ALARMANTNO

22 10. MART 2010.

Gotovo ni u jednom doma}em

mediju nije objavljena agen-

cijska vest od 2. marta da je

Evropska komisija odobrila

uzgajanje genetski modifikovanog

krompira nema~ke hemijske kompanije

BASF. Kako se isti~e, ovaj krompir ko-

risti}e se samo za industrijske potrebe,

kao sirovina za sto~nu hranu.

To je presedan koji, po mnogima,

predstavlja rezultat popu{tanja Evrope

pred navalama Amerike da prihvati ge-

netski modifikovanu hranu. Naime, do

sada je u Evropi bilo zabranjeno uzga-

janje GM povr}a zbog straha da bi po-

len ili seme mogli nekontrolisano da se

pro{ire.

Evropska komisija je dozvolila i da

se u EU prodaju tri vrste transgenet-

skog kukuruza, ali njihova proizvodnja

jo{ nije dozvoljena. Za sada je dozvolje-

no samo uzgajanje jedne vrste GM ku-

kuruza - MON 810, kompanije „Mon-

santo“.

Ova vest aktivirala je alarme svih

doma}ih ekologa i poljoprivrednih

stru~njaka. Ona posebno dobija na te-

`ini ako se zna da je u toku izrada no-

vog zakona o genetski modifikovanim

organizmima (GMO) koji }e, kako nam

je priznalo Ministarstvo poljoprivrede,

{umarstva i vodoprivrede, biti uskla-

|en sa evropskim propisima!

Najbukvalnije prevedeno: uskoro bi-

smo i u Srbiji, umesto oaze zdrave hra-

ne, kako su vlasti najavljivale, mogli da

o~ekujemo genetski modifikovane soju,

kukuruz, krompir, a mo`da i paradajz,

~ije su posledice po zdravlje ljudi jo{

nepoznate, a po zdravlje prirode, tvrde

ekolozi, katastrofalne.

„Nedeljni Telegraf“ je u pro{lom

broju objavio tekst o anonimnom upo-

zorenju, koje se neverovatnom brzinom

{iri preko interneta, o tome da multi-

nacionalne kompanije vr{e pritisak na

na{e vlasti da promene zakone i dozvo-

le proizvodnju i prodaju GM hrane. U

upozorenju se navodi i da postojii priti-

sak da se GM namirnice ubudu}e ne

obele`avaju, {to je obavezno u Evropi,

ali ne i u Americi, a da sve `ivotinje bu-

du uzgajane uz „Monsantov“ hormon

rasta i antibiotike.

Posebno je zanimljivo „Monsanto-

vo“ terminator-seme koje je sterilno,

pa seljak za svaku setvu mora da kupu-

je novo. Iako je ovakvo seme, navodno,

pod pritiskom svetske javnosti povu~e-

no, u Indiji su nedavno zbog njega izbi-

li protesti. Tamo{nji farmeri optu`ili su

„Monsanto“ za stvaranje novog koloni-

jalizma. Zbog bankrotstva, za samo po-

la godine u Indiji se ubilo oko 700 ma-

lih poljoprivrednika!

Zaboravili obe}anjaU pro{lom broju na{eg lista stru~-

njaci su istakli da je GMO tehnologija

nedovoljno ispitana i naveli razne {tet-

ne posledice koje mo`e da izazove kod

drugih biljaka, `ivotinja, zemlji{ta, i po-

sledi~no kod ljudi.

U me|uvremenu, stigao nam je i

odgovor Ministarstva poljoprivrede ko-

ji, iako „u{u{kan“ u administrativne

formulacije, otkriva da je u pripremi

radna verzija izmena i dopuna Zakona

o GMO. Zvani~nici ovog Ministarstva

verovatno su zaboravili kako su se, ko-

liko u septembru, posle dono{enja

prethodnog zakona, kleli da izmena

ne}e biti!

Jo{ tada su pojedini mediji, poziva-

ju}i se na sajt ameri~kog Ministarstva

poljoprivrede, objavilii da je Amerika

nezadovoljna tvrdim stavom Srbije po

pitanju GMO i da na{a zemlja ne}e

mo}i da u|e u Svetsku trgovinsku or-

ganizaciju. Navedeno je i da su doma}e

vlasti obe}ale da }e uskoro doneti novi,

daleko liberalniji zakon.

