FRAKTURA KRANIUMAPrijelom (fraktura) lubanje - prekid kontinuiteta kosti koja okruzuje mozak i druge strukture unutar lubanje.Linearna fraktura lubanje - jednostavan prijelom lubanje koji je uglavnom u obliku relativno ravne linije. Moe nastati nakon naoko neznatnih trauma glave (pad, udarac u glavu npr. kamenom, tapom ili drugim objektom, posljedica prometnih ozljeda). Linearna fraktura lubanje nije ozbiljna ozljeda osim ako ne postoje dodatna oteenja mozga i dugih struktura u lubanji.Utisnuta fraktura lubanje - esta je nakon snanih udara tupim objektima, najee ekiem, stijenom ili nekim drugim tekim, ali manjim objektom. Ovakvi udarci uzrokuju "rupe"u lubanji s utisnuem kosti. Ako je dubina utisnua jednaka barem debljini okolne kosti, esto je potrebno uraditi kirurki zahvat kako bi se podigli utisnuti komadii kosti i pregledao mozak radi mogue ozljede. Minimalna utisnua kosti su manja od debljine kosti. Neki prijelomi uope nisu utisnuti. Obino ne zahtijevaju kirurki zahvat osim ako se ne opaze druge ozljede.Prijelom baze lubanje - uslijed silovitih tupih trauma nastaje prijelom kostiju koje oblikuju bazu lubanje. Ovi prijelomi se esto spajaju sa upljinama sinusa. Ovakva komunikacija moe uzrokovati prodor mikroorganizama u lubanju i infekciju. Kirurki zahvat nije potreban ako ne postoje druge ozljede.Intrakranijalna hemoragija - naziv je za krvarenje unutar lubanje, a dijeli se na nekoliko skupina:subduralni hematom: krvarenje izmeu meke i tvrde modane ovojnice nastalo zbog rastezanja i pucanja vena. Ovaj hematom moe nastati akutno, iznenada, nakon ozljede, ili kronino - nakupljati se tijekom duzeg vremena od ozljede. Kronini subduralni hematom esto se javlja kod starijih osoba ije su vene krhke i rastegnute te lake pucaju i nakon manje ozljede. Ovaj oblik krvarenja je potencijalno opasan i esto zahtijeva hitan kirurki zahvat.epiduralni hematom: krvarenje izmeu tvrde modane ovojnice i kosti lubanje: nastaje kad pukne srednja meningealna arterija. Najee je rezultat ozljede sljepoone regije glave. Ovo je stanje ozbiljno i esto zahtijeva hitan kirurski zahvat.intraparenhimno krvarenje/kontuzija mozga: ovi nazivi opisuju krvarenje u tkivu samoga mozga. Kontuzija, odnosno nagnjeenje, je ozljeda modanog tkiva koja najee ne zahtijeva posebnu intervenciju, slino kao potres mozga. Mogua je posljedica oteklina mozga. Intraparenhimno krvarenje je nakupina krvi u modanom tkivu. Manja krvarenja mogu prestati bez ikakvog lijeenja i obino ne uzrokuju vee probleme. Vea i ozbiljnija krvrenja zahtijevaju kirurki zahvat.Zatvorene ozljede mozga - ovaj opi pojam opisuje sve ozljede mozga ili struktura unutar lubanje koje nisu uzrokovane otvorenom ranom. Mogu biti vrlo male ili smrtonosne.Uzroci Svi oblici ozljeda mozga mogu biti uzrokovani mehanikom traumom. Najee su posljedica prometnih ozljeda, napada i padova. Kod djece su esto posljedica rekreacijskih aktivnosti, npr. pada s bicikla, klizanja, rolanja ili skateboardinga. Malen, ali znaajan broj ozljeda glave kod djece rezultat je zlostavljanja. Ozljede nanesene vatrenim ili hladnim orujem takoer su ceste.PRELOMI KLJUNE KOSTI (FRACTURA CLAVICULAE)Prelomi kljune kosti ine oko 10% svih preloma gornjeg ekstremiteta.Uzrok nastankaPrelomi ljune kosti najee nastaju u saobraajniom nesreama ili pri sportskim povredama. Ovi prelomi mogu da nastanu usled direktnog dejstva sile (udar vrstim predmetom u predeo klavikule) ili indirektnim dejstvom sile pri padu na rame ili na opruenu ruku.Klinika slikaVeina preloma nastaje u srednjoj treini klavikule, mada mogu biti i u unutranjoj ili spoljanjoj treini. Povreena osoba najee zauzima veoma tipian poloaj. Na strani preloma rame je sputeno na dole, a ruka je priljubljena uz telo. Predeo oko kljune kosti je oteen i deformisan. Povreeno rame je skraeno, a subklavikularna jama izbrisana. Koa u predelu preloma je podlivena krvlju. Nekada moe da se vidi prominencija vrha fragmenta ispod koe. Postoji bolna osetljivost u nivou preloma, a pri pokretima se uju krepitacijeLeenjeNajee za prelome kljune kosti nije potrebno hirurko leenje. Leenje podrazumeva imobilizaciju preloma zavojem u obliku osmice. Kada postoje vaskularne i nervne lezije potrebno