gordana gorunovic

7/18/2019 Gordana Gorunovic

http://slidepdf.com/reader/full/gordana-gorunovic-56d67f2c3d438 1/14

UDC 165.75:929 Lévi-Strauss C.

Antropologija 7 (2009)

[email protected]

STRUKTURALNO-ANTROPOLOŠKA TEORIJASRODSTVA KLODA LEVI-STROSA

Apstrakt: Stoti rodan Kloda Levi-Strosa, proslavljenog francuskog antropologa iutemeljiva turalizma, osobito je dobar povod da se još jednom podsetimoogromnog intelektualnog zna ja njegovog nanog dela. Posle mnogih kri ta-nja, dekonstrukcije i destrukcije strukturalizma u antropologi ku se za-govara ponovno i doslov tanje Levi-Strosovih ranih radova posvenih problema-tici srodstva u okviru antropološke teorije i strukturalne analize sistema znanja.

ne re Levi-Stros, strukturalizam, antropologija, lingvistika, sistemi znanja,strukture srodstva, algebarski modeli

Povratak Levi-Strosovom strukturalizmu i antropološkoj teoriji srodstva napoku ovog veka mogao bi nekome izgledati kao ni opravdani anahroni-zam i subjektivno interesova na nastranost autorke. Izgleda da je o Le-vi-Strosu, kao jednom od "junaka" (S. Zontag)1 i "autennih autora-pisaca" uantropologiji 20. veka (K. Gerc)2

tovo sve reno, i to na globalnom pla-nu i interdisciplinarnom nivou, pošto su: rekonstruisane njegova biografija i bi-bliografija; dekonstruisan njegov mitomorfni diskurs o mitu; dijagnostikovananjegova obolelost od pojmova Zapadne metafizike (opozicija priroda/kultura) ikonstatovana "trana nostalgija" za zauvek išzlim ili nemogu su-stvom poretka poka – kao motivacija "eshatološkog projekta antropologije"(Ž. Derida);3 dekodirana ideološka poruka levi-strosovskog antiistorijskog

1

S. Sontag, The Anthropologist as Hero, u: E. Nelson Hayes and T. Hayes, eds.,Claude Lévi-Strauss: The Anthropologist as Hero, The M.I.T. Press, Cambridge andMassachusetts, and London, England 1972, 184–196.

2 C. Geertz, Works and Lives: The Anthropologist as Author , Stanford, California:Stanford University Press, 1988, 25–48.

3 Ž. Derida, Struktura, znak i igra u diskursu humanikih nauka, u: R. Meksi i E.Donato, prir., Strukturali ka kontroverza: Jezici kritike i nau veku, Beograd,Prosveta, 1988, 289-309, 307; prethodno objavljen u Marksizam, strukturalizam: isto-

rija, struktura, Delo, Beograd, Nolit, 1974, 142-160.



Strukturalno-antropološka teorija srodstva.. .

Antropologija 7 (2009)18

strukturalizma kao zavera ili intelektualno lukavstvo savremenog kapitalizma uruhu "novog eleatizma" (A. Lefevr).4 Njegova kulturalna upotreba i popularnosttokom šezdesetih godina interpretirane su kao "pomodna" subkultura onog delazapadne inteligencije koji je, prezasi istorizmom i egzistencijalizmom,5 pribe-žište od otunja i pesimizma našao u novoj, integralnoj "slici sveta", svojevrsnojmitologiji materije (M. Eliade).6 Njegova etnografija prokazana je kao proizvodsumnjivog nanog kvaliteta, odnosno (u slu ju Tužnih tropa) primljena – uzavisnosti od toga da li se i kako se kritiri i interpretatori odnose prema tekstui tekstualnom zadovoljstvu – kao, premda literarno vredan, poglavito autobio-grafski doprinos nekoj poetici socijalne antropologije i antropološkoj beletristici

(N. Dajson-Hadson);

7

a u najboljem slu ju, kao egzemplarni tekst-konstruktzbog svoje žanrovske polivalentnosti, semanke višeslojnosti, transparentneautoreferencijalnosti i autorskog potpisa (Gerc). Teorija srodstva okarakterisana

je kao pretenciozna hiperloka konstrukcija koja je pretrpela velistveni ne-u 8, ... i da više ne zama taoce daljim nabrajanji ja je,možda, jedina svrha ovde da podstaknu senja, odnosno da pobude interes za

jedno razdoblje u istoriji discipline i jedan našljenja u i o disciplini.Tako da bi se na Marfijevo irono pitanje, sadržano u naslovu njegovog

eseja,9 iz današnje i, osobito, iz ovdašnje perspektive moglo odgovoriti po-tvrdno: da, reklo bi se da ga poznajemo ili smo ga bar nekad poznavali, jer svi itali Levi-Strosa, da parafraziram Luja Altisera, koji je svojevremeno re-toki zapo laganje svog tumanja Kapitala (u potrazi za Marksovom

filozofijom) rema svi ta tamo Kapital10

(no, važi li to danas?),i jer ga ponekad pomalo govorimo i izvan predavaonice. Ili bi na pitanje for-mulisano u prezen jeg postavljanja nas de tiri decenije, sada trebalouzvratiti novim pitanjem ko gima zvuti kao suviše radikalno: se-te li se "ranog" Levi-Strosa?

4 A. Lefevr, Klod Levi-Stros i novi eleatizam, u: Marksizam, strukturalizam: isto-

rija, struktura, 235-261.5 U Francuskoj strukturalizam je postao alternativa marksizmu i fenomenologiji

kom pedesetih. Zna ni autori koji nisu bili antropolozi, kao što su Rolan Bart,Mišel Fuko i Pjer Burdije priklonili su se strukturalizmu, da bi se vremenom pobuniliprotiv njega.

