enje grada i divlja gradnja - mostart.co.rs zemun/12-divlja gradnja i uredjenje grada.pdf · tr`nog...

URE\ENJE GRADAI DIVLJA GRADNJA

ODBRANA STAROG JEZGRA ZEMUNA 1999. GODINE

263 Gra|anske inicijativeKUDA IDE ZEMUN?10. februara odrà}e se javna tribina gra|ana Zemuna(Broj 11-12/ decembar 1999.)

273 Za{to stru~njaci smatraju da Gospodska ulica zapravo i nije rekonstruisana PARALELE (Br. 13/ 2. septembar 2000.)

275 Za{to je Trg pobede po mnogima i "trg urbanisti~kog poraza" ZAVETNI KRST - SIMBOL GRADA (Br. 13/ 2. septembar 2000.)

276 Nova vlast suo~ena sa starim problemom: Kako zaustavitidivlju gradnju PRVOMAJSKA ZA PRIMER/POÊTAK OD REPA (Br. 20/ 9.decembar 2000)

279 Trg Pobede u o~ekivanju zimskih padavina i najavljenihru{enja bespravnih objekata PRO\E ZIMA BEZ SNEGA(Br. 24/ 10.f ebruar 2001.)

281 Zoran Mar~eti}, "podinvestitor" spornih objekata na Trgupobede NIKOME NISAM DAO NIKAKVE PARE(Br. 25/ 24.f ebruar 2001.)

283 RU[ENJE KOJIM JE ZAPOÊLA NOVA GRADNJA (Br. 26/ 10.mart 2001)

286 Razli~iti kriterijumi za ru{enje bespravnih objekataNE PO BABU, AL, PO STRIÊVIMA (Br. 43/ 24. novembar 2001)

288 "Hronika" na licu mesta proverila "spisak"NE[TO SASVIM PROVIDNO (Br. 45/ 22. decembar 2001)

261

290 Staro jezgro Zemuna od 1754. do 2002. godine, posmatranoiz ugla arhitekte Branislava JovinaMETRO ÛVA VREDNOSTI ZEMUNA (Br. 59/ 24. avgust 2002)

293 Nasilje nad urbanizmom u glavnom gradu i Zemunu zasluùje otpor Arh. JOVIN TRA@I IZVINJENJE (Br. 60/ 7. septembar 2002)

294 Kako ìvot u centru Zemuna moè da bude nesnosanKOSOVSKA JE ULICA ZA INFARKT(Br. 89/ 6. decembar 2003.)

296 Do{lo je vreme da se gra|ani Zemuna ozbiljnije pozabavesaobra}ajem u svom graduPODZEMNE GARA@E, VODE, MAHINACIJE… (Br. 90/ 13. decembar 2003.)

301 JAVNA RASPRAVA O URBANISTI^KIM PLANOVIMA

262

DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.

"Hronika" broj 12/ decembar 1999.

Gra|anske inicijativeKUDA IDE ZEMUN?10. februara odrà}e se javna tribina gra|anaZemuna[est meseci posle organizacije prikupljanja potpisa Peticije

gra|ana, Odbor saziva javni skup na koji su pozvani gra|ani,udruènja, institucije kulture, sportski klubovi, op{tinski odbori svihpoliti~kih stranaka, organi vlasti. Tribina }e biti odràna u Velikoj salizgrade politi~kih organizacija u Kosovskoj 9, a salu }e obezbeditiop{tinski odbor SPO.

Ovo }e biti drugi poku{aj, posle skoro dve godine, da se raspravljana teme za{tite grada od bezakonja u urbanizmu i arhitekturi. Da pod-setimo, u martu 1998. Savez nezavisnih gra|ana ZA ZEMUN je organi-zovao Tribinu pod nazivom Urbanizam kao ogledalo vlasti. Kada suop{tinske vlasti “skuìle” {ta moè da im se desi ispred nosa, ve}upla}eni zakup sale su otkazali, a tribina je u prisustvu par desetinagra|ana ipak odràna, ali sa skromnim efektima.

Ovog puta namera Odbora je da reprezentativni skup gra|anaZemuna i celokupnu javnost upozna sa svojim radom i pokrene sveostale dru{tvene ~inioce koji su zainteresovani za bolji ìvot u svomgradu, da kroz razgovor, diskusiju, do|u do zajedni~ki definisanih cil-jeva i formi delovanja.

Dometi anga`mana Odbora su svakako ograni~eni tematski i teri-torijalno, ali ono {to je najva`niji rezultat dosada{njih akcija ovogOdbora svakako je razbijanje barijera straha i ose}anja nemo}i koji segra|anima name}u represivnom politikom. Osloba|anjem gra|ana,pojedinaca, udruènja i organizacija da javno iskazuju svoja mi{ljenjanapravi}e se neophodan korak ka njihovom uklju~ivanju u javni ìvot.

Apelu Odbora odazvali su se istaknuti pojedinci, predsednikSrpske akademije nauka i umetnosti, javne li~nosti, autoriteti iz strukei institucija sistema. Tako|e, apelu su se odazvali i op{tinski odborisvih politi~kih stranaka opozicije u Zemunu. Jo{ tokom potpisivanjapeticije na ulicama Zemuna manifestovana je op{ta saglasnostgra|ana da je njihov grad ugroèn zbog nepo{tovanja zakona. âk igra|ani simpatizeri stranaka na vlasti su potpisivali peticiju pokazu-ju}i da su pre svega Zemunci, da je interes grada iznad interesa parti-jskih vlastodràca.

Tribina 10. februara }e biti prilika za okupljanje svih pozitivnihsnaga u na{em gradu koje èle da se ìvi u mnogo boljim i pravedni-jim uslovima, koje u prvi plan isti~u afirmativni odnos ZA svoj grad,ZA ZEMUN, nasuprot dosada{nje prakse RATA SVIH PROTIV SVIH koja jeza ovih deset godina donosila samo zlo i patnju obi~nim gra|anima.

263

URE|ENJE GRADA - DIVLJA GRADNJA

264


Odbor za za{titu Starog jezgraKRIVI^NA PRIJAVA

Najnovijom gradnjom u dvori{tu Magistrata i iza Robne ku}e,nastavljeno je siledìjstvo i degradacija, poniàvanje gra|anaZemuna, ali i dràvnih institucija, Zavoda za za{titu spomenikakulture, Ministarstva gra|evina, Krivi~na prijava Odbora zaza{titu starog jezgra javnom tuìla{tvu IV op{tinskog suda preda-ta je 2.decembra, a predmet se nalazi kod zamenika Javnogtuìoca Du{ana Simi}a.

265


266


267

SLU~AJ BARBALI}

268


269

SLU~AJ BARBALI}

270


271


272


"Hronika" broj 13/ 2. septembar 2000.

ParaleleZA[TO STRU^NJACI SMATRAJU DAGOSPODSKA ULICA ZAPRAVO I NIJE REKONSTRUISANA

Centar starog gradskog jezgra nije livada. Gospodska ulicau Zemunu poplo~ana je istim materijalom kao i {etali{teTr`nog centra na Ilidì kod Sarajeva. Nekako u isto vreme,tokom pro{le 1999. godine, napravljene su pe{a~ke zone naTrgu pobede u Zemunu i kod tramvajske okretnice na Ilidì(kanton Sarajevo, u Federaciji BiH). Ne znamo kako, alidogodilo se da su za poplo~avanje ova dva prostora upotre-bljene identi~ne betonske plo~e, istog materijala i dizajna,najverovatnije i od istog proizvo|a~a. Ovim ~inom je podjed-nako vrednovana jedna ilidànska poljana i centar grada kojije star vi{e od 250 godina. I to ne bilo kog grada - ve} Zemuna,jednog od najzna~ajnih kulturnih sredi{ta srpskog naroda u18. i 19. veku.

Dugogodi{nja èlja Zemunaca bila je da se Gospodskaulica rekonstrui{e i pretvori u pe{a~ku zonu. Ali, kako je toizvedeno? Rekonstrukcija neke ulice pretpostavlja veomasloèn posao, u kojem je poplo~avanje poslednja faza.Rekonstrukcija, smatraju stru~njaci, zahvata i sve ono {to je uulici ispod zemlje - dakle vodovod, kanalizaciju, elektri~ne itelefonske vodove. Ukoliko se dugoro~no planira, mora sepredvideti i gasifikacija, kako bi se jednog dana poptpuno eli-minisalo grejanje na ~vrsta i te~na goriva. Ova podzemnainfrastruktura pri rekonstrukciji zahteva temeljitu proveru izamenu, {to ovom prilikom nije u~injeno.

