1.SAGLEDAVANJE EKONOMSKIH ASPEKATA PROCESA OBRAZOVANJA I ULOGA EKONOMIKE OBRAZOVANJA U NJIHOVOM PROUCAVANJU

-Pod ekonomijom i pored drugih razlicitih znacenja podrazumevamo ekonomsku nauku sa razilictim disciplinama, teorijskim i primenjenim, makroekonomskim i mikroekonomskim. Ekonomika kao deo ekonomije, bavi se ispoljavanjem produkcionih odnosa na nivou odredjenih organizacionih sistema (u nasem slucaju na nivou sistema obrazovanja) pa bavljenje ekonomikom obrazovanja znaci da nam je cilj da se usmerimo na resavanje ekonomskih problema u obrazovanju. Drustveni sistem uslovaljava razvitak ekonomike obrazovanja kao naucne discipline. Drustveni sistem je slozeni i veliki sistem koji se sastoji od brojnih podsistema. Jedna podela drustvenog sistema je na materijalni i socijalni podsistem. Pri tome materijalni podsistem predstavlja sferu privredjivanja, dok se u socijalnom ostvaruje drustvena potrosnja. Ekonomika obrazovanja je savremena naucna disciplina koja ispituje ekonomske aspekte obrazovanja, pa je u zizi njenog interesovanja, znaci, i odnos sa sistemom drustvene reprodukcije. Taj odnos je aktivan, posto obrazovanje, iako u sferi drustvene infrastrukture predstavlja znacajnu snagu drustveno-ekonomskog rasta jednog drustva.

2.PREDMET ISTRAZIVANJA U EKONOMICI OBRAZOVANJA

-Predmet istrazivanja ekonomike obrazovanja su ekonomski aspekti delatnosti obrazovanja. Znaci, ekonomika obrazovanja istrazuje ekonomske karakteristike i odnose u procesu obrazovanja. U uzem smislu, predmet istrazivanja su materijalni, ljudski i finansijski resursi koji se javljaju kao nuzna pretpostavka za rad obrazovnih institucija. U sirem smislu, predmet istrazivanja ekonomike obrazovanja je specificna proizvodna funkcija delatnosti vaspitanja i obrazovanja u njenom ekonomskom i drustvenom uredjenju. To znaci da se analiziraju determinante koje na odredjenom nivou razvoja uticu na usmeravanje oskudnih drustvenih resursa za potrebe vaspitanja i obrazovanja. Kvalitet izlaza obrazovnog procesa je viseznacan:*Stecena kvalifikacija cini osnovu za pretpostavku da ce veci obrazovni nivo pojedinaca i drustva u celini uticati na povecanje drustvene produktivnosti rada i time doprineti ubrzanijem razvoju.*Obrazovanje omogucava pojedincu kao drustvenom bicu da se svestranije i kvalitetnije posveti resavanju i drugih problema u drustvu, kao sto su oblast politike, kulture, koriscenja slobodnog vremena i sl. Kvalitetnije resavanje problema u svim tim oblastima vidimo kao posledicu potrosackog aspekta obrazovanja.Razliku izmedju investicionog i potrosackog aspekta obrazovanja je tesko razlikovati. Doprinos obrazovanja poveccanju produktivnosti rada nuzna je pretpostavka da se ono izrazi kao svrsishodna potrosnja.

3.METODE ISTRAZIVANJA U EKONOMICI OBRAZOVANJA

-Naucni metod je skup podataka, pravila i sredstava naucnog istrazivanja, a metodologija je podrucje nauke koja se bavi naucnim metodama. Metodologija obuhvata:1.opste naucne metode koje vaze za sve nauke,2.posebne metode koje se primenjuju u odredjenoj nauci i 3.posebna metodoloska pravila empirijskih istrazivanja.

Sustinski zadatak metode istrazivanja u pojedinoj naucnoj disciplini je da se od pojavnih kretanja fenomena, pronikne u uzroke nastanka i zakonitosti njegovog unutrasnjeg kretanja. Ravijenost i broj metoda istrazivanja koja se koriste u odredjenoj naucnoj disciplini indikator su njene zrelosti. Opste metode istrazivanja: materijalisticko-dijalekticka metoda, metoda apstrakcije, metoda konkretizacije, dedukcija, indukcija, komparativna metoda, itd. se primenjuju u ekonomici obrazovanja ali i u drugim drustvenim disciplinama. Osim opstih metoda karakteristicnih za sve nauke, ekonomika obrazovanja sledi logiku racionalnosti koja se ogleda u nastojanju da se postigne optimalna alokacija oskudnih ekonomskih resursa u skladu sa ciljevima. Glavni cilj planiranja obrazovanja je da usklade autput obrazovnog sistema sa potrebama privrednog i drustvenog razvoja zemlje. Taj cilj se ostvaruje preko razlicitih metoda i modela razvoja zemlje. Po nivou preciznosti na prvom mestu je linearno planiranje.Model linearnog planiranja u obrazovanju, obzirom na data ogranicenja moze se koristiti za trazenje odgovora na razlicita pitanja: kolika sredstva treba drustvo da izdvaja za obrazovanje, kako optimalno rasporediti ova sredstva na razlicite nivoe obrazovanja, kakvu tehnologiju koristiti u obrazovanju itd. Uz modele linearnog planiranja obrazovanja se najcesce koristi cost-benefit analiza.

4.FUNKCIONALNE KARAKTERISTIKE IZUCAVANJA EKONOMIKE OBRAZOVANJA

-Obzirom na funkcionalnu karakteristiku nauke su: fenomenolosko-deskriptivne, analiticko-eksplikativne, normativne, aplikativne, pragmaticne, komparativne, itd. Pojedine nauke mogu biti odredjene jednom funkcionalnom karakteristikom, ali za vecinu nauka je bitno da se u njima javlja vise funkcionalnih karakteristika, sa tim sto se uvek mogu odrediti neke kao prioritetne. DZ.M.Kejns je krajem XIX veka uveo podelu ekonomije na pozitivnu i normativnu nauku. Pozitivna nauka je po njemu skup sistematizovanog znanja o onome sto realno postoji, dok je normativna nauka, skup sistematizovanog znanja koji odredjuje ono sto treba da bude, tj. ona predstavlja sistem pravila za postizanje projektovanih ciljeva. V.Polic smatra da je za ekonomiku obrazovanja odredjujuca odlika normativnost, ali time ne porice mogucnost da ona moze slediti i druge ciljeve istrazivanja. Norme u smislu optimalnih pokretnih srazmera ne mogu se otkrivati ako se ne utvrde najvaznije uzrocne veze izmedju porasta ili opadanja privrede u materijalnom smislu i kapaciteta subjektivnog faktora u privredjivanju. Ekonomika se moze oznaciti kao pragmaticna disciplina, jer ispituje ucinke proistekle iz proucavanja rasta u privredi i planiranja i formiranja kadrovske baze. Ekonomska nauka je i deduktivna nauka, koja izvlaci

jednostavne zakljucke na osnovu polaznih premisa koje treba da su jednostavne i razumljive.

5.PREGLED STAVOVA EVROPSKIH TEORETICARA O EKONOMICI OBRAZOVANJA

-V.P.Setinin ekonomiku obrazovanja vidi kao naucnu disciplinu koja proucava karakter pojava i specificna dejstva ekonomskih zakona u jednoj od grana privrede, - u obrazovanju, istrazujuci kretanje materijalnih i novcanih sredstava usmerenih od strane drustva i sirenje proizvodnih sposobnosti kvalifikovane radne snage kroz sistem obrazovanja u cilju zadovoljavanja potreba privrede, nauke, kulture i obrazovanja coveka.V.Polic istice multidisciplinarnost u proucavanju ekonomike obrazovanja i njen uticaj na povecanje produktivnosti rada i drustveno ekonomskog progresa.Z.Jasic se bavi interakcijom tehnickog progresa i obrazovanja u procesu privrednog razvoja, proucavanjem humanog kapitala i alokacijom resursa u obrazovanju, a bavi se i finansiranjem obrazovanja i njegovim planiranjem.

6.PREGLED STAVOVA AMERICKIH TEORETICARA O EKONOMICI OBRAZOVANJA

-A.Smit, je o obrazovanju govorio kao o osnovnom pokretacu ekonomskog razvoja. Isticao je vaznost ulaganja u osposobljavanje radnika, kao deo kapitalnih troskova, od cega zavisi proizvodna sposobnost i produktivnost rada jednog drustva.K.Marks na prvo mesto od faktora koji uticu na produktivnost rada stavlja strucnost i umesnost radnika. Razmatrajuci obrazovanje kao ekonomsku kategoriju on je dosao do ovog zakljucka.H.Men se u svojoj publicistickoj seriji bavio i pitanjima ekonomicnosti obrazovanja, pa je zastupao tezu o definisanju novcanog izraza vrednosti obrazovanja u odnosu na pojedinca i drustvo.A.Marsal govori o obrazovanju kao nacionalnoj investiciji sa posebnim akcentom na opstem obrazovanju. Po njemu je opste obrazovanje potrebno cak i onda ako se ne moze neposredno primeniti, jer ono pomaze ljudima da budu inteligentniji, spremniji i pouzdaniji u svakodnevnom poslu.F.Harbison i C.Majers su odlucni protivnici ekonomista koji ne prate aktuelna kretanja i koji operisu starim naucnim kategorijama kod analize faktora ekonomskog rasta.

7.KOMPLEMENTARNOST EKONOMIKE OBRAZOVANJA I DRUGIH SRODNIH NAUKA

-Ekonomika obrazovanja koja istrazuje ekonomske aspekte procesa obrazovanja ima izrazenu komplementarnost na vise nivoa:*komplementarnost sa srodnim naukama,*komplementarnost sa pojedinim segmentima drustvene infrastrukture (zdravstvo, kultura, zastita covekove okoline, itd.) i *komplementarnost sa pojedinim granama materijalne proizvodnje.

Ekonomika obrazovanja je jedna od brojnih ekonomskih disciplina, i koristi dostignuca do kojih je ekonomska misao stigla, tako da postoji interakcija i sa ostalim, srodnim ekonomskim disciplinama, opstim i primenjenim. Ekonomika radne snage (Labour Economics) ima naglasenu komplementarnost sa ekonomikom obrazovanja kao i naucne discipline koje se bave fenomenom Human Capitala.Sociologija obrazovanja je posebna sociologija i kao takva po predmetu posebna drustvena nauka, a po nacinu pristupa svom predmetu uopstavajuca, teorijska i kao takva proucava pojave u svom razvoju. Ekonomika obrazovanja ima komplementaran odnos i sa sociologijom rada. Sociologija rada je nauka koja proucava drustvene odnose koje uspostavljaju ljudi u procesu rada.Pedagogija se bavi obrazovanjem i vaspitanjem kao saznajnim procesom, njegovim komponentama, ciniocima i efektima. Mnogobrojne pedagoske discipline su u komplementarnom odnosu sa ekonomikom obrazovanja. itd.

