VAKCINE Koliko su korisne, a koliko opasne?

Ljubica Rajković (26),Miss Europe 2020

KOKOSMO0 3 / 2 0 2 0 . | I Z D A N J E B R . 111 | N A Š N A J T I R A Ž N I J I M A G A Z I N U A U S T R I J I | W W W. K O S M O . AT

Öste

rrei

chis

che

Post

AG.

MZ

09Z0

3799

0 M

Quelle: ÖWA (Stand Jänner 2020)

VOLLER PERSPEKTIVEN:BILLA SUCHT LEHRLINGE

STARTE JETZT DEINE LEHRE BEI BILLAUND SICHERE DIR NEBEN TOLLEN KARRIEREMÖGLICHKEITEN ZUSÄTZLICH PRÄMIEN BIS ZU € 5.000.–!

1. Lehrjahr: € 770.– brutto2. Lehrjahr: € 1.030.– brutto3. Lehrjahr: € 1.320.– brutto

• Nachwuchsführungskräfte- Programm

• Auslandspraktikum• Lehre mit Matura

Ein Unternehmen der REWE Group

JETZT BEWERBEN AUF KARRIERE.BILLA.AT

MISS EUROPEMiss Europe. Otkrijte koja je lepotica na ovogodišnjem izboru odnela titulu najlepše žene Evrope, a ko su njene pratilje...

KUHINJAŠunka u hlebu. Teško da postoji išta ukusnije na uskršnjem stolu od ovog specijaliteta! Zato mi imamo savršen recept za vas!

36

STARS

REPORTAŽA

UMETNOST

Dve mlade reperke (Xéna iz Srbije i Duffy sa Kosova) nerazdvojno razbijaju sve predrasude.

24 Borba protiv mržnje

Predstavljamo vam neke od naših najta-lentovanijih muzičara u Beču koji svojim tonovima ublažavaju simptome nostal-gije za našim domovinama, a svojim talentnom obogaćuju muzičku scenu.

28 Balkanska muzika

Kontroverzna reperka iz Srbije otkriva svoju privatnu stranu i govori o muzičkoj karijeri.

40 Intervju:AnđelaVeštica

ZDRAVLJEKašalj. Lečenje kašlja na svoju ruku može biti veoma opasno jer su uzroci različiti. Otkri­vamo vam kako da pravilno tretirate hronični kašlj.

34

BUSINESSRainer Will. Generalni direktor Austrijskog trgovin­skog saveza opisuje nezdravu konkurenciju između internet giganata i lokalne trgovine.

14

MOJE PRAVOZakup stana. Prilikom zakupa stana vrebaju mnoge zamke. KOSMO vam objašnjava na šta treba da obratite posebnu pažnju.

12

SPORTAldin Saračević. Gener­alni menadžer košarkaškog kluba Vienna D.C. Timber­wolves govori o ambicijama i planovima ovog kluba.

58

Da li rizikovati da dete oboli od teških bolesti ili riziko-vati da se otruje toksinima iz vakcina i oboli od teških nuspojava? Odgovor na ovo i slična pitanja je teško pronaći. KOSMO je krenuo u potragu...

18 Vakcine — za ili protiv?

STARSDubioza kolektiv. Pre nego što zatresu koncertnu halu GASOMETER u Beču, ovaj bend je zatresao KOSMO u intervjuu.

KOSMO 03

REPORTAŽA

38

Foto

s: zV

g., i

Stoc

kpho

to, K

OSM

O

48

INTEGRACIJARaznolikost. Desetu godinu zaredom se širom Austrije održavaju Integracione nedelje koje promovišu integraciju i participaciju migranata.

10

KULTURAChristoph Baumarten. Predstavljamo vam novinara koji vodi portal balkansto­ries.net i njegova zanimljiva iskustva sa Balkanom.

50

AUTO-MOTOBenzin vs. dizel. Okončajte ovu večitu raspravu i saz­naj te uz pomoć našeg teksta koja vrsta goriva najbolje odgovara vama!

60

Illu

stra

tion:

Fili

p A

ndro

nik

KOSMO04„Na lepom plavom Dunavu”

Illu

stra

tion:

Fili

p A

ndro

nik

VAKCINE. Verbalna borba roditelja po društvenim mrežama na temu vekcinacije dece ne jenjava već godinama. Dok jedni uporno iznose primere strašnih nuspojava vakcina poput autizma, kao i dokaze o toksičnim supstancama u njima kao što je aluminijum, drugi do-kazuju i tvrde da su one jedina zaštita od opakih bolesti. KOSMO je pokrenuo veliku online diskusiju na ovu temu. Evo šta su naši čitaoci i sugrađani rekli:

Vakcinacija dece:više štete nego koristi?

KOSMO 05

Foto

s: iS

tock

phot

os, F

aceb

ook/

Scre

ensh

ot

„Već godinama radim kao cvećarka i smatram to pravim blago-slovom. Ljudi kupuju cveće iz veoma emotivnih i ličnih razloga

tako da kroz ovaj posao sa njima mogu da podelim, kako sreću, tako i

tugu”, otkriva nam Iskra Bogdanova (32).

Priče migranata u Beču čitajte na: www.facebook.com/KOSMOMagazin Foto

: zVg

. R

edak

tion:

Duš

ica P

avlo

vić

KOSMO06

Foto

: zVg

. R

edak

tion:

Duš

ica P

avlo

vić

#FÜRIMMERARBEITERKAMMER.AT/100

Gerechtigkeit ist gekommen, um zu bleiben.Die Arbeiterkammer setzt sich seit 100 Jahren für die Rechte der Arbeitnehmerinnen und Arbeitnehmer ein. Sie steht für soziale Gerechtigkeit in Österreich.Damals. Heute. Für immer.

KOSMO08

Srđan Ðoković — blatio Thiema i FedereraOtac trenuno najboljeg tenisera Novaka Đokovi­ća je u brojnim medijma ogovarao kolege svoga sina. Prvi na tapeti se našao Do­minic Thiem, kog je nazvao „nekim Austrijancem”, a

potom je blatio Federera: „Sjajan je teniser, ali to se ne bi moglo reći kada je reč o njegovoj ljudskosti. On je ljubomoran na Novaka.” Teniski svet oštro je kritikovao izjave Đokovićevog oca.

Aleksandar Rakić — MMR-ugovorNakon pet borbi u UFC­Octagonu, ovaj 28­godišnjak potpisao je novi ugovor kod najvećeg MMR­organizatora u svetu. Tako ćemo ovog Bečliju sa srpskim poreklom i dalje moći da gledamo u mnogim borbama u Ultimate Fighting Championshipu. Radosnu vest Rakić je podelio na svom Instagram profilu. Ispod slike sa potpisivanja napisao je da je to njegov treći ugovor sa ovom kampanijom u dve godi­ne i da se njegovi fanovi mogu radovati šest novih borbi.

JUNAK LUZER

SVE I S VAŠTA

Foto

s: iS

tock

phot

os; A

rmin

Mur

atov

ić, K

OSM

O

8,9 milionastanovnika broji država Austrija, što je 0,5 posto više u odnosu na 2019. godinu. Najveći porast zabeležen je u pokrajinama Beč i Vorarlberg. (Izvor: Statistik Austria)

BROJ MESECA

rekla je austrijska ministarka za žene i integraciju Susanne Raab povodom objave resultata jednog istraživanja o tzv. „pull-faktorima” za izbeglice sa Univerziteta u Innsbrucku. Raab je dodala da Beč ima najveću stopu nezaposlenosti, a da zapadna Austrija ima i te kako potrebu za radnim snagama.

„Izbeglice treba da idu tamo, gde mogu naći posao, a ne gde je soci-jalna pomoć najveća”,

CITAT MESECA

Jedna Bečlijka ispričala je svoju neve-rovatnu priču o 12 odbijenih prosidbi i zašto nikada nije rekla svojem voljenom sudbonosno „Da”.

Bečlijka je objasnila da nikada nije želela da se uda uprkos velikoj ljubavi prema par­tneru. U jedanaestoj godini veze, otišla je sa svojim dragim na odmor, tokom kojeg je njen izabranik opet kleknuo. Za divno čudo, rekla je „Da”, no ipak im ludi kamen nije bio suđen, jer se Bečlijka neposredno pred svadbu zaljubila u drugoga. Tako da je raskinula sa verenikom. Tri godine kasnije rodila je ćerku. No, i ovog puta nije pristala da se uda za svog voljenog . Ali kako to biva, svaka priča ima srećan kraj i kad se on najmanje nadao, ona ga je zaprosila. I dan danas žive u skladnomi srećnom braku.

BEČ:Žena odbila 12 prosidbi

KOSMO 09

25.500 PORUKA MRŽNJE: Od kada je

položila zakletvu postavši nova ministar-

ka pravde, Alma Zadić se svakodnevno

suočava sa porukama mržnje i rasizma

na internetu. Od januara ove godine broj

diskriminišućih poruka porastao je na

25.500. Zbog toga je donesena odluka da

lično obezbeđenje ministarke produži tra-

janje svoje službe na neodređeno vreme.

Uprkos celoj situaciji, Zadić ne odustaje

od borbe protiv diskriminacije.

12 SATI:Zavejani u kafani

KO SE LJUTI:Postaje debeo

Veliki nanos snežnog pokrivača mnogim žiteljima ivanjičke teritorije onemogućio je prohodan prilaz do kuća.

Ipak, meštani sela Bratljeva, nadomak Iva­njice, nisu dozvolili da im to zada glavobo­lju, nego su odlučili da u veseloj kafanskoj atmosferi dočekaju jutarnje čistače. Veselo društvo sedelo je jutros u kafani kod Mire, gde su uz piće i pesmu, proveli čitavu noć. Iako su uz pesmu dočekali i dolazak struje, ne kriju da su čitave noći pomalo i strepeli, jer se sa njima u društvu našao i komšija koji je nedavno operisan.

Jedan od razloga je traženje utehe u hrani kada vam neko pokvari ras-položenje, tako da u tom slučaju ni telesne vežbe ne pomažu.

Negativne emocije poput ljutnje, tuge ili anksioznosti mogu u velikoj meri uticati na način na koji jedemo i u mnogim slučajevima postaju uzrok prekomernog debljanja. Kada se čovek

naljuti telo mu počne lučiti adrenalin, ali i kortizol. Ovi hormoni koji se oslobađaju kao odgovor na stres, a sa druge strane, poveća­vaju nivo šećera.Fo

tos:

iSto

ckph

otos

; Arm

in M

urat

ović

, KO

SMO

INTEGRACIJA

KOMENTAR

Sa preko 150 miliona noćenja i 45 miliona dolazaka (2018) Austrija bez sumnje može da se

svrsta u zemlje sa najvećim brojem turista. Visokokvalitetna i razno­lika kulinarska ponuda je svakako zaslužna za ovu činjenicu. Ne smemo zaboraviti da je Beč jedini grad, po kojem je jedna čitava kuhinja dobila naziv – „Bečka kuhinja”. Bez gastro­nomije, turistička ponuda Austrije, a posebno Beča, bila bi upola vredna. Koliko različitih motiva Austrija može ponuditi turistima – od odmora na planinama, pa sve do gradova – toliko su različiti i izazovi sa kojima se suočavaju ugostiteljske objekte. Nažalost, izgleda da nadlež­nim komorama prilikom sastavljanja vladinog programa ovo ne predstavlja bitnu stavku. To je donekle logično jer one pretežno zastupaju interese preduzeća iz oblasti hotelijerstva. No, to je i žalosno jer se ovde ne radi samo o našim cenjenim turistima, već i o domaćem stanovništvu. Oko 58,3% austrijskog stanovništva živi u gra­dovima. Mnogi gastronomi iz svog bolnog iskustva znaju da u gradovima i dalje postoje mnogobrojni problemi na čija se rešenja čeka odavno. Ljudi samo razmišljaju o problemima buke koje dolaze iz lokala, a čitava reforma ovog sektora je odavno neophodna. Pojednostavljenje birokratije za ugostitelje se u vladinom programu nalazi u poglavlju „nada”. Mnoge tačke su važne i ispravne, a posebno pristup „savetovanje, a ne kažnjava­nje”. Ovo bi posebno bilo pogodno za upravno kazneno pravo. Naš hitan predlog da se poslovni ručkovi odbijaju od poreza, nije prihvaćen. A upravo su oni ugostiteljima donosili dodatnu zaradu. Sada se vlada foku­sira na oživljavanje ugostiteljskih objekata po selima, a svake godine 20% objekata se zatvori u gradovima.

