UNIVERZITET U NIŠU

MAŠINSKI FAKULTET NIŠMaster akademske studije

Modul: Industrijski menadžment

SEMINARSKI RAD Predmet: UPRAVLJANJE PROCESIMA

Теmа : ERP sistemi

Kandidati: Predmetni nastavnikTanja Janković, M7 Dr Vladislav Blagojević,docentNikola Aleksić, M5

Niš, 2013.

SADRŽAJ:

UVOD.......................................................................................................................... 2.

1. OPŠTE O ERP SISTEMIMA.................................................................... 3.

1.1. Definicija ERP sisitema…………………………………………………. 3.

1.2. Karakteristike ERP sistema……………………………………………… 5.

1.3. Arhitektura I tehnologija sistema……...................................................... 6.

1.4. Poželjna svojstva ERP sistema.................................................................. 7.

1.5. Prednosti i nedostatci ERP……………………………….....…………… 9.

2. HRONOLOGIJA RAZVOJA ERP SISTEMA……………….……… 11.

2.1. Inventory Control System – IC………………………………………….. 12.

2.2. Inventory Control System – IC………………………………………….. 12.

2.3. Manufacturing Resources planning – MRP II………………………... 14.

2.4. Extended ERP……………………………………………………………… 14.

2.5. Enterprise resource planning – ERP……………………………………. 16.

3. IMPLEMENTACIJA ERP SISTEMA………………………………… 18.

3.1. Aktivnosti implementacije ERP sistema………………………………. 20.

3.1.1. Obuka………………………………………………………………………... 20.

3.1.2. Evaluacija…………………………………………………………………… 21.

3.1.3. Evaluacija…………………………………………………………………… 21.

3.1.4. Implementacija i reinžinjering poslovnih procesa…………………… 22.

3.1.5. Upravljanje životnim vekom poslovnih procesa……………………... 22.

3.1.6. Izbor ERP sistema, instalacija, integracija i konfigurisanje………... 24.

3.1.7. Konverzija i transfer postojećih podataka (data integrity)................. 25.

3.2. Strategije implementacije ERP sistema................................................... 25.

4. TRENUTNO STANJE ERP SISTEMA……………………………….. 28.

4.1. Udeo pojedinih ERP sistema na tržištu………………………………... 28.

4.2. Zastupljenost ERP sistema u pojedinim industrijama………………. 29.

5. BUDUĆNOST ERP SISTEMA………………………………………… 30.

5.1. Tehnologije budućnosti………………………………………………….. 31.

ZAKLJUČAK………………………………………………………………………LITERATURA……………………………………………………………..………

34.35.

1

UVOD

Globalizacija i brze promene na tržištima postavljaju bitne izazove pred kompanije. Spajanje tržišta i značajna pomeranja na polju konkurencije zahtevaju strateške odgovore. Upravo iz tog razloga globalne mreže postaju sve značajnije. Ciljano korišćenje celokupnih resursa kompanije, takođe postaje neizbežno, kao i upravljanje procesima na nivou cele kompanije. Globalne veze povezuju pojedince, korporacije i javni sektor u svim poslovnim procesima. Informaciono-komunikaciona tehnologija, a posebno ERP sistemi, moraju da obezbede fleksibilnost kompanije i stvore ambijent za ostvarivanje strategijske prednosti. Da bi opstala u žestokoj tržišnoj utakmici preduzećai treba da prate svetske tokove, promene u poslovanju, standardima, metodama, tehnikama i tehnologijama. Implementacija integrisanih informacionih sistema je jedan od najvažnijih procesa svakog preduzeća, koje nastoji da unapredi svoje poslovanje i neprekidno razvija svoj informacioni sistem.

Danas opstanak na tržištu podrazumeva da kompanija stalno ide u korak sa promenama, da usavršava svoje proizvode i usluge, unosi inovacije u poslovne procese, poboljšava organizaciju i permanentno investira u svoje zaposlene. Jedino na taj način, kroz stalnu brigu o svim ovim segmentima kompanija će doći u poziciju da uvek bude par koraka ispred konkurencije. Poslednjih godina sve više se govori o integrisanim informacionim sistemima koji omogućavaju i olakšavaju upravljanje, optimizaciju, planiranje i praćenje svih segmenata poslovanja jedne kompanije. Pomažu da se u pravo vreme donese prava odluka, lakše analiziraju poslovni procesi i na vreme uoče ili predvide moguće kritične tačke u poslovanju kompanije i pravovremeno preduprede neželjene posledice. Poslovati u uslovima kakvi vladaju na tržištu danas predstavlja svakodnevni izazov. Jedna od ključnih pretpostavki za opstanak jednog poslovnog sistema na tržištu predstavlja fleksibilnost I adaptibilnost poslovanja, odnosno, sposobnost preduzeća da reaguje na promene na tržištu, i to na strateškom, taktičkom, operativnom i tehnološkom nivou. Svaka revizija poslovanja, nastala usled fluktuacija poslovnog okruženja podrazumeva uvek ažurnu, iskrenu i detaljnu sliku o trenutnom stanju preduzeća, identifikaciju poremećaja i izvodiv plan revizije, zasnovan na kvantifikaciji željene pozicije. ERP sistemi omogućavaju preduzećima da trenutno reaguju na promene na tržištu, pre svega zahvaljujući sistematizaciji podataka, procesa i poslovnih objekata kojima se uz njihovu pomoć upravlja u realnom vremenu.

2

1.OPŠTE O ERP SISTEMIMA

1.1. Definicija ERP sisitema

ERP sistem je integirisani informatički sistem koji služi za sveobuhvatnu podršku poslovanju, a koristi se u gotovo svim delovima organizacije nekog preduzeća. ERP sistemi su fokusirani na potpuno integrisanje svih aspekata od dizajna proizvoda, proizvodnje, materijalne evidencije, finansijske evidencije, glavne knjige, upravljanja ljudskim resursima, pa sve do marketinga i prodaje.

ERP prvenstveno nudi mogućnost prilagođavanja i upotrebe gotovih programskih rešenja odnosno, na taj način, programsku podršku kreiranu po meri određenog korisnika. Takvi se programski paketi mogu prilagoditi potrebama konkretne organizacije i postojećem softveru ili informacijskom sistemu dotične organizacije.

Svojstva ERP programskih paketa su :

Sastoji se od više podkomponenata i velikog broja unapred definisanih opcija Podržava stotine poslovnih funkcija i procesa rada Realizovan je u više miliona linija programskog koda U razvoj je utrošena ogromna količina vremena visoko kvalifikovanih radnika.1

Prilagođavanje ERP modula konkretnom korisniku obavlja se posebnim alatima te posebnim ili standardnim programskim jezicima (npr. SAP koristi programski jezik ABAP). Naime, sam posao prilagođavanjae i uvođenja, ključan je faktor za uspešnu instalaciju i uvođenje ERP sistema.

Bitno je napomenuti da je u današnje vreme većina ERP sistema raspoloživa u modularnom obliku, što proizvodnim, a i drugim organizacijama ostavlja mogućnost da sistem «kroje» po vlastitoj meri i prema svojim potrebama i mogućnostima. Bez obzira što se radi o modularnom pristupu, ERP sistem mora funkcionisati kao jedinstvena i integrisana celina. Broj modula i njihove mogućnosti zavise od konkretnog proizvođača ERP sistema.

Uvođenjem ovakvih sistema postiže se značajna produktivnost iz razloga što se proizvodnja posmatra kao kontinuum, počevši od dizajna proizvoda, pa dalje preko nabavke potrebnih sirovina za proizvodnju, same proizvodnje, sve do distribuiranja i servisiranja na terenu. ERP

1 K. Fertalj, V. Mornar, D. Kovač, N. HaĎina, P. Pale, B. Ţitnik: Komparativna analiza programske potpore informacijskim sustavima u Hrvatskoj, Siječanj , 2002.

3

sistemi omogućuju da se npr. tehničke izmene od strane inženjera, kao i promene u dizajnu automatski prenesu u proizvodnju, tako da se izmene uključuju u realnom vremenu.

Za razliku od ERP sistema (Slika 2.), stari tradicionalni (obično kreirani unutar preduzeća) ne-ERP sistemi (Slika 1.) sastoje se od odvojenih funkcija podržavanih zasebnim sistemima i tehnologijama a međusobno su povezani programskim rešenjima za prenos podataka .

Slika 1. Prikaz ne ERP sistema

4

Slika 2. Prikaz ERP sistema

Kod ne-ERP sistema podaci se unose na više mesta te nije osigurana konzistentnost podataka, a promene u jednom sistemu ne reflektuju se automatski na drugi sistem. Nadalje, troškovi održavanja ovih sistema su visoki, IT stručnjaci moraju poznavati razne tehnologije, a ako je sistem kreirao jedan stručnjak iz kuće, onda njegovim odlaskom nastaje dodatni problem kod održavanja sistema. Zbog nemogućnosti da se dobiju jedinstvene informacije iz svih odeljenja, javljaju se problemi kod donošenja odluka i sprovođenja strategija preduzeća.