Svako arhitektonsko i urbanisti~ko re{enje, posebno ovakozna~ajnog gradskog prostora, zahteva javni konkurs, a kad suu pitanju celine od kulturnog i istorijskog zna~aja, takavkonkurs je naj~e{}e i - me|unarodni. êsto je potrebno i godi-nu dana stru~ne analize i rasprave da bi se odabrala najboljare{enja, pri ~emu je odluka o vrsti plo~a, njihovom materijalui izgledu, jedna od najosetljivijih. O takvim pitanjima se usvetu, osim stru~njaka, konsultuju i gra|ani koji tu ìve.

273


Zato Zemuncima ne moè biti svejedno kakve plo~e mogubiti postavljene u ulici staroj dva i po veka. Sigurno je da to nemogu biti, na primer, kamene plo~e, jer su one karakteristi~neza mediteransko podneblje. Vojvo|anskoj ravnici primerenaje opeka, tako da je re{enje ju slu~aju zemunske Gospodskeulice mo`da trebalo traìti u tom pravcu.

Na àlost, sve to nije u~injeno, ve} su radovi izvedeni"ekspresno" i "kvalitetno". "Ekspresno", jer se ~itava "rekon-strukcija" doga|a u vreme pred izbore, a "kvalitetno" jer su naarmirano betonsku podlogu postavljene u betonu livene plo~e,tako da je sve ~vrsto zabetonirano "na mnogaja ljeta".

Ono {to je trebalo da bude samo zavr{ni ~in, "{minka" urekonstrukciji ulice, postalo je tako gotovo jedini cilj.

Ovakvi zahvati u gradu odre|uju njegov izgled u slede}ihsto godina. Na ovakav izgled Gospodske ulice }emo izgledamorati da se navikavamo. Uskoro }emo biti i svedoci tog pri-lago|avanja: kad padnu jesenje ki{e, kad do|u zimskelapavice ili kad stanari ove ulice nekako budu morali dadopreme ugalj do svojih podruma... Me|utim, na{e klizanje injihove muke nisu ni{ta u pore|enju ako se, ne daj Boè,dogodi kvar na podzemnoj elekti~noj mreì, zagu{i kanali-zacija ili pukne neka dotrajala vodovodna cev.

Verovatno }e tada kreatori ovakvog "sre|ivanja" staroggradskog jezgra biti dovoljno daleko od ovog grada, pa ih sesve to vi{e ne}e ticati, ali opasnost od ovakvog "sre|ivanja"stoji pred mnogim drugim gradovima u Srbiji.

DRAGAN STOJKOVI}

274



Za{to je Trg pobede po mnogima i "Trg urbanisti~kog poraza"ZAVETNI KRST - SIMBOL GRADA

Postavljen 1863. godine, posle Drugog svetskog rata sklo-njen u portu Nikolajevske crkve, vra}en na svoje mesto 1991.godine, a bespravnom gradnjom u neposrednoj blizini urbani-sti~ki degradiran 1999. godine.

Zavetni krst porodice Uro{evi} nije samo simbol hri{}anst-va i vere. On je tokom gotovo 140 godina postao i jedan odnajva`nijih simbola grada. Postojanje Trga je osnovni uslov dabi neko naselje imalo karakter grada. Zavetni krst na Trgu,koji se nakada zvao Magistratski, a sada Trg pobede, kao pok-lon gra|ana svom gradu, postao je simbol gradskog ìvota.Kao simboli~ni nosilac hri{}anskih poruka ljubavi i mira, onje i izraz èlje za civilizovanim ìvotom gra|ana. Njegov zavetje i o~uvanje gra|anskih vrednosti, tolerancije, za{tite kul-turne i istorijske ba{tine. Kao takav, on je na svom mestuizdrào te{ke godine okupacije i terora u Prvom i u Drugomsvetskom ratu.

Po~etkom pedesetih, Krst je zasmetao tada{njem ide-olo{kom jednoumlju. Prvi put je oskrnavljen, podignut ipreme{ten u portu Nikolajevske crkve. Kad nam se u~inilo dadolaze vremena obnove gra|anskog dru{tva sa svim njegovimcivilizacijskim vrednostima, na inicijativu gra|ana, op{tinskevlasti su Krst vratile na svoje mesto 1991. godine. Tim ~inomje i prestalo njihovo interesovanje za ovaj gradski simbol, takoda su brigu o Krstu spontano preuzeli stanari okolnih zgrada.

Drugi put u svojoj istoriji Zavetni krst je oskrnavljenbespravnom gradnjom ~etiri objekta poslovnog prostora utoku leta 1999. godine. Tom gradnjom je ukinut Trg kaoglavno obele`je grada i pretvoren u tesne prolaze i sokakeizme|u zgrada. Krst, koji je dominirao ovim prostorom deg-radiran je i sada ovim prostorom dominiraju zdanja novokom-ponovane arhitekture.

Zbog svega ovoga, Zavetni krst je osim svog hri{}anskogsadràja, postao i simbol urbanih kvaliteta Zemuna simbolzaveta predaka da se grad ~uva i unapre|uje, ali i simbol `rtveideolo{kog jednoumlja i simbol uni{tavanja kulturno istorij-ske ba{tine i gaènja zakonskih i moralnih normi. D.S.

275


"Hronika" broj 20/ 9. decembar 2000.

Nova vlast suo~ena sa starim problemom: Kako zaustaviti divlju gradnju

PRVOMAJSKA ZA PRIMERNajve}a korist moè biti da se uspostave dijalog isaradnja

Prvomajska ulica je u poslednjoj ~etvrtini ovog veka posta-la poligon za socio-urbanisti~ke eksperimente. Urbanisti~kiformirana po~etkom 19. veka dugo je nosila naziv "Glavna",naravno Francentalska. U kratkom periodu 1922-28. zvala seSremska, da bi od 1928 do 1941. to bila ulica Kraljice Marije.Posle kratkotrajne Rajh{trase i povratka na K.Marije, od 1947.do 1951. bila je Staljinova. Od tada pa do danas, ona jePrvomajska.

Ulica je najve}u promenu u svojoj skoro dva veka dugojistoriji doìvela posle Drugog svetskog rata. Tada je kao i ceookolni kraj, ostala bez svojih stanovnika. Nemci koji su nase-lje osnovali 1816. godine su oti{li, a do{li su kolonisti. Drugutraumu ulica je doìvela sredinom sedamdesetih. Taman su senovi stanovnici navikli na nova ognji{ta, taman su neka decastekla prve slike sveta u svojim dvori{tima, kad su urbanistismislili da se poru{e zgrade celom jednom stranom, odNovogradske do Save Kova~evi}a. Na temeljima ku}a sunapravljeni travnjaci, a prostor je predvi|en za budu}u drugukolovoznu traku moderne saobra}ajnice. Finansijska kalku-lacija ovog zahvata, tro{kova ru{enja ku}a i izgradnje novihstanova za njihove ìtelje u dana{njoj bedi bi izgledala fan-tasti~na. O traumama porodica Zemunaca raseljenih po raz-nim beogradskim brdima da i ne govorimo.

Dolaskom radikala na vlast Prvomajska ulica postaje scenaza najnoviju dramu. Prvi ~in je nastao kada je op{tina raspro-dala pravo na gradnju po travnjacima ove ulice i daju}i dozvo-le za privremene objekte tolerisala gradnju od betona i ciglekoja nije imala samo namenu za poslovni prostor, nego i zastanovanje. Umesto "dozvoljenih" 30 kvm zidalo se na dvasprata i po 100 kvm. Infrastrukturu i dozvole davala su javnapreduze}a vodovoda, kanalizacije, elektrodistribucije. Gra|e-vinska i komunalna inspekcija je bila slepa i gluva. Iako su

276


znali da je sva ta gradnja bespravna oni su dozvoljavali dagraditelji uloè stotine hiljada nema~kih maraka, da ~estoinvestiraju ceo imetak. Ohrabreni ovim tolerisanjem i samigraditelji su poverovali da je takva dràva idealna i dugo-ve~na, pa su svesno hazardirali i ulagali…

Drugi, dramski ~in, nastao je promenom op{tinske vlastiposle septembarskih izbora. Realnost novog ru{enja ulicepostala je prisutna u svakom lokalu. Sada su svi postali sves-ni u~injenog, ali svi traè nekog drugog krivca, svi imaju nekesvoje izgovore i opravdanja. I svi imaju ubedljive argumente,koji moraju da budu uvaèni. Najja~i argument je pitanje da litreba od ve} na~injene {tete praviti jo{ ve}u i ko od toga moèda ima koristi ?

