erp sistemi

Seminarski rad Prilozi

Alfa Univerzitet - Fakultet informacionih tehnologija Strana

PRILOG 17: MERENJE I STRUKTURNI MODEL ZA PREDUZEA B

Proverite zavrno merenje modela ERPAM za firme B. Treba da proverimo pouzdanost i validnost modela ERPAM. Pouzdanost modela merenja se meri doslednom primenom pokazatelja pouzdanosti.

Interno dosledna pouzdanost je verifikovna korienjem Kronbah i mere zajednike pouzdanosti (kompozitna pouzdanost - c; Tabela 33). Vrednosti Kronbah je u svim vrednostima iznad 0,60, to predstavlja dobru skalu. Kako je istakao Henseler sa koautorima (2009), dajemo prioritet PLS pouzdanosti. Ukupna pouzdanost svih parametara u naem modelu je via od 0.8, koji takoe daje dobru skalu (Tabela 33) . Tabela 33 pokazuje stepen pokazatelja pouzdanosti u modelu. Kao to je predloio Churchill (1979), ostavimo indikatore ija je vrednost vea od 0,4. Guenzi sa koautorima (2009) dodaje da indikator teine (engl. loadings) znaajno utie ukoliko prelazi vrednost od 0,50. Tabela 33 pokazuje da svi pokazatelji - 39, imaju vrednost veu od 0,7. Osim toga, potrebno je da proverimo faktor ispravnosti, koji je proveren putem konvergentne i diskriminativne validnosti. Kao deo konvergentnih validnosti kontrolna varijansa raspodele (AVE), mora biti najmanje 0,5 ili vie (Fornell i Larcker 1981). Validnost konvergencije moe biti potvrena, kao prosena vrednost 0,81 AVE i sve vrednosti za svaki konstrukt AVE vee od potrebnih granica (Tabela 33).

Prilozi-Tabela 33: Psihometrijske osobine modela instrumenta ERPAM za preduzea B

Parametar Indikator Prosena vrednost

Standardna devijacija

Pouzdanost indikatora

Cronbach

Kompozitna pouzdanost

(c) AVE

Lina inovativnost v12_1 5,10 1,42 0,88

0,85 0,91 0,77 v12_2 4,00 1,54 0,86 v12_3 4,62 1,80 0,89

Strah od raunara v13_1 a 2,03 1,45 0,97

0,94 0,97 0,94 v13_2 a 1,83 1,26 0,97 v21_1 5,52 0,83 0,71

Kvalitet podataka

v21_2 5,45 1,06 0,69

0,86 0,90 0,59 v21_3 5,00 1,00 0,74 v21_4 5,55 0,83 0,84 v22_1 5,28 1,16 0,86 v22_2 5,48 1,02 0,76

Performanse sistema v24_5 5,31 1,17 0,94 0,86 0,94 0,88 v24_6 5,38 1,15 0,94

Korisnika dokumentacija (pomo)