Pastroče urbane gastronomije

Peter DOBCAK, MSc Predsednik stručne grupe za gastrono-miju pri Privrednoj komori Grada Beča

INTEGRACIJA

KOSMO10

Foto

s: M

icha

el M

azoh

l, Ig

or R

ipak

Integracione nedelje (Inte-grationswochen) ove godine se održavaju od 1. do 30. apri-la u celoj Austriji pod motom „10 godina raznolikosti” („10 Jahre Vielfalt”). Partne-ri iz cele Austrije su pozvani da svi zajedno pokažemo da se zalažemo za šaren i miro-ljubiv suživot.

Agencija ALPHA plus je 2011. godine prvi put organizovala Bečke integracione nedelje – niz događaja u znaku razno­likosti. Ova manifestacija se 2018. godine proširila po čita­voj Austriji. Na njoj je učestvo­valo preko 300 organizacija na preko 400 pojedinčanih ma­nifestacija. Samim tim su In­tegracione nedelje postale naj­veći niz manifestacija u Evropi na temu raznolikosti. One predstavljaju aktivan doprinos podršci učestvovanja u kultur­nom i društvenom životu jed­ne države čija je istorija oduvek bila obeležena diverzitetom.

Integracione nedelje 2020Ove godine će cela Austrija biti u znaku raznolikosti. Integracione nedelje nude: platformu za podršku susretu

i dijalogu na teritoriji cele Austrije, mogućnost da zajedno pokažemo da se zala­žemo za raznolikost, podršku razmenama informacija i omo­gućenom pristupu kulturnoj raznolikosti i višejezičnosti, podršku društvenog učestvova­nja migranata. „Mi već deset godina zaredom pokazujemo i dokazujemo da živimo u raznolikom društvu i da integracija dobro funkci­oniše. To, iz godine u godinu dokazujemo zajedno sa više od 300 kooperacionih partnera iz cijele Austrije, koji u okviru Inte­gracionih nedjelja organizuju različite manifestacije na temu integracije, višejezičnosti, kul­turnog bogatstva ljudi koji žive u Autriji, itd. Osnovni motiv našeg projekta je izraz „inte­gracija” oteti iz ruku populista i ultradesničara i vratiti mu ono stvarno, pozitivno značenje. Ono što lično očekujem od Integracionih nedjelja je da i ove, kao i prethodnih devet godina, zajedno napravimo važan korak ka solidarnom, jezicima i razli­čitim ljudima bogatom društvu. Moramo stalno raditi na tome da pokažemo da smo zajedno bolji i jači, jer jedan dio poli­tike već desetljećima poušava

Integracione nedelje: 10 godina raznolikosti

da zavadi građanke i građane ove države i da na njihovoj zajedničkoj nesreći politički profitira. Sa druge strane, među migrantima postoje oni koji se više bave politikama drugih zamalja nego budućnosti vla­stite djece, oni koji ovo društvo uporno zagađuju importovanim nacionalizmima, homofobijom, nasiljem prema ženama i slič­nim, oni koji šire mržnju prema drugim migrantima ili manji­mana. Tako da je borba za bolje društvo borba na više frontova. U narednih deset godina mi ćemo se manje baviti pitanjem šta populisti ili ultradesničari ne rade, a više pitanjem šta mi zajedno možemo učiniti za Austriju. I ponajprije pitanjem zašto dio onih, koji navodno zagovaraju suživot i raznolikost, ništa ne rade na tom planu”, izja­vio je Dino Schosche, inicijator Integracionih nedelja.Integracione nedelje će se ove godine svečano otvoriti 31.3.2020. u prostorijama bečkog WUK­a. U okviru svečanog otvaranja održaće se i dodela nagrade „MigAward” – nagrada austrijskih migranata. Prijave na: integrationswochen.at/teilnehmen/

„Mig Award” je jedina nagrada koja se dodeljuje osobama za njihove vredne doprinose integraciji i participaciji.

„MigAward” — nagradaaustrijskih migranataNagradom „Mig Award” odlikuju se različite ini-cijative, projekti i ličnosti koji su doprineli integraciji i participaciji migranata u Austriji.

Ova nagrada se dodeljuje u šest kategorija (Ličnost godine, Projekat godine, Mediji , Privreda i rad, Obrazovanje i socijalno i Specijalna kategorija za 2020: društvena partici­pacija migranata). Osim toga, svake godine se dode­ljuje i negativna nagrada „Sackgasse” za prethodnu godinu. „MigAward” je jedina nagrada koju uručuje

žiri sastavljen od preko 500 migranata i to ličnostima ili njihovim projektima i inicijativama koje su dale svoj doprinos integraciji i participaciji migranata u austrijskom društvu i koje prate inovativne pristupe društvenom razvoju.

MigAward 2020Ove godine će se proglašenje najboljih kandidata i uruče­nje nagrade održati u okviru Integracionih nedelja, tač­nije na svečanom otvaranju ove manifestacije 31.3.2020. godine u prostorijama beč­kog WUK­a. Ove godine je zabeležen rekord kada je

reč o broju nominovanih ličnosti tj. projekata. Preko 200 nominovanih nepobitno pokazuje da ova nagrada, kao i Integracione nedelje sve više dobijaju priznanje za njihov značaj u Austriji. Najva žn ij e o d l ike ove nagrade u 2020. godini su, s jedne strane, način nomi­nacije. Ljudi iz cele Austrije imali su priliku da nominuju ličnosti ili projekte. S druge strane se žiri ne sastoji od predstavnika različitih pre­duzeća i sponzora, već od velikog broja uspešnih migra­nata iz cele Austrije. Pod motom „Migranti ne žive samo u Austriji, već je i kre­

iraju” članovi žirija aktivno učestvuju u izboru, određuju pobednike i istovremenno pre dstavl ja ju miš l jenje austrijskih migranata. Više na: integrationswochen.at.

Foto

s: M

icha

el M

azoh

l, Ig

or R

ipak

#so gut fährt Wien

Für ein offenes Miteinander von 2,6 Mio. Fahrgästen täglich.

Vielfalt

022910T3 WL Marzkampagne 2020 Vielfalt 200x140 Kosmo ET05.03. iWC.indd 1 25.02.20 08:28

KOMENTAR

U praksi je uobičajeno da se depozit (kaucija) između dve ugovorne strane definiše

zaključenjem ugovora o zakupu stana. Bez zaključenog ugovora, depozit se ne mora platiti. Ne postoji zakonsko pravo na potra­živanje depozita. Visina depozita obično iznosi tri mesečne zakupnine. Depozit se može predati u obliku štedne knjižice ili u novčanom iznosu. Ukoliko se depozit predaje u novčanom iznosu, onda je zaku­podavac obavezan da ga čuva na taj način da ostvaruje kamate. Predaja depozita se mora izvršiti uz izdavanje računa u dokazne svrhe. Po proteku vremena za koje je zaključen ugovor o zakupu stana, zakupodavac je dužan da u odgo­varajućem vremenskom roku zakupcu isplati iznos depozita sa ostvarenim kamatama. Ovo važi u slučaju da zakupodavac ne zahteva depozit zbog opravdanih potraživanja. Zakupodavac može zatražiti kompenzaciju samo za štetu koja prevazilazi obične posledice korišćenja stana. Stan se samo onda mora vratiti u očišćenom stanju ukoliko je u tom stanju i dobijen u zakup. Iz tog razloga je izuzetno važno da se prilikom primopredaje detaljno utvrdi i dokumentuje stanje u kojem se stan nalazi. Zakupodavac ne može zadržati depozit za potraživanja koja još nisu ostvarena.

NMC RechtsanwälteTaborstraße 11b, 1020Telefon: 01 235 03 42Faks: 01 235 0342 10office@nmc-anwaelte.atwww.nmc-anwaelte.at

Depozit i povrat depozita

Dr. Davorka Čeović Partnerka u advokat-skoj kancelariji NMC

Rechtsanwälte OG

KOSMO

MOJE PRAVO

Nakon duge potrage, ko-načno ste našli savršen stan i sada je vreme da ga pogle-date. Na koje stvari treba obratiti pažnju? Stručnjaci iz Udruženja zakupaca (Mi-etervereinigung Österreich) daju sledeće praktične save-te, koji će vam pomoći da održite bolji pregled: U obilazak stana povedite osobu od poverenja. Ona vam može pomoći i služiti kao sve­dok koji će potvrditi o čemu ste razgovarali sa agentom za nekretnine ili zakupodavcem. Agentu i/ili zakupodavcu jasno i precizno stavite do zna­nje koje su vaše želje. Obiđite stan više puta kako biste ste se stvarno uverili da odgovara svim vašim potrebama.

Najbolji momenatNajbolje vreme za obilazak stana je tokom radne nedelje kako biste dobili realan utisak o glasnoći koja dolazi sa ulice. Obratite pažnju na to da oda­berete satnicu dok je dnevno svetlo još uvek jako. Obila­zak stana u poslepodnevnim časovima se ne preporučuje jer se na slabom svetlu ne mogu uočiti nedostaci stana.

Vaša pitanjaProverite u kakvom sta­nju se nalazi stan, da li sve ispravno funkcioniše i odvo­jite dovoljno vremena za proveru. Postavite agentu pitanja o kući, saobraćajnoj infrastrukturi u okruženju, mogućnostima kupovine, komšijama, ali i od čega se sastoji zakupnina i ko je zadu­žen za održavanje stana.

Potvrda o obilasku stanaAgenti od posetilaca stana uglav­nom zahtevaju potpis na tzv. potvrdi o obilasku. Ova potvrda služi tome da dokaže da vam je agent ponudio stan za obilazak i da, u slučaju zaključenja zaku­pnog ugovora, ima pravo da traži svoju proviziju od vas.

Pitanja agenta za vas Neretko se može desiti da vam agenti, po nalogu zaku­podavca , potencijalnim zakupcima postavljaju pitanja o vama, vašoj porodici, da li će još neko živeti u tom stanu sa vama itd. Razlog tome je da, u prvoj liniji, procene da li možete sebi priuštiti taj stan.

Dozvoljena pitanja

Šta treba da znate pre zakupa stana?