8.OBRAZOVANJE KAO ELEMENT NEPRIVREDNE INFRASTRUKTURE I NJENE KARAKTERISTIKE

Infrastrukturu tretiramo kao opsti input i pretpostavku izbalansiranog privrednog razvoja. Inace to je i vrlo heterogena kategorija u drustvenoj podeli rada. Najopstija podela infrastrkture je ona koja infrastrukturu deli na: privrednu infrastrukturu (infrastrukturu u uzem smislu), i neprivrednu infrastrukturu (socijalnu infrastrukturu, infrastrukturu u sirem smislu). Privredna infrastruktura obuhvata: saobracaj, komunikacije, energetiku i vodoprivredu. Neprivredna infrastruktura obuhvata: obrazovanje, zdravstvo, naucno istrazivacki rad, kulturu, delatnost cuvanja javnog reda i poretka. Specificnost funkcija infrastrukture u privrednom razvoju bitno je uocljiva ukoliko je nizi nivo privrednog i drustvenog razvoja odredjenog drustva. Od mnogobrojnih specificnosti infrastrukture ukazacemo na sledece karakteristike:*ekonomske,*institucionalne i *tehnicke.Bitne ekonomske karakteristike infrastrukture su: investicioni karakter ulaganja, naglasene eksterne ekonomije i disekonomije, ekonomije obima, visoki fiksni troskovi, nedostatak suvereniteta potrosaca, te nemogucnost primene prinicipa iskljucivosti, tj. zabrane koriscenja pojedinog javnog dobra ili usluge. Bitne tehnicke karakteristike za razumevanje infrastrukture su: nedeljivost kapaciteta, dug vek trajanja, razlicit nivo medjuzavisnosti i komplementarnosti pojedinih segmenata infrastrukture, kao i karakter usluga u oblasti infrastrukture kao opste primenjenih inputa. Drzava ima znacajan uticaj na vodjenje infrastrukture u smislu donosenja bazicnih odluka o ifrastrukturi, kao i da makroekonomskim karakterom odluke supstituira neefikasnost mikroekonomske odluke u ovoj oblasti, stvaranjem uslova za skladan privredni razvoj na dugorocnoj osnovi.

9.MESTO ZNANJA U INTERAKCIJI OBRAZOVANJA, ZNANJA I TEHNOLOSKOG PROGRESA U PROCESU PRIVREDNOG RAZVOJA

-Za nas je znacajno da osim interakcije obrazovanja i znanja u procesu privrednog razvoja naznacimo i da postoje razliciti nivoi njihove komplementarnosti i supstitucije, posebno kada se radi o proizvodnji novih znanja kao autputa istrazivacke delatnosti u najsirem smislu (novih naucnih informacija, izuma itd.). Istrazivanje ovog slozenog procesa generiranja novog znanja u sustini se ogleda u slozenim procesima koriscenja vec postojeceg drustvenog fonda znanja (starog znanja) i njegovog transformisanja u novo znanje tj nove informacije. Te informacije mogu biti: *transformisane u nove oblike strucnosti (znanja) koje kad su jednom usvojene cine oblike ljudskog kapitala i,*one koje su transformisane u nove materijale, koje kad su ostvarene cine nove oblike materijalnog kapitala.

10.POTREBA ZA NOVOM SKOLOM U SAVREMENOM DRUSTVU

-Znanje postaje kljucni resurs u koje je najisplativije investirati. Covekovo znanje u novim promenljivim uslovima i u informatickom dobu postaje kljucni resurs, a skola jedna od vodecih institucija u kojoj se stvaraju i inoviraju znanja. Skola se od institucije koja sledi promene mora transformisati i u predvodnika drustvenih promena, pa drustvo u tu funkciju skola mora planski ulagati. Skola se i dalje po inerciji krece po zakonima stare logike. U njeno podneblje tesko prodiru promene, a kada neke snagom zalaganja spolja budu i unete u pedagosku praksu, skola tu raniju inovaciju zadrzava i u uslovima kada je ona prevazidjena. U razvijenim zemljama kvalifikovani kadrovi postaju najsuptilniji oblik kapitala. Kvalitet kadrova je bitna poluga trece naucne revolucije. U novoj skoli teziste mora biti na razvijanju sposobnosti da se pojedinci sluze znanjima u resavanju problema.U praksi i dalje nastava nema obelezje saznajnog sistema jer po pravilu izostaje kljucna karika – povratna informacija. Povratna informacija je mera organizovanosti bilo kog rada pa i nastave kao vrlo slozene pedagoske delatnosti.Interaktivnost je jedno od bitnih obelezja ovakvog individualnog ucenja. Na pitanje koje postavlja, ucenik odmah dobija odgovor. Povratna informacija prati svaki korak ucenikove aktivnosti. Ali i prekomerno informisanje je ravno dezinformisanju i postavlja pitanje razvijanja kriticnosti kod ucenika i selekcije informacija.

11.INTERAKCIJA SKOLE I OKRUZENJA

-Organizacija obrazovanja kao makro sistema u cijem jezgru je inovacijsko ponasanje, moze da stvara i generira nove promene u cilju podrske odrzivog razvoja. Promene se ostvaruju spiralnim putem navise, pri cemu jedna izaziva niz novih i tako u beskraj. Ubrzanje ritma moze se uspesno, meriti vremenom koje je bilo potrebno da se neka stvaralacka zamisao uvede u siroku praksu, da postane korisna ljudima. Jedan tehnoloski pronalazak ne moze ostati izolovana inovacija, jer se on povezuje u spregu sa drugim izumima i raznim kombinacijama. Npr. racunarska tehnologija omogucuje sasvim drugaciji i efikasniji nacin dobijanja informacija od onoga koji nudi knjiga, promenice odnos skole prema uceniku, ljudi ce iz svoje radne sobe putovati svetom, prisustvovati

predavanjima najeminentnijih svetskih strucnjaka. Ko hoce da postane dobar strucnjak u svojoj oblasti mora da prati bar glavne tokove. Brzi ritam promena mu znatno skracuje vreme za savladjivanje svake pojedinacne novine. Od ucenika se moze traziti da savlada samo toliko cinjenicnog materijala koliko mu je neophodno za shvatanje odgovarajucih zakonitosti, a one ce mu kasnije pomoci da se snadje u izmenjenim okolnostima, da nove cinjenice rasporedi u vec izgradjene misaone koncepte.Misljenje futurologa Roberta Dzanka koji naglasava da se danas u ucenju paznja posvecuje iskljucivo onome sto se dogodilo i ucinilo, a da bi najmanje jedna trecina svih predavanja i vezbi trebalo da se odnosi na naucna, tehnicka, umetnicka i filozofska dela u nastanku, na previdjanje kriza i mogucih resenja buducih problema.

12.CILJEVI SAVREMENOG OBRAZOVANJA

-Kod teoreticara koji se bave obrazovanjem postoje razliciti stavovi o ciljevima obrazovanja. Prema uzem shvatanju, obrazovanje je proces prenosenja i usvajanja strucnih znanja i strucnih sposobnosti od kojih zavisi obavljanje radnih i profesionalnih uloga. Medjutim obrazovanje ima neposredan uticaj na razvoj licnosti, druge drustvene uloge pojedinaca i siru drustvenu sredinu. Obrazovanje je visedimenzionalan, dugotrajan i slozen proces, pa delegiranje simplificiranih ciljeva i zadataka ne doprinosi njegovom razumevanju. Postoje mnogobrojna i razlicita shvatanja savremene uloge obrazovanja. Ono je za neke opsteljudsko dobro, koje doprinosiostvarivanju drustvenog zivota, fundamentalan drustveni proces odrzavanja covecanstva i razvoja kulture, a za druge kljucni cinilac ekonomskograzvoja i industrija znanja od koje zavise svi drugi drustveni procesi. Obrazovanje se da organizovati oko cetiri osnovne oblasti koje ce tokom zivota svakog pojedinca predstavljati stubove znanja i to:*ucenje za znanje, sto znaci ovladati sredstvima sporazumevanja,*ucenje za rad, odnosno delovati u svom okruzenju,*ucenje za zivot, odnosno ucestvovati i saradjivati sa ostalima u svim humanim delatnostima, i *ucenje za postojanje, koje obuhvata prethodna tri stava. Gledano individualno ciljevi obrazovanja su da omoguci razvoj intelektualnih, kognitivnih, estetskih, etickih, emocionalnih i fizickih sposobnosti i pripremi korisnike obrazovanja za ucesce u razvoju i progresu drustva. Drustveni zadatak obrazovnih sistema je da omogucavaju obrazovanje za zivot u slobodnom gradjanskom drustvu, pod cime se podrazumeva da treba razvijati osecaj odgovornosti za ucenje, postupke, ponasanje postovanje prava i sloboda drugih.Strucni aspekti ciljeva obrazovanja se realizuju pomocu strucnog i tehnickog obrazovanja. Korisnike usluga obrazovanja je potrebno osposobiti da budu aktivni clanovi ranih timova, da primaju uputstva, da umeju saradjivati u procesu rada, da razumeju radne procese tj. nacine i oblike realizacije nekog rada, da umeju da odogovre na razlicite zahteve profesionalnih i radnih nivoa.

13. BAZICNI PRINCIPI CIKASKE SKOLE O LJUDSKOM KAPITALU?

-Jos je Smit konstatovao da je obrazovanje deo bogatstva licnosti jednog coveka, a to bogatstvo pripada i drustvu u kome ta licnost zivi. Marsal je insistirao na dugorocnom karakteru obrazovanja kao investicije, isticuci da kriterijum povecanja drustvenih i privatnih sredstava namenjenih obrazovanju ne sme biti samo kratkorocnog efekta, vec da treba da se omoguci obrazovanje masi ljudi zbog znacaja samog obrazovanje po drustvo. Ljudski kapital su najdoslednije pratili predstavnici tzv. Cikaske skole, njihov polazni stav je bio da ulaganje u ljudski kapital treba tretirati kao akumulaciju kapitala, odnosno alternativu investicijama u materijalne resurse. Na investicije u ljudski kapital se prmenjuju isti principi kao na ulaganja u materijalne resurse. U to vreme doslo je do prave revolucije investicija u ljudski kapital. Ta revolucija se ogleda u tome da se rashodi za zdravstvo, obrazovanje i strucno usavrsavanje na radnom mestu pocinju tretirati kao investicija u osnovne pokretace proizvodnje tj. ljude. Do 1960 godine ekonomisti su gledali na neobavezne oblike obrazovanja kao na traznju za potrosnim dobrima. Smatrali su da je ta traznja rezultat sklonosti pojedinaca u izboru skolovanja, visine dohotka porodice i cene skolovanja, sve to izrazeno kroz cenu skolarine.Cikaska skola u analizi obrazovanja polazi od baznih pretpostavki i to:1. Bazni faktor koji objasnjava rasporedu medju pojedincima je rezultat njihovog obrazovanja i marginalni prihod iz tog obrazovanja.2. Postoji sloboda obrazovanja, u smislu, da svi imaju jednake sanse za obrazovanje.3. Rashodi obrazovanja se ne smatraju komplementarnim u odnosu na druge oblike akumulacije kapitala, vec naprotiv, smatraju se njihovim supstitutima.4. Doprinos obrazovanja privrednom rastu uglavnom ne zavisi od njegove strukture.

