is prodajni salon bele tehnike

Seminarski rad: Prodajni salon bele tehnike

Seminarski rad: Prodajni salon bele tehnikePrirodno matematiki fakultetKragujevac

Seminarski rad iz predmetaProjektovanje programa i informacionih sistema

Profesor :dr Duan Stefanovi

Asistent : Student: dr Nenad Stefanovi Slobodan Milinkovi 58/03

Kragujevac, 2014.

Tema:

Informacioni sistemProdajni salon bele tehnike

Sadraj:

1.Opis problema4-5

2.Dijagrami tokova podataka5-17

3.Opis primitivnih procesa18-20

4.Renik podataka20

4.1 Opis tokova podataka20-22

4.2 Opis skladita podataka22-24

5.Proireni model objekti-veze PMOV24-27

6.Prevoenje modela objekti - veze u relacioni model28-30

7.ER model30

8.Popis relacija sa atributima i njihovim tipovima31-34

9.Startovanje aplikacije i rad34-66

10.Literatura67

1. Opis problema

Program je raen u okruenju Microsoft Access 2010, dok projektovanje sistema je realizovano u Allfusion Process Modeler r7 i ERwin Data Modeler r7.Sistem je osmiljen i napravljen kao informacioni sistem za prodajni salon bele tehnike, koji se bavi nabavkom i prodajom bele tehnike. Cilj ovog informacionog sistema je da olaka postupke nabavke, skladitenja, prodaje i sve pratee procese u radnji ovakvog tipa. Procesi u ovom sistemu su obraeni na odreenom nivou apstrakcije, koji za realan sistem moe biti funkcionalan, meutim ne potpuno.Sobzirom na poslove koji se obavljaju u maloprodajnom objektu, zaposlena lica i njihove meusobne odnose, sistem razmatra etri osnovna procesa:

1. Nabavka2. Prodaja 3. Kadrovi4. Finansije

Procesi i njihovi potprocesi grafiki su prikazani dijagramima tokova podataka koji e biti detaljno proueni i objanjeni u nastavku. Ovim je obraena sutina poslovanja prodajnog salona bele tehnike, kao i komunikacija izmeu procesa unutar salona i salona sa spoljanjim objektima.

1. Poslovanje prodajnog salona bele tehnike poinje procesom Nabavka u okviru kojeg postoje tri podprocesa: Auriranje ponude dobavljaa, Izrada narudbenice i Prijem i kontrola robe. Prilikom nabavke, prvo se proveravaju pristigle ponude dobavljaa, tj. stanja robe u magacinima dobavljaa sa nabavnim cenama dobavljaa. Na osnovu ponude dobavljaa, potranje i stanja zaliha u salonu, izrauje se narudbenica koja se prosleuje dobavljau. Dobavlja, na osnovu narudbenice, otprema robu salonu. Tu robu prati otpremnica dobavljaa i faktura, na osnovu kojih se utvruje eventualna reklamacija i na osnovu kojih se vri isplata dobavljaa. Stavljanjem artikala na stanje zaliha salona zavrava se proces nabavke.

2. Kada je roba smetena na stanje u zalihama, moe se pristupiti procesu Prodaja. Ovaj proces se sastoji od pet podprocesa: Izdavanje predrauna, Izdavanje rauna, Isporuivanje robe, Evidencija reklamacija, Storniranje rauna. Neki od ovih procesa imaju svoje podprocese. Meutim oni najbolje objanjavaju proces prodaje, koji poinje izdavanjem predrauna, tj. jednog vida ponude. Zatim se na osnovu predrauna formira raun sa svim svojim podacima kaoto su: podaci kupca, stavke rauna, datum, iznos, vrsta plaanja i sl. Uz raun se i dodaje isporuka robe, ukoliko je neophodna. Na kraju ukoliko je kupac nezadovoljan, ili iz nekih drugih razloga, moe se evidentirati reklamacija, koju prati i storniranje rauna. Tom prilikom, kupcu se vraa novac, a artikli se vraaju na stanje.

3. Da bi sve prethodne akcije bile izvodljive moraju postojati radnici, iji su meusobni odnosi regulisani procesom Kadrovi. Proces Kadrovi se sastoji od tri podprocesa: Promena osnovnih podataka, Organizacija zaposlenih i Upisivanje u karnet. Ovi procesi slue za evidenciju osnovnih podataka zaposlenih, da formiraju organizacionu emu, koja bi ureivala odnose meu zaposlenima (nadreeni-podreeni) i da obezbede podatke o prisustvu radnika na poslu, to se kasnije moe iskoristiti za obraun zarada.

4. Proces Finansije je manje obraen proces zbog svoje komplikovanosti, meutim i on se sastoji od nekoliko podprocesa i delimino se koristi u ovom informacionom sistemu. Podprocesi su: Obraun pazara, Evidentirane uplate, Obraun plata, Isplata dobavljaa, pa na osnovu toga oigledno je da ovaj proces pravi uvid u pristigle uplate na osnovu kojih se formira raun, zatim vri obraun pazara, kako bi se novac uplatio na tekui raun salona. Osim toga uloga mu je da obrauna plate zaposlenih i isplate dobavljaa i vri evidenciju o realizaciji istih.

2. Dijagrami tokova podataka

Informacioni sistemi mogu biti esto veoma sloeni, jer sadre veliki broj procesa, tokova i skladita podataka i spoljnih objekata. U cilju jednostavnijeg i detaljnijeg prikaza sistema, na predstavljanje sistema pomou DTP-a primenjuje se metoda apstrakcije. Apstrakcija se postie hijerarhijskom dekompozicijom procesa i posebnim nainom prikazivanja strukture, tokova i skladita podataka u reniku podataka.