Foto

s: zV

g., i

Stoc

kpho

to

12

Sva pitanja agenta upućena vama o vašem imenu, prezi­menu, godištu, dosadašnjoj adresi, radnom odnosu, visini neto primanja i tome sa koliko ljudi ćete živeti u stanu su dozvoljena. Zakupodavac vam poverava svoj stan i ima pravo da zna sa kim ima posla i samim tim morate odgovarati istinito.

Nedozvoljena pitanjaPitanja vezana za planiranu trudnoću, seksualno oprede­ljenje, versku pripadnost, boju kože, nacionalnu pripadnost, lične afinitete i bolesti su nedozvoljena i samim tim ne morate odgovoriti na njih.

DepozitUkoliko tokom vremena zakupa napravite štetu u stanu, koja prevazilazi nor­malne tragove korišćenja stana, zakupodavac ima pravo da zadrži depozit. Ukoliko ga, pak, zadrži iz neopravda­nih razloga, imate pravo 30 narednih godina da ga potra­žujete. Ukoliko se tokom vašeg zakupa promeni vlasnik stana, novi zakupodavac koji je u ugovoru mora da vam isplati depozit po prestanku zakupa.

KOSMO

dosta bitnih ciljeva: uspeli smo da smanjimo provizije za agente, kacija se može potraživati nazad i putem vansudskog poravna­nja, razjašnjene su nadležnosti održavanja termi u stanovima, a takse za ugovore o zakupu su ukinute. Osim toga, aktivni smo i van granica Austrije – kao koosnivač Internacionalne unije zakupaca (IUT) širom sveta se

zalažemo za prava zakupaca i ljudska prava na stanovanje.

Da li vi isključivo predstavljate zakupce? Ne predstavljamo samo inte­rese zakupaca, već i interese vlasnika stanova. U internaci­onalnom kontekstu, Austrija sa preko 42% zakupaca važi za klasičan primer zemlje gde se u velikoj količini zakupljuju sta­novi. U Evropi je ovaj postotak veći samo u Švajcarskoj i Nemačkoj.

Sa kojim problemima vam se najčešće obraćaju zakupci? Iz godine u godinu naši eksperti u oblasti stanovanja

daju preko 45.000 savetovanja i zvaničnih izjava. Članove našeg udruženja zastupamo pravno prilikom vansudskih poravnanja, sudskih parnica i lokalne inspekcije. Samo u 2019. godini nam je uspelo da izborimo 4 miliona evra za naše članove. Glavne teme savetovanja su visoke kirije, lažni obračuni infostana, kao

i sprovođenje radova na održa­vanju i sanaciji i nesporazumi oko kaucija.

Koji su najčešći znakovi pre-vare prilikom zakupa stana?Generalno treba biti obazriv kada se stan zakupljuje preko interneta. Među velikim bro­jem oglasa prevaranti mogu podmetnuti svoje lažne, pri­mamljive ponude. Postoje slučajevi oglasa za stanove koji uopšte ne postoje. Velika opreznost se preporučuje kada zakupodavac od potencijalnog zakupca traži novac unapred za obilazak stana, ključeve ili kauciju. Taj trik je veoma čest i omiljen među prevarantima.

pre zakupa stana?„Odnesite ugovor o zakupu stana

na proveru pre potpisivanja”

Foto

s: zV

g., i

Stoc

kpho

to

Razgovarali smo sa predsed-nikom Udruženja zakupaca Austrije, najveće organizacije za zaštitu interesa zakupaca o, aktuelnim problemima oko zakupa stanova. KOSMO: Koji je glavni zada-tak vašeg udruženja?Georg Niedermühlbichler: Naše udruženje je najveća organizacija za zaštitu interesa zakupaca na teritoriji Austrije i od našeg osnivanja – pre više od 100 godina – smatramo se zastupnicima svih koji imaju posla sa zakupom stanova. Poje­dincima možemo garantovati sveobuhvatnu zaštitu po svim stambeno­pravnim pitanjima tako što zahvaljujući našem isku­snom timu nudimo savetovanja i pomoć tokom samog procesa, a u slučaju problema stojimo na strani zakupaca. S druge strane utičemo na politiku stanovanja i borimo se za poboljšanje zakona o zakupu. Jasno iskazujemo svoje stavove kada su zakoni u pitanju i nosiocima odluka navodimo primere iz prakse kako bi se bliže upoznali sa stvar­nim problemima. Sastavljamo predloge subvencija i zakona kako bi stanovanje u Austriji bilo priuštivije. Samo u posled­njih nekoliko godina, naše udruženje je uspelo da ostvari

13

Zato savetujemo da nikada ne uplaćujete novac unapred! Bez ostvarenog ličnog kontakta, novac ne treba da se pušta u promet. Lažne oglase treba bez odlaganja prijaviti policiji. Šta zakupodavci uop-šte mogu potraživati od zakupaca? Na to pitanje ne postoji opšti odgovor jer postoje velike razlike između stanova koji u potpunosti, delimično ili uop­šte ne podležu zakonu o zaštiti zakupaca. U svakom slučaju savetujemo svima da odnesu ugovor o zakupu stručnjacima na proveru pre nego što ga potpišu. Za članove našeg udru­ženja je ova provera besplatna. Generalno, ako ste zakupac, uvek treba da obratite pažnju na troškove za kauciju, proviziju za agenta, kao i na visinu naknade za predaju stana (Ablöse). Za svako plaćanje uradite pismenu potvrdu i detaljno zabeležite stanje stana prilikom zakupa – najbolje uz pomoć fotografija i protokola o primopredaji.

KontaktMietervereinigung WienReichsratsstraße 15, 1010050195 ­ 3000zentrale@mietervereinigung.atwww. mietervereinigung.at

Mietervereinigung Österreich je najveći zastupnik interesa zakupaca u Austriji.

„Austrija gubi milionezbog Amazona”

KOSMO: Šta Vas je podstaklo da napi-šete knjigu?Rainer Will: Htio sam široj čitalačkoj publici objasniti utjecaj digitalizacije jed­nostavnim jezikom, na transparentan način, bez uljepšavanja.

U Vašoj knjizi je primjetna zabrinutost...Tačno! Naš ekonomski sistem se razvija u takvom smjeru da postoji samo 0 i 1. To znači da preduzeća ili imaju sve kli­jente ili nijednog. Više ne postoji sredina. Zbog čega? Jer mi danas, kao potrošači, sve proizvode možemo nabaviti putem inter­neta po povoljnim cijenama. Tu se često radi o nekvalitetnim proizvodima koji su proizvedeni u lošim uvjetima rada. Prije globalizacije je situacija bila drugačija jer su regionalne strukture bile tako postavljene da su potrošači kupovali kod lokalnih trgovaca.

Znači li to da kritikujete način na koji se svijet mijenja?

EKONOMIJA. U ekskluzivnom intervjuu razgovarali smo sa direktorom Austrijskog trgovinskog saveza Rainerom Willom o njegovoj novoj knjizi „Wie real bist du? Das Manifest der Digitalisierung” i o današnjim ekonomskim strukturama.

Fotografije: KOSMOPiše: Muamer Bećirović

BUS INESS

Danas više ne postoji fer plej. Lokalna pre­duzeća ne smiju biti strukturalno ugrožena od strane internetskih giganata. U oblasti trgovine je ta diskrepanca posebno nagla­šena jer zapošljavamo 600.000 radnika i time predstavljamo veoma bitan stub koji se često zanemaruje u političkoj percepciji. Jeff Bezos Amazonom izlaže postojeću trgovinu ogromanom pritisaku zbog hiper­kupovine i prodaje. Moja kritika se odnosi na takve situacije samo onda kada dođe do nelojalne konkurencije. Lokalna preduzeća moraju isplaćivati visoke troškove plaća i mnoge dodatne troškove, dok u velikom skladištu Amazona u Großebersdorfu oko 90% zaposlenih čine tzv. „posuđeni” radnici. U drugim privrednim branšama postotak „posuđenih” radnika iznosi uglavnom ispod 5%. Pored toga, oni teško da plaćaju porez na dohodak kroz konstrukcije u svojim poreznim rajevima iako zarađuju milijarde. Preduzeće sa stalnim predstavništvom u Austriji to sebi ne može da priušti.

Ali monopoli nisu novitet...Primjetan je određeni razvoj koji pokazuje da se do ljudi danas već intuitivno dolazi putem digitalnih uređaja. Samim tim je raspon ljudske pažnje postao jednak ras­ponu pažnje jedne muhe. Ogromne firme koriste promijenjeno ponašanje potrošača na potpuno nove načine.

Kada Vi posjećujete određene platforme i kada Vam pritom iskaču reklame – koliko pute kliknete na njih i zaista nešto kupite?Nikada. Ali tu postoji ogromna razlika: veliki koncerni danas imaju tu mogućnost da u najkraćem mogućem roku i u tačnoj količini zadovolje potrebe potrošača. Ranije je trgovcima bilo potrebno više vremena

14 KOSMO

da procjene te potrebe. Razni digitalni asistanti poput Alexe i Siri odmah pre­poznaju šta vam treba. One ne puštaju samo dobru muziku kada im kažete, već imaju 60.000 funkcija, a niko ne zna da mi kaže o kojim funkcijama je riječ! Znači da se radi o podacima koji se permanentno sakupljaju o nama. Kada Alexa sve sluša, a ja ispoljim interesova­nje za nešto, onda moj kompjuter meni odmah predlaže da to i kupim preko Amazona, a ne preko lokalnog predu­zeća u mojoj ulici.

Koji još problemi postoje pored domi-nacije velikih koncerna?80 do 90% Austrijanaca kupuje preko Amazona i taj američki koncern poseduje sve podatke o nama. Osim te činjenice, gubimo 4,5 milijardi evra je ne kupujemo u lokalnim trgovinama.

FREIFINANZIERTEMIETWOHNUNGENMIT SEEBLICK

Kontakt: CLEMENS NITSCH+43 (0)1 878 28 1216clemens.nitsch@buwog.com

Jede Wohnung mit Loggia, Terrasse oder Eigengarten, großzügiger Wohnküche, sowie hochwertiger Ausstattung. All das mit bestem Blick auf den See und nur 20 Minuten in die City.

PROVISIONSFREI!

seestadt.buwog.com

HW

B c

a. 2

0,12

kW

h/m

².a, f

GEE

ca.

0,7

39

16 KOSMO

DONJA AUSTR IJA

Foto

s: zV

g.

Pokrajinski parlament krajem februara imenovao novog sekretara za privredu, turizam i sport.

Najveća reforma zdravtsva u Donjoj Austriji došla je u final-nu fazu — osnovana je Pokrajinska agencija za zdravstvo.

Loša konkurencija između online trgovine i lokalnih predu-zeća uzima sve više maha. Donja Austrija preduzima mere.

Na sednici Vlade pokra-jine 27.2.2020. godine za novog sekretara za privre-du, turizam i sport iza-bran je Jochen Danninger.

Nakon što je Petra Bohuslav napustila mesto pokrajinske sekretarke za ovaj resor, na održanoj sednici vlade izabran je novi sekretar. Podsetimo – Petra Bohuslav je 15 godina vršila funkciju pokrajinske se­kretarke. Tokom njenog man­

Spajanje pokrajinskih i uni-verzitetskih klinika Donje Austrije, kao i centara za negu i podršku pod zajed-nički krov Pokrajinske agen-cije za zdravstvo Donje Austrije je u punom jeku.