14. T.SULC O LJUDSKOM KAPITALU

-Najznacajniji predstavnik Cikaske skole je Sulc. Postoje dva pravca njegovog delovanja i to:a) Pravac analize donosenja racionalnih investicionih odluka u procesu rasta, gde obrazovanje ima prioritetan karakter.b) Pravac definisanja uloge obrazovne komponente u okviru ljudskog kapitala koji se odvija u interakciji sa tehnoloskim progresom.On je takodje definisao tri odgovora, koja se odnose na kontoroverze koje su vezne za mesto obrazovanja u procesu privrednog rasta.1. Kako proces rada napreduje, to investicije u ovrazovanje rastu brze nego investicije u fizicki kapital.2. Porast opsteg nivoa zarada je pracen sa dovoljno velikim apsolutnim razlikama u zaradama da cini relativno atraktivnim sanse za investiranje u obrazovanje. 3. Kako se rast nastavlja obrazovanje postaje sve vise masovno orjentisano a sve manje elitno.Bitni oblici investicija koje doprinose ljudskom kapitalu on vidi: zdravstvene institucije, strucno usavrsavanje, formalno organizovano osnovno, srednje i visoko obrazovanje, programi za odrasle, migracija pojedinaca i familija u potrazi za radnim mestima itd.

15. M.BAUMAN O LJUDSKOM KAPITALU

-Bauman je jedan od najznacajnijih istrazivaca u oblasti ljudskog kapitala koji u njemu vidi i komponente investicija i potrosnje. Njegovoj paznji u oblasi ljudskog kapitala nije promakla cinjenica da postoje kontrasti izmedju ljudskog kapitala i ostalih oblika kapitala. Gotovo je sigurno da postoji siri raspon u prilagodjavanju ljudskog faktora tehnoloskoj promeni nego sto je to slucaj sa fizickim kapitalom. U sustini osnovna karakteristika ljudskog kapitala je adaptacija. Interesantne su ocene o asimetriji fizickog i ljudskog kapitala:Prvi oblik asimetrije, se ogleda u ljudskoj spremnosti za brzo ucenje koje je potrebno za adaptaciju, bilo da se radi o individualnom ili o grupi, i to ogranicava tempo kojim ce se efektivno iskoriscavati novi uredjaji u proizvodnji, i primenjivati nove metode proizvodnje.Drugi oblik asimetrije, ogleda se u tome da formalno skolovanje nije ograniceno tempom i kumuliranim iznosom investicija u fizicki kapital. To u prakticnom zivotu znaci da skolovanje moze premasiti ekonomski opravdani nivo. Ovo je utoliko verovatnije i u slucaju ekonomskih racionalnih odluka kod individualnih slucajeva, onda kada postoje drzavne subvencije za skolovanje.Treci oblik asimetrije, ukazuje na to da ljudska komponenta ne moze beskonacno premasivati fizicki kapital, pa kriticna faza investiranja u povecanje ljudskog kapitala moze biti ucenje kroz rad i strucnos koja se dobija na osnovu toga u funkciji adaptiranja tehnoloskim promenama.

16.A.VILIJAMS O REZULTATIMA OBRAZOVANJA

-Vilijams kao rezultat obrazovanja razlikuje tri komponente od kojih dve pripadaju domenu potrosnje, a treca je iz domena obrazovanja kao proizvodne investicije.1. Tekuca potrosnja, sto se moze definisati kao uzivanje ili kao verovatni bol i sto proizilazi iz samog procesa obrazovanja.2.Formiranje vrste trajnog potrosnog dobra sto se moze shvatiti kao povecanje zadovoljstva u kasnijem zivotu zahvaljujuci obrazovanju.3.Proizvodna investicija u smislu povecanja vrednosti doprinosa rada kao faktora proizvodnje.

17.V.POLIC O OBRAZOVANJU KAO O POTROSNJI I KAO INVESTICIJI

-Polic je takodje tretirao obrazovanje kao potrosnju i kao investiciju. Obrazovanje kao potrosnja se odrazava kroz sledece momente:* razvija ljudsku sposobnost i licnost svakog pojedinca potpomazuci samopotvrdjivanje, kreativnosti i prilagodjavanje.*omogucava mogucnost zanimljivijeg i punijeg zivota*prosiruje horizont potrosaca*pomaze potrosacu da bolje shvati kako ce svoje zelje maksimirati uz dobijenu kolicinu sredstava itd.

Investicioni efekti obrazovanja se ogledaju u:*spremanju coveka za zivot u drustvu*povecanju ljudske umesnosti, znanja i vestine*osiguravanju neprestanog trazenja mogucnosti primene naucnih dostignuca*smanjivanju poslovnog rizika radne organizacije i prosirivanju mogucnosti uklapanja u nove delatnosti rada. itd

18.DENISONOVA ISTRAZIVANJA (DENISONOVA PRETPOSTAVKA)

-Denison je izuzetnu paznju posvetio rasclanjavanju doprinosa pojedinih faktora u procesu rasta. Denison je inace razradio ideju o korigovanju razlike u zaradama za 1/3, jer je 2/3 razlike u platama proizvod razlike u nivo skolovanja. Denison je znaci, zakljucio da prosecna zarada dominantno zavisi od nivao obrazovanja. Prema njegovoj analizi, ako se procena zarada zaposlenog sa osnovno skolom oznaci sa 100, zarada onog bez skole bice dvostruko niza, a zarada zaposlenog sa visokim obrazovanjem 2.5 puta veca.

19.SULCOVA EMPIRIJSKA ISTRAZIVANJA

-Problemu obrazovnog kapitala koje je vrlo kompleksan pojam, a posebno njegovom kvantificiranju, Sulc je prisao veoma ozbiljno.Bitni elementi njegove analize su:a) troskovi obrazovanja,b) izgubljena zarada onih koju su se skolovali i c) razni otpisi vrednosti obrazovanja (smrtnost, starenje obrazovnog stanovnistva itd.)

Koristieci svoj model Sulc je dosao do podatka da su investicije u obrazovanje u srednjim skolama porasle u razdoblju 1900-1956 godine sa 81 milion dolara na 10944 miliona dolara ili 135 puta, a investicije u visoko obrazovanje sa 90 miliona dolara na 9903 miliona dolara odnosno 110 puta.Prema njegovim podacima velicina obrazovnog kapitala u ukupnoj radnoj snagi porasla je sa 63 milijarde dolara u 1930 godini na 535 milijardi dolara u 1957 godini.Takodje je utvrdio da je u periodu izmedju 1940 i 1960 godine nacionalni dohodak porastao za 338%, a da je istovremeno broj zaposljenih u materijalnoj proizvodnji porastao za 25%.

20.DOPRINOS TEHNOLOSKOG PROGRESA I OBRAZOVANJA PRIVREDNOM RAZVOJU

-U analizi interakcije obrazovanja, znanja i tehnoloskog progresa u procesu privrednog razvoja, sa aspekta ekonomske nauke, suocavamo sa cinjenicom da je kod tehnoloskog progresa kvalitativnu determinisanost njegovoih komponenti veoma tesko pretociti u kvantitativne parametre ekonomske analize. Po mnogim svojim karakteristikama tehnoloski progres se sa stanovista ekonomike obrazovanja javlja kao egzogeni faktor. Uticaj obrazovanja na privredni razvoj izrazava se posredno, kroz stepen komplementarnosti u okviru tehnoloskog progresa u sirem smislu kroz rezidual, tj kvalitativne promene u inputima kao sto su obrazovanje, zdravstvo itd.Brojnim empirijskim istrazivanjima je dokazano da je tehnoloski progres kao izvor rasta neuporedivo znacajniji nego sto je povecanje kolicine faktora proizvodnje: porast radne snage i akumulacija kapitala.

21.DOPRINOS TEHNOLOSKOG PROGRESA POVECANJU GLOBALNE PRODUKTIVNOSTI RADA PO SOLOW-U

-Mnogi autori su se bavili problemom utvrdjivanja faktora koji uticu na privredni razvoj kroz promenu proizvodne funkcije, kao instrumenta koji meri doprinos tehnoloskog progresa povecanju globalne produktivnosti rada. U tom slucaju proizvodnu funkciju mozemo pisati u sledecem obliku(Solow):

Q=F(C,L,t)

Q=autput (izlaz), C=input (ulaz) kapitala, L=input (ulaz) rada, t=vreme u kome nastaju promene u tehnoloskom progresu.

Ako se pretpostavi da je pomak funkcije neutralnog karaktera sto znaci da tehnoloski progres izaziva porast proizvodnje uz zadrzavanje nepromenjenog medjusobnog odnosa faktora kapitala i rada, onda se jednacina moze predstaviti na:

Q=A(t) f(C,L)

Totalnim deriviranjem jednacine dolazi se do:

Q’=A’ + w1C’ + w2L’

w1 i w2 oznacavaju ucesce kapitala i rada u finalnom autputu.

22.IZVORI RASTA PREMA E.F.DENISONU

-Kvalitativne promene koje uticu na rast, a time sluze kao izvori rasta mogu se prema Denisonu definisati na sledeci nacin:*Na prvom mestu tu su promene koje pokazuju stepen u kome stvarna alokacija ljudskih i materijalnih resursa, odstupa od alokacije koja bi maksimizirala nacionalni dohodak.*Fenomen ekonomije obima je takodje vrlo vazan izvor rasta

*Kao jedan od faktora rasta mogu biti i promene velicine trzista i strukture proizvoda na trzistu*Faktor rasta je takodje i poboljsanje tehnike koja se primenjuje u proizvodnji kako bi autput dostigao optimalan nivo*Izvor rasta predstavlja i smanjivanje vremenskog razmaka u koriscenju znanja i tehnika proizvodnje*Smanjenje tereta opste i zajednicke i povecanje efikasnosti drzave posebno u pruzanju odredjenih usluga privredi posebno u domenu infrastrukture*Promene kod pojedinih aspekata institucionalnog i humanog okruzenja u kojima privreda donosi odluke su takodje izvor rasta*Promene u stepenu iskoriscavanja koriscenih resursa koje rezultiraju iz fluktuacije u traznji*Poboljsanje faktora koji se neravnomerno javljaju (vremenske prilike, strajkovi itd.)*Visestruko koriscenje smena omogucava ekonomisanje sa upotrebom kapitala u specificnim podrucjima*Promene u efikasnosti proizvodnje koje se javljaju nezavisno od gore navedenih promena.

23.PRIMENA KOB-DAGLASOVE FUNKCIJE U EKONOMICI OBRAZOVANJA

-U obimnoj literaturi o merenju doprinosa pojedinih faktora u procesu privrednog rasta najcesce se susrecu razliciti oblici Kob-Daglasove proizvodne funkcije.

Q=A Lα Cβ

Q=autput (nacionalni dohodak), L=input faktora rada, C=input faktora kapitala, A, alfa i beta su konstante koje oznacavaju: A=A(T), to znaci da je A funkcija vremena, tj. parametar promene proizvodne funkcije koji u sustini oznacava tehnoloski progres (rezidual), alfa= ucesce faktora rada tj. nadnica u proizvedenom autputu (nacionalnom dohotku), beta= ucesce faktora kapitala profita u proizvedenom autputu.

Promene u velicini inputa rada (L) i kapitala (C) odrazavaju se na promene u proizvodnji (Q) preko koeficijenta elasticnosti proizvodnje. Tako alfa oznacava elasticnost proizvodnje obzirom na input rada, dok beta oznacava elsaticnost proizvodnje obzirom na input kapitala. Sve ovo ukazuje na znacaj Kob-Daglasove proizvodne funkcije u objasnjavanju reziduala u najsirem kontekstu tehnoloskog progresa preko konstante A.