Hijerarhijskom dekompozicijom DTP-a, proces sa DTP-a vieg nivoa apstrakcije se dekomponuje i prikazuje pomou DTP-a nieg nivoa apstrakcije, pri emu se potuju odreena pravila i konvencije. Dekompozicija jednog procesa se sprovodi sve dok takva dekompozicija ima smisla.

Postupkom dekompozicije jedan sistem se opisuje hijerarhijom DTP-a. Dijagram na najviem nivou hijerarhije naziva se dijagramom konteksta i zapravo predstavlja IS. Ovaj dijagram sadri mali broj procesa koji su visokog nivoa apstrakcije i njihovu komunikaciju.

Dekompozicijom dijagrama konteksta dobijaju se dijagrami prvog nivoa i oni se nazivaju dijagramima srednjeg nivoa. Procesi nieg nivoa oznaavaju se sa A1,A2,A3,, a procesi u narednom niem nivou sa A1.1, A1.2,, A2.1,, A3.1, i tako redom u zavisnosti od toga koja je oznaka procesa ija se dekompozicija posmatra.

U naem sluaju za informacioni sistem Prodajni salon bele tehnike, dijagram konteksta je sledei:

Posmatrani dijagram konteksta sadri:

1. Jedan proces (A-0 informacioni sistem SALON)2. etri spoljanja objekta (Kupci, Dobavljac, Banka i Zaposleni)3. Tokove podataka (izmeu procesa i spoljnih objekata)

Dekompozicijom dijagrama konteksta dobijamo etri nova procesa sa spoljanjim objektima i tokovima podataka, odnosno dobijamo sledei dijagram prvog nivoa:

Ovaj dijagram I nivoa sadri:1. etri procesa (A1 Prodaja, A2 Nabavka, A3 Finansije, A4 Kadrovi)2. etri spoljna objekta (Kupci, Zaposleni, Banka, Dobavljac)3. Tokove podataka (izmeu procesa i spoljnih objekata)

Razlaganjem procesa sa dijagrama prvog nivoa dobijamo odgovarajue dijagrame drugog nivoa koji su prikazani na slikama.

Dekompozicijom procesa A1 Prodaja dobijamo pet novih procesa:A1.1 Izdavanje predraunaA1.2 Izdavanje raunaA1.3 Isporuivanje robeA1.4 Storniranje raunaA1.5 Evidencija reklamacije

Na ovaj nain dobijamo dijagram drugog nivoa Prodaja ( slika 3 ) koji sadri1. Pet procesa (A1.1 Izdavanje predrauna, A1.2 Izdavanje rauna, A1.3 Isporuivanje robe, A1.4 Storniranje rauna, A1.5 Evidencija reklamacije)2. Jedan spoljni objekat Kupci3. Tokove podataka izmeu procesa i spoljnog objekta.

Dekompozicijom procesa A1.2 Izdavanje rauna dobijamo tri nova procesa:A1.2.1 Unos detalja raunaA1.2.2 Provera predraunaA1.2.3 Provera stanja zaliha

Na ovaj nain dobijamo dijagram treeg nivoa Izdavanje rauna ( slika 4 ) koji sadri1. Tri procesa (A1.2.1 Unos detalja rauna, A1.2.2 Provera predrauna, A1.2.3 Provera stanja zaliha)2. Spoljni objekat Kupci3. Tokove podataka izmeu procesa i spoljnog objekta

Dekompozicijom procesa A2 Nabavka dobijamo tri nova procesa:

A2.1 Izrada narudbeniceA2.2 Auriranje ponude dobavljaaA2.3 Prijem i kontrola robe

Na ovaj nain dobijamo dijagram drugog nivoa Nabavka (Slika 5.) koji sadri:1. Tri procesa (A2.1 Izrada narudbenice, A2.2 Auriranje ponude dobavljaa, A2.3 Prijem i kontrola robe)2. Jedan spoljni objekat Dobavljai3. Tokove podataka izmeu procesa i spoljnog objekta

Dekompozicijom procesa A2.3 Prijem i kontrola robe dobijamo tri nova procesa:

A2.3.1 Provera prijemaA2.3.2 Dopuna/ulistavanje artikalaA2.3.3 Upuivanje reklamacije dobavljau

Na ovaj nain dobijamo dijagram treeg nivoa Prijem i kontrola robe (Slika 6.) koji sadri:1. Tri procesa (A2.3.1 Provera prijema, A2.3.2 Dopuna/ulistavanje artikala, A2.3.3 Upuivanje reklamacije dobavljau)2. Jedan spoljni objekat Dobavljai3. Tokove podataka izmeu procesa i spoljnog objekta

Dekompozicijom procesa A2.3.2 Dopuna/ulistavanje artikala dobijamo tri nova procesa:

A2.3.2.1 Uporeivanje ifre artiklaA2.3.2.2 Unos novog artiklaA2.3.2.3 Dopunjavanje zaliha

Na ovaj nain dobijamo dijagram etvrtog nivoa Dopuna/ulistavanje artikala (Slika 7.) koji sadri:1. Tri procesa (A2.3.2.1 Uporeivanje ifre artikla, A2.3.2.2 Unos novog artikla, A2.3.2.3 Dopunjavanje zaliha)2.Tokove podataka izmeu procesa

Dekompozicijom procesa A3 Finansije dobijamo etri nova procesa:A3.1 Obraun pazaraA3.2 Isplata dobavljaaA3.3 Obraun plataA3.4 Evidentirane uplate

Na ovaj nain dobijamo dijagram drugog nivoa Finansije (Slika 8.) koji sadri:1. etri procesa (A3.1 Obraun pazara, A3.2 Isplata dobavljaa, A3.3 Obraun plata, A3.4 Evidentirane uplate)2. Dva spoljna objekta Zaposleni i Banka3. Tokove podataka izmeu procesa i spoljnih objekta.