Za razliku od haoti~ne gradnje ne treba podle}i psihologijihaoti~nog ru{enja, bez kriterijuma i stvarne nu`de. Zbog toga,Prvomajska ulica moè postati primer na kojem se svi, vlast,gra|ani, urbanisti, mogu u~iti. Prvomajsku zbog toga ne trebaru{iti! Ona treba da postane spomenik jednog vremena i jednevlasti ali i opomena sada{njim i budu}im vlastima.

Najve}a korist iz slu~aja Prvomajske moè biti da seuspostave dijalog i saradnja izme|u vlasti, gra|ana i urbanistai da se zajedni~kom voljom i naporima dolazi do re{enja koja}e biti prihvatljiva za sve. Naravno, ne{to }e morati da bude igra|evinski uskla|eno sa novim ambijentom, bilo korekcija-ma bilo ru{enjem delova. Ali, to }e biti bezna~ajno u odnosuna mogu}nosti izgradnje novog odnosa odgovornosti premaìvotu u gradu. Ili }e i ta prilika biti propu{tena, a drama sepretvoriti u tragi~ni tre}i ~in.

D.STOJKOVI}

POÊTAK OD REPADugo najavljivani i o~ekivani po~etak ru{enja bespravnih objeka-ta dogodio se 8. decembra. Sve je interesovalo ko }e biti prvi.Ru{enje prvog objekta nije obi~no i ono mora da simbolizuje celuakciju. To je trebalo da bude objekat oko kojega postoji op{tasaglasnost gra|ana, pa ~ak i bespravnih graditelja. Svi smo o~eki-vali da }e to biti ~etiri objekta na Trgu pobede. Ta gradnja jeprimer za svetske ud`benike arhitekture i urbanizma, istori~are iza pravnike. âk je i V.[. izjavio da se tu preteralo ali da ne}e daru{i iz inata. I gle. Za prvu turu, do izbora 23. decembra, odabra-no je 8 objekata. Prvi objekat je prona|en u Hercegova~koj ulicibroj 31b, vlasnika Isljani Ati|e i Zije. Trebalo je da bude poru{en5. decembra, ali je vlasnik potpisao izjavu da }e ga u roku od tri

277


278


dana sam sru{iti. Kao drugi objekat odabrana je gradnja uRomanijskoj ulici. Vlasnik je Marko Nadoveza, popularni Naja,vlasnik restorana na Trgu pobede, koji se pro~uo po fizi~komotporu bespravnoj gradnji na Trgu pobede i sva|i sa radikalima !Kako smo saznali pred zaklju~enje ovog broja i ovaj zapo~etiobjekat sru{i}e sam vlasnik. Ostali objekti su u stvari temelji -plo~e - jedna na Keju i jedna u ulici \ure \akovi}a, i po jedanobjekat u naselju Marija Bursa}, u Tvorni~koj ulici i u ulici IvanaCankara. Predvi|eno je da se re{enja realizuju do 22. decembra.Dakle, dan pred izbore!Neodoljivo nam se name}e pore|enje kada su za prethodneizbore za predsednika Srbije, u jesen 1997. godine bila poru{ena~ak tri objekta - dva u Vrtlarskoj ulici i jedan na Trgu JNA. Sadase ve} ne se}amo kako su oni izgledali, ali je ostalo upam}eno daje to bilo propra}eno velikom medijskom pompom. Naravno,sutradan posle izbora TV kamere su se povukle, ru{enja obus-tavljena, a gradnja je tek posle toga procvetala. Ostaje otisak koji treba javno izre}i: izostalo je ono {to su gra|anio~ekivali. Nisu primenjeni kriterijumi koji bi bili op{te prihva}eni.Javlja se sumnja da }e se kola slomiti na par desetina manjeva`nih i manje uticajnih, a da }e se krupne ribe izmigoljiti.D.S.

“Privremeni” objekti na desnoj strani Prvomajske ulice zamenili su,umesto jo{ jedne trake saobra}ajnice, niz zgrada starog Franctala

~iji stanovnici su raseljeni na sve strane Beograda

"Hronika" broj 24/ 10. februar 2001.

Trg Pobede u o~ekivanju zimskih padavina i najav-ljenih ru{enja bespravnih objekata

PRO\E ZIMA BEZ SNEGAKako demantovati pri~e o 20.000 maraka koje su navodnodate da bi se izbeglo demontaà objekata na Trgu pobede

Od doga|aja na Trgu pobede, kad je pokrenut postupak zaru{enje bespravno izgra|enih objekata, o kojima smo izve{-tavali, pro{lo je mesec i po dana. Sneg koji je toga, 22. dece-mbra provejavao u Zemunu je kona~no malo zabeleo 23. janu-ara i nagovestio da ipak moè do}i do pravih padavina, i zims-kih radosti. U me|uvremenu, administracija polako ali upor-no radi svoj posao. Formalne prepreke zbog kojih je 22. de-cembra odloèno ru{enje otkolonjene su ve} 28. decembra.Republi~ki gra|evinski inspektor Miroslav Milovanovi} doneoje re{enje kojim se ovog puta nalog za ru{enje upu}uje napravu adresu - Zoranu Mar~eti}u iz Beograda, ul. Pra{ka 8 da"poru{i betonsku soklu, zidove i krovnu konstrukcijuposlovnog objekta … " isti tekst kao i u re{enju iz avgusta1999. kada se Zoran Mar~eti} upustio u ovu avanturu.

Kako smo pisali u jednom od pro{lih brojeva, ZoranMar~eti} je u Op{tini potpisao izjavu kojom se obavezao da uroku od sedam dana sam ukloni vrata, prozore i unutra{njeinstalacije. Kao {to gra|ani mogu i sami videti, on svoje pis-meno dato obe}anje nije ispunio.

Najnovije re{enje trebalo je da mu bude uru~eno odmahposle Nove godine, 4. januara, ali to do danas nije u~injeno.Pre svega, ~inovnik republi~kog ministarstva je izdaju}iRe{enje napravio mali (slu~ajni!) previd - dozvolio je rokàlbe, a nije naveo da àlba ne zadràva izvr{enje… i tako se~itav slu~aj seli u sudske spise, u razna odugovla~enja i mrc-varenja zakona i pravde.

Budu}i da "[e{eljevi spomenici" i simboli vladavineradikala u centru starog jezgra i dalje opstaju, po gradu supo~ele da kruè pri~e da je "neko" primio 20.000 nema~kihmaraka da bi se odustalo od ru{enja! Ove pri~e me|ugra|anima {ire pre svega visoki finkcioneri biv{e vlasti, agra|anima nije te{ko da u to poveruju jer svojim o~imasvakodnevno gledaju dokaz: ~etiri objekta na Trgu pobede

279

SLU~AJ BARBALI}

280


Bez obzira na ishod operacije "demonta`e privremenihobjekata" na Trgu pobede o~ekujemo da neko kona~no reagu-je i povodom utvr|enih ~injenica da je tada{nji predstavnikSO Zemun obmanuo republi~ke gra|evinske inspektore,dakle slu`benim licima, dao neta~ne podatke, a da je re{enjeglavnog inspektora upu}eno direktoru ZIPS-a MomiMarkovi}u zavr{ilo u fijoci… Ili ova dela tako brzo zastareva-ju? Pa kad je tako da li je to zeleno svetlo da i pojedinci iz novevlasti nastave istim stilom?

Da li }e to uticati na raspolo`enje gra|ana i koliko }e onijo{ imati strpljenja sazna}emo, a voleli bismo da ~ujemo iobjavimo njihova mi{ljenja.

D.S.

"Hronika" broj 25/ 24. februar 2001

Zoran Mar~eti}, "podinvestitor" spornih objekata naTrgu pobedeNIKOME NISAM DAO NIKAKVE PARE"Radikali su tvrdili da su to privremeni objekti i da suoni isklju~ivo u nadle`nosti Op{tine. To je bio meha-nizam za dovo|enje u zabludu"

Povodom teksta iz pro{log broja "Hronike", pod nad-naslovom "Trg pobede u o~ekivanju zimskih padavina inajavljenih ru{enja", koji je na naslovnoj strani najavljenzaista provokativnim pitanjem (koje su mnogi Zemuncipostavljali proteklih dana) - "Ko je uzeo 20.000 maraka", na{ojredakciji se javio Zoran Mar~eti} iz Beograda. Kako sam zasebe kaè, "podinvestitor spornih objekata na Trgu pobede".