24.PROMENA KVALITETA RADNE SNAGE USLOVLJENA OBRAZOVANJEM-Doprinos obrazovanja privrednom razvoju postaje sve vise posredan. On postaje svojvrsni provodnik cija efikasnost zavisi od uspesnosti interakcije s razlicitim oblicima tehnickog progresa. Ako smo ukazali na to da obrazovanje utice na privredni razvoj preko delovanja tehnoloskog progresa moramo da potenciramo i to da postoji i povratni uticaj privrednog razvoja na obrazovanje. U ekonmici obrazovanja kazualnost izmedju ekonomike i obrazovanja se svodi na to da se fenomen obrazovanja tretira sa sledecih aspekata:*prvo: sa aspekta ekonomike kao faktor unapredjivanja obrazovanja,*drugo: sa aspekta unapredjenja obrazovanja kao ekonomskog faktora.

-Povecani obrazovni nivo pojedinca i drustva omogucava kroz interakciju sa tehnoloskim progresom, povecano stvaranje upotrebnih vrednosti, a to se odrazava na povecanje nacionalnog dohotka po glavi stanovnika (per capita), na povecanje kupovne moci stanovnistva, kao i na druge koristi od ubrzanog ekonomskog razvoja. Znaci promene u kvalitetu obrazovanja uticu na povecanje produktivnosti rada i nacionalnog dohotka po glavi stanovnika kao reprezenta drustvenog boljitka, a povratno veci standard omogucava bolje obrazovanje i dalji napredak drustva.

25.OBRAZOVNI NIVO STANOVNISTVA KAO ODRAZ KVALITETA RADNE SNAGE

-Obrazovni nivo stanovnistva u jednoj zemlji odslikava razvijenost obrazovnog sistema u toj istoj zemlji, ali i nivo ukupne razvijenosti te zemlje. Zemlja sa velikim ucescem neobrazovanog stanovnistva ne moze postici neki znacajniji uspeh u ekonomskom i drustvenom razvoju. Neobrazovano drustvo se drzi ustaljenih i konzervativnih tehnologija i nacina razmisljanja a nije sposobno da usvoji nova tehnoloska, informaticka i organizaciona resenja.Uocljiva je korelacija izmedju razvijenosti zemlje i njenog finansijskog potencijala i broja angazovanih ljudi jedne zemlje u obrazovnom procesu. Ucesce djaka, studenata, nastavnika u ukupnom broju stanovnika Srbije manje je nego ucesce u evropskim zemljama kao i od SAD dok je vece od Kine i Indije.(2005)Godine 2000. je u SAD bilo 76.6 miliona polaznika, tj upisano u obrazovni sistem zemlje, ukupno od obdanista do fakulteta.Stopa pismenosti stanovnistva preko 15 godina je 98%, a fakultetski obrazovani su cinili 33% od ukupnog broja stanovnika.

26.NUZNOST PROMENE STRUKTURE ZAPOSLENIH U SEKTORIMA PRIVREDE

-Transformacija i premestanje radne snage iz jednog sektora u drugi u visoko razvijenim zemljama pokazuje brzi razvoj tercijerizacije ekonomije, odnosno sirenje usluznih delatnosit na racun primarnog i sekundarnog sektora. Tako, npr. 1989. godini od 10 zaposlenih u SAD sedam vec radi u tercijarnom sektoru, sedam u Japanu, u nemackoj 6, dok u Jugoslaviji samo 4 od 10 zaposlenih u usluznim delatnostima.Tercijarni sektor se siri kako po obimu deltanosti tako i po povecanju broja zanimanja.On prima zaposlene iz primarnih i sekundarnog sektora, ali i novozaposlene razlicitih kvalifikacija. Pojedini teoreticari prognoziraju da ce uoceni trend biti nastavljen i da ce u najrazvijenijim zemljama sveta odnos izmedju primarne, sekundarne i tercijarne delatnosti biti: u primarnoj 10%, aktivnos stanovnistva, u sekundarnoj 10% aktivnog stanovnistva, u tercijarnoj 80% aktivnog stanovnistva.

27.NAUCNO ISTRAZIVACKI RAD I PRIVREDNI RAZVOJ

-Nivo naucno-istrazivackog rada je znacajan indikator privredne razvijenosti. Veci broj naucnih istrazivaca bitno utice na privredni razvoj i pospesuje kvalitet rada ostalih radnika u jednoj zemlji, oraganizaciju rada, premenu tehnoloskog progresa itd. Naucno-istrazivacki rad je rezultat obrazovnog i naucnog potencijala jedne zemlje ali i medjunarodnog transfera tehnologije. I ovde uocavamo dvostruku uslovljenost:

*naucno-istrazivacki rad bitno doprinosi povecanju drustvene produktivnosti i drustvenog razvoja, ali i *povecani drustveni proizvod i nacionalni dohodak po stanovniku kao izraz privrednog rasta i razvoja omogucavaju dodatna sredstva za naucno-istrazivacki rad.Broj naucnih radnika varira od zemlje do zemlje, ali je uglavnom u korelaciji sa stepenom razvijenosti odredjene zemlje. Za nase razmatranje je relevantna grupa malih razvijenih zemalja (Ceska, Belgija, Svedska, Austrija, Danska, Slovacka, Holandija, Madjarska, Norveska i Irska), jer tom nivou privrednog razvoja tezi i Srbija. U toj grupi prosek istrazivaca je 25.8 na 10 000 stanovnika. Za naucno istrazivacki rad su potrebna sredstva, pa kada zelimo da analiziramo finansijsko obezbedjenje oblasti istrazivanja i razvoja onda razmatramo kretanje troskova kao jednog od elemenata materijalno-tehnickog obezbedjenja istrazivacke i razvojne delatnosti. Male razvijene zemlje trose u proseku oko 2% svog bruto nacionalnog proizvoda (GNP) za istrazivanje i razvoj, dok Srbija izdvaja samo 0.25% za iste namene.

28.INPUTI I AUTPUT OBRAZOVNOG SISTEMA, KARAKTERISTIKE I ZNACAJ

-Predmet istrazivanja ekonomike obrazovanja su ekonomski aspekti delatnosti obrazovanja, a koje je nemoguce istraziti bez tretiranja inputa i autputa obrazovnog procesa. U uzem smislu, znaci, predmet njenog istrazivanja su materijalni, ljudski i finansijski resursi koji se javljaju kao pretpostavka za rad obrazovnih institucija. U sirem smislu predmet istrazivanja ekonomike obrazovanja je specificna proizvodna funkcija delatnosti vaspitanja i obrazovanja u njenom ekonomskom i drustvenom odredjenju. Kvalitet izlaza obrazovnog procesa je viseznacan: utice na povecanje drustvene produktivnosti rada i doprinosi ubrzanijem razvoju, a u isto vreme omogucava pojedincu kao drustvenom bicu da se svestranije i kvalitetnije posveti resavanju i drugih problema u drustvu kao sto su pitanja iz oblasti politike kulture, koriscenja slobodnog vremena i sl. Ako stecena znanja prevazilaze zahteve radnog mesta ili su manja, obrazovanje se javlja kao subotimalna investicija.

29.ULAGANJA U SISTEM OBRAZOVANJA U FUNKCIJI POBOLJSANJA KVALITETA OBRAZOVANJA

-Neobrazovanost je jedan od bitnih uzrocnika siromastva u Srbiji. Zemlje clanice OECD-a prepoznale su da uspeh, konkurentnost i razvoj neke zemlje u globalnom svetu u sve vecoj meri zavisi od kvaliteta i pravednosti obrazovanja. Kad se uporedimo sa razvijenim delovima bivse SFRJ (Hrvatskom i Slovenijom), vidimo da je kvalitet obrazovanja u Srbiji nizi u svakom ispitivanom domenu. Uporedjivanje kvaliteta obrazovanja u Srbiji sa kvalitetom obrazovanja u Bugarskoj i Rumuniji koje imaju slican nivo ekonomskog rasta sa Srbijom, pokazuje da su kvaliteti slicni. Sve zemlje u regionu zaostaju za standardom da ucesce ukupnog sistema obrazovanja u BDP bude 6% odnosno 2% za sistem visokog obrazovanja, osim Slovenije koja je blizu tog standarda. U Srbiji su se reformom viskoskolskog obrazovanja stvorili uslovi za ekspanziju visokog skolstva, sto je povecalo broj, posebno, privatnih institucija.

30.JAVNI RASHODI I PRIHODI SRBIJE VEZANI ZA OBRAZOVANJE I STRATESKA OPREDELJENJA

-Obrazovanje kao drustvena delatnost, povecava svoje ucesce u ukupnim prihodima i rashodima ukupnih drustvenih delatnosti u Srbiji, kako apsolutno, tako i relativno, sto ukazuje na znacaj koji mu se pridaje. U 2001. godini rashodi obrazovanja po uceniku i studentu u Srbiji su iznosili oko 270 amerckih dolara sa tendencijom daljeg rasta.

31.ISTRAZIVANJA U EVROPSKOJ UNIJI O EKONOMSKIM EFEKTIMA OBRAZOVANJA

-Razvoj ekonomike obrazovanja u zemljama EU a posebno u zemljama u tranziciji je u zaostatku za razvojem te oblasti u SAD. Trziste rada na kome se vrsi ponuda rada ljudi koji su se obrazovali u nacionalnom obrazovnom sistemu, povratno, daje odgovore na rezultate obrazovnog sistema kroz vecu ili manju zaposlenost, odnosno vece ili manje zarade. Grafikon pokazuje da povecanje prosecnog obrazovnog nivoa stanovnistva za jednu dodatnu godinu obrazovanja ide uporedo, naprimer sa 10.9% povecanja plata u Irskoj, ili u proseku 8% povecanja plata za zemlje Evropske Unije. Rashodi za obrazovanje i ako imaju veliki znacaj za rast i razvoj jedne ekonomije i drustva u isto vreme su i veliko breme za javne budzete. Oni cine vise od 10% javnih rashoda u proseku za sve zemlje EU a oko 15% u Norveskoj i Danskoj.

32.DOZIVOTNO UCENJE KAO USLOV DA SE DRUSTVO I POJEDINAC SUOCE SA IZAZOVIMA PRIVREDNOG I DRUSTVENOG RAZVOJA

-Redovno obrazovanje je put da se razumeju promene u drustvu, ali i da se one iniciraju. Za one koji su zavrsili redovno obrazovanje, proces ucenja, ono nikad ne moze da prestane. Obrazovanje nije zatvoren proces koji jednom zapocne i jednom se zavrsi, sa ciljem da se zaposedne neko radno mesto. To je trajan proces koj se odvija tokom celog zivota. Koncept dozivotnog obrazovanja-ucenja (Lifelong Learning-LLL) odnosi se na ideju ucenja koja traje citavog zivota, jer dozivotno obrazovanje je sistem organizacionih administrativnih, metodoloskih i proceduralnih mera, koje promovisu dozivotno ucenje. Osnovna zamisao je da treba da postoji obrazovni sistem, koji ce u svakom trenutku, svakom pojedincu, bez obzira na zivotno doba ili profesionalni status, pruziti mogucnost da ovlada novim, raznovrsnim i korisnim znanjima. Formalno i neformalno obrazovanje se u ovom smislu smatraju komplementarnim delovima iste celine. Lisabonska strategija, definisana na sastanku Saveta Ministara EU u Lisabonu marta 2000. godine predstavljala je baznu strategiju razvoja Evropske Unije. Lisabonska strategija je isticala ulogu ljudskih resursa i investicija u znanje u podsticaju ekonomskog rasta, zaposljava i konkurentnosti.

