generale banka srbija ad beograd finansijski izveŠtaji i … · societe generale banka srbija a.d....

Societe Generale Banka Srbija AD Beograd FINANSIJSKI IZVEŠTAJI I NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE NA DAN 31.DECEMBAR 2014.GODINE

SOCIETE GENERALE BANKA SRBIJA A.D. BEOGRAD _________________________________________________________________________________________________ SADRŽAJ

STRANA

BILANS USPEHA 3

IZVEŠTAJ O OSTALOM REZULTATU 4

BILANS STANJA 5

IZVEŠTAJ O PROMENAMA NA KAPITALU 6

IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE 7 ‐ 8

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 9 ‐ 117

SOCIETE GENERALE BANKA SRBIJA A.D. BEOGRAD _________________________________________________________________________________________________ NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE

9

1. OSNOVNE INFORMACIJE O BANCI Societe Generale Banka Srbija a.d. Beograd (u daljem tekstu “Banka”) osnovana je 14. decembra 1990. godine i upisana u Registar kod Privrednog suda u Beogradu Rešenjem br. Fi‐95/91 od 14. februara 1991. godine. Većinski osnivač Banke je Societe Generale S.A., Pariz (99.99%) ujedno i članica Societe Generale Grupe. Banka je izvršila usaglašavanje sa Zakonom o bankama i drugim finansijskim organizacijama, što je upisano u Registar kod Privrednog suda u Beogradu Rešenjem br. Fi‐20525/96 od 31. decembra 1996. godine. Banka je registrovana da, pored obavljanja kreditnih i depozitnih poslova, obavlja i poslove platnog prometa sa inostranstvom i kreditne poslove sa inostranstvom, a na osnovu Rešenja Narodne banke Jugoslavije br. 65 od 28. februara 1991. godine. Poreski identifikacioni broj Banke je 100000303, a matični broj Banke je 07552335. Rešenjem Agencije za privredne registre broj BD 165078 od 13. oktobra 2006. godine Banka je registrovana kao zatvoreno akcionarsko društvo. Rešenjem br 1431‐70/2007 od 01. novembra 2007. godine Banka je promenila naziv iz Societe Generale Yugoslav Bank A.D. Beograd u Societe Generale Banka Srbija AD Beograd. Sedište Banke nalazi se u Beogradu, u ulici Bulevar Zorana Đinđića 50 a/b. Na dan 31. decembra 2014. godine, Banka je zapošljavala 1.379 radnika (31.12.2013: 1.397). Banka ima 104 ekspozitura na dan 31. decembra 2014.godine (31.12.2013: 108 ekspoziture). Osnovne aktivnosti Banke su: obavljanje platnog prometa u zemlji i inostranstvu, kreditni poslovi, depozitni poslovi i poslovi kupoprodaje deviza. Ostale aktivnosti obuhvataju poslove izdavanja garancija, otvaranja akreditiva i ostale bankarske poslove i brokerske usluge. Banka je u toku 2005. godine izvršila registraciju za obavljanje custody poslova.


10

2. RAČUNOVODSTVENE POLITIKE 2.1. Osnove za sastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja Finansijski izveštaji Banke za 2014. godinu sastavljeni su u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (“MSFI“) i propisima Narodne Banke Srbije koji regulišu finansijsko izveštavanje banaka. Priloženi finansijski izveštaji su prikazani u formi propisanoj Odlukom o obrascima i sadržini pozicija u obrascima finansijskih izveštaja za banke (Službeni glasnik Republike Srbije broj 71/2014 i 135/2014). Priloženi finansijski izveštaji predstavljaju pojedinačne finansijske izveštaje. Banka posebno sastavlja i prikazuje

konsolidovane finansijske izveštaje u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja.

Banka ima 100% učešće u kapitalu zavisnog pravnog lica Sogelease Srbija d.o.o. Beograd i 49% učešća u kapitalu

pridruženog pravnog lica Societe Generale Osiguranje ad za životno osiguranje Beograd.

U ovim pojedinačnim finansijskim izveštajima učešća u kapitalu zavisnog pravnog lica i pridruženog pravnog lica

iskazana su po nabavnoj vrednosti.

Konsolidovani finansijski izveštaji su izdati 30.03.2015. godine.

Priloženi finansijski izveštaji su sastavljeni u skladu sa konceptom istorijskog troška, izuzev za sledeće stavke koje se vrednuju po fer vrednosti: hartije od vrednosti raspoložive za prodaju, derivate, ostala finansijska sredstva i obaveze namenja trgovanju, finansijska sredstva i obaveze po fer fer vrednosti preko bilansa uspeha i obaveze za plaćanje akcijama zasnovane na gotovini. Iznosi u priloženim finansijskim izveštajima Banke iskazani su u hiljadama dinara, osim ukoliko nije drugačije naznačeno. Dinar (RSD) predstavlja funkcionalnu i izveštajnu valutu Banke. Sve transakcije u valutama koje nisu funkcionalna valuta, tretiraju se kao transakcije u stranim valutama. Finansijski izveštaji su pripremljeni na bazi koncepta nastavka poslovanja koji podrazumeva da će Banka nastaviti sa poslovanjem u predvidljivoj budućnosti. Banka je u sastavljanju priloženih finansijskih izveštaja primenila računovodstvene politike obelodanjene u daljem tekstu Napomene 2.


11

2. RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.2. Prva primena Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja Finansijski izveštaji koji su sastavljeni za godinu koja se završila 31.decembra 2014.godine su prvi finansijski izveštaji koje je Banka sastavila u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja. U cilju pripreme finansijskih izveštaja u skladu sa MSFI:

Banka je pripremila i prezentovala početni Bilans stanja na dan 1.januara 2013.godine u skladu sa MSFI;

Banka je utvrdila da nije bilo izmena prethodno obelodanjenih iznosa kapitala na dan 1. januara 2013. godine i 31. decembra 2013. godine kao i neto rezultata za godinu koja se završila 31. decembra 2013. godine kako bi se postiglo usaglašavanje sa MSFI. Procene primenjene na 1. januar 2013. godine i 31. decembar 2013. godine su konzistentne sa onim primenjenim na iste datume prema ranije primenjenim propisima.

Banka je promenila prezentaciju Bilansa stanja i Bilansa uspeha u odnosu na ranije zahtevanu prezentaciju i prikazala Izveštaj o ostalom rezultatu. Razlika između ukupne aktive u finansijskim izveštajima i ranije prikazanim iznosima ukupne aktive na dan 31. decembar 2013. godine i 1. januar 2013. godine u iznosima od RSD 845.234 hiljade i RSD 779.179 hiljade respektivno se odnosi na:

o razgraničene neamortizovane naknade za odobravanje kredita od RSD 686.721 hiljade na dan 31. decembra 2013. godine i RSD 616.073 hiljade na dan 1.januara 2013. godine. Ove naknade su prikazane u okviru pripadajućeg finansijskog instrumenta, a ranije su prikazane u okviru obaveza.

o unapred plaćene rashode po osnovu troškova servisiranja depozita i ostalih obaveza od RSD 158.513 hiljada na dan 31. decembra 2013. godine i RSD 163.106 hiljade na dan 1. januara 2013. godine. Troškovi su prikazani u okviru depozita i subordiniranih obaveza, a ranije su bili prikazivani u okviru potraživanja.

Banka je promenila prezentaciju Izveštaja o tokovima gotovine. Gotovina i gotovinski ekvivalenti koji su uključeni u izveštaj o tokovima gotovine prikazani su u okviru Napomene 38. 2.3. Značajne računovodstvene procene i prosuđivanja Sastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja zahteva od rukovodstva Banke korišćenje najboljih mogućih procena i razumnih pretpostavki, koje imaju efekta na iskazane vrednosti sredstava, obaveza, prihoda i rashoda, prateća obelodanjivanja kao i na obelodanjivanja potencijalnih obaveza na dan sastavljanja finansijskih izveštaja. Procene i pretpostavke su zasnovane na informacijama raspoloživim na dan sastavljanja finansijskih izveštaja. Stvarni rezultati mogu se razlikovati od navedenih procena. Procene i pretpostavke se kontinuirano razmatraju i preispituju. Promene u računovodstvenim procenama se priznaju u periodu u kojem je procena promenjena, ukoliko promena utiče samo na taj period, odnosno u periodu u kome je promena nastala i budućim periodima, ukoliko promena procene utiče i na tekući i buduće periode. U daljem tekstu navedene su ključne procene i pretpostavke koje su korišćene prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja.


12

2. RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.3. Značajne računovodstvene procene i prosuđivanja (nastavak) Fer vrednost finansijskih instrumenata Fer vrednost predstavlja cenu koja bi bila dobijena za transakciju prodaje sredstva ili plaćanja za prenos obaveze u redovnoj transakciji između učesnika na tržištu na datum vrednovanja. Utvrđivanje fer vrednosti bazirano je na pretpostavci da se transakcija održala na primarnom tržištu sredstva ili obaveze ili, u odsustvu primarnog tržišta, na najpovoljnijem tržištu za sredstvo ili obavezu. U slučaju da za sredstvo ili obavezu postoji primarno tržište, fer vrednost predstavlja cena na tom tržištu. Fer vrednost sredstva ili obaveze se vrednuje korišćenjem pretpostavki koje bi koristili učesnici na tržištu kada utvrđuju cenu sredstva ili obaveze, pretpostavljajući da učesnici na tržištu delaju u svom najboljem ekonomskom interesu. Fer vrednost nefinansijskog sredstva uzima u obzir mogućnost tržišnog učesnika da generiše najveće i najbolje ekonomske koristi korišćenjem tog sredstva ili prodajom drugom učesniku na tržištu koji bi najviše i najbolje iskoristio sredstvo. Banka koristi tehnike vrednovanja koje su odgovarajuće u okolnostima i za koje su dostupni podaci korišćeni za utvrđivanje fer vrednosti, pri čemu se maksimizira korišćenje relevantnih uočljivih ulaznih podataka i minimizira korišćenje neuočljivih ulaznih podataka. Tehnike vrednovanja se revidiraju periodično, kako bi na odgovarajući način odrazile tekuće tržišne uslove. Sva sredstva i obaveze koja se vrednuju po fer vrednosti ili čija se fer vrednost obelodanjuje u finansijskim izveštajima klasifikovana su u tri nivoa hijerarhije fer vrednosti: Nivo 1 ‐ Kotirane tržišne cene (nekorigovane) na aktivnom tržištu za istovetna sredstva ili obaveze Nivo 2 – Korišćenje tehnike vrednovanja za koje je najniži nivo ulaznog podatka značajnog za utvrđivanje fer vrednosti direktno ili indirektno uočljiv Nivo 3 ‐ Korišćenje tehnike vrednovanja za koje najniži nivo ulaznog podatka značajnog za utvrđivanje fer vrednosti nije uočljiv Za sredstva ili obaveze koje se kontinuirano vrednuju po fer vrednosti u finansijskim izveštajima, Banka utvrđuje ponovnom procenom kategorizacije na svaki izveštajni datum da li su se desili prelazi između nivoa hijerarhije. Obezvređenje vrednosti finansijskih sredstava Banka procenjuje, na svaki izveštajni datum, da li postoji objektivan dokaz da je vrednost finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava, koje se ne vrednuje po fer vrednosti, umanjena (obezvređena). Finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstva je obezvređena i gubici po osnovu obezvređenja se priznaju ako postoji objektivan dokaz o obezvređenju kao rezultat jednog ili više događaja koji su nastali nakon početnog priznavanja sredstva (slučaj gubitka) i kada slučaj gubitka utiče na procenjene buduće


13

2. RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.3. Značajne računovodstvene procene i prosuđivanja (nastavak) Obezvređenje vrednosti finansijskih sredstava (nastavak) novčane tokove finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koji mogu biti pouzdano procenjeni. Banka razmatra dokaze obezvređenja na individualnoj i grupnoj osnovi. Za sva pojedinačno značajna finansijska sredstva procena obezvređenja se sprovodi na individualnoj osnovi. Sva značajna sredstva za koja na individualnoj osnovi nije utvrđeno obezvređenje procenjuju se na grupnoj osnovi kako bi se utvrdilo obezvređenje koje se desilo ali još uvek nije identifikovano. Sredstva koja nisu individualno značajna a koja se vrednuju po amortizovanoj vrednosti grupišu se na osnovu sličnih karakteristika rizika. Objektivni dokaz obezvređenja finansijskog sredstva, uključujući i učešća u kapitalu, uključuje kašnjenje u plaćanju dužnika, restrukturiranje kredita od strane Banke po uslovima koje Banka u drugim okolnostima ne bi razmotrila, indikaciju da je dužnik ili izdavalac hartije u likvidaciji ili stečaju, kao i bilo koji drugi dostupan podatak kao što su nepovoljne promene u statusu izmirenja obaveza dužnika ili izdavaoca hartije ili ekonomski uslovi koji ukazuju na neizmirenje obaveza u grupi. Prilikom procene obezvređenja na grupnoj osnovi, Banka koristi statističke modele istorijskih trendova verovatnoće nastanka gubitka, oporavka i naplate i nastalih gubitaka. Banka redovno sprovodi back‐testing modela. a. Obezvređenje sredstva koja se vode po amortizovanoj vrednosti Obezvređenje sredstava koje se vode po amortizovanoj vrednosti se utvrđuje kao razlika između knjigovodstvene vrednosti finansijskog sredstva i sadašnje vrednosti očekivanih novčanih tokova diskontovanih originalnom efektivnom kamatnom stopom sredstva. Gubici se priznaju u bilansu uspeha i odražavaju se u promenama ispravki vrednosti kredita. Kada naknadni događaj dovede do smanjenja iznosa ispravke vrednosti, prethodno priznati gubitak od obezvređenja se ukida kroz bilans uspeha. b. Obezvređenje finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju U slučaju finansijskih instrumenata raspoloživih za prodaju, Banka na izveštajni datum procenjuje da li postoje objektivni dokazi o obezvređenju, na osnovu istih kriterijuma koji važe za finansijska sredstva koja se vrednuju po amortizovanoj nabavnoj vrednosti. Ukoliko postoji dokaz o obezvređenju dužničkih finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju, kumulativni gubitak, vrednovan kao razlika između amortizovane vrednosti i trenutne fer vrednosti, umanjen za eventualne gubitke usled obezvređenja prethodno priznate u bilansu uspeha, se prenosi iz kapitala u bilans uspeha, dok se porast fer vrednosti nakon obezvređenja evidentira kroz bilans uspeha. Kada naknadni događaj dovede do smanjenja iznosa ispravke vrednosti dužničkog finansijskog sredstva namenjenog prodaji, prethodno priznati gubitak od obezvređenja se ukida kroz bilans uspeha. U slučaju učešća u kapitalu raspoloživih za prodaju, objektivnim dokazom se smatra i “značajan“ ili “prolongiran“ pad fer vrednosti instrumenta kapitala ispod nabavne vrednosti. U tom slučaju, kumulativni gubitak se utvrđuje kao razlika između nabavne vrednosti i trenutne fer vrednosti i isti se prenosi iz kapitala u bilans uspeha. Kada naknadni događaj dovede do smanjenja iznosa ispravke vrednosti učešća u kapitalu, ispravka vrednosti se ukida i priznaje direktno kroz kapital.


14

2. RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.3. Značajne računovodstvene procene i prosuđivanja (nastavak) c. Reprogramirani krediti Kada je u mogućnosti, Banka radije reprogramira kredite nego što realizuje sredstva obezbeđenja. To može da podrazumeva produženje roka otplate kao i nove uslove kreditiranja. Kada su uslovi izmenjeni, obezvređenje se utvrđuje korišćenjem originalne efektivne kamatne stope, pre izmene uslova kredita. Nakon izmene uslova, ne smatra se da je kredit dospeo. Rukovodstvo kontinuirano kontroliše reprogramirane kredite kako bi se osiguralo ispunjenje svih kriterijuma, kao i budućih plaćanja. Reprogramirani krediti podležu kontinuiranoj proceni obezvređenja. Koristan vek trajanja nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava Korisni veka trajanja nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava se preispituje godišnje ili kada postoji indikacija da je došlo do značajne promene faktora koji su predstavljali osnov za određivanje korisnog veka trajanja. Rezervisanje po osnovu sudskih sporova Banka je uključena u određeni broj sudskih sporova koji proističu iz njenog svakodnevnog poslovanja i odnose se na komercijalna i ugovorna pitanja, kao i pitanja koja se tiču radnih odnosa, a koja se rešavaju ili razmatraju u toku regularnog poslovanja. Banka periodično procenjuje verovatnoću negativnih ishoda ovih pitanja, kao i iznose verovatnih ili razumnih procena gubitaka. Razumne procene obuhvataju prosuđivanje rukovodstva nakon razmatranja informacija koje uključuju obaveštenja, poravnanja, procene od strane pravnih zastupnika Banke, dostupne činjenice, identifikaciju potencijalnih odgovornih strana i njihove mogućnosti da doprinesu rešavanju, kao i prethodno iskustvo. Rezervisanje za sudske sporove se formira kada se na bazi svih raspoloživih dokaza i informacija procenjuje da je verovatno da će sudski spor dovesti do obaveze Banke. Rezervisanje se može korigovati u budućnosti usled nastanka novih događaja ili novih dostupnih informacija. Odložena poreska sredstva Odložena poreska sredstva priznaju se na sve odbitne privremene razlike i neiskorišćene iznose prenosivih poreskih kredita i poreskih gubitaka do mere do koje je izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se neiskorišćeni poreski gubici/krediti mogu iskoristiti. Knjigovodstvena vrednost odloženih poreskih sredstava preispituje se na dan svakog bilansa stanja i umanjuje do mere do koje više nije verovatno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se ukupna vrednost, ili deo vrednosti, odloženih poreskih sredstava može iskoristiti. Odložena poreska sredstva koja nisu priznata procenjuju se na dan svakog bilansa stanja, i priznaju do mere do koje je postalo verovatno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se odložena poreska sredstva mogu iskoristiti. Otpremnine prilikom odlaska u penziju i ostale naknade zaposlenima nakon prekida radnog odnosa Troškovi utvrđenih naknada zaposlenima nakon prekida radnog odnosa, odnosno odlaska u penziju nakon ispunjenih zakonskih uslova, utvrđuju se primenom aktuarske procene. Aktuarska procena uključuje procenu diskontne stope, budućih kretanja zarada, stope mortaliteta i fluktuacije zaposlenih. Zbog dugoročne prirode ovih planova, značajne neizvesnosti utiču na ishod procene.


15

2. RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.4. Pregled značajnih računovodstvenih politika 2.4.1. Preračunavanje stranih valuta Stavke uključene u finansijske izveštaje Banke odmeravaju se korišćenjem valute primarnog privrednog okruženja u kome Banka posluje (funkcionalna valuta). Kao što je izneto u Napomeni 2.1., finansijski izveštaji prikazani su u hiljadama dinara (RSD), koji predstavlja funkcionalnu i izveštajnu valutu Banke. Poslovne promene nastale u stranoj valuti su preračunate u dinare po srednjem kursu utvrđenom na međubankarskom tržištu deviza, koji je važio na dan poslovne promene. Sredstva i obaveze iskazani u stranoj valuti na dan bilansa stanja, preračunati su u dinare po srednjem kursu utvrđenom na međubankarskom tržištu deviza koji je važio na taj dan.

VALUTA 31.12.2014 31.12.2013

EUR 120,9583 114,6421

CHF 100,5472 93,5472

USD 99,4641 83,1282

Pozitivne ili negativne kursne razlike nastale prilikom preračuna pozicija bilansa stanja iskazanih u stranoj valuti i prilikom poslovnih transakcija u stranoj valuti, evidentirane su u korist ili na teret bilansa uspeha kao prihodi i rashodi po osnovu kursnih razlika. Dobici i gubici koji nastaju prilikom preračuna finansijskih sredstava i obaveza sa valutnom klauzulom evidentiraju se u bilansu uspeha u okviru prihoda, odnosno rashoda po osnovu kursnih razlika po osnovu ugovorene valutne klauzule. Preuzete i potencijalne obaveze u stranoj valuti preračunate su u dinare po srednjem kursu na dan bilansa stanja. 2.4.2. Prihodi i rashodi od kamata Za sve finansijske instrumente vrednovane po amortizovanoj vrednosti, kamatonosne finansijske instrumente raspoložive za prodaju i finansijske instrumente po fer vrednosti kroz bilans uspeha, prihodi ili rashodi od kamata se priznaju po efektivnoj kamatnoj stopi, koja precizno diskontuje procenjena buduća novčana plaćanja ili primanja kroz očekivani životni vek finansijskog instrumenta ili kada je to prikladno, u kraćem vremenskom periodu, na neto knjigovodstvenu vrednost finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza. Prilikom određivanja efektivne kamatne stope uzimaju se u obzir svi ugovorni uslovi finansijskog instrumenta, uključujući i naknade ili dodatne troškove koji su direktno povezani sa finansijskim sredstvom i čine sastavni deo efektivne kamatne stope, izuzev budućih kreditnih gubitaka. 2.4.3. Prihodi i rashodi od naknada i provizija Prihodi i rashodi od naknada i provizija nastali pružanjem, odnosno korišćenjem bankarskih usluga, priznaju se po načelu uzročnosti prihoda i rashoda i utvrđuju se za period kada su ostvareni, tj. kada je usluga pružena. Naknade i provizije prevashodno čine naknade za usluge platnog prometa, izdate garancije i druge bankarske usluge.


16

2. RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.4. Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak) 2.4.4. Prihodi od dividendi Prihodi od dividendi se priznaju kada nastane pravo Banke da primi dividendu, najčešće kada akcionari odobre dividendu. 2.4.5. Neto rezultat trgovanja Dobici i gubici po osnovu trgovanja uključuju dobitke i gubitke po osnovu prodaje finansijskih sredstava namenjenih trgovanju, po osnovu promene njihove fer vrednosti i po osnovu promene vrednosti derivata namenjenih trgovanju. 2.4.6. Troškovi operativnog lizinga Plaćanja po osnovu operativnih zakupa iskazuju se u bilansu uspeha na ravnomernoj osnovi tokom trajanja zakupa. Podsticaji kod zakupa priznaju se kao sastavni deo ukupnog troška zakupa, kroz trajanje zakupa. 2.4.7. Nekretnine i oprema Nekretnine i oprema iskazuju se po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu amortizaciju i eventualne gubitke po osnovu umanjena vrednosti sredstava. Nabavnu vrednost čini vrednost po fakturi dobavljača, uvećana za zavisne troškove po osnovu nabavke i troškove dovođenja sredstva u stanje funkcionalne pripravnosti. Naknadni troškovi se uključuju u nabavnu vrednost sredstva ili se priznaju kao posebno sredstvo samo kada postoji verovatnoća da će Banka u budućnosti imati ekonomsku korist od tog sredstva i ako se njihova vrednost može pouzdano utvrditi. Svi drugi troškovi tekućeg održavanja terete bilans uspeha finansijskog perioda u kome su nastali. Amortizacija nekretnina i oprema obračunava se primenom proporcionalne metode, kojom se nabavna vrednost otpisuje tokom procenjenog veka trajanja sredstva i priznaje se kroz bilans uspeha. Primenjene godišnje stope amortizacije su sledeće:

Godišnja stopa amortizacije

Građevinski objekti 2‐10%

Kompjuteri 20%

Nameštaj i oprema 10‐16%

Motorna vozila 15,50%

Građevinski objekti se amortizuju u zavisnosti od procenjenog veka upotrebe koji je individualan za svaki objekat Banke. Zemljište i umetnička dela ne podležu amortizaciji, kao ni osnovna sredstva u pripremi. Promene u očekivanom korisnom veku upotrebe sredstava obuhvataju se kao promene u računovodstvenim procenama. Nekretnine i oprema prestaju da se priznaju prilikom otuđenja ili ukoliko se više ne očekuje buduća ekonomska korist od njihove upotrebe. Dobici ili gubici koji se javljaju prilikom prestanka priznavanja nekretnina i opreme, priznaju se u korist ili na teret bilansa uspeha.


17

2. RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.4. Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak) 2.4.8. Nematerijalna ulaganja Nematerijalna ulaganja se sastoje od licenci i ostalih nematerijalnih ulaganja. Nematerijalna ulaganja se priznaju samo kada se njihova nabavna vrednost može pouzdano vrednovati i kada je verovatno da će Banka imati očekivane buduće ekonomske koristi od njihovog korišćenja. Nematerijalna ulaganja se inicijalno iskazuju po nabavnoj vrednosti, dok se naknadno vrednuju po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu amortizaciju i eventualne gubitke po osnovu umanjena vrednosti sredstava. Korisni vek upotrebe nematerijalnih sredstava se procenjuje kao ograničen ili neograničen. Nematerijalna sredstva sa ograničenim vekom trajanja se amortizuju tokom korisnog veka upotrebe. Period i metod amortizacije za nematerijalna sredstva sa ograničenim vekom upotrebe se proveravaju najmanje jednom godišnje. Promene u očekivanom korisnom veku upotrebe ili očekivanom obrascu korišćenja budućih ekonomskih koristi sadržanih u sredstvu se računovodstveno obuhvataju tako što se promeni period ili metod amortizacije sredstva i tretiraju se kao promene u računovodstvenim procenama. Amortizacija nematerijalnih ulaganja se obračunava korišćenjem proporcionalne metode u cilju smanjenja vrednosti nematerijalnih ulaganja do njihove rezidualne vrednosti tokom procenjenog korisnog veka upotrebe. Najčešće procenjen vek trajanja se kreće u rasponu od 2 do 10 godina. Troškovi amortizacije nematerijalnih sredstava sa ograničenim vekom trajanja se priznaju na teret bilansa uspeha. Izdaci za održavanje kompjuterskih softverskih programa priznaju se kao trošak u periodu kada nastanu. Nematerijalna ulaganja u pripremi ne podležu amortizaciji, kao ni nematerijalna ulaganja sa neograničenim vekom upotrebe. 2.4.9. Investicione nekretnine Investicione nekretnine Banke ostvaruju zaradu njihovim izdavanjem. Početno vrednovanje investicione nekretnine vrši se po nabavnoj vrednosti ili ceni koštanja, uvećanoj za zavisne troškove koji se mogu pripisati nabavnoj vrednosti odnosno ceni koštanja. Naknadno vrednovanje investicionih nekretnina vrši se po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu amortizaciju i eventualne gubitke po osnovu umanjena vrednosti.

Godišnja stopa amortizacije

Investicione nekretnine 2‐10%

Investicione nekretnine prestaju da se priznaju prilikom otuđenja ili ukoliko se investiciona nekretnina trajno povuče iz upotrebe i ne očekuju se buduće ekonomske koristi. 2.4.10. Obezvređenje nefinansijskih sredstava Na dan bilansa stanja, rukovodstvo Banke utvrđuje da li postoji indikacija da je sredstvo obezvređeno. Ukoliko indikacije postoje, Banka procenjuje nadoknadivu vrednost sredstva, koja predstavlja upotrebnu vrednost ili fer vrednost tog sredstva umanjenu za troškove prodaje, u zavisnosti koja je od te dve vrednosti veća. Ukoliko je nadoknadivi iznos sredstva niži od njegove knjigovodstvene vrednosti, sredstvo se smatra obezvređenim i knjigovodstvena vrednost tog sredstva se umanjuje do visine nadoknadive vrednosti. Razmatranje obezvređenja zahteva subjektivno prosuđivanje u pogledu procene budućih tokova gotovine koji se diskontovanjem svode na sadašnju vrednost korišćenjem diskontne stope pre oporezivanja a koja odražava tekuće tržišne procene vremenske vrednosti novca i rizike specifične za sredstvo.


18

2. RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.4. Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak) 2.4.11. Finansijski instrumenti Klasifikacija finansijskih instrumenata Rukovodstvo Banke vrši klasifikaciju finansijskih instrumenata pri inicijalnom priznavanju. Klasifikacija finansijskih instrumenata prilikom početnog priznavanja zavisi od svrhe zbog koje su finansijski instrumenti stečeni i njihovih karakteristika. Banka je klasifikovala finansijska sredstva u sledeće kategorije: finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha, hartije od vrednosti koje se drže do dospeća, krediti i potraživanja i finansijska sredstva raspoloživa za prodaju. Početno vrednovanje finansijskih instrumenata Finansijski instrumenti se inicijalno vrednuju po fer vrednosti, uvećanoj za troškove transakcija (izuzev finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza koje se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha), koji su direktno pripisivi nabavci ili emitovanju finansijskog sredstva ili finansijske obaveze. Finansijska sredstva i finansijske obaveze se evidentiraju u bilansu stanja Banke, od momenta kada se Banka ugovornim odredbama vezala za instrument. Kupovina ili prodaja finansijskih sredstava na “uobičajen način” priznaje se primenom obračuna na datum poravnanja, odnosno datum kada je sredstvo isporučeno drugoj strani. Naknadno vrednovanje finansijskih instrumenata Naknadno vrednovanje finansijskih instrumenata zavisi od njihove klasifikacije, kao što sledi: i. Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha

Ova kategorija sadrži dve potkategorije: finansijska sredstva koja se drže radi trgovanja i ona koja se vode po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Rukovodstvo nije prilikom inicijalnog priznavanja klasifikovalo finansijska sredstva u potkategoriju sredstava koja se iskazuju po fer vrednosti preko bilansa uspeha. Finansijska sredstva se klasifikuju kao sredstva za trgovanje ako su pribavljena radi prodaje ili ponovne kupovine u kratkom roku, radi ostvarivanja dobitaka iz kratkoročnih promena cena istih ili su derivati. Navedena sredstva se evidentiraju u bilansu stanja po fer vrednosti. Svi dobici i gubici koji nastaju prilikom vrednovanja i prodaje finansijskih sredstava po fer vrednosti iskazuju se u bilansu uspeha. Banka koristi derivate kao što su teriminska kupoprodaja deviza i valutni svop. Derivati se računovodstveno obuhvataju po fer vrednosti i evidentiraju kao sredstvo, kada je njihova fer vrednost pozitivna, odnosno kao obaveze, kada je njihova fer vrednost negativna. Promene u fer vrednosti derivata se priznaju u okviru dobitaka/gubitaka po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju. Valutna klauzula predstavlja ugrađeni derivat koji se ne evidentira odvojeno od osnovnog ugovora, obzirom da su ekonomske karakteristike i rizici ugrađenog derivata usko povezani sa osnovnim ugovorom. Dobici i gubici nastali po osnovu primene valutne klauzule evidentiraju se u bilansu uspeha kao prihodi, odnosno rashodi od efekata ugovorene valutne klauzule.


19

2. RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.4. Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak) 2.4.11. Finansijski instrumenti (nastavak) ii. Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća su nederivativna finansijska sredstva sa fiksnim ili odredivim plaćanjima i sa fiksnim dospećem, za koje Banka ima pozitivnu nameru i sposobnosti da ih drži do dospeća. Nakon inicijalnog priznavanja, hartije od vrednosti koje se drže do dospeća evidentiraju se po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metoda efektivne kamatne stope, umanjenoj za obezvređenje. Amortizovana vrednost obračunava se uzimajući u obzir sve diskonte ili premije pri kupovini u toku perioda dospeća. Prihodi po osnovu obračunatih kamata na ove instrumente se obračunavaju metodom efektivne kamatne stope i iskazuju u okviru prihoda od kamata. Gubici od obezvređenja se priznaju u bilansu uspeha u okviru rashoda po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava. iii. Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju Hartije od vrednosti koje su namenjene da se drže na neodređeni vremenski period, a koje mogu biti prodate usled potrebe za obezbeđenjem likvidnosti ili izmena u kamatnim stopama, kursevima stranih valuta ili cena kapitala, klasifikuju se kao „hartije od vrednosti raspoložive za prodaju“. Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju obuhvataju instrumente kapitala drugih pravnih lica i dužničke hartije od vrednosti. Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju sastoje se od akcija drugih pravnih lica kao i hartija od vrednosti koje emituje Republika Srbija. Nakon inicijalnog priznavanja, hartije od vrednosti raspoložive za prodaju se iskazuju po fer vrednosti. Fer vrednost hartija od vrednosti koje se kotiraju na berzi zasniva se na tekućim cenama ponude. Nerealizovani dobici i gubici po osnovu hartija raspoloživih za prodaju evidentiraju se u okviru ostalog ukupnog rezultata, dok se hartija od vrednosti ne proda, naplati ili na drugi način realizuje, ili dok ta hartija od vrednosti nije obezvređena. Kada se hartije od vrednosti raspoložive za prodaju otuđe ili kada im se umanji vrednost, kumulirane korekcije fer vrednosti priznate u okviru ostalog ukupnog rezultata. Prihodi od kamata na dužničke hartije od vrednosti se priznaju u bilansu uspeha u okviru prihoda od kamata, metodom efektivne kamatne stope. Prihodi od dividendi po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju se priznaju u bilansu uspeha u okviru ostalih prihoda kada nastane pravo Banke da primi dividendu. Kada su u pitanju učešća u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju, Banka na dan bilansa stanja vrši procenu da li postoje objektivni dokazi da je jedno ili više ulaganja obezvređeno. U slučaju učešća u kapitalu drugih pravnih lica klasifikovanih kao raspoloživih za prodaju, u objektivne dokaze se svrstavaju značajan ili prolongiran pad fer vrednosti ulaganja ispod nabavne vrednosti. Kada postoje dokazi o obezvređenju, kumulativni gubitak, vrednovan kao razlika između nabavne cene i tekuće fer vrednosti, umanjen za bilo koji gubitak usled obezvređenja tog ulaganja, koje je prethodno priznato na teret bilansa uspeha, se uklanja iz kapitala i priznaje se na teret bilansa uspeha. Ispravke vrednosti po osnovu obezvređenja učešća u kapitalu se ne ukidaju preko bilansa uspeha, već se povećanje fer vrednosti, nakon priznatog obezvređenja, priznaje direktno u korist kapitala.