je hirurko leenje preloma.LUKSACIJA RAMENAIaenje ramena nastaje kad kost nadlaktice (humerus) izleti iz zgloba i nae se obino ispred ili ispod ramena. U tom sluaju ligamenti i ostala vezivna tkiva su istegnuta, ili pokidana, a ponekad dolazi do povrede nerava i krvnih sudova ramena, to izaziva utrnulost ake i gubitak cirkulacije u ruci. Povreda nastaje padom na ispruenu aku ili ruku, direktan pad ili udarac u rame, ili nasilno savijanje ruke preko glave. Najee se javlja kod dudista, a esto i u svim igrama sa loptom usled nepanje u igri. Dominira jak bol, ogranien je pokret ramena, javlja se otok i podliv zbog unutranjeg krvarenja. Praksa pokazuje da jednom iaeno rame uvek ostaje iaeno rame. Treba raditi na jaanju miia kako bi se stabilizovale ligamentarne i tetivne veze. Kod sportista nestabilost ramenog pojasa odnosi se na glenohumeralni i akromioklavikularni zglob, a retko i sternoklavikularni zglob.KAKO SE UKAZUJE PRVA POMO?Prva pomo predstavlja skup mera i postupaka kojima se spasava ivot i spreava dalje pogoranje zdravlja povreenih i obolelih osoba. Primenjuje se na licu mesta ili na bezbednom odstojanju od mesta nastanka povrede ili bolesti.

Osnovni zadatak prve pomoi je ouvanje ivota ljudi, odnosno da se unesreena lica u to boljem stanju i u to kraem vremenskom preiodu transportuju do odgovarajue medicinske ustanove. Prva pomo se razlikuje od strune medicinske pomoi, a pruaju je lekari, obueni spasioci ili laici koji su se zadesili na mestu nesree koji bi trebalo da budu obueni za pruanje prve medicinske pomoi. Svaki ovek treba da zna da je ukae samom sebi ili drugoj osobi. Ona treba da bude pruena to pre, ne ekajuci na dolazak strunog osoblja, jer to predstavlja samo gubitak dragocenog vremena, a ponekada upravo takva zakanjenja dovode u pitanje ivot povreenog.Sredstva za prvu pomoSredstva za pruanje prve pomoi se dele na standardna, priruna i improvizovana. Ukoliko postoji mogucnost uvek treba koristiti standardna sredstva, a to su ona sredstva koja su unapred pripremljena za takve prilike. Meutim, esto se na mestu dogaaja ne raspolaze sa njima, pa se koriste priruna sredstva i pri tome dolazi do izraaja znanje i sposobnost lica koje prua prvu pomo. Standardna sredstva su industrijski proizvedena oprema i materijali koji slue za intervencije kao to su spreavanje krvarenja, previjanje rana, imobilizacija povreenih delova tela i sl. Ovde spadaju: razne vrste zavoja, gaze, hanzaplast, leukoplast, makaze, trougle marame, tubusi, maske, rukavice, ancova kragna itd. Priruna i improvizovana sredstva nisu primarno namenjena za pruanje prve pomoi, ali se esto koriste u nedostatku ili kao dopuna standarnim sredstavima. Tu spadaju: komadi raznih tkanina i odee, atorsko krilo, komadi drveta, metala itd.Pregled i trijaa povreenihPregled u prvoj pomoi slui za utvrivanje stanja osoba i vrste i stanja njihovih povreda i oboljenja. Pre toga se vri procena eventualnih opasnosti po unesreene i spasioce na mestu nesree, sagledavaju se okolnosti na mestu dogaaja i uvruju svi faktori bitni za spasavanje ivota i zbrinjavanje povreda. Tokom pregleda se nastoje izbei prisutne opasnosti (strujni kablovi, vatra, opasne materije, pretee zaruavanje) i izbegavaju se previdi u proceni opteg stanja i stanja povreda unesreenih lica. Tokom pregleda se utvruje stanje svesti, vitalne funkcije (disanje i rad srca) i vri se tzv. detaljan pregled kojim se trae skrivene ili teko dostupne otvorene i zatvorene povrede.Trijaa predstavlja razvrstavanje povreenih i obolelih osoba u odgovarajue grupe. Ova faza sledi nakon pregleda, a razvrstavanje se vri na osnovu vrste povreda, vrste i hitnosti potrebnih mera prve i strune medicinske pomoi i na osnovu vrste i hitnosti transporta. U zavisnosti od toga postoje etiri reda hitnosti za ukazivanje prve pomoi i transport do medicinske ustanove.Prvi red hitnosti ine: prividna smrt i besvesna stanja, stanja praena guenjem, spoljanje i unutranje krvarenje sa znacima iskrvarenosti, povrede glave praene nesvesticom, otvorene povrede telesnih duplji, kra povrede, bolesti i povrede koje prate znaci akutnog abdomena (upala slepog creva, prskanje ira, povrede trbunih organa), trovanja u poetnoj fazi.