- Nisam nikome, posebno ne nekome iz Skup{tine op{tineZemun, ni dao, ni nudio bilo kakav novac. Nije mi u interesuda se samo na par nedelja zaustavi ru{enje ovih objekata, ve}èlim da se {to pre na|e neko re{enje, koje bi bilo od zajed-ni~kog interesa, i mene kao pojedinca koji je u ~itav posao dosada uloìo oko pola miliona maraka, i Op{tine Zemun koja jei dalje zvani~ni investitor, kao i gra|ana Zemuna, ~ije nezado-voljstvo zaista razumem, kaè Mar~eti}.

U tom smislu Mar~eti} skre}e pa`nju na nekoliko bitnih ijavnosti manje poznatih ~injenica.

- Ja sam se javio na konkurs objavljen 20. marta 1999.godine u "Zemunskim novinama" za ustupanje gradnje delaukupnog projekta rekonstrukcije Ulice Trg pobede, koja jeobuhvatala pretvaranje ove ulice u pe{a~ku zonu, izgradnjuprivremenih objekata i ure|enje fasada. Skup{tina op{tineZemun je ve} tada imala kompletan projekat koji je prezenti-ran u~esnicima konkursa, po kome su, izuzev jednog detalja(mozaika u vidu grba Zemuna) izgra|eni sporni objekti,odnosno nisam ih ja ni "izmislio", ni projektovao, pri~aMar~eti} i dodaje da je spreman da kompletnu dokumentaci-ju stavi na uvid javnosti.

- @eleo bih da demantujem i tvrdnje da mi je, ~im su po~eliprotesti gra|ana, ponu|eno da se, uz odre|enu nadokandu,izvu~em iz ovog posla. Mislim da nam je svima jasno koliko se

281


282


prethodna vlast obazirala na nezadovoljne gra|ane, a ja bih toilustrovao podatkom da sam u jeku tih protesta pozvan uzemunsku op{tinu da bih, kako su mi rekli, "ubrzao radove".Da mi je neko tada rekao da }u imati ovoliko problema i ovo-liko {tete u ovom poslu, ja bih prihvatio svaku ponudu, sigur-no i mnogo manju od onih koje su sada u "opticaju"...

Dve stvari ne spori ni Zoran Mar~eti}: Op{tina Zemun nijeimala prava da na ovaj na~in ure|uje Trg pobede i neko je unjeno ime svesno doveo u zabludu u~esnike ovog "javnogkonkursa". U gotovo kilogram i po te{kom "projektu", nemasamo nekih "sitnica", kao {to je saglasnost nadle`nih repub-li~kih organa, posebno Zavoda za za{titu spomenika kulture...

- Radikali su stalno tvrdili da su to "privremeni objekti" i dasu oni isklju~ivo u nadle`nosti Op{tine. To je bio mehanizamza dovo|enje u zabludu, za ulaganje u posao za koji smoverovali da iza njega stoji dràva, pri~a Mar~eti}. - Zbog togasu oni od mene i sakrili re{enje od 18. avgusta 1999. godine,kojim se od strane republi~ke inspekcije nalaè obustavaradova. To re{enje sam prvi put video tek 19. decembra 2000.godine, pri~a Mar~eti}.

Zbog toga, smatra Mar~eti}, ne stoje ni tvrdnje da se on jo{ranije obavezao da }e "sam sru{iti sporne objekte", kako smosvojevremeno pisali i u "Hronici", a na osnovu izjava nekihop{tinskih ~elnika.

- Ja sam 22. januara ove godine nadle`nima u Skup{tiniop{tine Zemun podneo predlog da zajedni~ki poku{amo daiza|emo iz ove situacije i da {tetu smanjimo na najmanjumogu}u meru. Ponudio sam da op{tini, uz odre|enu naknadu,ustupim ove objekte pa da se oni privremeno koriste za ne{to{to bi bilo od op{teg interesa ili da mi se da neki drugiposlovni prostor. Mogu to da budu i magacini, samo da mi sepruì prilika da radim i zaradim ono {to }u, sasvim je izvesno,izgubiti na Trgu pobede, rekao je u izjavi za na{ list ZoranMar~eti}.

D.S.

"Hronika" broj 26/ 10. mart 2001.

RU[ENJE KOJIM JE ZAPOÊLA NOVA GRADNJA

Ru{enje je po svojoj prirodi destruktivan pojam i u svakomuhu izaziva negativno zna~enje. Sama slika ru{evine, sa izva-ljenim ciglama, polomljenim stubovima, gomilom {uta, budi emo-cije koje takvu stvarnost te{ko prihvataju. Prilikom izvo|enjaradova na rasklapanju "monta`nih objekata" od betona i cigle naTrgu pobede ovih dana, od slu~ajnih prolaznika i kafanskih gosti-ju obli`njeg "Zdravljaka", mogli su se ~uti razli~iti komentari, ododobravanja do osude. Me|u onima koji su osu|ivali akcijukomunalaca, izuzimaju}i ekstremiste koji su to pripisivali"usta{ama" (!), uglavnom su izraàvali àljenje za uloènimvelikim (ne~ijim) parama i procenu da su sami po sebi, ti novi ijo{ neupotrebljavani objekti, bili "lepi".

Prilika je da se na{i ~itaoci, me|u kojima sigurno ima prista-lica i jedne i druge strane, podsete kako je do ove pojave na Trguuop{te do{lo i da li je sve ovo moralo na kraju ovako da se zavr{i.

Pre svega po ko zna koji put treba ista}i da je taj deo gradaTrg, da je to trg nastao pre 250 godina i da je kao takav za{ti}enzakonom (1979). Za razliku od desetina hiljada bespravnopodignutih objekata u Zemunu i Beogradu, u tom smislu, ovomesto je jedinstveno. Neka se ne ljute Beogra|ani, ali dok suKnez Mihajlovom ~obani ~uvali goveda, ovaj prostor je bio Gradi Trg i to jedan od nekolicine gradova u kojima je obnavljananacionalna svest, kultura i stvarano materijalno i duhovno bogat-stvo, kojim je tek decenijama kasnije iznova gra|ena i obnavljanaSrbija. Privatizacijom jedne takve ulice, trga, i zidanje na njemuravno je ru{enju i bombardovanju Narodne biblioteke, u aprilu1941. Pod nacionalisti~kim pla{tom, i la`nim patriotizmom obavl-jan je posao u kome je vlast jedne partije uzela 50.000 maraka,prodaju}i tu|u svojinu, a uloèno je deset puta vi{e ne bi li se unesigurnim vremenima ratnog stanja investiralo u nekretninukoja }e se brzo isplatiti… I sve suprotno pozitivnim zakonima ovedràve.

Ostra{}enim mrziteljima Zemuna (i gradova uop{te) nekotreba da objasni da je dana{nje "ru{enje" samo realizacija Re{enjaInspekcije Ministarstva gra|evina iz avgusta 1999. godine, naosnovu ~lanova 99, 100, 101 i 103 Zakona o kulturnim dobrima,dakle iz vremena vladavine koalicije SPS-JUL-SRS, tako da

283


prozivanje nove DOS vlasti za "ru{ila~ku i revan{isti~ku" nemanikakvog osnova, i predstavlja obmanu javnosti i licemernuklevetu.

Osiona vlast, tiranija, pomenuto Re{enje o obustavi radova jesakrila od javnosti, oglu{ila se o hiljade potpisa na javnoj peticijigra|ana, a tada{nji ministar gra|evina Dejan Kova~evi} osta}ezabeleèn u istoriji gra|evinarstva, prava i politike kao "li~nost"koja je dozvolila da se pogaze i sru{e temelji njegove struke,zakoni dràve koju je kao ministar bio duàn da zastupa i brani iminimun politi~kog morala.

Tada{nje zidanje na zemunskom Trgu pobede bilo je jedan odnajo~itijih primera RU[ENJA dràvne zgrade koja po~iva natemeljima i stubovima zakona. Zbog toga, dana{nje "ru{enje"~etiri objekta na Trgu pobede predstavlja pobedu, obnovu, ipo~etak izgradnje novog, CIVILNOG dru{tva u kome su zakoniiznad nosilaca vlasti i partijskih i dràvnih mo}nika. Oni koji tone shvataju nisu jo{ dorasli dana{njem nivou civilizacijskih stan-darda i predstavljaju najve}u prepreku na putu ka oporavku,uspravljanju ovog naroda i o~ekivanju nekog boljeg ìvota za sve.

