,- смањење ефеката катаболизма,- превенција и лечење малнутриције.

Тотална парентерална исхрана омогућава висок степен корекције нутритивног статуса,јер се том корекцијом доприноси знатном смањењу морбидитета и морталитета.

26

4.5. СПЕЦИФИЧНОСТИ ЗДРАВСТВЕНЕ НЕГЕ БОЛЕСНИКА НА ТОТАЛНОЈ ПАРЕНТЕРАЛНОЈ ИСХРАНИ

Здравствена нега болесника којима је неопходна тотална парентерална исхрана је веома комплексна.Медицинска сестра асистира анестезиологу који пласира централни венски катетер,а након тога се брине о његовој функционалности чиме спречава могуће компликације као што су тромбоза,сепса.Централни венски катетер је пут кроз који лако може да се унесу узрочници инфекција,тако да захтева сталну обраду убодног места,стерилно манипулисање.Неопходно је правилно распоредити прописану терапију као што су крв,деривати крви,антибиотици с обзиром на могућност интерреакција које могу настати унутар катетера.Тотална парентерална исхрана се инфундира помоћу такозваних инфузомата који обезбеђују прописно дозирање ради спречавања нежељених ефеката као што су тахикардија,мучнина,повраћање,хипертензија.Пацијенти на тоталној парентералној исхрани захтевају строгу контролу општег стања,комплетни мониторинг који подразумева сатно до трочасовно мерење крвног притиска,пулса,централног венског притиска и телесне температуре.Приликом пријема,као и у одређеним временским интервалима,а у договору са осталим члановима тима сестра прати антропометријске параметре.Телесна тежина је битан параметар у лечењу ових болесника.Свакодневно се узима крв ради праћења електролитског статуса и биохемијских параметара.Уколико болесник има стоме,фистуле пратимо количину дренаже претходно поменутих.Све манипулације захтевају строгу стерилност чиме се боримо против уношења инфекције.Пацијента треба физички активирати уколико је претходио период у коме је био пасиван

28

V ЗДРАВСТВЕНО ВАСПИТНИ РАД, КОМУНИКАЦИЈА СА БОЛЕСНИЦИМА КОЈИМА ЈЕ НЕОПХОДНА АРТЕФИЦИЈАЛНА ИСХРАНА

Јасно се види да су болесници код којих је неопходна артефицијална исхрана, веома сложеног психо-физичког стања и због тога је неопходна беспрекорна организација тима за здравствену негу.Бити медицинска сестра је јединствени позив који тражи оно најлепше у људском бићу, а то је хуманост, човечност, висока професионалност и потпуна преданост позиву.Комуникација је неизбежна, комплексна, са динамичном разменом информација која захтева стално прилагођавање и представља интерперсонални однос између оваквих болесника и медицинске сестре. Као таква, комуникација омогућава надокнаду онога што савремена медицина није у стању да пружи.Како би комуникација била успешна, важна је мотивисаност медицинске сестре и болесника, уз обострано разумевање. Неопходно је упознати болесника и чланове породице са природом болести, при чему примењујемо искрен однос са развијеном емпатијом.Сложеност стања болесника којима је неопходна артефицијална исхрана, неизвесност лечења и прогноза болести, отвара низ питања која тежином и значењем прелазе оквире

других дијагностичко-терапијско-рехабилитацијских процедура у клиничкој медицини.Заједнички циљ комплетног тима који се стара о оваквом болеснику је избалансирана примена најефикаснијих метода дијагностиковања и лечења, уз очување људског достојанства болесника, узимајући у обзир промену општег психолошког и емотивног стања. Свакако, узима се у обзир и утицај тешке болести на стање у најближој околини пацијента, пре свега на породицу.Болесник коме је неопходна оваква врста исхране захтева суптилан приступ, уз уважавање општих начела односа медицинска сестра – пацијент.