20

2. RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.4. Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak) 2.4.11. Finansijski instrumenti (nastavak) iii. Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju (nastavak) Ispravke vrednosti po osnovu obezvređenja učešća u kapitalu, koja se ne kotiraju na aktivnom tržištu i čija se fer vrednost ne može pouzdano utvrditi, se procenjuju kao razlika između njihove knjigovodstvene vrednosti i sadašnje vrednosti očekivanih budućih tokova gotovine, priznaju se na teret bilansa uspeha i ne ukidaju do prestanka priznavanja sredstava. U slučaju dužničkih instrumenata koji su klasifikovani kao raspoloživi za prodaju, obezvređenje se procenjuje na osnovu istih kriterijuma kao i za finansijska sredstva koja se iskazuju po amortizovanoj nabavnoj vrednosti. Ukoliko se, u narednoj godini, fer vrednost dužničkog instrumenta poveća i ukoliko se taj rast može objektivno povezati sa događajem koji se desio nakon što je gubitak usled obezvređenja priznat na teret bilansa uspeha, gubitak usled obezvređenja se ukida u korist bilansa uspeha.

iv. Investicije u kapitalu zavisnih pravnih lica Zavisno pravno lice je onaj entitet nad kojim Banka ima kontrolu. Kontrola je uspostavljena kada je Banka izložena, ili ima prava na, varijabilne prinose po osnovu učešća u entitetu u koji je investirala i ima sposobnost da utiče na te prinose po osnovu moći koju ima nad entitetom u koji je investirala. Banka na dan 31. decembra 2014. godine poseduje 100% vlasništva privrednog društva Sogelase Srbija d.o.o. Beograd. Učešće u kapitalu navedenog zavisnog pravnog lica iskazano je po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ispravku vrednosti (Napomena 19). v. Investicije u kapitalu pridruženih pravnih lica Ulaganje u pridružena pravna lica je ulaganje u entitet nad kojim Banka ima značajan uticaj. Naknadno se evidentira po nabavnoj vrednosti umanjenoj za obezvređenje, ukoliko postoji. Banka na dan 31. decembra 2014. godine ima učešće u kapitalu Societe Generale Osiguranje ad za životno osiguranje Beograd, učestvujući u ukupnom kapitalu Društva sa 49% (Napomena 18). vi. Krediti i potraživanja Krediti i potraživanja su nederivativna finansijska sredstva sa fiksnim ili odredivim plaćanjima koja nisu kotirana na aktivnom tržištu. Krediti i potraživanja uključuju kredite i plasmane bankama i komitentima. Krediti i plasmani bankama i komitentima odobreni od strane Banke evidentiraju se u bilansu stanja od momenta prenosa sredstava korisniku kredita. Nakon početnog priznavanja, krediti i plasmani bankama i komitentima se iskazuju po amortizovanoj vrednosti korišćenjem efektivne kamatne stope, umanjenoj za obezvređenje. Amortizovana vrednost se obračunava uzimajući u obzir svako inicijalno uvećanje ili umanjenje za iznos premije ili diskonta kao i naknada i drugih troškova koji su integralni deo efektivne kamatne stope. Amortizacija se priznaje kao prihod od kamata u bilansu uspeha. Gubici po osnovu umanjenja vrednosti priznaju se u bilansu uspeha kao rashod po osnovu obezvređenja finansijskog sredstva. Umanjenje vrednosti finansijskih sredstava i rezervisanja za rizike U skladu sa internom politikom Banke, na izveštajni datum Banka procenjuje da li postoji objektivan dokaz umanjenja (obezvređenja) vrednosti finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava. Gubici po osnovu obezvređenja se priznaju samo ako postoji objektivan dokaz o obezvređenju kao rezultat jednog ili više događaja koji su nastali nakon početnog priznavanja sredstva i kada isti utiču na procenjene buduće novčane tokove finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koji mogu biti pouzdano procenjeni.


21

2. RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.4. Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak) 2.4.11. Finansijski instrumenti (nastavak) vi. Krediti i potraživanja (nastavak) Umanjenje vrednosti finansijskih sredstava i rezervisanja za rizike(nastavak) Dokazi o obezvređenju uključuju indikacije da se jedan dužnik ili grupa dužnika suočava sa značajnim finansijskim poteškoćama, docnje pri servisiranju kamate ili glavnice, verovatnoću da će doći do stečaja ili neke druge finansijske reorganizacije i kada dostupni podaci pokazuju da je došlo do merljivog smanjenja budućih tokova gotovine, kao što su promene u okviru neizmirenih obaveza ili ekonomskih uslova koji su u korelaciji sa odstupanjima od ugovorenih uslova. Prilikom procene obezvređenja kredita i plasmana bankama i komitentima vrednovanih po amortizovanoj nabavnoj vrednosti, Banka za svako finansijsko sredstvo koje je individualno značajno vrši individualnu procenu da utvrdi da li postoje objektivni dokazi o obezvređenju, dok za finansijska sredstva koja nisu individualno značajna vrši grupnu procenu o obezvređenosti plasmana. Ukoliko Banka utvrdi da ne postoje objektivni dokazi o obezvređenju za finansijska sredstva za koja je vršena individualna procena Banka svrstava takva sredstva u grupu finansijskih sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika i vrši grupnu procenu obezvređenja. Sredstva za koja se vrši individualna procena obezvređenja i za koja se priznaje gubitak po osnovu obezvređenja nisu uključena u grupnu procenu obezvređenja. Ukoliko postoje objektivni dokazi o obezvređenju, iznos gubitka se vrednuje kao razlika između knjigovodstvene vrednosti sredstva i sadašnje vrednosti budućih tokova gotovine (ne uzimajući u obzir očekivane kreditne gubitke koji još uvek nisu nastali). Sadašnja vrednost očekivanih budućih tokova gotovine se diskontuje korišćenjem ugovorene efektivne kamatne stope finansijskog sredstva. Ukoliko kredit ima varijabilnu kamatnu stopu, koristi se tekuća efektivna kamatna stopa. Obračun sadašnje vrednosti procenjenih budućih tokova gotovine finansijskog sredstva obezbeđenog kolateralom uzima u obzir tokove gotovine koji mogu nastati iz procesa realizacije kolaterala umanjene za troškove realizacije i prodaje kolaterala. U svrhe grupne procene obezvređenja, finansijska sredstva se grupišu na osnovu internog sistema klasifikacije koji Banka koristi uzimajući u obzir karakteristike kreditnog rizika. Budući tokovi gotovine koji se odnose na grupu finansijskih sredstava koji su predmet grupne procene obezvređenja se procenjuju na osnovu istorijskih iskustava o gubicima po osnovu sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika. Istorijska iskustva se koriguju na osnovu dostupnih tekućih podataka kako bi se odrazili efekti tekućih uslova koji nisu imali uticaja na godine na kojima se zasniva istorijsko iskustvo, kao i da bi se uklonili efekti uslova koji su postojali tokom istorijskog perioda, a ne postoje na dan bilansa stanja. Metodologija i pretpostavke koji se koriste za procenu budućih tokova gotovine se redovno pregledaju da bi se smanjile razlike između procenjenih iznosa i stvarnog iskustva po osnovu gubitka. Knjigovodstvena vrednost sredstva se smanjuje korišćenjem računa ispravke vrednosti, a gubici nastali po osnovu umanjenja vrednosti kredita i potraživanja, kao i ostalih finansijskih sredstava vrednovanih po amortizovanoj vrednosti, evidentiraju se u bilansu uspeha kao rashodi po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava (Napomena 8). Krediti i sa njima povezana ispravka vrednosti se u potpunosti isknjižavaju kada ne postoje realni izgledi da će sredstva u budućnosti biti nadoknađena i kada su kolaterali realizovani ili je izvršen prenos kolaterala na Banku. Ukoliko, tokom narednog perioda, dođe do smanjenja iznosa priznatog gubitka usled obezvređenja, koje nastaje kao posledica nekog događaja koji se odigrao nakon ranije priznatog obezvređenja, prethodno priznat gubitak po osnovu obezvređenja se smanjuje korigovanjem računa ispravke vrednosti, a iznos korekcije se priznaje u bilansu uspeha kao prihod od ukidanja rezervisanja (Napomena 8). Otpis nenaplativih potraživanja vrši se na osnovu odluka suda, Skupštine Banke ili Izvršnog odbora Banke kada nema realne mogućnosti za naplatu i kada su svi instrumenti obezbeđenja naplate kredita aktivirani.


22

2. RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.4. Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak) 2.4.11. Finansijski instrumenti (nastavak) vii. Izdate hartije od vrednosti i ostala pozajmljena sredstva Obaveze po kreditima, depozitima i izdatim hartijama od vrednosti se naknadno vrednuju po amortizovanoj vrednosti korišćenjem efektivne kamatne stope. Prestanak priznavanja finansijskih sredstava i obaveza Banka prestaje da priznaje finansijsko sredstvo ukoliko ugovorna prava na novčane tokove isteknu ili ukoliko su prava na ugovorene novčane tokove preneta prilikom transakcije u kojoj se prenose svi rizici i nagrade od vlasništva finansijskog sredstva. Svaka kamata od prenetog finansijskog sredstva koja je priznata i zadržana od strane Banke priznaje se kao odvojeno sredstvo ili obaveza. Finansijske obaveze prestaju da se priznaju kada je obaveza predviđena ugovorom ispunjena, otkazana ili istekla. U slučaju gde je postojeća finansijska obaveza zamenjena drugom obavezom prema istom poveriocu, ali pod značajno promenjenim uslovima ili ukoliko su uslovi kod postojeće obaveze značajno izmenjeni, takva zamena ili promena uslova tretira se kao prestanak priznavanja prvobitne obaveze sa istovremenim priznavanjem nove obaveze, dok se razlika između prvobitne i nove vrednosti obaveze priznaje u bilansu uspeha. 2.4.12. Gotovina i gotovinski ekvivalenti Za potrebe izveštavanja o tokovima gotovine pod gotovinom i gotovinskim ekvivalentima se podrazumevaju gotovina u dinarima ‐ na žiro računu kod Narodne banke Srbije i tekućim računima kod poslovnih banaka, gotovina u stranoj valuti ‐ na redovnim i posebnim deviznim računima banke, kao i gotovina i efektivni strani novac u blagajni, gotovina i efektivni strani novac u trezoru, gotovina i efektivni strani novac na putu i ostala sredstva u dinarima i stranoj valuti kojima Banka raspolaže bez ograničenja i koja se mogu brzo konvertovati u poznate iznose gotovine, uz beznačajan rizik od promene vrednosti. Gotovina i gotovinski ekvivalenti se vrednuju po amortizovanoj vrednosti u bilansu stanja. 2.4.13. Reverzni repo poslovi Hartije od vrednosti kupljene po ugovoru kojim je utvrđeno da će se ponovo prodati na tačno određeni dan u budućnosti, ne priznaju se u bilansu stanja. Plaćena gotovina po tom osnovu, uključujući razgraničenu kamatu, se priznaje u bilansu stanja. Razlika između kupovne cene i cene ponovne prodaje se tretira kao prihod po osnovu kamate korišćenjem efektivne kamatne stope i razgraničava se tokom trajanja ugovora.


23

2. RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.4. Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak) 2.4.14. Lizing Sagledavanje da li je određeni ugovor lizing ili sadrži elemente lizinga se zasniva na suštini ugovora i zahteva procenu da li ispunjenje ugovora zavisi od upotrebe određenog sredstva ili grupe sredstava i da li ugovor podrazumeva prenos prava korišćenja sredstava. Operativni lizing – Banka kao zakupac Zakup sredstava kod kojih su sve koristi i rizici u vezi sa vlasništvom zadržani kod zakupodavca, odnosno nisu preneti na zakupca, evidentiran je kao operativni lizing. Plaćanja poslovnog zakupa, priznaju se kao rashod perioda u bilansu uspeha po proporcionalnom metodu (u momentu njihovog nastanka) tokom perioda trajanja zakupa. Operativni lizing – Banka kao zakupodavac Zakup je sporazum po kome zakupodavac prenosi na zakupca pravo korišćenja sredstva tokom dogovorenog vremenskog perioda u zamenu za jedno ili više plaćanja. Kada je sredstvo dato u operativni zakup to sredstvo se iskazuje u bilansu stanja zavisno od vrste sredstva. Prihod od zakupnine priznaje se na proporcionalnoj osnovi tokom perioda trajanja zakupa. 2.4.15. Prebijanje finansijskih instrumenta Finansijska sredstva i finansijske obaveze se prebijaju, a neto vrednost se priznaje u bilansu stanja, ako i samo ako postoji zakonom omogućeno pravo da se izvrši prebijanje priznatih iznosa i postoji namera da se isplata izvrši na neto osnovi, ili da se istovremeno proda sredstvo i izmiri obaveza. 2.4.16. Rezervisanja Rezervisanja se priznaju kada Banka ima sadašnju obavezu, zakonsku ili izvedenu, kao rezultat prošlih događaja, kada je verovatno da će doći do odliva resursa kako bi se izmirila obaveza i kada se može pouzdano proceniti iznos obaveze. Radi održavanja najbolje moguće procene, rezervisanja se razmatraju, utvrđuju i, ako je potrebno, koriguju na svaki izveštajni datum. Rezervisanje se vrednuje po sadašnjoj vrednosti očekivanih izdataka za izmirenje obaveze. Ukoliko je efekat vremenske vrednosti novca materijalan, sadašnja vrednost dobija se diskontovanjem, korišćenjem tekuće stope pre poreza koja odražava, kada je to moguće, rizike specifične za obavezu. Kada više nije verovatan odliv ekonomskih koristi radi izmirenja zakonske ili izvedene obaveze rezervisanje se ukida u korist prihoda. Rezervisanje se prati po vrstama i može da se koristi samo za izdatke za koje je prvobitno bilo priznato. Rezervisanje se ne priznaje za buduće poslovne gubitke. Potencijalne obaveze se ne priznaju u finansijskim izveštajima. Potencijalne obaveze se obelodanjuju u napomenama uz finansijske izveštaje, osim ako je verovatnoća odliva resursa koji sadrže ekonomske koristi veoma mala. Banka ne priznaje potencijalna sredstva u finansijskim izveštajima. Potencijalna sredstva se obelodanjuju u napomenama uz finansijske izveštaje, ukoliko je priliv ekonomskih koristi verovatan.


24

2. RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak)

2.4. Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak)

2.4.17. Naknade zaposlenima

(а) Porezi i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje – Definisani planovi doprinosa

U skladu sa propisima koje se primenjuju u Republici Srbiji, Banka uplaćuje doprinose raznim državnim fondovima za socijalnu zaštitu. Ove obaveze uključuju doprinose na teret zaposlenih i na teret poslodavca u iznosima koji se obračunavaju primenom zakonom propisanih stopa. Banka ima zakonsku obavezu da izvrši prenos obustavljenih sredstava u korist odgovarajućih državnih fondova. Banka nije u obavezi da zaposlenima isplaćuje naknade koje predstavljaju obavezu Penzionog fonda Republike Srbije. Porezi i doprinosi koji se odnose na definisane planove naknada po osnovu zarada, evidentiraju se kao rashod perioda na koji se odnose.

Takođe, Izvršni odbor Banke je u toku 2009. godine doneo odluku kojom, za sve zaposlene Banke koji imaju preko četiri godine radnog staža u Banci, Banka vrši uplatu doprinosa u korist dobrovoljnog penzijskog fonda Societe Generale Penzija u iznosima definisanim odlukom, na teret Banke. U toku 2013. Godine Društvo za upravljanje dobrovoljnim penzionim fondom „Societe Generale Penzije“ prenelo je upravljanje imovinom dobrovoljnih penzionih fondova „Societe Generale Štednja“ i „Societe Generale Ekvilibrio“ na Društvo za upravljanje dobrovoljnim penzionim fondom „DDOR ‐Garant“, pa je Banka počev od 26. Decembra 2013. godine uplate koje se odnose na navedeni plan naknada nastavila da vrši u korist dobrovoljnog penzionog fonda „DDOR – Garant“ pod istim uslovima. Doprinosi koji se odnose na navedeni plan naknada, evidentiraju se kao rashod perioda na koji se odnose.

(b) Obaveze po osnovu ostalih naknada – Otpremnine prilikom odlaska u penziju

U skladu sa propisima koji se primenjuju u Republici Srbiji, a regulišu radni odnos, Banka ima obavezu isplate naknada zaposlenima prilikom odlaska u penziju (otpremnine), najmanje u iznosu propisanom zakonom.

Troškovi i obaveze po osnovu ovih planova nisu obezbeđeni fondovima. Obaveze po osnovu naknada i sa njima povezani troškovi se priznaju u iznosu sadašnje vrednosti očekivanih budućih gotovinskih tokova primenom aktuarske metode projektovanja po jedinici prava. Banka priznaje trošak prethodnih usluga kao trošak u bilansu uspeha kada nastupi izmena ili značajno smanjenje plana, ili kada Banka prizna povezane troškove restrukturiranja ili otpremnina, u zavisnosti koji trenutak pre nastupi.

Troškovi kamata obračunavaju se primenom diskontne stope na utvrđeni iznos obaveze za otpremnine. Aktuarski dobici i gubici se priznaju u okviru ostalog ukupnog rezultata, a troškovi prethodno izvršenih usluga priznaju se u bilansu uspeha kada nastanu.

(c) Kratkoročna, plaćena odsustva

Akumulirana plaćena odsustva mogu da se prenose i koriste u narednim periodima, ukoliko u tekućem periodu nisu iskorišćena u potpunosti. Očekivani troškovi plaćenih odsustava se priznaju u iznosu akumuliranih neiskorišćenih prava na dan bilansa, za koje se očekuje da će biti iskorišćeni u narednom periodu. U slučaju neakumuliranog plaćenog odsustva, obaveza ili trošak se priznaje u momentu kada se odsustvo iskoristi.

(d) Podela besplatnih akcija

Upravni Odbor matične banke Societe Generale Paris je 2. novembra 2010. godine, doneo odluku da usvoji plan dodele besplatnih akcija za sve zaposlene u Societe Generale Grupi .

Banka po ovom osnovu obračunava obavezu tokom perioda do momenta sticanja akcija od strane zaposlenih (Napomena 28). Promenu u fer vrednosti obaveze Banka priznaje u bilansu uspeha u okviru troškova naknada zaposlenima.


25

2. RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.4. Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak) 2.4.18. Kapital Kapital se sastoji od akcijskog kapitala (običnih akcija), emisione premije, revalorizacionih rezervi, rezervi iz dobiti i dobitka/(gubitka) tekuće i prethodne godine (Napomena 30). Dividende se evidentiraju kao obaveze u periodu u kojem je doneta odluka o njihovoj isplati. Dividende odobrene za godinu nakon datuma bilansa stanja se obelodanjuju u napomeni o događajima nakon datuma bilansa stanja. Banka je dužna da u svakom trenutku održava kapital na nivou koji je potreban za pokriće svih rizika kojima je izložena ili može biti izložena u svom poslovanju i pokazatelj adekvatnosti kapitala ne može biti niži od 12%. U skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke, ako je pokazatelj adekvatnosti kapitala Banke veći ili bi, zbog raspodele dobiti, bio veći za manje od 2,5 procentnih poena od propisanog minimuma (12%), Banka može vršiti raspodelu dobiti samo u elemente osnovnog kapitala. 2.4.19. Potrebna rezerva za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki U skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke (“Službeni glasnik Republike Srbije“ 94/2011, 57/2012, 123/2012, 43/2013 , 113/2013 i 135/2014) Banka obračunava rezervu za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki. Ukupna potraživanja od jednog dužnika (bilansna aktiva i vanbilansne stavke) klasifikuju se u kategorije od A do D, u zavisnosti od mogućnosti naplate potraživanja. Naplativost potraživanja od jednog dužnika procenjuje se na osnovu urednosti servisiranja obaveza dužnika i njegovog finansijskog položaja i analize poslovnih performansi dužnika, adekvatnosti tokova gotovine, broja dana kašnjenja u otplati glavnice i kamate, kao i kvaliteta pribavljenih sredstava obezbeđenja. Na osnovu klasifikacije potraživanja, a u skladu sa navedenom Odlukom Narodne banke Srbije, rezerva za procenjene gubitke obračunava se primenom sledećih procenata: A (0%), B (2%), V (15%), G (30%) i D (100%). Banka utvrđuje iznos potrebne rezerve za procenjene gubitke, koji predstavlja zbir pozitivnih razlika između rezerve za procenjene gubitke obračunate u skladu sa ovom odlukom i utvrđenog iznosa ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama na nivou dužnika. 2.4.20. Finansijske garancije U uobičajenom toku poslovanja Banka odobrava finansijske garancije koje se sastoje od plativih i činidbenih garancija, akreditiva, akcepta menica i drugih poslova jemstva. Finansijske garancije su ugovori koji obavezuju izdavaoca garancije da izvrši plaćanje ili nadoknadi gubitak primaocu garancije, ukoliko određeni poverilac blagovremeno ne izvrši svoje obaveze u skladu sa uslovima predviđenim ugovorom. Finansijske garancije se inicijalno priznaju u finansijskim izveštajima po fer vrednosti na datum kada je garancija data. Nakon inicijalnog priznavanja, obaveze Banke koje proističu iz finansijskih garancija se vrednuje u iznosu amortizovane naknade ili najbolje procene izdataka neophodnih da bi se izmirila finansijska obaveza koja nastaje kao rezultat garancije, u zavisnosti koji je iznos viši. Povećanje obaveza koje se odnosi na finansijske garancije se priznaje u bilansu uspeha u okviru neto rashoda po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava i kreditno rizičnih vanbilansnih stavki. Primljene naknade se priznaju u korist bilansa uspeha u okviru prihoda od naknada i provizija ravnomerno tokom perioda trajanja garancije.


26

2. RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.4. Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak) 2.4.21. Porezi i doprinosi (a) Porez na dobit Tekući porezi Porez na dobit predstavlja iznos koji se obračunava i plaća u skladu sa odredbama Zakona o porezu na dobit pravnih lica Republike Srbije. Banka tokom godine porez na dobit plaća u vidu mesečnih akontacija, čiju visinu utvrđuje na osnovu poreske prijave za prethodnu godinu. Konačna poreska osnovica, na koju se primenjuje propisana stopa poreza na dobit preduzeća od 15% utvrđuje se poreskim bilansom Banke. Računovodstvena dobit se, da bi se dobio iznos oporezive dobiti, usklađuje za određene trajne razlike i umanjuje za određena ulaganja u toku godine, kao što je prikazano u godišnjem poreskom bilansu koji se predaje u roku od 180 dana od dana isteka perioda za koji se utvrđuje poreska obaveza. Obveznici koji su do 2014. godine u skladu sa Zakonom o porezu na dobit pravnih lica Republike Srbije stekli pravo na poreski kredit po osnovu ulaganja u osnovna sredstva, mogu da iskoriste do 33% obračunatog poreza. Neiskorišćeni deo poreskog kredita može se preneti na račun poreza na dobit iz budućih obračunskih perioda, ali ne duže od deset godina, tj. do iznosa prenetog poreskog kredita. Poreski propisi u Republici Srbiji ne dozvoljavaju da se poreski gubici iz tekućeg perioda iskoriste kao osnova za povraćaj poreza plaćenog u određenom prethodnom periodu. Međutim, gubici iz tekućeg perioda mogu se koristiti za umanjenje poreske osnovice budućih obračunskih perioda, ali ne duže od 5 godina. Odloženi porezi Odloženi porezi na dobit se obračunavaju po metodi obaveza prema bilansu stanja na sve privremene razlike na dan bilansa stanja između sadašnje vrednosti sredstava i obaveza u finansijskim izveštajima i njihove vrednosti za svrhe oporezivanja. Stopa od 15% je korišćena za obračun iznosa odloženih poreza. Odložene poreske obaveze priznaju se na sve oporezive privremene razlike, izuzev ukoliko odložene poreske obaveze proističu iz inicijalnog priznavanja “goodwill‐a“ ili sredstava i obaveza u transakciji koja nije poslovna kombinacija i u trenutku nastanka nema uticaja na računovodstvenu dobit niti na oporezivu dobit ili gubitak, kao i ukoliko se odnose na oporezive privremene razlike u vezi sa učešćem u zavisnim preduzećima, pridruženim preduzećima i zajedničkim ulaganjima gde se trenutak ukidanja privremene razlike može kontrolisati i izvesno je da privremena razlika neće biti ukinuta u doglednom vremenskom periodu. Odložena poreska sredstva priznaju se na sve oporezive privremene razlike i neiskorišćene iznose prenosivih poreskih kredita i poreskih gubitaka, do mere do koje je izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se sve oporezive privremene razlike, preneti neiskorišćeni poreski krediti i neiskorišćeni poreski gubici mogu iskoristiti, izuzev ukoliko se odložena poreska sredstva odnose na privremene razlike nastale iz inicijalnog priznavanja sredstava ili obaveza u transakciji koja nije poslovna kombinacija i u trenutku nastanka nema uticaja na računovodstvenu dobit niti na oporezivu dobit ili gubitak ili na odbitne privremene razlike u vezi sa učešćem u zavisnim preduzećima, pridruženim preduzećima i zajedničkim ulaganjima, kada se odložena poreska sredstva priznaju samo do mere do koje je izvesno da će privremene razlike biti ukinute u doglednoj budućnosti i da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se sve privremene razlike mogu iskoristiti.


27

2. RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.4. Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak) 2.4.21. Porezi i doprinosi Odloženi porezi (nastavak) Knjigovodstvena vrednost odloženih poreskih sredstava preispituje se na svaki izveštajni datum i umanjuje do mere do koje više nije izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se ukupna vrednost ili deo vrednosti odloženih poreskih sredstava može iskoristiti. Odložena poreska sredstva koja nisu priznata procenjuju se na svaki izveštajni datum i priznaju do mere do koje je postalo izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se odložena poreska sredstva mogu iskoristiti. Tekući i odloženi porezi priznaju se kao prihodi i rashodi i uključeni su u neto dobitak/(gubitak) perioda. Odloženi porez koji se odnosi na stavke koje se direktno evidentiraju u korist ili na teret kapitala se takođe evidentira na teret, odnosno u korist kapitala. Odložena poreska sredstva i odložene poreske obaveze se netiraju ako postoji zakonska mogućnost da se netiraju tekuća poreska sredstva sa tekućim poreskim obavezama i ukoliko se odloženi porezi odnose na isti oporeziv entitet i isti poreski organ. (b) Porezi i doprinosi koji ne zavise od rezultata poslovanja Porezi i doprinosi koji ne zavise od rezultata poslovanja uključuju poreze na imovinu, porez na dodatu vrednost, doprinose na zarade koji padaju na teret poslodavca, kao i druge poreze i doprinose koji se plaćaju u skladu sa republičkim i lokalnim poreskim propisima. Ovi porezi i doprinosi su prikazani u okviru ostalih rashoda. 2.4.22. Zarada po akciji Osnovna zarada po akciji izračunava se deljenjem neto dobitka koji pripada akcionarima, vlasnicima običnih akcija Banke, ponderisanim prosečnim brojem izdatih običnih akcija u toku izveštajnog perioda. Rešenjem Agencije za privredne registre broj BD 165078/2006 od 13 oktobra 2006. godine Banka je registrovana kao zatvoreno akcionarsko društvo, te nije obavezna da izračunava i obelodanjuje zaradu po akciji u skladu sa zahtevima MRS 33 ”Zarada po akciji”. 2.4.23. Poslovi u ime i za račun trećih lica Sredstva po poslovima u ime i za račun trećih lica, kojima Banka upravlja uz naknadu, uključena su u vanbilansnu evidenciju Banke. Banka po navedenim plasmanima ne snosi nikakav rizik. 2.4.24. Praćenje poslova po segmentima

Banka informacije o poslovanju po segmentima obelodanjuje u konsolidovanom finansijskom izveštaju.


28

2. RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.5. Novi i izmenjeni standardi i tumačenja

Sledeći novi i izmenjeni MSFI su stupili na snagu 1. januara 2014. godine:

MRS 32 Finansijski instrumenti: prezentacija (dopuna) – Prebijanje finansijskih sredstava i finansijskih obaveza

MSFI 10 Konsolidovani finansijski izveštaji, MRS 27 Pojedinačni finansijski izveštaji

MSFI 12 Obelodanjivanje učešćima u drugim entitetima

MRS 39 Finansijski instrumenti (dopuna): Priznavanje i vrednovanje – Obnavljanje derivata i nastavak računovodstva hedžinga

MRS 36 Umanjenje vrednosti imovine (dopuna) ‐ Obelodanjivanje nadoknadivog iznosa za nefinansijsku imovinu

IFRIC 21 Dažbine

Uticaj usvajanja standarda ili interpretacije na finansijske izveštaje je opisan u nastavku.

MRS 32 Finansijski instrumenti: prezentacija (dopuna) – Prebijanje finansijskih sredstava i finansijskih obaveza Ove dopune pojašnjavaju postojanje zakonskog prava prebijanja priznatih iznosa. Dopune takođe pojašanjavu primenu kriterijuma prebijanja definisanog kroz MRS 32 kod sistema izmirivanja (kao što su sistemi centralne klirinške kuće) koji primenjuje mehanizme bruto izmirivanja koji nisu istovremeni. Primena ovog standarda nije imala uticaja na finansijski položaj ili rezultate Banke.

Učešća u drugim pravnim licima (Izmene u MSFI 10, MSFI 12 i MRS 27) Ove izmene daju izuzeće iz zahteva za konsolidaciju za entitete koje ispunjavaju definiciju investicionih entiteta u skladu sa MSFI 10 Konsolidovani finansijski izveštaji i moraju se primeniti retrospektivno, pod određenim tranzicionim uslovima. Izuzetak od konsolidacije zahteva da investicioni entiteti računovodstveno priznaju ulaganja u zavisna društva po fer vrednosti preko bilansa uspeha. Ove izmene nemaju uticaj na Banku.

MRS 39 Finansijski instrumenti (dopuna): Priznavanje i vrednovanje ‐ Obnavljanje derivata i nastavak računovodstva hedžinga U skladu sa dopunama ne treba prestati sa računovodstvom hedžinga ako je hedžing derivat obnovljen, pod uslovom da su ispunjeni određeni kriterijumi. Odbor je dao izmenu uskog obima MRS 39 kako bi dozvolio nastavak računovodstva hedžinga u određenim okolnostima kada se druga ugovorna strana hedžing instrumenta menja kako bi se postigao kliring tog instrumenta. Primena ovog standarda nema uticaja na finansijski položaj ili rezultate Banke.

MRS 36 Umanjenje vrednosti imovine (dopuna) ‐ Obelodanjivanje nadoknadivog iznosa za nefinansijsku

imovinu

Izmene uklanjaju neželjene posledice MSFI 13 na obelodanjivanja zahtevana MRS 36. Pored toga, izmene zahtevaju obelodanjivanja nadoknadivih iznosa imovine ili jedinica koje generišu gotovinu, za koje su gubici od umanjenja vrednosti priznati ili ukinuti tokom posmatranog perioda. Primena ovog izmenjenog standarda nema uticaja na finansijski položaj ili rezultate Banke.

IFRIC 21: Dažbine Odbor za tumačenje je upitan na koji način bi društva trebalo da priznaju obaveze za plaćanje dažbina zahtevanih od države, osim poreza na dobit u svojim finansijskim izveštajima. Ovo tumačenje odnosi se na tumačenje MRS‐a 37 Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna imovina. MRS 37 utvrđuje kriterijume priznavanja obaveze, od kojih je jedan od kriterijuma da društvo ima sadašnju obavezu nastalu kao rezultat prošlih događaja (poznat kao obavezujući događaj). Takođe pojašnjava da se dažbina priznaje progresivno samo ako se aktivnost koja aktivira dažbinu, događa tokom određenog vremena, u skladu sa zakonima. Novo tumačenje nije imalo uticaja na finansijske rezultate Banke.