Dakle, dopis Ministarstva poljopri-

vrede, izme|u ostalog, podse}a da je

zakonom iz pro{le godine eksplicitno

zabranjeno komercijalno gajenje GMO

i stavljanje u promet tih proizvoda, ali

ovo, ka`u, nije u skladu sa zakonodav-

stvom EU. Kao razloge za izmene i do-

pune zakona navode:

● „Primena tehnike moderne bio-

tehnologije za dobijanje GMO je rela-

tivno nova i nalazi se u ekspanziji. Po-

red koristi koje pru`a, ona nosi i odre-

|eni stepen rizika, a ovaj problem mo-

gu}e je prevazi}i samo uspostavljanjem

regulativnog okvira koji strogo reguli{e

upotrebu GMO, uspostavljanje siste-

ma kontrole i mera za{tite `ivotne sre-

dine i zdravlja ljudi (...) sa ciljem za{ti-

te useva od {irenja nedozvoljenih

GMO.“

● Podno{enjem zahteva za pristu-

panje EU obavezni smo da harmonizu-

jemo zakonodavstvo sa evropskim, kao

i da implementiramo odredbe Kartage-

na protokola (me|unarodni sporazum

koji se primenjuje na prekograni~ni

promet, tranzit i kori{}enje GMO koji

mogu da imaju negativno dejstvo na

prirodu).

Radna verzija Zakona o izmenama i

dopunama Zakona o GMO, ka`u u Mi-

nistarstvu, uredi}e procedure upotrebe

genetski modifikovanih organizama u

eksperimentalne svrhe, proizvodnji,

prometu, obele`avanju, rukovanju i pa-

kovanju.

S obzirom na to da }e regulisati

proizvodnju, promet i obele`avanje

proizvoda od GMO, mo`e se zaklju~iti

da }e ubudu}e biti dozvoljena ne samo

prodaja proizvoda od GMO, ve} i njiho-

va proizvodnja i prerada u sto~nu i hra-

nu za ljude, ka`u stru~njaci s kojima je

NT razgovarao.

Dalje, u dopisu Ministarstva stoji i

da se „nijedan `ivi organizam ne}e sta-

viti u promet, odnosno koristiti za gaje-

nje u komercijalne svrhe, ako za njega

ne postoje eksperimentalni podaci do-

bijeni u ogledima na teritoriji Srbije o

potencijalnom uticaju na ekosisteme

koji mogu biti ugro`eni.“

Svaka upotreba GMO razmatra}e

se slu~aj po slu~aj, a podnete prijave za

„rad sa GMO“ analizira}e Stru~ni savet

za biolo{ku sigurnost Ministarstva po-

ljoprivrede, sastavljen od 18 eksperata

(od agronoma i geneti~ara, do toksiko-

loga, ekologa, veterinara, alergologa i

nutricioniste).

Zainteresovani }e dobijati dozvole

po slede}oj proceduri: podno{enje pri-

jave Ministarstvu, njena provera, pro-

cena rizika od strane Stru~nog saveta i

dostavljanje mi{ljenja Ministarstvu,

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE PRIZNALO ZA NT: Menja se zakon koji

Sve su ja~i uticaji mo}nog lobijamultinacionalki kojeproizvode GM seme

Ranije bio gladan svaki 38, danas,posle „zelene“ i GMO revolucije,svaki sedmi stanovnik Zemlje

Indijski farmeri optu`ili su multinacionalnu kompaniju „Monsanto“za stvaranje novog kolonijalizma. Zbog bankrotstva, za samo polagodine u Indiji se ubilo oko 700 malih poljoprivrednika

Po novom zakonu dozvole za gajenje ili prodajuGMO izdava}e Ministarstvo, a procenjiva}e ihStru~ni savet za biolo{ku sigurnost

„SEME ZLA“NE GMO hrani: Protest ispred

Branderbur{ke kapije 1. marta

ALARMANTNO

2310. MART 2010.

javna rasprava po podnetoj prijavi, do-

no{enje kona~ne odluke Ministarstva!

