energetska efikasnost

Izdava:USAID, u okviru Projekta odrivog lokalnog razvoja,koji se sprovodi u saradnji sa Chemonics Int.

Za izdavaa:Jerome Patrick Folliard OMahony

Lektor:Branislava Markovi

tampa:RADUNI DOO

Tira:500 primeraka

CIP - ,

658.114.2620.9:336

, , 1960- Sprovoenje projekata energetske efikasnosti kroz javno-privatno partnerstvo : prirunik za lokalne vlasti / Ljiljana Brdarevi. - Beograd : USAID, 2012 (Beograd : Raduni). - 40 str. ; 24 cm

...u okviru projekta odrivog lokalnog razvoja, koji se spro-vodi u saradnji sa Chemonics Int. --> kolofon. - Tira 500. - Bibliografija: str. 37.

ISBN 978-86-88933-03-2

a) - b) COBISS.SR-ID 189823756

Republika Srbija

Sprovoenje projekata energetSke efikaSnoSti kroz javno-privatno partnerStvo

Prirunik za lokalne vlasti

Beograd, 2012.

mr Ljiljana Brdarevi

SaDraj

1. Uvod ................................................................................................................52. Finansiranje projekata energetske efikasnosti ....................................7

od strane privatnog partnera2. 1. Koncept finansiranja projekata energetske .............................................................8

efikasnosti kroz javno-privatno partnerstvo2. 2. Uesnici u javno-privatnom partnerstvu projekata ............................................9

energetske efikasnosti2. 3. Modeli ugovora o javno-privatnom partnerstvu ................................................ 11

za projekte energetske efikasnosti2. 4. Podela odgovornosti i uteda u okviru ugovora ................................................13

o javno-privatnom partnerstvu2. 5. Projekti energetske efikasnosti prikladni za ........................................................ 16

uspostavljanje javno-privatnog partnerstva

3. Sprovoenje javno-privatnog partnerstva za .....................................17 projekte energetske efikasnost

3. 1. Istrani radovi ...........................................................................................................................173. 2. Informacije o istorijatu korienja i trokova energije .....................................183. 3. Ispitivanje zainteresovanosti i izbor privatne kompanije ..............................183. 4. Osnovni ugovor o javno-privatnom partnerstvu .............................................. 193. 5. Realizacija projekta energetske efikasnosti ........................................................... 19

4. Postupak izbora privatnog partnera za ................................................21 projekat energetske efikasnosti

4. 1. Sprovoenje restriktivnog postupka javne nabavke .........................................214. 2. Ocenjivanje ponuda ............................................................................................................. 234. 3. Definisanje kriterijuma za izbor najpovoljnije ponude .................................. 23

5. 5. Model ugovora o javno-privatnom partnerstvu ............................25 za projekat energetske efikasnosti

5. 2. Glavni tekst ugovora o javno-privatnom partnerstvu .................................... 25 projekata energetske efikasnosti

5. 3. Aneksi uz ugovor o javno-privatnom partnerstvu ...........................................26 projekata energetske efikasnosti

ANEKS I: Primer projekta JPP za javno osvetljenje u optini .............. 28ANEKS II: Primer projekta JPP za kogeneraciju .................................... 30ANEKS III: Primer projekta JPP za zamenu kotlova za ..........................33

daljinsko grejanje

LITERATURA ......................................................................................................37

5Uvod

1. UvoD

U uslovima sve vee racionalizacije javne potronje i liberalizacije trita lo-kalne vlasti su primorane da pronolaze nove strategije upravljanja projektima i investicijama. Energetski sektor u tom procesu postaje sve vaniji jer su optine izloene direktnom uticaju promena na tritu energenata iz sledeih razloga:

optine su veliki potroai energije,

optine su proizvoai energije,

optine esto distribuiraju gas, elektrinu ili toplotnu energiju i

optine planiraju razvoj energetske mree na svojoj teritoriji.

Evropska zajednica podstie lokalnu inicijativu u oblasti odrivog razvoja, uk-ljuujui politiku energetske efikasnosti. Energetska efikasnost postaje prioritet budui da omoguava smanjivanje efekta staklene bate i bezbednije snabdeva-nje energijom uz znaajne utede energije. Optine se ipak esto nalaze u zaa-ranom krugu:

poseduju zgrade i opremu s loim energetskim karakteristikama koje prou-zrokuju visoke trokove energije,

nemaju dovoljno sredstava za investiranje u mere uteda, pa nastavljaju da rasipaju energiju i novac i

korienjem ogranienih sredstva za plaanje velikih trokova energije dalje umanjuju sposobnost investiranja u projekte energetske efikasnosti.

Ovaj problem moe se prevazii angaovanjem privatnog sektora za spro-voenje mera uteda energije na optinskim objektima. Finansiranje projekata energetske efikasnosti od strane treih lica predstavlja javno-privatno partner-stvo, koje se moe uspostaviti nabavkom usluge uteda operativnih rashoda za projekat energetske efikasnosti. Nabavkom usluge sprovoenja projekata energetske efikasnosti lokalna samouprava moe da unapredi infrastrukturu bez obaveze obezbeivanja sredstava u budetu za kapitalne investicije u toku traja-nja ugovora. Realizacija ugovora omoguava optini da postigne:

utede energije,

uvanje neobnovljivih izvora energije i ivotne sredine i

6 Uvod

veu bezbednost korisnika usluga, uz potovanje propisanih standarda u pru-anju usluga.

Osnovni motiv za sprovoenje projekata energetske efikasnosti i korienja obnovljivih izvora energije je finansijska isplativost projekata. Smanjenjem po-tronje energije ili upotrebom jeftinijih energenata postiu se znaajne finansij-ske utede, koje bi trebalo, ukoliko je projekat isplativ, da u prihvatljivom periodu nadmae investicije u projekat, kao i trokove rada i odravanja sistema i donesu odgovarajui prihod.

7Finansiranje projekata energetske efikasnosti od strane privatnog partnera

2. finanSiranje projekata energetSke efikaSnoSti oD Strane privatnog partnera

Finansiranje projekata energetske efikasnosti od strane treih lica predstav-lja javno-privatno partnerstvo (dalje: JPP) izmeu jedinice lokalne samouprave i privatnog partnera tokom vrenja javnih usluga. Za lokalne samouprave koje nemaju dovoljno sredstava i nemaju na raspolaganju tehniku ekspertizu za re-alizaciju projekata za unapreenje energetske efikasnosti angaovanje privatne kompanije na osnovu ugovora o JPP moe da bude vrlo atraktivno reenje. To je naroito prikladno za projekte koji se tiu isporuke energije ili upravljanja ener-gijom u javnim objektima, kao i za gazdovanje energijom u javnim preduzeima.

Ugovori o JPP za sprovoenje projekata energetske efikasnosti pojavljuju se pod sledeim nazivima:

Finansiranje od strane treih lica (Third Party Financing TPF), Ugovaranje utede energije (Energy Performance Contracting EPC) i Ugovaranje upravljanja energijom (Contract Energy Management CEM).