33.ULOGA PRIVREDNIH PREDUZECA U DOZIVOTNOM OBRAZOVANJU ZAPOSLENIH

-Uspesnost privrednih preduzeca sve vise se meri kroz stepen uspesnosti primene tehnoloskog progresa u njegovim razlicitim oblicima.U preduzecu se pod dejstvom tehnoloskog progresa desavaju mnogobrojne promene koje uslovljavaju restruktuiranje preduzeca: vlasnicko, upravljacko, organizaciono, tehnolosko, kadrovsko itd. U trzisnim uslovima privredjivanja bez dinamickih promena u okruzenju, preduzece je imalo klasican konkurentski nacin upravljanja u cilju ostvarenja ciljeva. Karakteristike ovog nacina upravljanja koji je u sadasnjim uslovima privredjivanja vec prevazidjen. U preduzecima se mora posvecivati paznja pripremi kadrova za poslovanje preduzeca u novim uslovima. To znaci da mora da se definisu potrebni strucni profili za realizaciju plana rasta i razvoja preduzeca, da se usmeri obuka potrebnih kadrova i prihvati motivacioni sistem koji postice kadrove na kreativan rad, kao i obezbede potrebna sredstva.

XX.PRACENJE PROCESA DOZIVOTNOG OBRAZOVANJA U SAVREMENOJ PRIVREDI

-U procesu promena na svim nivoima privrednog i drustvenog zivota kao posledica naucno tehnoloske revolucije, preduzece je izlozeno povecanom riziku u ostvarivanju svojih ciljeva.Savremena istrazivanja pokazuju da su pri takvim naglim promenama u povoljnijem polozaju preduzeca sa kvalitetnijim ljudskim potencijalom.Ona su u stanju da brzo reaguju na promene iz spoljnjeg sveta i tako minimiziraju rizik u poslovanju.Dozivotno obrazovanje kao bitan model u edukovanju zaposlenih, u narjrazilicitijim oblicima cini temeljni input inovacija u razlicitim funkcijama preduzeca. Da bi se dozivotno obrazovanje uspesno pretocilo u inovaciju pojedinog segmenta podele rada u preduzecu i time se pozitivno odrazilo na mogucnost njegovog poslovanja, potrebno je analizirati brojne faktore koji uticu na optimalno koriscenje finan. sredstava izdvojenih za te svrhe.Sluzbe za upravljanje ljudskim resursima u preduzecima moraju da imaju jasnu i preciznu sliku trenutnog potencijala svojih zaposlenih kao i probleme koje ima svaki od zaposlenih u savladavanju novih zadataka koji se postavljaju pre njih.

34.UNIVERZITET I PERMANENTNO OBRAZOVANJE

-Univerziteti su veoma bitan element u koncipiranju sistema dozivotnog obrazovanja na nacionalnom nivou,jer oni su svojom reformom i redefinisanjem svoje pozicije, upuceni na partnerstvo sa privredom, transfer znanja prema korisnicima u privredi,ali i afirmaciju duha preduzetnistva i promociju dozivotnog obrazovanja.Sistem dozivotnog ucenja i ima za cilj stvaranje dugotrajnih veza izmedju preduzeca i univerziteta kroz razmenu informacija o vestinama i nivou kvalifikacija potrebnih za neprestano povecanje produktivnosti i ekonomicnosti.Uloga univerziteta u dozivotnom ucenju je:*sticanje znanja i vestina koje se mogu primeniti u praksi,*profesionalno usavrsavanje*doprinos regionalnom razvoju i transferu znanja.

Primena Bolonjskog procesa na univerzitetu doprinosi dozivotnom ucenju ukoliko omogucava dovoljno fleksibilan pristup razlicitim nivoima studija u razlicitim zivotnim dobima.

35.MAKROEKONOMSKE MERE DRZAVE I NJIHOV UTICAJ NA OBRAZOVANJE

-Makroekoonomska politika znaci akciju u kojoj nosilac odluka (drzava) tezi ostvarivanju projektovanih ciljeva koristeci se pri tome odredjenim brojem instrumenata.Neki ciljevi su kratkorocnog a neki dugorocnog dometa.Kratkorocni ciljevi se definisu radi resavanja tekucih ekonomskih problema.Dugorocni ciljevi (strukturne promene) su ciljevi razvojne politike, koja treba da obezbedi kvalitativni rast sto podrazumeva duboke promene u privredi i drustvu, koje obrazovanje treba da prati,a i da ih ubrzava.Mere koje koristi drzava su: kreditno-monterana, fiskalna, politika cena i dohodaka, devizna, carinska politika itd.Sustina makroekonomske politike drzave je da utice na povecanje zaposlenosti i obima drustvenog proizvoda na jednoj strani, i odrzavanju stabilnih cena na drugoj strani, sa bitnom ulogom obrazovanja u podsticaju zaposljavanja i privrednog i drustvenog razvoja.U okviru razvojne politike koja se vodi na dugi rok razlicitom kombinacijom mera makroekonomske politike, moguce je postici da obrazovanje u interekciji sa tehnoloskim progresom omoguci ostvarivanje ekonomskih ciljeva a pre svega pune zaposlenosti.

37.MEDJUZAVISNOST NIVOA EKONOMSKOG RAZVOJA,ZAPOSLJAVANJA I OBRAZOVANJA

-Pod razvojem podrazumevamo ne samo porast nacionalnog dohotka po glavi stanovnika znaci njegovu kvanititativnu komponentu vec i njegovo kvalitativno odredjenje. Pod kvalitativnim odredjenjem mislimo na sve one kvalitativne i strukturne promene koje doprinose:kvalitetnijem zivotu,smanjennju socijalnih tenzija,regulisanju intersektorskih i regionalnih disproporcija u razvoju itd.Znaci sve teznje da se ostvare razojni ciljevi bi pali u vodu ako ih ne realizuju kljucni faktor u procesu drustvene reprodukcije:ljudski faktor.Ljudi su ti koji realizuju zacrtane razvojne planove, a za to moraju da imaju adekvatno obrazovanje, pa se kroz taj proces strukturnih promena stvaraju i uslovi za otvaranje novih radnih mesta za koje je potrebno, takodje adekvatno obrazovanje.Prema tome obrazovanje u interakciji sa tehnoloskim progresom je vrlo kopleksan faktor koji utice na privredni razvoj i zaposlenost.Protivurecnost izmedju obrazovanja i zaposljavanja u ravijenim zemljama mogu se videti u sledecim problemima:*Skolske kvalifikacije su sve vise uslov da se ljudi prilagodjavaju nastalim tehnoloskim i ekonomskim promenama,*Naime, ekspanzija obrazovanja koja vodi sve vecem broju skolskih kvalifikacija povecava ponudu na trzistu rada i smanjuje mogucnosti zaposljavanja bez obzira na privredni rast,*Valja naglasiti da i u razvijenim zemljama postoje grupe stanovnistva koje nisu obuhvacene ekspanizijom obrazovanja sto im otezava zaposljavanje.

Sirenje mogucnosti zaposljavanja u svim oblastima vodi povecanju oportunitetnog troska za skolovanje iznad odredjenog nivoa obrazovanja.

38.PLANIRANJE KAO FAZA U PROCESU UPRAVLJANJA OBRAZOVANJEM

-Efikasno planiranje radom skola nuzan je uslova da se postignu zarctani ciljevi uz racionalno trosenje rada i sredstava, uz uvazavanje potrebe privrede i drustva. Inace planiranje tretiramo kao fazu u procesu upravljanja u skladu sa teorijom i praksom menadzmenta.Istorijski posmatrano sam pojam menadzment je nastao u veoma dalekoj proslosti, kao izvedena rec od engleskog korena reci manage, kojim se oznacava uspesnost raspolaganja ogranicenim resursima ili sredstvima odnosno sposobnost obavljanja datog posla.Menadzment se takodje tretira kao odredjeni skup znanja o upravljanju pa cak i kao karijera koja se stvara u domenu usmeravanja i vodjenja poslovanja preduzeca i njegovih organizacionih jedinica.

39.MAKROEKONOMSKI PRISTUP PLANIRANJU OBRAZOVANJA

-U makroekonomskom pristupu planiranja obrazovanja potrebno je definisati dilemu oko tretiranja instrumenata usmeravanja obrazovanja. Naime dilema je da li se prikloniti trzisnom ili planskom pristupu u usmeravanju obrazovanja odnosno da li sve odluke o usmeravanju obrazovanja prepustiti trzistu ili na makro nivou planirati tu delatnost. Trziste ne moze biti jedini instrument za usmeravanje obrazovanja i ako je znacajan faktor koji ukazuje na potrebu aktivnog poslovnog angazovanja skolskih institucija. U makroekonomski aspekt planiranja obrazovanja mogli bismo ukljuciti ove elemente:izbor prikladnih modela, utvrdjivanje proizvodne funkcije u oblasti obrazovanja, i pristup analizi i planiranju obrazovanja sa stanovista promene input-autput tabele narodne privrede.Kod modela orazovanja su karakteristicna dva modela: model bez izbora izmedju alternativa i model izmedju alternativa.Proizvodna funkcija u oblasit obrazovanja moze se definisati na sledeci nacin (Hansen):

A=f(X1...., Xm,Xn.....,Xv,Xw.....,Xz)

A=neka mera rezultata postignuta u odredjenoj skoli npr ocenjivanjeX1...Xm=oznacava varijable kao sto su kvantitet i kvalitet u izvodjenju nastave,tehnicka pomagala i uredjaje u skoli, kao i vreme koje ucenici provode u koriscenju ovih instrumenataXn...Xv=varijable koje mere uticaje van skole npr. obrazovni nivo roditeljaXw....Xz=oznacava varijable koje se odnose na sposobnost djaka i pocetni nivo njihovog znanja stecenog pre upisa u odredjenu skolu

U makroekonomskom pristupu planiranju obrazovanja primena input autput tabele omogucava da se iskoriste informacije koje daju modeli obrazovanja i proizvodne funkcije u obrazovanju. U input-autput tabeli sektor obrazovanja je tretiran kao posebna drustvena aktivnost. Osnovna svrha ove tabele je da se nia osnovu poznvanja proizvodnih funkcija utvrdi optimalna alokacija materijalnih resursa izmedju obrazovanja i ostalih sektora input-autput tabele.

40.METODE PLANIRANJA OBRAZOVANJA

-Kod metoda za planiranje obrazovanje karakteristicne su dve metode:kombinovana metoda i futuroloske studije u planiranju obrazovanja. Kod kombinovane metode za planiranje obrazovanja u fokusu je iznalazenje resenja koje bi integrisalo interese svih aktera ili bar najvaznijih u procesu obrazovanja.Savremene privrede karakterisu preiodi privredne stagnacije, velikog priliva mladih u obrazovne institucije, manjak radnih mesta, nedostatak finansijskih sredstava za realizivanje obrazovnog procesa.Futuroloske studije u planiranju obrazovanja imaju trostruki cilj:Da identifikuju buduce posledice sadasnjeg planiranja i odluka o politici obrazovanja; Drugi je cilj da se ide u korak dalje u odnosu na uobicajene metode ekstrapolacije kvantitativnih trendova.Mnogo je bitnije uociti kako ce se npr kretati potrebe za nastavnicima iz specijalnih predmeta.Dalje u kreiranju buduce politike treba vise razmisljati o situaciji kadce obrazovanje poprimiti oblik potrosnje a kad ce se tretirati kao investicija; Treci cilj futuroloskih studija u oblasti obrazovanja je da ispitaju moguce promene socijalnih i drustvenih vrednosti.