U drugi red hitnosti spadaju: krvarenja bez znakova iskrvarenosti, otvoreni prelomi kostiju i zglobova, obimnije povrede mekih tkiva, teke opekotine i smrzotine i povrede nastale kao posledica zraenja. U trei red hitnosti spadaju: rane sa slabim krvarenjem, opekotine do 40% povrine tela, manje smrzotine i lake povrede udruene sa ozraenjem. etvrti red hitnosti ine: povrede kimenog stuba i kimene modine, zatvorene povrede karlice, zatvoreni prelomi kostiju i uganua i iaenja zglobova.ReanimacijaUkoliko se osoba nalazi bez svesti i vitalnih funkcija (puls, disanje) zapoinje se reanimacija. U samom startu je neophodno udaljiti ostale osobe koje su se nale na mestu nesree i pozvati hitnu pomo. Potom se lagano prodrma osoba bez svesti kako bi ustanovili uje li nas ili ne. Potom pregledamo vitalne funkcije postavljanjem dlana na grudni ko i usmeravanje uha ka ustima povreenog kako bi videli die li. Dok to radimo gledamo pomera li se grudni ko. Zatim prepliemo prste na rukama i korenom dlana pritiskamo grudnu kost. Moramo paziti da laktovi uvek budu oprueni i da grudni ko pritiskamo odreenim ritmom, onim kojim kuca srce. Grudnu ko pritiskamo dok dvaput ne izbrojimo do 15. Zatim povreenom dajemo vetako disanje. Odiemo mu glavu i zaepimo nos. Prste drimo ispod brade povreenog. Lagano uduvavamo vazduh u usnu upljinu. Ukoliko se grudni ko odie, vazduh je uao u plua. Ukoliko se ne odie, to znai da isto to treba ponoviti iznova. Sve ovo se ponavlja dok osoba ne povrati vitalne funkcije, dok ne doe hitna pomo ili u krajnjem sluaju dok se ne umorite. Ukoliko se vitalne funkcije povrate, radi se detaljan pregled, osoba se postavlja u koma-boni poloaj i utopljava se.KrvarenjeKrvarenje je isticanje krvi iz povreenog organa. Krvarenja delimo na arterijsko, vensko i kapilarno. Arterijsko krvarenje iklja u mlazevima, krv je svetlo crvene boje. Vensko krvarenje je obilno, jer su vene rezervoari krvi. Kapilarno krvarenje je kapljiasto i brzo staje. Krvarenja prema sredini gde istie delimo na: spoljanje i unutranje. Spoljanje krvarenje moemo zaustaviti u okviru prve pomoi, a unutranje se ne moe zaustaviti u okviru prve pomoi. Znaci krvarenja: bleda koa, hladna i vlana koa, brz i slabo opipljiv puls, brzo i povrno disanje, muka i povraanje, e, strah i gubitak svesti. Gubitak velike koliine krvi moe dovesti do oka. Prilikom spreavanja oka treba tretirati uzrok, stalno pratiti stanje, spreiti gubitak toplote, obezbediti medicinsku pomo. Zabranjeno je davati hranu i zabranjeno je puenje cigareta u blizini povreenog.