Ovi ugovori su rasprostranjeni u Sjedinjenim Amerikim Dravama i Evropi, a relativno su novi u zemljama u razvoju. Izraz finansiranje od strane treih lica stavlja veliki akcenat na finansiranje, a ne na aspekte usluge iz ugovora. Tako je ustanovljen izraz ugovaranje na osnovu utede energije koji naglaava da se plaanje bazira na uspenosti date investicije i on je sada prihvaen u SAD i EU. U Ujedinjenom Kraljevstvu se koristi izraz ugovaranje upravljanja energijom. U Republici Srbiji su do sada korieni sledei nazivi, koje moemo upotrebiti u brouri:

Ugovor o JPP za projekte energetske efikasnosti (dalje: Ugovor o JPP za PEE),

Ugovor o garantovanju uteda energije (dalje: EPC) i

Ugovor o garantovanju uteda tekuih rashoda budeta za projekat energet-ske efikasnosti.

8 Finansiranje projekata energetske efikasnosti od strane privatnog partnera

2. 1. koncept finanSiranja projekata energetSke efikaSnoSti kroz javno- -privatno partnerStvo

Sprovoenje projekata energetske efikasnosti kroz JPP predstavlja finansi-ranje mera unapreenja energetske efikasnosti javnog objekta ili industrijskog procesa javnog preduzea od strane privatnog partnera, pri emu se realizovane energetske utede koriste za otplatu te investicije. Ima mnogo razliitih pristupa finansiranju projekata energetske efikasnosti od strane privatnog partnera, a za-jedniki su im sledei elementi:

privatni partner investira u mere energetske efikasnosti,

korisnik energije, lokalna samouprava, ne ulae u projekat,

tehniki i finansijski rizici investicije prenose se s korisnika energije na pri-vatnog partnera,

ostvarene utede trokova za energiju koriste se za otplatu investicije i pobolj-anje stepena energetske efikasnosti.

Glavni razlozi zbog kojih korisnici energije, lokalna samouprava i javno pre-duzee mogu poeleti da finansiranje mera utede povere privatnom partneru su sledei.

Investiranje u mere energetske efikasnosti vri privatni partner bez poet-nih trokova za korisnika energije. Zahvaljujui tome lokalne samouprave mo-gu da smanje tekue rashode budeta za trokove energije, i to bez poveanja kapitalnih rashoda.

Plaanje privatnog partnera zavisi od ostvarenih uteda energije. Time se tehniki i finansijski rizici investicije prebacuju sa korisnika energije na pri-vatnog partnera. Ovaj faktor moe da bude znaajan za korisnike energije koji su skeptini prema rezultatima koji se mogu postii primenom mera utede.

Ekspertizu troenja energije obavlja privatni partner. Nekada korisnici ener-gije nisu upoznati sa svim tehnikim aspektima utede energije koje im nudi privatni partner kombinujui know-how za efikasno korienje energije sa spo-sobnou da finansira takve projekte.

Korisnik energije dolazi u posed nove opreme saglasno ugovoru o JPP, a najee nakon instalacije poto su posredi javni objekti. Vlasnitvo nad novo-ugraenom opremom/instalacijom obino se ne moe razdvojiti od vlasni-tva nad objektom.

92. 2. UeSnici U javno-privatnom partnerStvU projekata energetSke efikaSnoSti

Tri glavna uesnika u JPP za sprovoenje projeka-ta energetske efikasnosti najee su korisnik energije, kompanija za pruanje energetskih usluga i finansijer projekta energetske efikasnosti.

Korisnik energije je lokalna samouprava koja je vla-snik ili korisnik javnog objekta (infrastrukture, zgra-de, opreme, industrijskog postrojenja javnog predu-zea itd.) na koji e privatni partner primeniti mere utede energije. Javni objekat bi trebalo da ima potencijale za utede energije (visoku potronju energije) iz kojih je mogue pokriti trokove investicije u prihvatljivom periodu. Korisnik energije bi trebalo da bude zainteresovan za primenu mera utede prvenstveno na one objekte i aktivnosti koji zahtevaju visoku potronju energije. Njegova zainteresovanost za primenu mera utede raste s poveanjem cene energije.

Kompanija za pruanje energetskih usluga (Energy Service Company, dalje: ESCO) predstavlja privatnu kompaniju koja je u mogunosti da obezbedi sve tehnike, komercijalne i finansijske usluge u skladu s potrebama i moguno-stima lokalne samouprave kao korisnika energije. Cilj ESCO je da obezbedi paket usluga u oblasti upravljanja energijom i da investira u pogodne projekte koji mogu da donesu prihvatljivu finansijsku stopu prinosa. Ona moe da pru-i vie tehnikih usluga, ukljuujui:

izradu detaljnog energetskog bilansa da bi se utvrdile mogunosti za utedu,

projektovanje, ugradnju i putanje u rad opreme,

odravanje opreme i

praenje ostvarenja ugovorenih uteda, to je osnov za plaanje naknade ESCO.

ESCO uvodi poboljanja u energetski sistem korisnika energije radi postiza-nja utede energije i tekuih rashoda korienja sistema/objekta: modifikaciju ili zamenu opreme, instalacija i regulacionih ureaja, zamenu starog pogona novim, efikasno korienje i odravanje itd.

Investicija, trokovi usluga i rizici ESCO nadoknauju se iz postignutih ute-da (vie detalja u odeljku 2. 4. Podela odgovornosti i uteda).

ESCO su specijalizovane kompanije koje imaju pristup itavom nizu eksperti-za i iskustava u inenjeringu. Za njih je uobiajeno da imaju jake finansijske par-tnere. Mnogi proizvoai energetski efikasne opreme imaju aranmane sa ESCO da one koriste njihove proizvode u projektima koje realizuju.

Finansiranje projekata energetske efikasnosti od strane privatnog partnera

10

Finansijer projekta energetske efikasnosti obezbeuje sredstva za finasira-nje trokova primene mera utede. To moe da bude sama ESCO, finansijska institucija (banka ili lizing kompanija), investitor, donator, isporuilac opreme za tednju energije itd. Svi oni mogu imati razliite interese za finansiranje projekata za utedu energije. Finansijer mora da bude u stanju da oceni mere energetske efikasnosti koje e se primeniti budui da naplata uloenih sred-stava tokom finansiranja zavisi od performansi ovih mera i ostvarenja uteda. Samo institucije s jakim tehnikim odeljenjima mogu sebi da priute ovaj ri-zik. Uobiajeno je da se finansijska institucija ukljuuje u finansiranje projekta u saradnji sa ESCO (npr. kao njen kreditor ili akcionar). Bez obzira na nain ukljuivanja u projekat JPP, finansijska institucija mora da pronae nain za-tite od sledeih rizika:

rizik da projekat ne tedi energiju preuzima ESCO koja daje garancije finan-sijeru i korisniku energije,

rizik nesolventnosti ESCO reava se preusmeravanjem prihoda od ostvare-nih uteda direktno na poseban raun kod finansijske institucije i

rizik da korisnik energije ne plaa obaveze preuzima finansijska institucija koja ocenjuje kreditnu sposobnost korisnika energije, lokalne samouprave i/ili javnog preduzea.

Na sledeim slikama prikazana su dva osnovna modela finansiranja projek-ta. Po prvom modelu (slika 1), finansijska institucija odobrava sredstva ESCO za sprovoenje mera uteda i pruanje usluga po ugovoru o JPP. Korisnik energije plaa ESCO naknadu iz ostvarenih uteda, koja iz naknade otplauje kredit ili lizing. To je najei oblik JPP u sprovoenju projekata energetske efikasnosti.

