1

Programi za izradu prezentacija Programi za izradu prezentacija se danas koriste za kreiranje, izmenu i prikazivanje elektronskih prezentacija koji su danas veoma moan alat sa irokim spektrom primene: poslovna (prikazivanje novih poslovnih ideja i projekata, planova, rezultata i izvetaja), akademska (prezentacija strunih i naunih ideja i radova), obrazovna (nastava na svim nivoima edukacije), marketing (promovisanje novih proizvoda i usluga), itd. U prvo vreme, ovi programi su korieni za dizajn slajdova koji su zatim pravljeni na foto-filmu (klasini slajdovi) ili za kreiranje folija, ali se, razvojem i padom cena raunara projektora, danas gotovo iskljuivo koriste u elektronskom obliku tj. za prikazivanje na raunaru ili video projektoru. Savremeni programi za izradu prezentacija omoguavaju da se u okviru prezentacije, osim teksta i grafikih objekata (dijagrama, grafikona, slika, itd.), koriste i multimedijalni sadraji kao to su zvuni i video zapisi. Ipak, pri kreiranju svake prezentacije, treba voditi rauna o stilu (prezentacija mora biti napravljena tako da bude zanimljiva gledaocima; dosadne i loe osmiljene prezentacije esto imaju negativan efekat) i formi (elemente prezentacije treba odabrati tako da budu jasno vidljivi na slajdu; tekst mora biti jasno vidljiv tj. dovoljne veliine da je itljiv izdaleka), kao i o tome da slajdovi ne smeju da budu pretrpani informacijama. Danas najzastupljeniji i najee korien predstavnik ovih programa je Power Point, sastavni deo programskog paketa Microsoft Office. Ostali poznati programi za izradu prezentacija su OpenOffice.org Impress, iWork Keynote i Corel Presentations.

Osnovni element Power point-a je slajd (eng. slide), na koji se dodaju tekst i drugi objekti koje Power Point podrava. Prezentacija, koja se sastoji od vie slajdova, uva se u obliku fajla ekstenzije .ppt ili .pps, ili u novijim verzijama .pptx. Po pokretanju Power Point-a na ekranu se pojavljuje radno okruenje, prikazano na slici 1, iji su osnovni elementi:

1) naslovna linija koja sadri naziv prezentacije, 2) linija menija u menijima se nalaze sve komande tj. opcije za rad nad prezentacijom, 3) paleta sa alatima Standard sadri preice od esto korienih komandi, 4) paleta sa alatima Formatting - sadri preice od najee korienih komandi za

formatiranje teksta, 5) okvir za listu slajdova tj. umanjeni prikaz izgleda i sadraja slajdova, radi preglednosti

prezentacije; prikaz je mogu na dva naina (Slides prikaz celog umanjenog slajda i Outline prikaz samo teksta sa slajda),

6) umanjeni prikaz slajda, 7) radna povrina prostor za kreiranje slajda, 8) paleta sa alatima Drawing sadri preice od komandi za dodavanje i formatiranje grafikih

objekata, 9) tasteri za promenu prikaza, 10) dugmad za promenu veliine prozora i zatvaranje Power Point-a, 11) dugme za zatvaranje aktivne prezentacije, 12) statusna linija.

2

Slika 1. Radno okruenje Power Point-a

Izgled radnog okruenja se, kao i kod drugih programa u Office-u, moe menjati i prilagoavati sopstvenim potrebama, pre svega dodavanjem novih paleta sa alatima.

Linija menija, kao i u svim Windows aplikacijama, sadri sve komande i podeavanja koje program nudi, grupisane u vie kategorija-stavki menija. Osnovne stavke menija su i u Power Point-u iste ili vrlo sline kao i stavke menija u Word-u, pa ovde nee biti sve detaljno razmatrane tj. razmatrae se samo najvanije specifine za ovaj program.