1.2. Karakteristike ERP sistema

ERP sistemi obuhvataju sve poslovne funkcije, tako da su dostupne mnogo širem tržištu poslovnih sistema. Iako je osnovna karakteristika jednog ERP sistema integrisano planiranje i kontrola svih relevantnih resursa jednog poslovnog sistema, zahteva se da svaki poslovni informacioni sistem poseduje sledeće osobine, da bi mogao da se kvalifikuje kao ERP rešenje:

1. Fleksibilnost. Savremeni ERP sistem karakteriše mogućnost prilagođavanja realnim potrebama određenog poslovnog sistema koji ga implementira u svom okruženju, ali i standardnim industrijskim praksama. Fleksibilnost se odnosi na mogućnost podešavanja opštih parametara i parametara procesa, radom sa različitim izvorima podataka, itd.2. Modularnost i otvorena arhitektura. Savremeni ERP sistem se sastoji od modula, pri čemu je svaki od njih namenjen određenom domenu poslovnih funkcija. Svaki modul se, posredstvom

5

dostupnih interfejsa može povezati sa jednim ili više drugih modula ili softverskih komponenti, eksternih sa stanovišta ERP sistema. Sistem, ili njegovi pojedinačni delovi, se mogu implementirati na različitim hardverskim i softverskim platformama (operativnim sistemima).3. Dostupnost. ERP sistem nije ograničen formalnim granicama poslovnog sistema. On mora dabude dostupan njegovim udaljenim organizacionim jedinicima, ali i da pruži odgovarajuće interfejse, namenjene partnerima preduzeća i njegovim klijentima.4. Simuliranje realnih poslovnih okolnosti. Jedna od veoma važnih funkcija ERP sistema predstavlja mogućnost predviđanja ponašanja sistema u određenim, realnim poslovnim okolnostima. Ovo predviđanje se vrši primenom odgovarajućih simulacionih scenarija na domenu realnih poslovnih podataka, definisanih određenim pretpostavkama, zasnovanih na prognozama. Rezultati simulacije realnih poslovnih okolnosti predstavljaju nezamenljivu osnovu za donošenje važnih taktičkih poslovnih odluka, a mogu doprineti i uspešnom donošenju odluka u strateškom I operativnom domenu.2

1.3. Arhitektura i tehnologija sistema

ERP sistemii baziraju se na otvorenoj višeslojnoj arhitekturi klijent/poslužţitelj (Client/Server). Princip otvorene arhitekture znači fleksibilnost proširivanja i dodavanja drugih komponenata ili funkcionalnosti sistemaa. Višeslojna arhitektura omogućava simultani pristup podacima mnogih korisnika, čime se smanjuje rizik od pada sistema. Arhitektura može biti dvoslojna, troslojna i internet/intranet.

Dvoslojnu arhitekturu čine:

• prvi sloj – odnosi se na poslužitelja koji upravlja s aplikacijom i s bazom podataka te ujedno pokriva poslovnu logiku.• drugi sloj – odnosi se na klijenta koji kontroliše korisničko sučelje, odgovoran je za prikaz podataka i ulaz podataka do poslužitelja.3

Kako poslužitelja može biti više, tako i klijenti mogu biti distribuirani na više mesta koji su međusobno povezani, pa su i ERP aplikacije postavljene na distribuirani ili disperzivan način. Poslužitelji mogu biti centralizovani, a klijenti su obično postavljeni na različitim lokacijama preduzeća.

Troslojnu arhitekturu čine:

2 Koch, C. 2007, : An Introduction to ERP, http://escc. Army.mil/doc/ERP/ERP_white_papers/ABC-An_Introduction_to_ERP.pdf3 C. Koch: ABCs of ERP - ERP Research Center, http://www.cio.com/research/erp/edit/erpbasics.html

6

podatkovni sloj - odnosi se na poslužitelja baze podataka koji osigurava integritet podataka primjenom ugrađenih automatskih kontrola i procedura

aplikacijski sloj - odnosi se na aplikativnog poslužitelja kojih može biti jedan ili više, a pokriva glavni deo poslovne logike, omogućava komunikaciju s bazom podataka i osigurava integritet podataka kada to nije u stanju sprovesti baza podataka

prezentacijski sloj – odnosi se na korisnički sloj ili klijenta, odnosno softvera za korisničko sučelje koji je zadužen za unos, prikaz i ispis podataka.4

Internet/Intranet arhitektura bazira se na jakoj komunikacijskoj lokalnoj mreži (Local Area Network – LAN) i raširenom području mreža (Wide Area Network –WAN). Većina IT odeljenja razmatra seljenje na Internet/Intranet čime bi se omogućila široka komunikacija.

Podaci koji se procesiraju i koriste u sistemu vrlo su kritični i osjetljivi za šta je odgovorna sigurnost sistema. Sigurnost sistema može se slikovito prikazati piramidom (Slika 3).

Slika 3. Sigurnost ERP sistema

Osnova piramide je fizička sigurnost hardvera, baze podataka i medija za pohranjivanje podataka. Drugi nivo radi s operacijskim sistemom. Treći nivo je fokusiran na sigurnost softvera

4 C. Koch: ABCs of ERP - ERP Research Center, http://www.cio.com/research/erp/edit/erpbasics.html

7

koja se postiže instaliranjem sigurnosnog produkta ili njegovom ugradnjom u operacijski sistem. Svrha ovog nivoa je osigurati prostor na disku i uputiti informaciju operacijskom sistemu i hardveru kako sprečiti direktni pristup operacijskom sistemu i hardveru preko ERP sistema. Treći nivo takođe doprinosi sigurnosti računarskog okruženja. Ako je ono sigurno, ERP sistemi će poboljšati finansijski i operacijski integritet osetljivih transakcija, u suprotnom narušiće se njihov integritet. Četvrti nivo je relacijska baza podataka do koje se pristupa strukturiranim jezikom upita (SQL- Structured Query Language). Na vrhu piramide je ERP sistem.

Bitno je i spomenuti da ERP sistem uključuje mnoge kontrole kao što su zaštita pristupa podacima, provera korisničkih ograničenja, autorizacija korisnika za određene transakcije. Za svaku izvršenu transakciju kreiraju se dokumenti koji se ne mogu brisati i time je vidljiv trag svih unosa podataka.

1.4. Poželjna svojstva ERP sistema

International Data Corporation (IDC) ERP softver definiše kao programsku podršku za najmanje 3 od 4 segmenta poslovanja:

1. Finansijsko poslovanje (accounting)2. Proizvodnja (manufacturing)3. Robno-materijalno poslovanje (materijal management / distribution)4. Upravljanje ljudskim resursima i plate (HR mangement, payroll)5

Svojstva ERP sistema su obično podeljena u module i jako variraju zavisno od proizvođača, a bilo bi poželjno da su sledeća:

Planiranje poslovanja – je modul koji, između ostaloga, osigurava računarsku potporu u procesu kapitalnog investiranja, u procesu analize ulaganja i omogućava nadzor i upravljanje internim troškovima i spoljašnjim akvizicijama.

Kontrolni modul – je pre svega usmeren na integrisanje finansijskih i podataka vezanih za menadžersko računovodstvo. To podrazumeva da modul treba omogućiti detaljnu analizu troškova i prihoda, troškova baziranih na aktivnostima, analizu profitabilnosti, analizu troškova na nivou profitnih centara itd.

Finansijski i računovodtveni modul – treba osigurati integrisanu Glavnu knjigu, uključujući i integrisanje Salda-konta.

5 M. Rakić, D. Stefanović: Unapređenje performansi organizacije, procesa I poslova uvođenjem ERP sistema, Ekonomski fakultet Subotica,2005.

8

Modul nabavke – treba osigurati potpuno integrisanje proizvodne organizacije s njenim dobavljačima kako bi se osigurao vremenski što precizniji zahtev za isporukom sirovina, materijala za održavanje itd. Poželjno je i da modul sadrži mogućnost elektronske prodaje (uključujući i Internet komunikaciju) kako bi se automatiziralo naručivanje i plaćanje prema dobavljačima, što može značajno uticati na smanjenje zaliha.

Proizvodni modul – treba uključivati mogućnost ispunjenja specifičnih zahteva prodavaca, distributera i kupaca. Naime naglasak je na fleksibilnoj proizvodnji kako bi se što bolje odgovorilo zahtevima kupaca. Ovaj modul podrazumeva integrisanje cenovne politike, kreditiranja, sistema provizija, načina osiguranja naplate i sl. Uz maksimalno korišćenje mogućnosti EDI - ija i elektroničke prodaje.6

Bino je i navesti mnogobrojne faktore koji utiču na uspešno uvođenje ERP sistema :

Uspeh implementacije ERP sistema zavisi od pravilno odabrane strategije implementacije.