Slika 1. Model JPP u kome ESCO preuzima rizik finansiranja projekta

UGOVOR O JPPEnergetske

usluge

Otplata investicije

Otplata dugaFinansiranje

kompanijaLOKALNA SAMOUPRAVA

UGOVOR OKREDITU

FINANSIJSKAINSTITUCIJA


11

Po drugom modelu (slika 2), finansijska institucija odobrava kredit/lizing ko-risniku energije, lokalnoj samoupravi koja finansira sprovoenje mera utede. Korisnik energije je odgovoran za otplatu kredita/lizinga. ESCO je obavezna da nadoknadi trokove korisniku energije ukoliko projekat ne uspe i ne ostvari se uteda. Ovaj model JPP retko se koristi, uglavnom kada su posredi ESCO sa sla-bom kreditnom sposobnou. Meutim, tada se postavlja pitanje zatite lokalne samouprave od rizika neuspeha projekta.

Slika 2. Model JPP u kome korisnik energije preuzima rizik finansiranja projekta

2. 3. moDeli Ugovora o javno-privatnom partnerStvU za projekte energetSke efikaSnoSti

Postoje razliiti modeli ugovora kojima se ESCO poverava sprovoenje pro-jekata energetske efikasnosti. Svaki od njih je prilagoen konkretnim okolno-stima i potrebama korisnika energije i nudi odreene prednosti, koje moraju da se ocene u odnosu na zahteve konkretnog projekta. Postoje tri osnovna modela ugovora o JPP.

Ugovori bez podele uteda (eng. Duration model) izmeu korisnika energije i privatnog partnera dok traje ugovor. Ovim ugovorima ESCO na osnovu primenjenih mera energetske efikasnost stie pravo na naknadu koja iznosi 100 % od uteda energije, sve dok se potpuno ne pokriju trokovi investicije,

UGOVOR O JPPEnergetske

usluge

Plaanje usluga

Otplata duga Finansiranje

ESCOLOKALNA SAMOUPRAVA

UGOVOR OKREDITU

FINANSIJSKAINSTITUCIJA


12

pruenih usluga i rizika kompanije. Ugovor traje relativno kratko poto ESCO dobija sve utede trokova energije nakon primene mera.

Navodi se maksimalno vreme trajanja ugovora, ali e ugovor tano trajati za-visno od nivoa postignutih uteda. Kada nova oprema radi s utedama veim od onih koje je procenila ESCO, ugovor se ranije zavrava i korisnik energije ranije poinje da ostvaruje utede operativnih rashoda. Ukoliko se ne posti-gnu ugovorene utede, ugovor e prestati da vai nakon ugovorenog roka tra-janja, pa se moe dogoditi da ESCO ne povrati sve svoje trokove.

Lokalna samouprava od samog poetka zna koji iznos treba da plati ESCO. Ona poinje da ostvaruje utede trokova energije tek nakon isteka ugovora o JPP.

Ugovori o podeli uteda (eng. Participation model). Po njima ESCO na osnovu primenjenih mera energetske efikasnost stie pravo na naknadu ko-ja je procenat ostvarenih uteda trokova energije. Naknada ESCO moe da se razlikuje za svaki pojedinani projekat i zavisi od trajanja ugovora o JPP. Najee iznosi oko 60 % ostvarenih uteda. Ukoliko se eli krae trajanje ugo-vora o JPP, onda se mora poveati uee ESCO u utedama, i to radi breg pokrivanja trokova investiranja i rizika projekta. Ovaj ugovor je praktian iz sledeih razloga:

korisnik energije nikada ne plaa vie od ostvarenih uteda,

trokovi za energiju poinju da se smanjuju nakon primene mera energet-ske efikasnosti.

Naknad se plaa ESCO obino jedanput meseno. ESCO neprekidno prati performanse opreme i objekta da bi se postigle ugovorene utede a ona osva-rila prihod.

Ugovori o garantovanim utedama korisniku energije od strane ESCO. Kada su modeli potronje energije ustaljeni i postoji odgovarajua priroda energetskih uteda, mogue je lokalnoj samoupravi garantovati nivo utede trokova energije u toku trajanja ugovora o JPP. Po ovim ugovorima ESCO garantuje da e utede energije dostii ugovoreni minimum. Ako se ne ostva-re minimalne ugovorene utede, ESCO isplauje razliku korisniku energije. Ako se ostvare utede vee od minimalno ugovorenih, korisnik energije moe da omogui uee ESCO u tim veim utedama.


13

primer i

2. 4. poDela oDgovornoSti i UteDa U okvirU Ugovora o javno-privatnom partnerStvU

Privatni partner u okviru projekata JPP preuzima kao glavnu obavezu da snizi operativne rashode optine i/ili javnog preduzea za javnu uslugu, primenom mera uteda na postojeem sistemu ili objektu u ugovorenom periodu. On pri-hvata ovu obavezu kao svoj poslovni rizik.

Garantovanje utede operativnih rashoda budeta

Izvoa garantuje da e primenjene mere utede, od poetka izvrenja gla-vne obaveze do prestanka ugovora smanjiti bazne tekue rashode budeta u baznom periodu, putem

smanjenja godinje potronje energije za ugovorne objekte u iznosu od _____kWh/Jm i

smanjenja godinjih neto trokova odravanja ugovornih objekata u iznosu od ____Din./Eur.

Izvor: Uputstvo za pripremu projekata u oblasti energetske efikasnosti u optinama, Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije, Beograd, 2008.

Poslovni rizik privatnog partnera odnosi se na naplatu sredstava koje je in-vestirao u mere utede na javnim objektima iz dela ostvarenih uteda u opera-tivnim trokovima, koji mu po ugovoru pripadaju. Sledi prikaz naina prorauna ostvarenja ugovorenih uteda operativnih trokova za projekat energetske efika-snosti.


14

primer ii Obraun ostvarenih uteda

Osnovica za obraun: potronja energije u baznom ili referentnom periodu/ mesecu

Nain prorauna:a. Potronja energije u baznom/referentnom periodu _____ kWh/Jmb. Potronja energije u obraunskom periodu _____ kWh/Jmc. Stvarna uteda energije u obraunskom periodu (a b) _____ kWh/Jm d. Garantovana uteda energije u obraunskom periodu _____ kWh/Jm

Bilans uteda energije u obraunskom periodu (c d) _____ kWh/JmAko je:

Bilans uteda energije O , Korisnik* plaa osnovnu naknadu izvoauBilans uteda energije < O , Izvoa plaa nadoknadu korisniku

*Korisnik je jedinica lokalne samouprave ili javno preduzee


Ako su ugovorene utede u tekuim rashodima ostvarene, privatni partner ima pravo na naknadu, koja moe da bude ugovorena kao osnovna naknada i dopunska naknada.

Osnovna naknada za ostvarene garantovane utede u potronji energije mo-e biti ugovorena u apsolutnom iznosu ili kao procenat ostvarenih uteda. Ona pripada privatnom partneru za izvravanje svih obaveza po ugovoru:

sve pripremne radnje,

dodatne usluge kao to je obuka zaposlenih kod korisnika, ako su ugovoreni

odravanje i zamene na ugovornim objektima,

odlaganje neispravnih i/ili zamenjenih instalacija, delova instalacija i opreme,

mere upravljanja sistemom i

trokovi sredstava za finansiranje pripremnih radnji. Dopunska naknada moe da bude ugovorena kada su ostvarene utede vee

od ugovorenih (garantovanih) uteda u potronji energije. Visina dopunske naknade obraunava se na osnovu bruto cene energije u baznom ili referen-


15

primer iv

primer iii

tnom periodu, definisane i fiksirane ugovorom o JPP. Ona ne bi trebalo da bu-de vea od 25 % od vie ostvarenih uteda energije da bi se dobile to realnije ponude privatnog partnera tokom javne nabavke usluge.