Neko to gra|anima mora da objasni. Nije dovoljno samoukloniti te objekte. O~ekujemo da neko javno osim nas koji smolokalni list, dakle na RTS i na ostalim TV stanicama, u dnevnoj{tampi, objasni o ~emu se zapravo radi. Bilo bi uputno da se usvim {kolama, osnovnim i srednjim, |acima fakultativno odrìjavni ~as i objasni o ~emu se radi. Bez toga, u ovom slu~aju, pos-toji opasnost raznih manipulacija, izvrtanja istine i propagandnezloupotrebe. Da li je mogu}e da od silne {tete koju smo svi pretr-pili, od gra|ana i dràve do nesre}nog "podinvestitora" ZoranaMar~eti}a, izvu~emo i nekakvu korist? Mnogo ve}u od nekolikostotina hiljada maraka. Da li je mogu}e da }emo svi imati neku{tetu, a da }e profitirati samo oni koji su Mar~eti}u prodali tu|uulicu i oni (mo`da su to isti) koji su mu naplatili zidanje, ciglu icement?

Neizmerno velika {teta, mnogo ve}a od one koju u sada{njemtrenutku moèmo da izra~unamo u markama, bi}e ako se svezavr{i na ovome i ako prave {teto~ine o kojima je ovde re~ nebudu snosile svoj deo odgovornosti. Jer, ako nastave da u~estvu-ju u javnom politi~kom, dru{tvenom i privrednom ìvotu kao dani{ta nije bilo, sa profitom koji dalje vrte, eto njih koliko sutra sarezervnih poloàja, da nam pokaù i legalitet i toleranciju i"demokratiju".

D.S.

284


285

Tri miliona dinara predvi|enih za ru{enje bespravnopodignutih objekataUSVOJEN REDOSLED ZA RU[ENJA

Izvr{ni odbor SO Zemun usvojio je plan ru{enja bespravnopodignutih objekata, kojim su utvr|eni prioriteti za ru{enje, za {taje izdvojeno tri miliona dinara. Na Keju }e biti poru{eni svi objek-ti nastali bespravnom gradnjom, posebno oko "Stare kapetanije",kao i nelegalne tvrdo zidane "letnje ba{te". Zatim na red dolaze sviobjekti za koje ne postoji ni minimalna gra|evinska doku-mentacija, objekti koji nisu pla}ali obaveze u akciji naplate"kvadrata plus" (izgradnja vi{e kvadrata nego za koliko je dobije-na dozvola), kao i oni koji su nastavili sa gradnjom i nakondono{enja odluke o ru{enju. Spisak dopunjuju objekti na zelenimi javnim povr{inama, oni u kojima se pravi buka i {teti komunal-noj higijeni.I pored stalnih izlazaka komunalne inspekcije na teren i kon-trolisanja ru{enja, op{tinsko rukovodstvo se obavezalo da svakesubote ide u obilaske i li~no se uverava o obavljenom poslu.O.ONU~KA


"Hronika" broj 43 / 24. novembar 2001.

Razli~iti kriterijumi za ru{enje bespravnih objekataNE PO BABU, AL’ PO STRIÊVIMA

Ru{enje bespravne gradnje postao je mnogo ve}i problemnego {to je to bilo ko mogao i da pretpostavi. Re~ je o hilja-dama objekata i sasvim je izvesno da }e, zbog samih tro{kovaru{enja, biti izvr{en samo manji broj. U takvoj situaciji stalnoje prisutna dilema - kome najpre ru{iti, po kojim kriterijumi-ma, koga "presko~iti"…. Tu se prepli}u i upli}u razni interesi,od kom{ijskih sporova do ideolo{kih mr`nji.

Jedini put ka pristupu koji bi bio li{en svake improvizacijei li~nih procena jeste prethodna izrada jasnih kriterijuma, naosnovu kojih bi se izvr{ilo snimanje objekata, a na osnovubodovanja pojedinih stavki ~ak je mogu}e dobiti i nekakvurang-listu.

Na àlost, ovakav pristup je o~igledno izostao. O tome govore i mnogobrojni primeri, pri ~emu su posled-

njih dana pa`nju javnosti posebno privukla dva "slu~aja". Poslovni objekat na travnjaku u Ugrinova~koj ulici sa

ulaznim vratima na samo jedan metar od ivi~njaka kolovoza,upada u o~i i slu~ajnim prolaznicima, a stanovnike ovog krajaposebno iritira zbog poznate istorije nastanka objekta. Kad jesvojevremeno umesto monta`nog objekta investitor iskopaotemelje, usprotivio mu se vlasnik najbliè ku}e ("Hronika" je otome pisala u 29. broju). Zbog toga je na{ sugra|anin BrankoMunjiza dobio dr{kom pi{tolja u glavu od investitora PetraPani}a, tada{njeg telohranitelja Vojislava [e{elja. Taj procesna sudu se, posle ~etiri godine, i dalje odlaè. Kako smoobave{teni, objekat nije na spisku "jer nije prijavljen".

S druge strane, potkrovlje porodi~ne stambene zgrade umirnoj Ulici Radoja Domanovi}a, iznad stana porodiceMilorada Stojanovi}a, profesora Poljoprivrednog fakulteta upenziji, postalo je drasti~an primer brutalnog nasilja nemoral-nih ljudi koji sy se povezali raznim nivoima - politi~kim,poslovnim, privatnim. Iako je na uredno predat zahtev zaizdavanje gra|evinske dozvole dobio sve potrebne dozvole,zbog osporavanja saglasnosti kom{ije Milijana Vasi}a ve} dvegodine se zbog tog tavana vodi ~ak 12 predmeta u êtvrtomop{tinskom sudu. I dok je predmet u postupku, na sudu i u

286


Gradskom sekretarijatu za imovinsko-pravne poslove, ovopotrovlje se urgentno stavlja na spisak objekata za ru{enje (ito kao "dopuna"). Zahvaljuju}i upornosti sekretara SO ZemunGorana Radovanovi}a po~etkom protekle nedelje je i sru{endeo krova. Motive ovakvog {ikaniranja porodica Stojanovi}vidi u nameri da ih Vasi}i proteraju iz ku}e i pro{ire se na celupolovinu zgrade i dvori{ta. Bili su ucenjeni: da}emo vamsaglasnost, ako nam date garaù u dvori{tu (kako bi Vasi}iimali dve). Ovakva ucena je ~ak podràna i od sekretaraRadovanovi}a re~ima: "Pristanite, vi{e vredi potkrovlje negogaraà". Ako to nekome ne{to zna~i, Milijan Vasi} radi u poz-natoj firmi "Lutra", vodi Klub u Beogradu, Ulica majkeJevrosime 23, vozi dìp, blizak je sa nekim ministrima…

D.S.

287


Dok se potkrovlje ru{i predzimu iznad glava stanara,“privremeni” objekat [e{eljevogtelohranitelja Petra Pani}aodolevao je sve do kraja 2003.godine.

"Hronika" broj 45 / 22. decembar 2001.

"Hronika" na licu mesta proverila "spisak"NE[TO SASVIM PROVIDNO

Obilaskom Keja u ~etvrtak 20. decembra, saznali smoizme|u ostalog da je je vlasniku picerije "Sent Andrea" dat rokdo ponedeljka 24. decembra da ukloni objekat. Prethodnogpetka, posetila ga je patrola policije da proveri da li }e "pruàtiotpor". Picerija, popularni "Staklenac" ne radi od ponedeljka,a vlasnik Boò Radulovi} grozni~avo traì kome }e ovajmonta`ni objekat prodati pre nego {to ga komunalci "sklone"i uni{te buldoèrom.

U isto vreme, u restoranu "Stara kapetanija" ne znaju ni{tao uklanjanju njihovih privremenih objekata na obaloutvrdi,zidane pe~enjarnice i barake koja sluì kao pomo}na pros-torija.

Sasvim slu~ajno, na tom potezu smo zatekli u obilasku iekipu komunalne inspekcije, predvo|enu Mi{om Vukovi}em,glavnim inspektorom.

- Sve }e biti sklonjeno, ustvrdio je Vukovi}. Eno, i Pribilovi}(kafi} do spomenika Dimitriju Davidovi}u) je po~eo sa pripre-mama za uklanjanje. Ispred Kapetanije se nalaze objekti kojinisu monta`ni, koji su zidani, pa nisu u na{oj nadle`nosti.Savezna Direkcija za imovinu (~ija je zgrada Kapetanije) saMinistarstvom gra|evina treba to da re{i. Uglavnom, dodanas, samo njima nismo izdali re{enje o uklanjanju.