Za implementaciju ERP sistema potrebno je menjati poslovne procese kao i način rada i navike dosadašnjeg obavljanja istih.

Povećanjem obima prilagođenja ERP sistema i menjanjem standardnih rešenja, povećavaju se troškovi implementacije.

Ocena i povraćaj ulaganja u ERP sisteme preduslov je ulaganja u projekt implementacije ERP sistema.7

1.5. Prednosti i nedostatci ERP

Svaka organizacija bi trebala prilikom planiranja uvođenja ili samog uvođenja ERP sistema biti upoznata s prednostima i nedostatcima ERP sistema, te prema tome oceniti šta je za nju najisplativije.

Prednosti ERP sistema su:

Brži obrtaj proizvodne imovine – uz pomoć ERP sistemaa, procesi kao što je planiranje proizvodnje i nabavke automatizovani su, pa se desetestruko povećava proizvodna zaliha , a ujedno smanjuju troškovi skladištenja 10 % do 40 %.

Poboljšanje usluga kupcu – pružajući pravovremene informacije ERP sistemi omogućuju povećanje ispunjenja narudžbi od 80% do 90%, što rezultira zadovoljstvom kupaca i njihovim zadržavanjem.

Veća preciznost inventara – rezultat je manja potreba za revizijom. Fizičko prebrojavanje u nekim proizvodnim centrima obavlja se svaki mesec pa čak i svake nedelje, a preciznost je svega 20% , dok se uz ERP sistem može postići preciznost inventure više od

6 B. Scott, E. Frey, J. Nemec : Making ERP succeed: Turning Fear into Promise, http: // infutic.mtk.ut.ee/www/kodu/rais/slides7 B. Scott, E. Frey, J. Nemec : Making ERP succeed: Turning Fear into Promise, http: // infutic.mtk.ut.ee/www/kodu/rais/slides

9

90%. S druge strane, osim što je sprovođenje inventure i skupo, to često praţi prekidanje posla i kontrolu zaliha.

Uštede u vremenu – ERP sistem može skratiti vreme proizvodnje grupisanjem sličnih poslova i osiguranjem koordinacije ljudi, alata i strojeva. Planiranjem maksimalne upotrebe opreme i efikasnog održavanja strojeva smanjuje se vreme kvara. Sve to utiče na povećanje prihoda bez dodatnih troškova.

Bolji kvalitet ima za posledicu manje popravaka – ERP softver s jakom proizvodnom komponentom postiže visoku preciznost u kvalitetu povećavajući efikasnost proizvodnje, te ujedno smanjuje i eliminiše popravke.

Pravovremena naplata – uz pomoć ERP sistema automatski se kreira lista zakašnjelih plaćanja kupaca, obaveštavaju se kupci putem opomena ili im se do podmirenja dugovanja blokira isporuka robe. 8

Treba još i spomenuti i druge, a jednako važne koristi ERP sistema kao što su: poboljšanje i standardizacija poslovnih procesa, pristup informacijama u stvarnom vremenu, povećanje fleksibilnosti, smanjenje troškova održavanja jer su razni samostalni sistemi zamenjeni jednim ERP sistemom, povećanje produktivnosti, povećanje zadovoljstva klijenata, optimizacija lanaca snabdevanja, povećanje prodaje i profita, razvoj poslovanja, smanjenje vremena od narudžbine do isporuke, smanjenje operativnih troškova, mogućnost konkurentske pozicije, zajedničke usluge, smanjenje vremena tržišnog ciklusa te povećanje kontrole proizvoda.

Nedostaci ERP sistema su:

Implementacija ERP sistema je dugotrajan i skup posao. Stvara se zavisnički odnos između organizacije koja uvodi ERP sistem i dobavljača koji

konstantno vrši pritisak da se stalno kupuju novije verzije softvera jer za stare verzije neće više biti podrške.

Javlja se velika potreba za konsultantima zbog zahteva za velikim prilagođavanjem ERP sistema.

Potreba za reorganizacijom i reinženjeringom poslovnih procesa kako bi se samo poslovanje prilagodilo sistemu.

Veliki broj modula ERP sistema, velika baza i programski kod pisan na velikom broju stranica što sve skupa otežava održavanje jer se iziskuje poznavanje velikog broja parametara.9

Najčešće se događa da ako projekt implementacije ne uspe, krivica se svaljuje na softver, a u većini slučajeva je uzrok nedovoljno prethodno planiranje implementacije i nerealna očekivanja, te možemo pre govoriti o nedostacima različitih strategija implementacije koje su za neke organizacije neprikladne.8 A. Nicolaou :Firm Performance Effects In Relation to the Implementation and Use of ERP Systems“, /http: Managemen.uta. edu./ Casper/ MultiSta/Articles %20Fall%202007/S 20multiple%20regression%20article9A. Nicolaou :Firm Performance Effects In Relation to the Implementation and Use of ERP Systems, /http: Managemen.uta. edu./ Casper/ MultiSta/Articles %20Fall%202007/S 20multiple%20regression%20article

10

Bez obzira na navedene nedostatke, neosporna je uloga i korist od ERP sistema koji više nije IT trend ili hit, već i ulaznica preduzeća u poslovni svet kojeg zagarantovano karakteriše visoko automatizovana brzina protoka informacija, roba i novaca.

2. HRONOLOGIJA RAZVOJA ERP SISTEMA

Razvoj ERP sistema seže u 1960–te godine kada su se počele odvijati značajne promene u razvoju hardvera i softvera. Sam razvoj kretao je hronološki po godinama.

Slika 4. Hronologija razvoja ERP sistema

Sada ćemo nabrojati razvojne korake ERP sistema:

11

1. Inventory Control System – IC 2. Material Resource planning – MRP 3. Manufacturing Resources Planning – MRP II 4. Enterprise Resource Planning – ERP 5. Extended Enterprise Resource Planning – Extended ERP10

2.1. Inventory Control System - IC

1960-tih je godina započeo dizajn, razvoj i implementacija centralnih računrskih sistema, koji su uglavnom služili za automatizaciju kontorole inventara tzv. «Sistemi kontrole invetara». Naime, zbog stalnih problema s ručnim unošenjem, ručnim sortiranjem, papirologijom, i ostalim problemima ručnog unosa podataka, organizacije su poslovale sa značajnim gubicima vlastitog inventara. Takvi su sistemi bili uglavnom pisani u programskim jezicima COBOL, ALGOL i FORTRAN, a razvijani su bili uglavnom u vlastitom IT sektoru firme i međusobno su bili nekompatibilni.

2.2. Material Resource planning – MRP

1970-tih godina razvijen je sistem pood imenom «Sistem planiranja zaliha materijala» kojim se želelo pomoću algoritama i posebnih metoda planirati narudžbinu materijala i rezervnih delova.

Logika MRP-a daje odgovor na sledeća pitanja:

Šta ćemo izrađivati? Koliko nam treba vremena po komadu za izradu? Šta trenutno imamo? Šta trebamo nabaviti? 11

Ova se pitanja ubacuju u univerzalnu jednačinu proizvodnje koja daje odgovor na pitanja količine potrebne sirovine, potrebnom vremenu izrade serije, količine i vrste alata strojeva u proizvodnji i dr. zavisno o specifičnosti pojedine proizvodne grane. MRP koristi i plan proizvodnje (Šta ćemo izrađivati?), cenu sirovina, rada i strojeva (Koliko će nas koštati?) kao i

10 P. Tumbas, 2008. :ERP sistemi, www.eccf.su.ac.yu./download/elektronsko _upravljanje_odnosima_sa_kupcima / 01-12-08 p1 – erp. pdf.11 P. Tumbas, 2008. :ERP sistemi, www.eccf.su.ac.yu./download/elektronsko _upravljanje_odnosima_sa_kupcima / 01-12-08 p1 – erp. pdf.

12

popis materijala u vlastitom inventaru (Što trenutno imamo?). Iz svega toga izračunava se šta je potrebno za uspešan rad (Šta trebamo nabaviti?).

Dakle, MRP sistem je razvijen s namerom da prati trenutnu proizvodnju i trenutne potrebe, te prema tome zaključuje šta će biti potrebno od materijala u budućnosti na temelju prikupljenog znanja. Prema tim zaključcima naručuje se i potrebni materijal i zaliha za buduću proizvodnju. Akcije promene proizvodnih serija dakle, mogu biti trenutne. Ovo je prekretnica i budućnost ERP sistema je bila zagarantovana jer je postojao formalni mehanizam za otkrivanje prioriteta u konstantno promjenjivim potrebama proizvodnje. Rešio se dakle problem prioriteta u proizvodnji, ali ovo nije kraj.

Naime pojavio se problem planiranja kapaciteta proizvodnje i prodaje, te se MRP razvio u Closed Loop MRP koji posjeduje sljedeće vrlo bitne karakteristike:

Sastoji se od velikog broja funkcija koje rade nezavisno, ali sinhronizovano. Sadrži funkcije koje rešavaju problem prioriteta i kapaciteta te ujedno daju podršku

planiranju i proizvodnji. Poseduju povratnu vezu iz funkcija proizvodnje u funkcije planiranja. Planovi

proizvodnje se, dakle, mogu menjati promenom uslova u proizvodnji, ali se ujedno pazi na poštovanje prioriteta.