6

M. Eliade, Okultizam, magija i pomodne kulture, Graki zavod Hrvatske, 1983.7 N. Dajson-Hadson, Struktura i infrastruktura u primitivnom društvu: Levi-Stros iRetklif-Braun, u: Strukturali ka kontroverza, 255–283.

8 Klod Levi-Stros, Beograd, Prosveta, 1982.9 R. F. Murphy, Connaissez-vous Lévi-Straus?, u: E. Nelson Hayes i T. Hayes,

eds., Claude Lévi-Strauss: The Anthropologist as Hero, The M.I.T. Press, Cambridge,Massachusetts, and London, England, 1972, 164–169.

10 L. Altiser, Od "Kapitala" do Marksove filozofije, Marksizam, strukturalizam,76-100.



Antropologija 7 (2009) 19

Iza nas je ostalo stole tali izvorno ili u prevodima, uodlomcima, tekstovima i govorima drugih, onih ko tali za nas (Alti-serov izraz), bolje ili lošije prevodili, tumali i kritikova tali smo naj- više Tužne trope, Divlju misao, Totemizam danas i Strukturalnu an-

tropologiju, re Mitologike, možda najre manje Elementarne struktu-

re srodstva, iako je to jedna od onih knjiga, da upotrebim Marfijev argument,koju nijedan ozbiljan istraži štva ne bi smeo da ignoriše. Njen glavnipredmet je priro veka i definisanje ljudske situacije;11 dodala bih, i zna-nje fundamentalnih društvenih pravila u konstrukciji rodnih identiteta. Isti Ro-bert Marfi, koji je Levi-Strosovo stanovište ozna zen-marksiko, a

njegovu dijalektiku kao predmarksiku, hladnu, bezvremenu, kristalizova-nu, zato što postulira izomorfizam društvenih struktura i strukture uma, sma-trao je ovu knjigu i jednim od najkontroverznijih poduhvata u istoriji prou-va veka.

Možda je došlo vreme da je ponovo protamo, iako Marfi tada napominjeda su jedini delovi knjige koje treba protati, ako niste socijalni antropolog iako niste ve cirani u tajno društvo malobrojnih koji se bave algebromsrodstva, Uvod i Zaklju drže autorove poglede na zabranu incesta,brak i reciprocitet, kao i na monost objašnjenja složenih struktura srodstva.Ovo upozorenje verovatno nije sprelo književni establišment da raspravlja osistemu pododeljaka kod Murndžina (pleme Vulamba na Arnemovoj zemlji usevernoj Australiji), baš kao što su neki radnici svojevremeno diskutovali

o braku punalua. Levi-Stros je, ina diju posvetio senju na Luisa Mor-gana kao zanika metoda koji ona nastoji da sledi, te Marfi irono prime- je da je Morganov apostol bio Fridrih Engels, dok je Levi-Strosov SuzanZontag.

Nakon svih, do sada realizova tanja Levi-Strosovih dela12, iz ovog ilionog interesa – biografskog, istorijskog, kognitivnog, filozofskog, književno-krikog ili estekog, preostaje nam jedino da zagovaramo ne neko novo ta-nje ili druga je tuma ponovno i doslovno tanje, ne više, da se poslu-žim slikovitim Gercovim rema, gledanjem u jedan tekst koji opnja kroz njega, u potrazi za njegovom naukom, za njegovom zamisli predmeta nau-ke antropologi ji je gotovo ontološki status Levi-Stros verovao. Makar to

11 Murphy, Op. cit ., 164.

12 U našoj nauci, Levi-Stros ima posebno bitno ulogu u studijama srodstva,pose XX veka. Etnoantropološki problemi 3, 2: 107- 'nevestnine' - Etnoantropološki problemi 1, 1:125- prilog promišljanju interdisciplinarnosti. Etnoantropološki problemi 2. 2: 157-220.





nekome izgledalo kao arheolo tanje rukovono istorijskim interesom (in-teresom pisanja istorije discipline) ili naprosto sentimentalnim razlozima (post-poststrukturalika nostalgija?), koji nas motivišu da evociramo jednu tradicijuu kojoj se vera u totalitet znanja veku u svetu, prirodi i kulturi, u monostreintegracije kulture u prirodi – jed ju, u antropologiju sa velikim A –

još mogla praktikovati, ali sa skepnim pogledom uperenim u uvek neizvesnubunost. Ova kombinacija zadivljenosti pred velistvenom tajnom sveta i vekovog postojanja u njemu, moderne vere u progres znanja i rezigna-cije nad prolazno štvenih i kulturnih, na istoriju osunih oblika, snažnoobeležava njegov intelektualni i književni senzibilitet.13

Posvevali smo toj studiji manje pažnje možda zbog intelektualne lenjosti,nemanja interesa ili zato što smo poverova gima koji su je pre nas iumesto nas protali – da je staromodna, prevazina, teška (a koji Levi-Strosovtekst nije takav?), dosadna, preobimna, da se bavi zamršenim tehkim pitanji-ma u najezotenijoj i, uz to, verovatno najspecijalizovanijoj od svih oblasti an-tropološke podele rada (srodstvo i, posebno, algebra srodstva), da je za razume-vanje strukturalikog stanovišta autora manje relevantna od drugih, docnijihdela iz zrele faze, Divlje misli i Totemizma danas (1962). Ovakvo linearno tu-manje navodi na pomisao da se u Levi-Strosovom slu ju, kao i svojevreme-no u slu ju tumanja Marksa, radi o diskontinuitetu, o nekakvom epistemolo-škom re je bi postojanje navodno ukazivalo pomeranje težišta intereso-vanja sa oblika društvene (infra)strukture na superstrukture – mitove i sisteme

lokih klasifikacija divlje misli. Te da je ujedno, napuštanjem inicijalnog pod- ja rada (srodstva) u korist ideologije, Levi-Stros implicitno priznao neuspehsvoje komplikovane teorijske i analike aparature, drugim rema neuspeh uprimeni strukturalne anali njenice srodstva.14