Vlada pokrajine imenovala je krajem februara dva člana odbora Agencije. Osnivanjem Pokrajinske agencije za zdravlje početkom godine, ovaj najveći reformski projekat realizuje se

Na inicijativu predsedni-ce pokrajine Donje Au-strije Johanne Mikl-Leit-ner sredinom februara održano je veče na temu „Online trgovina i lokalna trgovina – problemi i šanse”.

Večeri su prisustvovali pred­sednica pokrajine, predsedni­ca Privredne komore Donje Austrije Sonja Zwazl, predsed­nik Privrednog saveza Donje Austrije Wolfgang Ecker, ge­

Novi sekretar za privredu, turizam i sport

Velika reforma: osnovana Agencija za zdravlje

Online i lokalna trgovina:problemi i šanse

data turizam i privreda Donje Austrije zabeležili su značajne uspehe i pozitivne trendo­ve. Predsednik vlade Donje Austrije Karl Wilfing nabro­jao je na sednici uspehe Petre Bohuslav kao sekretake i ista­kao da je ona veoma priznata i uspešna političarka. Nakon toga su usledili izbori za no­vog sekretara. Od 55 glasova, Jochen Danninger je sa 49 glasova dobio mesto sekretara. Nakon proglašenja, Dannin­

po planu. Sa Konradom Kogle­rom i Helmutom Krennom, Agencija je u rukovodstvu dobila dva velika stručnjaka.„Pre nešto više od godinu dana zajedno smo započeli ovaj proces reformi, a danas, imenovanjem članova odbora na današnjem sastanku vlade, istovremeno označavamo po­četak nove ere zdravstva”, rekla je predsednica Johanna Mikl­Leitner na službenoj prezen­taciji krajem februara. Zdrav­

neralni sekretar Saveza opština Walter Leiss i generalni direk­tor Austrijskog trgovinskog saveza Rainer Will. Glavna tema večeri su bili izazovi sa kojima se lokalna trgovina su­očava u digitalno doba. Harry Gatter, generalni direktor In­stituta za budućnost, rekao je da zadatak politike i institucija koje zastupaju interese predu­zeća mora biti pomoć predu­zećima da iskoriste šanse digi­talizacije. Preduzeća se moraju

ger se svima zahvalio na uka­zanom poverenju i istakao da su njegov glavni cilj sigurna radna mesta, a da je baza za to stabilna i pouzdana ekonomi­ja. S tim u vezi je naglasio da

lje i nega su ključni izazovi budućnosti. Donja Austrija investira više od polovine svog budžeta u ove oblasti. „Želimo da koristimo ta sredstva na ta­kav način da ljudima donesu

podržati u kreiranju pravičnih uslova konkurencije sa onli­ne­gigantima. Rainer Will je naglasio da lokalna preduzeća treba da se porezno rastere­te, kako bi mogla da ostvare

su njegova vrata otvorena svim preduzećima. Osim toga, i da­lje će raditi na razvijanju turiz­ma u Donjoj Austriji, kao i na tome da sport bude neizosta­van deo svakodnevice mladih.

najveću moguću korist”, kaže Mikl­Leitner. „Za to nam je potrebna Pokrajinska agencija za zdravlje: zajednički krov za planiranje i kontrolu zdrav­lja i nege iz jednog izvora.”

digitalne investicije i dobiju veće šanse na globalnom trži­štu. Mikl­Leitner je zaključila da pokrajina mora preduzeti sve neophodne mere kako bi podržala svoja preduzeća.

Steuerausgleich lohnt sich

Ihr Gehalt kann über ein Jahr gesehen

aufgrund von Jobwechsel, Reduzie-

rung der Stundenanzahl etc. variieren.

Die Lohnsteuer wird aber monatlich

berechnet – so, als würden Sie das

ganze Jahr über gleich viel verdienen.

Zählt man jedoch die unterschiedli-

chen Löhne bzw. Gehälter zusammen

und berechnet dann die Steuer, kommt

oftmals ein Guthaben für Sie heraus.

Außerdem können Sie im Steueraus-

gleich Folgendes geltend machen:

• Werbungskosten: z. B. Aus-

und Fortbildungsmaßnahmen,

Arbeitsmittel

• Sonderausgaben: z. B. Freiwillige

Personenversicherungen, Steuer-

beratungskosten

• Außergewöhnliche Belastungen:

z. B. Krankheitskosten

Alle Details dazu finden Sie im

aktuellen Steuerbuch unter

bmf.gv.at/steuerbuch

Ohne Umwege zu Ihrem Geld

Sie können das entsprechende For-

mular für Ihren Steuerausgleich – fünf

Jahre rückwirkend – händisch ausge-

füllt an das Finanzamt schicken. Am

einfachsten geht es mit einem Zugang

bei finanzonline.at, dem Online-Portal

des Finanzamts.

Jetzt neu: FinanzOnline

Seit Jahresbeginn präsentiert sich FinanzOnline mit verbesserter Benut-

zeroberfläche und bietet dadurch erhebliche Erleichterungen:

• Das Design führt intuitiv durch den Steuerausgleich.

• Der neu entwickelte Steuerassistent leitet ab der Erklärung 2019 mit

Hilfe von Fragen nur durch jene Bereiche, die für Sie auch tatsächlich

relevant sind. Es ist vor allem diese neue Ausfüllhilfe, die Ihnen die

Durchführung erleichtert.

• Der Chatbot „Fred“ wurde ebenfalls um das Thema „Arbeitnehmer-

veranlagung“ erweitert, damit Sie auch hier die notwendigen Aus-

künfte erhalten.

Ein Erklärvideo sowie Folder zum neuen FinanzOnline finden Sie auf der

Startseite von bmf.gv.at/finanzonlineneu

Holen Sie sich mit der Arbeitnehmerveranlagung – auch Steuer- oder Jahresausgleich genannt – jenen Teil der Lohnsteuer zurück, den Sie zu viel bezahlt haben. Es zahlt sich aus.

bmf.gv.at

Entg

eltli

che

Eins

chal

tung

Foto

s: B

MF/

JELL

Y BE

AN

Med

ia

REPOR TAŽA

KOSMO18

Vakcinacija —ZA i PROTIV

Piše: Vera MarjanovićFo

tos:

iSto

ckph

oto

V akcinaši i antivakcinaši biju bitke do istrebljenja u medijima i na socijalnim mrežama. Najveći broj

lekara i naučnika apsolutno zagovaraju vakcinisanje dece i odraslih, pozivajući se na medicinska dostignuća. Drugi, među kojima takođe ima lekara, ali i osoba koje nemaju nikakvog dodira sa medicinom, tvrde da je imuniza­cija, ne samo nepotrebna, nego čak i veoma štetna po zdravlje. Oni pristalice zaštite zdravlja vakcinama optužuju da su u službi omražene farmaceutske industrije. Ide se tako daleko da se kao neprijatelji, pre svega najmlađe popula­cije, targetiraju vlade država u kojima je imunizacija dece zakonska obaveza. Kad sve to gledaju sa strane, roditelji su često zbunjeni i uplašeni jer i jedna i druga strana deluju ubedljivo, pa kad dođe vreme da dete dobije vakcinu, nađu se pred dilemom: Ako pristanem, gorko ću se kajati, a ako ne pristanem, možda još više. Nažalost, lekari često nemaju vre­mena da roditeljima podrobno objasne koje se eventualne posledice mogu javiti nakon vakcinacije deteta, a nijedan ne pristaje da potpiše garanciju da se ništa loše ne može i neće desiti. To je ponekad dovoljno za izazivanje nepoverenja u ceo zdravstveni sistem. KOSMO je razgovarao sa roditeljima koji su skeptični, ali i sa mamom koja je apsolutni pristalica imunizacije. U reportaži imamo i lekare čija se mišljenja sasvim razlikuju.

„Plašim se”Nada Jurišić (38) Nada je mama petogodišnje Teodore i tro­mesečnog Filipa. Pre roditeljstva je radila u ordinaciji kod doktorke koja je tvrdila da se kao posledica vakcinisanja dece mogu pojaviti razne bolesti, koje se ispoljavaju između 15. i 20. godine života. Kad je dobila prvo dete, bila je preplavljena strahom i nepoverenjem.

KOSMO: Kako je protekao Vaš prvi susret sa pedijatrom?Nada Jurišić: Kad smo sa Teodorom otišli na prvu kontrolu kod pedijatra, rečeno nam je da će ona na sledećem terminu dobiti svoju prvu vakcinu protiv velikog kašlja. Nakon pregleda je asistentkinja mojoj bebi primakla tekućinu koju je trebalo da pro­guta. Zaustavila sam je jer sam htela da o mogućim rizicima razgovaram sa lekarkom koja je bila prilično neljubazna, a nije mi dala odgovore na pitanja. Nisam želela da beba u tom uzrastu bilo šta dobija, pa sam tražila da mi doktorka potpiše da se mom detetu ništa loše neće dogoditi. Ona je to odbila i dala mi cedulju koja stoji u pakovanju da pro­čitam, a kad sam videla kakvi su sve rizici navedeni, uhvatio me je istinski strah. Tamo je pisalo da dete može osam nedelja da nekontrolisano vrišti, da dobije visoku temperaturu i pro­liv, da povraća, što mi je izgledalo jezivo. Doktorka je rekla da nevakcinisano dete može da počne da kašlje, da poplavi i

19KOSMO

(NE)ODGOVORNOST. Mnoge bolesti, koje su ne tako davno smatrane za neizlečive i smrtonosne, zahvaljujući otkriću vakcina, gotovo su iskorenjene. No, iz straha od loših po-sledica, neki roditelji odbijaju imunizaciju, dovodeći u opa-snost svoju i tuđu decu.

Vakcinacija —ZA i PROTIV

Foto

s: iS

tock

phot

o

da sledećeg dana umre. Kad sam odbila da potpišem, ona je napisala da roditelji uopšte ne žele vakcinaciju, što nije tačno. Suprug i ja smo samo želeli sve informacije o tome čemu izlažemo naše dete. To je bio naš poslednji dolazak u tu ordinaciju.

Plašite li se svih vakcina?Ne verujem da svaka vakcina može da dovede do loših posledica, ali nijedan lekar neće da potpiše da garantuje za bezbednost deteta. Šest lekara smo promenili i svaki je to odbijao. Imperativni, gotovo agresivni pristup lekara, koji uz to ne želi da preuzme nikakvu odgovornost, u nama je budio otpor i strah. Oni nam nisu dozvoljavali da razmišljamo, tražili su samo da ih bespogo­vorno slušamo. Nakon niza loših iskustava, tražili smo lekara koji se, pored školske, bavi i nekim vidom alternativne medicine i koji svako dete posvećeno posmatra. Srećom, našli smo pedijatra koji je ispunjavao naša očekivanja. On nas nije pritiskao, nije bio agresivan u zahtevima da Teodora do druge godine dobija vakcine. Ona je bila zdrava i napredna beba, a to mi je bilo najvažnije.

STRAHRoditelji žele da znaju sve o rizicima kojima izlažu dete.

Veoma pozitivan37%Prilično pozitivan46%

Prilično negativan13%Veoma negativan 3%

Stav Austrijanaca prema vakcinama

(1% suzdržan, izvor: APA, mart 2019, 2.000 ispitanika)

KOSMO20

Nada Jurišić: „Lekari nisu dozvoljavali da razmisli-mo, tražili su samo da ih bespogovorno slušamo.”

REPOR TAŽA

Foto

s:zVg

.