29

2. RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.6. Objavljeni standardi koji još nisu stupili na snagu

MSFI 10, MSFI 12 i MRS 28: Investicioni entiteti: primena izuzeća od konsolidacije Izmene i dopune se odnose na pitanja koja proizlaze iz prakse u primjeni izuzeća konsolidacije. Izmene i dopune su na snazi za godišnje periode koja počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine. Izmene i dopune pojašnjavaju da se izuzeće od prikaza konsolidovanih finansijskih izveštaja odnosi na investiciono društvo kada je ono zavisno društvo matičnog društva, te kada investiciono društvo meri ulaganje svih svojih zavisnih društava po fer vrednosti. Konačno, izmene i dopune MRS‐a 28 Ulaganja u zavisna društva ili zajedničke poduhvate dopuštaju investitoru, prilikom primene metode učešća, zadrže merenje po fer vrednosti koja primenjuje zavisno društvo investicionog društva ili zajednički pothvat na svoja učešća u zavisnim društvima.

MRS 16 Nekretnine, postrojenja i oprema, MRS 38 Nematerijalna ulaganja (izmena): Pojašnjenje prihvatljivih metoda obračuna amortizacije Izmena stupa na snagu za periode koji počinju 1. januara 2016. godine i pojašnjava principe MRS 16 i MRS 38 prema kojima prihodi odražavaju ekonomske koristi koje se generišu poslovanjem (čiji je imovina deo) a ne ekonomske koristi koji se uživaju korišćenjem imovine. Kao rezultat, odnos generisanih prihoda i ukupnih očekivanih prihoda koji će se generisati ne može se koristiti pri amortizaciji nekretnina, postrojenja i opreme te se može koristiti samo u vrlo ograničenim okolnostima pri amortizaciji nematerijalnih ulaganja. Ne očekuje se da će izmene i dopune imati uticaja na finansijsko izveštavanje Banke.

Izmene i dopune MRS‐a 19: Definisani planovi naknada: doprinosi zaposlenih Izmene i dopune ove izmene stupaju na snagu za periode koji počinju 1. jula 2014. godine ili nakon toga. MRS 19 zahteva da Banka razmotri doprinose od zaposlenih ili trećih lica prilikom priznavanja definisanih planova naknada. Svrha izmena i dopuna je pojednostavljenje priznavanja ovih doprinosa na koje, na primer, ne utiče broj godina službe zaposlenog, što bi bio slučaj prilikom obračuna doprinosa zaposlenog koji bi se računao kao fiksni procenat zarade. Ne očekuje se da će izmene i dopune imati uticaja na finansijsko izveštavanje Banke.

MSFI 9 Finansijski instrumenti: Klasifikacija i vrednovanje MSFI 9 se primenjuje na godišnje periode koji počinju 1. januara 2018. godine, ili nakon toga, pri čemu je dozvoljena ranija primena. Finalna verzija MSFI 9 odražava sve faze projekta finansijskih instrumenata i zamjenjuje MRS 39 Finansijski instrumenti: Priznavanje i vrednovanje, kao i sve prethodne verzije MSFI 9. Standard uvodi nove zahteve za priznavanje i vrednovanje, obezvređenje i računovodstvo hedžinga. Banka trenutno procenjuje uticaj ovog standarda na finansijsko izveštavanje.

Izmene i dopune MSFI 11: Ulaganje u zajedničke aranžmane (izmena): Računovodstvo sticanja učešća u zajedničkim operacijama Ove izmene i dopune stupaju na snagu za godišnje periode koji počinju 1. januara 2016. godine ili nakon toga. MSFI 11 se odnosi na računovodstveni tretman učešća u zajedničkim poduhvatima i zajedničkim operacijama. Izmene daju nove smernice o tome kako računovodstveno tretirati sticanje učešća u zajedničkoj operaciji koja čini poslovanje u skladu sa MSFI, i utvrđuje adekvatan računovodstveni tretman takvih sticanja. Ne očekuje se da će izmene i dopune imati uticaja na finansijsko izveštavanje Banke.

MSFI 14 Računi regulatornih aktivnih vremenskih razgraničenja Standard stupa na snagu za godišnje periode koji počinju 1. januara 2016. godine. Odbor je pokrenuo projekat kojim razmatra brojna pitanja regulacije stopa i cena i planira da objavi raspravu o ovoj temi u 2014. godini. U međuvremenu, Odbor je odlučio da razvije MSFI 14 kao privremenu meru. MSFI 14 dozvoljava da se kod prve primene nastavi sa priznavanjem iznosa koji se odnose na regulaciju stope i cena u skladu sa ranijim regulatornim okvirom. Međutim, kako bi se poboljšala uporedivost sa društvima koja već primjenjuju MSFI, a nisu priznala takve iznose, standard zahteva da se efekat regulisanja stopa i cena iskaže odvojeno od drugih stavki. Entiteti koji već prikazuju finansijske izveštaje po MSFI nisu u obavezi da primene standard. Banka trenutno procenjuje uticaj ovog standarda na finansijsko izveštavanje.


30

2. RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.6. Objavljeni standardi koji još nisu stupili na snagu (nastavak)

MSFI 15 Prihodi iz ugovora sa kupcima Standard stupa na snagu za periode koji počinju 1 januara 2017. godine. MSFI 15 ustanovljava novi model od pet koraka za priznavanje prihoda koji nastaju kao rezultat ugovora sa kupcima (sa ograničenim izuzecima), bez obzira na vrstu prihoda ili industriju. Zahtevi standarda će se primenjivati na priznavanje i vrednovanje dobitaka i gubitaka od prodaje nefinansijskih sredstava koja nije proizvod redovnih aktivnosti entiteta (npr. prodaja nekretnina, postrojenja i opreme ili nematerijalne imovine). Zahtevaće se značajna dodatna obelodanjivanja, uključujući disagregaciju ukupnih prihoda; informacije o ispunjenju obaveza; promene u stanju ugovorene imovine i obaveza između perioda i značajna prosuđivanja i procene. Banka trenutno procenjuje uticaj ovog standarda na finansijsko izveštavanje.

MRS 27: Pojedinačni finansijski izveštaji (izmena) Izmene i dopune stupaju na snagu za godišnje periode od 1. januara 2016. godine. Izmenama i dopunama je dozvoljeno entitetima da koriste metod udela za priznavanje ulaganja u zavisna društva, zajedničke poduhvate i pridružena društva u njihovim pojedinačnim finansijskim izveštajima, što će pomoći određenim zakonodavstvima prelaz na MSFI za pojedinačne finansijske izveštaje, smanjujući troškove usaglašavanja, pri tom ne umanjujući obim informacija dostupnih investitorima. Banka trenutno procenjuje uticaj ovog standarda na finansijsko izveštavanje.

Izmene i dopune MSFI 10 Konsolidovani finansijski izveštaji i MRS 28 Ulaganja u pridružena društva i zajedničke poduhvate: Prodaja ili prenos sredstava između investitora i njegovog pridruženog entiteta ili zajedničkog poduhvata Izmene i dopune adresiraju potvrđenu nekonzistentnost između zahteva MSFI 10 i MRS 28, prilikom evidentiranja prodaje ili doprinosa imovine između investitora i njegovog pridruženog društva ili zajedničkog poduhvata. Glavna posledica izmena i dopuna jeste da se celokupan iznos dobitka ili gubitka priznaje ukoliko je predmet transakcije poslovanje (bez obzira da li je smeštena u zavisnom entitetu ili ne). Delimični dobitak ili gubitak se priznaje u slučaju kada transakcija uključuje imovinu koja se ne može smatrati poslovanjem, čak iako se ta imovina nalazi kod zavisnog društva. Dopune stupaju na snagu za periode koji počinju 1. januara 2016. godine. Ne očekuje se da će ove izmene imati uticaja na finansijsko izveštavanje Banke.

MRS 1: Prezentacija finansijskih izveštaja Izmene i dopune MRS 1 Prezentacija finansijskih izveštaja ohrabruju kompanije u primeni profesionalne procene u odlučivanju koje informacije će obelodaniti i kako da ih strukturiraju u svojim finansijskim izveštajima. Izmene i dopune stupaju na snagu za godišnje periode od 1. januara 2016. godine, ili nakon toga. Užim fokusom izmena i dopuna se više pojašnjava MRS 1 nego što se menjaju postojeći zahtevi. Izmene i dopune se odnose na materijalnost, redosled napomena uz finansijske izveštaje, zbirove i njihovo raščlanjavanje, računovodstvene politike i prezentaciju stavki ostalog ukupnog rezultata (OCI) koji proizilazi iz ulaganja po metodi učešća.


31

2. RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.6. Objavljeni standardi koji još nisu stupili na snagu (nastavak) Godišnja poboljšanja – Ciklus 2010‐ 2012 Odbor za MRS je izdao godišnja poboljšanja MSFI ciklusa 2010‐2012, koja predstavljaju skup izmena i dopuna MSFI. Izmene su efektivne za godišnje periode koja počinju od 1. jula 2014. godine.

MSFI 2 Plaćanje akcijama: Ovo poboljšanje menja definicije “uslovi sticanja” i “stanje na tržištu ” i dodaje

definicije za “sticanje učinaka” i “stanje usluga“ (koji su prethodno bili deo definicije “uslovi plaćanja”). MSFI 3 Poslovne kombinacije: Ovo poboljšanje pojašnjava da se potencijalna naknada u poslovnoj

kombinaciji koja nije klasifikovana kao kapital naknadno vrednuje po fer vrednosti kroz bilans uspeha bez obzira da li spada u delokrug MSFI 9.

MSFI 8 Segmenti poslovanja: Ovo poboljšanje zahteva od entiteta da obelodani prosuđivanje

rukovodstva u primeni kriterijuma za objedinjavanje po operativnim segmentima i pojašnjava da će entiet samo obezbediti usaglašavanje ukupnih sredstava po segmentima sa sredstvima entiteta, ukoliko se o segmentima izveštava redovno.

MSFI 13 Merenje fer vrednosti: Ovo poboljšanje u delu „Osnove donošenja zaključaka“ MSFI 13

pojašnjava da se izdavanjem MSFI 13 i izmenama MSFI 9 i MRS 39 nije onemogućilo da se kratkoročna potraživanja i obaveze bez iskazane kamatne stope na fakturama ne diskontuju, ukoliko efekt nije materijalan.

MRS 16 Nekretnine, postrojenja i oprema: Dopuna pojašnjava da kada se nekretnine, postrojenja ili

opreme revalorizuju, bruto knjigovodstvena vrednost se koriguje na način koji je u skladu sa revalorizacijom knjigovodstvene vrednosti.

MRS 24 Obelodanjivanja odnosa sa povezanim licima: Dopuna pojašnjava da se enitet koji pruža usluge

ključnog rukovodstva izveštajnom entitetu ili matičnom preduzeću izveštajnog entiteta, smatra povezanim licem izveštajnog entiteta.

MRS 38 Nematerijalna ulaganja: Dopuna pojašnjava da kada se revalorizuje nematerijalno ulaganje,

bruto knjigovodstvena vrednost se koriguje na način koji je u skladu sa revalorizacijom knjigovodstvene vrednosti.

Godišnja poboljšanja – Ciklus 2011 – 2013 Međunarodni odbor za računovodstvene standarde je doneo godišnja poboljšanja MSFI ciklusa 2011‐2013, koja predstavljaju skup izmena i dopuna MSFI. Izmene su efektivne za godišnje periode koja počinju od 1. jula 2014. godine.

MSFI 1 Prva primena MSFI: Ovo poboljšanje pojašnjava da entitet može izabrati da primeni bilo tekući

standard bilo novi standard koji još uvek nije obavezan, ali ukoliko izabere drugu opciju, mora izmenu da primeni i na prethodni period.

MSFI 3 Poslovne kombinacije: Ovo poboljšanje pojašnjava da se iz delokruga MSFI 3 isključuje računovodstveni tretman osnivanja zajedničkog poduhvata u finansijskim izveštajima samog zajedničkog poduhvata.


32

2. RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.6. Objavljeni standardi koji još nisu stupili na snagu (nastavak) Godišnja poboljšanja – Ciklus 2011 ‐ 2013

MSFI 13 Merenje fer vrednosti: Ovo poboljšanje pojašnjava da delokrug izuzeća iz portfolija definisan u

paragrafu 52, MSFI 13, uključuje sve ugovore koji se računovodstveno obuhvataju kroz MRS 39 Finansijski instrumenti: Priznavanje i vrednovanje ili MSFI 9 Finansijski instrumenti:, bez obzira na to da li ispunjavaju definiciju finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza, kao što je definisano u MRS 32 Finansijski instrumenti: Prezentacija.

MRS 40 Ulaganje u nekretnine: Ovo poboljšanje pojašnjava da utvrđivanje da li određena transakcija

zadovoljava definiciju kako poslovne kombinacije, kao što je definisano u MSFI 3 Poslovne kombinacije, tako i investicione nekretnine, kao što je definisano u MRS 40 Investicione nekretnine, zahteva odvojenu primenu oba standarda, nezavisno jedan od drugog.

Godišnja poboljšanja – Ciklus 2012 – 2014 Međunarodni odbor za računovodstvene standarde izdao je godišnja poboljšanja za ciklus 2012 – 2014, koja predstavljaju skup izmena i dopuna MSFI. Ova poboljšanja su na snazi od 1. januara 2016. godine. Rukovodstvo ne očekuje da će izmene i dopune imati uticaja na finansijsko izveštavanje Banke.

MSFI 5 Stalna imovina koja se drži za prodaju i prestanak poslovanja:

Dopuna pojašnjava da se promena jedne metode otuđenja u drugu metodu (kroz prodaju ili kroz distribuciju vlasnicima) ne treba smatrati novim planom otuđenja, već nastavkom originalnog plana. Stoga ne postoji prekid primene uslova propisanih MSFI 5. Dopuna takođe pojašnjava da promena metode otuđenja ne menja datum klasifikacije.

MSFI 7 Finansijski Instrumenti: Obelodanjivanja: Dopuna pojašnjava da ugovor o servisiranju koji sadrži

naknadu može predstavljati kontinuirano ulaganje u finansijsko sredstvo. Takođe, dopuna pojašnjava da MSFI 7 obelodanjivanja koja se odnose na prebijanja finansijskih sredstava i finansijskih obaveza, nisu zahtevana u sažetim periodičnim finansijskim izveštajima.

MRS 19 Naknade zaposlenima: Dopuna pojašnjava da se dubina tržišta visoko kvalitetnih korporativnih

obveznica procenjuje na osnovu valute u kojoj su obaveze denominirane, a ne na osnovu zemlje u kojoj je obaveza nastala. Kada ne postoji duboko tržište visoko kvalitetnih korporativnih obveznica u toj valuti, moraju se koristiti cene državnih obveznica.

MRS 34 Periodično finansijsko izveštavanje: Dopuna pojašnjava da zahtevana periodična obelodanjivanja

moraju biti ili u periodičnim finansijskim izveštajima ili uključena kroz povezivanje periodičnih finansijskih izveštaja i obimnog periodičnog izveštaja (npr. kroz komentar rukovodstva ili u izveštaju o rizicima). Odbor je precizirao da druge informacije u periodičnom finansijskom izveštaju moraju biti dostupne korisnicima pod istim uslovima i u isto vreme kad i sami periodični finansijski izveštaji. Ako korisnici nemaju pristup drugim informacijama na ovaj način, onda je periodični finansijski izveštaj nepotpun.


33

3. PRIHODI I RASHODI OD KAMATA Prihodi i rashodi od kamata prema klasama finansijskih instrumenata dati su u sledećoj tabeli:

Prihodi od kamata

RSD 000 2014 2013

Krediti 11.504.501 11.747.169

Depoziti 6.596 3.468

Faktoring 222.215 262.127

Forfeting 50.472 372

Overnight sa Narodnom bankom Srbije 75.378 170.119

Obavezna rezerva kod Narodne banke Srbije 255.278 240.630

Protesti po garancijama 13.235 1.932

Kartice 211.123 176.368

Eskontovane menice 7.373 23.471

Reverse repo poslovi sa Narodnom Bankom Srbije 387.569 519.303

Državni zapisi namenjeni prodaji 1.697.873 1.179.322

Ostali plasmani 1.102 ‐

Ostalo 165 ‐

Ukupno prihodi od kamata 14.432.880 14.324.281

Rashodi od kamata

RSD 000 2014 2013

Krediti (1.659.298) (1.509.970)

Depoziti (3.365.259) (4.096.402)

Izdate obveznice (250.301) (286.119)

Ostale obaveze (789) (2.855)

Subordinirane obaveze (360.937) (348.803)

Ukupno rashodi od kamata (5.636.584) (6.244.149)

Neto dobitak od kamata

8.796.296

8.080.132


34

3. PRIHODI I RASHODI OD KAMATA (nastavak) Prihodi i rashodi prema komitentima prikazani su u sledećoj tabeli:

Prihodi od kamata

RSD 000 2014 2013

Narodna banka Srbije 718.225 930.052

Povezane banke (Napomena 32) 514 1.969

Druga povezana lica (Napomena 32) 4.150 18.304

Druge banke i finansijske institucije 219.259 667.959

Preduzeća 4.776.575 5.571.545

Javni sektor 1.923.416 1.499.059

Preduzetnici 69.132 71.950

Stanovništvo 6.657.710 5.424.433

Strana lica 29.446 30.046

Drugi komitenti 34.453 108.964

14.432.880 14.324.281

Rashodi od kamata

RSD 000 2014 2013

Povezane banke (Napomena 32) (956.553) (1.368.596)

Druga povezana lica (Napomena 32) (19.768) (26.346)

Druge banke i finansijske institucije (515.333) (506.941)

Preduzeća (1.770.029) (1.660.909)

Javni sektor (18.973) (70.899)

Preduzetnici (997) (828)

Stanovništvo (1.382.655) (1.820.714)

Strana lica (917.248) (743.097)

Drugi komitenti (55.027) (45.819)

(5.636.584) (6.244.149)

Dobitak od kamata 8.796.296 8.080.132

Prihodi od kamata na obezvređene plasmane privrednih subjekata iznose RSD 718.539 hiljada u 2014. godini.


35

4. PRIHODI I RASHODI OD NAKNADA I PROVIZIJA

Prihodi od naknada i provizija

RSD 000 2014 2013

Poslovi platnog prometa u zemlji 295.855 260.989

Poslovi platnog prometa sa inostranstvom 308.294 260.421

Poslovi kupovine i prodaje deviza 894.997 1.050.635

Kreditni poslovi 65.614 60.197

Poslovi sa platnim karticama 529.970 440.987

Garancijski i drugi poslovi jemstva 346.407 385.399

Poslovi upravljanja sredstvima za račun drugih lica 28.228 22.258

Održavanje računa 632.255 543.191

Skupljanje i obrada gotovog novca 71.358 42.660

Zastupanje u osiguranju 65.101 50.726

Naknada po osnovu SWAP i SPOT transakcija 22.954 67.041

Provizija od elektronskog bankarstva 45.666 34.370

Provizija za transfer novca Western union 16.242 11.880

Ostalo 26.864 20.988

Ukupno prihodi od naknada i provizija 3.349.805 3.251.742

Rashodi od naknada i provizija

RSD 000 2014 2013

Poslovi platnog prometa u zemlji (58.554) (48.989)

Poslovi platnog prometa sa inostranstvom (7.232) (6.000)

Poslovi kupovine i prodaje deviza (318.618) (490.836)

Kreditni poslovi (373.776) (183.523)

Poslovi sa platnim karticama (237.073) (187.217)

Brokerske naknade i provizije (249) (196)

Elektronsko poslovanje (10.848) ‐

Garancijski poslovi (61.991) (45.936)

Procesiranje platnih kartica (251.299) (191.362)

Održavanje računa (16.832) (18.625)

Naknada po osnovu SWAP transakcija (8.862) (5.812)

Ostalo (23.992) (16.316)

Ukupno rashodi od naknada i provizija (1.369.326) (1.194.812)

Dobitak od naknada i provizija 1.980.479 2.056.930


36

5. NETO DOBITAK PO OSNOVU FINANSIJSKIH SREDSTAVA NAMENJENIH TRGOVANJU

Neto dobitak po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju

RSD 000 2014 2013

Prihodi od promene vrednosti derivata namenjenih trgovanju 1.884.307 3.456.151

Rashodi po osnovu promene vrednosti derivata namenjenih trgovanju (1.750.973) (3.673.745)

Ukupno neto dobitak po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju 133.334 (217.594)

6. NETO PRIHOD OD KURSNIH RAZLIKA I EFEKTA UGOVORENE VALUTNE KLAUZULE

Neto prihod od kursnih razlika i efekta ugovorene valutne klauzule

RSD 000 2014 2013

Prihodi po osnovu kursnih razlika 20.966.101 28.640.721

Rashodi po osnovu kursnih razlika (26.876.140) (29.249.796)

Neto rashodi od kursnih razlika (5.910.039) (609.075)

Rashodi od negativnih kursnih razlika po osnovu ugovorene valutne klauzule (1.468.054) (5.786.970)

Prihodi od pozitivnih kursnih razlika po osnovu ugovorene valutne klauzule 7.452.286 6.609.861

Neto prihodi od kursnih razlika po osnovu ugovorene valutne klauzule 5.984.232 822.891

Ukupno neto prihod od kursnih razlika i efekta ugovorene valutne klauzule 74.193 213.816

7. OSTALI POSLOVNI PRIHODI

Ostali poslovni prihodi

RSD 000 2014 2013

Prihodi od zakupa 20.574 20.450

Dobici od prodaje osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja 58 147

Prihodi od ukidanja rezervisanja za obaveze 472 344

Viškovi 46.595 23.005

Ostali prihodi 294.187 497.142

Ukupno ostali poslovni prihodi 361.886 541.088


37

8. NETO RASHODI PO OSNOVU OBEZVREĐENJA FINANSIJSKIH SREDSTAVA I KREDITNO RIZIČNIH VANBILANSNIH STAVKI

Neto rashodi obezvređenja finansijskih sredstava i kreditno rizičnih vanbilansnih stavki

RSD 000 2014 2013

Rashodi po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava (15.912.531) (11.174.175)

Gotovina i sredstva kod centralne banke (Napomena 13) (711) ‐

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju (Napomena 15) (23) ‐

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija (Napomena 16) (201.586) (18.655)

Krediti i potraživanja od komitenata (Napomena 17) (15.589.345) (10.993.795)

Investicije u pridružena društva (Napomena 18) ‐ (39.860)

Ostala sredstva (Napomena 22) (120.866) (121.865)

Rashodi rezervisanja za kreditno rizične vanbilansne pozicije (Napomena 28) (2.167.273) (1.490.845)

Rashodi po osnovu otpisa nenaplativih potraživanja (199.644) (59.574)

Prihodi po osnovu ukidanja obezvređenja finansijskih sredstava 11.614.038 5.583.450

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija (Napomena 16) 115.416 21.702

Krediti i potraživanja od komitenata (Napomena 17) 11.437.158 5.520.262

Ostala sredstva (Napomena 22) 61.464 41.486

Prihodi od ukidanja rezervisanja za kreditno rizične vanbilansne pozicije(Napomena 28) 2.049.283 1.319.552

Prihodi od naplaćenih otpisanih potraživanja 4.810 65

Ukupno neto rashodi po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava i kreditno rizičnih vanbilansnih stavki (4.611.317) (5.821.527)

9. TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI LIČNI RASHODI

Troškovi zarada, naknada zarada I ostali lični rashodi

RSD 000 2014 2013

Troškovi zarada (1.702.166) (1.640.469)

Troškovi naknada zarada (221.129) (198.096)

Troškovi poreza na zarade i naknade zarada (259.039) (267.359)

Troškovi doprinosa na zarade i naknade zarada (925.120) (886.163)

Troškovi naknada za privremene i povremene poslove (27.197) (32.611)

Ostali lični rashodi (45.140) (42.448)

Rashodi rezervisanja za penzije i besplatne akcije (Napomena 28) (22.103) (32.174)

Prihodi od ukidanja rezervisanja za penzije i besplatne akcije (Napomena 28) 10.250 ‐

Rashodi kratkoročnih obaveza za neiskorišćene godišnje odmore(Napomena 28) ‐ (106.434)

Prihodi od ukidanja kratkoročnih obaveza za neiskorišćene godišnje odmore (Napomena 28)

26.180 79.740

Ukupno troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi (3.165.464) (3.126.014)


38

10. TROŠKOVI AMORTIZACIJE

Troškovi amortizacije

RSD 000 2014 2013

Osnovnih sredstava 296.855 291.124

Investicionih nekretnina 6.759 6.624

Nematerijalnih ulaganja 149.554 140.392

Ukupno troškovi amortizacije 453.168 438.140

11. OSTALI RASHODI

Ostali rashodi

RSD 000 2014 2013

Troškovi osiguranja 591.047 328.618

Troškovi zakupa ekspozitura 407.705 401.051

Troškovi proizvodnih usluga 259.172 276.517

Troškovi tehničke pomoći 175.698 148.972

Troškovi reklame i propagande 148.563 137.483

Troškovi materijala 144.965 143.964

Troškovi PTT usluga 133.371 147.155

Troškovi održavanja osnovnih sredstava 131.918 133.262

Refundirani troškovi naknada 113.448 87.189

Ostali rashodi 108.967 13.968

Ostali nematerijalni troškovi 94.866 92.629

Troškovi obezbedjenja 85.583 81.345

Troškovi poreza 83.302 55.723

Troškovi čišćenja prostorija 63.362 59.957

Troškovi telekomunikacionih usluga 53.565 45.291

Troškovi neto prevoza zaposlenih 53.117 51.599

Troškovi oglašavanja i reklamnog materijala 47.532 28.271

Troškovi intelektualnih usluga 42.554 21.128

Troškovi komunalnih usluga 28.901 27.332

Troškovi advokatskih usluga 25.661 35.842

Ostali troškovi zakupa 23.624 23.658

Rashodi donacija 20.131 6.827

Ostali troškovi proizvodnih usluga 18.888 13.745

Troškovi službenog puta 18.310 23.924

Troškovi seminara i savetovanja 12.814 13.141

Gubici po osnovu rashodovanja i otpisa osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja 11.244 4.189

Troškovi konsultanstskih usluga 11.202 25.690

Troškovi finansiranja invalida 8.279 8.476

Troškovi članarina 5.007 6.959

Troškovi taksi 4.616 10.331

Troškovi doprinosa 3.596 44.101

Vanredni rashodi 3.421 1.441

Rashodi po osnovu rezervisanja za sudske sporove 3.327 791

Troškovi stručne literature 2.393 2.265

Ukupno operativni i ostali poslovni rashodi 2.940.150 2.502.834


39

12. POREZ NA DOBIT

Komponente poreza na dobit

RSD 000 2014 2013

Tekući porez na dobitak ‐ ‐

Dobitak od kreiranih odloženih poreskih sredstava i smanjenja odloženih poreskih obaveza 192.433 405.891

Ukupno porez na dobitak 192.433 405.891

Usaglašavanje poreza na dobit i rezultata poslovanja pre oporezivanja

RSD 000 2014 2013

Dobitak/(gubitak) pre oporezivanja 176.089 (1.214.143)

Porez na dobit obračunat po stopi od 15% 26.412 (182.121)

Poreski efekti rashoda koji se ne priznaju u poreskom bilansu 92.906 70.746

Poreski efekti po osnovu usklađivanja prihoda (311.751) (253.800)

Neiskorišćeni poreski kredit po osnovu ulaganja u osnovna sredstva ‐ (40.716)

Porez na dobit iskazan u bilansu uspeha (192.433) (405.891)

Napred navedena obelodanjivanja su bazirana na trenutnom očekivanju Banke u vezi sa poreskim bilansom 2014. godine. Ova očekivanja mogu biti korigovana do predaje konačnog bilansa do 30.06.2015. godine u skladu sa Zakonom o porezu na dobit pravnih lica, kada je rok za predaju konačnog poreskog bilansa.

Odloženi porezi koji se odnose na ostali ukupni rezultat su:

RSD 000 2014 2013

Dobiti od hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju 52.972 146

Aktuarski dobici od dugoročnih beneficija zaposlenih 82 ‐

53.054 146


40

13. GOTOVINA I SREDSTVA KOD CENTRALNE BANKE

Gotovina i sredstva kod centralne banke

RSD 000 31.12.2014. 31.12.2013. 01.01.2013.

Gotovina

Gotovina u blagajni u dinarima 1.430.613 1.492.124 1.071.518

Gotovina u blagajni u stranoj valuti 1.299.286 722.213 747.151

Sredstva kod centralne banke

Žiro račun 14.315.368 14.587.490 11.480.981

Depoziti viškova likvidnih sredstava u dinarima ‐ 1.000.000 ‐

Obavezna rezerva kod Narodne banke Srbije u stranoj valuti 15.194.903 17.873.391 15.892.815

Aktivna vremenska razgraničenja po osnovu gotovine i sredstva kod centralne banke u dinarima 10.320 10.268 9.769

Ostala novčana sredstva

Ostala novčana sredstva u stranoj valuti 79.823 4.938 8.808

Minus: ispravka vrednosti (750) ‐ ‐

32.329.563 35.690.424 29.211.042

Promene na računu ispravke vrednosti – Ostala novčana sredstva

RSD 000 2014 2013 2012

Stanje na dan 1. januar ‐ ‐ ‐

Nove ispravke vrednosti 711 ‐ ‐

Ukidanje ispravke vrednosti ‐ ‐ ‐

Kursne razlike 39 ‐ ‐

Stanje na dan 31. decembra 750 ‐ ‐

Banka izdvaja obaveznu rezervu u dinarima i devizama u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije (“Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 3/2011, 31/2012, 57/2012, 78/2012, 87/2012, 107/2012 i 62/2013,125/2014, 135/2014 i 4/2015).

Obavezna dinarska rezerva se obračunava po stopi od 5% na iznos prosečnog dnevnog stanja neindeksiranih dinarskih obaveza sa ugovorenom ročnošću do dve godine, odnosno po stopi od 0% na iznos prosečnog dnevnog stanja neindeksiranih dinarskih obaveza sa ugovorenom ročnošću preko dve godine, u toku jednog kalendarskog meseca. Banka je dužna da u obračunskom periodu održava prosečno dnevno stanje izdvojene dinarske obavezne rezerve na svom žiro‐računu. Obračunata dinarska obavezna rezerva čiji nivo se morao održavati na stanju žiro računa u periodu 18. decembra 2014. godine do 17. januara 2015. godine iznosila je RSD 10.614.602 hiljada i bila je usklađena sa navedenom Odlukom Narodne banke Srbije. Prosečna kamatna stopa na iznos izdvojene dinarske rezerve u toku 2014. godine iznosila je 2,50% na godišnjem nivou.

Na dan 31.decembra 2014.godine obavezna devizna rezerva obračunava se po stopi od 26% za obaveze po inicijalnoj ročnosti do dve godine, odnosno po stopi od 19% za obaveze sa inicijalnom ročnošću preko dve godine, s tim da se 38% obračunate devizne rezerve izdvaja u dinarima sa inicijalnom ročnošću do 2 godine,odnosno 30% za obaveze sa inicijalnom ročnošću preko 2 godine. Obračunata devizna obavezna rezerva za period 18. decembar 2014. – 17. januar 2015. godine bila je usklađena sa navedenom Odlukom Narodne banke Srbije i iznosila je EUR 128.748 hiljada. Na iznos ostvarenog prosečnog stanja izdvojene devizne rezerve, Narodna banka Srbije ne plaća kamatu.


41

14. FINANSIJSKA SREDSTVA PO FER VREDNOSTI KROZ BILANS USPEHA NAMENJENA TRGOVANJU

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju

RSD 000 31.12.2014. 31.12.2013. 01.01.2013.

Potraživanja po osnovu derivata namenjenih trgovanju 6.637 11.824 11.886

15. FINANSIJSKA SREDSTVA RASPOLOŽIVA ZA PRODAJU

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju

RSD 000 31.12.2014. 31.12.2013. 01.01.2013.

U dinarima

Trezorski zapisi 6.475.536 9.479.472 7.755.041

Trezorske obveznice Republike Srbije 14.111.139 4.421.805 ‐

Akcije Beogradske berze 906 906 906

Akcije Tržišta novca 89 89 89

Ispravka vrednosti akcija Tržišta novca (89) (89) (89)

20.587.581 13.902.183 7.755.947

U stranoj valuti

Trezorski zapisi 238.132 ‐ 1.136.820

Trezorske obveznice Republike Srbije 2.877.788 ‐ ‐

Akcije Swifta 2.489 1.954 2.244

Ispravka vrednosti akcija Swift (23) ‐ ‐

3.118.386 1.954 1.139.064

23.705.967 13.904.137 8.895.011

Promene na računu ispravke vrednosti

RSD 000 2014 2013 2012

Stanje na dan 1. januar 89 89 89

Nove ispravke vrednosti 23 ‐ ‐

Stanje na dan 31. decembra 112 89 89

SOCIETE GENERALE BANKA SRBIJA A.D. BEOGRAD ___________________________________________________________________________________________________________________________________________________ NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE

42

16. KREDITI I POTRAŽIVANJA OD BANAKA I DRUGIH FINANSIJSKIH ORGANIZACIJA

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 31.12.2014. 31.12.2013. 01.01.2013.