Ministarstvo pod pritiskomTa~no je da je Srbija u obavezi da

harmonizuje svoje propise sa evrop-

skim, ali tek kad bude imala pretpri-

stupne pregovore u tom delu. To mo`e

da bude i pet godina od dana prihvata-

nja SSP, koji su predstavnici EU samo

parafirali, ali ga ~lanice jo{ nisu, i ne

zna se kada }e ga prihvatiti.

Ovo za NT ka`e prof. dr Miladin [e-

varli}, {ef Katedre ekonomike poljopri-

vrede i tr`i{ta na Institutu za agroeko-

nomiju beogradskog Poljoprivrednog

fakulteta. Dr [evarli}, koji je i predsed-

nik Dru{tva agrarnih ekonomista Srbi-

je i Saveza poljoprivrednih in`enjera i

tehni~ara, ka`e:

- S obzirom na nivo korupcije kod

nas, nema tog tela koje }e a priori biti

otporno na pritiske mo}nog lobija koji

stoji iza GMO industrije. Postavlja se

pitanje koliko }e njihov rad biti tran-

sparentan i koliko }e javnost u praksi

imati na njega uticaja. Formiranje

Stru~nog saveta, koji }e u krajnjoj in-

stanci davati dozvole i za proizvodnju

GM useva, istovremeno je i preno{enje

odgovornosti resornog ministarstva na

drugo, pomo}no, i tom ministarstvu

podre|eno telo.

Na{ sagovornik dodaje da je te{ko

razgovarati o ovoj temi kad je verzija

zakona jo{ radna i nedostupna javno-

sti, ali dodaje da ga „ne bi za~udilo da

se javna rasprava organizuje od 15. jula

do 15. avgusta“. Ili jo{ gore, kao {to je

bio slu~aj sa najavljenom javnom ras-

pravom o predlogu zakona o izmenama

i dopunama zakona o poljoprivrednom

zemlji{tu, kod ~ijeg predloga je prvo-

bitno navedeno da se javna rasprava

smatra zavr{enom objavljivanjem ovog

predloga na sajtu Ministarstva:

- Zna~i, trajala je dve sekunde, koli-

ko je vebmasteru trebalo da prika~i taj

dokument na sajt resornog ministar-

stva!

Vi{e je nego o~igledno da resorno

ministrstvo i dr`ava trpe velike uticaje

mo}nog lobija multinacionalnih kom-

panija koje proizvode GMO seme, na-

gla{ava [evarli}:

- I vrlo }e se te{ko tome odupreti,

jer pritisci dolaze u trenutku kad smo

optere}eni mno{tvom problema, pa je

ovo verovatno jedan od najranjivijih

momenata u na{oj novijoj istoriji. Do-

voljno je da mali broj proizvo|a~a po-

seje GMO seme, pa da se ono pro{iri sa

parcele na parcelu, opra{ivanjem, ve-

trom, ali i zlonamerno.

Po{to EU polako popu{ta pod priti-

skom SAD, u poslednje tri decenije

imamo ekspanzionisti~ki rast povr{ina

pod GMO:

- Danas je pod „semenom zla“, kako

ga mnogi zovu, vi{e od 130 miliona hek-

tara u svetu. Srbija ne dozvoljava kori-

{}enje GMO u komercijalne svrhe, me-

|utim, jo{ pre godinu i po procurile su

informacije da je, navodno pod priti-

skom SAD, resorno ministarstvo obe-

}alo da }e izmeniti zakon. Ve}ina poljo-

privrednika i stru~njaka smatra da ne-

ma potrebe za gajenjem GMO i da na-

{e zemlji{te treba da ostane „nezaga-

|eno“. Sa raspolo`ivim zemlji{nim i kli-

matskim resursima mo`emo da proiz-

vodimo ne samo za sebe, ve} i za duplo

vi{e potro{a~a.