Šta se dešavalo sa imunizacijom?Kad je krenula u vrtić, po savetu lekara, Teodora je sa dve i po godine revakcinisana protiv dečje paralize, tetanusa i difterije. Do sada je dva puta revakcinisana, a nije nakon toga imala burnih reakcija jer je bila pripre­mljena kako bi se organizam mogao izboriti protiv eventualne temperature, proliva ili povraćanja. U međuvremenu je prebolovala varičele, što nije bilo burno. Ne plašim se dečjih bolesti jer su ih nekad imala gotovo sva deca, a danas ima slučajeva da se razbole čak i vakcinisana. Ja sam kao dete dobila sve vakcine, a sve sam dečje bolesti preležala.

Da li će Vaša deca dobiti još neke vakcine?Strah me je od MMR vakcine jer sam puno čitala o negativnim posledicama, naročito o autizmu. Međutim, sad je Teodora već poodrasla i razmišljamo da tu vakcinu dobije pre polaska u školu. Što se Filipa tiče, do sad nije vakcinisan, a dobiće samo one vakcine koje mu zaista

budu neophodne, o čemu ćemo se dogo­varati sa lekarom. Kao što sam rekla, mi ne odbijamo apsolutno sve vakcine, nego odlučujemo kroz razgovore sa doktorom koje su baš neophodne našoj deci.U razgovor se uključio i Dušan Birčanin, Nadin suprug: „Nikad neću zaboraviti doktorku koja nam je grubo saopštila da naše dete može umreti ako ne dobije vakcinu protiv velikog kašlja. Ponašala se prema nama bahato, pa sam joj morao odgovoriti: ’Gospođo, Vi upravo razgovarate sa pokojnikom koji hoda. Nisam dobio nijednu vakcinu, a živ sam i zdrav’. I zaista, sve dečje bolesti sam preležao. Majka me je čak sastavljala sa obo­lelom decom, kako bih dečje bolesti dobio u ranom detinjstvu”, priča nam Dušan.

„Ja sam ZA vakcinaciju”Ivana Janković (36)Kad je pre tri godine dobila devojčicu Fabi­enne, Ivana uopšte nije bila u dilemi da li treba da krene sa vakcinisanjem onda kad joj je to savetovao lekar. Jednako je bilo i kad je pre šest meseci na svet došao njen sinčić Mateo.

KOSMO: Zar se uopšte niste plašili imu-nizacije dece?Ivana Janković: Naš pedijatar, koji ima ogromnoo iskustvo, apsolutni je zago­vornik vakcinisanja, a suprug Iwan i ja mu verujemo, tako da su naša deca dobila sve obavezne i čak neke dodatne vakcine. Primera radi, moja ćerkica je vakcinisana protiv varičela, a nije bila obavezna. Ja sam ih dobila kad sam imala 12 godina i baš sam dugo patila od posledica te bolesti, a to svom

detetu nikad ne bih poželela. Nisam se pla­šila teških posledica, osim što sam očekivala da će biti povećane temperature, kako su mi pričale druge mame, a i naš lekar je rekao da bi se to moglo desiti. Na sreću, uvek je sve prolazilo bez ikakvih problema.

Odakle toliko poverenje u vakcine?Smatram da su nevakcinisana deca opasnost po druge mališane. Evo, moj sin je još malen i nije još sasvim zaštićen. Kad bi se u njegovoj blizini našlo nevakcinisano dete koje je zbog toga dobilo neku prelaznu bolest, moja beba bi se našla u životnoj opasnosti. Verujem da i drugi roditelji strahuju poput mene i moja obaveza je da, štiteći svoje, zaštitim i drugu decu. Volela bih kad bi i drugi roditelji imali iste principe.

Jeste li informisani o tvrdnjama da neke vakcine mogu izazvati teške bolesti?Da, čitala sam puno o tome, ali iskrena da budem, ne verujem da je zaista tako. Stati­stika pokazuje da je zaista mali broj dece imao određene poteškoće, ako su uopšte uzrok vakcine, ali ja sam odlučila da moja deca budu zaštićena u nadi da će sve dobro proći, kao što jeste. Svakodnevno smo svi izloženi različitim rizicima, ali ne možemo uvek živeti u strahu.

Da li Vas je lekar upozoravao na moguće rizike?Ne, osim na mogućnost da deca dobiju temperaturu. Dobijala sam brošure sa infor­macijama, a doktor me je uvek pitao da li ja to želim, a pored potvrdnog odgovora, podrazumeva se i moj potpis. Lekari često znaju da upozore na neželjena dejstva nekog leka, pa čak i da kažu da ga ne preporučuju, ali za vakcine nikad nijedan sa kojim sam razgovarala nije rekao da ih treba izbegavati. Sve moje drugarice su takođe vakcinisale svoju decu, a mi kao majke im, naravno, želimo samo dobro.

Kako tumačite strah nekih roditelja od vakcina?Mislim da su mnogi roditelji nedovoljno informisani i podležu uticaju neproverenih priča koje se nekontrolisano šire. Stvaranje teorija zavere je prisutno, optužuju se lekari i farmaceutska industrija, a ja ne želim da živim na takav način, niti da o zdravlju svoje dece odlučujem na osnovu priča koje nemaju utemeljenje u nauci.

„Apsolutno sam ZA imunizaciju”Dr. Ksenija Komadina, pedijatar„U Austriji za sada ne postoji obaveza cijepljenja, ali po uzoru na Njemačku,

Nada i Dušan: „Mi ne odbijamo apsolutno sve vakcine, nego odlučujemo kroz razgovore sa doktorom koje su neophodne našoj deci. Naš pedijatar nije agresivan, pa mu verujemo.”

Foto

s:zVg

.

zasigurno će uskoro biti uvedena. Austrija je po tom pitanju vrlo liberalna, ali i vrlo odgovorna u shvaćanju važnosti imuni­zacije. Edukacije na temu imunizacije su kvalitetno organizirane i na državnoj i na lokalnoj razini, a i dostupnost široke palete cjepiva je neupitna. To je važno iz perspektive ukupne zdrav­stvene slike Austrije, ali i iz perspektive zaštite pojedinca, posebno najosjetljivijeg dijela populacije. Važno je, naime, kon­stantno raditi na spriječavanju epidemija, kao i teških ishoda koji su mogući kod svih bolesti za koje postoji cjepivo. Ukoliko je pro­cijepljenost dovoljno visoka, izbijanje epi­demija je spriječeno, ali nije nevažno da su tada zaštićeni i oni koji nisu cijepljeni. Tu govo­rimo na prvom mjestu o djeci u prvim mjesecima života, te o bolesnim osobama

s oslabljenim imunim sustavom. Dakle, to su najosjetljiviji među nama. Upravo zaštitnički odnos prema slabijem i ugrože­nijem je odlika zrelih i razvijenih društava i pojedinaca. Samovoljno i medicinski neutemeljeno ignoriranje imunizacije, kao i agresivna antivakcinacijska kampanja koju vode uglavnom nedovoljno upućeni, odraz je egoizma i neznanja, a nikako odraz brige za zdravlje. Nikako nije svejedno hoće li neka bolest, zahvaljujući dosljednoj imu­nizaciji, biti iskorijenjena, poput karcinoma materice na Novom Zelandu, ili ćemo nesu­radnju sa znanošću i vlastiti pseudokomfor platiti izbijanjem epidemija. Epidemija ospica u Republici Kongo odnijela je tije­kom 2019. oko 6.000 života. U ovoj rijetko naseljenoj zemlji, koja broji oko 5.000.000 stanovnika, epidemija je izbila zbog nedo­statka cjepiva i siromaštva. U mnogoljudnoj Kini, od bolesti uzrokovane Coronaviru­som, protiv koje ne postoji cjepivo, do sada je umrlo oko 1.600 ljudi, a bolest se širi po svijetu.Vidimo da je dobitna kombinacija za nasta­nak epidemije nedostupnost imunizacije, potpomognuta lošim uvjetima života. Ima

li onda ikakvog opravdanja za izbijanje epidemije ospica

početkom 2019. u nekim djelovima

Austrije, zemlje visokog život­nog standarda i neupitne dostupnosti cjepiva? Zar je moguće da

je npr. jedna v i š e s t r u k o

d e m a n t i r a n a studija Andrewa

Wakefielda o poveza­nosti autizma i MMR cjepiva

utjecajnija od ukupne znanstvene zajednice, ili smo kao društvo postali potpuno neo­sjetljivi na one najosjetljivije, istovremeno marljivo i na svim razinama njegujući kulturu egoizma kao najveću vrijednost? Svjedoci smo, nažalost, da briljantan razvoj tehnologije i sve bolji životni standard nisu propraćeni duhovnim razvojem niti uvaža­vanjem prava na opće dobro. Jer opće dobro je pravo svih, a ponajviše onih koji su slabi da se sami izbore. Opće dobro je nešto što nitko nema pravo ugrožavati. Sprječavanje izbija­nja epidemija jest prvorazredno opće dobro, a ne neki beskorisni i nesvrsishodni projekt od kojega koristi imaju samo farmaceutske kuće. Korist imamo svi i na tome treba prije svega biti jako zahvalan, ali pritom i svjestan

vlastite odgovornosti za sebe i za druge.”Za mišljenje smo pitali i Dr. Rolfa Krona, lekara iz Bavarske, koji širom sveta drži pre­davanja na temu vakcina i priznati je ekspert u oblasti lečenja posledica od vakcina. Dr. Kron se već 30 godina bavi ovom temom. Ima troje nevakcinisane i zdrave dece. Tokom velikog istraživanja 2007. godine, potvrdio je koliko su nevakcinisana deca zdrava.

„Više se informišemo kada kupujemo kola nego kad vakcinišemo dete” Rolf Kron, lekar i homeopata„Ja sam otvoreni protivnik vakcina, iako moj put kao doktoru koji ne pogoduje režimu nije lak i uprkos svim preporukama zdravstvenih ustanova jer sam video mnoge pacijente koji su bili oštećeni zbog vakcina, a neki su čak i umrli. Moja lekarska savest mi ne dozvoljava da preporučujem i dajem vakcine iz sledećih razloga:Spektar mogućih neželjenih efekata vak­cina je s naučno­medicinske tačke gledišta katastrofalan. U medicini retko postoji ta količina apsekata koji govore protiv opšte upotrebe „lekova“ kao što je to slučaj sa vakcinama jer za vakcine se ne sprovode duplo­slepe, placebo kontrolisane stu­dije, vakcine se kontrolišu na neželjene posledice samo u kratkom periodu, samo farmaceutske kuće testiraju njihovu sigur­nost, ne postoji nijedan kontrolni sistem nakon njihovog promovisanja, lekari nisu školovani da prepoznaju neželjene efekte vakcina i zbog toga ih ni ne prijavljuju i nedostaju istraživanja tokom dužeg perioda vremena koja bi ispitala zdravstveno stanje osoba koje su vakcinisane i onih koje nisu. Zaključak: o rizicima i neželjenim efektima vakcina ne možemo doneti dati naučne, obavezjuće izjave. Drugi bitan aspekat u kritičnoj analizi vak­cina je, pored sigurnosti, njhovo dejstvo. Jedini dokaz njihove učinkovitosti koji je farmaceutska industrija donela je sero­konverzija tj. stvaranje antitela i dokaz o njihovom prisustvu. U medicini je, među­tim, poznato da antitela ne podrazumevaju odmah i zaštitu organizma. Naš imuni sistem pored humoralnog imunog odgovora

Ivana Janković: „Fabienne i Mateo su dobili obavezne i čak neke dodatne vakcine.”