13

Slika 5. Closed loop MRP

2.3. Manufacturing Resources planning – MRP II

Nije trebalo dugo čekati da razvoj MRP sistema krene dalje od samo boljeg i efikasnijeg načina narudžbine materijala. Definiciju MRP II sistema dala je ustanova APICS (The Association for Operations Management) i glasi:

MRP II sistem omogućava efektivno planiranje svih resursa proizvodnje. Idealni sistem uključuje operacijsko planiranje (broj proizvedenih komada), finansijsko planiranje (dobit u novčanom smislu) i simulacijski algoritam koji daje odgovor na pitanje «Šta ako?». Sastoji se od različitih funkcija međusobno povezanih kao što su: poslovno planiranje, prodaja, operacijsko

14

planiranje, planiranje proizvodnje, planiranje zaliha materijala, planiranje kapaciteta itd. Ovaj sistem daje direktni izlaz u obliku finansijskih izvještaja kao što su poslovni izvještaj itd.

MRP II se razlikuje od MRP u sledeća tri ključna elementa:

1. Prodaja & Operacijsko planiranje – bitan proces za usklađivanje odnosa između zahteva i zalihe

2. Finansijska međuveza – proces koji daje mogućnost prevoda operacijskog plana (u komadima, kilogramima, litrama ili nekim drugim jedinicama) u finansijske vrijednosti (Kn, €, $).

3. Simulacija – mogućnost dobijanja odgovora na pitanja «Šta ako» i dobijanja stvarnih odgovora i to u komadima i u novčanim jedinicama. Današnji ERP sistemi, naravno, poseduju ovu bitnu karakteristiku koja je razrađena do detalja. 12

2.4. Extended ERP

Porast brzine Internet veze i težnja za povezivanjem dislociranih odeljenja velikih kompanija u jedan poslovni sistem potstaklo je proizvođače ERP sistema da sve više svoje poslovne sisteme orijentišu na Internet. Tako su nastali Extended ERP poslovni sistemi. Poslovni sistem kojem može pristupiti korisnik u svako doba dana i svuda (bitna je samo veza na Internet) omogućava spajanje s novim spoljašnjim modulima kao što su napredno poslovno planiranje (APS – Adwanced Planning and Scheduling), automatizovana prodaja (SFA – Sales Force Automation), poslovna inteligencija (BI – Business Inteligence), e-bussines rešenja kao što je upravljanje odnosa s kupcima (CRM – Customer Relationship Management) i upravljanje logističkim lancem (SCM - Supply Chain Management).

U suštini, ERP poslovni sistem je tako postao pomoćno sredstvo poslovnim organizacijama za obavljanje on-line poslovnih transakcija preko Interneta. Tako se automatski povećava zadovoljstvo kupaca, povećavaju se mogućnosti prodaje i marketinga, šire se distribucijski kanali i omogućava se brže, jednostavnije i raznoliko plaćanje roba i usluga. SCM i CRM omogućavaju bolje, jednostavnije i brže odnose između organizacije, nabavke i prodaje.13

Supply Chain Management (SCM) se sastoji od pomoćnih modula za narudžbu materijala, transformaciju materijala u proizvodnji i distribuciju proizvoda kupcima te nudi prema zahtevu kupca određen proizvod na određeno mesto u određeno vreme po najnižoj mogućoj ceni kako bi se najbolje mogle zadovoljiti potrebe kupca.

Customer Relationship Management (CRM) omogućava organizacijama da saznaju što je više moguće o kupcu kako bi znale šta u datom trenutku kupcu treba, po kojoj ceni i u koje 12 P. Tumbas, 2008. :ERP sistemi, www.eccf.su.ac.yu./download/elektronsko _upravljanje_odnosima_sa_kupcima / 01-12-08 p1 – erp. pdf.13 C. Koch, 2007, : An Introduction to ERP, http://escc. Army.mil/doc/ERP/ERP_white_papers/ABC-An_Introduction_to_ERP.pdf

15

vreme. Tako se mogu uspešnije brže i bolje planirati i sprovesti investicijske odluke organizacije kako bi se mogle što bolje zadovoljiti potrebe kupca. CRM se sastoji od podmodula marketing, prodaja, podrška kupcu itd.

E-commerce je spoj poslovnih transakcija koje se odvijaju između organizacija s podrškom umreženim informacijama i komunikacijskim tehnologijama korišćenjem Internet aplikacija kao što su Web i e-mail koje sigurno deluju i doprinose pronalasku novih kupaca i što boljoj ponudi postojećim. E-commerce se u današnje vreme sve više uvodi i koristi kako kod velikih tako i kod malih proizvođača ERP sistema. Web poslovne aplikacije su integrisane s klasičnim ERP aplikacijama omogućujući brze i automatske poslovne transakcije kao što su prihvaćanje narudžbina kupaca, kupovina, automatski izračun zalihe sirovine, prava zaposlenih itd. te se time stvara čvrsta povezanost između kupaca, dobavljača, proizvodnje i drugih grana poslovnog sistema na verodostojan i pouzdan način.

Slika 6. Web orijentisan ERP sistem

Tako je SAP 2001. godine proizveo mySAP.COM gde se pomoću Internet portala pristupa ERP / CRM / SCM modulima. Oracle je takođe 2001. godine proizveo FastForward WEB Store koji se sastoji od modula za on-line dućane i servise s mogućnošću povezivanja s ERP sistemom. Baan je uspeo integrisati ERP, CRM i SCM s poslovnim softverom proizvodnje itd.

2.5. Enterprise resource planning – ERP

MRP II se razvio u ERP koji je u bitnim karakteristikama isti. No, zahvaljujući velikoj količini naprednog softvera ERP poseduje jako puno poslovnih funkcija koje vrlo efektivno

16

izvršavaju zadatke više poslovnih jedinica. Finansijska povezanost je u ERP sistemima još jača. Grafički prikaz ERP sistema je prikazan na sledećoj slici

Slika 7. Grfički prikaz ERP sistema

ERP sistemi jako dobro predviđaju i balansiraju zahtev i zalihu materijala. Takav poslovni sistem sadrži veliki skup poslovnih funkcija kao što su predviđanje poteza kupaca, planiranje, itd. koje :

Povezuju kupce i dobavljače u jedan kompletni lanac. Omogućavaju zaposlenima donošenje odluka. Koordiniraju prodaju, marketing, proizvodnju, logistiku, nabavku, finansije, razvoj

proizvoda i kadrove u jednu kompaktnu celinu. 14

Cilj ERP sistema je na najvišem nivou pružati podršku kupcu, proizvodnji, smanjenju troškova, kontroli inventara itd. te ujedno izbaciti planove i rokove kako bi se na vreme mogli

14 C. Koch, 2007, : An Introduction to ERP, http://escc. Army.mil/doc/ERP/ERP_white_papers/ABC-An_Introduction_to_ERP.pdf

17

osposobiti potrebni resursi kao što su: broj ljudi, materijal odnosno sirovina, strojevi i na kraju novac za planirane troškove.

Kao što je već i rečeno ERP sistem je ekstenzija MRP II sistema sa sledećim bitnim dodacima:

Koristi se jedan te isti skup poslovnih alata kroz kompletni poslovni sistem Omogućava u realnom vremenu integraciju prodaje, proizvodnje i finansija

Spaja kompletan poslovni sistem s lancem kupaca i dobavljača.

3. IMPLEMENTACIJA ERP SISTEMA

Implementacija jednog ERP sistema podrazumeva izuzetno složenu aktivnost relativno dugog trajanja, u okviru koje veliki broj aktera koji čini implementacioni tim, vrši transformaciju poslovnog sistema i podrazumevane konfiguracije ERP sistema u cilju integrisanja izabranih poslovnih procesa u jedinstveno okruženje. Implementacija ERP sistema se vrši na osnovu izranene cost/benefit analize, kojom se dokazuje izvodivost celog projekta, odnosno dostizanje ciljnih, objektivno proverljivih performansi ukupnog poslovnog sistema. Veoma je važno napomenuti značaj ove analize – ukoliko ona utvrdi da postoji preveliki broj ograničenja u sprovođenju projekta implementacije, u odnosu na predviđene efekte, projekat se odlučno napušta, što predstavlja potpuno legitimnu poslovnu odluku. Transformacija poslovnog sistema

18

koja se vrši u okviru implementacije ERP sistema podrazumeva radikalne izmene u načinu na koji jedan poslovni sistem funkcioniše, pri čemu najviše utiče na neposredne aktere poslovnih procesa. Troškovi upravljanja ovim izmenama mogu dostići i 70% ukupnih troškova implementacije ERP sistema, a pritom ih je veoma teško kvantifikovati.