v26_1 5,20 0,80 0,91 0,58 0,82 0,70 v26_2 5,00 0,76 0,76

Zahtevnost reenjav23_1 4,93 1,75 0,93

0,91 0,94 0,85 v23_2 5,21 1,40 0,97 v23_3 5,21 1,42 0,86

Usklaenost sa poslovnim procesima

v32_1 5,66 1,08 0,95 0,89 0,95 0,90 v32_2 5,45 1,06 0,95

v32_3 4,75 1,84 0,88

Podrka upotrebi ERP sistema

v33_1 6,11 0,90 0,85 0,67 0,86 0,75 v34_3 5,10 1,42 0,88

v31_3 4,00 1,54 0,86



Parametar Indikator Prosena vrednost

Standardna devijacija

Pouzdanost indikatora

Cronbach

Kompozitna pouzdanost

(c) AVE

Komuniciranje o ERP reenju

v35_2 5,85 1,02 0,84 0,69 0,86 0,76 v35_3 5,88 0,98 0,91

Percepcija korisnosti

v41_1 5,76 1,09 0,92

0,96 0,97 0,90 v41_2 5,72 0,88 0,95 v14_3 5,76 1,06 0,96 v41_4 5,79 1,01 0,97

Percepcija jednostavnost korienja

v42_1 5,54 0,93 0,86 0,70 0,87 0,77 v42_3 4,97 1,35 0,89

Usklaenost sa potrebama radnog mesta

v43_1 4,86 1,33 0,91 0,91 0,94 0,85 v43_2 5,28 1,19 0,95

v43_3 5,43 1,18 0,91

Odnos prema upotrebi v44_1 5,83 1,23 0,97 0,95 0,97 0,95 v44_2 5,83 1,10 0,98

Upotreba

v52 5,52 1,18 0,83

0,86 0,91 0,71 v53_1 4,83 1,56 0,91 v53_2 5,03 1,43 0,80 v53_3 4,69 1,47 0,81

Legenda : 3 indikator skala je prilagoena za obradu podataka u SmartPLS.

Tabela 37 (koeficijenti spoljnih promenljivih u modelu drugog reda) pokazuju dimenzije Kronbah , kompozitnu pouzdanost (c) i ST za drugi red faktora. Vrednosti Kronbah i kompozitna pouzdanost (c) za drugi reda faktora prelazi vrednost od 0,70, to potvruje unutranju pouzdanost. Vrednosti teine indikatora su znaajne za p < 0.001, i prelaze preporuenu vrednost 0,70. Vrednost RD prelazi vrednost od 0,50, to ukazuje na vanost dimenzija u metrikom modelu.

Prilozi-Tabela 34: Korelacija izmeu konstrukata (dijagonala je kvadratni koren od AVE) modela ERPAM za preduzea B

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 1. Lina inovativnost 0,88

2. Strah od raunara 0,20 0,97

3. Kvalitet podataka 0,44 0,49 0,77

4. Performanse sistema 0,45 0,17 0,73 0,94

5. Korisnika dokumentacija 0,31 0,18 0,66 0,86 0,84 6. Usklaenost sa poslovnim procesima 0,33 0,60 0,51 0,42 0,44 0,92

7. Uticaj okoline 0,26

0,29

0,58

0,60

0,58

0,47

0,95

8. Percepcija korisnosti 0,29 0,10 0,49 0,41 0,41 0,38 0,31 0,87 9. Percepcija jednostavnosti upotrebe 0,29 0,06 0,48 0,52 0,50 0,36 0,44 0,58 0,87 10. Usklaenost sa radnim mestom 0,23 0,13 0,61 0,39 0,38 0,38 0,46 0,52 0,43 0,95

11. Odnos prema upotrebi 0,21

0,26

0,69

0,58

0,49

0,50

0,38

0,44

0,31

0,74

0,88

12. Upotreba 0,35

0,49

0,79

0,63

0,54

0,65

0,59

0,53

0,42

0,78

0,78

0,92



Diskriminativna validnost se meri po dva kriterijuma i to: kriterijumima Fornell- Larckerjeva i teine poprenog optereenja. U tabeli 34 vidimo korelacije izmeu parametara, gde je na dijagonali umesto 1 kvadratni koren prosene varijanse (9:;) . Model je dovoljan za Fornell- Larckerjev kriterijum, jer je vrednost kvadratnog korena AVE vea od ostalih vrednosti u koloni. Drugi kriterijum za validnost kae da ponderisanje svakog indikatora u pridruenom parametru je vii od ostalih poprenih optereenja. Ponderisani indikatori su prikazani u Tabeli 33, sa kojima se moe videti da je drugi kriterijum validnosti ispunjen. Da rezimiramo, moemo rei da je na model merenja ERPAM pouzdan i validan, i zato moemo da nastavimo sa procenom strukturalnog modela.