Психолошки статус ових болесника дефинисан је високим степеном страха, депресивних осећања, осећаја блокираности, забринутости и угрожености живота.Медицински третман означен је агресивним и болним дијагностичко – терапијским

29

методама које још више уводе болесника у психолошку блокаду.Болест или страх од смрти доводе до рекапитулације односа у породици. Познато је да болест потреса читаву породицу и доводи је у кризу. Понекад болест окупља породицу, а понекад продубљује неспоразуме и тешкоће који постоје од раније.Наш задатак је да помогнемо да се стресна ситуација што пре превазиђе, да се позитивна комуникација одржава и да се постигне нова равнотежа која уважава новонастале ситуације.Уколико успоставимо и одржимо добру комуникацију, болесника ћемо психички припремити на дуготрајно лечење (просек је осам недеља, а може бити краће или дуже), али исто тако ћемо улити наду да ће до излечења доћи. Уколико смо ведри и весели, склони умереним шалама то позитивно делује на болесника и околину. Не треба постати „смртно“ озбиљан у односу на неку новонасталу ситуацију. Такви поступци могу код оболелог изазвати сумњу или страх, а сам болесник ће се више окретати болести него ка животу.Уз пацијента и око њега је потребно одржати уобичајени проток информација из породице, комшилука, пријатеља, са посла, па и шире околине, као и садржаја актуелних друштвених збивања. На тај начин ће се скренути мисли са болести и избећи осећај изолованости.Уколико пацијент осети да се са њим манипулише, да се истине скривају, може доћи до негативних психичких и емотивних промена, које отежавају или продужавају лечење.Може се створити дубоко неповерење, скривање, љутња, кривица, па чак и непријатељство према окружењу и широј околини.У сваком контакту са болесником потребно је саслушати га и посматрати. На тај начин сакупљамо информације које су нам битне за даљи развој плана здравствене неге, али исто тако можемо да извучемо поруку коју нам болесник шаље, а да није у стању да је саопшти.Сваку реч коју изговоримо треба да одмеримо јер оне могу бити „оштрије од хируршког ножа“. За болесника наш позитивни став већ сам по себи представља лек. Свака болест у човеку појачава осећај сопствене слабости. Болесник прво мора да се суочи са тим осећајем и прихвати помоћ других, како би се такав осећај умањио или превазишао. У таквим ситуацијама болесник жели да се на некога ослони, требају му речи утехе и самопоуздања, а то најпре може добити од медицинских радника из тима који га лечи.Наша обавеза је да надзиремо своје емоције и развијамо свест о потреби квалитетног односа, који у себи садржи и топлину и емпатију.Правило у сваком контакту са болесником је ЉУБАЗНОСТ И ОСМЕХ.

30

VI METОДОЛОГИЈА ИСТРАЖИВАЊА

6.1. Циљ истраживања

Сагледати здравствено васпитне интервенције у превенцији карцинома плућа.

6.2. Задaци

❖ Испитати информисаност оболелих о значају фактора ризика који утичу на

настанак карцинома плућа.

❖ Утврдити спремност пацијената да активно сарађују током лечења.

❖ Утврдити да ли постоји жеља оболелих за развијањем позитивних облика

здравственог понашања у вези са карциномом плућа.

6.3. Методе истраживања

- Дескриптивна метода

- Опсервациона индиректна метода: анкета

6.4. Технике истраживања

- Анкетирање пацијената

6.5. Инструменти истраживања

- Анкета за пацијенте сачињена за потребе овог истраживања садржи 27 питања,

која су отвореног и затвореног типа.

6.6. Популација

- Пацијенти

6.6.1. Узорак и величина узорка

- 2 хотимична узорака, 30 пацијената.

31

6.7. Организација истраживања

6.7.1. Место истраживања

- Војно-медицинска академија, одељење грудне хирургије.

6.7.2. Време истраживања

- јун-август 2015 године.

6.7.3. Обрада података и приказ

- дескриптивна статистика,

- графички и табеларно.

32

VII РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА СА ДИСКУСИЈОМ

Анкетни упитник за пацијенте

1. Дистрибуција испитаника према полу

Табела бр. 1

Пол Број испитаника Проценат (%)Женско 11 37Мушко 19 63Укупно 30 100

Графикон бр.1 Пол испитаника

Већина анкетираних испитаника је мушког пола.

33

2. Дистрибуција испитаника према годинама старости


Године старости Број испитаника Проценат (%)20-30 11 3731-40 18 6041-50 1 3преко 50 0 0Укупно 30 100

Грaфикoн бр.2 Године старости испитаника

Највећи број испитаника (18) је старости преко 40 година и то је 60%, а најмањи број (1) је старости од 41-50 године и то је 3% од укупног броја испитаника.