Veliki rizici od neuspeha, proizilaze upravo iz velikih promena, što je naročito karakteristično za velika preduzeća. U tom kontekstu, jedan od osnovnih principa implementacije je težnja za ograničenim promenama – što manjim promenama kojima se ostvaruje što veći uticaj na poboljšanje uslova poslovanja sistema.

S obzirom na ozbiljnost projekta implementacije ERP sistema i velikih rizika za uvođenje fatalnih poremećaja u poslovanje jednog sistema, od izuzetne je važnosti da implementaciji prethodi definisanje strateških ciljeva uvođenja ERP sistema. Strateški ciljevi moraju biti definisani prema SMART modelu – oni moraju biti specifični (Specific), merljivi (Measurable), prihvatljivi (Acceptable), realistični (Realistic) i definisani u odnosu na vreme (Time-related).

Tehnički aspekti implementacije ERP sistema su:

tehnološka spremnost preduzeća; kompleksnost izabranog ERP rešenja; stepen gubitka, odnosno upotrebljivosti postojećih podataka u kontekstu kompatibilnosti

ERP rešenja i postojećih (legacy) sistema; adekvatnost novih projektovanih poslovnih procesa.15

Uobičajeni organizacioni problemi implementacije ERP sistema su:

generalni otpor promenama; neadekvatan trening i obuka; potcenjeno vreme i troškovi implementacije; smanjena efikasnost u inicijalnoj fazi rada novo projektovanih poslovnih procesa, usled

adaptacije poslovnog okruženja.16

Osnovni faktor za upravljanje rizicima od eskalacije nekog od navedenih problema predstavlja izbor implementacionog pristupa, opisanog dvema dimenzijama: vremenom implementacije i fokusom, odnosno pretpostavljenim (željenim) stepenom promena u organizaciji.

Na slici 8., prikazana je standardna šema implementacije jednog ERP sistema, nastala kao rezultat evolucije implementacionog koncepta (Proven Path) namenjenog MRP sistemima sa

15 Musaji: ERP System Implementation Overview,http://media.wiley.com/product_data/excerpt/80/04712351/0471235180.pdf16 A. Wierda: Critical success factors for ERP implementations, Eindhoven University of Technology, http:// awierda. tripod.com /Files/csf_for_erp_ implementations. pdf

19

povratnom vezom (Closed loop MRP), razvijenog od strane Daryl Landvoter-a, sredinom sedamdesetih godina prošlog veka.

Slika 8. Standardni koncept implementacije ERP sistema

3.1. Aktivnosti implementacije ERP sistema

Osnovne grupe aktivnosti, predviđene standardnim konceptom implementacije ERP sistema su:

obuka, evaluacija, organizacija i planiranje projekta implementacije, implementacija i reinžinjering poslovnih procesa, izbor ERP sistema, instalacija, integracija i konfigurisanje i konverzija i transfer postojećih (legacy) podataka.17

17 Musaji: ERP System Implementation Overview,http://media.wiley.com/product_data/excerpt/80/04712351/0471235180.pdf

20

Sve komponente implementacije ERP sistema su raspoređene u okviru tri osnovne faze projekta. Prva se odnosi na implementaciju osnovnih ERP funkcija. U okviru druge faze, vrši se integrisanje osnovnih ERP funkcija u lanac snabdevanja preduzeća (Supply Chain). Konačno, u okviru post mortem aktivnosti projekta, vrši se sveukupna integracija ERP sistema u okruženje definisano granicama ukupnog poslovnog informacionog sistema.

3.1.1. Obuka

Tokom implementacije ERP sistema, obuka se, u različitim oblicima, sa različitim ciljnim grupama, sprovodi u njenim različitim fazama. Prva aktivnost obuke (First-cut education) se sprovodi u inicijalnoj fazi implementacije, nakon ili u toku prvobitne evaluacije (audit/assessment I). Ona se odnosi na upoznavanje operativnog menadžmenta poslovnog sistema sa ERP konceptima, njihovim odgovornostima i izabranim načinima i principima implementacije. Obuka treba da osposobi operativni menadžment za definisanje vizije celog projekta I sprovonenje cost-benefit analize.

Obuka korisnika ERP sistema (Initial Education and Training) predstavlja aktivnost koja se sprovodi tokom celog procesa implementacije. Najveća odgovornost za ovaj segment implementacije ERP sistema pripada samom preduzeću. Naime, obuka budućih korisnika ERP sistema mora da se sprovodi sa aspekta dosadašnjih načina za izvršenje poslovnih procesa i njihovih korekcija koje zahteva njegova buduća upotreba. Dalje, s obzirom na integrisanje podataka i različitih podsistema koji su do tada funkcionisali autonomno, odgovornosti aktera poslovanja će se menjati nakon instalacije ERP sistema, pri čemu će svi oni imati mnogo širi uvid u poslovanje preduzeća. Shodno tome, u okviru obuke korisnika, potrebno je obezbediti i šire razumevanje zaposlenih o ukupnom funkcionisanju preduzeća.

Nakon završetka projekta implementacije ERP sistema, budžetom za njegovo održavanje je potrebno predvideti periodične obuke korisnika sistema (Ongoing Education and Training) u okviru kojih se vrši uvonenje novih postupaka sprovonenja poslovnih aktivnosti.

3.1.2. Evaluacija

Prema standardnom konceptu ERP implementacije, prvi korak u ovom procesu predstavlja prvobitna evaluacija izvodivosti i isplativosti primene ERP sistema (audit/assessment I). Ona treba da uzme u obzir specifičnosti organizacije, na osnovu kojih se donose odluke o načinu implementacije i da predstavlja osnovu za kreiranje kratkoročnog akcionog plana, kojim treba da se premosti period doformiranja detaljnog plana implementacije.

21

Jedan od oblika evaluacije donetih odluka je i sprovonenje cost-benefit analize u inicijalnoj fazi projekta, čiji rezultat treba da bude izveštaj o ukupnim troškovima implementacije ERP sistema, naspram predvinenih ušteda, pod pretpostavkom uspešne implementacije, odnosno uspešnog korišćenja sistema

3.1.3. Planiranje projekta implementacije i organizacija

Prema standardnom konceptu implementacije ERP sistema, planiranje ovog procesa započinje izradom vizije projekta implementacije (Vision Statement), dokumenta koji treba da predstavi operativno okruženje za upravljanje poslovnim sistemom, nakon implementacije ERP sistema.

Iz vizije projekta treba da proizanu ciljne performanse poslovnog sistema (performance goals), pri čemu se u okviru njihovog definisanja vrši izbor poslovnih funkcija, odnosno, kategorija performansi u okviru kojih se očekuje poboljšanje, nakon implementacije ERP sistema i predvinaju vrednosti čije se dostizanje očekuje.18

Osnovni uslov za uspešno odvijanje projekta je formiranje njegove organizacije (Project Organization), kojom rukovodi izvršni komitet (Executive Steering Committee), sastavljen od operativnih menadžera. Izvršni komitet projekta je odgovoran za definisanje vizije projekta, njegovo strateško planiranje, kao I rešavanje konflikata, nastalih u procesima detaljnog planiranja ili realizacije.

Za donošenje operativnih odluka, odgovoran je menadžer projekta (Project Manager), koji, u saradnji sa članovima izvršnog komiteta projekta, kreira i sprovodi detaljni plan implementacije, rukovonenjem dva tima – tehničkog i konsultantskog. Konsultantski tim je zadužen za reinžinjering poslovnih procesa, dok je odgovornost tehničkog – IT implementacija i prilagonavanje odgovarajućeg ERP rešenja. U oba tima, ravnopravno učestvuju zaposleni iz organizacije u kojoj se projekat sprovodi, predstavnici konsultantske kuće koja je sertifikovana za implementaciju odrenenog ERP rešenja i, eventualno, predstavnici dobavljača.

3.1.4. Implementacija i reinžinjering poslovnih procesa

Implementacija ERP procesa obuhvata grupu aktivnosti koja se odnosi na jednoznačno definisanje procesa poslovanja koji će se realizovati uz pomoć ERP sistema. Osnovne grupe procesa su planiranje prodaje i operacija (Sales & Operations Planning), planiranje i upravljanje

18 H. Akkermans, K. van Helden: Continuous improvement approach to ERP Implementatio, http:// www.adecom.n l/ consulting/ EJIS%20ERP%20CSFs.pdf

22

tražnjom (Demand Management, Planning and Scheduling) i finansije i računovodstvo (Finance and Accounting).

Posebnu dimenziju aktivnosti implementacije ERP sistema predstavlja reinžinjering poslovnih procesa. On obuhvata aktivnosti na uređivanju poslovnih procesa u cilju ostvarivanja optimalnog toka resursa kroz poslovni sistem i predstavlja kritičan deo projekta, čiji se uticaj prožima kroz sveukupno poslovanje preduzeća.