Tezu o diskontinuitetu ili, pravilnije reno, o Levi-Strosovoj teorijsko-metodološkoj nedoslednosti zastupao je i jedan naš autor, Nikola Milošekoga nisu zanimale toliko Levi-Strosove analize ustanova tzv. primitivnih kul-tura koliko ono što bi se moglo smatrati njegovom filozofijom,15 i osobito,razlozi, uzroci inkoherencije u tom mišljenju koje kao da neprestano balansira

13 Verovatno nije sasvim slu no da su veliki i možda najuticajniji antropolozi pr-ve polovine 20. veka bili obuvani na ostavštini 19. veka, u tradiciji duhovne istorije,

ali i prirodne istorije i nauka o objektima – neki Jevrejin, naturalizovani Amerika-nac Franc Bo nom obrazovanju geograf i fizi gov ameki studentnekog porekla Alfred Luis Kreber, njegov student Džulijan Stjuard, britanski an-tropolog Bronislav Malinovski, sa diplomom fizira i matematira Jagelonskog uni-verziteta u Krakovu.

14 . - - , u: , , - , 1979, 114–148.

15 N. Miloše Filozofija strukturalizma, Beograd, BIGZ, 1980.




izme empirizma i spekulacije. Miloše krio subjektivne, psihološkeizvore inkoherencije i tuma raz želje i težnje za redom i pravilnosti("geometrijski red kao ideal geometrijske lepote" ega nema u svetu,postoji u subjektiv nije u Levi-Strosovom umu.

Svoj kabinetski rad na Elementarnim strukturama srodstva ni ta-onici njujorške Biblioteke) Levi-Stros je zapo kom egzila,16 napodsticaj Romana Jakobsona (1896-1982),17 sa kojim se susreo na Slobodnojškoli za visoke studije u Njujorku. Pre toga, bio je neka vrsta "naivnog struk-turaliste" utoliko što je primenjivao strukturalna nala, takore svesno, ine znaju ni. Poznan uvenim lingvistom omogulo mu je da

se upozna sa idejama Praške škole i ruskih formalista, u prvom redu sa struk-turalnom fonologijom N. Trubeckog, i bilo je uvod u njihovo dugogodišnjeprijateljstvo i saradnju (npr. 1961. objavili su koautorski tekst, strukturalnuanalizu Bodlerovih Maka). Ono što je u poku bilo intuitivno i nejasnonaziranje unutrašnje logike društvenog života uopšte i srodstva kao struktural-nog fenomena vremenom je, zahvaljuju lognim lingvikim i algebar-skim modelima, dobijalo jasnije kontu lik.

Rad na rukopisu je završio 1947, da bi ga po povratku u Francusku podneokao glavnu doktorsku tezu, dopunjenu radom La Vie familiale et sociale des

Indiens Nambikwara (Paris, 1945), koju je odbranio 1948. Knjiga je u Francu-skoj objavljena 1949; drugo dopunjeno izdanje pojavilo se na francuskom je-

16 Nakon kapitulacije Francuske i demobilizacije, Levi-Stros je, zahvaljuju -poruci Alfreda Metroa i Roberta Louvija, koji su zapazili nje nak o društvenojorganizaciji Indijanaca Bororo ("Contributions à l’étude de l’organization sociale desIndiens Bororo" , Journal de la Société des Américanistes de Paris, vol. XXVIII,1936, 269–304), primio poziv New School for Social Research iz Njujorka u okviruprograma Rokfelerove fondacije spasavanja evropskih nanika i intelektualaca. Podolasku u Sjedinjene Države 1941, dobio je mesto predava voj školi gde jedržao kurs posve vremenoj sociologiji Latinske Amerike. Budu -stvenom priznanju, nije poznavao ništa drugo osim Brazila, morao je svakodnevno dapose je njujoršku Biblioteku. Pošto je u zimu 1942. osnovana Slobodna škola za vi-soke studije, Levi-Stros je postao preda žao je predavanja na maternjem

jeziku o etnološkim temama po sopstvenom izboru. U periodu 1946–1947. obavljao je

dužnost francuskog kulturnog atašea u Sjedinjenim Državama. U domovinu se vratio1948.

17 O Jakobso snije Levi-Stros re vi-Stros, Didie Eribon, Izbliza i

izdaleka, Sarajevo, Svjetlost, 1989, 51): Bio je mislilac duhovne snage koji je nadnovladao svime oko sebe ... Po rijeru još kao mla pitivanjem o folkloru u pre-delu Moskve, sa Bogatirjovom, velikim ruskim etnologom. Tako stvovao u mo-dernikom pokretu ruskih slikara i pesnika. Danas znamo da je Pjotr Bogatirjev svo-

jim srazmerno ranim interesovanjem za simboke funkcije ode rodne nošnje uMoravskoj bio prete turalnog i semiološkog pristupa u etnologiji.





ziku 1967, a njegov engleski prevod tek 1969.18 Metim, uprkos retkim ilizakasnelim prevodima njegovih tekstova, Levi-Stros je od poka bio kontro-verzan i uticajan autor.