Dekompozicijom procesa A3.3 Obraun plata dobijamo dva nova procesa:A3.3.1 Obraun za isplatuA3.3.2 Obraun koeficijentaA3.3.3 Izraunavanje bonusa

Na ovaj nain dobijamo dijagram treeg nivoa Obraun plata (Slika 9.) koji sadri:1. Tri procesa (A3.3.1 Obraun za isplatu, A3.3.2 Obraun koeficijenta, A3.3.3 Izraunavanje bonusa)2. Dva spoljna objekta Zaposleni i Banka3. Tokove podataka izmeu procesa i spoljnih objekta.

Dekompozicijom procesa A3.3.1 Obraun za isplatu dobijamo dva nova procesa:

A3.3.1.1 Izrada obraunskog listiaA3.3.1.2 Izrada naloga za isplatu zarada

Na ovaj nain dobijamo dijagram etvrtog nivoa Obraun za isplatu (Slika 10.) koji sadri:1. Dva procesa (A3.3.1.1 Izrada obraunskog listia, A3.3.1.2 Izrada naloga za isplatu zarada)2.Tokove podataka izmeu procesa

Dekompozicijom procesa A4 Kadrovi dobijamo tri nova procesa:A4.1 Promena osnovnih podatakaA4.2 Organizacija zaposlenihA4.3 Upisivanje u karnet

Na ovaj nain dobijamo dijagram drugog nivoa Kadrovi (Slika 11.) koji sadri:1. Tri procesa (A4.1 Promena osnovnih podataka, A4.2 Organizacija zaposlenih, A4.3 Upisivanje u karnet)2. Jedan spoljni objekat Zaposleni3. Tokove podataka izmeu procesa i spoljnog objekta.

Hijerarhijski dekomponovan informacioni sistem Prodajni salon bele tehnike izgleda ovako (Slika 12. ):

Slika 12. Hijerarhijski dekomponovan IS

3. Opis primitivnih procesa

Procesi koji se u postupku dekompozicije ne mogu dalje dekomponovati nazivaju se primitivnim procesima. Dijagrami koji odgovaraju ovim procesima nalaze se na najniem nivou hijerarhije.

U Informacionom sistemu Prodajni salon bele tehnike postoji 24 primitivna procesa i to su:

A1.1 Izdavanje predraunaA1.3 Isporuivanje robeA1.4 Storniranje raunaA1.5 Evidencija reklamacijeA1.2.1 Unos detalja raunaA1.2.2 Provera predraunaA1.2.3 Provera stanja zalihaA2.1 Izrada narudbenicaA2.2 Auriranje ponude dobavljaaA2.3.1 Provera prijemaA2.3.3 Upuivanje reklamacije dobavljauA2.3.2.1 Uporeivanje ifre artiklaA2.3.2.2 Unos novog artiklaA2.3.2.3 Dopunjavanje zalihaA3.1 Obraun pazaraA3.2 Isplata dobavljaaA3.4 Evidentiranje uplateA3.3.2 Obraun koeficijentaA3.3.3 Izraunavanje bonusaA3.3.1.1 Izrada obraunskog listiaA3.3.1.2 Izrada naloga za isplatu zaradaA4.1 Promena osnovnih podatakaA4.2 Organizacija zaposlenihA4.3 Upisivanje u karnet

Prethodno navedeni primitivni procesi mogu se opisati na sledei nain:

A1.1 Izdavanje predrauna - Proces Izdavanje predrauna ima za zadatak da u skladite Predrauni izvri unos novih predrauna, koji se izdaju kupcima. Ti predrauni se plaaju virmanskim uplatama koje se evidentiraju u procesu finansije, a informacija dolazi iz spoljnjeg objekta Banka. Nakon toga se formira Raun na osnovu podataka sa predrauna. Podaci sa predrauna se koriste i za izradu narudbenice. Predraun e imati polje status koje e nositi informaciju da li je predraun uplaen ili ne. To polje e aurirati proces Evidentirane uplate.

A1.3 Isporuivanje robe - Proces koji vri uvid u skladite isporuke i vri promenu statusa isporuke.

A1.4 Storniranje rauna - Proces koji stornira postojei raun, oduzima novac iz kase u vrednosti rauna i vraa artikle na stanje u zalihama.

A1.5 Evidencija reklamacije - Proces koji evidentira reklamacije kupaca, pa ukoliko su osnovane, vri se storniranje rauna i povraaj novca ili zamena aparata.

A1.2.1 Unos detalja rauna - Proces u kom se unose detalji rauna koji se odnose na podatke kupca, artikle, koliinu i sl.

A1.2.2 Provera predrauna - Proces koji proverava stanje skladita predrauni, tj. proverava da li postoji izdatih predrauna, da li su plaeni ili ne i ako jesu, upuuje predraun na realizaciju.

A1.2.3 Provera stanja zaliha - Proces kojim se pravi uvid u zalihe, radi provere raspoloivosti odreenih artikala, kako zbog prodaje, tako zbog poruivanja robe.

A2.1 Izrada narudbenica - Proces koji na osnovu ponude dobavljaa i potreba na osnovu prodaje i predrauna vri izradu narudbenice, koja se prosleuje dobavljau.