3.1.5. Upravljanje životnim vekom poslovnih procesa

Automatizacija poslovnih procesa, kao jedan od mogućih željenih rezultata implementacije ERP sistema,podrazumeva sagledavanje poslovnog sistema, ali i aktivnosti implementacije sa aspekta procesneorganizacije preduzeća. U tom smislu, postupak uvonenja ERP sistema se prožima kroz veoma važan element organizacije poslovanja – upravljanje životnim vekom poslovnih procesa.

Analiza I poboljšanje

Identifikacija Implementacija

Slika 9. Upravljanje životnim vekom poslovnih procesa

23

Model postojećeg stanja

Model željenog stanja

Izvršenje procesa

Upravljanje životnim vekom poslovnih procesa (Slika 4.) predstavlja kontinuirani ciklus praćenja izvršenja postojećih funkcija poslovnog sistema na nivou realizovanih ili postojećih (legacy) modela procesa I stalne adaptacije u cilju ostvarivanja optimalnog ponašanja poslovnog sistema. Osnovne etape upravljanja životnim vekom poslovnih procesa su:

1. Identifikacija procesa predstavlja izbor krucijalnih poslovnih procesa koje je potrebno revidirati ili podržati uz pomoć odgovarajućeg sistema. Izbor se može vršiti primenom različitih kriterijuma, a obuhvata i dodeljivanje prioriteta izabranim procesima. Identifikacija procesa se može vršiti sa aspekta odnosa vrednosti procesa i potrebe za njegovom revizijom, pozicije procesa u lancu vrednosti, uticaja na ključne indikatore performansi preduzeća (KPI – Key Performance Indicators), itd. Jedna od važnijih smernica koja se koristi za identifikaciju procesa koje je potrebno revidirati je Pareto 20:80 princip. On sugeriše da se najbolji rezultati postižu identifikacijom 20% procesa, čijom će se revizijom postići 80% ciljeva.

2. Modeliranje procesa obuhvata predstavljanje postojećih poslovnih procesa u izabranoj notaciji. Uobičajeno se vrši primenom heurističke metode identifikacije poslovnih objekata u sistemu I praćenja njihovog kretanja duž lanca vrednosti. Prilikom modeliranja procesa preporučuje se korišćenje višestrukih nivoa apstrakcije i hijerarhijska dekompozicija, u cilju pojednostavljenja modela i očuvanja njegove razumljivosti (i izvodivosti) iz perspektive različitih aktera.

3. Analiza procesa. Predstavljeni proces se analizira sa stanovišta svrhe, ciljeva, opravdanosti, učešća delova organizacije, postojećeg stepena automatizacije, interakcije sa ostalim procesima i sistemima, uskih grla, uticaja mogućih promena na okruženje, itd.

4. Poboljšanje procesa se predlaže u odnosu na rezultate njegove analize i vrši se struktuirano u odnosu na njegove referentne dimenzije ili aspekte. Veoma često se naglašava značaj tri dimenzije poboljšanja procesa: stepena automatizacije, stepena integracije i širine, odnosno, broja kanala za interakcije sa procesom. Moguće aktivnosti u okviru reinžinjeringa procesa se klasifikuju u poboljšanja vezana za specifični cilj ili rezultat procesa, tok aktivnosti i postupaka u okviru procesa i resurse koji se koriste u procesu.

5. Implementacija procesa predstavlja realizaciju poboljšanog modela poslovnog procesa uz pomoć nekog ERP sistema.

6. Izvršenje procesa obuhvata primenu ERP sistema u realizaciji novih postupaka i aktivnosti poboljšanih modela poslovnih procesa.

7. Praćenje i kontrola procesa podrazumeva praćenje promena vrednosti ključnih indikatora performansi procesa.19

3.1.6. Izbor ERP sistema, instalacija, integracija i konfigurisanje

19 Z. Ćirič, O. Sedlak: Upravljanje projektima razvoja informacionog sistema,Ekonomski fakultet Subotica, 2003.

24

Izbor ERP rešenja, odnosno dobavljača se vrši na osnovu polaznih pretpostavki korišćenja sistema koje se odnose na definisane ciljeve i očekivane nivoe njihovog ispunjenja i rezultate cost-benefit analize.

Izbor dobavljača ERP sistema predstavlja složeni proces analize tržišta ponude koji može trajati I mesecima. On se, uobičajeno, vrši na osnovu sledećih kriterijuma, porenanih po prioritetu, odnosno mogućem uticaju na kvalitet sprovonenja projekta implementacije i minimizacije njegovih troškova:

Podrška industrijskoj grani. ERP II trend karakteriše pojava rešenja prilagonenih odrenenoj industrijskoj grani. Ova prilagonavanja su proistekla iz referenci dobavljača i njihovog iskustva u implementaciji ERP sistema u odrenenim industrijskim okolnostima. Na primer, PeopleSoft rešenja su specijalizovana za obrazovanje, Baan – za proizvodnju, SAP – za zdravstvenu zaštitu i prevenciju, petrohemijsku industriju, itd. Izbor specijalizovanog rešenja podrazumeva pristup referentnoj poslovnoj praksi i značajno skraćuje vreme i smanjuje troškove projekta implementacije;

Potreban stepen prilagonavanja rešenja. Funkcionalna analiza rešenja odrenenog dobavljača, u kontekstu izbora ERP rešenja, mora da rezultuje kvantitativno izraženom ocenom obima potrebnog prilagonavanja izabranog rešenja postojećim ili željenim poslovnim procesima u ciljnoj organizaciji;

Stepen podrške postojećim ključnim procesima organizacije. Ukoliko se u okviru poslovnog sistema ključni procesi odvijaju na optimalan način, potrebno je izabrati dobavljača, čije rešenje ne odstupa od postojećeg stanja. U tom smislu, u okviru izbora rešenja, potrebno je izvršiti odgovarajuću gap analizu i vrednovati odluku o izboru rešenja na osnovu njenih rezultata;

Veličina poslovnog sistema. Arhitektura odrenenog ERP rešenja u velikoj meri zavisi od veličine poslovnog sistema koja karakteriše ciljnu grupu dobavljača. Na primer, SAP, JD Edwards i Oracle (People Soft) rešenja su namenjena velikim preduzećima, dok su SYSPRO,Navision i drugi, specijalizovani za poslovne sisteme srednje veličine.20

Ukoliko neki od procesa predviđenih inicijalnom instalacijom ERP sistema odstupa od procesa koji je primenjen u preduzeću, potrebno je izvršiti određena prilagođavanja softvera. Ovaj posao može biti izuzetno obiman ukoliko ERP sistem ne karakteriše visoki nivo generičnosti jezgra softvera. Pored toga, načinjene izmene odstupaju od koda koji je dobavljač isporučio, tako da je skoro nemoguće izvršiti kasnije održavanje njegovih verzija.

Implementirani ERP sistem je obavezno integrisati sa ostalim delovima poslovnog informacionog sistema, kao što su e-commerce ili SCM sistem, ali i manjim funkcionalnim komponentama (Sales Tax Calculation, Bar Code Reader, itd.). U svakom slučaju, integracija 20 A. Nicolaou :Firm Performance Effects In Relation to the Implementation and Use of ERP Systems, /http: Managemen.uta. edu./ Casper/ MultiSta/Articles %20Fall%202007/S 20multiple%20regression%20article

25

može da predstavlja visoko rizičnu aktivnost implementacije koja može visoko opteretiti budžet koji joj je namenjen.

3.1.7. Konverzija i transfer postojećih podataka (data integrity)

Autonomnost različitih komponenata poslovnog informacionog sistema konvencionalno upravljanog poslovanja podrazumeva veliki stepen redundantnosti podataka u odgovarajućim repozitorijumima. Transfer ovakvih podataka u integrisani sistem sa očuvanjem referencijalnog integriteta je izuzetno težak posao. Uspešnost jednog ERP sistema je u velikoj meri odrenena uspostavljenim nivoima integriteta podataka.

3.2. Strategije implementacije ERP sistema

Uspešna implementacija zahteva strukturalnu metodologiju koja omogućava ovladavanje neočekivanim pojavama bez nekih negativnih posledica. Procena poslovne strategije i plana započinje pre same nabavke softvera i instalacije. Dobro razrađena metodologija povećaće verovatnost uspeha implementacije, ali to još uviek nije garancija uspeha.

Izbor strategije implementacije određuju vreme i resursi odnosno ljudi i novac. Veličina i cilj će takođe uticati na odluku o izboru strategije implementacije. Naime, postoje brojni slučajevi koji mogu uticati na izbor prave strategije kao što su spajanje i razdvajanje preduzeća, nove zakonske regulative, poboljšanja softverskih nedostataka tekućeg sistema, potreba za reinženjeringom poslovnih procesa, te smanjenje troškova programiranja unutar preduzeća itd.

Međutim, postoje faktori koji utiču na implementaciju bez obzira koja strategija implementacije je izabrana. Takvi su faktori geografsko područje, potrebe kupca, potrebe korisnika, vreme , hitnost i uticaj na stari sistem.