RSD 000 Bruto iznos Ispravka vrednosti Neto iznos Bruto iznos

Ispravka vrednosti Neto iznos Bruto iznos

Ispravka vrednosti Neto iznos

Devizni račun 10.248.245 (96.232) 10.152.013 9.624.610 ‐ 9.624.610 2.402.084 ‐ 2.402.084

Krediti po reverse repo transakcijama ‐ ‐ ‐ 4.000.824 ‐ 4.000.824 3.005.660 ‐ 3.005.660

Krediti za likvidnost i obrtna sredstva 15.672 (142) 15.530 358.064 (3.238) 354.826 965.471 (6.285) 959.186

Ostali krediti u dinarima ‐ ‐ ‐ 4 ‐ 4 ‐ ‐ ‐

Faktoring u stranoj valuti 26.137 (245) 25.892 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐

Ostali plasmani u stranoj valuti 4.838 ‐ 4.838 4.586 ‐ 4.586 ‐ ‐ ‐

10.294.892 (96.619) 10.198.273 13.988.088 (3.238) 13.984.850 6.373.215 (6.285) 6.366.930

Pregled kredita i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija po valuti dat je kako sledi:

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 31.12.2014. 31.12.2013. 01.01.2013.

RSD 000 Dinari Strana valuta Dinari Strana valuta Dinari Strana valuta

Narodna banka Srbije ‐ ‐ 4.000.824 ‐ 3.005.660 ‐

Druge banke i finansijske institucije 15.530 4.838 354.830 4.586 959.185 ‐

Strane banke ‐ 10.177.905 ‐ 9.624.610 ‐ 2.402.085

15.530 10.182.743 4.355.654 9.629.196 3.964.845 2.402.085

Banka na dan 31. decembra 2014. godine nije imala potraživanja po reverse repo transakcijama. Na dan 31. decembra 2013. potraživanja Banke po reverse repo transakcijama u iznosu od RSD 4.000.824 hiljada odnosi se na reverzne repo poslove sa Narodnom bankom Srbije, sa rokom dospeća do 7‐8 dana.


43

16. KREDITI I POTRAŽIVANJA OD BANAKA I DRUGIH FINANSIJSKIH ORGANIZACIJA (nastavak)


RSD 000 2014 2013 2012

Stanje na dan 1. januar 3.238 6.285 4.877

Nove ispravke vrednosti 201.586 18.655 19.509

Ukidanje ispravke vrednosti (115.416) (21.702) (18.544)

Kursne razlike 7.211 ‐ 443

Stanje na dan 31. decembra 96.619 3.238 6.285


44

17. KREDITI I POTRAŽIVANJA OD KOMITENATA

Krediti i potraživanja od komitenata 31.12.2014. 31.12.2013. 01.01.2013.

RSD 000 Bruto iznos Ispravka vrednosti Neto iznos Bruto iznos Ispravka vrednosti Neto iznos Bruto iznos Ispravka vrednosti Neto iznos

Krediti po transakcionim računima 5.988.009 (649.512) 5.338.497 4.872.441 (545.727) 4.326.714 5.756.005 (422.279) 5.333.726

Potrošački krediti u dinarima 2.820.728 (432.250) 2.388.478 3.117.869 (412.177) 2.705.692 3.657.333 (383.261) 3.274.072

Krediti za likvidnost i obrtna sredstva 77.037.821 (15.075.393) 61.962.428 75.235.184 (9.828.184) 65.407.000 82.857.834 (4.346.168) 78.511.666

Izvozni krediti u dinarima ‐ ‐ ‐ 516.712 (4.389) 512.323 1.610.194 (36.693) 1.573.501

Investicioni krediti u dinarima 11.172.486 (1.517.152) 9.655.334 18.361.709 (2.285.811) 16.075.898 14.324.984 (347.124) 13.977.860

Stambeni krediti u dinarima 40.535.894 (256.294) 40.279.600 35.586.189 (259.918) 35.326.271 26.289.998 (149.963) 26.140.035

Gotovinski krediti u dinarima 21.342.098 (1.143.870) 20.198.228 18.046.584 (1.334.138) 16.712.446 13.497.959 (989.274) 12.508.685

Ostali krediti u dinarima 1.369.316 (891.412) 477.904 1.287.741 (160.004) 1.127.737 1.000.117 (140.093) 860.024

Potraživanja po osnovu kupljenih plasmana ‐ forfeting u dinarima

2.049.089 (19.265) 2.029.824 350.595 (3.355) 347.240 ‐ ‐ ‐

Potraživanja po osnovu faktoringa u dinarima 2.645.074 (101.753) 2.543.321 3.613.195 (113.295) 3.499.900 3.627.746 (41.503) 3.586.243

Aktivirane garancije u dinarima 791.053 (661.364) 129.689 823.098 (614.899) 208.199 708.482 (356.513) 351.969

Ostali plasmani u dinarima 791.129 (45.086) 746.043 113.991 (29.317) 84.674 278.738 (2.544) 276.194

Krediti za plaćanje uvoza robe i usluga iz inostranstva u stranoj valuti

4.295.560 (55.487) 4.240.073 4.054.434 (53.948) 4.000.486 5.834.988 (53.096) 5.781.892

Ostali krediti u stranoj valuti 471.099 ‐ 471.099 889.272 ‐ 889.272 1.323.422 ‐ 1.323.422

Aktivirane garancije u stranoj valuti 1.202.506 (1.126.610) 75.896 2.027.659 (1.458.401) 569.258 1.665.885 (1.100.175) 565.710

Ostali plasmani u stranoj valuti ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 4.549 ‐ 4.549

172.511.862 (21.975.448) 150.536.414 168.896.673 (17.103.563) 151.793.110 162.438.234 (8.368.686) 154.069.548


45

17. KREDITI I POTRAŽIVANJA OD KOMITENATA (nastavak)

Pregled kredita i potraživanja od komitenata po vrsti komitenta i valutama dat je u prilogu:

Krediti i potraživanja od komitenata 31.12.2014. 31.12.2013. 01.01.2013.


Preduzeća 77.687.162 4.116.765 86.910.598 4.396.782 100.725.905 6.234.589

Preduzetnici 744.721 ‐ 709.426 1.867 552.474 ‐

Javni sector 1.903.129 471.099 1.019.135 889.272 809.726 1.327.971

Stanovništvo 64.738.718 ‐ 57.282.332 ‐ 44.085.466 ‐

Strana lica 103.112 179.736 134.304 171.095 108.097 113.013

Drugi komitenti 570.709 21.263 278.299 ‐ 112.307 ‐

145.747.551 4.788.863 146.334.094 5.459.016 146.393.975 7.675.573


RSD 000 2014 2013 2012

Stanje na dan 1. Januar 17.103.564 8.368.687 5.080.468

Nove ispravke vrednosti 15.589.345 10.893.192 6.090.745

Ukidanje ispravke vrednosti (11.437.158) (5.520.262) (3.043.794)

Kursne razlike 600.450 106.333 241.472

Direktan otpis (52.960) (571.043) (205)

Ostalo 172.207 3.826.656

Stanje na dan 31. decembra 21.975.448 17.103.563 8.368.686

Krediti preduzećima su uglavnom odobravani za: finansiranje dnevne likvidnosti (minusi po tekućem računu), nabavku obrtnih sredstava, uvoz, kao i za finansiranje investicija. Kamata na kredite koji su odobreni u 2014. godini obračunava se po kamatnoj stopi u visini jednomesečnog, tromesečnog ili šestomesečnog Euribor‐a ili Libor‐a uvećanih u proseku za 4.40% godišnje za indeksirane kredite, odnosno za dinarske kredite u visini jednomesečnog i tromesečnog Belibor‐a uvećanih u proseku za 1,37% godišnje. Od juna 2014. godine odobravani su i dinarski subvencionisani krediti preduzećima sa fiksnom kamatnom stopom do 5,45% godišnje primenom konformnog metoda, pri čemu je subvencionisana kamata od strane države iznosila 5,00% godišnje.

Tokom 2014. godine stanovništvu su odobravani dugoročni krediti za kupovinu stambenog prostora sa rokom dospeća od 5 do 25 godina. Tarifa Banke za stambene kredite sa varijabilnom kamatnom stopom u 2014. godini bazirala se na šestomesečnom Euribor‐u uvećanom za 4,25% do 4,85%, odnosno 5,75% do 6,90% za kredite sa fiksnom kamatnom stopom. Takođe, postoji ponuda i dinarskih dugoročnih kredita za kupovinu stambenog prostora sa rokom dospeća od 5 do 25 godina i kamatnom stopom baziranom na šestomesečnom Belibor‐u uvećanom za 4,75% do 5,00%.

Tokom 2014. godine stanovništvu su odobravani dinarski gotovinski krediti sa rokom dospeća od 12 do 60 meseci, kao i krediti za refinansiranje sa rokom dospeća od 12 do 84 meseca. Tarifa Banke za gotovinske kredite sa promenljivom kamatnom stopom u 2014. godini bazirala se na šestomesečnom Belibor‐u uvećanom za 6,9% do 10,9%, odnosno 19,95% ‐ 23% za gotovinske kredite sa fiksnom kamatnom stopom.Tarifa Banke za kredite za refinansiranje sa promenljivom kamatnom stopom u 2014. godini bazirala se na šestomesečnom Belibor‐u uvećanom za 6,4% ‐ 7,9%, odnosno na 19,50% do 21,50% za prvih 5 godina otplate i u rasponu od šestomesečnog Belibor‐a uvećanog za 6,9% ‐ 8,9%.

U 2014. godini odobravani su krediti malim privrednim subjektima, preduzetnicima i registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima. Kamatna stopa za kratkoročne kredite, koji su namenjeni finansiranju obrtnog kapitala, kretala se u rasponu od 8,5% do 17,75% godišnje za EUR indeksirane kredite i od 16% do 24,50% godišnje za dinarske kredite ročnosti do 2 godine, dok su se dugoročni investicioni krediti odobravali sa kamatnim stopama baziranim na šestomesečnom Euribor‐u uvećanom za 7,5% do 14,25% godišnje. U 2014. godini odobravali su se i subvencionisani krediti sa fiksnom kamatnom stopom do 5,45% (konformna metoda) uz subvenciju države od 5,00%.


46

18. INVESTICIJE U PRIDRUŽENA DRUŠTVA I ZAJEDNIČKE PODUHVATE

Investicije u pridružena društva i zajedničke poduhvate

RSD 000 % učešća 31.12.2014. 31.12.2013. 01.01.2013.

Societe Generale Osiguranje 49% 149.649 149.649 160.679

Societe Generale Penzije u likvidaciji 49% ‐ 96.731 96.731

Minus: ispravka vrednosti ‐ (39.860)

149.649 206.520 257.410


RSD 000 2014 2013 2012

Stanje na dan 1. januar 39.860 ‐ ‐

Nove ispravke vrednosti ‐ 39.860

Uplata likvidacionog ostatka (39.860) ‐ ‐

Stanje na dan 31. decembra ‐ 39.860

Obzirom da je DPF „Societe Generale Penzije“ na bazi saglasnosti oba svoja akcionara prenelo upravljanje dobrovoljnim penzionim fondovima na DPF „DDOR‐Garant“ čime je i doneta odluka o prestanku obavljanja delatnosti za koju je registrovano Društvo, Narodna banka Srbije je 7. novembra 2013. godine Društvu „Societe Generale Penzije“ oduzela dozvolu za upravljanje penzionim fondovima, čime su se stekli uslovi za pokretanje postupka dobrovoljne likvidacije. Na osnovu rešenja APR BD 128768/2013 pokrenut je postupak dobrovoljne likvidacije DPF „Societe Generale Penzije“, čije se okončanje završilo 18.06.2014. godine donošenjem rešenja APR BD51873/2014 da se iz Registra privrednih subjekata briše Društvo za upravljanje dobrovoljnim penzionim fondom Societe Generale Penzije a.d u likvidaciji. Banka je na osnovu preliminarnog početnog likvidacionog bilansa u 2013. godini procenila postojanje obezvređenja učešća u kapitalu u iznosu RSD 39.860 hiljade, koje je u 2014. godini zatvorila uplatom likvidacionog ostatka. 19. INVESTICIJE U ZAVISNA DRUŠTVA

Investicije u pridružena društva i zajedničke poduhvate

RSD 000 % učešća 31.12.2014. 31.12.2013. 01.01.2013.

Sogelease Srbija d.o.o. Beograd 100% 314.098 314.098 85.984

Banka na dan 31. decembra 2014. godine, poseduje 100% vlasništva privrednog društva Sogelase Srbija d.o.o. Beograd. Na dan 29. novembra 2013. godine Banka je izvršila dokapitalizaciju Sogelease d.o.o. Srbija u iznosu od RSD 228.114 hiljade.

SOCIETE GENERALE BANKA SRBIJA A.D. BEOGRAD _________________________________________________________________________________________________________________________________________________ NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE

47

20. NEMATERIJALNA ULAGANJA, NEKRETNINE, OPREMA I INVESTICIONE NEKRETNINE

RSD 000

Građevinski

objekti Zemljište

Oprema i

ostala

osnovna

sredstva

Ulaganja u

tuđa

osnovna

sredstva

Osnovna

sredstva u

pripremi

Ukupno

nekretnine i

oprema

Nemate‐

rijalna

ulaganja u

pripremi

Nemate‐

rijalna

ulaganja

Ukupno

nematerijalna

ulaganja

Investicione

nekretnine Ukupno

NABAVNA VREDNOST

Stanje na dan 01.01.2013. 1.647.025 71.049 1.539.527 510.552 97.433 3.865.586 24.584 891.911 916.495 138.985 4.921.066

Povećanja u toku godine ‐ ‐ ‐ ‐ 186.939 186.939 144.035 ‐ 144.035 ‐ 330.974

Prenosi (sa)/na 97.462 ‐ 165.293 26.904 (295.365) (5.706) (81.992) 85.893 3.901 1.805 ‐

Otuđenja i rashodovanja ‐ ‐ (97.266) (13.300) ‐ (110.566) ‐ (10.834) (10.834) ‐ (121.400)

Prenos sa avansa ‐ ‐ ‐ ‐ 63.700 63.700 1.707 ‐ 1.707 ‐ 65.407

Ostalo ‐ ‐ (74.856) (46.326) ‐ (121.182) ‐ 121.182 121.182 ‐ ‐

Stanje na dan 31.12.2013. 1.744.487 71.049 1.532.698 477.830 52.707 3.878.771 88.334 1.088.152 1.176.486 140.790 5.196.047

Povećanja u toku godine ‐ ‐ ‐ ‐ 164.282 164.282 204.292 ‐ 204.292 ‐ 368.574

Prenosi (sa)/na ‐ ‐ 129.000 21.450 (150.450) ‐ (111.496) 111.496 ‐ ‐ ‐

Otuđenja i rashodovanja ‐ ‐ (175.654) (34.960) ‐ (210.614) ‐ (71) (71) ‐ (210.685)

Ostalo ‐ ‐ 19.006 (19.006) ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐

Stanje na dan 31.12.2014. 1.744.487 71.049 1.505.050 445.314 66.539 3.832.439 181.130 1.199.577 1.380.707 140.790 5.353.936

AKUMULIRANA ISPRAVKA VREDNOSTI

Stanje na dan 01.01.2013. 523.014 ‐ 1.067.272 255.903 ‐ 1.846.189 ‐ 511.084 511.084 47.162 2.404.435

Amortizacija (Napomena 10) 89.783 ‐ 153.962 47.379 ‐ 291.124 ‐ 140.392 140.392 6.624 438.140

Otuđenja i rashodovanja ‐ ‐ (96.835) (10.268) ‐ (107.103) ‐ (10.074) (10.074) ‐ (117.177)

Ostalo ‐ ‐ (74.856) (46.326) ‐ (121.182) ‐ 121.182 121.182 ‐ 0

Stanje na dan 31.12.2013. 612.797 ‐ 1.049.543 246.688 ‐ 1.909.028 ‐ 762.584 762.584 53.786 2.725.398

Amortizacija (Napomena 10) 99.758 ‐ 151.085 46.012 ‐ 296.855 ‐ 149.554 149.554 6.759 453.168

Otuđenja i rashodovanja ‐ ‐ (174.681) (24.689) ‐ (199.370) ‐ (71) (71) ‐ (199.441)

Ostalo ‐ ‐ 19.006 (19.006) ‐ ‐ ‐ ‐ 0 ‐ ‐

Stanje na dan 31.12.2014. 712.555 ‐ 1.044.953 249.005 ‐ 2.006.513 ‐ 912.067 912.067 60.545 2.979.125

Neotpisana vrednost na dan: 31.12.2014. 1.031.932 71.049 460.097 196.309 66.539 1.825.926 181.130 287.510 468.640 80.245 2.374.811

Neotpisana vrednost na dan: 31.12.2013. 1.131.690 71.049 483.155 231.142 52.707 1.969.743 88.334 325.568 413.902 87.004 2.470.649


48

20. NEMATERIJALNA ULAGANJA, NEKRETNINE, OPREMA I INVESTICIONE NEKRETNINE (nastavak) Banka nema građevinskih objekata koji su pod hipotekom radi obezbeđenja otplate obaveza po osnovu kredita. Usled nepotpunih katastarskih evidencija na dan 31.12.2014. godine, Banka nema izvode iz liste nepokretnosti za građevinske objekte neto sadašnje vrednosti RSD 108.530 hiljada (31.12.2013. godine: RSD 114.373 hiljada). Rukovodstvo Banke je preduzelo sve neophodne mere radi pribavljanja izvoda iz listova nepokretnosti. Na dan 31.12.2014. godine Banka ima iskazane investicione nekretnine u iznosu od RSD 80.245 hiljada koje čine objekti dati u zakup. Fer vrednost investicionih nekretnina na dan 31.12.2014.godine procenjena je od strane ovlašćenog procenitelja kojeg je angažovala Banka, iznosi RSD 286.006 hiljada i veća je od knjigovodstvene vrednosti za RSD 205.760 hiljada. 21. TEKUĆA I ODLOŽENA PORESKA SREDSTVA

Komponente poreskih sredstava

RSD 000 31.12.2014. 31.12.2013. 01.01.2013.

Tekuća poreska sredstva 234.594 179.374 116.130

Odložena poreska sredstva 623.590 484.065 78.128

Stanje na dan 31. Decembra 858.184 663.439 194.258

Komponente odloženih poreza

RSD 000 31.12.2014. 31.12.2013. 01.01.2013.

Odložena poreska sredstva po osnovu razlike između neto knjigovodstvene vrednosti osnovnih sredstva i neto poreske vrednosti osnovnih sredstava 73.093 79.047 59.343

Odložena poreska sredstva po osnovu obračunatih a neplaćenih javnih dažbina 16.110 11.780 10.366

Odložena poreska sredstva po osnovu obračunatih a neisplaćenih otpremnina za odlazak u penziju 5.341 9.144 8.610

Odložena poreska sredstva po osnovu neiskorišćenih poreskih kredita za ulaganja u osnovna sredstva 40.716 40.716 ‐

Odložena poreska sredstva po osnovu prenetih poreskih gubitaka 541.384 343.524 ‐

Odložene poreske obaveze po osnovu svođenja trezorskih zapisa i trezorskih obveznica raspoloživih za prodaju na fer vrednost (52.759) ‐ ‐

Ostalo (295) (146) (191)

623.590 484.065 78.128


49

21. TEKUĆA I ODLOŽENA PORESKA SREDSTVA (nastavak) Promene na odloženim porezima prikazane su u sledećoj tabeli :

31.12.2014. 31.12.2013. 01.01.2013.

RSD 000

Odložena poreska sredstva

Odložene poreske obaveze

Bilans uspeha

Efekat na

kapitalu



Bilans uspeha

Efekat na

kapitalu



Bilans uspeha

Efekat na

kapitalu

Po osnovu razlike između knjigovodstvene vrednosti osnovnih sredstava i njihove poreske vrednosti 73.093 ‐ (5.954) ‐ 79.047 ‐ 19.704 ‐ 59.343 ‐ 35.208 ‐

Po osnovu obračunatih a neisplaćenih javnih dažbina 16.110 ‐ 4.330 ‐ 11.780 ‐ 1.413 ‐ 10.366 ‐ ‐ ‐

Po osnovu obračunatih a neisplaćenih otpremnina za odlazak u penziju 5.341 ‐ (3.803) ‐ 9.144 ‐ 534 ‐ 8.610 ‐ 9.340 ‐

Preneti poreski gubici 541.384 ‐ 197.860 ‐ 343.524 ‐ 343.524 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐

Neiskorišćeni prenosivi poreski krediti po osnovu ulaganja u osnovna sredstva 40.716 ‐ ‐ ‐ 40.716 ‐ 40.716 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐

Svođenje trezorskih zapisa i trezorskih obveznica na fer vrednost ‐ (52.759) ‐ (52.759) ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐

Ostalo ‐ (295) ‐ (149) ‐ (146) ‐ 45 ‐ (191) ‐ (68)

676.644 (53.054) 192.433 (52.908) 484.211 (146) 405.891 45 78.319 (191) 44.548 (68)


50

21. TEKUĆA I ODLOŽENA PORESKA SREDSTVA (nastavak) Odložena poreska sredstva Banke formirana su najvećim delom po osnovu poreskih gubitaka iz 2013. godine i 2014. godine i poreskog kredita po osnovu ulaganja u osnovna sredstva. Periodi njihovog korišćenja prikazani su kako sledi:

Iznos

Poslednja godina

korišćenja

RSD 000

Po osnovu poreskog gubitka iz 2013.godine 343.524 2018

Po osnovu poreskog gubitka iz 2014.godine 197.860 2019

Po osnovu neiskorišćenog prenosivi poreskog kredita za ulaganja u osnovna sredstva iz 2013. godine 40.716 2023

22. OSTALA SREDSTVA

Ostala sredstva

RSD 000 31.12.2014. 31.12.2013. 01.01.2013.

Potraživanja za obračunatu naknadu i proviziju po osnovu ostalih sredstava u dinarima 143.388 123.626 105.023

Potraživanja po osnovu avansa datih za obrtna sredstva u dinarima 5.844 5.966 5.947

Potraživanja po osnovu avansa datih za trajna ulaganja u dinarima 662.047 564 5.222

Potraživanja od zaposlenih u dinarima 408 188 461

Potraživanja po osnovu pretplaćenih poreza i doprinosa u dinarima 1.129 989 1.353

Ostala potraživanja iz poslovanja u dinarima 13.940 11.789 24.942

Ostala potraživanja iz kartičarskog poslovanja u dinarima 69.735 312.830 26.536

Ostala potraživanja iz poslovanja za bolovanje u dinarima 21.759 29.620 47

Ostala potraživanja iz poslovanja za sudske i administrativne takse u dinarima 123.468 101.694 60.039

Potraživanja u obračunu u dinarima 367.179 593 1.869

Potraživanja u obračunu iz kartičarskog poslovanja u dinarima 182.021 157.773 189.484

Potraživanja u obračunu u dinarima po transakcijama preko bankomata 275.238 304.742 101.610

Potraživanja za obračunatu naknadu i proviziju po osnovu ostalih sredstava u stranoj valuti 2.549 3.180 1.566

Potraživanja po osnovu avansa datih za obrtna sredstva u stranoj valuti 5.240 5.470 5.122

Potraživanja od zaposlenih u stranoj valuti 13.548 13.069 12.342

Ostala potraživanja iz poslovanja u stranoj valuti 8.350 27.402 5.462

Potraživanja u obračunu u stranoj valuti 7.466 2.985 3.947

Razgraničeni rashodi kamata u dinarima 2.739 823 ‐

Razgraničeni ostali troškovi u dinarima 155.879 86.486 68.306

Ostala aktivna vremenska razgraničenja u dinarima 542 ‐ ‐

Razgraničeni rashodi kamata u stranoj valuti 1.174 660 ‐

Razgraničeni ostali troškovi u stranoj valuti 30.595 36.188 46.251

Sredstva stečena naplatom potraživanja 65 ‐ ‐

Ispravka vrednosti (257.098) (197.447) (128.176)

1.837.205 1.029.190 537.353


51

22. OSTALA SREDSTVA (nastavak)


RSD 000 2014 2013 2012


Nove ispravke vrednosti (Napomena 8) 120.866 121.865 69.081

Ukidanje ispravke vrednosti (Napomena 8) (61.464) (41.486) (32.398)

Kursne razlike 945 149 1.337

Ostalo (154) (2.615) ‐

Direktan otpis (542) (8.642) ‐


23. FINANSIJSKE OBAVEZE PO FER VREDNOSTI KROZ BILANS USPEHA NAMENJENE TRGOVANJU

Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju

RSD 000 31.12.2014. 31.12.2013. 01.01.2013.

Obaveze po osnovu derivata namenjenih trgovanju 3.972 8.031 405


52

24. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA BANKAMA, DRUGIM FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA I CENTRALNOJ BANCI

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijamai Centralnoj banci 31.12.2014. 31.12.2013. 01.01.2013.


Transakcioni depoziti 1.848.523 607.897 2.349.124 110.505 1.198.253 257.073

Depoziti po osnovu datih kredita ‐ 3.427.500 ‐ 8.741.046 ‐ 10.756.748

Namenski depoziti 3.959 282.198 80.610 332.746 2.738 700.561

Oročeni depoziti 795.389 6.626.337 1.142.386 1.315.212 789.560 1.203.594

Ostali depoziti 237.640 50.151 329.501 47.090 210.898 15.953.853

Depoziti i krediti koji dospevaju u roku od jednog dana (overnight) 41.135 210 29.355 ‐ ‐ 3.229.600

Primljeni krediti ‐ 27.550.912 ‐ 38.460.123 ‐ 28.402.931

Ostale finansijske obaveze 368 17 299 ‐ 280 ‐

2.927.014 38.545.222 3.931.275 49.006.722 2.201.729 60.504.360

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijamai Centralnoj banci 31.12.2014. 31.12.2013. 01.01.2013.


Narodna banka Srbije 368 ‐ 17.726 509 7.130 5.042

Druge banke i finansijske institucije 2.886.541 1.352.115 3.255.710 877.035 1.837.632 1.528.438

Strane banke 40.105 37.193.107 657.839 48.129.178 356.967 58.970.880

2.927.014 38.545.222 3.931.275 49.006.722 2.201.729 60.504.360


53

24. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA BANKAMA, DRUGIM FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA I CENTRALNOJ BANCI (nastavak)

Primljeni krediti na dan 31. decembra 2014. godine sastoje se od kredita Evropske investicione banke (EIB), Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), kredita primljenih od matične banke Societe Generale Paris i dugoročne linije od KBC Bank NV Brussels. Stanje primljenih kredita od Evropske investicione banke (EIB) u ukupnom iznosu RSD 9.268.989 hiljada odnosi se na kredite za finansiranje malih i srednjih preduzeća koji dospevaju do 2023. godine uz kamatnu stopu 3M EURIBOR + 0,25% godišnje u iznosu RSD 2.745.210 hiljada i kredita EIB‐a od 25.10.2013. godine u iznosu od RSD 6.523.780 hiljada uz kamatnu stopu 3M EURIBOR / 6 M LIBOR + margina 0.241% (na LIBOR) do 1.392%. Stanje u iznosu RSD 11.222.853 hiljada na dan 31. decembra 2014. godine odnosi se na više dugoročnih linija od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) koje dospevaju u periodu 2015. godine do 2018. godine sa kamatnom stopom od 6M EURIBOR + margina u rasponu od 2,05% do 2,75% godišnje. Dugoročni krediti od Societe Generale Paris u ukupnom iznosu od RSD 6.065.828 hiljada odobreni su sa fiksnom stopom u rasponu od 5,45% do 6,61% godišnje na period do 2033. godine. Stanje od RSD 993.175 hiljada na dan 31. decembra 2014. godine odnosi se na dugoročnu liniju od KBC Bank NV Brussels, koja dospeva u avgustu 2016. godine sa kamatnom stopom od 6M EURIBOR + margina 0,775% godišnje. U decembru 2014. godine Banka je prevremeno izvršila otplatu dve kreditne linije IFC i to EUR 13.333,33 hiljada po ugovoru od 25. juna 2010. godine i EUR 46.666,67 hiljada po ugovoru od 19. juna 2012. godine.


54

25. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA DRUGIM KOMITENTIMA

Depoziti i ostale obaveze prema komitentima 31.12.2014. 31.12.2013. 01.01.2013.


Transakcioni depoziti 16.001.998 15.908.157 12.622.933 13.822.102 8.215.463 10.207.656

Štedni depoziti 2.268.225 57.177.493 1.749.478 56.510.375 997.404 47.648.279

Depoziti po osnovu datih kredita 574.036 1.742.662 259.590 2.003.994 199.311 1.973.865

Namenski depoziti 205.651 753.888 122.270 1.198.754 255.918 1.219.205

Oročeni depoziti 19.274.905 3.719.915 13.365.272 5.729.995 7.533.844 3.804.534

Ostali depoziti 26.522 116.288 3.392 86.577 201.493 73.424

Depoziti i krediti koji dospevaju u roku od jednog dana (overnight) 5.284.733 797.494 3.982.249 541.657 2.440.866 590.846

Primljeni krediti 3 3.181.403 ‐ 3.309.271 ‐ 2.280.133

Ostale finansijske obaveze 8.646 ‐ 4.911 4 24.501 22

43.644.719 83.397.300 32.110.095 83.202.729 19.868.800 67.797.964

Pregled depozita i ostalih obaveza prema komitentima po vrsti komitenta i valutnoj strukturi prikazan je kako sledi:

Depoziti i ostale obaveze prema komitentima 31.12.2014. 31.12.2013. 01.01.2013.


Preduzeća 33.155.653 18.023.538 23.148.141 19.841.565 14.774.176 14.102.247

Preduzetnici 432.078 58.799 312.110 33.507 163.044 22.312

Javni sektor 511.646 3.282.549 101.484 3.339.475 87.221 2.411.940

Stanovništvo 4.988.923 56.132.772 4.254.644 55.291.216 2.615.631 46.713.179

Strana lica 265.823 5.520.887 291.230 4.481.317 248.284 4.316.906

Drugi komitenti 4.290.596 378.755 4.002.486 215.649 1.980.444 231.380

43.644.719 83.397.300 32.110.095 83.202.729 19.868.800 67.797.964


55

25. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA DRUGIM KOMITENTIMA (nastavak) Krediti od komitenata na dan 31. decembra 2014. godine u stranoj valuti u ukupnom iznosu od RSD 3.181.403 hiljada (31.12.2013. godine RSD 3.309.271 hiljada) odnose se na APEX kredite zakljucene sa NBS, koji dospevaju do 2022. godine, uz kamatnu stopu 3M / 6M EURIBOR + margina u rasponu od 0,96% do 1,27% godišnje u iznosu RSD 3.177.775 hiljada i razgraničenu kamatu. Banka finansira projekte koje je odobrila NBS na osnovu isplate sredstava od strane NBS. Apex krediti su krediti zaključeni izmedju banke i NBS kao agenta Republike Srbije, u cilju realizacije zaključenih finansijskih ugovora izmedju Evropske investicione banke, Republike Srbije i Narodne banke Srbije. 26. IZDATE SOPSTVENE HARTIJE OD VREDNOSTI I DRUGA POZAJMLJENA SREDSTVA

Izdate sopstvene hartije od vrednosti i druga pozajmljena sredstva

RSD 000 31.12.2014. 31.12.2013. 01.01.2013.

U dinarima

Obaveze za sopstvene hartije od vrednosti 1.700.000 1.700.000 1.700.000

Razgraničene obaveze za obračunatu kamatu i ostale obračunate rashode na izdate sopstvene hartije od vrednosti i ostala pozajmljena sredstva 45.291 51.808 52.622

1.745.291 1.751.808 1.752.622

Banka je 23. aprila 2012. godine emitovala 1.700.000 obveznica pojedinačne nominalne vrednosti 1.000,00 RSD sa dospećem 23. aprila 2015. godine. Obveznice su dugoročnog karaktera, izdate su na rok od 3 godine, neograničeno su prenosive i registrovane su na ime u Centralnom registru depoa i kliring hartija od vrednosti. Kamatna stopa na obveznice je promenljiva i sastoji se iz fiksnog i varijabilnog dela. Varijabilni deo kamatne stope jednak je referentnoj kamatnoj stopi Narodne banke Srbije na određeni dan. Fiksni deo je nepromenljiv ukoliko se obveznice drže do dospeća i iznosi 5,25% godišnje. U slučaju da je referentna stopa utvrđena na kraći period od dvonedeljnog, vrednost varijabilne kamatne stope uvećana je za 0,15% na godišnjem nivou.


56

27. SUBORDINIRANE OBAVEZE

Subordinirane obaveze

RSD 000 31.12.2014. 31.12.2013. 01.01.2013.