Dugo vremena anglosaksonski antropolozi su se uglavnom posredno oba-veštavali o njegovoj kapitalnoj studiji o srodstvu, zahvaljuju du koji jenapisao danski antropolog Joselin De Jong (1952), ina ne druge,starije škole strukturalizma.19 Me de tropolozima u Britaniji Ed- (1910-1989), nekadašnji student Malinovskog i Frta, prvi je poka-zao zanimanje za Levi-Strosov pristup i ideje. Pošto je Levi-Stros u Elemen-

tarnim strukturama srodstva podrobno razmatrao srodki sistem Kana u

Burmi, novio da su njegovi za ci relevant njenice koje jei sam opservirao.20 Britanski antropolog je u strukturalizmu otkrio sofisticira-nu alternativu dominantnom empirizmu i utilitarizmu u radu svojih kolega, i1970. napisao delo koje može da posluži kao uvodni pri tanje Levi-Strosa; ono je u zna noj meri doprinelo upoznavanju sa njegovim radom uengleskom govornom pod ju.

Drugi britanski antropolog koji je rano pokazao interes za Levi-Strosov rad je Rodni Nidem (1923-2006), koji je studirao u Lajdenu kod De Jonga i tamose upoznao sa ranim, holandskim strukturalizmom. Zbog izvesnog spora iz-me ga i Levi-Strosa oko tehkih pitanja unutar zajedkog polja inte-resovanja (npr. distinkcija izme ferencijalnih i preskriptivnih pravilabraka),21 Nidem je nastavio da razvija strukturalni pristup srodstvu i teoriju o

klasifikacijama nezavisno od Levi-Strosovog dela. Ako se izuzmu Kreber i još nekolicina onih koji su poštovali njegov rad (D. Šnajder, Dž. Homans), ve-na angloamekih antropologa je bila duboko sumnjiva prema strukturali-

18 Les Structures élémentaires de la Parenté , 1949, izmenjeno francusko izdanje

pod istim naslovom 1967, engleski prevod The Elementary Structures of Kinship, Be-acon Press, Boston 1969.

19 J. P. B. Josselin De Jong, Levi-Strauss' theory of kinship and marriage, Leiden1952, nav. u: T. Hylland Eriksen i F. Sivert Nielsen, A History of Anthropology, Lon-don, Sterling, Virginia, Pluto Press, 2001, 107.

20 Edmund R. Leach, Political Systems of Highland Burma, London, Athlone,1954, "The Structural Implications of Matrilateral Cross-Cousin Marriage", Journal

of the Royal Anthropological Institute, 81 (1951): 23-55. O Livom radu, strukturali-zmu i doprinosu antropologiji, vi ,

21 O tome vidi C. Lévi-Strauss, "Preface to the Second Edition", u: The Elemen-

tary Structures of Kinship, xxvii-xlii, gde Levi-Stros polemiše sa Nidemovim tezama iza cima; R. Needham, "The Formal Analysis of Prescriptive Patrilateral Cross-Cousin Marriage", Southwestern Journal of Anthropology, Vol. XIV (1958): 199-219,i Structure and Sentiment , Chicago, Chicago University Press, 1962.




zmu i samom Levi-Strosu, njegovim komplikovanim apstraktnim modelima,deduktivnom mišljenju, racionalizmu i esencijalizmu. Mnogi su njegov radsmatrali beskorisnim jer ne podleže empirijskoj proveri.

Jedan od prvih antropologa ko no Levi-Strosu i pre njega, u lingvi-stici video uzor nanosti, egzaktnosti i ujedno, za razliku od Levi-Strosa, na-lo istorizma na delu – kombinacija koja mu je ulivala nadu da se antropolo-gija može fundirati kao istinska istorijska nauka o kulturi, sa osnovnim zadat-kom da otkriva i formuliše zakone formalne varijacije u razvojnoj matrici kul-tura – bio je Alfred Luis Kreber. Kreber je dospeo u antropologiju preko lin-gvistike i to tave svoje karijere zadržao je interesovanje za prouvanje

jezika. Može se re gova shvatanja lingvi njenica i saznanjaposlužila kao kognitivna mapa za njegovu antropologiju.22 Levi-Stros gaopravdano smatra protostrukturalistom.

Pokom prošlog veka (1909, godinu dana posle Levi-Strosovog ronja)Kreber je objavio rad o klasifikatornom sistemu odnosa, suprotstavivši se tra-dicionalno prihvanoj (posle Morgana) distinkciji izme sifikatornih ideskriptivnih terminoloških sistema srodstva.23 Njegovo polazište je bilo da sutermini srodstva, nazivi za oznavanje rodbinskih veza odraz psihologije a nesociologije, u tom smislu da oni nikada ne odražavaju neposredno društveneustanove, pravila srodstva i bra šljenja, shvatanja jednognaroda o srodstvu. Kao elementi jezika, oni su prevashodno lingvike i lo-ke prirode. Prema tome, terminološki sistemi su lingviski sistemi, deter-

minisani logikom i dinamikom struktura jezika. Sama distinkcija izme -sifikatornih i deskriptivnih sistema je subjektivna: njen kriterijum je proizvo-ljan i relativan, jer predstavlja izraz ili funkciju posebnog gledišta istraživa

"koji je pristupaju nom stranom jeziku bio impresioniran što taj jezikne može da istakne one razlike u sredstvima koje ina stoje u evropskim

jezicima i koji je u zanosu formulisanja opštih teorija iz ova njenica,zaboravio da je i njegov jezik pun potpuno analognih grupisanja i klasifikaci-

ja koje je stalna upotre nila tako poznatim i prirodnim da se uopšte neprime je njihov karakter."