Strategije implementacije ERP sistema su:

1. Strategija postupne implementacije

Makar je baza podataka ERP sistema integrisana, sam ERP sistem se sastoji od modula, što kod uvođenja ERP sistema znači da se implementacija može odvijati u fazama i to po principu da se svaka faza implementacije sastoji od skupa funkcionalnih i nezavisnih modula. Strategija postupne implementacije jako je dobra za preduzeća koje po prvi put razvijaju ERP rešenja. Ako organizacija nikad nije koristila integrisani sistem i odjednom primjenjuje implementaciju na sve procese, to može uzrokovati veliki pritisak na zaposlene i neće se moći postići efikasan prelaz sa starog na novi sistem. U ovim slučajevima bolje je koristiti pristup

26

strategije postupne implementacije, koja se bazira na poslovnim informacijama i standardizaciji procesa.

Faza u implementaciji može biti više. Tako se može odrediti da se u prvoj fazi implementiraju modul Finansija i modul Kontrolinga (FI i CO), u drugoj fazi modul Upravljanja materijalima (MM) i modul Prodaje (SD), i u trećoj fazi modul Planiranja proizvodnje. Pre samog prilagođavanja mora se uspostaviti celokupni koncept za sve relevantne poslovne procese kako bi se izbegao konflikt i ograničenje u kasnijim implementacijama.

2. Strategija frontalne implementacije

Kasnih devedesetih godina zavladala je strategija frontalne implementacije ili Big Bang strategija. Organizacije su odjednom ukinule svoj stari sistem i uvele odjednom novi ERP sistem u celu organizaciju. Međutim, malo je organizacija koje su se usudile sprovoditi takvu strategiju jer je to značilo mobilizovati celu organizaciju i sprovesti sve promene odjednom. Niko iz preduzeća nije imao takvo iskustvo i niko nije bio siguran hoće li sistem stvarno raditi i hoće li odgovarati potrebama preduzeća. Međutim, ERP neminovno uključuje kompromise, jer većina odeljenja imaju svoje kompjutorske sisteme koji su podešeni njihovom načinu rada i u većini slučajeva ERP ne nudi niz funkcionalnosti ni lakoću upotrebe koje je nudio stari sistem.

Po definiciji najbrža Big Bang implementacija pojavila se kao najefikasnija u smislu troškova ali i kao najriskantnije rešenje. Tako je većina SAP udruženja glasala protiv istovremenih puštanja u rad svih SAP modula povezanih sa novom IT infrastrukturom. Strategiju frontalne implementacije zastupale su organizacije s pravoclinijskom organizacionomom strukturom ili organizacije s previše sistema koji se menjaju i gde bi troškovi razvoja programa prenosa podataka iz drugih sistema bili previsoki. Organizacije koje su se odlučile na ovaj pristup jer su htele integrisati funkcije sistema odjednom, videle su to kao priliku da razmisle o procesima u celini i postave sistem u skladu s tim. S obzirom da su želele implementirati najbolje prakse u svom poslovanju, bilo je bolje koncentrirati se na celinu i dizajnirati sistem odjednom. U ovoj implementaciji angažirano je više resursa nego kod postupne implementacije kako za vreme trajanja implementacije tako i kod podrške sistemu u početku rada.

3. Strategija koncesije

Strategiju koncesije ili Franchise Strategy prihvataju velike organizacije ili organizacije s raznovrsnom delatnošću svojih poslovnih jedinica. Instaliraju nezavisne podsisteme u svakoj poslovnoj jedinici uz integraciju samo zajedničkih procesa kao npr. finansijsko knjigovodstvo na nivou cele organizacije. Svaka poslovna jedinica ima svoje vlastite ERP podsisteme sa odvojenom bazom podataka. Podsistemi su povezani kako bi razmenjivali informacije neophodne za organizaciju kako bi se dobila celokupna slika svih poslovnih jedinica ili procesa. Ova implementacija obično započinje s demonstracijom ili pilot instalacijom i to u poslovnim jedinicama u kojima neće biti poremećen poslovni rezultat organizacije ako nešto pođe krivo.

27

Kad jednom projektni tim uspostavi sistem i sve radi bez greške, onda taj tim počinje prodavati uslugu implementacije ERP sistema drugim poslovnim jedinicama koristeći dobre reference prve implementacije iz vlastite kuće.

4. Strategija uvođenja samo ključnih procesa

Strategija uvođenja samo ključnih procesa ili Slum dunk pogodna je za manje organizacije koje nisu u mogućnosti uvesti celovito ERP rešenje i gde je fokus na nekoliko ključnih procesa, a u budućnosti se planira preći na ERP sistem. Ovde je cilj brzo uvesti i započeti rad s ERP sistemom ne opterećujući se idejom reinženjeringa. Međutim, mali je broj onih koji su sproveli ovu strategiju i uz to imali očekivani povrat od novog sistema. U ovom slučaju ERP sistem je malo bolji od starog sistema i još k tome ne zahteva veće promene kod zaposlenih da menjaju stare navike ponašanja. Ako se reinženjering poslovnih procesa sprovodi nakon što se uvede novi sistem, onda on može biti upitan i malo ljudi iz organizacije može očekivati korist od novog sistema.21

4. TRENUTNO STANJE ERP SISTEMA

4.1. Udeo pojedinih ERP sistema na tržištu

Na svetskom tržištu postoji pet dominantnih proizvođača ERP sistema i to su redom po veličini: SAP, Oracle, PeopleSoft i Baan and J.D. Edwards koji čine više od 60% svetskog tržišta ERP proizvođača.

21 Musaji: ERP System Implementation Overview,http://media.wiley.com/product_data/excerpt/80/04712351/0471235180.pdf

28

Slika 10. Prikaz vodećih ERP sistema na tržištu

Svaki proizvođač je zbog istorijskih razloga specijalista u jednom modulu pa je tako Baan u proizvodnom, PeopleSoft u kadrovskom, SAP u logističkom i Oracle u finansijskom modulu. 22

Na sledećoj slici prikazana je procena prihoda ERP aplikacija od 2006. do 2011.godine.

22 SG Capital: ERP Software Trends and analysis – September 2003, Top 10 ERP Vendors by Total Revenue Share, http://www. sgcapital.com/pdf/SGCapital-Research-ERPUpdateSept03.pdf

29

Slika 11. Hronologija procene prihoda ERP aplikacija

4.2. Zastupljenost ERP sistema u pojedinim industrijama

ERP sistemi su zbog svih svojih prednosti ušli u sve pore ljudskih delatnosti. Pogledajmo tablicu 1 [13] u kojoj su prikazane samo neke industrije s najvećom koncentracijom i zastupljenošću ERP sistema. Svaka je industrija birala svoj sistem prema tome šta joj najviše odgovara jer su sistemi međusobno dosta različiti i kao što je spomenuto svaki je sistem specijalno i detaljno dorađen u određenom području te se prema tome odmah može videti područje primene.

30

Tablica 1. Prikaz zastupljenosti ERP sistema u pojedinim granama industrije

Iz tablice se ujedno može videti da je naviše ERP sistema instaliranih u Elektronskoj industriji koju slede ostale proizvodne industrije te potrošačka dobra. Ujedno se vidi da SAP ERP sustavi dominiraju u svim proizvodnim delatnostima te da se u avionskoj industriji i odbrani koriste Baan, Oracle i SAP kao najpouzdaniji sistemi.

5. BUDUĆNOST ERP SISTEMA

ERP sistemi su osnova za povezivanje s poslovnim partnerima i ishodište za upravljanjem logističkim lancem (SCM). Zbog raspona kontrola nad svim poslovnim događajima, predstavljaju bitan izvor podataka za sve ostale sisteme elektronskog poslovanja (skladištenje podataka, sistemi za podršku odlučivanju, direktorski informacijski sistemi, upravljanje odnosima sa strankama i drugi oblici poslovne inteligencije).

Zajedno s novim oblicima poslovnog povezivanja i sudelovanja u elektronskom poslovanju (povezivanje s udaljenim preduzećima iste grupacije, inovativni poslovni modeli, zajednička istraživanja i razvoj proizvoda i usluga itd.) pred ERP sisteme se postavljaju novi zahtevi. Dakle ovde govorimo o novoj generaciji poslovnih programskih rešenja nazvanoj Extended ERP. Stariji ERP sistemi su usmereni u optimiziranje poslovanja u okviru poslovne organizacije, a sistemi nove generacije usmereni su prema povećanju korisnosti, koja proizlazi iz različitih oblika poslovnog sudelovanja. Dakle Extended ERP sistemi su namenjeni za podršku

31

dinamičnim distribuiranim preduzećima, potsticanju poslovnog sudelovanja, razmeni bogatog informacijskog sadržaja i intelektualnog kapitala između zaposlenih unutar preduzeća, s poslovnim partnerima, kupcima i ostalim učesnicima u dotičnoj poslovnoj okolini. Ti sistemi prelaze okvire optimiziranja poslovnih transakcija i podstiču poslovno sudelovanje u obliku zajedničkog razvoja novih proizvoda i usluga, planiranje poslovanja, optimalnog upravljanja s kapitalom i povećanja poslovnih prilika na nivou celog vrednosnog lanca.