Validnost strukturnog modela je verifikovana od strane strukturnih jednaina regresije, kvaliteta modela merenja i kvaliteta strukturalnog modela. Sledei korak u analizi je ispitivanje statistiki znaajnih veza izmeu konstrukata. t-vrednosti su izraunate korienjem bootstrap metoda na uzorku 500, kao to je predloio Chin (1998). Tabela 35 i Slika 71 prikazuju statistiki znaajne veze. Ostale veze izmeu spoljanjih faktora i proirenog TAM modela nisu bile statistiki znaajne. Percepcija jednostavnosti korienja ima pozitivan znaajan uticaj na percepciju korisnosti ( = 0.19, p> 0,05), ali nema statistiki znaajan uticaj na stav o korisnosti ( = 0.12, p >0.05). Percepcija korisnosti ima jak pozitivan uticaj na odnos prema korienju ( = 0,51, p 0,05 ), kako predvia model ERPAM. Prilozi-Tabela 35: Procena veliine i uticaja modela EPRAM za model A

Zavisne promenljive Nezavisne promenljive Koeficient t-vrednosti f2

Usklaenost sa potrebama radnog mesta (WC)

OPL 0,12 0,54 0,03b STL 0,74 4,30** 0,80c

Percepcija korisnosti (U) OPL 0,18 0,55 0,03a WC 0,39 1,53 0,12a EOU 0,35 1,17 0,15b

Percepcija jednostavnosti korienja (EOU)

OLIP -0,20 1,07 0,04a STL 0,83 7,84** 0,91c

Odnos prema upotrebi (A) WC 0,38 2,25* 0,33b U 0,51 3,04** 0,75c

EOU 0,12 0,94 0,08a

Korienje WC 0,29 0,68 0,03a

A 0,32 0,68 0,05a Legenda: ** p < 0,01, * p < 0.05. Veliina f2 meri uticaj nezavisnih na zavisne varijable, i moe biti mala: 0.02, srednja: 0.15 ili velika: 0.35 u odnosu na zavisne promenljive na strukturnom nivou (Hensler i Ringle 2009).

Iz Tabele 36 i slike 71 moemo videti da teina faktora prvih faktora reda ka drugom prelazi vrednost 0,70 i drugog reda faktora statistiki ima znaajan pozitivan efekat na usklaenost sa potrebama radnog mesta, vidi se korisnost i/ili doivljaj lakoe korienja. Spoljni faktori OLIP nemaju statistiki znaajan uticaj na doivljaj lakoe korienja ( = -0,20, p > 0,05). STL ima jak



pozitivan uticaj na percepciju lakoe korienja ( = 0,83, p 0.05). Takoe smo proverili sve ostale puteve izmeu OLIP, STL i OPL o doivljaju lakoe korienja, uoene upotrebljivosti i kompatibilnosti sa potrebama radnog mesta, ali nema veze koja je statistiki znaajna. Veliina efekta (f2) moe da se koristi za procenu da li je latentna promenljiva ima slabo, srednje ili jako dejstvo na model strukturnog nivoa (Hensler i Ringle 2009). U naem modelu je prosena f2 0,28, to predstavlja srednji efekat latentnih varijabli u strukturnom nivou sa jednom varijablom usklaenosti sa potrebama radnog mesta. STL efekat doivljaja lakoe korienja i doivljaja korisnosti nezavisnih varijabli ERP u odnosu na aplikaciju dat je u Tabeli 35 .

Slika 71: Strukturni model ERPAM za preduzee tipa B Legenda: Karakteristike: ** p < 0.01, p < 0.05, n.s. = nije statistiki znaajna (oblici su obeleeni takama).