34

3. Дистрибуција одговора испитаника на питање ваш ниво образовања


Одговор Број испитаника Проценат (%)Средња школа 14 47Виша школа 9 30Висока школа 7 23Специјализација 0 0Укупно 30 100

Графикон бр.3 Степен образовања испитаника

Највећи број 47% испитаника је завршило Средњу медицинску школу, њих 30% је завршило Вишу школу, а 23% испитаника је завршило Високу медицинску школу.

35

4. Дистрибуција одговора испитаника на питање колико оброка и ужина имате на дан


Одговор Број испитаника Проценат (%)Три оброка (3) 6 60Три оброка + једна ужина (3+1)

7 18

Три оброка + две ужине (3+2)

4 8

Два оброка + 1 ужина (2+1) 13 14Укупно 30 100

Графикон бр.4 Колико оброка имате на дан?

Највећи број испитаника (60%) има три (3) оброка дневно, 18% испитаника има 3 оброка + 1 ужина дневно, 14% 2 оброка + 1 ужина, и 8% испитаника има 3 оброка + 2 ужине дневно.

36

5. Дистрибуција одговора испитаника на питање које врсте масноћа конзумирате?


Одговор Број испитаника Проценат (%)Животињског порекла 14 27Биљног порекла 4 16Комбинованог порекла 7 57Укупно 30 100

Графикон бр.5 Које врсте масноћа конзумирате?

Највећи број испитаника (57%) конзумира масноће комбинованог порекла, 16% биљног

порекла, а 27% животињског порекла.

37

6. Дистрибуција одговора испитаника на питање колико сте физички активни?


Одговор Број испитаника Проценат (%)Активно вежбање, трчање 14 16Лагане шетње, свакодневно 4 27Слабо, немам времена 7 57Укупно 30 100

Графикон бр.6 Колико сте физички активни?

Највећи број испитаника (57%) нема времена за физичку активност, 27% обавља лагане

шетње свакодневно, а 16% активно вежба, трчи.

38

7. Дистрибуција одговора испитаника на питање да ли сте пушач?


Одговор Број испитаника Проценат (%)Да 15 77Не 15 23Укупно 30 100

Графикон бр.7 Да ли сте пушач?

Већина испитаника (77%) су пушачи, док 23% није.

39

8. Дистрибуција одговора испитаника на питање да ли конзумирате алкохолна пића



Грaфикoн бр. 8 Конзумирање алкохола испитаника

У пoсeбним приликaмa aлкoхoл унoси 60% испитaникa.

40

9. Дистрибуција одговора испитаника на питање да ли редовно контролишите своје здравствено стање?


Одговор Број испитаника Проценат (%)Да, више пута у току године 14 28Само кад се не осећам добро 4 63Не 7 9Укупно 30 100

Графикон бр.9 Да ли редовно контролишете своје здравствено стање?

Већина испитаника (63%) контролише своје здравствено стање само када се не осећа добро, 28% контролише више пута у току године, а свега 9% не контролише своје здравствено стање.

41

10. Дистрибуција одговора испитаника на питање да ли сте алергични на нешто



Графикон бр.10 Алергије на нешто

Више од половине анкетираних испитаника 77% није алергично ни на шта док је 23%

испитаника алергично.

42

11. Дистрибуција одговора испитаника на питање да ли болујете од неке болести



Графикон бр.11 Боловање од неке болести

60% не болује од друге болести.

43

12. Дистрибуција одговора испитаника на питање да ли болујете од дијабетеса



Графикон бр.12 Боловање од дијабетеса

60% не болује од дијабетеса.

44

13. Дистрибуција одговора испитаника на питање како се осећате током боравка у болници?


Одговор Број испитаника Проценат (%)Осећам велико побољшање 14 67Врло мало се побољшало моје стање

12 26

Исто као када сам дошао/ла 4 7Укупно 30 100

Графикон бр.13 Како се осећате током боравка у болници?

Већина испитаника (67%) осећа велико побољшање, 26% каже да се врло мало побољшало

стање, а свега 7% се осећа исто као када је дошао/ла.