Slika 12. Licencirane prodaje ERP sistema 2008. – 2015.

5.1. Tehnologije budućnosti

Prema (McKie,2006) postoje dve tehnologije koje se nikako ne mogu ignorisati u budućnosti:

1. Web servisi

Kako je u svetu e-poslovanje postal sve više aktivno tako i ERP sistem migrira prema Extended ERP sistemima kojima je glavna karakteristika da su Web orijentisani. Glavni razlog migriranja ERP sistema je svakako porast brzine Internet veze, težnja da se u budućnosti povežu dislocirana odeljenja neke firme te da se u konačnom može pristupiti poslovnom sistemu vlastite firme bilo gde u svetu i u bilo koje vreme. Takav poslovni sistem mora omogućiti npr. prihvat i

32

obradu zahteva kupca, planiranje proizvodnje za taj zahtev, prodaja i plaćanje kupca, a sve to odrađuje Web poslovni sistem.

Osnovne razlike između klasičnog ERP i Extended (Web) ERP sastava su (Zrimsek , 2006):

Tradicionalni ERP sistemi su koncentrisani na optimizaciju poslovnih procesa. Extended ERP sistemi će već imati optimalne poslovne procese i težiti će optimizaciji upravljanja logističkim lancem (SCM – Supply Chain Management) i saradnji s dobavljačima.

Težište ERP sistema je još uvek na proizvodnji i prodaji dotične organizacije dok će težište Extended ERP sistema biti na spajanju svih poslovnih sistema u jednu celinu uključujući industriju, vladu, industriju prirodnih bogatstava kao što je rudarstvo, iskop sirovina itd.

Poslovni procesi standardnih ERP sistema su vidljivi jedino korisnicima unutar preduzeća. Komunikacija s kupcima i dobavljačima se još uvek obavlja ručno. Extended ERP sistemi će nuditi direktnu komunikaciju poslovnih procesa s kupcima i dobavljačima gde god bili i u bilo koje doba dana.

Današnji ERP sistemi su zatvorene arhitekture. Extended ERP sistemi će biti Web orijentisani, otvoreni za integraciju i rad s ostalim poslovnim sistemima. Ujedno će biti kreirani od modula i funkcija koje će dozvoljavati korisniku odabir funkcionalnosti koja baš njemu treba.

Informacije u ERP sistemu se generišu i dostupne su samo unutar tog ERP poslovnog sistema. Extended ERP sistemi nude informacije kompletnom logističkom lancu (SCM – Supply Chain Management) autoriziranom za pregled i unos. 23

2. XML (eXtensible markup language)

XML je jezik koji će biti standard za razmenu dokumenata između poslovnih sistema. Takođe pojavom XML-a i povećanjem brzine Interneta, EDI (Electronic Data Interchange) postaje isplativ i dostupan svima. Extended ERP sistemi moraju biti u mogućnosti kreirati XML sheme i dokumente kao i ulaz i izlaz podataka u/iz XML dokumenata.

Poslovni sistemi su jako napredovali u poslednjih nekoliko godina. U budućnosti možemo očekivati (Gaonkar, 2006) povećanje broja Web poslovnih sučelja i objektno orijentisane baze podataka. Takođe se očekuje napredno planiranje proizvodnje (ASP – Advanced Scheduling and Planning). Poslovni sistemi će biti dostupni i malim preduzećima, a vreme implementacije će se znatno skratiti.

Bitno je i naglasiti da današnji ERP sistemi nude svu svoju poslovnu funkcionalnost svakom korisniku, ali vrlo često prosečan korisnik ne treba sve u datom trenutku. To će dovesti do

23 J. O’Brien , Introduction to Information Systems: An Internetworked Enterprise Perspective, Mc Graw Hill, Boston, 2007.

33

izgradnje sistema koji će se sastojati od komponenata koje korisniku stvarno trebaju te će neki korisnici odlučiti kupiti npr. samo komponente Finansije i Prodaja, a kasnije se može dodati npr. komponenta Planiranje materijala. Dakle vidimo da će se menjati postupak implementacije, a ujedno i nagomilana postojeća funkcionalnost. Takođe, modularnost će se jako odraziti na budžet organizacije koja kupuje poslovni sistem i stvarno će platiti baš ono što joj treba.

34

ZAKLJUČAK

ERP (engl. Enterprise Resource Planning – planiranje resursa u korporacijama) je, pre svega, integracija prakse upravljanja poslovanjem i savremene tehnologije. Informacione tehnologije (IT) integrišu najvažnije poslovne procese u organizaciji da bi se osavremenili i postigli definisani poslovni ciljevi. Shodno tome, ERP je ujedinjenje tri najvažnije komponente: praksi upravljanja poslovanjem, informacionih tehnologija i specifičnih poslovnih ciljeva.

Najkraće rečeno, ERP je kombinacija prakse upravljanja poslovanjem i tehnologije, gde informacione tehnologije (IT) integrišu najvažnije poslovne procese u organizaciji da bi se postigli definisani poslovni ciljevi. ERP sistemi, nude mnoge softverske  komponente, čijim kombinovanjem, tj. konfigurisanjem,  implementatori kreiraju ERP rešenje prilagođeno specifičnim potrebama svake organizacije posebno.  Najčešće, ERP sistem čine sledeći osnovni softverski blokovi: Finansije (računovodstvo i knjigovodstvo, glavna knjiga, sredstva i dr.), Proizvodnja (upravljanje pogonom, planiranje resursa i kapaciteta, planiranje materijala, upravljanje radnim nalozima, upravljanje kvalitetom, Logistika (upravljanje zalihama, isporukama, nabavkom, transportom…), Ljudski resursi ( zarade, podsticaji, zapošljavanje, pravila rada, usluge zaposlenima.). Implementacija integrisanih informacionih sistema je jedan od najvažnijih procesa svakog preduzeća, koje nastoji da unapredi svoje poslovanje i neprekidno razvija svoj informacioni sistem. Integrisanost podataka kojima se opisuju poslovni objekti kojim preduzeće upravlja, kao i pristup tim podacima u realnom vremenu utiče na to da uspešna implementacija ERP sistema u jednom preduzeću uobičajeno dovodi do manjih zaliha, smanjenja zaposlenih i pojednostavljenja organizacione structure (procesna orijentacija), boljeg kvaliteta proizvoda, veće produktivnosti i bržeg odziva u komunikaciji sa klijentima.

35

LITERATURA

A. Nicolaou :Firm Performance Effects In Relation to the Implementation and Use of ERP Systems“ , /http: Managemen.uta. edu./ Casper/ MultiSta/Articles %20Fall%202007/S 20multiple%20regression%20article

A. Wierda: Critical success factors for ERP implementations, Eindhoven University of Technology, http:// awierda. tripod.com /Files/csf_for_erp_ implementations. pdf

B. Scott, E. Frey, J. Nemec : Making ERP succeed: Turning Fear into Promise, http: // infutic. mtk.ut.ee/ www/kodu /rais/slides

C. Koch: ABCs of ERP - ERP Research Center, http://www.cio.com/research/erp/edit/erpbasics.html

C. Koch, 2007, : An Introduction to ERP, http://escc. Army.mil/doc/ERP/ERP_white_papers/ABC-An_ Introduction _ to_ERP.pdf

H. Akkermans, K. van Helden: Continuous improvement approach to ERP Implementatio, http:// www.adecom.n l/ consulting/ EJIS%20ERP%20CSFs.pdf

J. O’Brien , Introduction to Information Systems: An Internetworked Enterprise Perspective, Mc Graw Hill, Boston, 2007.

K. Fertalj, V. Mornar, D. Kovač, N. HaĎina, P. Pale, B. Ţitnik: Komparativna analiza programske potpore informacijskim sustavima u Hrvatskoj, Siječanj , 2002.

M. Rakić, D. Stefanović: Unapređenje performansi organizacije, procesa I poslova uvođenjem ERP sistema, Ekonomski fakultet Subotica,2005.

Musaji: ERP System Implementation Overview,http://media.wiley.com/product _data/excerpt /80/04712351/ 047 1235180 .pdf

P. Tumbas, 2008. :ERP sistemi, www.eccf.su.ac.yu./download/elektronsko _upravljanje_odnosima_sa_kupcima / 01-12-08 p1 – erp. pdf.

SG Capital: ERP Software Trends and analysis – September 2003, Top 10 ERP Vendors by Total Revenue Share, http://www. sgcapital.com/pdf/SGCapital-Research-ERPUpdateSept03.pdf

Z. Ćirič, O. Sedlak: Upravljanje projektima razvoja informacionog sistema,Ekonomski fakultet Subotica, 2003.

36