U stranoj valuti

Subordinirane obaveze u stranoj valuti 14.514.996 13.757.052 13.646.196

Razgraničene obaveze po osnovu kamata na subordinirane obaveze u stranoj valuti 33.356 33.353 37.500

14.548.352 13.790.405 13.683.696

Subordinirane obaveze u stranoj valuti u iznosu RSD 14.548.352 hiljada na dan 31. decembra 2014. godine odnose se na subordinirane obaveze prema Societe Generale Paris, i to na sledeće: Dana 23. avgusta 2005. godine zaključen je ugovor o subordiniranom kreditu sa Societe Generale Paris u iznosu od EUR 10.000 hiljada sa rokom dospeća do 31. avgust 2015. godine, uz kamatnu stopu 6M EURIBOR + 0,5% godišnje. Na dan 31. decembra 2014. godine stanje kredita iznosi RSD 1.209.628 hiljada. Od ovog iznosa RSD 1.209.583 hiljada se odnosi na subordinirani kredit, dok se RSD 45 hiljada odnosi na razgraničenu kamatu po ovom subordiniranom kreditu koja dospeva na plaćanje 30. juna 2015. godine. Dana 19. decembra 2007. godine primljena su sredstva po osnovu ugovora o subordiniranom kreditu sa Societe Generale Paris na iznos od ukupno EUR 50.000 hiljada sa rokom dospeća do decembra 2012. godine. Tokom 2009. godine aneksom ugovora promenjeno je dospeće na 19. jun 2015. godine, a ugovorena kamatna stopa je 6M EURIBOR + 2,06% godišnje. Krajem 2013. godine aneksom ugovora produženo je dospeće na 19. januar 2019. godine, a ugovorena kamatna stopa je 6M EURIBOR + 8,03% godišnje za period posle 19. juna 2015. godine do novog dospeća. Na dan 31. decembra 2014. godine stanje kredita iznosi RSD 6.048.351 hiljada. Od ovog iznosa RSD 6.047.915 hiljada se odnosi na subordinirani kredit, dok se RSD 436 hiljada odnosi na razgraničenu kamatu po ovom subordiniranom kreditu koja dospeva na plaćanje 30. juna 2015. godine. Dana 23. septembra 2009. godine zaključen je ugovor o subordiniranom kreditu sa Societe Generale Pariz u iznosu od EUR 35.000 hiljada sa rokom dospeća 30. mart 2015. godine uz kamatnu stopu 6M EURIBOR + 2,64% godišnje. Na dan 31. decembra 2014. godine stanje kredita iznosi RSD 4.264.415 hiljada. Od ovog iznosa RSD 4.233.541 hiljada se odnosi na subordinirani kredit, dok se RSD 30.874 hiljada odnosi na razgraničenu kamatu po ovom subordiniranom kreditu koja dospeva na plaćanje 30. marta 2015. godine. Dana 21. decembra 2009. godine zaključen je ugovor o subordiniranom kreditu sa Societe Generale Pariz u iznosu od EUR 25.000 hiljada sa rokom dospeća 23. decembar 2019. godine, uz kamatnu stopu 6M EURIBOR + 2,47% godišnje. Na dan 31. decembra 2014. godine stanje kredita iznosi RSD 3.025.959 hiljada. Od ovog iznosa RSD 3.023.958 hiljada se odnosi na subordinirani kredit, dok se RSD 2.001 hiljada odnosi na razgraničenu kamatu po ovom subordiniranom kreditu koja dospeva na plaćanje 23. juna 2015. godine. Iznosi subordiniranih kredita se priznaju kao dopunski kapital do iznosa od 50% od osnovnog kapitala. Iznos subordinirane obaveze Banke koja se uključuje u dopunski kapital Banke umanjuje se za po 20% uplaćenog iznosa godišnje u poslednjih pet godina pre dospeća te obaveze, te se poslednje godine više ne može uključivati u kapital. Subordinirani krediti koji su ugovorom zaključeni na iznose od EUR 10.000 i EUR 35.000 se na dan 31.12.2014. ne mogu više uključivati u dopunski kapital regulatornog kapitala Banke jer su ušli u poslednju godinu korišćenja.


57

28. REZERVISANJA

Rezervisanja

RSD 000 31.12.2014. 31.12.2013. 01.01.2013.

Rezervisanja za gubitke po kreditno rizičnim vanbilansnim pozicijama aktive (a) 1.014.026 855.797 772.020

Rezervisanja za ostala dugoročna primanja zaposlenih (b) 124.766 128.010 102.821

Rezervisanja za sudske sporove i pokriće obaveza (c) 3.861 790 343

1.142.653 984.597 875.184

Promene u rezervisanjima

RSD 000 31.12.2014. 31.12.2013. 01.01.2013.

Rezervisanja za gubitke po kreditno rizičnim vanbilansnim pozicijama aktive(a)


Nova rezervisanja (Napomena 8) 2.167.273 1.490.845 996.796

Ukidanje rezervisanja (Napomena 8) (2.049.283) (1.319.552) (902.144)

Kursne razlike 40.239 782 38.683

Ostale promene ‐ (88.299) ‐

1.014.026 855.797 772.020

Rezervisanja za ostala dugoročna primanja zaposlenih (b) 124.766 128.010 102.821

Rezervisanja za besplatne akcije


Nova rezervisanja (Napomena 9) 22.103 21.635 21.460

89.160 67.058 45.423

Rezervisanja za otpremnine za odlazak u penziju


Trošak kamata 2.888 4.017 3.267

Trošak tekućeg rada (2.839) 6.522 15.137

Trošak prethodnih usluga (10.300) ‐ ‐

Iskorišćena rezervisanja (14.550) (6.984) (7.681)

Aktuarski dobici (545) ‐ ‐

35.606 60.952 57.397

Rezervisanja za sudske sporove i pokriće obaveza (c) 3.861 790 343

Rezervisanja za sudske sporove ( c)

Stanje na dan 1. januar 790 ‐ ‐

Nova rezervisanja (Napomena 8) 3.327 790 ‐

Ukidanje rezervisanja (Napomena 8) (256) ‐ ‐

3.861 790

Rezervisanje za pokriće obaveza

Stanje na dan 1. januar ‐ 343 ‐

Nova rezervisanja (Napomena 8) ‐ ‐ 343

Ukidanje rezervisanja (Napomena 8) ‐ (343) ‐

‐ ‐ 343


58

28. REZERVISANJE (nastavak) (a) Rezervisanja za rizičnu vanbilansnu aktivu (garancije, avale, akreditive, obaveze za nepovučene kredite i drugo)

obračunata su na osnovu interne metodologije obračuna obezvređenja kreditno rizičnih sredstava i vanbilansnih stavki.

(b) Rezervisanja za ostala dugoročna primanja zaposlenih u dinarima uključuju rezervisanja za besplatne akcije zaposlenima i rezervisanja za otpremnine prilikom odlaska u penziju zaposlenih.

U 2010. godini Societe Generale Grupa je definisala plan distribucije besplatnih akcija svim zaposlenima u okviru članica Grupe, ukoliko određeni kriterijumi i ciljevi postavljeni od strane Societe Generale Grupe budu ostvareni do 2015. godine. Da bi stekao pravo na besplatne akcije, zaposleni bilo koje članice Grupe mora biti zaposlen u Grupi od novembra 2010. godine do datuma sticanja prava na besplatne akcije. Na taj način, zaposleni su dobili pravo na 40 besplatnih akcija i to 16, koje bi trebalo da budu distibuirane do kraja marta 2015. godine pod uslovom ostvarenja prinosa Grupe na kapital posle oporezivanja od najmanje 10% i 24 akcije, koje bi trebalo distribuirati do kraja marta 2016. godine pod uslovom povećanja zadovoljstva klijenata u periodu 2010. godine do 2013. godine, i to u iznosu proporcionalom ispunjenju ovog uslova. Banka je na dan 31.12.2014. godine obračunala obavezu za besplatne akcije zaposlenima u iznosu od RSD 89.160 hiljada (2013. RSD 67.058 hiljada). Rezervisanja za otpremnine prilikom odlaska u penziju zaposlenih u iznosu RSD 35.606 hiljada (2013. RSD 60.952 hiljada) formirana su na bazi izveštaja nezavisnog aktuara primenom metoda projektovanja po jedinici prava sa stanjem na dan bilansa stanja i ista su iskazana u iznosu sadašnje vrednosti očekivanih budućih isplata. Smanjenje rezervisanja za otpremnine prilikom odlaska u penziju rezultat je izmena Zakona u radu iz jula 2014. godine a koji se odnosi na smanjenje iznosa otpremnine koji se isplaćuje zaposlenima prilikom odlaska u penziju kao i produženja roka za sticanje uslova za odlazak u penziju. Iznos otpremnina preciziran je Pravilnikom o radu, usklađenim sa Zakonom o radu, koji definiše da se zaposlenom prilikom odlaska u penziju isplaćuju dve prosečne neto zarade zaposlenog ili dve prosečne bruto zarade u Republici prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku ili u visini iznosa koji je odobren od strane Izvršnog odbora Banke, u zavisnosti koji od ovih iznosa je povoljniji za zaposlenog.

Aktuarske pretpostavke korišćene u obračunu su:

Demogаfske pretpostavke, bazirane na demografskim tablicama mortaliteta 2000‐2002 objavljene od strane Republičkog zаvodа zа stаtistiku Republike Srbije

Dugoročna stopa očekivanog rasta zarada 5%, u skladu sa stvarnim nominalnim rastom troškova zarada u 2014. godini u poredjenju sa 2013. godinom.

Kao diskontna stopa korišćena je referentna kamatna stopa koja na dan obračuna iznosi 8%.


59

29. OSTALE OBAVEZE

Ostale obaveze

RSD 000 31.12.2014. 31.12.2013. 01.01.2013.

Obaveze za neraspoređene prilive u stranoj valuti 470.609 191.981 94.461

Razgraničene obaveze za ostale obračunate rashode u stranoj valuti 379.659 203.094 240.774

Ostale obaveze iz poslovnih odnosa u stranoj valuti 376.224 84.227 70.104

Obaveze prema dobavljačima u dinarima 209.483 108.212 81.062

Ostale obaveze iz poslovnih odnosa u dinarima 184.133 95.231 104.548

Obaveze prema dobavljačima u stranoj valuti 167.314 178.414 152.074

Ostale obaveze prema zaposlenima u stranoj valuti 151.097 133.136 100.677

Razgraničene obaveze za ostale obračunate rashode u dinarima 121.237 87.963 130.679

Kratkoročne obaveze za akumulirane neiskorišćene godišnje odmore 89.291 115.470 88.776

Ostale obaveze u obračunu u dinarima 73.340 63.896 39.482

Ostale obaveze u obračunu u stranoj valuti 42.707 64.333 53.702

Obaveze u obračunu iz kartičarskog poslovanja 42.558 115.776 110.026

Razgraničeni ostali prihodi u dinarima 35.799 16.783 19.173

Razgraničeni prihodi kamata u dinarima 32.713 77.892 78.115

Obaveze za druge poreze i doprinose u dinarima 17.973 24.882 22.159

Razgraničeni prihodi kamata u stranoj valuti 12.642 340.336 ‐

Obaveze za porez na dodatu vrednost u dinarima 12.511 18.523 7.103

Ostale obaveze prema zaposlenima u dinarima 10.296 245 389

Prolazni i prelazni računi u dinarima 7.513 1.655 2.899

Obaveze po osnovu privremenih i povremenih poslova u dinarima 479 257 136

Obaveze po primljenim sredstvima po poslovima u ime i za račun komitenata u dinarima 205 102 7

Razgraničeni ostali prihodi u stranoj valuti 119 843 ‐

Obaveze po osnovu naknada i provizija na ostale obaveze u dinarima ‐ 96 79

Ostalo 163 312 636

2.438.065 1.923.659 1.397.061


60

29. OSTALE OBAVEZE (nastavak)

Kratkoročne obaveze za akumulirane neiskorišćene godišnje odmore

RSD 000 2014 2013 2012


Povećanje obaveze ‐ 106.435 45.649

Smanjenje obaveze (26.180) (79.740) ‐


Banka je na dan 31. decembra 2014. godine obračunala obavezu za akumulirana plaćena odsustva za neiskorišćene godišnje odmore u iznosu RSD 89.291 hiljada ( 31.decembar 2013. godine RSD 115.470 hiljada), koja se mogu preneti i koristiti u narednom periodu. 30. KAPITAL

a) Struktura kapitala banke

KAPITAL

RSD 000 31.12.2014. 31.12.2013. 01.01.2013.

Akcijski kapital ‐ obične akcije (i) 23.723.021 23.723.021 23.723.021

Emisiona premija 1.253 1.253 1.253

Ostale rezerve (ii) 9.524.825 10.333.077 10.230.225

Revalorizacione rezerve po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju 300.128 109.821 6.882

Aktuarski dobici 464 ‐ ‐

Dobitak/(Gubitak) tekuće godine 368.522 (808.252) 102.852

33.918.213 33.358.920 34.064.233

(i) Akcijski kapital

Akcijski kapital se sastoji od 5.331.016 akcija nominalne vrednosti od 4.450 RSD po akciji. Od toga jedna akcija je u vlasništvu Genebenque S.A dok je 5.331.015 akcija u vlasništvu Societe Generale S.A. Paris.U 2014. godini nije bilo novih emisija akcija.

(ii) Ostale rezerve iz dobiti

Ostale rezerve iz dobiti Banka je formirala na bazi odluka Skupštine Banke o raspodeli rezultata.

b) Pokazatelji poslovanja Banke – usaglašenost sa zakonskim pokazateljima Banka je dužna da obim i strukturu svog poslovanja i rizičnih plasmana uskladi sa pokazateljima poslovanja propisanim Zakonom o bankama i relevantnim odlukama Narodne banke Srbije donetim na osnovu navedenog Zakona. Na dan 31. decembra 2014. godine. Banka je usaglasila sve pokazatelje poslovanja sa propisanim vrednostima (Napomena 35).


61

31. VANBILANSNE POZICIJE

Vanbilansne pozicije

RSD 000 31.12.2014. 31.12.2013. 01.01.2013.

Garancije i ostale preuzete neopozive obaveze (a) 37.558.066 41.217.738 40.540.330

Derivati (b) 723.310 10.668.413 799.820

Poslovi u ime i za račun trećih lica (c) 4.028.878 3.437.079 2.826.282

Druge vanbilansne pozicije (d) 136.066.792 70.117.833 59.227.005

178.377.046 125.441.063 103.393.437

a) Garancije i ostale preuzete neopozive obaveze

RSD 000 31.12.2014. 31.12.2013. 01.01.2013.

u dinarima

Plative garancije 4.371.457 4.367.502 2.405.938

Činidbene garancije 8.202.710 8.588.323 7.558.882

Dati avali 14.184 34.143 40.808

Preuzete neopozive obaveze 6.834.069 7.356.706 5.510.139

19.422.420 20.346.674 15.515.767

u stranoj valuti

Plative garancije 7.615.546 9.072.918 11.266.051

Činidbene garancije 9.051.833 6.639.986 4.350.254

Nepokriveni akreditivi 1.314.567 1.197.380 1.490.356

Preuzete neopozive obaveze 153.699 3.960.780 7.917.902

18.135.645 20.871.064 25.024.563

b) Derivati

RSD 000 31.12.2014. 31.12.2013. 01.01.2013.

Valutni forwad ugovori 723.310 562.112 799.820

Valutni swap ugovori ‐ 10.106.301 ‐

723.310 10.668.413 799.820

c) Poslovi u ime i za račun trećih lica

RSD 000 31.12.2014. 31.12.2013. 01.01.2013.

Subvencionisani deo stambenih kredita plasirani u ime i za račun Republike Srbije 4.028.878 3.437.079 2.826.282

4.028.878 3.437.079 2.826.282


62

31. VANBILANSNE POZICIJE (nastavak)

d) Druge vanbilanse pozicije

RSD 000 31.12.2014. 31.12.2013. 01.01.2013.

Primljene garancije 16.385.514 16.410.470 17.129.829

SPOT transakcije 6.239.210 4.598.700 5.273.835

Blagajnički zapisi po osnovu reverse repo poslova ‐ 4.000.000 3.000.000

Preuzete opozive obaveze 43.916.904 30.414.572 21.649.680

Hartije od vrednosti custody klijenata 63.579.242 12.202.926 6.673.851

Hartije od vrednosti primljene u zalogu 2.616.327 85.187 3.643.611

Evidenciona kamata 2.037.176 1.705.189 881.858

Inostrani čekovi poslati na naplatu 1.280.826 624.635 72.736

Nostro akreditivi po viđenju 11.567 76.133 901.585

Ostalo 27 21 20

136.066.792 70.117.833 59.227.005

32. ODNOSI SA POVEZANIM STRANAMA U svakodnevnom poslovanju Banka obavlja uobičajene poslovne transakcije sa različitim povezanim licima. Povezana lica Banke su: vlasnik i ostale članice Societe Generale Grupe kao i ključno rukovodstvo Banke . Pregled transakcija po povezanim licima u toku 2014. godine i 2013. godine prikazan je u narednim tabelama:

AKTIVA BILANSNE POZICIJE 31.12.2014.

RSD 000

Finansijska sredstva po

fer vrednosti kroz bilans

uspeha namenjena trgovanju

Krediti i potražIvanja od banaka i

drugih finansijskih organizacija

Krediti i potražIvanja

od drugih komitenata

Ostala sredstva

Učešće u kapitalu Ukupno

ALD Automotive doo Beograd ‐ ‐ ‐ 17 ‐ 17

SKB Banka dd Ljubljana Ajdovscina 4 ‐ ‐ ‐ 6 ‐ 6

Societe Generale Banka Montenegro ad ‐ ‐ ‐ 512 ‐ 512

Societe Generale New York Mcgrow‐Hil ‐ 83.382 ‐ ‐ ‐ 83.382

Societe Generale Osiguranje ado Beograd ‐ ‐ ‐ 101.294 149.649 250.943

Societe Generale Paris 91 137.528 ‐ 1.784 ‐ 139.403

Sogelease Srbija doo Beograd ‐ 14.379 ‐ 1.924 314.098 330.401

Rukovodstvo Banke ‐ ‐ 84.507 143 ‐ 84.650

Stanje na dan 31. decembra 91 235.290 84.507 105.679 463.747 889.314

Stanje na poziciji krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija odnosi se na: ‐ Societe Generale New York, sredstva na nostro računu ‐ Societe Generale Pariz, sredstva na nostro računu ‐ Sogelease Srbija ad Beograd, kratkoročne kredite za obrtna sredstva odobrene na bazi kreditnih linija


63

32. ODNOSI SA POVEZANIM STRANAMA (nastavak)

PASIVA BILANSNE POZICIJE 31.12.2014.

RSD 000

Finansijske obaveze po

fer vrednosti kroz bilans

uspeha namenjene trgovanju

Depoziti i ostale obaveze prema

bankama, drugim

finansijskim organizacijama i centralnoj banci

Depoziti I ostale obaveze prema drugim komitentima

Izdate sopstvene hartije od vrednosti i

druga pozajmljena

sredstva

Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj

aktivi Ostala

rezervisanja Subordinirane

obaveze Ostale

obaveze Ukupno

ALD Automotive doo Beograd ‐ ‐ 23.708 569 ‐ ‐ 64 24.340

BRD Groupe Societe Generale ‐ ‐ ‐ ‐ 1.304 ‐ ‐ ‐ 1.304

Komercni Banka As Prague ‐ ‐ ‐ ‐ 231 ‐ ‐ ‐ 231

Ohridska Banka ad Ohrid ‐ ‐ ‐ ‐ 136 ‐ ‐ ‐ 136

SG Expressbank ‐ ‐ ‐ ‐ 966 ‐ ‐ ‐ 966

SKB Banka dd Ljubljana Ajdovscina 4 ‐ 3.715 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 3.715

Societe Generale Banka Montenegro ad ‐ 1.405 ‐ ‐ 1.736 ‐ ‐ ‐ 3.142

Societe Generale New York Mcgrow‐Hil ‐ 396 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 396

Societe Generale Osiguranje ado Beograd ‐ 371.813 ‐ 5.982 ‐ ‐ ‐ 230 378.025

Societe Generale Paris 1.545 15.733.185 ‐ ‐ 9.284 14.548.352 332.151 30.624.518

Societe Generale Splitska Banka ‐ 9.228 ‐ ‐ 545 ‐ ‐ ‐ 9.773

Sogelease Srbija doo Beograd ‐ 9.948 ‐ ‐ 10.092 ‐ ‐ ‐ 20.040

Rukovodstvo Banke ‐ ‐ 207.562 ‐ ‐ 10.264 ‐ 24.781 242.607

Stanje na dan 31. decembra 1.545 16.129.690 231.270 5.982 24.864 10.264 14.548.352 357.226 31.309.193

Na dan 31. decembra 2014. godine iznos depozita primljenih od Societe Generale Paris kao pokriće odnosno garancija po osnovu datih kredita iznosi RSD 3.427.500 hiljada.


64


PRIHODI 2014

RSD 000Prihodi od

kamata

Prihodi od naknada i provizija

Ostali poslovni prihodi Ukupno

Sogelease Srbija d.o.o. 3.696 2 12.314 16.012

Societe Generale Osiguranje ‐ 49.905 2.782 52.687

Societe Generale Penzije ‐ ‐ 5 5

Societe Generale Pariz 514 29.741 ‐ 30.255

Societe Generale Splitska Banka ‐ 503 ‐ 503

Societe Generale SKB Banka ‐ 75 ‐ 75

Societe Generale ALD 454 1 10.579 11.034

Societe Generale Podgoricka Banka ‐ 12 2.943 2.955

Rukovodstvo banke 3.003 216 ‐ 3.219

Stanje na dan 31. decembra 7.667 80.455 28.623 116.745

RASHODI 2014

RSD 000 Rashodi od kamata

Rashodi naknada i provizija

Ostali rashodi

Troškovi zarada (bruto) Ukupno

Sogelease Srbija d.o.o. 3.662 ‐ ‐ ‐ 3.662

Societe Generale Osiguranje 12.118 ‐ 19.048 ‐ 31.166

Societe Generale Penzije 3.988 ‐ ‐ ‐ 3.988

Societe Generale Pariz 943.793 93.010 241.425 ‐ 1.278.228

Societe Private Banking Geneve 12.760 ‐ ‐ ‐ 12.760

Societe Generale Splitska Banka ‐ 6 ‐ ‐ 6

Societe Generale Newyork ‐ 3.752 ‐ ‐ 3.752

Societe Generale SG Express Banka ‐ 5 ‐ ‐ 5

Societe Generale ALD ‐ ‐ 49.174 ‐ 49.174

Societe Generale India ‐ ‐ 1.156 ‐ 1.156

CGA Pariz ‐ 31 ‐ ‐ 31

SG Faktoring Italia ‐ 80 ‐ ‐ 80

Rukovodstvo banke 6.355 ‐ 35 230.811 237.201

Stanje na dan 31. decembra 982.676 96.884 310.838 230.811 1.621.209


65


AKTIVA VANBILANSNE POZICIJE 31.12.2014.

RSD 000

Date garancije i

druga jemstva

Preuzete neopozive obaveze za

nepovučene kredite i

plasmane

Preuzete opozive obaveze

Ostala vanbilasna

aktiva Ukupno

ALD Automotive doo Beograd ‐ ‐ 60.479 ‐ 60.479

BRD Groupe Societe Generale 138.692 ‐ ‐ ‐ 138.692

Komercni Banka As Prague 24.623 ‐ ‐ ‐ 24.623

Ohridska Banka ad Ohrid 14.439 ‐ ‐ ‐ 14.439

SG Expressbank 102.815 ‐ ‐ ‐ 102.815

Societe Generale Banka Montenegro ad 184.703 ‐ ‐ ‐ 184.703

Societe Generale Paris 293.628 694.051 ‐ 2.183.980 3.171.659

Societe Generale Splitska Banka 57.937 ‐ ‐ ‐ 57.937

Sogelease Srbija doo Beograd ‐ 60.000 1.013.631 ‐ 1.073.631

Rukovodstvo Banke ‐ ‐ 6.624 ‐ 6.624

Stanje na dan 31. decembra 816.836 754.051 1.080.734 2.183.980 4.835.601

PASIVA VANBILANSNE POZICIJE 31.12.2014.

RSD 000Primljene garancije

Druga vanbilansna

pasiva Ukupno

BRD Groupe Societe Generale 173.976 ‐ 173.976

Komercni Banka As Prague 24.623 ‐ 24.623

Ohridska Banka ad Ohrid 74.918 ‐ 74.918

SG Expressbank 102.815 ‐ 102.815

Societe Generale Banka Montenegro ad 190.751 ‐ 190.751

Societe Generale Paris 2.220.954 2.183.980 4.404.934

Societe Generale Splitska Banka 70.033 ‐ 70.033

Stanje na dan 31. decembra 2.858.070 2.183.980 5.042.050

Na dan 31.12.2014. godine obaveza prema matičnoj banci Societe Generale Paris u iznosu od RSD 2.183.980 hiljada I potraživanje od nje u istom iznosu odnose se na spot transakcije zaključene izmedju Societe Generale banke Srbija i Societe Generale Pariz pred kraj 2014.godine, koje dospevaju prvog radnog dana u 2015.godini.


66


AKTIVA BILANSNE POZICIJE 31.12.2013.

RSD 000

Krediti i potražIvanja od banaka i drugih

finansijskih organizacija

Krediti i potražIvanja

od drugih komitenata Ostala sredstva

Učešće u kapitalu Ukupno

ALD Automotive doo Beograd ‐ 56.774 ‐ ‐ 56.774

Societe Generale Penzije ‐ ‐ 3 56.871 56.874

Ohridska Banka ad Ohrid ‐ ‐ 190 ‐ 190

SKB Banka dd Ljubljana Ajdovscina 4 ‐ ‐ 15 ‐ 15

Societe Generale Banka Montenegro ad ‐ ‐ 66 ‐ 66

Societe Generale New York Mcgrow‐Hil 44.552 ‐ 0 ‐ 44.552

Societe Generale Osiguranje ado Beograd 44 ‐ 25.924 149.650 175.618

Societe Generale Paris 92.432 ‐ 1.118 ‐ 93.550

Sogelease Srbija doo Beograd 335.575 ‐ ‐ 314.098 649.673

Rukovodstvo Banke ‐ 97.336 ‐ ‐ 97.336

Stanje na dan 31. decembra

472.603

154.110

27.317

520.619

1.174.649

Stanje na poziciji krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija odnosi se na: ‐ Societe Generale New York, sredstva na nostro računu ‐ Societe Generale Pariz, sredstva na nostro računu ‐ Sogelease Srbija ad Beograd, kratkoročne kredite za obrtna sredstva odobrene na bazi kreditnih linija


67


PASIVA BILANSNE POZICIJE 31.12.2013.

RSD 000

Depoziti i ostale obaveze prema

bankama, drugim

finansijskim organizacijama i centralnoj banci

Depoziti I ostale

obaveze prema drugim

komitentima

Rezervisanja za gubitka po vanbilansnoj

aktivi Ostala

rezervisanja Subordinirane

obaveze Ostale

obaveze Ukupno

ALD Automotive doo Beograd ‐ 10.343 548 ‐ ‐ 45 10.936

BRD Groupe Societe Generale ‐ ‐ 1.317 ‐ ‐ ‐ 1.317

SG Expressbank ‐ ‐ 931 ‐ ‐ ‐ 931

SKB Banka dd Ljubljana Ajdovscina 4 3.645 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 3.645

Societe Generale Banka Montenegro ad ‐ ‐ 1.076 ‐ ‐ ‐ 1.076

Societe Generale Paris 18.492.100 ‐ ‐ ‐ 13.790.405 71.096 32.353.600

Societe Generale Splitska Banka 1.949 ‐ 606 ‐ ‐ ‐ 2.555

Sogelease Srbija doo Beograd 211.923 ‐ 7.505 ‐ ‐ ‐ 219.428

Rukovodstvo Banke ‐ 193.262 ‐ 6.438 ‐ 19.169 218.869

Stanje na dan 31. decembra 18.709.617 203.605 11.982 6.438 13.790.405 90.309 32.812.357

Na dan 31. decembra 2013. godine iznos depozita primljenih od Societe Generale Paris kao pokriće odnosno garancija po osnovu datih kredita iznosi RSD 8.741.046 hiljada.


68


PRIHODI 2013

RSD 000 Prihodi od kamata Prihodi od naknada Ostali poslovni

prihodi Ukupno

Sogelease Srbija d.o.o. 18.304 1 13.812 32.117

Societe Generale Osiguranje ‐ 40.280 2.266 42.546

Societe Generale Penzije ‐ 356 1.848 2.204

Societe Generale Pariz 1.470 75.724 11.545 88.739

Societe Generale Splitska Banka ‐ 725 ‐ 725

Societe Generale SKB Banka ‐ 110 ‐ 110

Societe Generale ALD ‐ ‐ 10.160 10.160

Societe Generale Podgoricka Banka ‐ ‐ 814 814

Societe Private Banking Geneve 499 ‐ ‐ 499

Societe Generale Ohridska Banka ‐ ‐ 190 190

Rukovodstvo Banke 1.741 151 ‐ 1.892

Stanje na dan 31. decembra 22.014 117.347 40.635 179.996

RASHODI 2013

RSD 000 Rashodi od

kamata

Rashodi od

naknada

Operativni I ostali poslovni

rashodi

Troškovi zarada (bruto)

Rashodi ostalih

rezervisanja Ukupno

Sogelease Srbija d.o.o. 2.166 ‐ ‐ ‐ ‐ 2.166

Societe Generale Osiguranje 12.010 ‐ 2.551 ‐ ‐ 14.561

Societe Generale Penzije 12.170 ‐ ‐ ‐ 39.860 52.030

Societe Generale Pariz 1.344.604 59.156 72.660 ‐ ‐ 1.476.420

Societe Generale Splitska Banka ‐ 6 ‐ ‐ ‐ 6

Societe Generale Newyork ‐ 4.100 ‐ ‐ ‐ 4.100

Societe Generale Vienna ‐ 20 ‐ ‐ ‐ 20

Societe Generale Brisel ‐ 17 ‐ ‐ ‐ 17

Societe Generale Amsterdam ‐ 30 ‐ ‐ ‐ 30

Societe Generale Frankfurt ‐ 57 ‐ ‐ ‐ 57

Societe Generale SKB Banka ‐ 11 ‐ ‐ ‐ 11

Societe Generale BRD group ‐ 11 ‐ ‐ ‐ 11

Societe Generale ALD ‐ ‐ 43.392 ‐ ‐ 43.392

Societe Generale SG Express Banka ‐ 5 ‐ ‐ ‐ 5

Societe Private Banking Geneve 23.992 ‐ ‐ ‐ ‐ 23.992

Societe Generale India ‐ ‐ 1.298 ‐ ‐ 1.298

Rukovodstvo Banke 7.418 ‐ ‐ 171.087 ‐ 178.505

Stanje na dan 31. decembra 1.402.360 63.413 119.901 171.087 39.860 1.796.621


69


AKTIVA VANBILANSNA EVIDENCIJA 31.12.2013.

RSD 000

Date garancije i druga jemstva

Preuzete neopozive obaveze za

nepovučene kredite i

plasmane

Potraživanja po

derivatima

Preuzete opozive obaveze

Druga vanbilansna

aktiva Ukupno

ALD Automotive doo Beograd ‐ 57.321 ‐ ‐ ‐ 57.321

BRD Groupe Societe Generale 137.846 ‐ ‐ ‐ ‐ 137.846

SG Expressbank 97.446 ‐ ‐ ‐ ‐ 97.446

Societe Generale Banka Montenegro ad 112.693 ‐ ‐ ‐ ‐ 112.693

Societe Generale Paris 369.094 663.000 3.364.612 ‐ 928.632 5.325.339

Societe Generale Splitska Banka 63.394 ‐ ‐ ‐ ‐ 63.394

Sogelease Srbija doo Beograd ‐ 785.750 ‐ ‐ ‐ 785.750

Rukovodstvo Banke ‐ ‐ ‐ 5.686 ‐ 5.686

Stanje na dan 31. decembra 780.473 1.506.071 3.364.612 5.686 928.632 6.585.475

U delu datih garancija, izlozenost prema matičnoj banci (Societe Generale Paris) se odnosi na poslove izdavanja garancija na osnovu primljenih kontragarancija matične banke, a u korist klijenata matične banke koji posluju na teritoriji Republike Srbije, i to u iznosu od RSD 293.628 hiljada na dan 31.12.2014. odnosno u iznosu od RSD 369.094 hiljada na dan 31.12.2013. U delu obaveza prema matičnoj banci dominiraju obaveze po osnovu izdatih garancija koje su pokrice za placanja po osnovu cross border kredita koje je Societe Generale Paris isplatila klijentima Banke.

PASIVA VANBILANSNA EVIDENCIJA 31.12.2013.