PRELOM KUKAKuk je kuglasti zglob izmeu karlice i gornjeg dela butne kosti. Kraj butne kosti je zaobljen. Karlica i butna kost su spojene ligamentima. Najee povrede su: naprsnue miia spojenog sa bokom kuka. Prelomi kostiju karlice , kuka i natkolenice su retke povrede u sportu, a kada se dese sportske aktivnosti se prekidaju ( prelomi se javljaju u moto-sportu, automobilizmu i u zimskim sportovima).Prelome karlinog dela tela treba posmatrati kao: a) lokalizacija preloma prsten-pojas, komplikacije su sa funkcionalnim posledicama, b) parcijalne frakture koje ne prekidaju kontinuitet karlinog pojasa i po pravilu nisu teke, c) prelomi koji zahvataju acetabulum i za posledicu imaju poremeaj funkcije kuka. Karakteristini prelomi karlinog pojasa su:1. a) prelomi prednjeg luka koji su bilateralni ili unilateralni, ili disrupcija simfize. Nema velikih dislokacija i nema skraenje ekstremiteta sa te straneb) prelomi prednjeg i zadnjeg luka: to je dupli vertikalni prelom po Malgagni-u. Napred prelom obe grane pubine kosti, pozadi obino sa iste strane prelomi u blizini sakroilianog zgloba. Ekivalenat je luksacija sakroilijanog zgloba. U oba sluaja sledi otvaranje ilijane kosti u polje, kao i proksimalna migracija sa skraenjem noge, pratei poremeaji ovih povreda su: ok, povreda abdominalnih organa, pojava velikih hematoma - pojava velikih hematoma i lezije urinarnog trakta (vesica urinaria, esta uretra) 2. Parcijalni prelomi kuka su: parcijalni-prelom-kukaa) prelomi spine iliace anterior superior (direkna trauma ili kontrakcija muskulature) b) prelomi spine iliace anterior inferior, c) prelomi zadnjih ilijanih bodlji, d) prelomi ilijanih grebena, e) popreni prelomi ilijane kosti, f) izolovani prelomi iiona, g) izolovani prelomi sakruma, h) prelomi kokcigsa.3. Pubine luksacije sa luksacijom sakroilijanog zgloba, ili sa prelomnom crtom u blizini njega (bilo ilijano, bilo sacralno) obeleava se kao prelom po Cruvelie-u (ekvivalent je Malgagni-u).To je teka trauma sa velikim posledicama. 4. Prelomi koji zahvataju acetabulum znaajni su zbog funkcije kuka i zahtevaju posebnu umetnost i obuenost u njihovom zbrinjavanju. Bol se javlja u kuku i kako vreme prolazi on se pojaava i modrica se pojavljuje. Ova povreda je esta u kontaktnim sportovima sa loptom, a izazvana je udarcem ili padom na kuk. Kod svih ovih povreda (preloma) povrede su veoma teke i najvanije je: hitan i struni transport, antiok terapija sa nadoknadom cirkuliueg volumena, analgezijom, imobilizacijom i zbrinjavanjem prateih povreda. Dijagnostika mora da bude brza i to kraa (kliniki pregled, Rtg, laboratorija), a hemostaza i imobilizacija brze i adekvantne. Ove povrede su veoma opasne, a smrtnost se kree oko 30%.POVREDE VRATNOG DELA KIMENOG STUBAPovrede vratnog dela kimenog stuba su relativno este i oko 20% povreda kimenog stuba se deava u ovoj regiji.Uzrok nastankaOve povrede najee nastaju u saobraajnim nesreama, padovima sa visine i skokovima u vodu na glavu.Klinika slikaKlinika slika zavisi od teine povrede, odnosno da li je prilikom povrede vratne kime dolo do nervnih lezija ili je u pitanju samo povreda kotanih elemenata. Kod povreda koje nisu praene nervnim lezijama u klinikoj slici se javlja oteana pokretljivost vrata i umereni bolovi. Kod luksacionih povreda vratne kime, glava je nakrivljena na jednu stranu i izrotirana. Takoe, moe biti pomerena isturena napred ili nazad tako da se dobija utisak da je nasela na zadnji deo vrata. Prisutan je spazam vratnih miia.Visoke povrede kimene modine na nivou prvog i drugog vratnog prljena brzo dovode do smrtnog ishoda zbog povrede produene modine i ugroenosti centra za disanje.Teke povrede kimene modine koje nastaju pri luksacijama vratne kime na nivou od treeg do sedmog vratnog prljena dovode do motorne i senzitivne oduzetosti ispod