U Srbiju su, ipak, {to legalno {to ile-

galno, ve} u{li GMO. Prvo smo 2001.

imali ameri~ku donaciju 50.000 tona u

GMO soji za sto~nu hranu, a posle to-

ga i {vercovanje semena GMO soje iz

Rumunije i BiH, o ~emu je NT ve} pi-

sao. Ono se ve} godinama seje u Ma~vi

i Banatu. Poljoprivredna inspekcija ga

je delimi~no otkrivala, dono{ena su re-

{enja da se polja uni{te, i negde je to i

~injeno. Kasnije je tolerisano, s tim da

je proizvedena soja lagerovana u po-

sebnim magacinima i da se u koli~ina-

ma od 0,5 do jedan odsto dodavala za

proizvodnju sto~ne hrane.

- Poslednje informacije koje kru`e

me|u poljoprivrednim stru~njacima je-

su da Srbija ima nekoliko hiljada hek-

tara zasejanih GMO sojom. Tim proiz-

vo|a~ima je te{ko stati na put jer je

kaznena politika simboli~na - ka`e po-

znati agroekonomista.

Raste broj gladnihProf. [evarli} podse}a da je pre 50

godina, kad je me|unarodna zajednica

prvi put raspravljala o fenomenu gladi,

na Zemljinoj kugli bilo tri milijarde sta-

novnika. Gladnih je bilo 80 miliona, od-

nosno svaki 38. stanovnik. Tada je for-

mulisan nov pristup razvoju poljopri-

vrede - „zelena revolucija“. Ona je mar-

ketin{ki prikazana kao ne{to na dobro-

bit poljoprivredi i eliminisanju gladi u

narednih 10-15 godina, pod patrona-

tom FAO (Organizacije UN za hranu i

poljoprivredu):

- Me|utim, taj koncept, iako je po-

ve}ao prose~ne prinose, izazvao je i niz

negativnih posledica: zaga|enje zemlji-

{ta, i povr{inskih i podzemnih voda ~ak

do najdubljih slojeva u Zemljinoj utro-

bi, koje su rezerve ~ove~anstva. Sma-

njio je broj biljnih vrsta, jer su selekcio-

nari izdvajali samo one sorte koje daju

zabranjuje proizvodnju i prodaju genetski modifikovanih biljaka i proizvoda

Prof. MILADIN [EVARLI]: Kod nas je ve} nekolikohiljada oranica pod genetski

modifikovanom sojomi vlasti to toleri{u

Kupuju novinare, nau~nike,

menad`ereTe{ko je boriti se protiv GMO lobija. Oni si-

stemati~no vr{e pripreme, od organizovanja gra-

tis studijskih putovanja za novinare do davanja

stipendija i pla}anja boravaka u inostranstvu za

nau~nike, profesore, menad`ere iz agrobiznisa,

ka`e prof. Miladin [evarli}.

On isti~e apsurd: kod GM hrane, s jedne stra-

ne me|unarodna zajednica insistira na uvo|enju

sistema standarda HACCP, da ne bi do{lo do nje-

nog zaga|enja u lancu proizvodnje, prerade i pla-

smana, pa imamo nezaga|enu ambala`u, sterilne

uslove prerade, izuzetno dobre uslove skladi{te-

nja, dobru proizvo|a~ku praksu, dok, s druge

strane, sr` GM proizvoda nosi rizik!

- Ako uzmemo da postoji ~ak i ne{kodljivo

seme koje mo`e samo jednom da se koristi, vi

postajete apsolutno zavisni od samo nekoliko

monopolskih proizvo|a~a u svetu. Zamislite do

~ega bi moglo da do|e ako multinacionalka, iz

politi~kih, ili bilo kojih drugih razloga, ne bi mo-

gla da vam isporu~i seme, a vi vi{e nemate svog

semenskog materijala da posejete njive. Primena

GM semena na na{im njivama mogla bi se upore-

diti sa naturenom obavezom da se ubudu}e sve

na{e `ene oplo|uju semenom samo nekolicine

GM mu{karaca, ~iji bi vlasnici bili nekoliko multi-

nacionalki - upozorava na{ sagovornik.