Obraun dopunske naknade za privatnog partnera

ECB pozitivan bilans uteda operativnih trokova u obraunskom periodu

ESG ugovorena (garantovana) uteda operativnih trokova

RB procenat (do 25 %) uea privatnog partnera u ostvarenim utedama iznad ugovorenih (garantovanih)


Ako ugovorene utede u operativnim rashodima ne budu ostvarene, privatni partner je obavezan da lokalnoj samoupravi isplati novanu nadoknadu jednaku razlici izmeu ugovorenih (garantovanih) i ostvarenih uteda. Visina nadoknade koju plaa privatni partner obraunava se na osnovu bruto tekue cene energije u obraunskom periodu. Ona predstavlja stvarni troak koji je imala lokalna samo-uprava ( javno preduzee) zbog neostvarenja ugovorenih uteda u energiji. Ovaj troak mora da pokrije privatni partner kao svoj poslovni rizik i ugovornu obavezu.

Obraun nadoknade za lokalnu samoupravu zbog neostvarenja ugovorenih uteda

Nadoknada korisniku = EB x EP tekua

EB negativan bilans uteda energije/energenta/vode u obraunskom periodu u kWh/Jm/m3

EP bruto tekua cena energije/energenta/ vode



16

2. 5. projekti energetSke efikaSnoSti priklaDni za USpoStavljanje javno-privatnog partnerStva

Ugovori o JPP za sprovoenje projekata ener-getske efikasnosti mogu da se primene u gotovo svim delatnostima lokalne samouprave gde se troe energija, energenti ili voda:

javne zgrade i lokalna infrastruktura,

komunalne delatnosti, npr. voda, kanalizacija, grejanje, otpad itd.,

socijalne delatnosti, npr. obrazovanje, socijalna zatita, zdravstvo, kultura, sport itd.,

saobraaj, javna parkiralita itd.

Ovi ugovori se mogu koristiti prilikom unapreenja postojeih i izgradnje no-vih objekata, kao i primene svih energetskih tehnologija. U okviru projekta ener-getske efikasnosti privatnom partneru mogu biti poverene sledee delatnosti:

upravljanje javnim objektima: zgradama i infrastrukturom,

investiranje i upravljanje tehnikom opremom: kotlovima, opremom za koge-neraciju, ventilacijom, osvetljenjem itd.,

ostvarivanje uteda u energiji, ukljuujui investicije u toplotnu izolaciju.

ESCO mogu da obezbede irok spektar energetski efikasnih tehnologija koje pruaju mogunosti smanjenja trokova energije i trokova odravanja, kao to su:

smanjenje gubitaka energije pomou izolacione tehnologije, povraaja toplo-te, elektrinih motora itd.,

kogeneracija toplote i elektrine energije,

efikasnija proizvodnja energije (npr. kombinovano-ciklina i kogeneracija kod elektrine energije),

obnovljivi vidovi energije i

kontrolni i merni sistemi.


17

3. Sprovoenje javno-privatnog partnerStva za projekte energetSke efikaSnoSti

Lokalna samouprava kao korisnik energije mora paljivo da ispita sve kljune elemente koji se odnose na donoenje odluke o sprovoenju projekta energetske efikasnosti. To su izbor optimalne opcije projekta i naina njegovog finansiranja, ukljuujui tradicionalne metode i finansiranje od strane privatnog partnera.

Mnoge faktore treba razmotriti u pripremi projekta za finansiranje od strane privatnog partnera, to treba da se sistematski uradi kako bi se izbegli problemi koji mogu da nastanu kasnije u toku njegove realizacije. Sledi objanjenje osnov-nih faza pripreme projekta za finansiranje kroz JPP od strane korisnika energije.

3. 1. iStrani raDoviPrvi korak koji korisnici energije, lokalne samouprave i javna preduzea treba

da preduzmu je detaljno prouavanje mogunosti i naina finansiranja projekata energetske efikasnosti od strane privatnog partnera. Tom prilikom bi trebalo pro-uiti model JPP relevantan za njihovu situaciju. Bilo bi korisno pohaati odgova-rajue seminare ili razgovarati s kolegama iz drugih lokalnih samouprava ako je poznato da oni imaju iskustva u sprovoenju ovakvih projekata.

Nakon toga treba ispitati da li je javni objekat prikladan za sprovoenje mera energetske efi-kasnosti od strane privatnog partnera, odnosno sledee:

projekat treba da ima visoku godinju potro-nju energije, energenata i/ili vode,

treba da postoje znaajni potencijali za utedu potronje energije, energenata i/ili vode i

troak investicije treba da se povrati u prihvatljivom roku za angaovanje pri-vatnog kapitala.

Pre poetka ovih istranih radova neophodno je imati podrku ili odluku nad-lenih organa lokalne vlasti, saglasno zakonu i lokalnim pravnim aktima.

Sprovoenje javno-privatnog partnerstva za projekte energetske efikasnosti

18 Sprovoenje javno-privatnog partnerstva za projekte energetske efikasnosti

3. 2. informacije o iStorijatU korienja i trokova energije

Privatnom partneru e biti potrebne informacije o postojeem korienju energije. Zbog toga bi bilo potrebno pripremiti informacije o istorijatu javnog objekta ili proizvodnog procesa JP, koje obuhvataju:

opis javnog objekta ili proizvodnog procesa JP i njegove opreme koja koristi energiju,

podatke i evidenciju o potronji energije i njenim trokovima (neophodni su precizni podaci poto se rentabilnost uvedenih unapreenja obraunava na osnovu poreenja s ranijom potronjom energije),

faktore koji moraju da se razmotre za korigovanje ranije (bazne, referentne) po-tronje energije kako bi se uzeli u obzir nain korienja objekta, vremenski uslo-vi, standardi usluga, stope proizvodnje, miks proizvoda, broj asova rada itd.

Veoma je vano utvrditi budue potre-be i promene u nainu korienja objekta (broja ljudi koji koriste objekat, dinamika rada itd.) i budui nivo standarda komfora ili usluge.

Ove informacije o istorijatu javnog objekta i JP omoguie privatnom partne-ru (ESCO) da oceni mogunosti za ostvari-vanje uteda. to su informacije preciznije,

to e biti pouzdanija analiza situacije pre i posle realizacije projekta energetske efikasnosti.

Sve raspoloive informacije o istorijatu trebalo bi uneti u jedan izvetaj (na struk-turisani nain), koji je sastavni deo konkursne dokumentacije za nabavku usluge ostvarivanja utede energije na javnom objektu ili JP.

3. 3. iSpitivanje zaintereSovanoSti i izbor privatne kompanije

Kada se prikupe informacije o istorijatu i definiu zahtevi za dati projekat, lo-kalna samouprava moe da stupi u vezu s kompanijom za pruanje energetskih usluga kako bi ispitala njihovu zainteresovanost za pruanje usluge ostvarivanja utede energije na javnom objektu ili u proizvodnom procesu javnog preduzea.

Treba naglasiti da e svaka ESCO koja je voljna da uestvuje u javnoj nabavci traiti da poseti i pregleda objekat. Na osnovu toga i informacija o istorijatu po-tronje energije, koje je obezbedila lokalna samouprava, ESCO e izraditi preli-minarnu studiju i odluiti o tome da li postoji potencijal za utedu energije.