Kreberova kriti gledno odnosila na Morgana i P. Riversa, posebno

na njihovu upotrebu distinkcije u svrhu istorijskih rekonstrukcija ustanova tzv.primitivnih i arhanih društava. Kreber argumentuje da je svaki jezik u izve-snoj meri klasifikatoran, pa tako i jezik srodstva: udeo nala klasifikacije je

22 E. R. Wolf, "Alfred L. Kroeber", u: S. Silverman, ed., Totems and Teachers:Perspectives on the History of Anthropology, New York: Columbia University Press,1981, 35–55, 41.

23 A. L. Kreber, Klasifikacioni sistemi srodstva, u: Teorije o društvu: Osnove sa-

vremene sociološke teorije, I, Beograd 1969, 264-267.





ve nji u zavisnosti od broja naziva za razlite veze. Što je broj nazivamanji, to se pod svakim od njih mora grupisati više pojmova. Terminologijemnogih evropskih naroda, recimo, Engleza i Francuza, ina stane u de-skriptivni tip, gotovo podjednako su klasifikatorne koliko i terminološki siste-mi severnoamekih Indijanaca.

Kreber stoga tada predlaže, umesto grubog ili aproksimativnog slaganjasubjektivnih stanovišta, traganje za egzaktnijim merilima – za nalima i kate-gorijama koje su svojstvene svim jezicima, i sam formuliše osam takvih na-nih kategorija. Na prvom mestu je razlika izme near nog srod-stva (izme rektne i kolateralne linije). Budu držana u

Morganovoj konceptualizaciji, Redklif-Braun, koji se svojevremeno ukljuu polemiku, primetio je da Kreber kritikuje Morgana i odbacuje njegovo shva-tanje klasifikatornih terminologija, a onda nastavlja da koristi istu distinkci-

ju... Izgleda da se Kreberu ne dopada sa sifikatoran’.24 Kreber je bio svestan toga da je jezik samo jedan deo kulture, ali je sma-

trao da se iz prouvanja jezika kao strateški bitnog dela kulture mogu izvu pouke za prouvanje drugih njenih aspekata. Taj pristup najbolje ilustrujedeo njegovog govora za Viking fondaciju 1947.25 Kreber tada ukazuje naoblasti organizovanih istraživanja koja se gotovo iskljuvo bave kvazi-kultur-nim oblicima i koje stoga služe kao korisni kriterijumi za druga svojstva. Me- ma lingvistika je najpoznatija, uživa najve putaciju i najnaprednija

je u pogledu metoda. U odnosu na druga prouva veka, lingvistiku ka-

rakterišu slede stva: (1) njeni podaci i otkri štini impersonalni,anonimni; (2) njena orijentacija je spontano istorijska i potencijalno istorijska, tanju oni jezi ja je prošlost izgubljena; (3) njen naglasak jena obrascu ili strukturalnoj interrelaciji, daleko od tzv. funkcionalne interpre-tacije koja uklju je zadovoljenje potreba i stimulans-odgovor, kao i od dru-gih objašnjenja koja vrše dekomponovanje fenomena na nešto drugo; (4) obja-šnjenje tu nije dato u obliku nanog uzroka, tj. eficijentnih uzroka u aristote-lovskom smi malnih uzroka, tj. onih koji se po formi razlikuju odantecedenta, u obli nosti, kontrasta ili povezanosti; (5) objašnjenje po-mo latnog uzroka biva zamenjeno razumevanjem istorijskih konteksta,relevancije i vrednosnog znanja.

Dok je Kreber 1947. imao na umu prvenstveno istorijsku lingvistiku, Levi-

javio tekst programskog karaktera o strukturalnoj analiziu lingvistici i antropologi sopisu Word, Journal of the Linguistic Circle

of New York , koji su pokrenuli Jakobson i saradnici. U tom radu on zagovara

24 A. R. Redklif-Braun, Struktura i funkcija u primitivnom društvu, Beograd, Pro-sveta, 1982, 90.

25 Uvršten pod naslovom "The Causes of Culture" kao ajtem 12 u: Kroeber, The

Nature of Culture, Chicago, London: University of Chicago, 1968, 107–109.




primenu metoda strukturalne fonologije u prouvanju fenomena vezanih zaveka, konkretnije u prouvanju srodstva. Najpre je rekapitulirao postupkefonologije onako kako ju je formulisao N. Trubecki: fonologija prouva ne-svesnu infrastrukturu svesnih fenomena jezika; ona ne tretira termine kao ne-zavisne entite gledava u njihovim sistemskim odnosima; kono,ona teži otkrivanju opštih zakona, induktivnim i/ili deduktivnim putem. Oda-tle Levi-Stros izvla sekvence za etnologiju, odnosno, da budem vernijanjegovom tadašnjem nanu izražavanja, za tzv. primitivnu sociologiju:

U prouvanju problema srodstva (a nesumnjivo i u prouvanju drugih proble-ma), sociolog se nalazi u situaciji koja je izri na položaju lingvista fonologa:kao fonemi, termini srodstva elementi su znaenja; kao fonemi, oni dobivaju to zna-nje samo uz uvjet da se integriraju u sustave; ‘sustave srodstva’, kao i ‘fonološke su-stave’ izgra je duh na stupnju nesvjesne misli.26

Najopštije reno, strukturalizam je teorija koja nastoji da otkrije opštasvojstva sistema znanja, tj. u Levi-Strosovom slu ju, strukture sistemasrodstva, mitova i klasifikacija. Ovi sistemi se sastoje od elemenata, ali ele-menti nisu odvojene i nezavisne kategorije, entiteti po sebi ili objekti kao ta- odnosi. Sistem srodstva je znaski sistem i sastoji se od odnosa ane od položaja (statusa ili uloga). Otac nije otac po se dino u odnosuna svoju decu.