Nezadovoljstvo prisutnih Zemunaca moè se izrazitislede}om ironi~nom izjavom:

- U "Staklencu" su se skupljali "sumnjivi" tipovi, umetnici -glumci, pisci, slikari, operski peva~i, intelektualci iz Zemuna iBeograda. Zbog toga ovo treba {to pre ukloniti. A pe~enjar-nicu ispred "Stare kapetanije" koja jo{ nosi za{titni znakSrpske radikalne stranke treba sa~uvati - nikad se ne zna kad}e zatrebati da se ispe~e neko jagnje ili prase.

D.S.

288


289


URE\ENJE GRADA

"Hronika" broj 59/ 24. avgust 2002.

Staro jezgro Zemuna od 1754. do 2002. godine, posmatrano iz ugla arhitekte Branislava Jovina

METRO ÛVA VREDNOSTI ZEMUNA

Kad je 1754. godine ozvani~en prvi Regulaciona plan J.M.Kloca (117 godina pre prvog regulacionog plana Beograda)Zemun je bio prilago|en potrebama zapre`nog, pe{a~kog ijaha~kog saobra}aja. Danas, u prvim godinama 21. veka,stanovnike Zemuna, kao {to je u~injeno u drugom evropskimgradovima pro{log veka, treba za{titi od nasilja automobila,{to je mogu}e, i to izgradnjom metroa - tako, gotovo u jednomdahu, arhitekta Branislav Jovin spaja pro{lost i budu}nostZemuna. On to ~ini na osnovu stru~nog promi{ljanja i iskust-va evropskih gradova koji su svoj burni razvoj regulisali urba-nisti~kim planovima i novim na~inom prevoza ljudi - nezavis-nim {inskim sistemima - metroom i gradskom èleznicom.

To je klju~na ta~ka urbanicisti~ke filozofije veteranabeogradskog urbanizma ahitekte Jovina, po ~ijim projektimaje Beograd od 1970. po~eo da sti~e epitet evropskog velegra-da. On je zapravo celu deceniju do 1970. posvetio realizacijiprojekta prolaska autoputa kroz Beograd, a zatim je, nekolikoslede}ih decenija, posvetio projektima izgradnje beogradskogMetroa, {to je i bio deo Generalnog urbanisti~kog planaBeograda iz 1972. godine. Oko te klju~ne ta~ke postavljeni sutemelji i njegovog rada posve}enog ure|enju Starog jezgraZemuna koji je osvojio prvu nagradu ravnopravno sa jo{ dvarada (ve} predstavljena na stranicama "Hronike") na anonim-nom op{tinskom konkursu, okon~anom krajem maja ovegodine.

Arhitekta Miodrag Mila{inovi} je koprojektant arh. Jovina,sa kojim smo razgovarali povodom nagrade.

Dve metro stanice "Pinki" i "Gardo{" povezale bi Zemunce,najkra}e i najbrè sa svim ostalim delovime dvomilionskogBeograda, a ~etiri podzemne garaè u Ulici \ure \akovi}a

290


(456 mesta), u Karamatinoj ( 330 mesta), u Nemanjinoj (420mesta) i neposredno u blizini metro stanice "Gardo{" (380mesta) oslobodile bi oko 80.000 kvadratnih metara zape{a~ku i poslovnu zonu u Starom jezgru. Zemun bi, pozamisli arh. Jovina dobio dva nova hotela na Zemunskomkeju a stari "Grand" i "Central" bi se pro{irili i modernizovali.Prenamena podrzumeva izme{tanje {kole sa Keja na mestogde je kasarna VJ (na rubu Gradskog parka, blizu Gimnazije).Prostor zgrade gde je danas sme{teno "socijalno" bio bipretvoren u hotelski. I u bloku \ure \akovi}a - Kej arh. Jovinsme{ta hotel "Interkontinental" ZEMUN sa kongresnim cen-trom (16.000 kvadratnih metara) i pristani{tem za me|unaro-dnu putni~ku plovidbu. Arh. Jovin vidi i "Muhar" u novomruhu odakle bi se modernim stepeni{tem pe{aci uspinjali doGardo{a. Na kraju Gospodske ulice zami{ljen je TRG NAVODI sa hidrobus stajali{tem, a na sada{njoj pijaci izgradnjai pokrivene tr`nice...

- Na{ konkursni rad, isti~e arh. Jovin, predstavlja 90 proce-nata projektantsko-kreativnog dela Regulacionog planapodru~ja centra Zemuna, uklju~uju}i i Staro jezgro - projek-tovanog prema kriterijumima regulicionih planova evropskihgradova, ustanovljenih u Evropi pre pola veka, a u Beogradupre dve decenije. Preostalih 10 procenata je tehni~ki deourbanisti~ke regulative (plan komunalne infrastrukture).Zajedno, to je pouzdani planski osnov za svaku narednuurbani~ko-projektantsku aktivnost, kaè Jovin.

Jovin Smatra da bi timovi koji }e raditi na kompletiranjuregulacionog plana i projektima kojima se razra|uju javnepovr{ine i prostori, kao {to su Gardo{, splet gradskih trgovasa pijacom i Glavna ulica sa metro stanicama "Pinki" i"Gardo{", trebalo da rade i projektuju u Zemunu u prostorija-ma koje }e im obezbediti Op{tina.

- Pod kontrolom gra|ana Zemuna mora se zaustaviti pro-ces marginalizacije i izolacije Zemuna i osloboditi trasa nanjegovom putu prema Evropi. Samo zlonamerni mogu ovoproglasiti za separatizam. Zemun, zapravo, postaje integralnideo Beograda tek sa realizacijom generalno strate{kih urban-isti~kih konstanti za {ta urbanisti~ka vlast Beograda ne pruàuverenja da ih se pridràva niti po{tuje. Naprotiv i dalje sesprovode "izmene i dopune" koje su 1985. otvorile vrataurbanisti~kom haosu koji je kulminirao za vreme [e{elja uZemunu. Zna~i, Zemunci se moraju izboriti za to da se

291

URE|ENJE GRADA

budu}nost Starog jezgra Zemuna zasniva na kontinuitetuurbanizma i nataloènog iskustva tokom 220 godina planira-nja i projektovanja evropskog Zemuna, zaklju~uje Jovin.

LJILJANA ZORKI}

RAZOÂRAN GRADONAÊLNIKOM ZEMUNAArhitekta Jovin je nedavno posetio predsednika zemunskeop{tine dr Vladana Jani}ijevi}a i predo~io mu, posle konkursa,va`nost slede}ih koraka:- Za dobro svojih gra|ana, Skup{tina op{tine Zemun mora odmahda uputi zahtev Skup{tini grada da se sredstvima me|unarodnezajednice za infrastrukturu, prvo gradi drumsko-{inski most niz-vodno od Brankovog, a ne "podvodni most" preko Ade Ciganlije,jer je va`nije da se pobolj{a veza gotovo pola miliona stanovnikaNovog Beograda i Zemuna sa centrom Beograda, nego BanovoBrdo sa Novim Beogradom. - Razo~aran sam razgovorom. Predsednik mi je rekao da je on"nejaki Uro{" kad je re~ o izgradnji Zemuna jer se o svemuodlu~uje u Gradu, kaè arh. Jovin.

UPOZORENJEPrema konkursnim uslovima, zasnovanim na prednacrtuGeneralnog urbanisti~kog plana 2021, Zemun o~ekuje novaprovincijalizacija i izolacija slede}ih 20 godina, jer se predlaèuvo|enje tramvaja do Keja, kao 1937. godine! Razlika je samo u{irini koloseka: umesto malog beogradskog, sa metarskim, ovajtreba da bude veliki francuski, sa 1.435 milimetarskim razmakom{ina. Osim toga, preporuka Plana je "ne zna~ajno pove}anjeposlovnog prostora". To zapravo zna~i da izgradnja Zemuna idalje zavisi od milostinje beogradskih vlasti jer se infrastrukturagradi od prodaje gra|evinskog zemlji{ta i rente za poslovni pros-tor, upozorava arh Branislav Jovin, jedan od prvonagra|enih nazemunskom konkursu za ure|enje Starog jezgra.