19

Nisu dozvoljeni direktni pregovori s jednom kompanijom za pruanje ener-getskih usluga, ve se mora organizovati izbor privatnog partnera putem tendera ili javne nabavke u skladu sa zakonom. Faza ispitivanja zainteresovanosti ESCO trebalo bi da omogui utvrivanje potencijalnih ponuaa i izbor adekvatnog postupka javne nabavke.

Ugovor o energetskoj usluzi podrazumeva dugoroni finansijski odnos izme-u kompanije za pruanje energetskih usluga i korisnika energije. Zbog toga je pored tehnikih kapaciteta za sprovoenje projekata energetske efikasnosti i fi-nansijska stabilnost ESCO vano pitanje u ocenjivanju ponuda. Kada se trae po-nude, lokalna samouprava treba da zahteva to vie i to eksplicitnije informacije i dokaze o finansijskoj situaciji ESCO.

3. 4. oSnovni Ugovor o javno-privatnom partnerStvU

Lokalna samouprava i odabrana kompanija za pruanje energetskih usluga pregovarae o konkretnom ugovoru, koji e obuhvatati sve bitne tehnike i finan-sijske informacije iz poetne ponude.

U ovoj fazi mogu da se koriste postojei modeli ugovora o JPP, ali se prepo-ruuje da lokalna samouprava potrai struni savet u pogledu kreiranja modela ugovora o finansiranju projekata energetske efikasnosti od strane privatnih par-tnera.

Sve lanove ugovora treba ozbiljno razmotriti, ali od najvee vanosti je onaj koji se odnosi na studiju o izvodljivosti investicije. Ugovor obuhvata ukupne trokove i izvodljivost investicije, rok u kome e se zavriti i, svakako, specifikaci-je koje se odnose na njegov sadraj.

3. 5. realizacija projekta energetSke efikaSnoSti

Privatni partner, ESCO koja realizuje ugovor o JPP preuzima punu odgovornost za pokretanje datog pro-jekta: sainjava odredbe i uslove, utvruje dinamiku rada i prima ponude od razliitih isporuilaca opreme. Ona preuzima kontrolu nad svim tradicionalnim poslo-vima, kao to su praenje isporuka i poslova, organizo-vanje ugradnje i putanje opreme u rad. Ona preduzima praenje i ocenjivanje postignutih uteda i odgovorna je za sve nastale trokove.

Sprovoenje javno-privatnog partnerstva za projekte energetske efikasnosti

21

4. poStUpak izbora privatnog partnera za projekat energetSke efikaSnoSti

Privatni partner za sprovoenje projekta energetske efikasnosti moe se bi-rati nabavkom usluge ostvarivanja utede energije u cilju utede operativnih trokova javnog objekta, saglasno Zakonu o javnim nabavkama Republike Sr-bije. Dodela ugovora o JPP vri se u restriktivnom postupku javne nabavke zbog nemogunosti utvrivanja vrednosti nabavke usluge u trenutku objavljivanja jav-nog poziva za dostavljanje ponuda i malog broja ponuaa koji mogu da prue ovu uslugu.

4. 1. Sprovoenje reStriktivnog poStUpka javne nabavke

Izbor privatnog partnera i dodela ugovora o JPP za sprovoenje projekta energetske efikasnosti obavljaju se u dve faze.

I faza restriktivnog postupka nabavke: objavljivanje javnog poziva za dostavljanje ponuda radi utvrivanja kvalifi-

kacije zainteresovanih lica za sprovoenje projekta energetske efikasnosti i

utvrivanje liste kvalifikovanih ponuaa (npr. ESCO) za sprovoenje pro-jekta energetske efikasnosti na osnovu sprovedene ocene: tehnikih sposob-nosti, relevantnog iskustva, liste klijenata, referenci i finansijskog stanja.

II faza restriktivnog postupka nabavke: pozivanje kvalifikovanih ponuaa, ESCO da dostave ponude za sprovoe-

nje projekta energetske efikasnosti,

izbor najbolje ponude primenom kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponu-de, iskazane najveim nivoom uteda operativnih rashoda za javni objekat i

dodela ugovora o utedama energije radi ostvarivanja uteda operativnih trokova javnog objekta.

U toku sprovoenja propisane procedure nabavke usluge utede energije na javnom objektu kljuni momenat je izrada konkursne dokumentacije. Ona treba da bude kreirana tako da omogui:

Postupak izbora privatnog partnera za projekat energetske efikasnosti

22 Postupak izbora privatnog partnera za projekat energetske efikasnosti

nabavku usluge garantovanja uteda energije uz potovanje Zakona o javnim nabavkama,

pristup javnoj nabavci svih zainteresovanih pravnih lica kvalifikovanih za vr-enje usluge utede energije radi utede operativnih trokova javnog objekta,

smanjenje rizika ponuaa prilikom izrade ponude i procene moguih uteda energije radi utede operativnih trokova javnog objekta i

zatitu interesa jedinica lokalne samouprave prilikom ocene ponuda i dodele ugovora o vrenje usluge utede energije na javnom objektu.

Konkursna dokumentacije treba da se sastoji iz sledeeg.

Konkursna dokumentacija za prvu fazu restriktivnog postupka javne na-bavke usluge utede energije sadri:

poziv za dostavljanje ponuda u prvoj fazi restriktivnog postupka javne na-bavke usluge radi utvrivanja kvalifikacije,

uputstvo za ponuae kako da sastave ponudu,

uslove za utvrivanje kvalifikacije ponuaa,

uslove za iskljuivanje s liste kvalifikovanih ponuaa i

obavezne obrasce za sastavljanje ponuda.

Konkursna dokumentacija za drugu fazu restriktivnog postupka javne na-bavke usluge utede energije sadri:

poziv za dostavljanje ponuda u drugoj fazi restriktivnog postupka javne nabavke,

uputstvo za sainjavanje ponude sa kriterijumima za ocenu ponuda,

obavezne obrasce za stavljanje ponude i

model ugovora o utedi energije s aneksima.

23

4. 2. ocenjivanje ponUDaESCO treba da pripremi ponudu koja sadri detaljne podatke o tome kako da

se tedi energija, po kojoj ceni, kako e se finansirati investicija, i to na osnovu informacija o istorijatu javnog objekta i sprovedene studije izvodljivosti projekta.

Prilikom ocene ponuda korisnik energije, lokalna samouprava ili JPP, treba da razmotri sve tehnike i finansijske aspekte sprovoenja projekta energetske efikasnosti:

detaljan tehniki bilans stanja (studiju o izvodljivosti investicije),

procenjene godinje utede energije,

preporuene mere za utedu energije,

odredbe vezane za rad, odravanje i obuku,

metodologiju za utvrivanje uteda energije,

nain plaanja ESCO kompaniji za ostvarene utede i

nain obeteenja korisnika energije za sluaj neostvarenja uteda.

4. 3. DefiniSanje kriterijUma za izbor najpovoljnije ponUDe

Ovde su ponuene neke ideje u vezi s kriterijumima na osnovu kojih se moe oceniti ponuda za sprovoenje projekata energetske efikasnosti. Primeri kriteri-juma za ocenu ponuda su:

garantovana uteda energije, energenata i/ili vode,

uee ugovornih strana u ostvarenim utedama,

ostvarivanje uteda i u drugim vrstama trokova uz trokove energije,

smanjenje potronje energije i energenata i

smanjenje emisije gasova staklene bate / zagaivanja.