41.PLANIRANJE RASHODA ZA DELATNOST OBRAZOVANJA (klasifikacija i kriterijumi)

-Ukupni rashodi za obrazovanje (vladini i privati) mogu se klasifikovati najmanje u ove osnovne grupe:*tekuci rashodi (licni rashodi i ostali tekuci rashodi) i *rashodi za investicije

Ukupni rashodi mogu se dalje klasifikovati prema ovim kriterijumima:*javne i privatne skoel*regije zemlje*velicina skole*nove i starije skole*razliciti fakulteti, departmani i studijski programi, kod visokog obrazovanja itd.

42.PROJEKCIJA TEKUCIH RASHODA ZA OBRAZOVANJE (Edingov pristup)

-Za predvidjanje tekucih troskova obrazovanja Eding je uzeo sledecu formulu:

Dc/n=Dc/o x E n

Dc/n=tekuci troskovi obrazovanja u predvidjenom periodu; Dc/o= tekuci troskovi obrazovanja u periodu 0; E n= Edingov koeficijent;

Za utvrdjivanje Edingovog koeficijenta uzeti su sledeci faktori:*porast broja ucenika,*poboljsanje skolskih normi, poboljsanje stope ucenik-nastavnik,*porast bruto-nacionalnog dohotka po stanovniku.

43.PROJEKCIJA RASHODA ZA INVESTICIJE

-Jedan od pouzdanih kriterijuma za procenu investicionih rashoda u buducnosti je trosak za obezbedjenje novog mesta u skoli za ucenika odnosno mesta za studenta na fakultetu. Te procene zavise od dejstva mnogih faktora a mi navodimo samo neke:*nivo cena u gradjevinarstvu,*promene u normativima skolskog prostora po uceniku, odnosno studentu,*ocekivane promene u stvarno raspolozivom prostoru po jednom uceniku, studentu,*anticipacione promene u pomocnim prostorijama po uceniku (hodnici, biblioteke, sportske hale, itd.)*migracioni procesi*demografske procene

Posle utvrdjivanja planiranog rashoda za novoizgradjeno mesto po uceniku za svaku oblast obrazovanja, ovaj se iznos mnozi potrebnim brojem novih radnih mesta, pa se takodobija ukupni rashod za investicije u obrazovanju u odredjenom planskom periodu.

44.MIKROEKONOMSKI APSEKT PLANIRANJA RADA SKOLE

-Osima na makro nivou, nivou drzave, regije itd. i u svakoj konkretnoj skoli moramo definisati razvojen i tekuce planove. Planovi koje skola donosi u odnosu na vremenski period koji obuhvata su: *perspektivni i *godisnji.

Svaka skola utvrdjuje potrebe za obrazovanjem u svom okruzenju za nekoliko godina unapred, uzimajuci u obzir prirodni i mehanicki priliv dece u rejonu skole (demografski rast, izgradnja novih stambenih blokova, razvoj privrede itd.). Svaki plan mora imat i svoj finansijski aspekt pa se moraju utvrditi i rashodi koje moramo razvrstati u najmanje dve osnovne grupe: rashodi za investicije i tekuce rashode.Godisnji program rada podrazumeva planiranje godisnjih aktivnosti skole, kojima se konkretizuju aktivnosti, mesta, vremena i nosioci pojedinih zadataka skole, potrebna sredstva, kao i permanentno izgradjuje, da se konkretizuje i usavrsava sistem rada i da skola efikasnije ostvaruje svoju pedagosku funkciju.

45.POJAM FINANSIJA, FINANSIJSKE POLITIKE I FINANSIRANJA OBRAZOVANJA

-Finansije su izraz koji potice od latinske reci finis koja znaci: granica, rok, svrsetak, a u srednjevekovnom latinskom i rok placanja. Finansijska politika je primenjena nauka o finansijama koja se bavi proucavanjem finansijskih mera i instrumenata za postizanje finansijskih, ekonomskih i drugih ciljeva u drustvu. Na osnovu saznanja o finansijskim pojavama, odnosima, zakonitostima i institucijama, finansijska politika upucuje na optimalan izbor i kombinaciju prakticnih akcija koje obezbedjuju realizaciju ocekivanih efekata. Drustvo realizuje mnoge ciljeve kroz finansiranje obrazovanja, posebno u efikasnom ukljucivanju obrazovanja u proces drustvene reprodukcije, pa je finansijska politika nekada i u funkciji solidarnosti i pruzanja priblizno jednakih sansi clanovima

drustva. Postoji, medjutim citav set i drugih ciljeva koje drustvo zeli da realizuje u obrazovanju. Zbog znacaja obrazovanja u procesu privrednog i drustvenog razvoja, finansiranje obrazovanja je prvorazredni ekonomski, ali i politicki problem.

46.POJAM JAVNIH FINANSIJA I JAVNE POLITIKE

-Termin javne finansije dolazi iz savremene gradjanske literature engleskog i francuskog porekla (Public finance i Financies Publikues) koji ima za cilj da objasni upotrebu javnih prihoda i javnih rashoda za odredjene socijalno ekonomske ciljeve ili njihovu vezu sa tim ciljevima. Javni rashodi se u mnogim zemljama detaljno proucavaju i u praksi prate zato sto treba da obezbede uslove za sprovodjenje odredjene fiskalne politike ciji je cilj racionalna upotreba sredstava koja se u te svrhe trose. Javni prihodi predstavljaju sva ona sredstva koja su potrebna da bi drzava ostvarivala svoje funkcije u javnom sektoru, odnosno da bi pokrila javne rashode koje drzava cini u svom funkcionisanju. Porezi su najmasovniji javni prihod u svim zemljama.Poreska (fiskalna) politika je politika prihoda i rashoda drzavnih organa prema odredjenim namenama. Fiskalna politika se vodi preko budzetskog deficita ili suficita. Budzet predstavlja sintezu javnih prihoda i javnih rashoda i kao takav sluzi ciljevima ekonomske politike. Budzet je novcani predracun drzave, a drzava ga puni na jedan od sledecih nacina i to:*od poreza,*zaduzivanjem kod preduzeca i gradjana i *pozajmljivanjem kod domacih i stranih banaka.

Prikupljena sredstva u budzetu se od strane drzave koriste za; obrazovanje, zdravstvo, komunalne sluzbe, socijalna davanja, kao i za investicije u one sektore za koje nije zainteresovan privatni sektor ili je manje zainteresovan, a imaju siri drustveni interes.

47.TEORETSKI PRISTUPI FINANSIRANJU OBRAZOVANJA

-A.Smit je istrazivao uticaj finansiranja obrazovnog sistema na njegovu efikasnost. Klasicna ekonomska skola se inace pozabavila finansiranjem obrazovanja i otvorila pitanja ulaganja u obrazovanje, u svrhu nalazenja najefikasnijih resenja. Inace, i vecina ekonomista iz klasicne ekonomske skole je usvojila stavove Smita o potrebi participacije ucenika i roditelja u finansiranju skola, radi izgradnje efikasnijeg skolskog sistema. DZ.S.Mil je utvrdio tri ekonomska elementa za donosenje racionalnih odluka u obrazovanju: Dugo iskustvo u obrazovanju je nuzno da bi se znalo ceniti obrazovanje; Za skolu je potrebna odredjena minimalna velicina za optimalan rad; Bitna ekonomska karakteristika obrazovanja su eksterne ekonomije koje generira obrazovani pojedinac. Jedna od koncepcija finansiranja obrazovanja je i koncepcija doznake za obrazovanje, to je instrument kojim bi se ukinulo direktno drzavno finansiranje skola. Politika vaucera je postala znacajni deo debate za sprovodjenje obrazovne politike, pa se u tom cilju predstavljaju kao resenja i razlicite vaucer seme. Kompenzatorsko obrazovanje ima mnogo oblika zavisno od kriterijuma koji se primenjuje pri razgranicenju. Sa aspekta vremena: kratkorocno, dugorocno i kompenzatorsko obrazovanje koje je primereno odjredjenim starosnim grupama.

Kompenzatorsko u okviru i izvan skole. itd.

48.SISTEM OBRAZOVANJA KONCIPIRAN ZA REALIZACIJU CILJEVA POSTINDUSTRIJSKOG DRUSTVA, ODNOSNO ZA REALIZACIJU CILJEVA DRUSTVENOG BLAGOSTANJA

-Jedan karakteristacan koncept obrazovanja je usmeren na realizaciju ciljeva postindustrijskog drustva, pracenju informaticke revolucije koja traje, drugi na realizaciju ciljeva drustvenog blagostanja.Prvi koncept obrazovanje razmatra kao investiciju koja treba da omoguci tehnoloski i privredni razvoj i nastavak informaticke revolucije. Drugi koncept obrazovanja kao dominantan cilj stavlja na smanjenje osnovnih nejednakosti u drustvu i obrazovanju. Na obrazovanje se u ovom modelu gleda kao na pravi i duznost svakog gradjanina. Teznja je da se u obrazovanje ukljuce i najugrozenije socijalne grupe.U prvom konceptu akcenat je na prilagodjavanju korisnika obrazovanja na vazeci sistem vrednosti, dok je u drugom modelu nagalsak na ostvarivanju humanistickih ideala pa su dominantne drustvene nauke u obrazovnim programima. U drugom modelu se u cilju smanjenja jaza izmedju razlicitih socijalnih grupa, insistira, i na institucionalizovanju premanentnog obrazovanja na svim nivoima.

49.SISTEMSKI PRISTUP FINANSIRANJU OBRAZOVANJA

-Finansijska komponenta dobija sve vise na znacaju a sistematski pristup obrazovanju u svojoj prakticnoj primeni sve vise dolazi do izrazaja u finansiranju obrazovanja.Sistemski pristup finansiranju obrazovanja pruza mogucnost analitickog uvida u racionalnost trosenja sredstava za obrazovanje.Inputi obrazovnog sistema se dele u dve osnovne grupe: *instrumentalni inputi (radno vreme nastavnika, kvalitet nastave, broj skolskih casova po uceniku itd.) kojima se moze manipulisati u okviru sistema obrazovanja, i *egzogeni inputi koji se u okviru sistema obrazovanja moraju tretirati kao zadani, a koji se mogu opredeliti na : a) Faktori koji ukazuju na sredstva sa kojima raspolaze pojedinac ili familija koji uticu na obrazovanje i nivo obrazovanja onih koji pohadjaju skole; b) Faktori koji ukazuju na uticaje u okviru skolske populacije, vrednost inputa vremena nastavnika i ucenika.

50. ISKUSTVA U FINANSIRANJU OBRAZOVANJA U SVETU

-Eksplozija obrazovanja ukazuje na veliki bum u razvoju obrazovanja i produkuje kadrove iznad potrebe privrede i drustva, ali postavlja i zahtev za vecim obimom sredstava nego sto je drzava u mogucnosti da izdvoji za tu namenu. Zahtev za obrazovanjem zavisi od dve varijable: demografske i socijalne.U Francuskoj su se samo drzavne skole finansirale iz budzeta 1959. godine, a privatne iz svojih fondova. Za vreme “Pete Republike” 1959. godine zakon je uslovio da privatne institucije mogu koristiti javne fondove. U drugoj polovini dvadesetog veka V.Britanija je vec imala razvijen sistem finansiranja, kako drzavnih tako i privatnih skola. U

razvijenom sistemu finansiranja, mogucnost da se finansiraju iz javnih izvora su imale i drzavne i privatne skole, pod odredjenim uslovima.Sistem vaspitanja i obrazovanja u SAD je tradicionalno decentralizovan. Pravac obrazovanja i vaspitanja zavisi u stvari od svake drzave clanice SAD. Svaka drzava donosi svoj znakon o skolama i pitanjima obrazovanja, te zbog toga postoje razliciti sistemi odnosno razlitcite skoslske strukture.