Dovoljno je da mali brojproizvo|a~a posejeGMO seme, pa da seono pro{iri preno{enjemsa parcele na parcelu,opra{ivanjem, vetrom,ali i zlonamerno

Ve}ina poljoprivrednikai stru~njaka smatra da nema potrebe dadozvolimo gajenje GMOi da na{e zemlji{tetreba da ostane„nezaga|eno“. Sa raspolo`ivimzemlji{nim i klimatskimresursima mo`emo daproizvodimo ne samo zasebe, ve} i za bar jo{dva puta vi{e potro{a~anego {to imamo

(prof. [evarli})

ZAGADI]E SRBIJU

Fo

to:

Z.

Tata

r

ALARMANTNO

24 10. MART 2010.

najve}e prinose. Poljoprivredni proiz-

vo|a~ je izgubio dominantnu ulogu u

procesu proizvodnje.

Dotle je poljoprivreda u~estvovala u

strukturi vrednosti poljoprivrednog

proizvoda sa 70 i vi{e odsto, a danas

u~estvuje 10 do 30 odsto. Onih 70 do 90

odsto ~ine hemijska i industrija poljo-

privredne mehanizacije, proizvodnja

fosilnih goriva, aditivi, sredstva za za-

{titu biljaka, faktori rasta u sto~arstvu,

industrija sto~ne hrane, proizvo|a~i se-

mena i GMO.

Pet decenija kasnije, ukupan broj

stanovnika porastao je na 6,7 milijardi,

ali je i broj gladnih pove}an na alar-

mantnih milijardu i 25 miliona. Gladan

je svaki sedmi stanovnik Zemljine ku-

gle!

„Zelena revolucija“ nije dala o~eki-

vani rezultat, izme|u ostalog i zbog sve

ve}eg prodora industrijalizacije u far-

merski sektor, {to je zahtevalo sve ve-

}u centralizaciju i koncentraciju kapi-

tala. Sitni sve vi{e propadaju i liberal-

na trgovina u sektoru agrara postaje

globalisti~ko-liberalisti~ka fraza, ka`e

prof. [evarli}:

- Industrijsko-trgova~ki i finansijski

lobi dolazi do novog re{enja - genetski

modifikovanih organizama. Ali ako re-

zultat nije dala „zelena revolucija“, za

o~ekivati je da ga ne}e dati ni „novo re-

{enje“, posebno ako se nastavi ovakva

dinamika rasta stanovni{tva, a smanji

broj proizvo|a~a. Uz to, zbog stalnog

pove}avanja razdaljine izme|u mesta

proizvodnje i potro{a~a, u oskudici fo-

silnih goriva, raste i cena hrane. Ona

postaje skupa i nedostupna, pa }e broj

gladnih jo{ vi{e rasti!

Od 1982, kad su otkrivene, do da-

nas, genetske manipulacije oti{le su to-

liko daleko da se postavlja pitanje gde

je granica i kako ih kontrolisati.

- Taj kapital je toliko mo}an da mo-

`e da kupuje ne samo nacionalne vla-

de, ve} i me|unarodne organizacije.

To, uostalom, pokazuje i afera sa mek-

si~kim gripom. Ne znamo kada }e se

manifestovati posledice upotrebe hra-

ne koja je rezultat genetskih manipula-

cija. To {to ve}ina njenih potro{a~a jo{

nema vidljive negativne posledice, ne

zna~i da kod nekih ve} ne postoje ili da

se kod ostalih ne}e javiti u drugoj ili

tre}oj generaciji naslednika - upozora-

va ovaj profesor Poljoprivrednog fakul-

teta. Vojislava Crnjanski Spasojevi}

U Americi 80 odsto pre-

ra|ene hrane sadr`i GMO.

Tu spadaju i: pirina~, kuku-

ruz, p{enica, soja i sojini

proizvodi, biljna ulja, bezal-

koholna pi}a, dodaci za sa-

late, povr}e i vo}e, mle~ni

proizvodi, jaja, `ivotinjski

proizvodi, ~ak i hrana za

decu, navodi dr Zoran Pe-

trovi} Piro}anac u knjizi

„Geopolitika hrane“.

On navodi da ~etiri

agrohemijska i semenska

giganta kontroli{u ~ak 75

odsto prodaje semena ku-

kuruza i 60 odsto soje u

SAD, a imaju i najve}i deo

poljoprivrednog hemijskog

tr`i{ta. To su „Monsanto“,

„Novartis“ (po-

znat u Srbiji po

vakcinama pro-

tiv novog gri-

pa), „Dau Kemikal“ i „Du-

pont“ (ima kancelariju u

Beogradu). Seme „Monsan-

ta“ i „Duponta“ je genetski

modifikovano.