A2.2 Auriranje ponude dobavljaa - Proces koji aurira i pravi uvid u pristigle ponude dobavljaa.

A2.3.1 Provera prijema - Proces koji na osnovu narudbenice, prijema dobavljaa i fakture vri proveru prijema. Ukoliko postoje neslaganja, vri se upuivanje reklamacije dobavljau.

A2.3.3 Upuivanje reklamacije dobavljau - Proces koji upuuje reklamaciju dobavljau. Ukoliko postoje neslaganja alje se reklamacija dobavljau radi ispravke.

A2.3.2.1 Uporeivanje ifre artikla - Proces koji funkcionie u okviru procesa Dopuna/ulistavanje artikala. Namena mu je da uporedi ifre artikala sa otpremnice sa iframa artikala u zalihama.

A2.3.2.2 Unos novog artikla - Proces koji ukoliko nema poklapanja ifre artikla sa otpremnice i iz zaliha, ulistava artikal uzaliha idodeljuje mu koliinu sa otpremnice.

A2.3.2.3 Dopunjavanje zaliha - Proces koji ukoliko se poklopi ifra artikla sa otpremnice i iz zalihan na koliinu iz zaliha dodaje koliinu sa otpremnice.

A3.1 Obraun pazara - Proces koji na osnovu vrste plaanja i prodaje u toku jednog dana rauna pazar.

A3.2 Isplata dobavljaa - Proces koji na osnovu faktura vri izradu naloga za isplatu dobavljaa.

A3.4 Evidentiranje uplate - Proces koji evidentira uplate pravnog ili fizikog lica, po odreenom predraunu, na osnovu koje se kasnije realizuje predraun.

A3.3.2 Obraun koeficijenta - Proces koji na osnovu podataka zaposlenog radnika rauna koeficijent za obraun zarada. U obzir se uzimaju podaci vezani za radni sta, strunu spremu, radno mesto i sl.

A3.3.3 Izraunavanje bonusa - Proces koji na osnovu vrednosti rauna obraunava bonus koji se isplauje uz zaradu.

A3.3.1.1 Izrada obraunskog listia - Proces koji vri izradu obraunskog listia za odreeni period, na osnovu izraunate zarade.

A3.3.1.2 Izrada naloga za isplatu zarada - Proces koji vri izraunavanje i izradu naloga za isplatu zarada, koji dostavlja banci.

A4.1 Promena osnovnih podataka - Proces koji aurira osnovne podatke radnika.

A4.2 Organizacija zaposlenih - Proces koji organizuje zaposlene, odreuje nadreene i podreene i hijerarhiju u salonu.

A4.3 Upisivanje u karnet - Proces koji vri upis radnika u karnet listu, tj. vri upis radnih sati radnika po vrsti posla.

4. Renik podataka

4.1 Opis tokova podataka

Tok podataka je put kojim protiu grupe podataka. Taj put pokazuje izmeu kojih elemenata se odvija tok podataka. U dijagramu toka podataka javljaju se sledei tokovi podataka:

Artikal

Otpremnica

Faktura

Isporuka

Info

Klijent

Nalog za isplatu dobavljaca

Nalog za isplatu zarada

Narudzbenica

Obracun bonusa

Obracunski listic

Podaci karneta

Podaci o zaposlenima

Podaci radnog mesta

Podaci strucne spreme

Podaci vrste posla

Ponuda

Potvrda o isporuci

Predracun

Promena stanja zaliha

Racun

Radno vreme

Reklamacija dobavljacu

Reklamacija kupca < sifra reklamacije kupca, datum reklamacije kupca, sifra racuna, jmbg kupca, ime kupca, adresa kupca, tel kupca, vrednost reklamacije kupca, { sifra artikla, naziv artikla, MPC, kolicina, cena po kolicini}>

Uplatnica pazara

Uplata virmanom < sifra uplate virmanom, datum uplate virmanom, sifra predracuna, ime kupca, vrednost uplate virmanom>

Uvid u zalihe

Zaposleni

4.2 Opis Skladita Podataka

Skladita podataka slue za uvanje podataka, tj. definiu se kao tok podataka u mirovanju. Povezana su iskljuivo sa procesima sistema preko tokova podataka. U datom IS javljaju se sledea skladita:

Artikli

Otpremnice Dobavljaca

Fakture Dobavljaca

Isporuke

Karnet

Klijenti

Nalozi za isplatu dobavljaca

Nalozi za isplatu zarada

Narudzbenice

Obracunski listici

Organizaciona sema

Radna mesta

Strucna sprema

Vrsta posla

Ponude

Predracuni

Zalihe

Racuni

Reklamacije dobavljacu

Reklamacije kupaca < sifra reklamacije kupca, datum reklamacije kupca, sifra racuna, jmbg kupca, ime kupca, adresa kupca, tel kupca, vrednost reklamacije kupca, { sifra artikla, naziv artikla, MPC, kolicina, cena po kolicini}>

Uplatnice pazara

Spisak zaposlenih

5. Proireni model objekti veze PMOV

PMOV Prodaja

PMOV Nabavka

PMOV Kadrovi

PMOV Finansije

6. Prevoenje modela objekti-veze u relacioni model

Iz prethodno prikazanih dijagrama PMOV-a mogu se dati sledei podaci o objektima i njihovim agregacijama:

Slab objekat u sistemu ne moe da postoji (egzistencijalno zavistan), i njegova pojavljivanja ne mogu da se identifikuju (identifikaciono je zavistan) od njemu nadreenog objekta (jak objekat). Identifikaciona i egzistencijalna zavisnost znae zapravo da slab objekat ne moe postojati u bazi podataka ako konkretno pojavljivanje objekta koji ga identifikuje takoe nije u bazi.