Ideja da je znanje relaciono predstavlja bitnu komponentu Jakobsonovestrukturalne lingvistike, kao i semioke lingvistike koju je zasnovao Ferdi-nand De Sosir pre Prvog svetskog rata. U obema znanje proizlazi iz odnosa,suprotnosti ili razlike izme kih elemenata – fonema, re kova. Re-laciono znanje tako dišnji zna bernetici; kao što je GregoriBejtson govorio, znanje je "razlika koja stvara razliku". Ono je implicitno uMosovom Eseju o daru: objekti razmene zadobijaju magij nosau kojima se nalaze; razmena je ta koja daru daje njegovo znanje.

Glavni doprinos Elementarnih struktura srodstva je verovatno u tome štosu one uzdrmale pretpostavke britanskog strukturo-funkcionalizma u prou-vanju srodstva kao primarnog nala organizacije plemenskih društava, po-sebno analize segmentarnih sistema jednolinijskih srodkih grupa (tipa roda,

lineage). Prema teoriji rodova (lineage theory), primarnu ulogu imaju linearniodnosi izme nika (deda – otac – unuk), dok su lateralni odnosi (muž –žena; brat – se sto manje zna ni. Sa Levi-Strosovog stanovišta, srod-stvo nije prvenstveno oblik društvene organizaci stem znanja, si-stem odnosa, a primarni odnos nije "prirodna" veza po krvi (roditelj – dete), štveno konstruisana veza izme ža i že ka indetermi-

26 C. Lévi-Strauss, Strukturalna antropologija, Zagreb, Stvarnost, 1989, 41-42.





nacije u biološkom srodstvu; ne možemo da biramo roditelje, ali možemo imoramo da bira nog partnera. Za Levi-Strosa, taj izbor je ona pukotinakroz koju kultura ulazi u srodstvo i dovodi do transformacije biologije; zna-nje se uspostavlja kroz odnos sa drugim.

Putem braka, onako kako se on praktikuje u plemenskim društvima, ženese razmenjuju izme pa muškaraca i izme pa se obrazuje zna-ski odnos – odnos lateralnog srodstva, koji Levi-Stros nazi nom ve-zom i savezom. Logika srodstva se izvodi iz tog tipa odnosa – lateralnog srod-stva, a ne iz linearnih odnosa. Rezultat je teorija koja se suprotstavlja teorijirodova, jer posta nu vezu iznad porekla, suprotnost iznad kontinuiteta,

arbitrarnost iznad normi, znanje iznad organizacije.Po oceni N. Miloševi nošenje nekih metoda strukturalne fonologije uoblast antropoloških ispitivanja još uvek ne zna lu kid sa izvesnomfunkcionalikom duhovnom orijentacijom27 u slu ju Levi-Strosa. To prak-no zna že govoriti o dve faze u oblikovanju Levi-Strosovog sta-novišta i pristupa: prva, predstavljena ranim radovima i Elementarnim struktu-

rama srodstva kom kulminacije, bila bi u znaku funkcionalizma kaoosnovnog polazišta – ovome dodajem i Li vi-Stros od pokaprihvata koncepciju razmene i reciprociteta u društvenom živo nu Mo-sovim idejama u Eseju o daru i gledištu Ferta i britanskih funkcionalista oovom fenomenu – odnosno, kako Miloše že, jednog opštijeg dirkemov-skog modela funkcionalne analize. Miloševiva argumentacija je slede

premda su u Elementarnim strukturama srodstva sutni pojmovi karak-terini za lingvistiku i strukturalizam – poput struktura, celina, regulativniprincip, binarna opozicija, korelacija – ne može se još uvek govoriti o nekojizgranoj, specino strukturalnoj koncepciji, utoliko što se strukture srod-stva posmatraju sa aspekta društvenih funkcija, tj. društvenih, kolektivnih po-treba koje zadovoljavaju.

Uzgred, to nije sa no: Levi-Stros se prvenstveno bavi posledicama,cima i implikacijama društvenih pravila u kolektivnom životu, u tome onvidi njihovu inteligibilnost i racionalnost, a znatno manje potrebama koje bi tapravila trebalo da zadovolje. Potpuno suprotnu tvrdnju (i ujedno glavni kri-ki prigovor na ra nalnog rezultata Levi-Strosovih analiza sistemâ srod-stva) izrekao je Moris Godelije,28 autor koji je, bez sumnje, kompetentniji kad

su u pitanju strukturalizam i teorija srodstva. Za razliku od funkcionalista, Le-vi-Stros nikada ne prouva konkretna, stvarno postoje štva, upravo zatošto je njegova strukturalna analiza od poka apstrahovala analizu oblika od-nosa srodstva od analize njihovih funkci gova analiza nikadanije zahvatila onaj problem koji je iz Godelijeove strukturo-marksike per-

27 Miloše Op. cit., 163.28 M. Godelier, Marksizam i antropologija, Zagreb, Školska knjiga, 1982, 86-88.




spektive predstavljao stvarni nani problem: povezivanje i slaganje srodstvasa drugim društveno-strukturalnim instancama. Premda je Levi-Stros svestantog pitanja i zahteva koji se postavlja nanom objašnjenju (restitucije celine,sistema društvenih odnosa i funkcija), on mu ne pristupa kao takvom; njegovaanaliza se zadržava na nivou formalnog sistema odnosa srodstva, njegoveunutrašnje logike i porenja sa drugim sistemima.