RSD 000Obaveze po derivatima

Primljene garancije

Druga vanbilansna

pasiva Ukupno

BRD Groupe Societe Generale ‐ 155.101 ‐ 155.101

SG Expressbank ‐ 97.446 ‐ 97.446

Societe Generale Banka Montenegro ad ‐ 124.157 ‐ 124.157

Societe Generale Paris 3.370.478 4.061.196 930.030 8.361.704

Societe Generale Splitska Banka ‐ 80.591 ‐ 80.591

Stanje na dan 31. decembra 3.370.478 4.518.491 930.030 8.818.999


70

33. FER VREDNOST FINANSIJSKIH INSTRUMENATA Poređenje knjigovodstvene vrednosti klasa finansijskih instrumenata i njihovih ver vrednost prikazana je u prilogu:

FINANSIJSKA SREDSTVA Knjigovodstvena

vrednostFer vrednost

Nepriznati dobitak/gubitak

Knjigovodstvena vrednost

Fer vrednost Nepriznati

dobitak/gubitak

RSD 000 31.12.2014. 31.12.2013.

Gotovina i sredstva kod centralne banke 32.329.563 32.329.563 ‐ 35.690.424 35.690.424 ‐

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 6.637 6.637 ‐ 11.824 11.824 ‐

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 23.705.967 23.705.967 ‐ 13.904.137 13.904.137 ‐

Krediti i potražvanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 10.198.273 10.198.273 ‐ 13.984.850 13.984.850 ‐

Krediti i potraživanja od komitenata 150.536.414 150.626.915 90.501 151.793.110 151.802.638 9.528

FINANSIJSKE OBAVEZE Knjigovodstvena

vrednostFer vrednost

Nepriznati dobitak/gubitak

Knjigovodstvena vrednost

Fer vrednost Nepriznati

dobitak/gubitak

RSD 000 31.12.2014. 31.12.2013.

Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju 3.972 3.972 ‐ 8.031 8.031 ‐

Depoziti i ostale obaveze prema bankama,drugih finansijskih organizacija i centralnoj banci 41.472.236 41.475.745 3.509 52.937.997 52.937.252 (745)

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 127.042.019 127.095.789 53.770 115.312.824 115.342.597 29.773

Izdate sopstvene hartije od vrednosti i druga pozajmljena sredstva 1.745.291 1.745.829 538 1.751.808 1.752.884 1.076

Subordinirane obaveze 14.548.352 14.548.352 ‐ 13.790.405 13.790.405 ‐


71

33. FER VREDNOST FINANSIJSKIH INSTRUMENATA (nastavak)

FINANSIJSKA SREDSTVA Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Ukupno Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Ukupno

RSD 000 31.12.2014. 31.12.2013.

Gotovina i sredstva kod centralne banke ‐ ‐ 32.329.563 32.329.563 ‐ ‐ 35.690.424 35.690.424

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju ‐ ‐ 6.637 6.637 ‐ ‐ 11.824 11.824

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju ‐ 23.702.595 3.372 23.705.967 ‐ 13.737.342 166.795 13.904.137

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija ‐ 10.198.273 ‐ 10.198.273 ‐ 13.984.850 ‐ 13.984.850

Krediti i potraživanja od komitenata ‐ 150.626.915 ‐ 150.626.915 ‐ 151.802.638 ‐ 151.802.638

FINANSIJSKE OBAVEZE Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Ukupno Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Ukupno

RSD 000 31.12.2014. 31.12.2013.

Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju ‐ ‐ 3.972 3.972 ‐ ‐ 8.031 8.031

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugih finansijskih organizacija i centralnoj banci ‐ 41.475.745 ‐ 41.475.745 ‐ 52.937.252 ‐ 52.937.252

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima ‐ 127.095.789 ‐ 127.095.789 ‐ 115.342.596 ‐ 115.342.596

Izdate sopstvene hartije od vrednosti i druga pozajmljena sredstva ‐ 1.745.829 ‐ 1.745.829 ‐ 1.752.884 ‐ 1.752.884

Subordinirane obaveze ‐ ‐ 14.548.352 14.548.352 ‐ ‐ 13.790.405 13.790.405


72

33. FER VREDNOST FINANSIJSKIH INSTRUMENATA ( nastavak) Sredstva iskazana po fer vrednosti Sredstva koja Banka vrednuje i vodi po fer vrednosti su hartije od vrednosti raspoložive za prodaju. Imajući u vidu slab nivo razvijenosti finansijskog tržišta (naročito sekundarnog tržišta) u Republici Srbiji sa jedne strane i činjenicu da portfolio hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju čine državne dužničke hartije Republike Srbije, Banka procenu fer vrednosti ovih AFS instrumenata sprovodi koristeći komparativni "mark‐to‐model" pristup, koji koristi informacije o sličnim finansijskim instrumentima ili drugim tržišnim informacijama na osnovu kojih može da izvede vrednosti finansijskog instrumenta, poređenjem kamatnih stopa sa važećim kamatnim stopama za slične proizvode na tržištu – nivo 2. Sredstva i obaveze za koja je fer vrednost aproksimativno jednaka knjigovodstvenoj vrednosti Za likvidna finansijska sredstva i finansijske obaveze pretpostavlja se da su knjigovodstvene vrednosti aproksimativno jednake njihovoj fer vrednosti. Sredstva i obaveze kod kojih se fer vrednost utvrđuje tehnikama vrednovanja Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza koja se evidentiraju po amortizovanoj nabavnoj vrednosti se procenjuje poređenjem tržišnih kamatnih stopa pri početnom priznavanju sa tekućim tržišnim stopama koje trenutno važe za slične finansijske instrumente. Procenjena fer vrednost depozita se bazira na diskontovanim novčanim tokovima koristeći preovlađujuće kamatne stope na tržistu novca za ugovore sa sličnim kreditnim rizikom i rokom dospeća, što znači da se koristi nivo 2 pristup. Za sva ostala finansijska sredstva i obaveze koja se vode po amortizovanoj vrednosti , fer vrednost se utvrđuje primenom mark‐to‐model pristup, koji koristi informacije koje nisu dobijene sa tržišta, već su izvedene na osnovu teoretskog modela adekvatnog za određivanje fer vrednosti instrumenta. Banka koristi sledeću hijerarhiju pri određivanju i obelodanjivanju fer vrednosti finansijskih instrumenata: Nivo 1: Tržišne kotacije istovetnih finansijskih instrumenata (mark‐to‐ market); Nivo2: Komparativni mark‐to‐model pristup, koji koristi informacije o sličnim finansijskim instrumentima ili drugim tržišnim informacijama na osnovu kojih može da se izvede vrednost finanskog instrumenta; i Nivo 3: Mark to model pristup, koji koristi informacije koje nisu dobijene sa tržišta, već su izvedene na osnovu teoretskog modela adekvatnog za određivanje finansijske vrednosti instrumenta. U narednoj tabeli su prikazane fer vrednosti hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju, tj. državnih dužničkih hartija od vrednosti (državni zapisi i državne obveznice) za koje ne postoje tržišne cene i čije su fer vrednosti dobijene korišćenjem gore navedenih tehnika vrednovanja na dan 31. decembra 2014. godine i 31. decembra 2013. godine.

FINANSIJSKA SREDSTVA Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3

RSD 000 2014 2014 2014

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 23.702.595

FINANSIJSKA SREDSTVA Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3

RSD 000 2013 2013 2013

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 13.737.342


73

34. UPRAVLJANJE RIZIKOM 34.1. Uvod Politika upravljanja rizicima Banka je uspostavila i konstantno unapređuje sistem upravljanja rizicima kako bi adekvatno identifikovala, procenila, merila, predupređivala, pratila i interno komunicirala izloženost rizicima u svom poslovanju. Kroz sistem upravljanja rizicima, Banka definiše ciljeve i principe upravljanja rizicima kao i politike, metodologije, procedure i izveštaje. Osnovni ciljevi i pravila u vezi upravljanja rizicima i kapitalom Banke, kao i definisanje globalnih principa Banke u preuzimanju rizika na duži rok, definisani su Strategijom i politikom upravljanja rizicima, odnosno Strategijom upravljanja kapitalom. Strategijom i politikom upravljanja rizicima se takođe definišu koncepti i opšti uslovi za izlaganje rizicima, identifikuju kategorije rizika i definiše apetit za preuzimanje rizika. Takođe, Strategija i politika upravljanja rizicima definiše organizaciju i odgovornosti u svakoj fazi procesa preuzimanja rizika, kroz metodologiju identifikacije, merenja i analiziranja posebnih vrsta rizika. Ovo između ostalog uključuje i definisanje kontrola i limita izloženosti rizicima. Struktura upravljanja rizicima Struktura upravljanja rizicima organizovana je u skladu sa odredbama Zakona o bankama, važećim odlukama Narodne banke Srbije koje definišu oblasti upravljanja rizicima i adekvatnosti kapitala banke, kao o odredbama Statuta Banke. Upravni odbor utvrđuje strategiju i politiku upravljanja rizicima, kao i strategiju upravljanja kapitalom banke. Izvršni odbor odgovoran je za sprovođenje strategije i politika za upravljanje rizicima, kao i strategije upravljanja kapitalom. Izvršni odbor usvaja procedure za identifikovanje, merenje i procenu rizika, kao i upravljanje rizicima, analizira efikasnost njihove primene i izveštava upravni odbor u vezi sa tim aktivnostima. Banka je, a shodno odredbama člana 28. Zakona o bankama, obrazovala i posebnu organizacionu jedinicu u čijem je delokrugu upravljanje rizicima – Sektor rizika. U Banci osnovne uloge u upravljanju rizicima imaju sledeći organi/tela: Upravni odbor Odgovornost Upravnog odbora po pitanju upravljanja rizicima je da utvrdi strategiju upravljanja rizicima i strategiju upravljanja kapitalom, kao i politike upravljanja različitim rizicima te da nadgleda rizike koje Banka preuzima u svojim aktivnostima. Upravni odbor takođe daje prethodnu saglasnost za izloženost Banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica preko 10%, odnosno za povećanje ove izloženosti preko 20% kapitala banke, a odluke o njima uzimaju u obzir preporuke Sektora za rizike. Upravni odbor definiše limite u okviru kojih Izvršni odbor može da vrši odlučivanje o plasmanima Banke, kao i uslove pod kojima se ti plasmani odobravanju. Konačno, Upravni odbor imenuje i razrešava članove Kreditnog odbora.


74

34. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 34.1. Uvod (nastavak) Izvršni odbor Glavna odgovornost Izvršnog odbora je da utvrdi procedure, pravila i metodologije za upravljanje rizicima i sprovodi strategiju upravljanja rizicima. strategiju upravljanja kapitalom kao i politiku upravljanja rizicima. U slučaju da neke aktivnosti ili rizici nisu u skladu sa definisanom politikom, strategijom i principima, Izvršni odbor je u obavezi da o tim slučajevima obavesti Upravni odbor. Kada je reč o upravljanju rizicima, Izvršni odbor svakog tromesečja prati kretanje i segmentaciju portfolija, a u slučaju prekoračenja odobrenih limita, odlučuje o aktivnostima koje treba preuzeti. Izvršni odbor je takođe odgovoran za odlučivanje o odobravanju plasmana klijentima i to u okviru limita koje je odredio Upravni odbor. Ove odluke se donose uzimajući u obzir preporuke Sektora rizika. Konačno, Izvršni odbor odlučuje i obaveštava Upravni odbor o rizicima koje preuzima lice povezano sa Bankom, u skladu sa definicijom povezanih lica koju je odredila Narodna banka Srbije. Kreditni odbor Primarna odgovornost Kreditnog odbora je da u okvirima kreditne politike donosi odluke o odobravanju plasmana klijentima Banke, u skladu sa limitima odlučivanja. Osim što odlučuju o odobravanju plasmana klijentima, Kreditni odbor i Sektor za rizike takođe daju mišljenje o uvođenju novih proizvoda koji generišu rizik i ostalim opštim oblastima koje podrazumevaju preuzimanje rizika. Odbor za upravljanje aktivom i pasivom Banke Osnovna funkcija Odbora za upravljanje aktivom i pasivom banke (nadalje: ALCO) je identifikacija, merenje i upravljanje rizicima koji proizilaze iz strukture njenih bilansnih i vanbilansnih stavki, pre svega rizikom likvidnosti, kamatnim rizikom i deviznim rizikom u strukturnom delu bilansa Banke. Sektor za rizike Obaveza Sektora za rizike (nadalje: Risk) je identifikacija, merenje, procena i upravljanje rizicima koje je Banka preuzela u svom redovnom poslovanju (kreditni rizik uključujući rizik vezan za konkretnog klijenta, sektorski rizik, rizik zemlje, rizik zamene, itd). Sektor za upravljanje rizicima takođe daje mišljenje o novim proizvodima koji generišu rizik i ostalim opštim oblastima koje podrazumevaju preuzimanje određenih rizika.


75

34. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 34.1. Uvod (nastavak) Odeljenje za upravljanje aktivom i pasivom Likvidnost predstavlja bezuslovnu sposobnost Banke da obezbedi dovoljno likvidnih sredstava kako bi blagovremeno zadovoljila sve dospele obaveze koje proističu iz bilansne pasive (povlačenje depozita i drugih izvora finansiranja), aktive (finansiranje novih kredita), kao i po osnovu vanbilansnih stavki. Tim za operativne poslove odeljenja za upravljanje aktivom i pasivom odgovoran je za upravljanje tekućom likvidnošću. Svoju funkciju upravljanja tekućom likvidnošću obezbeđuje kroz sledeće aktivnosti:

planiranje priliva i odliva novčanih sredstava, obezbeđenje nedostajuće likvidnosti ili plasiranje viška likvidnosti na finansijskim tržištima, kao i održavanje

odgovarajuće valutne i ročne strukture radi ispunjenja svih dospelih obaveza na vreme, obezbeđenje adekvatne rezerve (“buffer‐a”) likvidnosti koji se sastoji iz visokokvalitetne likvidne aktive, kao što

je portfolio hartija od vrednosti najvišeg kreditnog rejtinga (izdanja NBS ili države Srbije); analiza strukture i kvaliteta depozita kao i procena njihove stabilnosti, praćenje pokazatelja likvidnosti, Izveštavanje interno i eksterno o kretanju likvidnosti

Interna revizija Kroz izvršavanje periodičnih planiranih revizija i specijalnih angažovanja, funkcija Unutrašnje revizije ocenjuje adekvatnost i pouzdanost sistema unutrašnjih kontrola Banke i funkcije kontrole usklađenosti poslovanja Banke. Interna revizija komunicira rezultate svog rada rukovodstvu Banke, obezbeđujući time da se rizici na odgovarajući način identifikuju i kontrolišu. Interna revizija redovno priprema izveštaje o svojim aktivnostima i dostavlja ih Upravnom odboru i Odboru za reviziju. 34.2. Kreditni rizik Kreditni rizik je rizik da će Banka pretrpeti gubitak zbog toga što njeni komitenti odnosno druge ugovorne strane neće moći u potpunosti ili delimično da izmire svoje dospele obaveze prema Banci u ugovorenim rokovima, a proističe u najvećoj meri iz kredita i sličnih plasmana klijentima i ulaganja u hartije od vrednosti raspoloživih za prodaju. U svrhu izveštavanja o upravljanju rizicima, Banka uzima u obzir sve elemente izloženosti kreditnom riziku (neispunjenje obaveza pojedinačnog dužnika, rizik delatnosti, rizik otplate i sl). i. Upravljanje kreditnim rizikom Banka kreditnim rizikom upravlja tako što u skladu sa svojom poslovnom politikom odobrava kredite usaglašavajući rokove dospeća kredita i kamatnih stopa sa namenom kredita, tipom kredita i kreditnom sposobnošću klijenata. Internom regulativom, u skladu sa poslovnom politikom, Banka nastoji da obezbedi svoje plasmane adekvatnim sredstvima obezbeđenja. Izvršni odbor Banke je odlukom decentralizovao ovlašćenja i limite za donošenje odluka o odobravanju kredita, uz održavanje standarda rizika na adekvatnom nivou. U cilju homogenizacije procene rizika i lakšeg i adekvatnijeg praćenja obaveza, Banka koristi rejtinge rizika za svoje klijente – pravna lica. Kredit se odobrava jedino kada Banka poseduje dovoljno informacija kako bi mogla proceniti kreditnu sposobnost dužnika. Sredstva obezbeđenja se prihvataju u smislu umanjenja izloženosti kreditnom riziku.


76

34. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 34.2. Kreditni rizik (nastavak) ii. Obezvređenje i politika rezervisanja Objektivnim dokazima obezvređenja finansijskih sredstava podrazumevaju se događaji koji dovode do umanjenja procenjenih budućih priliva tokova gotovine od klijenta. Objektivni dokazi obuhvataju:

značajno pogoršanje finansijskog stanja dužnika ili grupe dužnika, neurednost u izmirenju preuzetih obaveza, stečaj ili drugi vid reorganizacije dužnika koji ugrožava pravovremeno i potpuno izmirenje preuzetih obaveza i slični događaji koji ukazuju da je došlo do merljivog smanjenja budućih tokova gotovine

Banka vrši individualnu procenu obezvređenja za individualno značajne plasmane ili grupe plasmana. U tom slučaju iznos gubitka utvrđuje se kao razlika između knjigovodstvene vrednosti i sadašnje vrednosti očekivanih tokova gotovine. Obračunati iznos obezvređenja bilansne aktive Banka knjigovodstveno evidentira na teret rashoda, a u korist ispravke vrednosti te aktive, a obračunati iznos verovatnog gubitka po osnovu vanbilansnih stavki evidentira na teret rashoda, a u korist rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama. Grupna procena obezvređenja vrši se za plasmane koji ne pripadaju grupi individualno značajnih plasmana. Za svrhe grupne procene, plasmani se grupišu u grupe homogene u pogledu kreditnog rizika, prema tipu proizvoda, odnosno stepenu senzitivnosti, a u skladu sa internom metodologijom Banke usklađenom sa metodologijom Societe Generale grupe. Budući tokovi gotovine za homogene grupe plasmana se određuju na osnovu raspoloživih istorijskih podataka o gubicima po osnovu plasmana sa sličnim karakteristikama u pogledu kreditnog rizika. Pri proceni se uzimaju u obzir i trenutno dostupni podaci u cilju eliminacije efekata koji su bili aktuelni u prethodnom periodu, a više nisu, kao i u cilju uključivanja onih efekata koji su bitni danas, a nisu imali značaj u prethodnom periodu. Pri proceni budućih novčanih tokova uzimaju se u obzir i tokovi koji će izvesno nastati realizacijom sredstava obezbeđenja, umanjeni za troškove realizacije. iii. Sistem rangiranja (rejtinga) klijenata Sistem rejtinga Societe Generale Grupe zasniva se na kvalitativnoj analizi i može se koristiti i za klijente i za transakcije. Skala ima 10 nivoa i 22 podnivoa sa sedam klasa, od kojih 19 označava ’’in bonis’’ klijente a 3 problematične klijente. Ova skala rejtinga pokriva poslovanje Banke sa klijentima u svim sektorima osim u finansijskom sektoru, gde se koristi poseban model. Rejting zavisi od kvaliteta klijenta i omogućava da rejting svih linija određenog kreditnog predmeta bude usklađen sa rejtingom samog klijenta i strukturom transakcija. Određivanje, odnostno preispitivanje rejtinga klijenta radi se barem jednom godišnje nakon prikupljanja finansijskih izveštaja klijenata, ili u toku godine u slučaju da neki vanredni događaj promeni profil rizičnosti klijenta (on je od suštinskog značaja kao element kontrole rizika i stoga mora da bude procenjen nezavisno od ’’događaja’’ vezanog za kreditni predmet). Za sve predmete van lokalnog limita odobravanja, ovaj rejting treba da odobri RISQ/IBF (ili drugi nadležan sektor u okviru Societe Generale Grupe zadužen za klijenta).


77

34. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 34.2. Kreditni rizik (nastavak) iii. Sistem rangiranja (rejtinga) klijenata (nastavak) Skala rejtinga dužnika gradirana je prema verovatnoći neizvršenja obaveze. Rejting dužnika omogućava da se utvrdi verovatnoća neizvršenja obaveze druge ugovorne strane u periodu od godinu dana.

Rejting lestvica Societe Generale Grupe

SG Group Rejting dužnika Moody`s S & P Fitch IBCA

1 Aaa AAA AAA

2+ Aa1 AA+ AA+

2 Aa2 AA AA

2‐ Aa3 AA‐ AA‐

3+ A1 A+ A+

3 A2 A A

3‐ A3 A‐ A‐

4+ Baa1 BBB+ BBB+

4 Baa2 BBB BBB

4‐ Baa3 BBB‐ BBB‐

5+ Ba1 BB+ BB+

5 Ba2 BB BB

5‐ Ba3 BB‐ BB‐

6+ B1 B+ B+

6 B2 B B

6‐ B3 B B

7+ Caa1 CCC+ CCC+

7 Caa2 CCC CCC

7‐ Caa3 CCC‐ CCC‐

8 Ca DDD

9 C D DD

10 D

SOCIETE GENERALE BANKA SRBIJA A.D. BEOGRAD __________________________________________________________________________________________________________________________________________________ NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE

78

34. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 34.2. Kreditni rizik (nastavak) Maksimalna izloženost portfolija Banke kreditnom riziku prikazana je u sledećem pregledu:

`

31.12.2014. 31.12.2013.

RSD 000

Maksimalna bilansna

izloženost kreditnom

riziku Ispravka vrednosti

od čega grupna procena

Neto bilansna izloženost kreditnom

riziku

Maksimalna bilansna

izloženost kreditnom

riziku Ispravka vrednosti


Neto bilansna izloženost kreditnom

riziku

Krediti i potražvanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 10.294.892 (96.619) ‐ 10.198.273 13.988.088 (3.238) ‐ 13.984.850

Krediti i potraživanja od komitenata 172.511.862 (21.975.448) (1.275.461) 150.536.414 168.896.673 (17.103.563) (1.376.466) 151.793.110

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 23.706.079 (112) ‐ 23.705.967 13.904.226 (89) ‐ 13.904.137

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 6.637 ‐ ‐ 6.637 11.824 ‐ ‐ 11.824

Investicije u pridružena društva i zajedničke poduhvate 149.649 ‐ ‐ 149.649 246.380 (39.860) ‐ 206.520

Investicije u zavisna društva 314.098 ‐ ‐ 314.098 314.098 ‐ ‐ 314.098

206.983.217 (22.072.179) (1.275.461) 184.911.038 197.361.289 (17.146.750) (1.376.466) 180.214.539


79

34. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 34.2. Kreditni rizik (nastavak)

`

31.12.2014. 31.12.2013.

RSD 000

Maksimalna vanbilansna izloženost kreditnom

riziku

Rezervisanja za gubitke po vanbilansnim

stavkama


Neto vanbilansna izloženost kreditnom

riziku

Maksimalna vanbilansna izloženost kreditnom

riziku

Rezervisanja za gubitke po vanbilansnim

stavkama


Neto vanbilansna izloženost kreditnom

riziku

Plative garancije 11.987.003 (323.636) (255.388) 11.663.368 13.440.420 (279.062) (195.699) 13.161.359

Činidbene garancije 17.254.543 (465.853) (367.615) 16.788.691 15.228.309 (316.182) (221.731) 14.912.127

Nepokriveni akreditivi i dati avali 1.328.751 (35.875) (28.310) 1.292.876 1.231.523 (25.570) (17.932) 1.205.953

Preuzete neopozive obaveze 6.987.768 (188.662) (148.877) 6.799.107 11.317.486 (234.983) (164.788) 11.082.503

Derivati 723.310 ‐ ‐ 723.310 10.668.413 ‐ ‐ 10.668.413

38.281.375 (1.014.026) (800.190) 37.267.352 51.886.151 (855.797) (600.150) 51.030.355

iv. Rizici srodni kreditnom riziku

Banka izdaje garancije i akreditive svojim komitentima, po osnovu kojih Banka ima potencijalnu obavezu da izvrši plaćanje u korist trećih lica. Na ovaj način Banka se izlaže rizicima srodnim kreditnom riziku, koji se mogu prevazići istim kontrolnim procesima i procedurama. v. Maksimalna izloženost kreditnom riziku po bilansnim i vanbilansnim stavkama Maksimalna izloženost kreditnom riziku Banke sa stanjem na dan 31. decembra 2014. i 31. decembra 2013. godine, pre uzimanja u obzir sredstava obezbeđenja i ostalih sredstava zaštite od kreditnog rizika, može se analizirati kroz sledeća geografska područja posmatrano prema rezidentnosti klijenata u segmentu bilansne izloženosti:


80

34. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 34.2. Kreditni rizik (nastavak) v. Maksimalna izloženost kreditnom riziku po bilansnim i vanbilansnim stavkama (nastavak)

31.12.2014.

RSD 000

Krediti i potražvanja od banaka i drugih


Krediti i potraživanja od

komitenata

Finansijska sredstva

raspoloživa za prodaju

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz

bilans uspeha namenjena trgovanju

Investicije u pridružena društva i

zajedničke poduhvateInvesticije u

zavisna društva

Srbija 1.304.742 172.146.117 23.703.590 ‐ 149.649 314.098

EU 6.164.439 190.504 2.489 6.637 ‐ ‐

Od čega Francuska 140.721 130.715 ‐ ‐ ‐ ‐

Ostatak Evrope 48.802 37.351 ‐ ‐ ‐ ‐

Ostatak sveta 2.636.188 7.175 ‐ ‐ ‐ ‐

10.294.892 172.511.862 23.706.079 6.637 149.649 314.098

31.12.2013.

RSD 000

Krediti i potražvanja od banaka i drugih


Krediti i potraživanja od

komitenata

Finansijska sredstva

raspoloživa za prodaju

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz

bilans uspeha namenjena trgovanju

Investicije u pridružena društva i

zajedničke poduhvateInvesticije u

zavisna društva

Srbija 4.272.808 168.628.065 13.902.272 ‐ 246.380 314.098

EU 8.375.873 10.987 1.954 11.824 ‐ ‐

Od čega Francuska 91.203 3.124 ‐ ‐ ‐ ‐

Ostatak Evrope 66.309 191.609 ‐ ‐ ‐ ‐

Ostatak sveta 1.181.895 62.888 ‐ ‐ ‐ ‐

13.988.088 168.896.673 13.904.226 11.824 246.380 314.098


81

34. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 34.2. Kreditni rizik (nastavak) v. Maksimalna izloženost kreditnom riziku po bilansnim i vanbilansnim stavkama (nastavak) Maksimalna izloženost kreditnom riziku Banke sa stanjem na dan 31. decembra 2014. i 31. decembra 2013. godine, pre uzimanja u obzir sredstava obezbeđenja i ostalih sredstava zaštite od kreditnog rizika, može se analizirati kroz sledeća geografska područja posmatrano prema rezidentnosti klijenata u segmentu vanbilansne izloženosti:

31.12.2014.

RSD 000Plative

garancijeČinidbene garancije

Nepokriveni akreditivi I dati

avali

Preuzete neopozive obaveze Derivati

Srbija 11.683.543 14.626.359 1.328.751 6.987.768 ‐

EU 223.571 1.943.148 ‐ ‐ 723.310

Od čega Francuska 79.889 213.738 ‐ ‐ ‐

Ostatak Evrope ‐ 471.298 ‐ ‐ ‐

11.987.003 17.254.543 1.328.751 6.987.768 723.310

31.12.2013.

RSD 000Plative

garancijeČinidbene garancije

Nepokriveni akreditivi I dati

avali

Preuzete neopozive obaveze Derivati

Srbija 13.100.165 12.908.758 1.231.523 11.317.486 ‐

EU 250.678 1.714.960 ‐ ‐ 10.668.413

Od čega Francuska 89.577 188.638 ‐ ‐ ‐

Ostatak Evrope ‐ 415.953 ‐ ‐ ‐

13.440.420 15.228.309 1.231.523 11.317.486 10.668.413


82

34. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 34.2. Kreditni rizik (nastavak) vi. Pokrivenost kolateralima i drugim oblicima obezbeđenja Banka za većinu svojih plasmana odobrenih klijentima (osim plasmana banaka) zahteva određena sredstva obezbeđenja. Iznos i tip zahtevanog sredstva obezbeđenja zavisi od procenjenog kreditnog rizika svakog komitenta, kao i karakteristika i ročnosti konkretnog plasmana. Procena fer vrednosti sredstava obezbeđenja je zasnovana na vrednosti instrumenta obezbeđenja procenjenog u trenutku isplate plasmana klijentu. U skladu sa poslovnom politikom određuje se potrebna fer vrednost instrumenta obezbeđenja i način i rok njene ponovne procene. Banka koristi sledeće kolaterale pri obračunu rezerve za procenjene gubitke kao i pri obračunu sadašnje vrednosti budućih novčanih tokova kod klijenata kod kojih se očekuje naplata iz kolaterala i kod kojih se ispravka vrednosti plasmana individualno procenjuje: Prvoklasni instrumenti obezbeđenja obuhvataju:

- Gotovinski depoziti u dinarima ili stranoj valuti - Garancije izdate od strane prvoklasnih banaka - Garancije i druge oblike jemstva izdate od strane država

Adekvatni instrumenti obezbeđenja obuhvataju:

- hipoteke na stambenim nepokretnostima i - hipoteke na komercijalnim nepokretnostima

Rukovodstvo prati tržišnu vrednost sredstava obezbeđenja i traži dodatna sredstva obezbeđenja u skladu sa ugovorima. Takođe, rukovodstvo uzima u obzir tržišnu vrednost sredstva obezbeđenja prilikom preispitivanja adekvatnosti ispravke vrednosti plasmana. Tabela u nastavku daje pregled pokrivenosti predmetima obezbeđenja na 31. decembar 2014. godine i 31. decembar 2013. godine i to na način da su prvoklasni i adekvatni instrumenti obezbeđenja dodatno segmentirani na kategorije gotovinskih depozita i garancija banaka ili država, odnosno stambenih i komercijalnih nepokretnosti.


83


na dan 31. decembar 2014. Bilansna aktiva

RSD 000

Obezbeđeno prvoklasnim

instrumentima obezbeđenja

Obezbeđeno gotovinskim depozitima

Obezbeđeno garancijama

banaka i države

Obezbeđeno adekvatnim


Obezbeđeno stambenim

nepokretnostima

Obezbeđeno komercijalnim

nepokretnostima

Krediti i potraživanja od komitenata – Segment rada sa fizičkim licima 37.989 37.989 ‐ 21.965.782 21.877.150 88.632

Od toga:

Potrošački krediti ‐ ‐ ‐ 1.337 ‐ 1.337

Krediti za obrtna sredstva ‐ ‐ ‐ 1.239 ‐ 1.239

Krediti za investicije ‐ ‐ ‐ 10.316 959 9.357

Stambeni krediti 474 474 ‐ 21.944.237 21.867.538 76.699

Ostali bilansni plasmani 37.515 37.515 ‐ 8.653 8.653 ‐

Krediti i potraživanja od komitenata – Segment rada sa pravnim licima 9.639.416 2.256.306 7.383.110 22.819.407 3.690.564 19.128.843

Od toga:

Krediti za obrtna sredstva 6.967.194 1.621.264 5.345.931 19.295.327 3.485.090 15.810.237

Krediti za investicije 2.627.493 596.819 2.030.674 2.812.240 145.409 2.666.831

Ostali bilansni plasmani 44.729 38.223 6.505 711.840 60.065 651.775

Ukupno 9.677.405 2.294.295 7.383.110 44.785.189 25.567.714 19.217.475

na dan 31. decembar 2013. Bilansna aktiva

RSD 000





banaka i države




nepokretnostima


nepokretnostima

Krediti i potraživanja od komitenata – Segment rada sa fizičkim licima 142.178 142.178 ‐ 33.174.067 33.015.372 158.695

Od toga:

Potrošački krediti ‐ ‐ ‐ 21.262 ‐ 21.262

Krediti za obrtna sredstva ‐ ‐ ‐ 13.996 ‐ 13.996

Krediti za investicije ‐ ‐ ‐ 18.586 1.728 16.858

Stambeni krediti ‐ ‐ ‐ 30.493.271 30.386.692 106.579

Ostali bilansni plasmani 142.178 142.178 ‐ 2.626.952 2.626.952 ‐

Krediti i potraživanja od komitenata – Segment rada sa pravnim licima 15.272.426 8.855.031 6.417.395 23.680.315 3.311.100 20.369.216

Od toga:

Krediti za obrtna sredstva 3.851.914 896.339 2.955.575 16.000.886 2.890.054 13.110.833

Krediti za investicije 2.870.030 651.910 2.218.120 6.945.637 359.129 6.586.508

Ostali bilansni plasmani 8.550.482 7.306.782 1.243.700 733.792 61.917 671.875

Ukupno 15.414.604 8.997.209 6.417.395 56.854.382 36.326.472 20.527.911


84


na dan 31. decembar 2014. Vanbilansna aktiva

RSD 000





banaka i države




nepokretnostima


nepokretnostima

Segment rada sa fizičkim licima 916 ‐ 916 ‐ ‐ ‐

Od toga:

Preuzete neiskorišćene obaveze 916 ‐ 916 ‐ ‐ ‐

Segment rada sa pravnim licima 3.901.672 1.991.446 1.910.226 4.811.021 861.907 3.949.114

Od toga:

Plative garancije, činidbene garancije, nepokriveni akreditivi i dati avali 3.545.851 1.903.850 1.642.000 3.487.969 688.498 2.799.471

Ostali vanbilansni plasmani 355.821 87.596 268.226 1.323.052 173.409 1.149.643

Ukupno 3.902.588 1.991.446 1.911.142 4.811.021 861.907 3.949.114

na dan 31. decembar 2013. Vanbilansna aktiva

RSD 000





banaka i države




nepokretnostima


nepokretnostima

Segment rada sa fizičkim licima 5.696 5.696 ‐ ‐ ‐ ‐

Od toga:

Plative garancije, činidbene garancije, nepokriveni akreditivi i dati avali 573 573 ‐ ‐ ‐ ‐

Preuzete neiskorišćene obaveze 5.123 5.123 ‐ ‐ ‐ ‐

Segment rada sa pravnim licima 1.281.814 315.557 966.257 3.325.223 17.147 3.308.076

Od toga:

Preuzete neiskorišćene obaveze ‐ ‐ ‐ 3.194.401 ‐ 3.194.401

Plative garancije, činidbene garancije, nepokriveni akreditivi i dati avali 1.281.814 315.557 966.257 130.822 17.147 113.675

Ukupno 1.287.510 321.253 966.257 3.325.223 17.147 3.308.076


85

34. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 34.2. Kreditni rizik (nastavak) vii. Analiza rizika koncentracije

Analiza izloženosti Banke kreditnom riziku, po industrijskim sektorima, pre i nakon uzimanja u obzir sredstva obezbeđenja i ostalih sredstava zaštite od kreditnog rizika, na dan 31. decembra 2014. godine i 31. decembra 2013. godine prikazana je u sledećoj tabeli:

31.12.2014. 31.12.2013.