Izbor kriterijuma za ocenu ponuda zavisi od vrste projekta energetske efika-snosti i cilja koji se eli postii njegovim sprovoenjem. Prilikom izbora kriteriju-ma lokalne samouprave bi trebalo da stave teite na kriterijume koji omoguuju postizanje najveih uteda u energiji uz ostvarivanje uteda operativnim tro-kovima korienja javnog objekta nakon primene mera energetske efikasnosti. Primer takvog kriterijuma je prikazan u nastavku (primer V).


24

primer v Kriterijum za izbor najpovoljnije ponude usluge garantovanja uteda energije

Izbor najpovoljnije ponude vri se primenom kriterijuma ekonomski najpo-voljnije ponude. Kriterijum za odreivanje povoljnosti ponude je:

Neto sadanja vrednost ukupnih uteda operativnih trokova javnog objekta NPV(OT)

Obraun NPV(OT) u toku trajanja ugovora vri se po formuli:

a) Sadanja vrednost ukupnih uteda operativnih trokova ___ dinara

b) Sadanja vrednost ukupnih naknada Izvrioca ___ dinara

c) Neto sadanja vrednost ukupnih uteda operativnih trokova (a-b): ___ dinara

Najpovoljinijom se smatra ona ponuda koja ima najveu obraunatu vred-nost, jer omoguuje postizanje najveih uteda energije u cilju ostvarivanja uteda operativnih trokova javnog objekta. Ostale ponude bie rangirane po opadajuoj vrednosti ponude u odnosu na najbolju ponudu.

Izvor: GTZ Belgrade, Model tender documentation for Saving Guarantee Contract for EEP in buildings


25

5. moDel Ugovora o javno- -privatnom partnerStvU za projekat energetSke efikaSnoSti

Navedene elemente konkursne dokumen-tacije moe kreirati lokalna samouprava primenom iskustava i propisa koji reguliu sadraj obaveznih elemenata konkursne do-kumentacije za nabavku robe i usluga, izuzev modela ugovora o garantovanju uteda. Ra-zlog je to ugovor o garantovanju uteda ima svoje specifinosti u odnosu na druge projek-te i nabavke. Ovaj ugovor se sastoji od glav-nog teksta ugovora i aneksa, koji predstavlja-ju sastavni deo ponude privatnog partnera.

5. 1. glavni tekSt Ugovora o javno-privatnom partnerStvU projekata energetSke efikaSnoSti

Glavni tekst ugovora o garantovanju uteda treba da regulie prava i obaveze ugovornih strana u toku trajanja ugovornog odnosa. Obavezni elementi glavnog teksta ugovora su sledei.

Predmet ugovora je primena mera energetske efikasnosti na ugovornim objektima radi smanjenja operativnih trokova, uz preuzimanje rizika postiza-nja ugovornih uteda od strane privatnog partnera.

Mere utede koje e se primenjivati u smislu planiranja, tehnike, procedu-ralne i druge radnje izvrava privatni partner na ugovorenim objektima.

Glavna obaveza privatnog partnera je da merama utede smanji operativne trokove iz baznog ili referentnog perioda, npr. smanjenjem potronje ener-gije, energenata i/ili vode i godinjih neto trokova odravanja ugovorenih objekata.

Proraun ostvarenih uteda za obraunski period, primenom ugovorene osnovice za proraun, slui da bi se utvrdilo ostvarenje ili neostvarenje ugovo-renih ili garantovanih uteda.

Model ugovora o javno-privatnom partnerstvu za projekat energetske efikasnosti

26 Model ugovora o javno-privatnom partnerstvu za projekat energetske efikasnosti

Visina naknade za privatnog partnera isplauje se ukoliko je utvreno da su ostvarene ugovorene/garantovane utede energije, energenata i/ili vode.

Nadoknada lokalnoj samoupravi od privatnog partnera kada nisu ostvarene ugovorene/garantovane utede energije, energenata i/ili vode.

Obaveza pribavljanja zvaninih dozvola i saglasnosti odnosi se na lokalnu samoupravu ili privatnog partnera.

Svojina nad imovinom (tehnike instalacije, ureaji i komponente) obino nakon ugradnje/instaliranja postaje vlasnitvo lokalne samouprave koja je vlasnik javnog objekta.

Nain obezbeenja ugovornih obaveza privatnog partnera podrazumeva bankarske garancije ili osiguranja projekta.

Nain obezbeenja ugovornih obaveza lokalne samouprave za plaanje na-knade privatnog partnera saglasan je sa zakonima Republike Srbije koji regu-liu nain obezbeenja plaanja optina i javnih preduzea.

Nain predaje mera utede na dalje korienje lokalnoj samoupravi i/ili jav-nom preduzeu.

Ostale pravne odredbe reguliu: odgovornost za nastanak tete, postupak prijema pripremnih radnji i mera utede, poetak i prestanak ugovornog od-nosa, poetak izvrenja glavne obaveze, reavanje sporova, raskid ugovora, nadlenost suda, merodavno pravo, informisanje o projektu.

5. 2. anekSi Uz Ugovor o javno-privatnom partnerStvU projekata energetSke efikaSnoSti

Aneksi koji predstavljaju sastavni deo glavnog teksta ugovora sadre detaljan opis traene usluge, obrasce za proraun uteda i obrasce za sastavljanje ponude. Aneksi se mogu prema upotrebi i sadrini svrstati u tri grupe.

Prvu grupu ine aneksi koji predstavljaju specifikaciju traene uslu-ge ostvarivanja utede energije radi utede operativnih trokova javnog objekta i uputstvo za sainjavanje ponude.

Drugu grupu ine aneksi koji predstavljaju ponudu usluge ostvarivanja utede energije radi utede operativnih trokova javnog objekta.

Treu grupu ine aneksi koji reguliu komunikaciju i ispostavljanje naloga za plaanje naknade privatnom partneru za izvrenu uslugu ili nadoknadu trokova lokalnoj samoupravi za neostvarene utede energije.

27

Tabela 1. Primer upotrebe aneksa ugovora o JPP u konkursnoj dokumentaciji

Naziv aneksa Upotreba tokom nabavke Popunjava

Ugovorni objekti Specifikacija usluge Lokalna samouprava

Podaci o projektu Specifikacija usluge Lokalna samouprava

Uputstvo za proraun Uputstvo za ponudu Lokalna samouprava

Referentni trokovi Uputstvo za ponudu Lokalna samouprava

Osnovna analiza Ponuda Privatni partner

Lista radova Ponuda Privatni partner

Struktura investicije i kriterijumi kvaliteta Ponuda Privatni partner

Predmet Ugovora Ponuda Privatni partner

Ovlaeni predstavnici na projektu Deo ugovora Obe strane

Obraunski obrazac Profaktura Privatni partner


28

anekS iprimer projekta jpp za javno oSvetljenje U optini

Trini uslovi Optinski energetski razvoj je dugo bio zapostavljen u Maarskoj. Energetski

sistem veine gradova (osim onih najveih) zastareo je, neefikasan i skup.

Optine se vie fokusiraju na ouvanje nivoa energetskog sistema nego na njegovo unapreenje, i to zbog nedostatka strunih inenjerskih i finansijskih kapaciteta.

Zamene ulinog osvetljenja su relativno jednostavan, jeftin i efikasan naina poboljanja energetske efikasnosti jer se primenom dostupne tehnologije mo-gu postii utede energije od 30 % do 65 %, a time i sigurni prihodi od uteda.

Struktura projekta Banka odobrava kredit ESCO za finansiranje projeka-ta energetske efikasnosti po unapred definisanim uslovi-ma radi brzog sprovoenja projekata.