STAV:„Moja obaveza je da, štiteći svoje, zaštitim i drugu decu.”

21KOSMO

Dr. Komadina: „Opće dobro nitko nema pravo ugrožavati.”

KOSMO22

REPOR TAŽA

Foto

s:Rol

f Kro

n

tj. odbrane na nivou antitela ima i celularni odgovor tj. odbranu na nivou ćelija. Odgo­vorimo na ovo pitanje protivpitanjem: zašto toliki broj ljudi, koji ima primetnu količinu antitela u organizmu, nakon vakcinacije ipak oboli od bolesti od koje bi trebalo da budu zaštićeni? Upravo zbog toga što antitela nisu automatski i zaštita.Treće pitanje koje treba da postavimo je vezano za njihovu potrebu. Bolesti koje su se ranije smatrale normalnima, danas su

postale strašne zbog medijske propagande. Svet upada u strah nakon alarmirajućih vesti o virusima koje se samo nižu. S tim u vezi bih svima preporučio knjigu pedijatra Dr. med. Clausa Köhnleina „Virusno ludilo” („Der Viruswahn”). Jedva da imamo gotovu vak­cinu, već nam treba odgovarajuća epidemija za to i medijska gungula i ludilo već kreće.Moram reći da pitanje da li se deca na dru­gačiji način mogu zaštiti od bolesti ako nisu vakcinisana, unapred pretpostavlja da je vakcina zaštita i da nema nikakve neže­ljene efekte od kojih se moramo zaštititi. Zar vakcine ne mogu biti uzrok mnogim bolestima zbog nedostatka ispitivanja nji­hove sigurnosti? Da bismo odgovorili na ovo pitanje, važno je reći sledeće: bolesti se u prvoj liniji javljaju zbog loše ishrane (nedo­statka vitamina i mikronutrijenata itd.), zbog stvari koje zagađuju naš organizam (alko­

hol, nikotin, lekovi itd.), nečiste vode, nedostatka kretanja, nedostatka svežeg vazduha, duševnih konflikta itd. Vrednost vitamina i raznovrsne ishrane ovde ne moram dalje objašnjavati, kao ni vrednost čiste vode. Najbolje metode za prevenciju i suzbijanje bolesti su dobra kanalizacija, higijena i karantini. Vakcine nikada nisu promenile razvoj velikih epidemija.Može se čuti da nevakcinisano dete pred­stavlja opasnost za drugu decu u svom okruženju. To nije nikakav medicinski argument, već mišljenje fanatika koji nevakcinisanu decu označavaju kao nekon­trolisane biološke teroriste. I u ovom slučaju možemo postaviti nekoliko protivpitanja: kako jedno zdravo dete sa stabilnim imu­nološkim sistemom može predstavljati opasnost od zaraze? Kada već govorimo o masovnoj histeriji – deca koja su sveže vakcinisana živim uzročnicima bolesti (mor­bilama, zauškama, rubeolama, varičelama, rotavirusima) postaju dugotrajni izlučivači infektivnih mikroba (to ume da traje od pet do osam nedelja). Ko je tu onda zaista opa­snost za koga? Koliko često se uspostvljaju pogrešne dijagnoze jer je dete vakcinisano i boluje od bolesti od koje ne bi trebalo? Ako nevakcinisana deca znatno ređe boluju od hroničnih bolesti i nisu sklona infekcijama, kako onda mogu biti opasna za drugu decu? U praksi vidimo da su upravo vakcinisana deca češće bolesna i zaraze se skoro svakom infekcijom. Ko od koga treba da se čuva?Slabljenjem imunološkog sistema kroz unošenje toksičnih supstanci, veštačkih pro­teina, svakojakih hemikalija i tzv. pomoćnih

supstanci koje u sebi sadrže aluminijum nastaju mnoge, teške posledice koje su opi­sane u stručnoj literaturi. Na pakovanjima lepo piše – pročitajte upustsvo ili se posave­tujte sa vašim lekarom ili farmaceutom. No, pametniji bismo bili kada bi se ove toksične supstance uporedile sa placebom. Ukoliko uporedimo jedan otrov sa drugim, nećemo primetiti neželjene posledice jer su nastale kod obe grupe otrova. I ovde možemo posta­viti nekoliko protivpitanja: Zbog čega danas toliki broj dece pati od neurodermatitisa,

astme, alergija, epilepsije, raka, p o r e m e ć a j a ponašanja i pažnje, autizma i t d ? Z b o g

čega se ne spro­vode dugoročne

duplo­slepe, pla­cebo kontrolisane

studije koje bi uporedile vakcinisane osobe sa nevakcini­

sanima? Kako ubrizgavanje visokotoksičnih supstanci može biti bez posledica? U vakci­nama se nalaze, kako alergene i kancerogene, tako i teratogene supstance.Jedan od glavnih uzočnika nuspojava je bila živa koja je godinama bila sastavni deo vakcina. Danas se više ne koristi jer su ljudi shvatili da su štete koje ona stvara preočigledne. S obzirom na to da je sastav vakcina jedan visokosloženi hemijski koktel, ne postavlja se toliko pitanje šta, već zašto ubrizgavamo tako nešto u zdrave bebe? Ovo pitanje postaje još važnije kada počnemo da prispitujemo gore navedenu sigrunost i učinkovitost.Još jedno aktuelno pitanje je pitanje autizma koje je danas u nauci vrlo kontroverzno. Postoji nekoliko novijih, ogromnih stu­dija koje pokušavaju da ospore tvrdnju da su vakcine uzročnici autizma, ali i mnogo studija koju tu vezu dokazuju. Preporu­čujem knjigu W. Klingelea „Autizam i vakcine” (Autismus und Impfen”), kao i kontroverzan film, koji niko ne sme da gleda – „Vaxxed”. I ovde možemo da se zapitamo: Ako je vaše dete bilo potpuno zdravo do vakcinacije – budno, koncen­trisano, predano i razvija se potpuno normalno, a nakon vakcinacije dobija groznicu, prodorno vrišti, ne poravlja

se, menja se iz korena, sve što je naučilo prestaje da radi, postaje sve nesigurnije i stalno pada, više ne uspostavlja kontakt očima, počinje da udara glavom o zid – zar ne biste posumnjali da uzrok za sve to leži u vakcini, čak iako farmaceutska industrija to pokušava da negira?Postanimo opet radoznali i počnimo se informisati. Nažalost, više se informišemo o sigurnosti i učinkovitosti kada kupujemo auto nego kada treba da ubrizgamo vakcinu u naše zdravo dete.”

Rolf Kron je otac troje nevakcinisane i zdrave dece.

TVRDNJA:„Vakcine nikada nisu promenile razvoj velikih epidemija.”

Dr. Kron: „Zar vakcine ne mogu biti uzrok mnogim bolestima zbog nedostatka ispitivanja sigurnosti?”

Foto

s:Rol

f Kro

n

Eine

Info

rmat

ion

des L

ande

s Nied

erös

terre

ich

KOSMO24

REPOR TAŽA

STAV. Dve potpuno neobične reperke sa Balkana — Xéna iz Srbije i Duffy sa Kosova — razbijaju sve predrsude. Za KOSMO otovreno govore o svojoj muzici, seksualnosti i njihovom prijateljstvu.

„Naša poruka je — mržnjaje nepotrebna”

Piše: Kristina Janković

Foto

s: M

arlen

a Igl

sede

r

K ada sam prvi put srela Xénu, osta-vila je na mene utisak neumorne partijanerke. Tada nisam znala

koliki teret ona, zapravo, nosi sa sobom. No, upravo je ovaj teret čini jednom pre-divnom osobom. „Why be sane when you can be insane?” („Zašto biti nor-malan, kada možeš biti lud”) je životni moto ove 24-godišnje Bečlijke srpskog porekla. „Baš smešna izreka” – pomislila sam, ali sam nakon dubljeg razmišljanja došla do zaključka da niko od nas nije u potpunosti „normalan”.

Mlada umetnica je deo produkcije „FEMME DMC” koju je osnovala Duffy, 30-godišnja devojka sa Kosova i koja je nakon razarajućeg rata 90-ih godina svoj novi dom pronašla u Beču. Xéna je kopro-ducent i zajedno sa njom vodi produkciju. Jedna devojka sa Kosova i jedna iz Srbije zajedno stvaraju hip hop muziku – neo-bično, zar ne? Ali njih dve ne razbijaju samo ovu predrasudu, već i mnoge druge.

Netipične BalkankeČim sam ušla u Duffin studio, dočekale su

me slike akta i apstraktne fotografije. Duffy i Xéna su mi odmah ponudile hranu, kafu i čaj. Koliko u prvu ruku deluju tipično bal-kanski, toliko su i neobične.Izgledaju kao dve izgubljene sestre. Duffy je sitna, ima jako izblajahnu, kratku kosu, nosi polo majicu upasovanu u „cigara-pan-talone”. Xénina odeća oslikava skladnost boja koju je upotpunila crvenom banda-nom. Njen izgled je upadljivo ležeran i

25KOSMO

je nepotrebna”

Foto

s: M

arlen

a Igl

sede

r

istovremeno šaljiv. I dok Xéna opušteno pali cigaru, Duffy mi priča o svojim kon-troverznim tetovažama. Jedna od njih je puška i simbolizuje rat koji je ova muzičarka doživela. Nakon objašnjenja, široko se nasmešila, nagnula ka meni i rekla: „Odra-sla sam na Kosovu. Samim tim sa morala i rat da preživim. Osim toga sam lezbejka, a ovo je moja lezbejska ruka. Inače, moj lični rekord je 30 sekundi.”Obe umetnice svako malo ubacuju viceve u konverzaciju i grohotom se smeju. Njih

dve ne upadaju ljudima u oči samo u Beču. U državama porekla one predstavljaju pravu atrakciju. Mnogi ljudi na Balkanu ne prepoznaju iz prve da se radi o njihovim zemljakinjama. „Baš zato što tako izgledam ljudi ne mogu prepoznati da sam sa Kosova. Pozdravljaju me na engleskom i kažu – ćao, dobro došla na Kosovo. No, brzo im postane jasno da sam ipak odatle kada poč-nem da pričam na albanskom. Uvek pokažu interesovanje za mene i veoma su prijatni”, objašnjava Duffy.

Odnos prema domoviniBez obzira na sve, ona Kosovo doživljava svojom domovi-nom i tamo se oseća dobro. Može se reći da joj je na Kosovu, čak, prijatnije nego u Beču jer je ona u Austriju došla tek pre 11 godina i tada je bila suočena sa, za nju, dosta hlad-nom kulturom. „U početku sam imala problema da se prilagodim ovdašnjem životu.