RSD 000Bruto

maksimalna izloženost

Neto maksimalna izloženost*

Bruto maksimalna izloženost

Neto maksimalna izloženost*

Stanovništvo 70.267.416 48.262.729 62.387.928 29.065.986

Vađenje ruda i kamena i prerađivačka industrija 35.479.168 26.563.894 10.345.108 8.066.075

Trgovina 43.215.237 31.339.719 19.101.315 16.436.854

Poljoprivreda. lov. ribolov i šumarstvo 6.587.543 4.715.406 2.769.498 1.479.104

Građevinarstvo 10.015.892 8.681.368 3.761.745 2.547.793

Saobraćaj, skladištenje i veze, snadbevanje električnom energijom, hoteli i restorani

9.688.073 7.355.392 7.257.592 4.206.726

Aktivnosti u vezi sa nekretninama, iznajmljivanje i poslovne aktivnosti, ostale komunalne, društvene i lične uslužne aktivnosti

4.835.318 4.022.782 1.592.218 683.291

Ostalo 65.921.988 52.949.952 142.116.709 102.273.350

246.010.635 183.891.242 249.332.113 164.759.179

*Sredstva obezbeđenja uzeta u obzir: gotovinski depoziti, bankarske garancije prvoklasnih banaka i hipoteke na nepokretnostima koje u potpunosti pokrivaju iznos potraživanja.


86


viii. Kvalitet portfolija Kvalitetom finansijskih sredstava Banka upravlja koristeći internu klasifikaciju plasmana. Sledeća tabela prikazuje kvalitet portfolia po tipovima plasmana, zasnovanim na sistemu klasifikacije Banke, sa stanjem na dan 31. decembra 2014. godine i 2013. godine:

31.12.2014.

RSD 000

Nedospeli i neobezvređeni Dospeli Ukupno

Nivo kvaliteta

Ispravka vrednosti

Neto izloženost

Dospeli neobezvređeni

Obezvređeni Ispravka vrednosti

Neto izloženost

Visok kvalitet

Standardni kvalitet

Substandardni kvalitet

Ukupni bruto

plasmani

Ispravka vrednosti

Neto izloženost

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 10.266.842 26.404 58 (96.618) 10.196.686 1.547 41 (1) 1.587 10.294.892 (96.619) 10.198.273

Krediti i potraživanja od komitenata 85.881.666 36.331.982 9.959.268 (805.337) 131.367.579 4.812.020 35.526.926 (21.170.111) 19.168.835 172.511.862 (21.975.448) 150.536.414

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 23.706.079 ‐ ‐ (112) 23.705.967 ‐ ‐ ‐ ‐ 23.706.079 (112) 23.705.967

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 6.637 ‐ ‐ ‐ 6.637 ‐ ‐ ‐ ‐ 6.637 ‐ 6.637

Investicije u pridružena društva i zajedničke poduhvate 149.649 ‐ ‐ ‐ 149.649 ‐ ‐ ‐ ‐ 149.649 ‐ 149.649

Investicije u zavisna društva 314.098 ‐ ‐ ‐ 314.098 ‐ ‐ ‐ ‐ 314.098 ‐ 314.098

120.324.971 36.358.386 9.959.326 (902.067) 165.740.616 4.813.567 35.526.967 (21.170.112) 19.170.422 206.983.217 (22.072.179) 184.911.038


87


31.12.2014.

RSD 000


Nivo kvaliteta Rezervisanja za gubitke po vanbilansnim plasmanima

Neto izloženost


Obezvređeni

Rezervisanja za gubitke po vanbilansnim plasmanima

Neto izloženost Visok

kvalitet Standardni

kvalitet Substandardni

kvalitet

Ukupni bruto

plasmani


Neto izloženost

Plative garancije 7.276.901 3.036.146 831.664 (156.237) 10.988.474 95.147 747.145 (167.398) 674.894 11.987.003 (323.635) 11.663.368

Činidbene garancije 11.453.422 4.370.343 1.197.129 (419.416) 17.440.310 46.863 186.786 (46.436) 187.213 17.254.543 (465.852) 16.788.691

Nepokriveni akreditivi i dati avali 900.007 336.555 92.189 (35.875) 1.364.626 ‐

‐

‐

‐ 1.328.751 (35.875) 1.292.876

Preuzete neopozive obaveze 4.733.043 1.769.907 484.818 (188.661) 7.176.429 ‐

‐

‐

‐ 6.987.768 (188.661) 6.799.107

Derivati 723.310 ‐ ‐ ‐ 723.310 ‐

‐

‐

‐ 723.310

‐ 723.310

25.086.683 9.512.951 2.605.800 (800.189) 37.693.149 142.010

933.931 (213.834) 862.107 38.281.375 (1.014.023) 37.267.352


88


31.12.2013.

RSD 000


Nivo kvaliteta

Ispravka vrednosti

Neto izloženost


Obezvređeni Ispravka vrednosti


kvalitet Standardni


kvalitet

Ukupni bruto

plasmani

Ispravka vrednosti

Neto izloženost

Krediti i potražvanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 13.563.115 154 424.798 (3.217) 13.984.850 4 17 (21) ‐ 13.988.088 (3.238) 13.984.850

Krediti i potraživanja od komitenata 96.612.990 28.351.448 16.557.885 (1.376.466) 140.145.857 8.395.632 18.978.718 (15.727.097) 11.647.253 168.896.673 (17.103.563) 151.793.110

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 13.904.226 ‐ ‐ (89) 13.904.137 ‐ ‐ ‐ ‐ 13.904.226 (89) 13.904.137

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 11.824 ‐ ‐ ‐ 11.824 ‐ ‐ ‐ ‐ 11.824 ‐ 11.824

Investicije u pridružena društva i zajedničke poduhvate 246.380 ‐ ‐ (39.860) 206.520 ‐ ‐ ‐ ‐ 246.380 (39.860) 206.520

Investicije u zavisna društva 314.098 ‐ ‐ ‐ 314.098 ‐ ‐ ‐ ‐ 314.098 ‐ 314.098

124.652.633 28.351.602 16.982.683 (1.419.632) 168.567.286 8.395.636 18.978.735 (15.727.118) 11.647.253 197.361.289 (17.146.750) 180.214.539


89


31.12.2013.

RSD 000


Nivo kvaliteta Rezervisanja za gubitke po vanbilansnim plasmanima

Neto izloženost


Obezvređeni



kvalitet Standardni


kvalitet

Ukupni bruto

plasmani


Neto izloženost

Plative garancije 7.461.851 4.300.934 672.021 (93.426) 12.341.380 113.596 892.018 (185.635) 819.979 13.440.420 (279.061) 13.161.359

Činidbene garancije 9.314.882 4.873.059 761.415 (246.171) 14.703.185 55.949 223.004 (70.011) 208.942 15.228.309 (316.182) 14.912.127

Nepokriveni akreditivi i dati avali 775.860 394.087 61.576 (25.570) 1.205.953 ‐ ‐ ‐ ‐ 1.231.523 (25.570) 1.205.953

Preuzete neopozive obaveze 7.130.016 3.621.596 565.874 (234.983) 11.082.503 ‐ ‐ ‐ ‐ 11.317.486 (234.983) 11.082.503

Derivati 10.668.413 ‐ ‐ ‐ 10.668.413 ‐ ‐ ‐ ‐ 10.668.413 ‐ 10.668.413

35.351.022 13.189.676 2.060.886 (600.150) 50.001.434 169.545 1.115.022 (255.646) 1.028.921 51.886.151 (855.796) 51.030.355


90

34. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 34.2. Kreditni rizik (nastavak) viii. Kvalitet portfolija (nastavak) Klasifikacija nedospelih i neobezvređenih finansijskih sredstava (visok, standardni i substandardni stepen kvaliteta) u skladu je sa Internim rejting modelom Banke. Nedospela i neobezvređena finansijska sredstva uključuju izloženost prema klijentima koji nemaju kašnjenja u izmirivanju obaveza i nisu individualno obezvređeni. Dospela i neobezvređena finansijska sredstva uključuju izloženosti prema klijentima koji imaju kašnjenja u izmirivanju obaveza od najmanje jednog dana, a koji nisu individualno obezvređeni. Obezvređena finansijska sredstva uključuju izloženosti za koje je formirana ispravka vrednosti u skladu sa procenom banke o naplativosti takvih potraživanja. Pri tome se pod plasmanima:

Visokog kvaliteta smatraju plasmani bez tekuće docnje kojima je dodeljen sledeći interni rejting:

o 1, 2+, 2, 2‐, 3+, 3, 3‐, 4+, 4, 4‐, 5+, 5 i 5‐

Standardnog kvaliteta smatraju plasmani bez tekuće docnje kojima je dodeljen sledeći interni rejting:

o 6+, 6 i 6‐

Substandardnog kvaliteta plasmani bez tekuće docnje kojima je dodeljen sledeći interni rejting:

o 7+, 7, 7‐, 8, 9 i 10


91

34. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 34.2. Kreditni rizik (nastavak) viii. Kvalitet portfolija (nastavak) Starosna analiza dela portfolija koji je dospeo i neobezvređen na dan 31. decembra 2014. godine i 31. decembra 2013. godine, prikazana je kako sledi:

31.12.2014.

RSD 000 1 do 30 dana31 do 60

dana61 do 90

danaPreko 90

dana Ukupno

Krediti i potražvanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 1.546 1 ‐ ‐ 1.547

Krediti i potraživanja od komitenata 2.592.348 1.895.842 323.830 ‐ 4.812.020

Plative garancije 51.258 37.486 6.403 ‐ 95.147

Činidbene garancije 25.246 18.463 3.154 ‐ 46.863

2.670.398 1.951.792 333.387 ‐ 4.955.577

31.12.2013.

RSD 000 1 do 30 dana31 do 60

dana61 do 90

danaPreko 90

dana Ukupno

Krediti i potražvanja od banaka i drugih finansijskih organizacija ‐ ‐ 4 ‐ 4

Krediti i potraživanja od komitenata 4.627.420 2.442.640 521.032 804.540 8.395.632

Plative garancije 70.431 37.486 5.679 ‐ 113.596

Činidbene garancije 34.130 19.582 2.237 ‐ 55.949

4.731.981 2.499.708 528.952 804.540 8.565.181


92

34. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 34.2. Kreditni rizik (nastavak) viii. Kvalitet portfolija (nastavak) Naredna tabela prikazuje iznos dospelih neobezvređenih i obezvređenih izloženosti a koje nisu pokrivene prvoklasnim ili adekvatnim kolateralima definisanim internim pravilima Banke

31.12.2014. 31.12.2013.

RSD 000 Dospeli

neobezvređeni ObezvređeniDospeli

neobezvređeni Obezvređeni

Ukupan iznos izloženosti 4.955.577 36.460.898 8.565.181 20.093.757

Krediti i potražvanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 1.547 41 4 17

Krediti i potraživanja od komitenata 4.812.020 35.526.926 8.395.632 18.978.718

Plative garancije 95.147 747.145 113.596 892.018

Činidbene garancije 46.863 186.786 55.949 223.004

Od toga : Iznos izloženosti koji nije pokriven instrumentima obezbeđenja

3.653.513 29.937.375 4.633.221 16.664.087

Krediti i potražvanja od banaka i drugih finansijskih organizacija

1.547 41 4 17

Krediti i potraživanja od komitenata

3.509.956 29.003.403 4.463.672 15.549.048

Plative garancije 95.147 747.145 113.596 892.018

Činidbene garancije 46.863 186.786 55.949 223.004


93

34. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 34.2. Kreditni rizik (nastavak) ix. Restruktuirani plasmani U skladu sa internim metodologijama, Banka posebnu pažnju posvećuje potraživanjima koja su predmet restrukturiranja usled povećanog stepena kreditnog rizika. Pod ovim potraživanjima Banka smatra kredite i druge plasmane kod kojih je izvršena promena inicijalno ugovorenih uslova usled nemogućnosti klijenta da izmiruje svoje obaveze u skladu sa ugovorom definisanim uslovima i rokovima, usled problema u poslovanju, pogoršanja finansijskih pokazatelja, odnosno značajnog pogoršanja kreditne sposobnosti klijenta. Knjigovodstvene vrednosti restruktuiranih kredita su prikazane u sledećoj tabeli:

Restrukturirani plasmani komitentima

31.12.2014. 31.12.2013.

RSD 000 Ukupni restrukturirani

plasmani Ispravka vrednosti

Neto izloženost kreditnom riziku

Ukupni restrukturirani plasmani

Ispravka vrednosti Neto izloženost kreditnom riziku

Krediti i potraživanja od komitenata 10.620.965 (5.718.691) 4.902.274 5.193.436 (2.706.323) 2.487.113

Od ukupnog iznosa restrukturiranih plasmana deo obezbeđen adekvatnim sredstvima obezbeđenja (definisano u delu vi. Pokrivenost kolateralima i drugim oblicima obezbeđenja) na dan 31. decembar 2014. godine iznosi RSD 5.550.956 hiljada (31. decembar 2013. RSD 1.798.026 hiljada).


94

34. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 34.2. Kreditni rizik (nastavak) x. Otpis Banka otpisuje bilansna potraživanja kada se proceni da su nenaplativa. Otpis se vrši tek nakon razmatranja značajnih informacija kao što su promene u finansijskom položaju dužnika koje su dovele do potpune obustave plaćanja od strane dužnika, a ne postoje u budućnosti ni izgledi naplate iz instrumenata obezbeđenja jer su sve mogućnosti iscrpljene. Odluka o otpisu potraživanja se donosi za svakog dužnika pojedinačno. Tokom 2014. godine Banka je izvršila otpis po osnovu kredita i potraživanja od komitenata u iznosu od RSD 52.960 hiljada (2013. godina: RSD 571.043 hiljada). 34.3 Rizik likvidnosti i upravljanje sredstvima Rizik likvidnosti je rizik nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke koji proizilazi iz nesposobnosti Banke da izvrši sve svoje dospele obaveze bez snošenja neprihvatljivih gubitaka. Problem likvidnosti se izražava kao nedostatak likvidne aktive za izmirenje svih dospelih obaveza i pokriće neočekivanih odliva depozita i nedepozitne pasive, zbog nemogućnosti pribavljanja ili teškoća u pribavljanju likvidnih sredstava prodajom likvidne aktive (tržišni rizik likvidnosti), odnosno nemogućnosti ili teškoća u pribavljanju novih ili obnavljanju postojećih izvora finansiranja po razumnoj tržišnoj ceni (rizik likvidnosti izvora finansiranja). Upravljanje rizikom likvidnosti ima ključnu ulogu u opreznom i savesnom obavljanju bankarske delatnosti. Upravljanje likvidnošću predstavlja kontinuiran proces sagledavanja potreba za likvidnošću u različitim scenarijima poslovanja, kao i planiranje u vanrednim okolnostima. To je proces obezbeđenja i održavanja zadovoljavajućeg nivoa likvidnih sredstava na osnovu analize i sagledavanja tražnje za likvidnošću, kao i promena u bilansnoj i vanbilansnoj strukturi Banke. Radi sprovođenja navedenih aktivnosti najveća pažnja se usmerava na analizu usklađenosti priliva i odliva po svim valutama, stabilnosti i stepena koncentracije depozita i ostalih izvora finansiranja Banke, kao i na kontinuiranu analizu uslova na finansijskom tržištu što utiče na sposobnost Banke da pribavi likvidna sredstva ili proda delove likvidne aktive na tržištu pod povoljnim uslovima. Upravljanje rizikom likvidnosti Upravljanje rizikom likvidnosti podrazumeva proces identifikacije, merenja, ublažavanja i praćenja rizika likvidnosti na kontinuiranoj osnovi. Da bi smanjila i/ili ograničila ovaj rizik, Banka nastoji da:

Kontinuirano prati i analizira sve faktore koji utiču na likvidnosnu poziciju Banke, Obezbedi diversifikovane izvore finansiranja, Obezbedi optimalnu tekuću dnevnu likvidnost obezbeđujući sredstva u dovoljnom iznosu i valutnoj strukturi

(na nivou svake valute) za nesmetano izmirivanje obaveza, što uključuje i procenu očekivanih novčanih tokova za period od 30 dana,

Sagledava i prati dugoročnu likvidnosnu poziciju na bazi projekcije gepova likvidnosti, odnosno praćenja usklađenosti novčanih priliva i odliva po osnovu bilansnih i vanbilansnih stavki na dugi rok,

Obezbedi rezervu likvidnosti na bazi analize ročne usklađenosti bilansnih pozicija i na način da obezbeđuje utrživost potraživanja i imovine u kratkom roku u slučaju potrebe,

Održava portfolio likvidnih hartija od vrednosti najvišeg kreditnog rejtinga (hartija koje je izdala NBS ili država Srbija),

Plasira kratkoročne međubankarske depozite u okviru definisanih limita, Ima na raspolaganju i okvirne kreditne linije koje svakog trenutka može iskoristiti za potrebe održanja

likvidnosti, Održava zahtevani nivo obavezne dinarske i devizne rezerve, u skladu sa propisima Narodne banke Srbije.


95

34. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 34.3 Rizik likvidnosti i upravljanje sredstvima (nastavak) Upravljanje rizikom likvidnosti (nastavak) Banka upravljala likvidnošću na način da obezbeđuje stabilnost, diversifikaciju i fleksibilnost izvora finansiranja. U okviru procesa diversifikacije izvora finansiranja, Banka je u 2014. godini posebnu pažnju poklanjala depozitnim izvorima finansiranja, a naročito depozitima stanovništva. Banka je uspešno radila na realizaciji postavljenog cilja, što se ogleda u očuvanju stabilnosti depozitne baze uz dalju diversifikaciju u pogledu ročne strukture i snižavanja troškova. Usvojene politike i procedure osiguravaju adekvatno upravljanje sredstvima, koje uz praćenje novčanih tokova i postavljenih limita na dnevnom nivou, ali i izradu dugoročnih (strukturnih) gepova likvidnosti na mesečnom nivou, treba da obezbede minimiziranje rizika likvidnosti. Banka održava portfolio visoko likvidnih i lako utrživih hartija od vrednosti, pre svega državnih zapisa Republike Srbije i blagajničkih zapisa Narodne banke Srbije. Ovaj portfolio služi kao rezerva likvidnosti koje se lako, brzo i uz minimalne gubitke u vrednosti može konvertovati u gotovinu radi izmirenja dospelih obaveza kao i neočekivanih odliva ili prekida novčanih priliva. Pokazatelj nivoa likvidnosti tokom 2014. godine bio je uvek u okviru propisanog limita (ne manje od 1) i predstavljen je u sledećoj tabeli:

Pokazatelj nivoa likvidnosti

2014 2013

Prosek tokom perioda 2.03 2.03

Najviši 2.55 2.48

Najniži 1.40 1.70

Na dan 31.decembra 1.56 2.23

Analiza finasijske aktive i pasive prema preostaloj ugovorenoj ročnosti – gep likvidnosti Pored regulatornih dnevnih pokazatelja likvidnosti, Banka bliže prati svoje stanje likvidnosti merenjem ukupnih tokova gotovine koji proizilaze iz svih njenih sredstava i obaveza, uključujući i vanbilansne stavke. Izveštaji o tokovima gotovine prave se po svim značajnim valutama sa kojima Banka posluje. Periodični izveštaji o tokovima gotovine koriste se da bi se identifikovale značajne neusklađenosti i da bi se procenile buduće potrebe za likvidnošću, kao i viškovi likvidnosti. Odluke u pogledu upravljanja likvidnošću zasnivaju se na analizi neusklađenosti tokova gotovine. Kod projekcije novčanih tokova razvrstavanje bilansnih stavki bazira se na principu preostale ugovorene ročnosti datih stavki (preostali broj dana do dospeća). Takođe, utvrđuje se preostala ročnost i raspodeljuju stavke koje nemaju rok dospeća tj. stavke bez ugovorenog roka dospeća kao što su: sredstva obavezne rezerve, „overdraft“ potraživanja, transakcioni depoziti, ostali depoziti po vidjenju i sva ostala potraživanja i obaveze bez ugovorene ročnosti. Banka po tom pitanju primenjuje umereno konzervativan pristup. Što se tiče ostalih vanbilansnih stavki (uslovnih potraživanja i obaveza), one se prikazuju odvojeno od bilansnih tokova na strani aktive i pasive. U nastavku su date tabele koje prikazuju analizu sredstava i obaveza Banke po preostaloj ročnosti uzimajući u obzir očekivano vreme realizacije sredstava i izmirenja obaveza na dan 31.12.2014. godine i 31.12.2013. godine.


96

34. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 34.3 Rizik likvidnosti i upravljanje sredstvima (nastavak) Rizik likvidnosti 31.12.2014. Analiza ročne strukture sredstava i obaveza

AKTIVA Do mesec

dana Od mesec do

tri meseca Od tri do šest

meseci

Od šest meseci do

godinu dana

Od godinu dana do pet

godina Preko pet

godina Ukupno

RSD 000

Gotovina i sredstva kod centralne banke 32.329.563 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 32.329.563

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 6.637 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 6.637

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 351.724 1.113.057 4.095.958 4.970.887 13.170.970 3.371 23.705.967

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 10.156.531 40.794 214 437 297 ‐ 10.198.273

Krediti i potraživanja od komitenata 3.036.487 8.694.321 12.708.977 26.885.325 59.776.267 39.435.037 150.536.414

Investicije u pridružena društva i zajedničke poduhvate ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 149.649 149.649

Investicije u zavisna društva ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 314.098 314.098

Ostala sredstva 1.164.074 ‐ ‐ ‐ ‐ 673.131 1.837.205

UKUPNA FINANSIJSKA AKTIVA 47.045.016 9.848.172 16.805.149 31.856.649 72.947.534 40.575.286 219.077.806

PASIVA Do mesec

dana Od mesec do


meseci

Od šest meseci do

godinu dana


godina Preko pet

godina Ukupno

RSD 000

Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju 3.972 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 3.972

Depoziti i ostale obaveze prema bankama,drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci 7.569.738 671.411 1.736.638 4.570.258 17.889.285 9.034.906 41.472.236

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 30.603.365 8.507.450 11.920.982 26.960.525 44.939.510 4.110.187 127.042.019

Izdate sopstvene hartije od vrednosti i druga pozajmljena sredstva ‐ ‐ 1.745.291 ‐ ‐ ‐ 1.745.291

Subordinirane obaveze ‐ 4.264.415 2.482 1.209.583 9.071.872 ‐ 14.548.352

Rezervisanja 31.740 63.481 95.221 190.442 761.769 ‐ 1.142.653

Ostale obaveze 2.438.065 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 2.438.065

UKUPNE FINANSIJSKE OBAVEZE 40.646.880 13.506.757 15.500.614 32.930.808 72.662.436 13.145.093 188.392.588

ROČNA NEUSKLAĐENOST ‐ MARGINALNI GEP LIKVIDNOSTI 6.398.136 (3.658.585) 1.304.535 (1.074.159) 285.098 27.430.193 ‐

ROČNA NEUSKLAĐENOST ‐ KUMULATIVNI GEP LIKVIDNOSTI 6.398.136 2.739.551 4.044.086 2.969.927 3.255.025 30.685.218 ‐


97

34. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 34.3 Rizik likvidnosti i upravljanje sredstvima (nastavak) Rizik likvidnosti 31.12.2013. Analiza ročne strukture sredstava i obaveza

AKTIVA Do mesec

dana Od mesec do


meseci

Od šest meseci do

godinu dana


godina Preko pet

godina Ukupno

RSD 000

Gotovina i sredstva kod centralne banke 35.690.424 0 0 0 0 0 35.690.424

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 11.824 0 0 0 0 0 11.824

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 996.685 934.313 5.023.506 2.524.968 4.421.805 2.860 13.904.137

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 13.624.610 0 0 0 341.183 19.057 13.984.850


Investicije u pridružena društva i zajedničke poduhvate 0 0 0 0 0 206.520 206.520

Investicije u zavisna društva 0 0 0 0 0 314.098 314.098

Ostala sredstva 1.017.190 0 0 0 0 12.000 1.029.190


PASIVA Do mesec

dana Od mesec do


meseci

Od šest meseci do

godinu dana


godina Preko pet

godina Ukupno

RSD 000

Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju 8.031 0 0 0 0 0 8.031

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci 3.508.331 1.548.376 4.031.941 6.764.666 28.301.003 8.783.680 52.937.997


Izdate sopstvene hartije od vrednosti i druga pozajmljena sredstva 0 0 1.751.808 0 0 0 1.751.808

Subordinirane obaveze 0 30.858 2.494 0 5.158.895 8.598.158 13.790.405

Rezervisanje 27.350 54.700 82.050 164.100 656.397 0 984.597

Ostale obaveze 1.923.659 0 0 0 0 0 1.923.659


ROČNA NEUSKLAĐENOST ‐ MARGINALNI GEP LIKVIDNOSTI 29.558.420 1.156.360 2.203.580 (1.025.615) (12.070.993) 10.403.080 ‐



98

34. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 34.3 Rizik likvidnosti i upravljanje sredstvima (nastavak)

Analiza ročne strukture vanbilansne evidencije

Rizik likvidnosti – vanbilansne stavke

31.12.2014. Do mesec

dana Od mesec do

tri meseca

Od tri do šest

meseci

Od šest meseci do

godinu dana

Od godinu dana do

pet godina

Preko pet godina

Ukupno

RSD 000

Garancije i ostale preuzete neopozive obaveze 7.510.044 1.941.699 5.085.224 3.669.306 18.857.780 494.012 37.558.065

Derivati 557.386 165.924 ‐ ‐ ‐ ‐ 723.310

UKUPNO 8.067.430 2.107.623 5.085.224 3.669.306 18.857.780 494.012 38.281.375

31.12.2013. Do mesec

dana Od mesec do

tri meseca Od tri do

šest meseci

Od šest meseci do

godinu dana


godina

Preko pet godina

Ukupno

RSD 000

Garancije i ostale preuzete neopozive obaveze 7.334.885 3.501.181 4.527.396 16.824.916 8.555.290 474.071 41.217.738

Derivati 10.516.286 152.128 ‐ ‐ ‐ ‐ 10.668.413

UKUPNO 17.851.171 3.653.309 4.527.396 16.824.916 8.555.290 474.071 51.886.152


99

34. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 34.3 Rizik likvidnosti i upravljanje sredstvima (nastavak) Sledeće tabele prikazuju ročnu neusklađenost finansijske aktive i pasive, uzimajući u obzir i sve buduće ugovorene kamate na stavke sa definisanom ročnošću, odnosno sve buduće nediskontovane novčane tokove. Na dan 31. decembra 2014. godine:

AKTIVA Do mesec

dana Od mesec do


meseci

Od šest meseci do

godinu dana


godina Preko pet

godina Ukupno

RSD 000



Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 351.724 1.166.329 4.042.800 4.169.451 16.434.580 1.800.000 27.964.884





Ostala sredstva 1.164.074 ‐ ‐ ‐ ‐ 673.131 1.837.205


PASIVA Do mesec

dana Od mesec do


meseci

Od šest meseci do

godinu dana


godina Preko pet

godina Ukupno

RSD 000


Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci 7.591.494 800.653 1.976.047 4.938.912 19.630.688 11.383.777 46.321.571


Izdate sopstvene hartije od vrednosti i druga pozajmljena sredstva 60.388 ‐ 1.756.950 ‐ ‐ ‐ 1.817.338

Subordinirane obaveze ‐ 4.293.233 111.554 1.318.435 9.808.257 ‐ 15.531.479

Rezervisanje 31.740 63.481 95.221 190.442 761.769 ‐ 1.142.653

Ostale obaveze 2.438.065 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 2.438.065


ROČNA NEUSKLAĐENOST ‐MARGINALNI GEP LIKVIDNOSTI 7.556.455 (2.672.314) 2.620.797 547.143 14.020.154 37.106.665 ‐



100

34. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 34.3 Rizik likvidnosti i upravljanje sredstvima (nastavak) Na dan 31. decembra 2013. godine:

AKTIVA Do mesec

dana Od mesec do


meseci

Od šest meseci do

godinu dana


godina Preko pet

godina Ukupno

RSD 000



Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 1.000.000 950.000 5.360.000 2.970.000 5.180.000 ‐ 15.460.000

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 13.631.206 ‐ ‐ ‐ 341.183 19.057 13.991.446




Ostala sredstva 1.017.190 ‐ ‐ ‐ ‐ 12.000 1.029.190


PASIVA Do mesec

dana Od mesec do


meseci

Od šest meseci do

godinu dana


godina Preko pet

godina Ukupno

RSD 000




Izdate sopstvene hartije od vrednosti i druga pozajmljena sredstva 69.077 ‐ 63.325 124.416 1.817.338 ‐ 2.074.156

Subordinirane obaveze ‐ 59.786 116.304 176.090 6.113.405 8.691.830 15.157.415

Rezervisanje 30.558 61.115 91.672 183.345 733.378 ‐ 1.100.068

Ostale obaveze 1.808.189 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 1.808.189


ROČNA NEUSKLAĐENOST ‐ MARGINALNI GEP LIKVIDNOSTI 45.062.892 964.676 3.201.871 3.132.350 (6.313.809) 14.464.790 ‐



101

34. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 34.4. Tržišni rizik Tržišni rizik je rizik da će Banka imati negativne efekte na finansijski rezultat usled promena vrednosti bilansnih pozicija izazvanih promenom vrednosti cena na tržištu. Od tržišnih rizika Banka ima izloženost prema deviznom riziku i riziku promene kamatnih stopa. Upravljanje tržišnim rizicima Pravila definisana na nivou Banke a koja važe za upravljanje tržišnim rizicima su:

Upravljanje rizicima obavlja se centralizovano; Tržišni rizici centralizovani, konsolidovani i podležu redovnom standardizovanom izveštavanju; Dozvoljena je izloženost pojedinim rizicima definisana prethodno odobrenim limitima koji se odobravaju

u zavisnosti od vrste tržišne aktivnosti za koju se limit određuje. Sistem kontrole tržišnih rizika se ostvaruje kroz podelu i nezavisnost funkcija preuzimanja rizika (front) od njihovog praćenja (middle office) i upravljanja (odeljenje za rizik) kao i aktivnosti podrške (back office). Odbor za tržišne rizike ‐ MARCO Odbor za tržišne rizike – MARCO formiran je za utvrđivanje, praćenje i upravljanje tržišnim rizicima. MARCO ima nadležnosti pre svega u:

Identifikaciji, proceni i praćenju tržišnih rizika nastalih u transakcijama Banke Kontroli usklađenosti tržišnih aktivnosti i transakcija sa standardima i instrukcijama SG grupe Obezbeđenju nezavisnih aktivnosti kontrole rizika, službi podrške (back‐office i middle‐office) u odnosu na

službe nadležne za ugovaranje transakcija (front‐office) Kontroli i praćenju usaglašenosti sa usvojenim limitima u oblasti tržišnog rizika Iniciranju, razmatranju i potvrđivanju novih limita, izmeni i /ili ukidanju postojećih limita koji se lokalno

odobravaju; potvrdi notifikovanih limita od strane SG Grupe koji se tiču tržišnih rizika Komunikaciji sa Izvršnim odborom i Upravnim odborom u vezi sa pitanjima koja se odnose na tržišne rizike

34.4.1. Rizik promene kamatnih stopa Kamatni rizik je rizik nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled nepovoljnih kretanja tržišnih kamatnih stopa. Osnovne vrste kamatnog rizika su: rizik vremenske neusklađenosti dospeća (za stavke aktive i pasive vezane za fiksnu, nepromenljivu kamatnu stopu) i ponovnog određivanja cena (za stavke vezane za promenljivu kamatnu stopu), rizik krive prinosa, bazni rizik i rizik ugrađenih opcija, tj. rizik opcionalnosti. Proces upravljanja rizikom promene kamatnih stopa vrši se kroz praćenje, identifikovanje, merenje i ublažavanje uticaja koji nepovoljno kretanje kamatnih stopa može imati na finansijski rezultat i kapital banke. Merenje uticaja koji kamatni rizik može imati na finansijski rezultat banke vrši se izračunavanjem promena neto kamatne margine u određenim scenarijima budućeg kretanja tržišnih kamatnih stopa (NII sensitivity analiza), dok se merenje uticaja kamatnog rizika na kapital banke vrši praćenjem promena ekonomske vrednosti kapitala u slučaju promene kamatnih stopa (EVE sensitivity analiza). Banka je u cilju adekvatnog upravljanja kamatnim rizikom uspostavila limite koji se prate na redovnoj osnovi. O usaglašenosti sa limitima redovno se izveštavaju nadležni odbori (Odbor za Upravljanje aktivom i pasivom Banke).