Nova prezentacija se moe kreirati od samog poetka tj. od praznog, belog slajda (slika 1) ili korienjem nekog od ve pripremljenih ablona, kao to e kasnije biti pokazano. Ukoliko se kree od belog slajda, obino se prvo izabere pozadina, jer se vrlo retko danas kreiraju prezentacije na istoj, beloj pozadini. Izbor pozadine slajda se vri u okviru menija Format, opcija Background (slika 2).

Slika 2. Meni Format/Background

1

2 3 4

5

7

8

9

10

11

12

6

3

Izbrana pozadina se moe primeiti na trenutno selektovani slajd (dugme Apply) ili na sve slajdove u prezentaciji (opcija Apply to All). Sam izbor pozadine vri se u okviru padajue liste na formi sa slike 2, na kojoj se nalaze dve opcije:

- More colors izborom ove opcije otvara se paleta boja (slika 3), sa koje se bira eljena nijansa za jednobojnu pozadinu,

Slika 3. Izbor boje pozadine

- Fill Effects ova opcija nudi mogunost izbora pozadine slajda u obliku preliva izabranih boja (kartica Gradient, slika 4), teksture (kartica Texture), rafure (kartica Pattern) ili proizvoljne slike u obliku fajla (kartica Picture).

Slika 4. Izbor pozadine u vidu preliva boja

Kao to je ve reeno, drugi nain kreiranja izgleda prezentacije je korienje nekog od ve postojeih, predefinisanih ablona. Izborom menija File, opcije New, sa desne strane slajda se otvara pomona forma (Task Pane, slika 5) u okviru koje su u ovom kontekstu bira koji oblik nove prezentacije se kreira (New Presentation).

4

Slika 5. Task Pane za kreiranje nove prezentacije

Osim ve pokazane potpuno iste prezentacije (Blank presentation), najee korieni nain je korienje ablona (From design template), ijim se izborom u pomonoj formi (Slide Design, slika 6) pojavljuje lista svih dostupnih ablona (Apply a design template). eljeni ablon je jednostavo bira klikom na njegov umanjeni prikaz. Do iste forme se moe doi i izborom menija Format, opcija Slide Design, i ovaj nain se obino koristi ukoliko se eli primeniti odreeni ablon na ve zapoetu prezentaciju.

Slika 6. Pomona forma za izbor ablona

Osim samog izgleda ablona, na istoj formi se, izborom opcije Color Shemes, moe izabrati i ema boja, sa liste predloenih za taj ablon (Apply a color scheme). Ovako izabran ablon e biti primenjuje na svim novim slajdovima tj. celoj prezentaciji, ako drugaije ne bude definisano.

5

Druga vana stvar koja se tie prezentacije kao celine je korienje slajda-ablona ili glavnog slajda (Slide Master), koji predstavlja slajd koji e biti korien kao ablon za izradu svih novih tj. sav tekst i objekti postavljeni na ovaj slajd e se automatski kopirati na svaki novi slajd. Kreiranje i podeavanje slajda-ablona se vri izborom menija View, podmeni Master, opcija Master Slide (treba napomenuti da ista prezentacija obino ima jedan slajd-ablon, dok ablon-prezentacije imaju dva, jedan za poetni i drugi za sve ostale slajdove). Bilo koji tekst (npr. novi prozor sa tekstom u koji je uneto ime i prezime autora) ili objekat (npr. slika-logo firme) dodat na ovaj slajd e se preslikavati na svaki novi slajd. Po zavretku podeavanja slajda-ablona, povratak na kreiranje prezentacije se vri izborom opcije Close Master View.

Nakon definisanja ablon-slajda, mogue je poeti za kreiranjem pojedinanih slajdova prezentacije. Za svaki novi slajd poeljno je definisati njegov tip osnove odnosno strukture. Izborom menija Format, opcija Slide Layout, u pomonoj formi sa desne strane se otvara forma Slide Layout (slika 7).

Slika 7. Pomona forma za izbor strukure slajda

U okviru ove forme je mogue izabrati neki od predefinisanih tipova strukture slajda, koji su grupisani u etiri kategorije:

- Text Layouts slajdovi koji sadre samo tekst, ukljuujui i naslovne slajdove, - Content Layouts strukture sa objektima (tabelama, graficima, dijagramima, slikama, video

klipovima, itd.), - Text and Content Layouts kombinovane strukture, sa tekstom i objektima, - Other Layouts ostali predefinisani tipovi.