Slabi objekti na prethodnim slikama su prikazani duplim pravougaonicima, jaki objekti samo pravougaonikom, dok su agregacije prikazane pravougaonikom ije su sredine susednih stranica spojene pravom linijom.

Jaki objekti:KupciZaliheDobavljaVrsta PoslaZaposleniStruna spremaBanka

Slabi objekti:RaunPredraunReklamacija kupcaIsporukaPonuda dobavljaaNarudbenicaOtpremnicaFakturaReklamacija dobavljauOrganizaciona emaUplata virmanomNalog za isplatu zaradaNalog za isplatu dobavljaaUplatnica pazara

Agregacije:Stavke raunaStavke predraunaStavke reklamacije kupcaStavke isporukeStavke ponude dobavlja;aStavke narudbeniceStavke otpremniceStavke faktureStavke reklamacije dobavljauRasporediKarnet

Prevoenje modela objekti-veze infomacionog sistema u odgovarajui relacioni model dat je na sledeem primeru:

Posmatrajmo vezu izmeu objekta Dobavlja i Ponuda dobavljaa.Na osnovu pravila za preslikavanje slabog objekta, u relacije se prevode i jak i slab objekat: Dobavlja i Ponuda dobavljaa.Ponuda dobavljaa moe imati samo jednog dobavljaa, dok jedan dobavlja moe imati vie ponuda.Skup S tada izgleda ovako:

S={Sifra dobavljaca, Naziv dobavljaca, Adresa dobavljaca, Tel dobavljaca, T. Racun dobavljaca, E-mail dobavljaca, Sifra magacina, Sifra ponude, Datum ponude}

Skup funkcionalnih zavisnosti je dat sa:SFZ={Sifra dobavljaca Naziv dobavljaca, Adresa dobavljaca, Tel dobavljaca, T. Racun dobavljaca, E-mail dobavljaca, Sifra magacina; Sifra ponude Datum ponude}

Ovakav tip veze se transformie u sledee relacije:

Dobavljac={Sifra dobavljaca*, Naziv dobavljaca, Adresa dobavljaca, Tel dobavljaca, T. Racun dobavljaca, E-mail dobavljaca, Sifra magacina}

Ponuda dobavljaca={ Sifra ponude*, Datum ponude, Sifra dobavljaca}

Primenjujui ovakav postupak i na ostale veze i objekte PMOV-a, prelazi se na relacioni model.

7. ER model

ER model je najpopularniji i u praksi najee korieni semantiki model podataka. Model podataka predstavlja intelektualno sredstvo pomou koga se prikazuje kako su podaci o nekom realnom sistemu meusobno povezani. ER model za informacioni sistem Prodajni salon bele tehnike je dat na sledeoj slici:

8. Popis relacija sa atributima i njihovim tipovima

RELACIJAKLJUCATRIBUTTIP

DobavljaciPKSifra DobavljacaNumber

Naziv DobavljacaText

Adresa DobavljacaText

Tel DobavljacaText

T. Racun DobavljacaText

E-mail DobavljacaText

Ponuda DobavljacaPKSifra Ponude DobavljacaAuto Number

FKSifra DobavljacaNumber

Datum PonudeDate/Time

Stavke Ponude DobavljacaFKSifra PonudeNumber

FKSifra ArtiklaNumber

Raspoloziva KolicinaNumber

Nabavna CenaCurrency

ZalihePKSifra ArtiklaAuto Number

Naziv ArtiklaText


KolicinaNumber

MPCCurrency

NarudzbenicaPKSifra NarudzbeniceAuto Number


Datum NarudzbeniceDate/Time

Stavke NarudzbeniceFKSifra NarudzbeniceNumber


KolicinaNumber


Cena Po KoliciniCurrency

OtpremnicaPKSifra otpremniceAuto Number


Vrednost otpremniceCurrency

Datum otpremniceDate/Time

Stavke otpremniceFKSifra otpremniceNumber


KolicinaNumber



FakturaPKSifra FaktureAuto Number


Vrednost FaktureCurrency

Datum FaktureDate/Time

Stavke FaktureFKSifra FaktureNumber


FKSifra otpremniceNumber

KolicinaNumber



Reklamacija DobavljacuPKSifra Reklamacije DobAuto Number


Vrednost Reklamacije DobCurrency

Datum ReklamacijeDate/Time

Stavke Reklamacije DobavljacuFKSifra Reklamacije DobNumber


FKSifra otpremniceNumber

KolicinaNumber



KupciPK JMBG KupcaNumber

Sifra RacunaNumber

Ime KupcaText

Adresa KupcaText

Tel KupcaText

RacunPKSifra RacunaAuto Number

FKJMBG KupcaNumber

Vrednost RacunaCurrency

T Racun SalonaText

Datum RacunaDate/Time

Stavke RacunaFKSifra RacunaAuto Number


KolicinaNumber

MPCCurrency

MPC Po KoliciniCurrency

PredracunPKSifra PredracunaAuto Number

FKJMBG KupcaNumber

Vrednost PredracunaCurrency

T Racun SalonaText

Datum PredracunaDate/Time

Stavke PredracunaFKSifra PredracunaNumber


KolicinaNumber

MPCCurrency


IsporukaPKSifra IsporukeAuto Number

FKJMBG KupcaNumber

Stavke IsporukeFKSifra IsporukeNumber

FKSifra RacunaNumber


KolicinaNumber


Reklamacija KupcaPKSifra Reklamacije KupcaAuto Number

FKJMBG KupcaNumber

Vrednost Reklamacije KupcaCurrency

Datum ReklamacijeDate/Time

Stavke Reklamacije KupcaFKSifra Reklamacije KupcaNumber



KolicinaNumber

MPCCurrency


BankaPKSifra BankeNumber

Naziv BankeText

Adresa BankeText

Tel BankeText

Uplata VirmanomPKSifra Uplate VirmanomNumber

FKSifra BankeNumber

FKSifra PredracunaNumber

Ime KupcaNumber

Vrednost Uplate VirmanomCurrency

Datum Uplate VirmanomDate/Time

Nalog Za Isplatu ZaradaPKSifra NZIZAuto Number

FKSifra zaposlenogNumber

Obracunski PeriodDate/Time

Vrednost NZIZCurrency

Datum NZIZDate/Time

Nalog Za Isplatu DobavljacaPKSifra NZIDAuto Number

FKSifra FaktureNumber

Vrednost NZIDCurrency

T. Racun DobavljacaText

Datum NZIDDate/Time

Uplatnica PazaraPKSifra Uplatnice PazaraAuto Number



Vrednost Uplatnice PazaraCurrency

T. Racun SalonaText

Datum Uplatnice PazaraDate/Time

ZaposleniPKSifra zaposlenogAuto Number

Ime RadnikaText

Adresa RadnikaText

Tel RadnikaText

E-mail RadnikaText

T. Racun RadnikaText

KarnetPKSifra KarnetaNumber


Datum KarnetaDate/Time

Radni SatiNumber

Sifra Vrste PoslaText

Organizaciona SemaPKSifra Org SemeNumber


FKSifra RMNumber

FKSifra SSNumber

9. Startovanje aplikacije i rad

Program je realizovan u razvojnom okruenju Microsoft-ovog Access-a 2000, dela softverskog paketa Microsoft Office 2000. Brojne pogodnosti Access-a su u znatnoj meri olakali izradu ove aplikacije. Osnovna karakteristika Access-a je mogunost pregleda i manipulacije baze podataka preko objekata (objects).

U programu su korieni sledei objekti:1. Tabele(tables)2. Upiti(queries)3. Forme(forms)4. Izvetaji (reports)

Namena ovih objekata je sledea:Upit je pitanje koje postavljamo tabelama baze podataka i na osnovu kojih dobijamo traeni rezultat. U izradi Informacionog sistema Nevladina organizacija za pruanje besplatne pravne pomoi korieni su uglavnom select upiti i update upiti. Odgovor na upit se moe pojaviti u obliku posebnih tabela to je korieno kod Pregleda.

Izvetaji se koriste kako bismo dobili i sumirali informacije iz jedne ili vie tabela u bazi podataka. Od upita se razlikuju po nainu predstavljanja podataka i izuzetno su dobar nain za prikazivanje informacija u itljivom obliku.

Forme su odlian nain za pregled, unos i izmenu podataka tabele.

Naslovna formaNakon pokretanja fajla Salon.accdb, otvara se naslovna forma na kojoj korisnik moe da bira da li e izai iz aplikacije, ili e nastaviti sa njenim korienjem. Ukoliko se odlui za nastavak rada korisniku se nude tri osnovne opcije (posla), vezane za tri od etri osnovna procesa ovog informacionog sistema. Proces Finansije nije obraivan kroz aplikaciju zbog velike sloenosti. Ove tri opcije, tj. posla koje moe da obavlja korisnik kroz aplikaciju su: Nabavka, Prodaja i Kadrovi. Sve se nalaze u okviru naslovne forme i sastoje se od nekoliko podformi.

Prvi deo posla e se odnositi na Kadrove. Kao prva, pojavljuje se opcija zaposleni. Klikom na ovu opciju, otvara se forma prikazana na sledeoj slici:

U ovoj formi moemo unositi osnovne podatke zaposlenih kao to su: ime, adresa, telefon, e-mail adresa i tekui raun. Neki od tih podataka e se koristiti kroz dalji rad aplikacije. Klikom na dugme X u gornjem desnom uglu, izlazimo iz forme i vraamo se na prethodni meni.

Naredna opcija je Struna sprema. Klikom na tu opciju, otvara se forma prikazana na sledeoj slici:

Unoenjem podataka u ovu formu, odreenom radniku se dodeljuje struna sprema. Neki od ovih podataka se mogu koristiti dalje, prilikom odredjivanja zarade zaposlenog i sl. U ovoj formi se moe i videti kako suorganizovani radnici u odnosu na poziciju i strunu spremu.

Sledea opcija su Rasporedi, pa klikom na nju otvara se forma u kojoj korisnik moe uneti radnika, njegovu poziciju koju obavlja i datum od kada je stupio na tu dunost. Samim tim ureuje se i hijerarhija izmeu radnika. Na sledeoj slici prikazana je forma Rasporedi:

Po isteku datog roka moe se praviti nov raspored, a takoe se mogu menjati i drugi podaci vezani za zaposlene.

Naredna opcija je Karneti, gde se svakodnevno vodi evidencija o dolasku i odlasku radnika sa posla, tj. o njihovom radnom vremenu. Klikom na opciju karneti otvara se sledea forma:

Ovde se unosom datuma u polje Unesi datum karneta odreuje datum za unos. Klikom na dugme Kreiraj nove karnete, u tabelu se ubacuje spisak svih radnika, dodeljuje im se izabrani datum i popunjavaju polja Vrsta posla i Broj radnih sati. Ovi podaci se naknadno koriste za izraunavanje zarade zaposlenih.