Ljudi su mi izgledali beživotno i nisu bili tako srdačni kao na Balkanu. Osim toga, stalno su mi svi govorili – govori nemački”, priča mi ova sitna „šefica”.I dok Duffy priča svoju priču, Xéna sleže ramenima. Iako rođena u Srbiji, ovde se oseća najbolje jer je tu odrasla. Austriju najviše ceni zbog toga što je tu slobodna i ima osećaj da je prihvaćena. U Srbiji se ne oseća dobro. Njen stil se tamo ne prihvata i zbog toga često upada u neugodne situa-cije. „U Srbiji se osećam kao stranac, ali na

negativan način i uopšte nemam utisak da sam shvaćena ili prihvaćena”, objašnjava mlada Bečlijka srpskog porekla. Iako priča potpuno otvoreno, njen emotivni pritisak se i te kako oseća. „U Srbiji nikada nisam otvoreno rekla da sam gej. Nikada mi nije data šansa da pokažem ko sam. Umesto toga ljudi samo spekulišu i to je veoma neprijatno”, objašnjava nam. Kako kaže, glavna razlika između Duffy i nje je u tome što ona nije

odrasla na Balkanu i navikla je na dru-gačiji stil života. Nakratko sam se zamislila i zapi-tala, da li ona ovim rečima možda štiti ljude u njenoj zemlji porekla,

jer – za ne treba svi da prihva-timo ljude takve kakvi su i da

im omogućimo prostor da normalno postoje i da

se osećaju dobro u svojoj koži?I Xéna i Duffy su lezbejke i n e p o k u š a -vaju da sakriju svoju seksula-nost. Mnogim r o d i t e l j i m a homoseksual-

nost stoji kao kost u grlu, pogotovo kada se radi o njihovoj deci. Balkanski rodi-telji i dan danas

smatraju ljubav prema istom polu za neku vrstu greha.Bez zadrške mi ove muzi-

čarke pričaju o svom „comig-outu”. Duffy se uspravlja i kaže: „Moji roditelji su to u međuvremenu prihvatili. Bila je to teška borba, ali rekla bih da smo na kraju svi izašli kao pobedenici. Potpuno otvoreno pričam majcim o mojim devojkama.” Xéna potvrdno klima glavom i dodaje da je njena majka podržava uprkos svemu. O svom ocu ne želi da priča. Šalje mu kratak pozdrav i spušta pogled na pod.

Od prijateljstva do sestrinstvaBez obzira na sve, ova 24-godišnjakinja deluje potpuno pozitivno. Iako je teško padaju pitanja o porodici, gleda u Duffy i priča: „Duffy je moja sestra. Čak i moja majka kaže da je dobila drugu ćerku kroz nju.” Obe dižu ruke i ukrštaju ih u orla – simbol Albanije. Ovaj simbol je za Srbe veoma provokativan, ali Xéna uopšte ne pridaje pažnju nacionalnom ponosu. Prijateljstva poput njhovog su, nažalost, retka. Teret prethodnih generacija pre-bacuje se na mlađe No, Xéna i Duffy se distanciraju od mržnje. Mlada muzičarka sa osmehom na licu priča kako je upoznala savoju koleginicu: „Potpuno iskreno, kada sam videla Duffy, pitala sam je odakle je i rekla mi je sa Kosova. Onda me je pitala

IDENTITET„U Srbiji mi nikada nije data šansa da pokažem ko sam.”

Dok priča o svojim iskustvima, ova par-tijanerka otkriva svoju osetljivu stranu.

Mlada umetnica je deo produkc i je „FEMME DMC” koju je osnovala Duf f y, 30 -godišnja devojka sa Kosova.

„Zašto biti normalan kada možeš biti lud” je glavni život-ni moto Xéne, mlade Bečlijke poreklom iz Srbije.

KOSMO26

REPOR TAŽA

Foto

s: M

arlen

a Igl

sede

r, Li

llow

Whi

te

odakle ja dolazim i rekla sam joj iz Srbije. Pogledale smo se i rekle jedna drugoj – pa gde si! Odmah smo postale najbolje druga-rice i naše poreklo nam uopšte nije bitno.” Duffy se slaže i dodaje: „Još je i bolje zato što je sa Balkana!”

Njihova poruka sažima prijatelj-stvo i ljubav prema sebiDok Xéna završava priču o njihovom upoznavanju, Duffy je prijateljski tapše po ramenu i objašnjava: „Mi smo ovde da bismo pokazale mlađim generacijama da je mržnja nepotrebna. Može se živeti druga-čije i mi živimo taj život.”Svojom muzikom „FEMME DMC” inspirišu mnoge ljude na prijateljstvo, pri-hvatanje i ljubav prema sebi. Ovo poslednje mnogim ljudima predstavlja veći problem nego što bi se reklo.Mladi ljudi sve češće pate od depresije

zbog prevelikih očekivanja savremenog društva. Mnogi od nas na svet dolaze sa teretom. Xénina poruka je da je to sasvim u redu i da nas ne čini manje vrednima. Mlada muzičarka obrađuje svoja isku-stva kroz tekstove i nada se da time može pomoći i drugima. Xéna je već od detinjstva okružena ljudima sa psihičkim problemima i ravnotežu traži u muzici. Svoje tekstove piše na engleskom, kako bi svi mogli da ih razumeju. Njena najvažnija poruka na engleskom je „It's okay to be insane” („u redu je biti lud”) i ona predstavlja neku vrstu slanja ljubavi prema svima, a posebno prema onima koje društvo vidi kao psihički bole-sne. „Želim da ludo predstavim kao nešto pozitivno. Od detinjstva sam okružena lju-dima koji su imali psihičke probleme. Moj cilj je da im pokažem da su ti problemi deo njih, ali da nisu njihova glavna odlika”, kaže Xéna. I dok priča o ovoj temi, oči joj se sve više pune suzama. Hladna fasada počinje da se topi i jedno nežno, osetljivo biće izbija

na površinu. Čak i ja, pišući ovaj tekst, suz-bijam nalet emocija. Šta se tačno desilo u njenom detinjstvu, izbegava da ispriča.U njenoj matici Srbiji je mentalna, zdrav-stvena pomoć prilično ograničena. Ljudi, kojima je potreba psihološka podrška, često bivaju prepušteni sami sebi ne samo od strane zdravstvenog sistema, već i od nji-hove okoline. Ova tema predstavlja tabu u većini porodica jer psihičke poteškoće često dovode do potpunog isključenja iz društva.Svojom muzikom Xéna želi da dopre i do balkanske zajednice, ali joj je potrebno još vremena. „Od detinjstva posmatram kako ljudi sa psihičkim bolestima na Balkanu dobijaju negativan pečat. Volela bih da se ta situacija popravi i da ja učinim nešto po tom pitanju. Iako bi taj proces bio veoma komplikovan i dug i zahtevao mnogo rada, znam da bismo uspeli”, objašnjava Xéna dok me s puno nade gleda u oči. Smejemo se i osećam se prihvaćenom. Osećaj koji se u današnjem društvu smatra privilegijom i retko daje, a posebno retko onim ljudima koji važe za „lude”. Ali zar nismo svi pomalu ludi? „Zašto biti normalan kada možeš biti lud” je za mene postala poruka ljubavi prema samoj sebi. Budi ono što jesi, budi lud, prihvati sebe onakvim kakav jesi i nauči da ceniš druge zbog onoga što oni jesu.

SESTRINSTVO: Xéna i Duffy su nerazdvojne kao da su sestre. Nažalost, prijateljstva poput njhovog su veoma retka jer se teret prethodnih generacija prebacuje na mlade.

PORUKA: Kroz svoj moto „u redu je biti lud” Xéna želi da poruči mladim ljudima da vole svaku stranu svoje ličnosti.

FEMME DMCinspiriše mnoge na prijateljstvo, prihva-tanje i ljubav.

Duffy ima više tetovaža, a ova simbolizuje rat koji je doživela 90-ih godina u Jugoslaviji.

Mlada muzičarka obrađuje svoja isku-stva kroz tekstove i

nada se da time može pomoći i drugima.

Foto

s: M

arlen

a Igl

sede

r, Li

llow

Whi

te Die Stadt Wien fördert Ihr ZuhauseMehr leistbare Qualität für Ihre eigenen vier Wände dank zahlreicher Förderungen der Stadt Wien.Leistbar, gemütlich und sicher – so möchten viele wohnen. Die Stadt Wien unterstützt Sie dabei, dass das möglich ist und bleibt. Neben dem geförderten Wohnbau, in dem mehr als 60 Prozent der Wienerinnen und Wiener leben, unterstützt Sie die Stadt auch mit ganz konkreten Maßnahmen und Förderungen zur Verbesserung Ihrer persönlichen Wohnqualität.

• Hitzeschutz: Förderung für Jalousien, Rollos und Sonnenschutz

• Sicherheitstüren: Förderung des Einbaus einer einbruchshemmen-den Wohnungseingangstür

• Barrierefreiheit: Förderung von alters- und behindertengerechten Umbauten

• Sanitärbereich: Förderung für Modernisierungen in Bad und Klo

• Thermisch-energetische Sanierungen: Förderung bei Eigenheimen und in Kleingärten

• Schall- und Wärmeschutzfenster: Förderung für mehr Energie-Effizienz

Mehr Informationen dazu und zu vielem mehr finden Sie unter dem Info-Telefon 01/4000-74860 und im Internet unter wien.gv.at/wohnen/wohnbaufoerderung

Foto

: Get

ty Im

ages

Bezahlte Anzeige

PR_04_MA50_F4W_200x280.indd 1 26.02.20 08:57

KOSMO28

MUZIKA. Nakon Balkana, Beč je definitivno sledeći na listi bogate ponude domaće muzi-ke. Bilo da se radi o narodnoj muzici ili ex-YU rocku, ovi muzičari nam svaki vikend na maj-storski način sviraju note naših domovina.

Foto

s: iS

tock

phot

o

Face bečkognoćnog života

Pišu: Dušica Pavlović i Manuel Bahrer

COVER

Božidar Boki Radenković

„Kada nisi usmeren samo na jedan žanr i možeš da sviraš sve, onda te svi traže.”

Jedan od najpoznatijih muzičara u Beču, svoju muzičku karijeru je započeo u ovom gradu dok je još u Grazu studirao na Jazz akademiji. Nakon završenih osnovinih studija upisao je master studije pedagogije za jazz gitaru. U Beču je zajedno sa svojim kolegama osnovao bend „Chorus” čiji je član i dan danas. Osim što svira od utorka do ponedeljka, Boki predaje muzičko obra-zovanje u Vienna International School. Čini se da se ovom jedinstvenom talentu muzički put s lakoćom otvarao: „Može da bude izuzetno teško, a može da bude i lako. Meni je bilo lako jer sam odrastao na narodnoj muzici. Moj otac je muzičar i bili smo obrazovani da znamo sve da svi-

ramo. Kad sam došao u Austriju, mogao sam da sviram sve što sam hteo. Nisam imao nikakva ograničenja. A kad možeš da sviraš sve, onda te svi traže. Da sam samo znao da sviram jedan instrument ili jednu vrstu muzike, bilo bi teško”, objašnjava ovaj svestrani muzičar koji svira nekoliko instrumenata – harmoniku, klavir, gitaru, bas gitaru i buzuki. Iako ima pune ruke posla, Boki ne prestaje da radi na novim projektima: „Sa kolegom želim uskoro da osnujem jedno kulturno udruženje koje će objediniti i časove muzike i jezika i ostale vrste radionice. Ukratko – želimo da napravimo mesto koje će doprineti integraciji kroz muziku i kulturu.” Na

pitanje kako uspeva da izbalansira prezau-zet poslovni život sa porodicom, dvostruki otac odgovara vrlo jasno: „Pošto potičem iz porodice u kojoj to uspeva – moj otac je pro-fesionalni muzičar već 40 godina i smatram da sam imao savršeno detinjstvo iako je svi-rao svako veče – mislim da se može postići porodična harmonija uprkos takvom poslu. Ne vidim razliku između našeg posla i apo-tekara koji rade noćne smene. Potrebna je tolerancija. Jedina mana profesionalnog muzičara je što nema dovoljno vremena za svoje pesme.” Od svih klubova u kojima svira, Boki definitivno izdvaja Beertiju kao jedino mesto gde muzičari mogu da dođu do svog izražaja.