ESCO ugovara obavljanje usluga energetske efikasnosti s optinom i finansira zamenu javnog osvetljenja iz sopstve-nih sredstava i/ili kredita, bez finansijskog uea optine.

Novu instaliranu opremu koristi optina, a poseduje ESCO. Vlasnitvo nad opremom se prenosi na optinu na kraju ugovora o JPP.

Ako se ostvare ugovorene utede u energije, optina plaa naknadu ESCO, iz koje ona pokriva investiciju, svoj rizik i otplauje kredit.

Radi zatite od rizika nesolventnosti optine koriste se sledei instrumenti obezbeenja:

ESCO i banka imaju ovlaenje za zaduenje rauna optine, banka ima ovlaenje za zaduenje rauna ESCO, ESCO usmerava sve prihode od projekta na raun kod banke, polisa osiguranja opreme je vinkulirana na banku, garancija IFC (World bank) i garancija optine.

Koristi za uesnike u JPP Za lokalnu samoupravu:

modernizacija sistema javnog osvetljenja bez finansijskih ulaganja, finansiranje investicije iz uteda u trokovima elektrine energije, poboljanje kvaliteta sistema ulinog osvetljenja i pristup kreditima za energetsku efikasnost posredstvom ESCO.


29

primer vi

Za ESCO: ugovaranje kreditne linije za sprovoenje vie optinskih projekata,

ESCO ostvaruje prihod na osnovu primenjenih mera utede i opreme na projektu i

uspeno sprovedeni projekti su najbolja reklama za razvoj trita za ESCO.

OPTINSKO JAVNO OSVETLJENJE

Opis projekta Zamena starih sijalica energetski efikasnim sijalicama i proirenje sistema javne rasvete u maloj optini u Maarskoj.

Kreditor Banka

Dunik ESCO kompanija

Krajnji korisnik Optina

Iznos kredita US$ 29,186

Dug/Kapital 80/20

Dospee 5 godina

Kamatna stopa BUBOR + 2 % (u trenutku ugovaranja 13,5 %)

Dinamika otplate kredita mesena

Mesena otplata kredita US$ 657

Energetske utede 32,4 %

Utede trokova energije US$ 2,920 / godinje

Prost period povraaja 9,9 godina

Kolateral Garancija IFC: 50 % iznosa kredita Ovlaenje Banci za zaduenje rauna ESCO Ovlaenje Banci za zaduenje rauna optine Ovlaenje ESCO za zaduenje rauna optine Prihodi ESCO ustupljeni Banci Polisa osiguranja opreme vinkulirana na Banku

Izvor: IFC (World Bank Group), 2004, Hungary Energy Efficiency Co-financing Project Models


30

anekS iiprimer projekta jpp za kogeneracijU

Trini uslovi Veina javnih zgrada (kole, univerziteti, bolnice, vladine kancelarije, stanice,

zatvori itd.) ima sopstvene kotlove i sistem grejanja sa zastarelom tehnologiju na bazi uglja ili nafte. Industrijska preduzea koriste neefikasnu tehnologiju i imaju visoke raune za grejanje, ime se otvara veliko trite za kogeneraciju.

Instalacija jedinica za kogeneraciju (motori na gas koji istovremeno proizvode toplotu i elektrinu energiju) efikasan je nain racionalizacije snabdevanja energijom nezavisnih velikih zgrada i industrijskih postrojenja. Kogeneracija je naroito pogodna za zdravstvene ustanove u kojima je neophodno obezbediti neprekidno i kvalitetno snabdevanje toplotnom i elektrinom energijom. U optinama raste tranja za velikim kogeneracionim jedinicama koje se primenjuju kod naknadne ugradnje daljinskog grejanja.

U Maarskoj su trini uslovi veoma povoljni za ugradnju kogeneracije. Lokalna preduzea za elektrinu energiju imaju zakonsku obavezu da proizvode elektrinu energiju kroz kogeneraciju po povlaenoj ceni. To znai da kogeneracije imaju veoma stabilnu i sigurnu prodaju elektrine energije.

Struktura projekta Na osnovu ugovara o obavljanju energetskih usluga ESCO zamenjuje posto-

jee kotlove ureajima za kogeneraciju ili iskljuuje ustanove iz mree daljin-skog grejanja putem montae kogeneracije jedinica na objektu.

Nakon rekonstrukcije ESCO dobija ekskluzivno pravo da snabdeva institucije elektrinom i toplotnom energijom, na rok od 10 do 15 ili 20 godina, u zavisno-

Energetskeusluge

Lizing

Garancija

Cena gasa

Gas

Naknada za gar.

Naknada

Lizing naknada

INSTITUCIJA

Preduzee zadistribuciju gasa

IFC

ESCO

LIZING


31

sti od veka trajanja jedinica. Ona upravlja jedinicama, servisira ih i odrava, i nabavlja gas.

Institucija koja je vlasnik objekta plaa periodinu naknadu ESCO za izvrene usluge, koja treba da pokrije:

cenu isporuke elektrine i toplotne energije instituciji, trokove odravanja i rada motora (ukljuujui trokove goriva), lizing naknadu koju plaa ESCO, profit ESCO kao naknadu za preuzete rizike.

Utede u trokovima energije (kao rezultat rekonstrukcije) najee su dovolj-ne da pokriju naknadu ESCO.

Nabavka motora i/ili opreme finansira se putem lizinga. ESCO plaa redov-nu periodinu lizing naknadu. Nakon zavretka lizing perioda vlasnitvo nad opremom se prenosi na ESCO. Lizing period je obino mnogo krai od traja-nja ugovora o obavljanju energetskih usluga.

Instrumenti zatite od rizika nesolventnosti institucije koja je vlasnik objekta su:

ovlaenje lizingu za zaduenje rauna ESCO i institucije, ovlaenje ESCO za zaduenje rauna institucije, prihode od projekta (ugovorenu naknadu) ESCO ustupa lizingu, polisa osiguranja opreme vinkulirana je na lizing, garancija osnivaa/vlasnika institucije (draave ili optine) i garancija IFC.

Koristi za uesnike u JPP Za instituciju koja je vlasnik/korisnik objekta:

brza modernizacija energetskog sistema uz korienje ekoloke tehnologi-je, poboljanje kvaliteta usluga i veu pouzdanost sistema,

projektovanje energetskih usluga u skladu sa zahtevima (specifikacijama) vlasnika ili korisnika objekta,

finansiranje investicije iz uteda u energiji, bez uea ili sa minimalnim finansijskim ueem vlasnika/korisnika objekta,

podela uteda izmeu ESCO i vlasnika/korisnika objekta po isteku lizing perioda,

finansiranje projekta iz pozajmljenih sredstava koja obezbeuje ESCO, objektom upravljaju visokokvalifikovani strunjaci ESCO.

Za ESCO: ESCO ostvaruje prihod od investiranja u mere energetske efikasnosti na

objektu, uspeno sprovedeni projekti stvaraju novo trite za ESCO, ugovaranje kreditne linije za sprovoenje vie projekata.


32

primer vii SISTEM KOGENERACIJE

Opis projekta Modernizacija snabdevanja bolnice elektrinom i toplotnom energijom (grejanjem, toplom vodom i parom) putem: zamene zastarelih kotlova savremenim motorima na gas ukupne snage od 330 kW i modernizacijom distributivne mree.