nivoa povrede. U klinikoj slici je prisutna kvadriplegija oduzetost ekstremiteta. Prisutna je oduzetost sfinktera. Disanje je veoma oslabljeno. U sluajevima blae oduzetosti (kvadripareza) postoji sklonost ka oporavku.DijagnozaPostavlja se na osnovu anamneze, klinike slike, detaljnog pregleda, rendgenskih snimaka, kompjuterizovane tomografije (CT), magnetne rezonance i elektromiografije.LeenjePovreeni se pri izvlaenju sa mesta nesree uvek dri za glavu i ramena ime se iskljuuje pomeranje vrata. Leenje obuhvata repoziciju iaenog ili repoziciju polomljenog prljena. Ovakvi terapijski postupci se sprovode trakcijom preko lobanje ili operativnom fiksacijom. Cilj leenja je da se kod neoduzetih bolesnika prevenira oduzetost, a kod oduzetih sprei dalje oteenje kimene modine. Zbog gubitka kontrole sfinktera potrebno je plasirati kateter, a ukoliko je disanje ugroeno uraditi traheostomiju. Neophodna je prevencija dekubitusa.IAENJE ZGLOBA KUKA (LUXATIO COXAE TRAUMATICA)Iaenja zgloba kuka predstavljaju veoma teku povredu koja nastaje pod dejstvom sile visokog intenziteta. Traumatska luksacija kuka je esto udruena sa prelomom acetabuluma ili gornjeg okrajka butne kosti.Uzrok nastankaIaenje zgloba kuka najee nastaje u saobraajnim nesreama prilikom eonih sudara automobila, kada savijeno koleno vozaa ili putnika udari u tablu sa instrumentima ili u zadnji deo prednjeg sedita.Klinika slikaU zavisnosti od poloaja luksirane glave butne kosti prema acetabulumu, luksacija moe biti prednje gornja, prednje donja, zadnje gornja (najee) i zadnje donja. Poseban tip luksacije je centralna luksacija zgloba kuka gde se glava butne kosti pomera put medijalno lomei dno acetabuluma.U klinikoj slici dominira bol u predelu kuka i nemogunost pomeranja donjeg ekstremiteta. Kod zadnjih iaenja noga je skraena, rotirana unutra, adducirana i flektirana u kuku. Kod prednjih iaenja noga je skraena, rotirana spolja, umereno flektirana i abducirana. Pri pokuaju izvoenja pasivnih pokreta u kuku, javlja se federirajui otpor uz pojaane bolove.Dijagnoza Postavlja se na osnovu anamneze, klinike slike, objektivnog pregleda, rendgenskih snimaka karlice.LeenjeLeenje podrazumeva hitnu repoziciju glave butne kosti u acetabulum. Repozicija se vri u anesteziji, a uspenost se proverava radioloki. Nakon repozicije se plasira skeletna trakcija. Po skidanju skeletne ekstenzije nakon tri nedelje, bolesnik se aktivira takama, ali bez oslonca na povreenu nogu naredna tri meseca. Ukoliko je zatvorena repozicija nemogua, indikovana je operativna repozicija sa fiksacijom udruenih preloma.LUKSACIJA LAKTAIaenje lakta nastaje pri padu na ruku ispruenu u laktu. Uestalost ovog povreivanja kree se od 25 do 28% svih luksacija. Mehanizam povreivanja je u prekomerenom ekstenziranju vrha olekranona koji se upre u fosu olecrani, razdere se zglobna aura, koronoidni nastavak uzdigne i sklizne iz svog leita preko trohleje nadlaktine kosti i zaustavlja se u jami olekranona. Pritisak i dalje deluje, dolazi do potiskivanja podlaktice prema gore du nadlaktice a poputanjem sile napeti flektori podlaktice kontrahuju se i dovode lakat do 120 stepeni. Time je luksacija prema natrag zavrena. Komlikacije usled neadekvatnog leenja (imobilizacija nije dovoljno dugo primenjena) pojava miozitisa ostifikansa. Subluksacija i luksacija ovog zgloba najee se javlja kod rvaa, dudista, gimnastiara i u sportovima sa loptom.Intenzivan bol kod luksacijeKlinika slika kod svih subluksacija i luksacija je slina u zavisnosti od sportova. Karakterie se intenzivnim bolom, palpatorno se odredi stepen dislokacije, postoji velika slinosti kao kod preloma (kontraktura, i potpuna funkcionalna nemo ekstremiteta) dominira izrazita deformacija zgloba, sa velikim oteklinama, krvnim podlivom, i u nekim sluajevina direkna kompresija na nerve.