Naredna opcija je Nalog za isplatu zarada. Klikom na ovu opciju, otvara se sledea forma:

U ovoj formi se izraunava zarada zaposlenog za odreeni period. Unosi se datum obrauna u polje Unesi datum naloga, zatim se popunjava polje Obr. period iklikom na dugme Kreiraj nove naloge formira se lista zaposlenih sa brojem radnih sati za taj period i iznosom zarade.

Naredna oblast koju obrauje ovaj Informacioni sistem je oblast nabavke i skladitenja robe, pa u aplikaciji postoji posao Nabavka. U okviru tog posla postoji nekoliko opcija koje pomau korisniku da na jednostavniji nain primi ponudu dobavljaa, a zatim porui robu, koju nakon toga primi i skladiti.

Prva od ponuenih opcija je Unos ponuda, koja se aktivira klikom i otvara formu:

Popunjavaju se polja: Sifra ponude, Datum, Vrednost i ifra dobavljaa, biraju stavke, njihova koliina i nabavna cena. U svakom trenutku se u vidu izvetaja moe odtampati sadrina ponude.

Sledea opcija uokviru Nabavke je Pregled ponude i kreiranje narudbenice, kojom se vri pregled pristiglih ponuda, pa se na osnovu ponude i stanja zaliha kreira narudbenica. Klikom na tu opciju otvara se sledea forma:

U ovoj formi moemo videti datum ponude i njenu vrednost. Klikom na dugme pored ponude otvara se sledea podforma u kojoj kreiramo Narudbenicu. Izgled te forme je prikazan na sledeoj slici:

U tabeli Stavke ponude dobavljaa su prikazani artikli koje dobavlja ima na stanju i dostupna koliina. U zavisnosti od naih potreba, tu koliinu moemo menjati. Polje u donjem desnom uglu nam pokazuje vrednost nae porudbine. Klikom na dugme Kreiraj narudbenicu formira se narudbenica na osnovu unetih podataka.

Aplikacija daje obavetenje da je Narudbenica kreirana i klikom na dugme OK, otvara formu u kojoj moemo videti detalje nae narudbenice. Takoe nudi opciju da sadraj narudbenice odtampamo klikom na zeleno dugme u gornjem desnom uglu forme.

Izgled odtampanog izvetaja je prikazan na sledeoj slici:

Po zavrenom unosu narudbenice, klikom na dugme X jednostavno izlazimo iz ovih formi i vraamo se na naslovnu formu.Naredna opcija koju korisnik moe da pokrene je Pregled narudbenica i unos otpremnice. Klikom na ovu opciju otvaramo formu na kojoj nam se prikazuju sve aktuelne narudbenice. Ona izgleda ovako:

Klikom na dugme pored narudbenice otvaramo formu kaja prikazuje detalje narudbenice i daje nam mogunost da formiramo otpremnicu. Ta forma ima sledei izgled:

Klikom na dugme Kreiraj otpremnicu, kreira se nova otprmnica na osnovu narudbenice, a aplikacija ispisuje komentar da je posao obavljen.

Klikom na dugme OK, otvaramo novu formu:

u kojoj moemo da vrimo pregled otpremnica, a po potrebi, klikom na zeleno dugme, sadraj otpremnice moemo odtampati. Klikom na dugme Ubaci pristigle koliine u zalihe, ceo sadraj otpremnice stavljamo na stanje u zalihe, tako to na ve postojeu koliinu odreenog artikla u zalihama dodajemo koliinu sa otpremnice.

Aplikacija nam daje potvrdu da je akcija obavljena, aizgled tampanog izvetaja o sadraju otpremnice se moe videti na sledeoj slici:

Nakon ove operacije, sledea koju korisnik moe da pokrene je Pregled otpremnica i unos fakture, pa se klikom na tu opciju u naslovnoj formi, otvara sledea forma:

U ovoj formi vidimo pristigle otpremnice na osnovu kojih se formiraju fakture. Akcija poinje klikom na dugme pored otpremnice koje otvara novu formu. Izgled te forme je prikazan na sledeoj slici:

U ovoj formi korisnik ima mogunost da izvri pregled otpremnice ida na osnovu nje formira fakturu klikom na dugme Kreiraj fakturu. Aplikacija kreira fakturu i daje obavetenje da je posao obavljen, pa se klikom na dugme OK otvara nova forma koja prikazuje faktura.

Takoe se sadraj fakture moe odtampati pomou izvetaja, klikom na ikonicu za tampanje izvetaja.

Sledea opcija koju nudi aplikacija je Pregled faktura i unos reklamacija. Klikom na ovu opciju otvara se forma za pregled faktura.

Klikom na dugme pored detalja fakture, otvara se nova forma:

Ova forma vripregled fakture i daje mogunost kreiranja reklamacije. Ukoliko se faktura razlikuje od otpremnice, formirae se reklamacija koja se dostavlja dobavljau.Ukoliko nema stavki koje se razlikuju, forma za unos reklamacija e biti prazna, a izgled formi se moe videti na sledeim slikama:

Klikom na dugme OK otvara se forma sa podacima reklamacije.

Naredna opcija je Nalog za isplatu dobavljaa, ijom se aktivacijom otvara forma za pregled neplaenih faktura.

Klikom na dugme Nalog za isplatu, otvara nam se forma u koju moemo da unesemo datum naloga za uplatu, njegovu ifru, ifru fakture po kojoj uplaujemo i iznos. Ukoliko ne uplaujemo ceo iznos, iznos neplaene fakture se umanjuje za iznos koji smo uplatili.