Ako bismo Miloševive tvrdnje smestili u kontekst Pijažeove epistemolo-ške distinkcije izme balnog strukturalizma i tzv. relacionalnog, me-todskog, operativnog strukturalizma kao autennog,29 izveli bismo zaklju

da Levi-Stros, od poka mnogo skloniji Dirkemovoj teoriji i metodologiji no

što bi sam voleo da prizna, u ranoj fazi demonstrira jednu varijantu naivnog,grubog ili nedovoljno autennog strukturalizma. Njegove premise su, po Mi-loševivom mišljenju, opterene funkcionalikim empirizmom, dok sunjegovi rezultati, sa Godelijeovog stanovišta, od straktni, hiperloki ispekulativni jer ne daju osnov za objašnjenje preobražaja društveno-struktu-ralnih oblika u istoriji.

Postoji, metim, jedna razlika izme znih, starijih i novijih varijantistrukturalizma u društvenim prouvanjima koja nije bezna na, a ti e ni-voa stvarnosti na kojem se odvija potraga za strukturama, odnosno na kojemse one ontološki situiraju ili plana na kojem se one zamišljaju. U prvom slu- pirijskom nivou, nivou fenomena: globalni strukturalizam ifunkcionalizam interesuju se za sistem opažljivih odnosa i interakcija (u soci-

jalnoj antropologiji Redklif-Braunova verzija strukturo-funkcionalizma možese uzeti kao primer); dok se u slu ju metodskog strukturalizma, postulira je-dan dublji, latentni, nesvesni nivo kao objektivni plan determinacije (struktu-racije sistema, konstrukcije strukture). Ova, takore binska struktura omo-guva deduktivnu interpretaciju sistema, njegovo rekonstruisanje putem kon-strukcije loko-matemakih modela. A to je upravo ono što Levi-Stros radiu pod ju strukturalne analize sistema srodstva.

Drugim rema, autenni metodski strukturalizam tvrdi da struktura ne pri-pada domenu pojava i doga ja koji se mogu empirijski percipirati. Ona se nevezuje za sve naša nije za nesvesne mehanizme ponašanja,bilo da se radi o individual novima ili društvenim procesima. Levi-Strossto isti svestan i objektivan karakter struktura: one ostaju nesvesne za pri-

padnike date društvene grupe; baš kao što usvajamo je mo da govorimone poznaju ju kim strukturama i pravilima.

Prema tome, glavni problemi u vezi sa Levi-Strosovim pristupom verovat-no se ne svode na dilemu i alternativu: empiriki funkcionalizam ili/i ap-straktni strukturalizam/konstrukcionizam, funkcionalna ili/i strukturalna anali-za? – mogli bismo, isto tako, iznova problematizovati neujednanost pojedi-

29 Žan Pijaže, Strukturalizam, Beograd, BIGZ, 1978.





nih delova i aspekata njegove studije o srodstvu.30 Prvi problem ti nosalingvistike i antropologije, tj. shvatanja o uzornosti lingvistike kao modela eg-zaktnosti za druge oblasti zna veku: u kojoj meri su mogu trapo-lacije iz lingvistike u druge discipline i posebno u antropologiju? Ovo pitanjese postavljalo, izme log, i zbog toga što se predmet lingvistike, kako seno smatra, fokusira na strukturu sredstava izraza, za razliku od antropolo-gije i drugih discipli ji se predmet pre odnosi na strukturu oznanih. Mo-žda je to pitanje i jedan od središnjih teorijskih problema ne samo Levi-Stro-sovog prouvanja srod nije njegove analize sistema srodkih naziva(nomenklatura srodstva ili terminoloških siste gviki i kognitiv-

no orijentisane antropologije srodstva uopšte.Drugi problem ti servacije ili statusa "njenica" i verifikacije kon-struisanih eksplanatornih modela. Za venu antropologa, obunih za i upu-nih na rad na terenu i na "empirijske" njenice, osnovno pitanje je u kakvojrelaciji se nalaze Levi-Strosovi strukturalni modeli sa "stvarno" i kako ihproveriti? Na primer, Levi-Stros konstruiše model sistema egzogamnih polo-vina sa ograninom razmenom u Australi njaci za australijskadruštva odgovaraju: takav sistem ne postoji nigde u Australiji; osnovna dru-štvena jedinica je lokalna grupa, horda, a ona je uvek egzogamna. Levi-Stroskonstruiše model sistema Mur sto lokim putem, deduktivno otkrijekariku koja nedostaje, tj. uvede heuriki plodnu pretpostavku o implicitnompostojanju druga jeg sistema, sistema uopštene razmene, koji latentno deluje

u dubinskoj struktu njaci na to odgovore da se nigde u Australiji, pa nikod Murndžina brakovi ne sklapaju prema formuli uopštene razmene. Me-tim, iako se implicitno delovanje jedne druga je formu ne razmene, ti-pa uopštene razmene, empirijski ne može ni opservirati ni verifikovati, pretpo-stavka o njoj može da obja ne kontradikcije u funkcionisanju celokup-nog srodkog siste me da sistem od osam pododeljaka u dru-štvu Murndžina funkcioniše na druga ji na nih sistema sa osampododelja nih klasa) tipa Aranda sa ograninom razmenom, ta-ko da se u poslednjoj analizi ovo društvo cepa na dva nesvodljiva i endogam-na društva, izme jih ne posto na razmena: svako od njih sastoji se tiri odeljka izme jih se kontinuirano sklapaju brakovi prema for-muli uopštene razmene. Drugim rema, Levi-Strosova analiza nudi loku,

verovatnu hipotezu o strukturalno uslovljenom funkcionisanju sistema, a neopis empirijske društvene situacije.