Ove kompanije do`ivlja-

vaju nagli uspon posle

1989, kad D`ord` Bu{ Stari-

ji postaje predsednik SAD.

„Monsanto“ tada za prvi

GMO proizvod bira mleko,

koje je genetski manipuli-

sano uz kombinaciju hor-

mona rasta. Amerikom kru-

`i reklama da krave sad

mogu da proizvedu za tre-

}inu vi{e mleka. Ali, ame-

ri~ki farmeri po~inju uskoro

da se `ale da stoka oboleva

od infekcija i mastitisa, ote-

`ano hoda, a kod teladi se

javljaju deformacije. Isto-

vremeno, uba~eni GMO

hormon izaziva leukemiju i

tumor kod zamor~i}a u la-

boratorijama, a Evropska

komisija zaklju~uje da kon-

zumiranje ovog mleka izazi-

va rak dojke i prostate, pi{e

Piro}anac.

Autor citira i ameri~kog

levi~arskog aktivistu, vodi-

telja i publicistu Stivena

Lendmana, koji ka`e: „Ge-

netski in`enjering je {tap i

{argarepa 21. veka. Va{ing-

ton i ~etiri najve}e agrobi-

znis korporacije planirale

su svetsku dominaciju pa-

tentiraju}i `ivotinjske i bilj-

ne oblike `ivota, da bi za-

dobili planetarnu kontrolu

nad snabdevanjem hranom.

[iroki potro{a~ki krug je

podvrgnut nelegalnim, ~ak

zlo~ina~kim eksperimenti-

ma na ljudima sa jo{ nepo-

znatim posledicama...“

Kancerogeno mleko

„Grinpisovci“ su predali Evropskoj komisiji

milion potpisa za zabranu GMO hrane u EU

[iroki potro{a~ki krugpodvrgnut je nelegalnim, ~akzlo~ina~kim eksperimentimana ljudima sa jo{ nepoznatimposledicama

(Stiven Lendman)

^lanstvo u dru{tvu Evropske

unije podrazumeva i prila-

go|avanje po svim pravili-

ma zajedni~kog funkcioni-

sanja, pa i po potrebi da se u zajed-

ni~koj ku}i, ne ~ekaju}i pri tom for-

malno pripadanje, legitimno lobira

za interese svoje dr`ave, nacionalne

privrede, ili pak samo pojedina~nog

nacionalnog brenda.

Zato je i Dru{tvo lobista Srbije,

valjda na vreme, izabralo Milku For-

can, potpredsednicu „Delta holdinga“,

za svog predstavnika u Briselu, pre

ne{to manje od mesec dana.

Prema re~ima Miroslava Mileti}a,

generalnog direktora „Bambi Banata“

i predsednika Dru{tva lobista Srbije

(DLS), ova organizacija ne}e se u Bri-

selu pojavljivati bez saglasnosti i sa-

radnje sa dr`avnim organima. Tako|e

}e sara|ivati i sa Privrednom komo-

rom Srbije, ~ije je predstavni{tvo ve}

upisano u registar lobista u Briselu.

- Na{ cilj je podr{ka dr`avi i njenim

institucijama u ostvarenju interesa ze-

mlje. To zna`i da }emo lobirati kada

se budu donosile odluke o kandidaturi,

a zatim i o punopravnom ~lanstvu u

EU. Recimo, u Briselu se fantasti~no

mnogo lobira oko kvota za poljoprivre-

du. Na{a zemlja sa velikim potencijali-

ma u proizvodnji hrane ima interes da

{to ve}i deo tih kvota iskoristi srpska

privreda. Kada se kvote jednom dobi-

ju, lobira se da se pove}aju - obja{nja-

va Mileti}.