Prilozi-Tabela 36: Koeficijenti spoljnih faktora u modelu drugog reda reenje za NAV

Teinski faktori prvog reda

OLIP = 0,76

CR = 0,84 AVE = 0,51

OPL = 0,80

CR = 0,86 AVE = 0,50

STL = 0,91

CR = 0,93 AVE = 0,50

Lina inovativnost 0,85 ( t = 12,81)

Strah od raunara 0,68 (t = 2,29)

Prilagoenje poslovnim procesima

0,76 (t = 7,93)

Uticaj okoline

0,78 (t = 12,97)

Kvalitet podataka

0,84 (t = 20,91) Performanse sistema

0,92 (t = 23,82) Korisnika uputstva

0,75 (t = 11,86) Legenda: a Sve t-vrednosti prelaze vrednost 3,31 i imaju statistiki znaaj za p



Strukturni model pokazuje predikativnu mo kao procenat objanjene varijanse (R2), gde vrednosti 0,26, 0,13 i 0,02 predstavljaju jako, srednje ili nisko objanjenje varijanse (Cohen, 1988). Svi procenti objanjene varijanse predstavljaju snagu izuzetka promenljive korienja (R2 = 0,19), to predstavlja procenat objanjenje medijuma (Tabela 36). Prosena vrednost objanjene varijanse (0.62) predstavlja jak napad. Promenljive OLIP i STL objanjavaju 53% varijanse promenljive doivljaja lakoe korienja. Na OPL varijable i percepciju jednostavnosti upotrebe otpada 67% varijanse promenljive doivljaja korisnosti. Varijable OPL i STL objanjavaju 68% varijanse u promenljivoj usklaenja sa potrebama radnog mesta. Promenljive uoene jednostavnosti upotrebe, korisnost i doivljaj kompatibilnosti sa potrebama posla objamnjava 88% varijanse promenljive stava o korisnosti. Promenljiva odnos prema upotrebi i kompatibilnost sa potrebama radnog mesta, objanjava 35% upotrebljivosti.

Prilozi-Tabela 37: Kvalitativne osobine modela ERPAM za preduzea tipa B

R2 Zbirno Viak cv-viak

(F2 oz. Q2) cv-zbirno

(H2) OPL 0,50 0,43 0,43 STL 0,50 0,50 0,50 OLIP 0,51 0,30 0,30 U 0,67 0,90 0,16 0,61 0,88 EOU 0,53 0,77 0,37 0,41 0,76 WC 0,68 0,85 0,12 0,57 0,84 A 0,88 0,95 0,62 0,82 0,94 Upotreba 0,35 0,71 0,17 0,18 0,69 Viak 0,62 0,63a 0,29 0,48 0,67

Legenda : a proseni zbir se izraunava kao ponderisani prosek zbirnih gubitaka po broju otvorenih varijabli za svaki konstrukt (Tenenhaus sar. 2005)

Kvalitet modela merenja je verifikuje zbirnim indeksom i indeksom vika koji se moe koristiti na isti nain kao i R2, koji se odnosi na relativne koliine objanjene varijanse za latentne i manifestne varijable. Tabela 37 pokazuje da su vrednosti dva indeksa pozitivni i prosene vrednosti indeksnih zbirova (0.63) su vee od prosene vrednosti indeksa vika (0.29). To znai da je kvalitet merenja modela bolji od kvaliteta strukturnog modela, koji je ipak prihvatljiv (vei od 0). Vrednost za GoF model ERPAM je GoF = j#'( 5 #'() = 0,63, to predstavlja dobro uklapanje celog modela .

Osim toga, elimo da proverimo stanje strukturnog modela, koje se procenjuje koristei indeksni cv-viak (F2, koji je Stone-Geisserjev Q2). U naem modelu, sve vrednosti cv-vika (F2) su pozitivne sa prosenom vrednou od 0.37, to potvruje predikativnu vrednost strukturnog modela (Tabela 37). Takoe su sve pozitivne vrednosti za cv-zbirno (H2), sa prosenom vrednou od 0.67, to potvruje dobar model merenja predikativnih vrednosti.

erp sistemi

Documents