30 Argumentacija uvodnih poglavlja, u kojima autor nastoji da teorijski zasnuje na-la svojih tumanja društvenih pravila, kao što su uzajamnost, reciprocitet, duali-zam, da opravda upotrebljivost opozicije priroda/kultura u svojstvu metodološkog in-strumenta, i da u tom svetlu protuma bivalentni karakter zabrane incesta je, pomišljenju mnogih antropologa i psihologa, sa aspek njenica zastarela.




Tre blem ti mene matemakih, algebarskih modela u forma-lizaciji antropoloških modela sistema znaenja (srodstva, mitova). Strukturekoje je Levi-Stros otkrio u prouvanju sistema srodstva, prvenstveno sistemapravi nih razmena (ogranina i uopštena razmena) su po svom karakte-ru algebarske i topološke. Strukturalni modeli algebarskog tipa u njegovomradu služe i tome da se objasni prelaz sa jedne klasifikacije na drugu, i sa jed-nog mita na drugi. Sam Levi-Stros svoju analizu opravdano oznava kao lo-ku: loki modeli koje on primenjuje (konstruiše) predstavljaju samo po-seban slu šte algebre. Pošto je prema drugoj aproksimaciji metodskogstrukturalizma, onako kako je formuliše Pijaže, otkri tura povod za for-

malizaciju, Levi-Stros je svoje modele struktura srodstva formalizovao uz po- tematira Andre Vejla (jedan od osniva pe Burbaki u matemati-ci), koji je autor Dodatka prvom delu Elementarnih struktura srodstva pod na-slovom "On the algebraic study of certain types of marriage laws (Murnginsystem)". Ukratko, primenivši teoriju grupa zamena na antropološki materijal,pobli na pravila u sistemu Murndžin, Vejl je došao do istih rezultatakao i Levi-Stros putem strukturalne, morfološke analize, tj. putem loke de-dukcije implicitnog sistema u osnovi.

Logika i matematika su, metim, prema prikladnom Pijažeovom izrazu,nauke "mogu go realnog", a njihove strukture, za razliku od društve-no-kulturnih, vanvremenske i virtuel ne; subjekt koji deluje na njima,svojim metodom "reflektuju pstrakcije" samo vrši one operacije koje su in-

herentne strukturi i ko ne zakone transformacije totaliteta. Smisao Levi-Strosovog pozajmljivanja strukturalnih metoda direktno iz opšte algebre (teo-rije grupa zamena, permutacija) je u tome da se ispod ili iza "konkretnih" opa-žljivih relacija otkriju strukture kao sistemi transformacija, te da se potom is-traži nji nak na drugim nivoima. Njegova strukturalika metoda težida prevazi nost kao funkcionalnu zavisnost me žljivim pojava-ma, entitetima, u potrazi za objašnjenjima njihove osnove, koja su istovreme- na i implikaciona. Metim, nastojanje da se vremenske struktureznanja fundiraju na vanvremenskim loko-matemakim sistemima nemi-novno vodi aistorijskom strukturalizmu u društveno-kulturnim prouvanji- ji je "uzor i obrazac" – ni funkcionalan, ni geneki, ni istorij deduktivan31 – Levi-Strosov strukturaliki projekat u antropologiji.

Uprkos tome, njegov antropološki strukturalizam je divljenja vredan inte-lektualni poduhvat, ujedno primer verova nost ljudske prirode i ima-nentnost ljudskog duha, koliko i u objektivnu društvenu nauku o strukturalnimuslovima konstrukcije smisla i znanja društveno-kulturnih oblika. To je pro-

jekat moderne nauke 20. veka, a njegov tvorac moderni antropološki kla - je se delo neizostavno mora poznavati i pono tati, izme log, i zato

31 Pijaže, Op. cit ., 111.





što se u tradiciji disciplinarnog prevonja-tumanja neki aspekti njegovogsmisla i znanja neprestano gube, a neki fiksiraju u dogme ili stereotipe. Je-dan od tih stereotipa je i onaj o irelevantnosti poznavanja strukturalne analizesistema srodstva za razumevanje epistemologije antropološkog strukturalizmaKloda Levi-Strosa iz njegove kasnije, "zrele" i, po pretpostavci, heurikiplodnije faze.

Gordana Goruno

CLAUDE LÉVI-STRAUSS’ STRUCTURAL ANTHROPOLOGICALTHEORY OF KINSHIP

100th birthday of renowned French anthropologist and founder of structura-lism Claude Lévi-Strauss is a particularly good occasion to remind ourselvesonce again of the enormous intellectual significance of his scientific work.Following numerous critical readings, deconstruction, and destruction ofstructuralism in anthropology, this paper advocates novel and literal readingof Lévi-Strauss’ early works dealing with questions of kinship in the frame ofanthropological theory and structural analysis of systems of meaning.

Key words: Lévi-Strauss, structuralism, anthropology, linguistics, systems of

meaning, structures of kinship, algebra models

gordana gorunovic

Documents