Kreditor Lizing kua


Krajnji korisnik Bolnica

Ukupni trokovi projekta US$ 1,488,000

Sredstva Bolnice US$ 608,00040,9 % trokova projekta

Kapital ESCO US$ 120,0008,0 % trokova projekta

Sredstva lizinga US$ 760,00051,1 % trokova projekta

Garancija IFC US$ 380,00050 % visine lizinga

Lizing period 66 meseci

Kamatna stopa 16 %

Dinamika otplate mesena

Mesena otplata lizinga US$ 19,200

Mesena naknada ESCO US$ 27,576 u letnjem periodu

US$ 46,156 u zimskom periodu


Kolateral garancija IFC: 50 % lizinga ovlaenje Lizingu za zaduenje rauna

ESCO ovlaenje ESCO za zaduenje rauna

Bolnice prihodi ESCO ustupljeni Lizingu polisa osiguranja opreme vinkulirana

na Lizing



33

anekS iiiprimer projekta jpp za zamenU kotlova za Da-ljinSko grejanje

Trini uslovi U Maarskoj je 2000. godine funkcionisalo 246 sistema za daljinsko greja-

nje u 98 gradova. Na daljinsko grejanje bilo je prikljuenih 650.000 ili 16 % maarskih domainstava. Drugu grupu korisnika daljinskog grejanja inili su privreda i optinske institucije.

Veinu sistema daljinskog grejanja trebalo je tehnoloki osavremeniti radi poveanja efikasnosti i konkurentnosti: zamenom kotlova ili uvoenjem ko-generacije i modernizacijom mree.

Preduzea za daljinsko grejanje su tradicionalno izbegavala uvoenje nove tehnologije zbog visokih trokova investicije.

Preduzea za daljinsko grejanje su se nala u situaciji da moraju da pokrenu projekte energetske efikasnosti radi sniavanja trokova proizvodnje toplotne energije kako bi zadrala postojee krajnje korisnike koji nisu hteli da plaaju visoku cenu daljinskog grejanja.

Struktura projekta Sklapanjem ugovara o obavljanju energetskih usluga sa Preduzeem za daljin-

sko grejanje ESCO zamenjuje postojee kotlove modernim energetski efika-snim kotlovima.

ESCO upravlja radom kotlova i odrava ih, i organizuje finansiranje obnove.

Preduzee za daljinsko grejanje plaa godinju naknadu za uslugu ESCO, koja pokriva trokove sprovoenja i finansiranja projekta, kao i preuzete rizike.

Investicija u adaptaciju kotla finansira se iz kredita koji ugovara ESCO i ku-puje opremu. Vlasnik opreme je ESCO tokom trajanja kredita ili do kraja ugo-vora o upravljanju.

Na osnovu uteda u energiji, koje su rezultat modernizacije sistema, Preduze-e za daljinsko grejanje ostvaruje prihod iz koga otplauje investicije plaa-njem naknade ESCO kompaniji.

Instrumenti zatite od rizika nesolventnosti Preduzea za daljinsko grejanje su: ustupanje ugovorene naknade ESCO banci,

garancija IFC (World bank),


34

ovlaenje banci za zaduenje rauna Preduzea za daljinsko grejanje i

zalog na novu instaliranu opremu.

Koristi za uesnike u JPP

Za Preduzee za daljinsko grejanje: modernizacija energetskog sistema korienjem ekoloki istijih tehnolo-

gija,

pruanje kvalitetnijih usluga krajnjim korisnicima,

ne uestvuje u finansiranju investicije za koju ESCO angauje sopstveni kapital ili ima pristup kreditima za ove projekte,

otplauje investicije iz uteda u trokovima energije,

nakon otplate kredita ili isteka ugovornog perioda ostvaruje direktne kori-sti od utede trokova energije,

korienje profesionalnih usluga ESCO tokom upravljanja sistemom.

Za ESCO: ESCO ostvaruje prihod od investiranja u mere energetske efikasnosti na

objektu,

uspeno sprovedeni projekti stvaraju novo trite za ESCO,

ugovaranje kreditne linije za sprovoenje vie projekata.


35

primer viii ZAMENA KOTLOVA ZA DALJINSKO GREJANJE

Opis projekta ESCO instalira 2 gasna kotla (umesto kotlova na naftu) i gradi novu centralu i cevovode za toplu vodu (umesto parnih). Uz to: uspostavlja sistem merenja toplotne energije i poveanje kapaciteta daljinskog grejanja (povezivanjem nekoliko optinskih institucija na sistem).

Kreditor Banka


Krajnji korisnik Preduzee za daljinsko grejanje

Ukupni trokovi projekta US$ 1,001,245

Kapitalni transfer Vlade US$ 205,90620,6 % trokova projekta

Kapital ESCO US$ 199,24719,9 % trokova projekta

Krediti sa subvenc. kamate US$ 340,42334,0 % trokova projekta

Komercijalni kredit US$ 255,32025, 5 % trokova projekta

Garancija IFC US$ 88,72735 % komercijalnog kredita

Dospee kredita 5 godina

Kamatna stopa 3-meseni BUBOR + 0, 5 % margina (10,1 %)

Dinamika otplate kredita Mesena otplata kamate i kvartalna otplata glavnice

Utede trokova energije US$ 240,736 /godinje ili 55 %


IRR 22 % za 12 godina

Kolateral garancija IFC: 35 % kredita ovlaenje banci za zaduenje rauna

Preduzea za daljinsko grejanje prihod ESCO kompanije ustupljen banci hipoteka na novu instaliranu opremu



37

literatUra

Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije, 2008, Uputstvo za pri-premu projekata u oblasti energetske efikasnosti u optinama, Beograd

Berliner Energieagentur GmbH, 1998, Guidelines for Performance Contrac-ting in State Buildings

Berliner Energieagentur GmbH, 2006, Guideline for Saving Contracting in Street Lighting

Berliner Energie Agentur: Performance Contracting: Energy Saving Par-tnership A Berlin Success Model, http://www.berliner energieagentur.de/da-ta/020507_final.pdf

International Finance Corporation (IFC), World Bank Group, 2004, Hungary Energy Efficiency Co-financing Project (HEECP) Models

Centar za energetsku efikasnost Bugarske, Rukovodstvo o biznis planiranju

Republic of Serbia 2011: Law on Communal Activities, Belgrade

Republic of Serbia 2008: Public Procurement Law, Belgrade

Literatura

39

Skraenice:

ESCO Kompanija za pruanje energetskih uslugaEU Evropska unijaJP Javno preduzeeJPP Javno-privatno partnerstvoPEE Projekat energetske efikasnosti

Izdava:USAID, u okviru Projekta odrivog lokalnog razvoja,koji se sprovodi u saradnji sa Chemonics Int.

Za izdavaa:Jerome Patrick Folliard OMahony

Lektor:Branislava Markovi

tampa:RADUNI DOO

Tira:500 primeraka

CIP - ,

658.114.2620.9:336

, , 1960- Sprovoenje projekata energetske efikasnosti kroz javno-privatno partnerstvo : prirunik za lokalne vlasti / Ljiljana Brdarevi. - Beograd : USAID, 2012 (Beograd : Raduni). - 40 str. ; 24 cm

...u okviru projekta odrivog lokalnog razvoja, koji se spro-vodi u saradnji sa Chemonics Int. --> kolofon. - Tira 500. - Bibliografija: str. 37.

ISBN 978-86-88933-03-2

a) - b) COBISS.SR-ID 189823756

energetska efikasnost

Documents