292



NASILJE nad urbanizmom u glavnom gradu iZemunu zasluùje OTPOR ARH. JOVIN TRA@I IZVINJENJE

Iz bolni~ke postelje pratio je reakcije na otvoreno pismogradona~elnici Radmili Hrustanovi} povodom nepo{tovanjaurbanisti~kih planova i nestru~nih izmena i dopuna, a prve daneoporavka od operacije arh. Branislav Jovin, urbanista "Otpora" uakciji "Odbrana Beograda", posvetio je promovisanju peticijegradona~elnici i predsedniku Izvr{nog odbora NenaduBogdanovi}u protiv najavljene izgradnje podzemne garaèispred zgrade Starog dvora. U akciju "Otpora" uklju~ila se inevladina organizacija "Zeleni", a gra|ani su protestima podràliglas protiv novog nasilja nad urbanizmom - protiv se~enja {umena Zvezdari i ugroàvanje parka "Jelovac" u Zemunu radi izgrad-nje "Maksi" diskonta u naselju "Marija Bursa}".

Su{tina protesta i zalaganja veterana beogradskog urbaniz-ma arh. Branislava Jovina je u pozivu demokratskoj vlasti uBeogradu da napravi raskid sa periodom urbanisti~kog haosa,u kojem je vladala urbnisti~ka mafija i da se vrati po{tovanjugeneralnog urbanisti~kog plana odnosno uspostavi kontinuitetdono{enja regulacionih planova i izgradnju uskladi sa detalj-nim urbanisti~kim planovima u svim delovima velegrada.

- Haos je zapo~et u vreme Radoja Stefanovi}a kad su oz-vani~ene nestru~ne izmene i dopune urbanisti~kog plana i kadsu {irom otvorena vrata Beograda neplanskoj izgradnji i odus-tajanju od projekta izgradnje metroa, kaè za "Hroniku" arh.Jovin. - Apelujemo na Radmilu Hrustanovi} i Nenada Bogda-novi}a u ime struke i naroda - kroz ovu akciju "Otpora" - daodustanu od dalje neplanske gradnje pojedinih objekata kojiBeograd udaljuju od urbanizovane evropske metropole.Umesto razlo`ne diskusije i uvaàvanja na{ih argumenata do-ìveo sam, u bolnici, da me gradona~elnica sa stranica {tampevre|a, tera u penziju i "savetuje" mi da }utim! Zapanjen samtakvom ~inovni~kom indolentno{}u i zaboravom ~injenice dastvaraoci, kulturni i graditeljski neimari, nikad ne idu u penzi-ju. Traì}u njeno javno izvinjenje i nastavi}u da se argumenti-ma borim za kriterijume struke, koja mora da se pita kad je re~o urbanisti~kom ure|enju Beograda i posebno Zemuna a ne dapresudnu re~ imaju politi~ari i "jake" stranke, zaklju~uje arhJovin. LJILJANA ZORKI}

293

URE|ENJE GRADA

"Hronika"broj 89/ 6. decembar 2003.

Kako ìvot u centru Zemuna moè da bude nesnosanKOSOVSKA JE ULICA ZA INFARKT

Na svakom koraku u na{em gradu moèmo se susresti saraznim primerima koji zagor~avaju ìvot gra|anima. Naàlost, ljudi koji bi trebali, jer su za to pla}eni, sami da pre-poznaju neki problem i da pokrenu njegovo re{avanje,naj~e{}e pokazuju potpuno slepilo i ~ude se "{ta tu ima lo{e".

Jedan od takvih slu~ajeva je i Kosovska ulica. Relativnokratka, ali izuzetno sadràjna i bogata problemima. Ovom uli-com mnogobrojni Zemunci prolaze od ranog jutra, pe{ke ili uautomobilima, na putu od op{tine ili prema pijaci. Na obestrane ulice, na trotoarima parkirani su automobili. Napo~etku se nalazi pet-{est kontejnera za sme}e, zatim ~uvenaKosovska 9 u kojoj se nalaze sedi{ta politi~kih organizacija iVelika sala Skup{tine op{tine, zatim, na sredini ulice apotekaBeladona, prodavnica MPI sa pekarskim pogonom u dvori{tui magacin Novog beogradskog knjiàrstva, a u drugom delu iekspozitura Agrobanke. Veliki broj Zemunaca, Batajni~ana iSur~inaca (iz svih sela) prinu|eno je da svakodnevno raznimposlovima dolazi u zgradu Skup{tine op{tine. êtvrtkom isubotom prolamaju se trube, a kolone svatovskih vozila formi-raju se ispred op{tinskih malih vrata i tako nastaje pravi krk-ljanac. De{ava se da se neko u ùrbi parkira "u {reh" pa seformira kolona nervoznih voza~a koji besomu~no trube ne bili dozvali ovog gre{nika. Svakodnevno ispred knjiàrskogmagacina drvene palete ~uvaju parking za utovari-istovarrobe, kao i prepreke ispred pekare jer se mora vr{iti redovnosnabdevanje pekare dàkovima bra{na. Budu}i da je prolaztrotoarom izme|u parkiranih automobila suvi{e uzak, pa sepe{aci sa punim torbama sa pijace ne mogu mimoi}i,uglavnom se ide kolovozom… I to nije sve. No}u u ranimjutranjim satima, pogotovo u toplim mesecima, ispred pekarenekoliko kamioneta sa upaljenim motorima izbacuje oblakenaftnog dima ispod okolnih otvorenih prozora, jer ~ekaju nautovar hleba. Da ne govorimo o tome kako ispod prozora uspava}im sobama parne strane no}u odjekuje muzika iz tre}e

294


smene u pekari. Oko pono}i kamion gradske ~isto}e rondadvadesetak minuta dok isprazni kontejnere, pa onda pre|e nadrugi kraj, do Ivana Maùrani}a da i tamo pravi istu buku. Ikad se sve smiri, oko pola jedan, kamion cisterna za polivanjeulica ima {aht za punjenje vodom upravo na po~etkuDavidovi}eve … ulica za infarkt, jednom re~ju.

Preseljenjem pekare i magacina, osloba|anjem jednestrane ulice od parkiranih automobila, makar i uvo|enjem"Prve zone" mo`da bi ìvot u ovoj ulici postao podno{ljiviji.Mo`da, ako jednog dana u op{tinu do|e vlast koja èli daure|uje svaki kutak svoga grada.

D. STOJKOVI}

KUTIJE VA@NIJE OD GRA\ANAPosebnu pri~u predstavlja prizemni prostor u Kosovskoj 9 ukojem se sada nalazi knjiàrski magacin. Kad je zgradadogra|ena i napravljena velika sala, krajem sedamdesetih, bilo jepredvi|eno da prizemni hol - foaje sa staklenim izlogom - ulazomiz Kosovske, sluì u~esnicima skupova u Velikoj Sali koja imakapacitet oko 250 mesta. Kad su radikali promovisali politikurasprodaje i izdavanja svega i sva~ega, "pao" je i taj prostor.U~esnici mnogobrojnih skupova godinama stoje u parki}u ispredulaza bez obzira na vremenske uslove, ili se naguraju ~ekaju}ipo~etak sastanka ili u pauzama ispred stepeni{ta u prostoru odnekoliko kvadrata. êste su i potrebe op{tine i raznih organizaci-ja za manjim prostorima u kojima bi se odràvale promocije,izlo`be, prijemi - a ovaj prostor je upravo projektom bio predvi|enza takvu namenu.Naravno, kao i u mnogim drugim situacijama politika koju vodi JP"Poslovni prostor" rukovodi se malim }arom od zakupa, a zainterese gra|ana ih je "ba{ briga".

295

URE|ENJE GRADA

"Hronika" broj 89/ 6. decembar 2003.

Do{lo je vreme da se gra|ani Zemuna ozbiljnije poz-abave saobra}ajem u svom gradu

PODZEMNE GARA@E, VODE, MAHINACIJE…

Fotomontaà na naslovnoj strani pro{log broja koja jegradili{te podzemne garaè ispred Skup{tine grada Beogradaprilepila na plato ispred Doma "Pinki", isprovocirala je,nadamo se, mnoge Zemunce da po~nu da razmi{ljaju o prob-lemu saobra}aja u na{em gradu i o njegovom zna~aju zabudu}i izgled Starog jezgra, kulturno-istorijske i ambijentalneceline od velikog zna~aja i za{ti}ene Zakonom o kulturnimdobrima.

Najve}i urbanisti~ki i arhitektonski zahvat novog regula-cionog plana Starog jezgra predstavljaju upravo podzemnegaraè. Predvi|ene su tri - osim ispod platoa ispred "Pinkija",druga ispod parka u Ulici Ivana Maùrani}a i tre}a ispredsame zgrade Skup{tine op{tine, na mestu sada{njeg parki}a,prema ribarnici. Argumenti "za" govore da je to najnovijapraksa u mnogim svetskim metropolama i da je to najefikas-niji na~in sklanjanja automobila sa ulica. Argumenti "protiv"upozoravaju da je donji deo grada zbog blizine Dunava naudaru podzemnih voda pa da bi takav gra|evinski poduhvatbio izuzetno skup, a i rizi~nog ishoda.