Naravno, uvek je na slajd sa izabranom osnovom dodati i druge elemente, korienjem menija Insert. Tekst se na slajdovima prezentacije (za razliku od Word-a, gde se direktno unosio na stranicu) uvek unosi u odgovarajui prozor za tekst (Text Box), koji je ve postavljen u predefinisanoj strukturi ili se lako dodaje korienjem menija Insert, opcija Text Box. Tekst unet u ovaj prozor se formatira na isti nain kao to se formatira tekst u Word-u (opcija menija Format/Font), pri emu treba voditi rauna da se za slajdove, zbog vidljivosti, koriste neto vea slova (obino se za naslove koriste veliine 40-48 pt, a za obian tekst 20-32 pt; u praksi se vrlo retko koriste slova manja od 18 pt). S obzirom da je prezentacija ipak neka vrsta podsetnika, treba voditi rauna da ne bude pretrepana tekstom, tj. da se tekst retko daje u vidu celih reenica, nego obino u obliku nabrajanja najvanijih stavova i karakteristika.

Osim teksta, na slajd odnosno u prezentaciju se mogu postaviti i brojni drugi objekti (lista svih moguih objekata se nalazi u okviru menija Insert), od kojih su najvaniji:

- Slide Number broj slajda, kao broj stranice u Word-u, - Symbol za dodavanje specifinih simbola u okviru teksta,

6

- Slides from Files za umetanje slajdova iz druge prezentacije, - Picture za dodavanje slika, koje mogu biti iz galerije sa raunara (Clip Art), u obliku posebnog

fajla (From File), sa skenera ili kamere (From Scanner or Camera), neki od predefinisanih grafikih oblika ili stilizovanih tekstova (AutoShapes i WordArt) ili pak organizacione eme (Organization Chart),

- Diagram za umetanje nekog od predefinisanih dijagrama (slika 8), koji se dodatno mogu proirivati ili formatirati,

- Text Box za dodavanje dodatnih prozora za unos teksta na slajd, - Movies and Sounds za dodavanje multimedijalnih sadraja odnosno zvunih i video zapisa na

slajd, - Chart za umetanje grafikona (za sloenije proraune i grafikone se obino koristi Excel, a dobijeni

grafikon se lako zatim kopira na slajd), - Table za dodavanje tabele na slajd, - Object za dodavanje ostalih objekata, kao to npr. fajlovi (npr. dokumenta u Word-u), - Hyperlink linkovi na web stranama ili fajlovima.

Slika 8. Meni Insert/Diagram

Pravu atraktivnost i dinaminost prezentaciji daju efekti i animacije, koji se primenjuju kako na pojedine objekte na slajdu, tako i na slajdove kao celine. Kada je re o objektima na slajdu, mogue je primeniti neku od predefinisanih ema animacije (Animation Schemes), do kojih se dolazi u okviru pomone forme za dizajn slajdova (opcija Format/Slide Design) (slika 9).

Slika 9. Izbor eme animacije

7

Sve ponuene eme su prema dinamici grupisane u tri kategorije:

- Subtle - obuhvata manje energine (neupadljive) efekte tj. naine pojavljivanja sadraja slajda, - Moderate - obuhvata srednje energine efekte, - Exciting - obuhvata brze i dinamine efekte.

Izborom odreene eme i klikom na dugme Apply to All Slides na ovoj formi, izabrani efekat e biti primenjen na sve objekte u prezentaciji.