102

34. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 34.4. Tržišni rizik (nastavak) 34.4.1. Rizik promene kamatnih stopa (nastavak) Upravljanje kamatnim rizikom Osnovni princip upravljanja kamatnim rizikom koji Banka sledi jeste princip usklađivanja njenih sredstava i obaveza prema vrsti kamatne stope (fiksna kamatna stopa ili varijabilna) i prema dospećima ili datumima ponovnog određivanja kamatne stope. Ovaj princip primenjuje se na individualnoj ili blok osnovi, zavisno od veličine transakcija. Za merenje kamatnog rizika Banka izrađuje kamatni gep i računa uticaj promene kamatnih stopa na ekonomsku vrednost kapitala (neto vrednost Banke). Prilikom razvrstavanja pozicija u kamatnom gepu, Banka se rukovodi sledećim principima:

za stavke sa varijabilnom kamatnom stopom ‐ datum ponovnog određivanja kamatne stope; za stavke sa fiksnom kamatnom stopom ‐ datum dospeća; nekamatonosne stavke se prilikom izrade kamatnog gepa tretiraju kao stavke sa fiksnom nultom kamatnom

stopom i prikazuju prema očekivanom dospeću novčanog toka; kapital se tretira kao nekamatonosni izvor finansiranja koji nikad ne dospeva; stavke koje nose kamatu ali kod kojih ne postoji ugovoreni datum dospeća odnosno promene kamatne stope

se prikazuju prema očekivanom dospeću novčanog toka. Projekcija kamatnih gepova u skladu sa planiranim dospećem stavki bilansa stanja sa fiksnom kamatnom stopom, odnosno planiranom izmenom kamatnih stopa za stavke bilansa stanja koje imaju ugovorenu varijabilnu kamatnu stopu, na dan 31. decembra 2014. godine i 31. decembra 2013. godine, prikazana je u sledećim tabelama:


103

34. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak)

34.4. Tržišni rizik (nastavak)

34.4.1. Rizik promene kamatnih stopa (nastavak)

Rizik od promene kamatnih stopa 31.12.2014.

AKTIVA Do mesec dana Od mesec do tri

meseca Od tri do šest

meseci

Od šest meseci do

godinu dana


godina Preko pet

godina Ukupno

RSD 000

Gotovina i sredstva kod centralne banke 19.772.116 896.160 1.308.591 3.448.832 5.512.262 1.391.602 32.329.563


Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 4.704.757 886.514 3.581.006 3.209.348 11.320.970 3.372 23.705.967



Investicije u pridružena društva i zajedničke poduhvate 1.247 2.494 3.741 7.482 59.860 74.825 149.649

Investicije u zavisna društva 2.617 5.235 7.852 15.705 125.639 157.050 314.098

Ostala sredstva 1.164.074 ‐ ‐ ‐ ‐ 673.131 1.837.205


Vanbilansne stavke (potraživanja po osnovu valutnih spot, forward i swap transakcija) 6.565.049 22.135 11.976 ‐ ‐ ‐ 6.599.160

UKUPNO 130.214.287 14.833.444 15.689.094 13.059.948 43.811.535 8.068.658 225.676.966

PASIVA Do mesec dana Od mesec do tri

meseca Od tri do šest

meseci

Od šest meseci do

godinu dana


godina Preko pet

godina Ukupno

RSD 000




Izdate sopstvene hartije od vrednosti i druga pozajmljena sredstva 1.745.291 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 1.745.291

Subordinirane obaveze ‐ 4.264.415 10.283.937 ‐ ‐ ‐ 14.548.352

Rezervisanja 31.740 63.481 95.221 190.442 761.769 ‐ 1.142.653

Ostale obaveze ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 2.438.065 2.438.065



UKUPNO 66.856.938 27.344.868 36.164.297 25.816.241 27.143.881 11.665.523 194.991.748

KAMATNI GEP 63.357.349 (12.511.424) (20.475.203) (12.756.293) 16.667.654 (3.596.865) ‐


104

34. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 34.4. Tržišni rizik (nastavak) 34.4.1. Rizik promene kamatnih stopa (nastavak) Rizik od promene kamatnih stopa 31.12.2013.

AKTIVA Do mesec

dana Od mesec do


meseci

Od šest meseci do

godinu dana


godina Preko pet

godina Ukupno

RSD 000

Gotovina i sredstva kod centralne banke 20.383.260 1.200.584 1.585.193 4.372.577 6.516.667 1.632.143 35.690.424


Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 1.272.461 931.855 5.014.105 2.510.604 4.172.252 2.860 13.904.137

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 13.984.850 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 13.984.850


Investicije u pridružena društva i zajedničke poduhvate 1.721 3.442 5.163 10.326 82.608 103.260 206.520

Investicije u zavisna društva 2.617 5.235 7.852 15.705 125.639 157.050 314.098

Ostala sredstva 1.017.190 ‐ ‐ ‐ ‐ 12.000 1.029.190



UKUPNO 131.347.716 22.652.389 15.085.070 12.771.559 34.592.156 8.733.447 225.182.337

PASIVA Do mesec

dana Od mesec do


meseci

Od šest meseci do

godinu dana


godina Preko pet

godina Ukupno

RSD 000




Izdate sopstvene hartije od vrednosti i druga pozajmljena sredstva 1.751.808 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 1.751.808

Subordinirane obaveze ‐ 4.043.332 9.747.073 ‐ ‐ ‐ 13.790.405

Rezervisanja 27.349 54.700 82.050 164.100 656.398 ‐ 984.597

Ostale obaveze ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 1.923.659 1.923.659


Vanbilansne stavke (obaveze po osnovu valutnih spot, forward i swap transakcija) 8.173.376 54.975 19.833 ‐ ‐ ‐ 8.248.184

UKUPNO 51.965.336 29.879.441 51.112.949 30.036.596 21.827.413 10.135.770 194.957.505

KAMATNI GEP 79.382.380 (7.227.052) (36.027.879) (17.265.037) 12.764.743 (1.402.323) ‐


105

34. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 34.4. Tržišni rizik (nastavak) 34.4.1. Rizik promene kamatnih stopa (nastavak) Merenje osetljivosti ekonomske vrednosti kapitala na promene kamatnih stopa se radi za svaku od značajnih valuta. Polazi se od pretpostavke o paralelnoj promeni kamatnih stopa za 200 baznih poena (2 procentna poena). Uticaj rasta kamatnih stopa za 200 baznih poena na kapital meren na dan 31. decembra 2014. godine prikazan je u sledećoj tabeli:

31.12.2014.

RSD 000 RSD EUR Ostale valute Ukupno

Kratkoročno (115.759) 414.674 18.997 317.912

Srednjeročno (646.961) (473.115) 120.016 (1.000.059)

Dugoročno 104.524 362.737 72.269 539.530

Ukupno (658.195) 304.295 211.282 (142.618)

Uticaj rasta kamatnih stopa za 200 baznih poena na kapital meren na dan 31. decembra 2013. godine prikazan je u sledećoj tabeli:

31.12.2013.


Kratkoročno (82.801) 506.711 40.275 464.185

Srednjeročno (443.514) (442.603) 120.233 (765.885)

Dugoročno 92.039 49.741 68.569 210.349

Ukupno (434.276) 113.848 229.077 (91.351)

Uticaj rasta kamatnih stopa za 200 baznih poena na neto kamatne prihode meren na dan 31. decembra 2014. godine prikazan je u sledećoj tabeli:

31.12.2014.


do mesec dana (234.793) 796.221 (8.557) 552.871

od 1 do 3 meseca 18.068 (228.225) 2.503 (207.654)

od 3 do 6 meseci 53.581 (315.186) 90 (261.515)

od 6 meseci do 1 godine 31.560 (96.199) (9.347) (73.986)

Ukupno (131.584) 156.610 (15.311) 9.715

Uticaj rasta kamatnih stopa za 200 baznih poena na neto kamatne prihode meren na dan 31. decembra 2013. godine prikazan je u sledećoj tabeli:

31.12.2013.


do mesec dana (15.881) 1.015.281 (30.132) 969.269

od 1 do 3 meseca (21.256) (88.803) (11.422) (121.481)

od 3 do 6 meseci 49.888 (481.877) (29.182) (461.171)

od 6 meseci do 1 godine 18.536 (107.390) (11.284) (100.137)

Ukupno 31.288 337.212 (82.020) 286.480


106

34. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 34.4. Tržišni rizik (nastavak) 34.4.2. Devizni rizik Devizni rizik Devizni rizik je tekući ili potencijalni rizik nastanka gubitka u finansijskom rezultatu i kapitalu koji proizilazi iz promene vrednosti bilansnih pozicija i vanbilansnih stavki banke usled kretanja i promene vrednosti deviznog kursa na tržištu. Devizni rizik se obračunava na: ‐ Sredstva i obaveze izražene u stranoj valuti ‐ Devizne transakcije ‐ Finansijske derivate u stranoj valuti (devizni terminski ugovori, svopovi) U narednim tabelama prikazana je analiza bilansa uspeh Banke na promene deviznog kursa za 5%, 10% i 20% :

RSD 000

Neto otvorena devizna pozicija izražena u RSD ‐ duga pozicija 3.630.063

Neto otvorena devizna pozicija izražena u EUR ‐ duga pozicija 30.011 120,9583 kurs 31/12/2014

Volatilnost deviznog kursa +5% 3.811.566 127,0062 kurs +5%

Pozitivan efekat na bilans uspeha u RSD 181.503



Volatilnost deviznog kursa ‐5% 3.448.560 114,9104 kurs ‐5%

Negativan efekat na bilans uspeha u RSD (181.503)

RSD 000










107

34. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 34.4. Tržišni rizik (nastavak) 34.4.2. Devizni rizik

RSD 000









Upravljanje deviznim rizikom U cilju upravljanja deviznim rizikom Služba za tržišni rizik zajedno sa Odeljenjem za praćenje tržišnih operacija obezbeđuje identifikaciju deviznog rizika i praćenje devizne pozicije na dnevnom nivou, definiše metode, modele kao i procedure za njihovo praćenje i merenje, predlaže i definiše limite i obavlja eksterno i interno izveštavanje. U skladu sa regulatornim zahtevom Narodne banke Srbije, Banka kontinuirano održava svoju deviznu poziciju u dozvoljenim okvirima. Pokazatelj deviznog rizika je tokom 2014. godine bio u granicama zakonski propisanog maksimuma u odnosu na kapital, gde je Banka dužna da obezbedi da njena ukupna neto otvorena devizna pozicija ne prelazi 20% njenog kapitala na dnevnom nivou.


108

34. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 34.4. Tržišni rizik (nastavak) 34.4.2. Devizni rizik (nastavak) Upravljanje deviznim rizikom (nastavak) Sledeća tabela prikazuje izloženost Banke devizom riziku na dan 31. decembra 2014.godine i 31.decembra 2013 godine: DEVIZNI RIZIK AKTIVA 31.12.2014.

RSD 000 EUR USD CHF

Ostale valute

Ukupno u stranoj valuti

Ukupno u dinarima

Ukupno

Gotovina i sredstva kod centralne banke 15.970.586 150.475 403.341 48.860 16.573.262 15.756.301 32.329.563

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 6.637 6.637

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 3.118.387 ‐ ‐ ‐ 3.118.387 20.587.580 23.705.967

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 7.253.653 2.547.482 47.837 348.152 10.197.124 1.149 10.198.273

Krediti i potraživanja od komitenata 109.712.006 601.217 2.786.028 24 113.099.275 37.437.139 150.536.414



Nematerijalna ulaganja ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 468.640 468.640

Nekretnine, postrojenja i oprema ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 1.825.926 1.825.926

Investicione nekretnine ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 80.245 80.245

Tekuća poreska sredstva ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 234.594 234.594

Odložena poreska sredstva ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 623.590 623.590

Ostala sredstva 48.455 710 75 23 49.263 1.787.942 1.837.205

UKUPNA BILANSNA AKTIVA 136.103.087 3.299.884 3.237.281 397.059 143.037.311 79.273.490 222.310.801

Vanbilansne stavke (potraživanja po osnovu valutnih spot, forward i swap transakcija) 2.233.737 1.822.196 4.055.933 2.543.227 6.599.160

UKUPNO 138.336.824 5.122.080 3.237.281 397.059 147.093.244 81.816.717 228.909.961


109

34. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 34.4. Tržišni rizik (nastavak) 34.4.2. Devizni rizik (nastavak) Upravljanje deviznim rizikom (nastavak)

DEVIZNI RIZIK PASIVA 31.12.2014.

RSD 000 EUR USD CHF

Ostale valute


Ukupno u dinarima

Ukupno

Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 3.972 3.972

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci 36.429.391 393.313 1.721.377 1.127 38.545.208 2.927.028 41.472.236

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 77.756.365 4.302.439 1.174.710 365.435 83.598.949 43.443.070 127.042.019

Izdate sopstvene hartije od vrednosti i druga pozajmljena sredstva ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 1.745.291 1.745.291

Subordinirane obaveze 14.548.352 ‐ ‐ ‐ 14.548.352 ‐ 14.548.352

Rezervisanje 578.435 ‐ ‐ 82.611 661.046 481.607 1.142.653

Ostale obaveze 1.509.765 73.605 1.182 15.955 1.600.507 837.558 2.438.065

UKUPNE BILANSNE OBAVEZE 130.822.308 4.769.357 2.897.269 465.128 138.954.062 49.438.526 188.392.588

Vanbilansne stavke (obaveze po osnovu valutnih spot, forward i swap transakcija) 4.117.048 49.557 313.270 ‐ 4.479.875 2.119.285 6.599.160

UKUPNO 134.939.356 4.818.914 3.210.539 465.128 143.433.937 51.557.811 194.991.748


110

34. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak)

34.4. Tržišni rizik (nastavak)

34.4.2. Devizni rizik (nastavak)

Upravljanje deviznim rizikom (nastavak)

DEVIZNI RIZIK AKTIVA 31.12.2013.

RSD 000 EUR USD CHF

Ostale valute


Ukupno u dinarima

Ukupno

Gotovina i sredstva kod centralne banke 18.331.699 83.970 150.188 34.686 18.600.543 17.089.881 35.690.424

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 11.824 11.824

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 1.865 ‐ ‐ ‐ 1.865 13.902.272 13.904.137

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 8.266.756 1.181.979 190.180 326.051 9.964.966 4.019.884 13.984.850

Krediti i potraživanja od komitenata 118.632.358 888.785 2.715.106 0 122.236.249 29.556.861 151.793.110



Nematerijalna ulaganja ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 413.902 413.902

Nekretnine, postrojenja i oprema ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 1.969.743 1.969.743

Investicione nekretnine ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 87.004 87.004

Tekuća poreska sredstva ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 179.374 179.374

Odložena poreska sredstva ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 484.065 484.065

Ostala sredstva 70.676 609 980 48 72.313 956.877 1.029.190

UKUPNA BILANSNA AKTIVA 145.303.354 2.155.343 3.056.454 360.785 150.875.936 69.192.305 220.068.241

Vanbilansne stavke (potraživanja po osnovu valutnih spot, forward i swap transakcija) 1.776.953 3.720.767 ‐ ‐ 5.497.720 2.750.464 8.248.184

UKUPNO 147.080.307 5.876.110 3.056.454 360.785 156.373.656 71.942.769 228.316.425

DEVIZNI RIZIK PASIVA 31.12.2013.

RSD 000 EUR USD CHF

Ostale valute


Ukupno u dinarima

Ukupno

Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 8.031 8.031

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci 46.965.034 277.226 1.600.742 474 48.843.476 4.094.521 52.937.997

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 76.410.881 5.420.063 889.008 336.427 83.056.379 32.256.445 115.312.824

Izdate sopstvene hartije od vrednosti i druga pozajmljena sredstva ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 1.751.808 1.751.808

Subordinirane obaveze 13.790.405 ‐ ‐ ‐ 13.790.405 ‐ 13.790.405

Rezervisanje 546.520 15.828 ‐ ‐ 562.348 422.249 984.597

Ostale obaveze 1.184.423 9.160 3.424 3.858 1.200.865 722.794 1.923.659

UKUPNE BILANSNE OBAVEZE 138.897.263 5.722.277 2.493.174 340.759 147.453.473 39.255.848 186.709.321

Vanbilansne stavke (obaveze po osnovu valutnih spot, forward i swap transakcija) 5.991.187 478.700 6.469.887 1.778.298 8.248.185

UKUPNO 144.888.450 5.722.277 2.971.874 340.759 153.923.360 41.034.146 194.957.506


111

34. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 34.5 Operativni rizik Operativni rizik predstavlja rizik mogućeg nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled propusta (nenamernih i namernih) u radu zaposlenih, neodgovarajućih internih procedura i procesa, neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima u Banci, kao i usled nastupanja nepredvidivih spoljnih događaja, uključujući i događaje sa malom verovatnoćom dešavanja ali sa rizikom velikog gubitka. Uz izuzetak strateškog rizika, operativni rizik uključuje pravni rizik, rizik neusaglašenosti sa propisima i reputacioni rizik u skladu sa standardima SG Grupe. Svrha upravljanja operativnim rizikom je proaktivno upravljanje ovim rizikom, adekvatno izdvajanje potrebnog kapitala, kao i obezbeđivanje relevantnih informacija o izloženosti operativnom riziku za potrebe menadžmenta Banke, eksternih kontrola i nadležnih u SG Grupi. Upravljanje operativnim rizikom je zasnovano na sistemu merenja i kontrola koji je definisan na nivou SG Grupe, a koji je primenjen na nivou Banke. Kako bi upravljanje operativnim rizikom bilo efikasno, neophodno je imati odgovarajuću strukturu upravljanja, koju predvodi specijalizovani Odbor za operativni rizik, implementiran sistem unutrašnjih kontrola, odnosno Permanentnu superviziju, kako bi se obezbedilo da svaka organizaciona jedinica primenjuje adekvatne procedure i proverava njihovu efikasnost, odgovarajuću organizacionu strukturu, potrebne alate i metodologije koji su razvijeni lokalno ili od strane SG grupe (prikupljanje podataka, samoprocena rizika i kontrola, analize scenarija, ključni indikatori rizika itd). Posebna organizaciona jedinica, Služba za upravljanje operativnim rizikom, nadležna je za evidentiranje, praćenje i upravljanje operativnim rizikom, za koordinaciju i komunikaciju sa svim organizacionim delovima Banke i za redovno izveštavanje uprave banke i centrale u Parizu. Odbor za operativni rizik (ORCO) ima nadležnost nad koordinacijom upravljanja operativnim rizikom, primenom korektivnih mera usmerenih na smanjenje operativnog rizika i širenje svesti o upravljanju operativnim rizikom kroz organizacioni sistem Banke. Praćenje i izveštavanje o događajima operativnog rizika je obaveza i odgovornost svih nivoa upravljanja i svih zaposlenih. 34.6. Reputacioni rizik Reputacioni rizik se odnosi na mogućnost nastanka gubitaka usled negativnog uticaja na tržišno pozicioniranje Banke. 34.7. Rizici izloženosti banke Rizici izloženosti Banke obuhvataju rizike izloženosti Banke prema jednom licu ili prema grupi povezanih lica, kao i rizike izloženosti Banke prema licu povezanom sa Bankom. Banka upravlja rizicima izloženosti u skladu sa strategijom i politikom upravljanja rizicima. Rukovodstvo Banke utvrđuje limite, odnosno koncentraciju plasmana po pojedinim pravnim licima ili grupi povezanih lica, i licima povezanim sa Bankom. Sektor za upravljanje rizicima prati, meri i izveštava nadležne odbore Banke o izloženostima riziku izloženosti prema jednom licu ili grupi povezanih lica. Rukovodstvo Banke i odgovarajući organi i lica sa ovlašćenjima u Banci navedenim merama nastoje da obezbede usklađenost izloženosti Banke sa propisanim limitima, odnosno obezbeđuju da izloženost Banke prema jednom licu ili prema grupi povezanih lica ne bude veća od 25% kapitala Banke, da zbir svih velikih izloženosti Banke ne bude veći od 400% kapitala Banke, da ukupna izloženost Banke prema licu povezanom sa Bankom ne bude veća od 5% kapitala Banke a ukupna izloženost prema licima povezanim sa bankom ne bude veća od 20% kapitala Banke. U toku 2014. godine, Banka je kontinuirano vodila računa o usklađenosti rizika izloženosti i rizici izloženosti su se tokom 2014. godine kao i na dan 31. decembra 2014. godine kretali i bili na nivou koji je u okviru zakonski propisanog limita.


112

34. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 34.8. Rizici ulaganja banke Rizici ulaganja Banke, obuhvataju rizike ulaganja u kapital drugih pravnih lica i u osnovna sredstva. Banka upravlja rizicima ulaganja u skladu sa strategijom i politikom upravljanja rizicima. U skladu sa regulativom Narodne banke Srbije, sektor za upravljanje rizicima prati ulaganja Banke i obaveštava Upravni odbor i obezbeđuje da ulaganje Banke u jedno lice koje nije u finansijskom sektoru ne pređe 10% kapitala Banke, te da ulaganja Banke u lica koja nisu u finansijskom sektoru i u osnovna sredstva Banke ne pređu 60% kapitala Banke. U toku 2014. godine kao i na dan 31. decembra 2014. godine Banka je kontinuirano vodila računa o rizicima ulaganja i rizici ulaganja su bili u okviru zakonski propisanih pokazatelja. U julu 2014. godine Banka je potpisala predugovor o kupoprodaji dela objekta u izgradnji. Završetak izgradnje, kao i i useljenje u novi poslovni objekat se očekuje u prvoj polovini 2016.godine, nakon čega bi Banka sve poslove u svom sedištu skoncentrisala samo na dve lokacije, koje su u neposrednoj blizini jedna drugoj. Odluka Banke u 2014. godini da zaključi navedeni predugovor je rezultat njenog dugoročnog opredeljenja da razvija svoje poslovanje u Srbiji. 34.9. Rizik zemlje Pod rizikom koji se odnosi na zemlju porekla lica prema kome je Banka izložena podrazumevaju se negativni efekti koji bi mogli uticati na njen finansijski rezultat i kapital zbog nemogućnosti Banke da naplati potraživanja od ovog lica iz razloga koji su posledica političkih, ekonomskih ili socijalnih prilika u zemlji porekla tog lica. Banka upravlja rizikom zemlje u skladu sa strategijom i politikom upravljanja rizicima. Kod preuzimanja rizika prema bankama van Republike Srbije, prilikom odobravanja limita uzima se u obzir i procena rizika zemlje. S obzirom da opšte pravilo rejtinga koje je definisano od strane najvećih međunarodnih rejting agencija, određuje da rejting za opšte transakcije određenog entiteta ne sme preći državni rejting zemlje sedišta entiteta, možemo smatrati da se rejting te banke u odnosu na trajanje transakcije može smatrati glavnim pokazateljem rizika zemlje.


113

35. UPRAVLJANJE KAPITALOM Banka upravlja kapitalom sa ciljem da:

Obezbedi usaglašenost sa zahtevima od strane Narodne banke Srbije

Obezbedi adekvatan nivo kapitala za nastavak poslovanja

Održi kapital na nivou koji će omogućiti budući razvoj Banke Adekvatnost kapitala Banke se prati mesečno od strane rukovodstva Banke. Zakonom o bankama i relevantnim odlukama Narodne banke Srbije propisano je da banke moraju da održavaju minimalni kapital u iznosu dinarske protivvrednosti 10 miliona evra prema zvaničnom srednjem kursu, pokazatelj adekvatnosti kapitala od najmanje 12%, kao i da obim i strukturu svog poslovanja usklade sa pokazateljima poslovanja propisanim Odlukom o upravljanju rizicima (“Službeni glasnik Republike Srbije“. br. 45/2011, 94/2011, 119/2012, 123/2012, 23/2013, 43/2013 i 92/2013) i Odlukom o adekvatnosti kapitala (“Službeni glasnik Republike Srbije“. br. 46/2011 , 6/2013 i 51/2014 ). Navedenom Odlukom Narodne banke Srbije o adekvatnosti kapitala banke utvrđen je način izračunavanja kapitala Banke i pokazatelja adekvatnosti tog kapitala. Ukupan kapital Banke se sastoji od osnovnog i dopunskog kapitala i definisanih odbitnih stavki, dok se rizična bilansna i vanbilansa aktiva utvrđuju u skladu sa propisanim ponderima rizičnosti za sve tipove aktive. Pokazatelj adekvatnosti kapitala Banke jednak je odnosu kapitala banke i zbira kapitalnog zahteva za kreditni rizik, kapitalnog zahteva za tržišne rizike i kapitalnog zahteva za operativne rizike pomnoženim recipročnom vrednošću pokazatelja adekvatnosti kapitala (propisanih 12%). Osnovni kapital Banke definisan je navedenom odlukom i mora da iznosi najmanje 50% kapitala Banke. Osnovni kapital čini akcijski kapital po osnovu običnih i prioritetnih akcija, emisiona premija, rezerve iz dobiti, neraspoređen dobitak, kapitalna dobit po osnovu otkupljenih sopstvenih akcija. Odbitne stavke osnovnog kapitala su nematerijalna ulaganja, stečene sopstvene akcije, gubitak iz tekuće i ranijih godina i regulatorna usklađivanja (nerelizovani gubici od hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju, ostale neto negativne revalorizacione rezerve, dobit po osnovu obaveza banke vrednovanih prema fer vrednosti koje su umanjene zbog promena kreditnog rejtinga, potrebne rezerve iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama banke). Dopunski kapital je akcijski kapital po osnovu prioritetnih kumulativnih akcija, emisiona premija po osnovu prioritetnih kumulativnih akcija, i deo pozitivnih revalorizacionih rezervi i subordinirane obaveze. Odbitne stavke od dopunskog kapitala čine stečene sopstvene preferencijalne kumulativne akcije. Odbitne stavke od ukupnog kapitala čini učešća u kapitalu banaka ili drugih finansijskih organizacija koja prelaze 10% kapitala tih banaka odnosno drugih lica . Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke na dan 31. decembra 2014. u iznosu od RSD 16.891.930 hiljada (2013. godine: RSD 11.928.835 hiljada) obračunata je kao razlika između obračunate posebne rezerve za procenjene gubitke i utvrđenog iznosa ispravki vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi u skladu sa Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki (''Službeni glasnik Republike Srbije'', broj 94/2011, 57/2012, 123/2012, 43/2013 i 113/2013 i 135/2014) propisanom od strane Narodne banke Srbije.


114

35. UPRAVLJANJE KAPITALOM (nastavak) Sledeća tabela prikazuje obračunate iznose osnovnog, dopunskog kapitala i ukupnog kapitala banke, kao i obračun adekvatnosti kapitala.

Upravljanje kapitalom

RSD 000 2014 2013

Osnovni kapital 15.888.451 26.870.737

Dopunski kapital 7.558.133 9.723.444

Ukupan osnovni i dopunski kapital 23.446.584 36.594.181

Odbitne stavke od kapitala (463.748) (6.485.036)

Kapital 22.982.836 30.109.145

Ukupna rizična bilansna aktiva 105.462.378 107.395.854

Ukupna rizična vanbilansna aktiva 20.573.264 23.746.279

Derivati kojima se ne trguje na berzanskom tržištu 8.186 15.733

Kapitalni zahtev za devizni rizik 435.608 224.440

Kapitalni zahtev za operativni rizik (pristup osnovnog indikatora) 1.573.144 1.444.525

Adekvatnost kapitala na dan 31. decembra 16,10% 20,76%

Banka je dužna da obim i strukturu svog poslovanja uskladi sa pokazateljima poslovanja propisanim Odlukom o upravljanju rizicima (’’Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 45/2011, 94/2011, 119/2012, 123/2012, 23/2013, 43/2013 i 92/2013). Ostvareni pokazatelji poslovanja Banke na dan 31. decembra 2014. godine i 31. decembra 2013. godine bili su sledeći:

Pokazatelj poslovanja Propisana vrednost

Ostvarena vrednost

Ostvarena vrednost

RSD 000 % 31.12.2014. 31.12.2013.

Ulaganje banke u osnovna sredstva i lica koja nisu u finansijskom sektoru maksimum 60% 7,94% 6,83%

Izloženost prema licima povezanim s bankom maksimum 20% 7,28% 4,03%

Zbir velikih izloženosti banke maksimum 400% 234,91% 101,06%

Prosečni mesečni pokazatelj likvidnosti za decembar minimum 1% 1,63% 2,09%

Pokazatelj deviznog rizika maksimum 20% 16,99% 8,16%

Izloženost banke prema grupi povezanih lica maksimum 25% 21,71% 16,01%

Adekvatnost kapitala minimum 12% 16,10% 20,76%

Izloženost banke prema licu povezanim sa bankom Maksimum 5% 2,24% 1,70%

Ulaganja banke u lica u finansijskom sektoru Maksimum 10% 2,03% 1,74%


115

36. POTENCIJALNE I PREUZETE OBAVEZE I LIZING UGOVORI a) Potraživanja po osnovu operativnog lizinga

IZNOS POTRAZIVANJA PO OSNOVU OPERATIVNOG LIZINGA IZDAVANJA NEPOKRETNOSTI

RSD 000 2014

Dospeva u periodu od 01.01.2015 ‐ 31.12.2015 25.209


Ukupno: 69.807

RSD 000 2013



Ukupno: 76.822

b) Obaveze po osnovu operativnog lizinga Banka je 2011. godine potpisala ugovor o operativnom lizingu kojim su iznajmljena vozila. Buduće obaveze po tom osnovu su prikazane u donjoj tabeli:

IZNOS OBAVEZA PO OSNOVU OPERATIVNOG LIZINGA NAJAM AUTOMOBILA

RSD 000 2014



Ukupno: 110.677

RSD 000 2013



Ukupno: 25.866


116

36. POTENCIJALNE I PREUZETE OBAVEZE I LIZING UGOVORI (nastavak)

c) Sudski sporovi Na dan 31. decembra 2014. godine, Banka je imala 45 započetih sudskih sporova u kojima je imala status tuženog lica. Na osnovu procene pravnih zastupnika Banke u navedenim sporovima, Banka je izvršila rezervisanje u iznosu od RSD 3.861 hiljada na dan 31.12.2014. godine za sporove za koje se na ovaj datum očekuje da će pasti na teret Banke. d) Poreski rizici

Poreski sistem Republike Srbije je u procesu kontinuirane revizije i izmena. U Republici Srbiji poreski period je otvoren tokom perioda od 5 godina. U različitim okolnostima, poreski organi mogu imati različite pristupe određenim pitanjima i mogu utvrditi dodatne poreske obaveze zajedno sa naknadnim zateznim kamatama i kaznama. Rukovodstvo Banke smatra da su poreske obaveze evidentirane u priloženim finansijskim izveštajima pravilno iskazane. 37. USAGLAŠENOST OBAVEZA I POTRAŽIVANJA Banka je sa stanjem na dan 31. oktobra 2014. godine izvršila usaglasavanja obaveza i potraživanja sa pravnim licima i bankama, u skladu sa Zakonom o računovodstvu. Obelodanjivanje neusaglašenih potraživanja dato je u skladu sa zahtevom člana 18 ovog Zakona.

2014

RSD 000 Aktiva Pasiva Vanbilansna potraživanja

UKUPNO 123.860.761 58.976.862 81.810.998

Usaglašeno 100.161.549 45.835.286 74.414.526

Neusaglašeno 39.039 46.178 47.816

Nije odgovoreno 23.660.174 13.095.398 7.348.656

generale banka srbija ad beograd finansijski izveŠtaji i … · societe generale banka srbija a.d....

Documents