51.FINANSIRANJE VISOKOG SKOLSTVA

-Danas, kao vazan deo njihovih ukupnih strategija, univerziteti moraju da posvete visok stepen paznje i upravljanju finansijama. Finansijsko upravljanje predstavlja sveobuhvatnu strategiju sa ciljem da se obezbede prihodi iz razlicitih izvora, da se upravlja potrosnjom i da se kontrolisu rashodi da se upravlja dugom i investicijama, rezervama, kao i rizikom.Sest klasicnih kvanititativnih pokazatelja, iskazanih procentualno, po nekim misljenjima, se javljaju kao najcesci za uporedjivanje finan. menadzmenta na univerzitetima u razvijenim zemljama i to: 1. Operativni rezultati; 2. Raznovrsnost prihoda; 3. Likvidnost; 4. Spoljni dug; 5. Racio obrta; 6. Trend rashoda za akademske plate;Imamo dve kljucne dileme u finans. obrazovanja izvor finansiranja i nacin finansiranja. Pored javnih izvora finansiranja postoje i dopunski izvori finansiranja kao sto su: skolarine, zaduzbine, pokloni i novcani prihodi za ucinjene usluge preduzecima itd.

52.FINANSIRANJE OBRAZOVANJA U SRBIJI

-Ustavno opredeljenje je da su gradjani RS jednaki u ostvarivanju svojih prava na obrazovanje i vaspitanje, bez obzira na pol, nacionalnu, versku, i jezicku pripadnost itd.Finansiranje je mehanizam koji obrazovanje integrise u celinu procesa drustvene reprodukcije. Osnovno obrazovanje u Srbiji je obavezno i besplatno. U budzetu RS obezbedjuju se sredstva za: *ostvarivanje pripremnog predskolskog programa u godini pred polazak u skolu, u roku od 4 sata trajanja dnevno;*ostvarivanje predskolskog programa za rad sa decom u smetnjama u razvoju;*ostvarivanje predskolskog programa za rad sa decom na bolnickom lecenju;*plate i dodatke zaposlenih u osnovnim i srednjim skolama itd.*razvojen programe i projekte ustanova;*rad unikatnih skola i skola od posebnog interesa za Republiku koje odredi Vlada;U Srbiji je dopustena mogucnost otvaranja privatnih skola i formiranje mreze privatnih univerziteta, gde se ukupni prihod formira, od skolarina, donacija itd...Drzava ne finansira privatne skole i univerzitete u Srbiji. Finansiranje iz ugla studenata ima znacaj u mogucnosti da se stekne uslov za obrazovanje na teret budzeta, odnostno da se student samofinansira. Broj studenata cija ce se skolarina finansirati iz budzeta odredjuje Vlada.

53.TEORIJSKE OSNOVE RENTABILNOSTI ULAGANJA U OBRAZOVANJE SA ASPEKTA POJEDINCA

-Problemi u obrazovanju su samo deo problema koje imaju drustva. Sa problemima ekonomske efikasnosti ulaganja u obrazovanje medjutim suocavaju se i razijene zemlje,

pa je i to razlog vise da se naucnici bave medoloskim aspektom problema efikasnosti ulaganja u obrazovanje.Ulaganje u obrazovanje je veoma bitno i zahteva od vlada svih zemalja ali i od pojedinaca, da drugacije pristupe ovom problemu. Ocena za efikasnost projekta u obrazovanju sa aspekta pojedinaca mogu biti rezultat primene razlicitih metoda. Ideja svih metoda je da se uporede rashodi koje je svaki pojedinaca i njegova porodica imala u toku skolovanja sa prihodima od obrazovanja koje pojedinac ima u svom radnom veku. U analizi rentabilnosti projekata obrazovanje sa pozicije pojedinca najcesce se koriste sledece metode:

*metoda roka povracaja investicionih ulaganja,*metoda neto sadasnje vrednosti projekta,*metoda interne stope prinosta projekta i *metoda indeksa prinosa.

54.METOD POVRACAJA SREDSTAVA

-Vrednovanje investicionih projekata obrazovanja metodom povracaja vrsi se sa stanovista potrebnog vremena za povracaj investicije.Period povracaja predstavlja broj godina potreban da se neto gotovinskim tokom nadoknade ulozene investicije. Izracunava se putem sledeceg obrasca: n n

l=Σ(PGt-OGt) = Σ NGt t=0 t=0gde je:l=vrednost investicije; PGt= vrednost priliva gotovine; OGt= vrednost odliva gotovine; n=period povracaja investicionog projekta; NGt= neto gotovinski tok

Primer na 185 str.

55.KONCEPT VREMENSKE VREDNOSTI NOVCA

-Kod dinamickih metoda kao teorijska osnova za izracunavanje figurira koncept vremenske vrednosti novca. Naime novac sa kojim se raspolaze u sadasnjosti, a koji upotrebljavamo za ulaganje u obrazovanje, nije istog kvaliteta kao novac u buducnosti. Ako se jedan dinar investira danas uz stopu prinosa taj dinar ce vredeti (1+i), posle 2 godine (1+i), (1+i)= (1+i)², a posle n godina (1+i) (1+i). .. . (1+i)=(1+i)n.Posto (1+i)n predstavlja vrednost jednog dinara posle n godina iznosi x dinara posle n godina vredi x(1+i)n. Formula za izracunavanje buduce vrednosti moze se prikazati sledecom jednakoscu:

Buduca vrednost=Sadasnji iznos (1+i)n

gde je:i=stopa prinosa; n=broj godina;Problem se moze postaviti i obrnuto: kolika je sadasnja vrednost jednog dinara koji ce biti raspoloziv posle n godina? A formula za sadasnju vrednost je:

Sadasnja vrednost=Buduci iznos (1+i)-n

Postupak kojim se vrsi svodjenje buducih iznosa na sadasnju vrednosto predstavlja diskontovanje (drugi postupak).Diskont period treba da odgovara zivotnom veku projekta.Stopa kojom se vrsi ovo svodjenje je diskontna stopa. Kapitalizacija je obrnut proces od diskontovanja, postupkom kapitalizacije se utvrdjuje buduci iznos sadasnje vrednosti sredstava (prvi postupak). Faktor kapitalizacije [(1+i)-n].

56.METOD NETO SADASNJE VREDNOSTI

-Metod neto sadasnje vrednosti predstavlja osnovni metod iz grupe metoda koji se baziraju na konceptu vremenske vrednosti i postupku diskontovanja. Neto sadasnja vrednost ulaganja u projekte obrazovanja predstavlja razliku izmedju sadasnje vrednosti priliva i sadasnje vrednosti odliva gotovine. U pitanju je vrednost koja se dobija diskontovanjem vrednosti neto gotovinskih tokova investicionog projekta ulaganja u obrazovanje, a sto je putem formule moguce prikazati na sledeci nacin:

NSV=(PGo-OGo)+(PG1-OG1)(1+i) + (PG2-OG2)(1+i) ..........(PGn-OGn)(1+i)-n

NSV=Σ(PGt-OGt)(1+i) =NSV=ΣNTGt (1+i)

NSV=ΣNTGt a

Gde je:PGt=vrednost priliva gotovine u godini tOGt=vrednost odliva gotovine u godini tn=period ekspolatcije investicionog projektai= diskontna stopaNTGt=neto gotovinski tok (razlika vrednosti priliva i vrednosti odliva gotovine) u godini ta=diskontni faktor za diskontnu stopu i

U slucaju kad su godisnji neto gotovinski tokovi konstantni u periodu n (NGT1=Ngt2....NGTn) njihova sadasnja vrednost se izracunava uz pomoc formule: (1+i) - 1NSV=NGTn+NGTn(1+i) +NGTn(1+i) . . . . .+NGTn(1+i) =NGTn i(1+i)

57.METOD INTERNE STOPE PRINOSA

-Ovaj metod koristi internu stopu prinosa kao kriterijum za ocenu rentabilnosti projekta. Interna stopa prinosa se definise kao ona diskontna stopa koja izjednacava sadasnju vrednost priliva gotovine sa sadasnjom vrednoscu odliva gotovine. Drugim recima to je diskontna stopa za koju NSV=0.Metoda interne stope prinosa se najcesce pominje u literaturi kada se procenjuje racionalnost odluka o investicijama u obrazovanju, kako sa pozicije pojedinaca, tako i sa aspekta drustva. To je u stvari ona diskontna stopa koja izjednacava sadasnju vrednost

svih mogucih prihoda od skolovanja, koje su rezultat skolovanja, sa sadasnjom vrednosti troskova za skolovanje da bi se uspoesno zavrsio odredjeni nivo obrazovanja, odnosno to je ona diskontna stopa kod koje je neto sadasnja vrednost jednaka nuli. Za razliku od metoda NSV, metod ISP eleminise svojevrsnu arbitrarnost pri odredjivanju diskontne stope. Jedan od nedostataka ovog metoda je sto u slucaju postojanja nekonvencionalnih novcanih tokova, a koje karakterise postojanje vise od jednog prihoda gde se pojavljuju znacjniji iznosi negativnih neto novcanih tokova postoji veci broj ISP.

58.METOD INDEKSA PRINOSA

-Metoda indeksa prinosa kod prikazivanja efikasnosti ulaganja tretira odnos koristi i troskova ili sadasnju vrednosti neto tokova novca i pocetnog izdatka novca za realizaciju projekta. Taj pokazatelj relativne rentabilnosti upucuje potrebne investicije za generisanje odredjenog iznosa koristi iz projekta. Odnos izmedju sadasnje vrednosti koristi projekta i sadasnje vrednosti inicijalnih ulaganja naziva se indeks rentabiliteta ili racio korist/troskovi. Indeks prinosa iznad 1 oznacava da je investicija rentabilna. Kod alternativnih projekata treba izbrati onaj koji ima najveci indeks prinosa.

59.METOD DRUSTVENE STOPE PRINOSA

-Za merenje efikasnosti investiranja koristi se drustvena stopa prinosa i interna stopa prinosa. U slucaju izracunavanja drustvene stope prinosa ulaganja i interne stope ulaganja u obrazovanje, postoje razlike izmedju njih:*Kod izracunavanja prihoda od plata koji se uzimaju kao merilo korisnosti od obrazovanja,u izracunavanju drust. stope prinosa rentabilnosti projekta, uzimaju se bruto plate sa ukljucenim porezima, za razliku od interne stope rentabilnosti kada se kao korist od obrazovanja za pojedinca uzimaju neto plate.*Kod obracuna troskova kod pojedinca uzimaju se samo troskovi koje snosi on i njegova porodica, a ne uzima se citav niz drustvenih troskova za njegovo obrazovanje. Zato je drustvena preciznija od interne.*Kod obracuna prihoda za izracunavanje stope prinosa, mora se uzeti u obzir i verovatnoca nezaposlenosti u radnom veku lica koje se obrazuju, pa se prihodi od plata diskontuju za procenat koji izrazava tu mogucnost.*Investicije u obrazovanje sa drustvenog aspekta mogu da menjaju strukturu trzista radne snage za odredjene starosne grupe, sto se odrazava na zarade, a prema tome i na indirektne troskove obrazovanje koji se uzima u obzir u kalkulaciji.