Naravno, mogue je pojedinano definisati efekte za svaki objekat u prezentaciji. Naime, izborom odreenog objekta na slajdu (npr. prozora sa tekstom ili slike) i opcije menija Slide Show/Custom Animation dolazimo do pomone forme u kojoj se za selektovani objekat moe definisati i vie efekata (dodavnanje se vri na dugme Add Effects). Efekti su podeljeni u etiri kategorije (Entrance efekti koji se odnose na ulazak odnosno pojavljivanje objekta na slajdu, Emphasis efekti koji se odnose na naglaavanje selektovanog objekta, npr. poveanjem veliine i izmenom vrste fonta, Exit efekti koji se odnose na izlazak odnosno nestajanje objekta sa slajda, Motion Paths definisanje putanje kretanja objekta na slajdu), a za svaki od izabranih efekata mogue je na istoj formi (slika 10) definisati i dodatne parametre samog efekta (npr. hoe li efekat zapoeti klikom mia ili e se sam nastaviti na prethodni efekat, pravac pojavljivanja efekta, brzina, itd.). Parametri koji se mogu podeavati zavise od samog efekta tj. nisu isti za sve efekte.

Slika 10. Definisanje pojedinanih efekata i njihovih parametara

Ipak, treba biti oprezan sa postavljanjem efekata, jer previe animacije i razliitih efekata moe imati kontra efekat i prezentaciju uiniti neozbiljnom i napornom.

Druga vrsta efekata odnosno animacije koja se moe dodati na prezentaciju se odnosi na animirani prelazak sa slajda na slajd. Ovaj efekat se bira sa liste koja se dobije u pomonoj formi sa desne strane izborom opcije Slide Show/Slide Transition (slika 11).

8

Slika 11. Definisanje prelaza izmeu slajdova

Na ovoj formi se, osim izbora tipa prelaza sa liste, definiu i dodatni parametri, kao to su brzina prelaza (Speed), zvuni efekti prilikom prelaska (Sound), kao i to da li se sa slajda na slajd prelazi klikom na levi taster mia (On mouse click) i/ili automatski posle zadatog broja sekundi (Automatically after). Takoe, najee se jednom izabrani i podeeni prelaz primenjuje na sve slajdove u prezentaciji (Apply to All Slides), mada je mogue definisati i poseban efekat za svaki prelazak izmeu slajdova.

Sam prikaz prezentacije se vri izborom opcije Slide Show/View Show ili pritiskom na taster F5. Inae, mogue je izvriti i neka dodatna podeavanja prezentacije, u okviru opcije Slide Show/Set Up Show (slika 12).

Slika 12. Forma za podeavanje parametara prezemtacije

U okviru ove forme mogue je definisati koji e slajdovi biti prikazani (Show slides), koji e biti tip prezentacije (Show type) i vrlo korisna opcija Loop continuously until 'Esc' koja omoguava da se prezentacija vrti u beskonanoj petlji, tj. da kada se zavri, automatski krene iz poetka (naravno, ukoliko su prethodno definisan automatski prelazak izmeu slajdova).

Takoe, mogue je na pripremljenu prezentaciju "nasnimiti" glas tj. objanjenje svakog slajda (opcija Slide Show/Record Narration).

9

Na kraju, objasniemo postupak tampanja prezentacije. Iako je prvenstvena namena prezentacije njeno prikazivanje na raunaru ili video projektoru, ponekad je potrebno i tampati prezentaciju odnosno slajdove. tampanje se, kao i u Word-u, vri izborom opcije File/Print (slika 13), i veina parametara je ista kao i za tampanje dokumenta u Word-u (izbor tampaa, opseg slajdova koji e se tampati, broj kopija, itd.). Ono to se razlikuje u odnosu na Word je mogunost izbora naina tampanja (Print what) tj. da li e se tampati svaki slajd na posebnoj strani (Slides), ili e se na jednoj strani tampati vie slajdova (Handouts), to je vrlo korisno kao pomoni materijal za beleke, za gledaoce koji prate prezentaciju.

Slika 13. Forma za podeavanje parametara tampe

Takoe, na istoj formi je mogue podesiti i nain tampanja prezentacije u pogledu boja (Color/Grayscale) tj. da li e se slajdovi tampati u boji (Color), u nijansama sive (Grayscale) ili isto crno-belo (Pure Black and White).