Poslednja opcija iz ove grupe je Uvid u zalihe, koja omoguava pregled i eventualne izmene u zalihama. Moe se dodavati noviartikli, menjati postojei i njihove karakteristike. Izgled te forme je prikazan na sledeoj slici:

Sledea oblast koju obuhvata ovaj informacioni sistem je Prodaja, pa u naslovnoj formi postoji odgovarajui meni. Prva opcija koju korisnik unosi su podaci kupca, izborom opcije Unos podataka o kupcu. Klikom se otvara forma ukojoj korisnik unosi ime, adresu i telefon kupca.

Takoe tu se moe napraviti uvid u sve kupce koji su nekad kupovali u salonu i njihove podatke.

Sledei korak je sastavljanje ponude, tj. predrauna kupcu, to se ostvaruje klikom na sledeu opciju u podmeniju Prodaja. Ta opcija se naziva Kreiranje predrauna, pa se klikom na nju otvara sledea forma:

Ona nam daje mogunost unosa artikala i njihove koliine, imena kupca datuma i vrednosti predrauna. Takoe, veoma bitno polje je Status, koje oznaava da li je predraun isplaen ili ne. Ova forma omoguava i pregled svih predrauna koji su nekada izdati i njihovu tampu u vidu izvetaja:

Nakon to smo uneli i odtampali predraun za kupca, oekivaemo njegovu uplatu. Sledea opcija u meniju, koja se zove Pregled predrauna i unos uplate nam tu pomoi. Njenim izborom, otvara se forma na kojoj vidimo sve predraune i informacije vezane za njih. Ova forma nam omoguava da listamo predraune po kupcu, zatim da klikom na dugme Predraun vidimo detalje predrauna i izborom opcije Uplata virmanom unesemo vrednost uplate.

Kada unesemo uplatu, njen iznos emo videti u koloni uplaeno. Ukoliko je to isti iznos kao i predrauna, klikom na dugme predraun otvara nam se forma Predraun, gde menjamo status predrauna u Plaen:

Nakon toga prelazimo na sledeu opciju iz menija Prodaja, koja se zove Pregled predrauna i kreiranje rauna. Njenim izborom se otvara forma koja ima sledei izgled:

U ovoj formi se vide svi predrauni koji su uplaeni a nisu realizovani u raun. Klikom na dugme Raun otvaramo formu za kreiranje rauna. Njen izgled je prikazan na sledeoj slici:

Tu se vide svi detalji predrauna koji se prepisuju na raun. Klikom na dugme Kreiraj raun, on se realizuje i otvara se sledea forma:

U ovoj formi moemo videti sve detalje rauna, odtampati ih u vidu izvetaja i klikom na dugme Skini koliine sa zaliha, stanje zaliha za date artikle umanjujemo za koliinu sa rauna. Odtampani raun ima sledei izgled:

Sledea opcija iz ovog menija je Pregled rauna i kreiranje isporuke koja nam omoguava da pregledamo sve raune i ukoliko je potrebno kreiramo isporuku. Forma koja se otvara ima sledei izgled:

Izborom opcije Kreiraj isporuku, otvara se naredna forma:

U njoj vidimo detalje rauna na osnovu koga kreiramo isporuku. Klikom na dugme obavlja se akcija i aplikacija daje poruku da je isporuka kreirana:

Klikom na dugme OK, otvara se forma na kojoj moemo da vidimo detalje isporuke kao to su artikli za isporuku, podaci kupca, status isporuke i sl. Nakon izvrene isporuke, status se menja u isporueno.

Uvek postoji mogunost da doe do reklamacije kupca. Sledea opcija nam pomae u tom sluaju. Njenim izborom otvara se forma za pregled rauna i unos reklamacije, iji izgled moemo videti nasledeoj slici:

Klikom na dugme Keiraj reklamaciju, pored rauna za koji je reklamacija vezana, otvaramo novu formu:

Na ovoj formi vidimo detalje rauna koji se reklamira, pa klikom na dugme Kreiraj reklamaciju, aplikacija izvodi potrebne akcije i korisniku daje obavetenje o tome.

Klikom na dugme OK aplikacija obavlja potrebne akcije i formira reklamaciju kupca. Otvara se forma u kojoj se mogu videti detalji reklamacije, kao to su ifra rauna, ime kupca, artikli, vrednost i datum.

10. LITERATURA:

1. Dr Duan Stefanovi Predavanja iz Projektovanja programa i informacionih sistema;2. Vebe iz Projektovanja programa i informacionih sistema, Branko Arsi3. ErWin, Allfusion process modeler - Methods guide, Computer Associates4. Literatura sa interneta, Microsoft AccessSlobodan Milinkovi 58/03Page 47

atribut

IS SALON

Prodaja

Nabavka

Finansije

Kadrovi

Izdavanje predracuna

Izdavanje racuna

Isporucivanje robe

Storniranje racuna

Evidencija reklamacija

Unos detalja racuna

Provera predracuna

Provera stanja zaliha

Izrada narudzbenice

Azuriranje ponude dobavljaca

Prijem i kontrola robe

Provera prijema

Dopuna/ulistavanje artikala

Upucivanje reklamacije dobavljacu

Uporedjivanje sifre artikla

Unos novog artikla

Dopunjavanje zaliha

Obracun pazara

Isplata dobavljaca

Obracun plata

Evidentirane uplate

Obracun za isplatu

Obracun koeficijenta

Izracunavanje bonusa

Izrada obracunskog listica

Izrada naloga za isplatu zarada

Promena osnovnih podataka

Organizacija zaposlenih

Upisivanje u karnet

is prodajni salon bele tehnike

Documents