45

14. Дистрибуција одговора испитаника на питање да ли сте спремни да током лечења активно сарађујете?



Графикон бр.14 Спремност пацијента за активну сарадњу

Спремност испитаника да активно сарађује током лечења је стопроцентуална.

46

15. Дистрибуција одговора испитаника на питање да ли сте спремни да по изласку из болнице наставите да се придржавате датих савета, заказаних контролних прегледа и прописане терапије?



Графикон бр.15 Спремност пацијената за придржавање датих савета, контролних

прегледа и прописане терапије након изласка из болнице

Највећи број испитаника 97% је спреман да се по изласку из болнице придржава

добијених савета, заказаних контрола и узимање терапије, док 3% испитаника није

спремно да се придржава добијеним саветима.

47

16. Дистрибуција одговора испитаника на питање да ли сте задовољни пруженом здравственом негом?


Одговор Број испитаника Проценат (%)Задовољно 14 70Делимично 4 5Незадовољно 12 25Укупно 30 100

Графикон бр.16 Да ли сте задовољни пруженом здравственом негом?

Већина испитаника (70%) је задовољно пруженом здравственом негом, 5% каже да је

делимично задовољно, а 25% је незадовољно.

48

17. Дистрибуција одговора испитаника на питање да ли сте задовољни подршком породице?


Одговор Број испитаника Проценат (%)Да 12 50Делимично 14 20Не 4 30Укупно 30 100

Графикон бр.17 Да ли сте задовољни подршком породице?

Половина испитаника (50%) је задовољно подршком породице, 20% каже да је делимично

задовољно, а 30% је незадовољно.

49

18. Дистрибуција одговора испитаника на питање да ли сте задовољни здравственим институцијама примарног типа – домом здравља?


Одговор Број испитаника Проценат (%)Задовољно 10 40Делимично 8 25Незадовољно 12 35Укупно 30 100

Графикон бр.18 Да ли сте задовољни здравственим институцијама примарног типа?

40% је задовољно институцијама примарног типа, 25% каже да је делимично задовољно, а

35% је незадовољно.

50

19. Дистрибуција одговора испитаника на питање да ли сте задовољни међуљудским

односима на одељењу болнице



Графикон бр.19

Највећи број испитаника 77% је задовољно међуљудским односима на одељењу болнице, док 23% није.

20. Дистрибуција одговора испитаника на питање да ли мислите да у болници треба запослити још медицинског особља

51



Графикон бр. 19

Свих 30 испитаника, односно 100%, сматра да треба запослити још медицинског особља.

VIII ЗАКЉУЧАК

52

- На основу анкете истраживачког рада, може се утврдити да је више оболелих

мушкараца.

- Већи број анкетираних је из урбаних средина, са лошим животним навикама.

- Мали број оболелих је превентивно ишао на прегледе.

IX ПРЕДЛОГ МЕРА

53

-Неопходно је едуковати како оболеле тако и породицу .

-Потребно је у сваком месту оформити медицински тим, који ће пробудити свест

свих.

- Пружање квалитетне здравствене неге је од изузетног значаја у нези и лечењу

болесника , самим тим мале су шансе да дође до развоја компликација.

- Потребно је едуковати здравствене раднике, посебно медицинске сестре које

највише времена проводе са болесницима, а које кроз информативну и терапијску

комуникацију утичу на промене понашања и прихватање здравих стилова живота

којим унапређују здравље.

- Направити план и програм, и спроводити континуирану едукацију здравствених

радника у циљу праћења нових достигнућа везаних за негу и лечење болесника.

- За медицинске сестре је потребно високо образовање и уско специјализовано

образовање.

ПРИЛОЗИ

54

1. Анкетни лист за пацијенте

Поштовани,

Пред Вама је анкетни лист којим желимо да утврдимо Ваше задовољство здравственом

негом, као и добијеним информацијама од медицинског особља. Анкета је анонимна, што

значи да ће ваши одговори бити коришћени искључиво у истраживачке сврхе. Молимо

Вас да на постављена питања одговорите заокруживањем одговора или допуњавањем на

понуђену линију.