O~igledno je da su i jedna i druga strana u pravu. Me|utim,ni jedno ne zadire u su{tinu problema. Jer, isto tako ninadzemne garaè ne bi bile re{enje. Re{enje ovog problematreba traìti pre svega u promeni na~ina razmi{ljanja obudu}im urbanim sadràjima Starog jezgra.

Pre svega, zapitajmo se otkud tolika gu`va i potreba zaparkiranjem u Starom jezgru.

Prvi je Zemunska pijaca. Predimenzionirana, do ju~e ipolukvanta{, ona privla~i hiljade ljudi iz celog Zemuna,Novog Beograda, pa ~ak i Beograda. Razvojem druga~ijihoblika prodaje - male piljarnice, mini pijace u svim delovimagrada, smanjio bi se pritisak i potreba da se automobilompri|e {to bliè tezgama. Na zemunskoj pijaci treba sa~uvatiekskluzivne sadràje -prodaju sremskog sira kao kuriozitet

296


zbog koga su nekada Beogra|ani dolazili ~ak u "drugudràvu", testenina, ìvinskog mesa iz okolnih sela, doma}ihmesnih prera|evina, zatim cve}a, ali pitanje je koliko suneophodne brojne tezge za ~arapama, tehni~kom robom,kozmetikom, obu}om, garederobom, zatim eletro materi-jalom, poljoprivrednim alatkama i zar|alim kontejnerima sabrojnim mesnicama punim muva… Dakle, razlog subotom inedeljom za saobra}ajni kolaps zbog pijace bio bi bar pre-polovljen.

Drugi razlog je dolazak u zgrade Skup{tine op{tine,Uprave prihoda i Banke, koji u radno vreme, radnim danima,tako|e uzrokuju pe{a~ki i automobilski pritisak na ulicePreradovi}evu, Petra Zrinjskog, Kosovsku, Beogradsku,Maùrani}evu, Raja~i}evu, Zmaj Jovinu. Op{tina Zemun nijemorala da ~eka odvajanje Sur~ina, mogla je davnih dana daotvara mnoge kancelarije po naseljima Donjeg Srema pa ondaljudi ne bi morali da putuju po nekoliko sati i prave gu`vu odokretnice prigradskih autobusa na Keju do Op{tine. Budu}omdecentralizacijom dràvne uprave skoro polovina stanov-ni{tva Zemuna }e svoje potrebe zadovoljavati u svojim naselji-ma - u Sur~inu, Batajnici, a za{to da ne, i u Dobanovcima iZemun Polju.

Pretvaranje Glavne ulice u pe{a~ku izgleda kao neostvarivsan mnogih Zemunaca. Ipak, taj san je mogu}. Setimo sesamo rekonstrukcije Glavne ulice iz 1998. godine, kada je onabila zatvorena za saobra}aj dve nedelje. @ivot se odvijao idalje, saobra}aj je spontano nalazio nove tokove, Zemun jebar tih dana li~io na sebe.

Sa dana{njom koncepcijom Glavne ulice kao saobra}ajne"ki~me", dàde za me|ugradski saobra}aj, Staro jezgro se sis-tematski ubija. Gomile autobusa gradskog saobra}aja, uzme|ugradski linijski saobra}aj od "Laste" do autobusa koji iduza Novi Sad i Suboticu ovom saobra}ajnicom projektovanompre pojave automobila, svakodnevno bukom, dimom i vibraci-jama tla fizi~ki uni{tavaju zgrade nastale pre dva veka.Semafori koji uskoro treba da prorade ne}e smanjiti broj vozi-la u Glavnoj - zbog duèg zadràvanja na "crvenom" samo }eispustiti ve}e koli~ine gasova. Ovakav varvarski odnos nekihbeogradskih urbanista prema Zemunu i njegovoj glavnoj ulicinajogor~eniji Zemunci obja{njavaju samo nekakvom pato-lo{kom mr`njom i zavi{}u {to Zemun ima toliki fundus zgra-da od sredine XVIII do po~etka XIX veka koje Beograd nema.

297

URE|ENJE GRADA

Nekoliko decenija Zemunci vapiju da se izmesti okretnicaprigradskih autobusa sa Keja i da se me|ugradski saobra}ajkoji sa Autobuske stanice Beograd ide prema Vojvodini, pre-seli na Novobeogradske bulevare. Uzalud. Najnoviji odgovorna ove zahteve gra|ana Zemuna je postavljanje tabli za sta-jali{ta ovih autobusa, Tako je Glavna ulica u Zemunu degradi-rana na nivo Batajni~kog druma.

Tek kada se promeni ukupan odnos prema zemunskojistoriji, kulturi, arhitektonskom nasle|u, moè se o~ekivati idruga~ija strategija za izradu Regulacionog plana Starog jez-gra. Dakle, podzemne garaè su posledica odnosa premaZemunu u celini i njegovog tretmana kao bilo kog dela grada.Arhitektura i urbanizam nisu slepo kopiranje vi|enog u belomsvetu. Oni su primena najrazli~itijih pozitivnih svetskih iskus-tava. Od li~ne kulture ovih kreatora zavisi {ta su oni zapaziliu svetu, i {ta im se dopalo. Za neke je to o~igledno "brza hrana- do jaja" kao na primeru zgrade iz centra Beograda, u kojoj jenedavno od starosti i nemara umrla ~uvena kafana "Zora". Onidrugi koji znaju kako izgledaju stara gradska jezgra svetskihprestonica, u kojima ne postoje pe{a~ke ulice nego pe{a~kikvartovi, kod nas jo{ uvek nemaju pristup.

Mo`da je nekome mnogo va`nije da se "stuca ogromnalova" za beton, armature, projekte… nekog gra|evinskogizvo|a~a, nego da se Starom jezgru pri|e pa`ljivo, na prstima,sa ljubavlju. Ali, to je ve} pri~a koja sa urbanizma prelazi nateren politike, vlasti, i logike profita, grupnih i li~nih interesa,sa svim mogu}im devijacijama koje se u svetu nazivaju pra-vim imenom - "urbanisti~ka mafija".

DRAGAN STOJKOVI}

ZA[TO NE KAO AMSTERDAMRazlozi za dolazak u Centar Zemuna treba da budu trgovina, kul-tura i rekreacija. Zemun treba da oìvi u ve~ernjim satima kadaljudi do|u da se opuste i kada imaju vremena da {etaju pe{a~kimzonama, a ne da se neuroti~no sjure automobilom na pola sata.Mesta za parkiranje po obodu Starog jezgra udaljena su od kraj-nje ta~ke, Dunava, samo desetak-petnaest minuta pe{a~kog hoda.Uostalom mo`da bi se omogu}ilo i biciklima da, kao na primer uAmsterdamu, postanu javno prevozno sredstvo.

298


299

URE|ENJE GRADA

Glavnu ulicu u Zemunu, projektovanu u XVIII veku, sa brojnimzgradama pod za{titom Zavoda za za{titu spomenika kulture, vlast

tretira kao d`adu me|ugradskog saobra}aja

300


EPILOG

Investitor sru{enih objekata na Trgupobede Mar~eti} je u sudskom sporudobio od{tetu ali informacija o tome nijedospela u javnost. Prema nekim iznfor-macijama ona iznosi oko milion evra, ato }e mu biti nadokna|eno dodelomnekog gra|evinskog zemlji{ta naBatajni~kom drumu.

Nije utvr|ena odgovornost za izdavanjegra|evinskih dozvola u za{ti}enomstarom gradskom jezgru i vinovnici ove{tete po imovinu op{tine i svih gra|anaZemuna izbegli su svaku odgovornost.

Glavna ulica u Zemunu i dalje je jedna odnajzaga|enijih gradskih saobra}ajnica.Kroz nju se i dalje odvija me|ugradskisaobra}aj u pravcu Novi Sad - Subotica.Parkiranje u prostoru oko op{tine i pijaceje prakti~no nemogu}e. Na trotoarimaulica Petra Zrinjskog i Beogradskeobnovljena je buvlja pijaca.

enje grada i divlja gradnja - mostart.co.rs zemun/12-divlja gradnja i uredjenje grada.pdf · tr`nog...

Documents