Hrvati nam pobeglliOn isti~e da je cilj srpskih lobista i

stvaranje druga~ije slike o Srbiji, od-

nosno brendiranje Srbije:

- Ja sam jako zainteresovan za po-

dr{ku dr`ave velikim doma}im brendo-

vima, a to je neophodno kako bi se na-

{a privreda vratila tamo gde je bila se-

damdesetih godina pro{log veka. Na-

ravno, tada je dr`ava bila ve}a, ali i sad

je ovaj region tr`i{te od 60 miliona sta-

novnika i treba da radimo na poveziva-

nju preduze}a, da bismo zajedni~ki na-

stupali na stranim tr`i{tima.

Danas na tr`i{tima SAD, Rusije,

Kine sami ne mo`ete ni{ta. Zato je je-

dan od ciljeva biznis lobi, tvrdi Mile-

ti}:

- Susedne zemlje su u nekim obla-

stima uradile mnogo vi{e na utvr|iva-

nju strate{kih interesa, pa ve} godina-

ma imaju agencije za lobiranje u Bri-

selu. Hrvatska ima zna~ajnu kancela-

riju pri EU koja je radila na papirolo-

giji prilikom pristupanja Uniji.

Mileti} ka`e da su se srpski pri-

vrednici ve} predstavili Evropskoj uni-

ji, i to na dve konferencije koje su pro-

menile sliku o Srbiji:

- U poslednje dve godine prisustvo-

vao sam dvema konferencijama koje su

predstavile na{u privredu na sasvim

druga~iji na~in. Posebno konferencija

20. oktobra 2008, koju su organizovale

Privredna komora i „Delta“ i kojoj su

prisustvovali vode}i srpski privrednici,

kao i tada{nji komesar za pridru`ivanje

Oli Ren. Tada smo definitivno razbili

dilemu da li je srpska privreda za pri-

menu trgovinskog sporazuma, jer su

postojala mi{ljenja da }e primena dove-

sti do problema za privredu.

Posle toga sve je krenulo prema

primeni trgovinskog sporazuma, jer je

privreda potvrdila da postoji podr{ka

vladi - obja{njava Mileti}.

Tako|e, decembra pro{le godine, u

organizaciji „Frends of Jurop“, odr`a-

na je konferencija na kojoj su nam iz

Evrope poslali poruku da treba da

obezbedimo objedinjeni nastup na{ih

preduze}a na velika tr`i{ta.

- Lobiranje se u svetu smatra po{to-

vanom i cenjenom profesijom, mo`da i

najsli~nijom advokaturi. Ipak, s obzi-

rom na ciljeve i interese koji se ostvaru-

ju putem lobiranja, ta profesija, osim

znanja o oblasti za koju se lobira, zah-

Uskoro zakon o legitimnoj

I pokloni i prozivka

Prvo se defini{u ciljevi i interesi da se

taj cilj ostvari. Prilikom sklapanja ugovora

o lobiranju, lobista je du`an da upozori

klijenta da li je eti~ki i pravno mogu}e

ostvariti neki interes.

Potom se prelazi na lobiranje, i tu va-

`nu ulogu igraju kontakti i reference kao i

u svim drugim oblastima. Na primer, far-

maceutska industrija jako je poznata po

lobiranju.

U jednom delu postoji neformalni deo

lobiranja, poput ru~kova, ve~era, sitnih

poklona, ali ni{ta korupciona{ko. Oni sa-

mo predstavljaju znak pa`nje i stalno

podse}aju na predmet lobiranja.

U mnogo ve}oj meri primenjuju se lo-

bisti~ke aktivnosti koje nisu vezane za

ru~kove i ve~ere, kao {to su zvani~ni zah-

tevi ili sastanci, bilo direktno sa donosio-

cima odluka, ili jo{ ~e{}e sa njihovim sa-

vetnicima koji uti~u na to kako }e glasati

za ne{to.

Tu je i metod javnog obe}anja. Politi-

~ari tokom predizbornih kampanja mno-

go obe}avaju, a podse}anje na ta obe}a-

nja preko medija je vrlo bitan metod lobi-

ranja, obja{njava Mileti}.

Tamo gde postojilobiranje, prestaje

korupcija i obrnuto.Lobiranje je uvek zakonom

dozvoljeno, a korupcija je uvek

nedozvoljena(Miroslav Mileti})