Унапред захвална на сарадњи

студент: Jелена Јанковић

ОПШТИ ПОДАЦИ

1. Пол:

а) Мушки

б) Женски

2. Године старости?

___________

3. Степен образовања?

а) Основна школа

б) Средња школа

в) Виша или висока школа

г) Факултет

д) _____________________

55

4. Колико оброка имате на дан?

а) 3

б) 3+1

в) 3 + 2

г) 2 + 1

д) ___________________

5. Које врсте масноћа конзумирате?

а) Животињског порекла

б) Биљног порекла

в) Комбиновано

6. Колико сте физички активни?

а) Слабо немам времена

б) Лагане шетње свакодневно

в) Активно вежбање, трчање

7. Да ли сте пушач?

а) Да

б) Не

8. Да ли конзумирате алкохолна пића?

а) Да, колико?

б) Не

в) У посебним приликама

56

9. Да ли редовно контролишете ваше здравствено стање?

а) Да (више пута у току године)

б) Не

в) Само кад се не осећам добро

10. Да ли сте на нешто алергични?

а) Да

б) Не

11. Да ли болујете од неке болести?

а) Да

б) Не

12. Да ли болујете од дијабетеса?

а) Да

б) Не

13. Како се осећате током боравка у болници?

а) Осећам велико побољшање

б) Врло мало се побољшало моје стање

в) Исто као када сам дошао/ла

14. Да ли сте спремни да током лечења активно сарађујете?

а) Да

б) Не

57

15. Да ли сте спремни да по изласку из болнице наставите да се придржавате датих савета, заказаних контролних прегледа и прописане терапије?

а) Да

б) Не

16. Да ли сте задовољни пруженом здравственом негом?

а) Задовољно

б) Делимично

в) Незадовољно

17. Да ли сте задовољни подршком породице?

а) Да



18. Да ли сте задовољни здравственим институцијама примарног типа – домом здравља?

а) Задовољно



19. Да ли сте задовољни међуљудским односима на одељењу болнице?

а) Да

б) Не

20. Да ли мислите да у болници треба запослити још медицинског особља?

а) Да

58

б) Не

Хвала на искрености и сарадњи

БИОГРАФИЈА

59

Рођена сам 05.11.1973. године у Ужицу. Као дете официра бивше ЈНА основну школу сам

завршавала у разним градовима такође бивше СФРЈ. Средњу медицинску школу сам

завршила у Земуну. Моје прво радно место било је на клиници за општу и васкуларну

хирургију Војномедицинске академије (1993-1995) одакле сам прешла у кардиохируршку

интензивну негу Института за кардиоваскуларне боклести ДЕДИЊЕ (1995-2000).

Двехиљадите године се враћам на Војномедицинску академију у исту клинику са које сам

отишла. Од 2005. до 2014. године сам обављала дужност одговорне сестре трећег одељења

клинике за општу хирургију, а од новембра 2014. године сам главна сестра клинике за

грудну хирургију. Поносна сам мајка две девојчице, Бојане и Магдалене.

ЛИТЕРАТУРА:

60

1. Бојковић Н. : Здравствена нега у примарној здравственоj заштити, Београд, Кодеф, 2002.

2. Глишић Р. : Здравствена нега у хирургији 1, Београд, Цицеро, 2011.

3. Ђурица С. : Интерна медицина, Виша медицинска школа, Београд, 2002.

4. Манојловић С. и Матић Ђ. : Здравствена нега у интерној медицини, Београд, Завод за

уџбенике и наставна средства, 2010.

5. Стевовић Д. и сарадници. : Хирургија за студенте и лекаре, Београд, Савремена

Администрација, 2009.

6. Тијанић М., Ђурановић Д., Рудић Р., Милојевић Љ. : Здравствена нега и савремено

сестринство, Београд, 2002.

7. Терзић Н. : Здравствена нега у хирургији, Београд, Виша медицинска школа, 2006.

8. Кекуш Д. : Здравствено васпитање, Београд, Ауторско издање, 2014.

9. Удружење медицинских сестара - техничара Републике Србије : Сестринска реч, Година

XII, Број 43/44, Београд, 2012.

10. Шаренац Д. : Здравствена нега у примарној здравственој заштити, Београд, Завод за

уџбенике, 2011.

61

diplomski medicina

Documents