60.PRIMEDBE NA NEADEKVATNOST DRUSTVENE STOPE PRINOSA

-Ako bi sistematizovali argumenti pojedinih kriticara drustvene stope prinosa kod ulaganja u obrazovanje koji su osporili njenu ulogu da bude potpuno pouzdani kriteriju za alokaciju resursa u obrazovanju posebno kada se radi o sagledavanju mnogobrojnih efekata obrazovanja na nivou drustva iznete primedbe izgledaju ovako:*Nasledjena sposobnost individualna motivacija, socijalno poreklo, uspeh postignut u obrazovanju, karakter posla i postignuto strucno usavrsavanje medjusobno su jako povezani da se ne moze na zadovoljavajuci nacin izdvojiti cist uticaj obrazovanja na zaradu.*Drustvene stope rentabilnosti stalnos su potcenjene jer ne uzimaju u obzir efekat obrazovanja kao potrosnje i privlacnost pojedinih profesija koje se ne mogu iskazivati u novcanom obliku a koje su dostupne samo onima sa visokim obrazovanjem*Direktne koristi od obrazovanja su kvantitativno manje vazne nego indirektne koristi.*Postojece razlike u zaradama u korist obrazovanih ne odrazavaju razlike u njihovom doprinosu radnim rezultatima, vec odrazavaju trajno ustaljene drustvene konvencije.*Kalkulacije rentabilnosti zavise od projekcije buducih trendova, polazeci od zatecenih podataka, zanemarujuci istorijska poboljsanja ukvalitetu obrazovanja kao i buduce promene u traznji i ponudi obrazovne radne snage.

61.RIZIK U INVESTIRANJU

-S obzirom da je moguc veliki broj kombinacija medjusobnog delovanja razlicitih faktora neophodno je projekat analizirati sa stanovista rizika i neizvesnosti.Analiza rizika prema tome, ima za svrhu da donosiocu odluke obezbedi potpune informacije o planiranim investicijama. Ovu analizu treba sprovoditi u naredna 3 koraka:*Oceniti raspon vrednosti svakog znacajnog faktora i unutar tog raspona utvrditi verovatnocu ostvarenja odredjenih vrednosti;*Izabrati iz utvrdjenog raspona utvrdjenu vrednost za svaki faktor i kombinovati je sa vrednostima ostalih faktora u cilju izracnavanja stope rentabilnosti;*Treba ponavljati prethodna dva koraka, s obzirom da postoji veliki broj kombinacija da bi se ustanovile razlicite rentabilnosti i verovatnoce njihovog nastajanja.Analizom verovatnoce se istrazuje rizik sa stanovista distribucije verovatnoce ostvarenja razlicitih vrednosti ishoda, odnosno ishoda neto novcanog toka.

62.DRZAVNE ILI PRIVATNE SKOLE

-Jedna od glavnih dilema u ekonomici obrazovanja je dilema o stepenu zastupljenosti trzista u radu sistema obrazovanja, odnosno dilema o tome koliki obim nadleznosti drzave je potreban u regulisanju rada obrazovnih institucija. Pristalice javnog obrazovanja tvrde da univerzalni princip o dominaciji javnog obrazovanja u drustvu, prmovise drustveni princip jednakih mogucnosti za obrazovanjem svih clanova drustva i omogucava potrebnu socijalnu koheziju. Protivnici ucesca javnog obrazovanja nude kao alternativu povecano ucesce privatnog obrazovanja i povecanu ulogu trzista, mogucnost

biranja izmedju raznih ponudjaca na trzistu obrazovanja. Kod sistema drzavnog skolstva postoji dilema da li drzavno skolstvo obavalja samo transfer bez nadoknade prema korisniku usluga ili je i tu zastupljen trzisni mehanizam, u kome se obrazovna institucija ponasa trzisno, samo zahtev za finansijsku nadoknadu podnosi drzavnim organima umesto direktno korisnicima usluga obrazovanja. Dominantan model traznje za obrazovanjem zasniva se na teroiji ljudskog kapitala. Glavna ideja je da misija obrazovanja za pojedinca i drustvo u celini ima smisla, ako to podrazumeva ulaganje u sticanje znanja i vestine koje ce povecati prihode, kao i obezbedjenje dugorocnih pogodnosti.

63.PREDUZETNISTVO U OBRAZOVANJU

-Preduzetnistvo znaci dve stvari istovremeno: inovativnost i sklonost za prihvatanje rizika. Postoje bitne razlike izmedju preduzetnistva i menadzmenta. Menadzment se bazira na kombinovanju faktora proizvodnje kako bi se proizvodilo, dok preduzetnistvo bazira na komibnovanju faktora proizvodnje kako bi se inicirale promene. Potreba za preduzetnistvom u obrazovanju je utanovljena cinjenicom da su potrebe za promenama u obrazovanju drustveno uslovljene. Kreatori politike obrazovanja na nivou drzave aktivno eksperimentisu sa obrazovanjem, a to stvara mnogo korisnih varijacija za istrazivace, da te promene analiziraju i ocenjuju na makro planu.

64.DRUSTVENI MARKETING

-Koncept drustvenog marketinga je nastao na ideji da su i drustvene organizacije usmerene ka zadovoljavanju potreba trzista pa tako i obrazovni sistem,a ne samo proizvodne i trgovinske firme. Drustveni marketing je koncepcija pod kojom se najsire podrazumeva nastojanje drustvenih organizacija i institucija da koristeci koncepcije i metode marketinga resavaju odredjene probleme drustva i potrosaca. Sve to znaci da moramo istraziti trziste usluga sa akcentom na vrsti usluga koje se nude i utvrdjivanju inteziteta potreba za tim uslugama. Na bazi saznanja o potrebama korisnika usluga treba strukturirati program. U praksi je cesta pojava da korisnik usluge nije u stanju da do kraja definise uslugu koja mu zadovoljava potrebu, pa je to zadatak institucije da istrazi.

65.SPECIFICNOSTI MARKETING MIKSA U OBRAZOVANJU

-Obrazovne institucije koriste razlicita sredstva da bi ostvarili svoje marketing ciljeve. Sredstva marketinga u odredjenoj kombinaciji predstavljaju marketing miks. Kombinacija instrumenata marketing miksa obrazovne institucije je ona ponuda kojom ponudjac nastoji da zadovolji potrebe korisnika usluga i ostvari svoje ciljeve. Marketing miks obrazovne institucije obuhvata 4 instrumenta: Proizvod, Cena, Kanal distribucije, Promocija. Sustina marketing miksa je obezbedjenje efektnog uticaja na marketing

kanale i krajnje kupce, poslodavce koji uposljavanju svrsene djake i studente. Pri tome bitno je da se zna nemaju svi instrumenti marketing miksa isti stepen izmenljivosti. U kratkom roku mogu se promeniti cene i troskovi promocije dok se u dugom rooku mogu promeniti proizvod i kanal distribucije.

66.PROIZVOD OBRAZOVANJA I NJEGOVE KARAKTERISTIKE

-Obrazovne institucije spadaju u neproizvodne usluge. Skola kao nosilac usluga obrazovanja zajedno sa institucijama sistema koje se bave obrazovanjem mora da ima odgovore na mnogobrojna pitanja koja su vezana za stvarne potrebe korisnika njihovih usluga pa se i obrazovni program tako struktuira, sa ciljem da se ostvari kvalitetan proizvod u procesu obrazovanja. Uslucaju naseg proizvoda u obrazovnanju prvi nivo proizvoda bi bilo bazicno znanje koje cini temelj za opstu i profesionalnu orijentaciju korisnika usluga.Zadatak menadzera u obrazovanju je da stvara sliku o proizvodu obrazovanja koji je instrument marketinga koja treba da zadovolji potrebe pojedinaca, privrede, drustva, u smislu da diferencira njegove slojeve, ukaze na kvalitet i koristi na cenu koja je adekvatna tome sto korisnik dobija za uzvrat.

67.CENA OBRAZOVANJA

-Cena je jedan od instrumenata marketing miksa koji je koriscen samostalno ili u kombinaciji sa ostalim instrumentima treba da omoguci ostvarivanje ciljeva poslovanja. U obrazovnim ustanovama koje dotira drzava cenu ne odredjuje skola jer je skola podredjena opredeljenju da se realizuju opsti drustveni i civilizacijski zadaci pa cena nije relevantan instrument marketing miksa.

CO= OD + MT + AM+ F

Co=cena obrazovanja; OD=licni dohoci; MT= materijalni troskovi; AM=amortizacija; F=fondovi;

Shvatljivo je da nacin razmisljanja u drzavnim obrazovnim institucijama i privatnim obrazovnim institucijama ne moze biti isit, jer se u drzavnim institucijama ne razmislja o ostvarivanju profita, nego o realizaciji zacrtanih drustvenih zadataka a o finansiranju troskova obrazovanja stara se drzava.

68.ZNACAJ KANALA DISTRIBUCIJE U OBRAZOVANJU

-Kanali distribucije ili kanali prodaje predstavljaju instrument marketing miksa koji se koristi kao sredstvo da se dodje u kontakt sa kupcima. Svrha kanala prodaje je da omoguci da roba ili usluga dodje od proizvodjaca ili davalaca usluge, do potrosaca, na vreme. Menadzer u obrazovnoj instituciji polazeci od njene bazicne delatnosti, a zavisno od toga da li se radi o osnovnoj, srednjoj strucnoj skoli, gimnaziji, fakultetu, mora da

razmatra i kanale prodaje svoga proizvoda, odnosno kanale kojima ce njihovi korisnici preci na sledeci obrazovni nivo sa znanjem koji su stekli, odnosno kako ce doci do zavrsne realizacije stecenog znanja i zaposljenja. formira se baza podataka korisnika obrazovnih usluga pa se cak prate i kasnije karijere diplomiranih djaka i studenata, posle diplomiranja i zaposljenja. Kanali prodaje nisu dati jednom za uvek radi se o vrlo dinamicnom instrumentu marketing miksa koji se menja zavisno od drustvenih okolnosti.

69.PROMOCIJA U OBRAZOVANJU

-Promocija je proces komunikacije izmedju preduzeca i potrosaca sa ciljem da se stvori pozitivan stav o proizvodima i uslugama koji vodi ka njihovom favorizovanju u procesu kupovine na trzistu. Postoje 4 oblika promocione aktivnosti: licna prodaja, unapredjenje prodaje, publicitet i privredna propaganda. Licna prodaja proizvoda u obrazovanju podrazumeva izuzetno profesionalan rad svih zaposlenih u obrazovnoj isntituciji.Unapredjenje prodaje u obrazovanju podrazumeva razne aktivnosti kao sto su prezentacije rada skole, izlozbe, demonstracije umeca ucenika i nastavnika itd.Publicitet se definise kao objavljivanje pozitivnih informacija o radu skole i o kvalitetu njenog programa. Privredna propaganda, je oblik promocije koje je nacin masovnog komuniciranja a koji ima za cilj da prenese informacije,razvije sklonost i podstakne akciju u korist usluga davaoca usluga obrazovanja.