29KOSMO

Foto

s: K

OSM

O

KOSMO30

COVER

Foto

s: K

OSM

OJovan Torbica

„Uvek sam mislio da ću se držati funka i jazza, no život me odveo u kafanu.”

Kao mladi student iz SFRJ Jovan Torbica je došao u Beč sa ciljem da nastavi za Ame-riku, tj. New York. Upisao je ovde muzički konzervatorijum koji na kraju nije završio. „Nisam došao sa namerom da završim stu-dije jer mi nije bio cilj da posle predajem. Svoj muzički put u Beču sam zapravo počeo u kafani. Pare su stvarno bile dobre, a uz to sam imao priliku da naučim sve žanrove, koji su se tada izvodili u bivšoj Jugosla-viji”, ispričao nam je Jovan. Nakon što je napustio Srbiju, hteo je da ide u SAD da svira svoju omiljenu vrstu muzike. „Uvek sam mislio da ću se držati funka i jazza, no bendu „Tschuschenkappelle” je bio potre-ban basista i tu sam ja uleteo. Isplatilo mi se

što sam prošao kafansku školu i tako naučio svirati sve žanrove. Od jazza se nije moglo, pa doduše ni dan danas ne može da se živi”, iskreno se požalio Jovan. Pored Austrije i ostalih zemalja Evrope, Torbica je svirao i po belome svetu, poput Južne Afrike i Koreje. Danas nije samo omiljeni basista Wiener Tschuschenkapelle, već važi za jednog od najboljih svirača ovog instrumenta u celoj Austriji pa i šire. Nedavno je Jovan Torbica objavio svoj prvi studijski album koji ga ne nazvao „Viennoise”. „CD sam snimio sa svojim prijateljima, odličnim muzičarima odavde iz Beča. Mada bih voleo da istaknem mog najboljeg prijatelja i producenta Renata Kollera, koji je možda najzaslužniji za rea-

lizaciju ovog projekta. Ime Viennoise sam izabrao jer je baš bečka varijanta i imam nameru da album promovišem što više, kako ovde, tako i van austrijskih granica jer moja produkcijska kuća sarađuje sa mnogobrojnim zemljama”, ponosno nam je rekao Jovan. Dosadašnje kritike za nje-gov prvenac, koji je pravi miks takozvanog world musica, su bile odlične. Iako se Jovan Torbica bavi različitim žanrovima, Balkan u njegovom srcu zauzima posebno mesto: „Ima tih starih, dobrih, kafanskih pesama. Kafanski zvuk je nekad bolji od originala. Žao mi je što se stari dobri hitovi ne sni-maju danas uz pratnju kvalitetnih bendova. Možda to bude moj sledeći projekat.”

31KOSMO

Jelena Đukanović

„Žene mogu uspjeti u svijetu muzike i bez prodavanja svog tijela.”

Jelenina priča o dolasku u Beč je sasvim neobična. Dok je većina muzičara unapred planirala svoj studentski boravak u Austriji, ona je samo pratila svoj instinkt. „Sve se desilo spontano. Došla sam na deset dana na rođendan kod druga i odlučila da osta-nem. Otišli smo u nekadašnji lokal ’Maršal’ . Tokom večeri su moji prijatelji predložili da i ja nešto otpjevam i odsviram. Tako sam dobila svoju prvu ponudu za posao u Beču. Naravno da sam prihvatila jer sam u Tuzli radila za daleko nižu dnevnicu. Nisam vje-rovala da ću doći dokle sam došla jer sam sve sama naučila – i da sviram gitaru i da pjevam. Prije godinu dana sam upisala jazz solo pjevanje i gitaru na konzervatorijumu

i jako sam zadovoljna kako se sve odvija”, priča nam ova talentovana Tuzlanka na čije svirke obožavaju da idu sve ex-YU Bečlije. Njen prvi dodir sa muzikom dogodio se još tokom školskih dana: „Sve je počelo u školskom horu i zahvaljujući mojoj nastav-nici muzike Evici Cerić koja je zaslužna za to što se danas bavim muzikom i koja je odigrala veliku ulogu u mom životu. Ona me je gurala i insistirala da postanem solo pjevač. Nakon tog perioda osnovala sam bend ’Semantik’. Krenuli smo da radimo svirke, bili smo predgrupa ’Zosteru’ i sve se odvijalno idealno. Svirali smo punk i rock. Bend na koji sam jako ponosna i dan danas je ’Fetus’ koji sam, nažalost, napu-

stila.” Veoma tražena i popularna, Jelena od srede do nedelje ne ispušta gitaru iz ruke, a njen jedinstven glas i muziciranje možemo čuti po svim poznatijim bečkim lokalima. Iako svira „sve što vole mladi” Jelena u svojim autorskim pesmama prati rock, a privatno najviše sluša flamenco i fado i fascinirana je španskom i portugal-skom kulturom. Nedavno se više posvetila snimanju pesama, a za kraj marta planira veliku promociju novih pesama i spotova u klubu Beertija. Jelena nije samo poznata po svom muzičkom talentu, već i po svojim šalama i smislu za humor kojima ukrašava svako svoj nastup. Stoga je odlučila da pored pesama napiše i svoju stand-up komediju.Fo

tos:

KO

SMO

Foto

s: Je

lena Đ

urić

Jelena Đurić

„Muzika je moja droga. Svakim danom sam sve više ovisna o njoj..”

Mlada pevačica iz Modriče, Jelena Đurić se već od svoje četvrte godine bavi pevanjem. Još u vrtiću je pokazala ogroman talent za muziku. Nakon učešća u horovima i u jed-noj etno grupi, odlučila je da oproba svoju sreću u muzičkim takmičenjima, kako u Bosni i Hercegovini, tako i u Srbiji. Potom ju je sudbina odvela u austrijsku prestonicu. Iako vrlo vešto barata makazama i maska-rom, jer je uspešno završila obrazovanje za frizera i šminkera, ljubav i strast za muzi-kom su ipak prevagnule, te se njome i bavi danas primarno. „Odlučila sam da dođem u Beč jer je glavni grad muzike, a o straho-vima za opstanak zbog svog izbora profesije nikada nisam puno razmišljala, već me je

vodio instikt. Muzika je moj poziv. Još u vrtiću je vaspitačica formirala pjevačku grupu, a jedino sam ja galamila u cijeloj grupi. Nisam joj ostavila izbora nego da me izdvoji kao solistu”, ispričala nam je uz smeh Jelena. U našem razgovoru rekla nam je da radi punom parom, a da u pro-seku ima tri do četiri nastupa nedeljno. „Ne može ti dosaditi nešto što najviše voliš na svijetu. Muzika je moja droga, dakle sva-kim danom sam sve više osvisna o njoj”, dodala je. Na pitanje da li je tačno da pevači više zarađuju od bakšiša nego od honorara i da li postoje pesme koje su se joj smučile Jelena nam je iskreno rekla: „Što se bakšiša i honorara tiče, to uvijek zavisi od svirke.

A da budem direktna: Brazil i Cipele sam toliko puta pjevala da bi mi neka mala pro-mjena dobrodošla. Ali inače pjevam sve što volim, nebitno da li je narodna, zabavna ili bilo koji drugi žanr.” Bečka publika može uživati u Jeleninom glasu – uglavnom u klubovima Tesla, Beertija, Prestige i Hill. Žiri šou programa „Pinkove zvezde” je imao samo reči hvale za Jelenin izuzetni vokal, a Svetlana Ceca Ražnatović joj je čak dala i nadimak „Cunami iz Modriče”. Jelena nije htela da otkrije našoj redakciji šta planira u bliskoj budućnosti. „Neka to bude moje malo iznenađenje”, rekla nam je uz svoj šarmantni osmeh kojem niko ne može odoleti.

KOSMO32

COVER

Nemanja Vuksan

„Dovoljno je da si svjestan svoje sreće jer možeš da živiš od onoga što voliš..”

Nemanja Vuksan (35), umjetnik iz Banjaluke, već je odavno poznat bečkoj muzičkoj sceni kao jedan od najtalento-vanijih mladih ljudi sa naših prostora. U okviru svog Chorus benda, nedavno je objavio pjesmu „Druže moj”, kojom je privukao je pažnju mnogih, pa je KOSMO odlučio da poseti Nemanju u njegovom backstageu. „Muzikom sam, sasvim slučajno, počeo da se bavim prije devet godina i bavim se do dana današ-njeg, rekao bih – uspješno. Na početku, dok mi je muzika bila hobi tj. dok nisam počeo da živim od nje, svirao sam samo ex-YU pop rock, ali, kako je vrijeme pro-lazilo i kako sam više ulazio u tu priču,

koncerti, kao i drugi muzički pravci, su sami počeli da se nameću”, započi-nje priču ovaj mladi umjetnik. „Pjesma ’Druže moj’ je čekala sedam godina da se snimi i jako sam sretan i zadovoljan kako je sve ispalo: od muzičkog dijela, pa sve do videa. Krajem novembra smo imali premijeru spota na YouTube kanalu ’IDJ Tunes’, pa nas poslušajte, podijelite, lajkujte. Sad već planiramo da krenemo da radimo na drugoj pjesmi, ali o tome još ne mogu govoriti. Za sada, pjesme će da izlaze kao singlovi, a kad se snimi dovoljan broj, zaokružiće se u jedan fin album.” Ovaj mladi i talentovani umjetnik nije samo izvrstan pjevač, već

i muzičar. „Sviram gitaru i pjevam. Šta više volim, zavisi u kom sastavu radim, ali mislim da mi je pjevanje za nijansu draže. Što se inspiracije tiče – dovoljno je da si svjestan svoje sreće jer možeš da radiš ono što voliš i da od toga živiš. To je savim dovoljna inspiracija i satisfakcija”, kaže Nemanja i otkriva nam svoje naredne planove: „Trenutno nam je prioritet da se okrenemo autorskom radu (i snima-nju vlastitih pjesama), ali to ne znači da ćemo smanjiti broj nastupa. Nastupamo od utorka do nedjelje svake sedmice, a mjesta mogu da vide na društvenim mrežama, poput Facebooka:www.facebook.com/chorusband.official/

33KOSMO

Foto

s: N

eman

ja V

uksa

n

KOSMO34

ZDRAVLJE

Foto

s: iS

tock

phot

os

UZROCI. Kašalj može da se javi iz više ra-zloga, a najčešće se misli da je posledica

prehlade, pa se tako i leči. No, uzroci su različiti, kao i metode lečenja.

Piše: Vera Marjanović

Dosadni i napornikašalj

iskašljava, i suvi ili nadražajni, kada nema iskašljavanja. Infek-cije gornjih disajnih puteva stvaraju kašalj koji je najčešće nadražajni. Infekcije donjih disajnih puteva tj. baze pluća, najčešće su praćene produktiv-nim kašljem.

Šta izaziva pojedine vrste kašlja i kako se leče?U slučaju bakterijskih infek-cija, uzimanje antibiotika ima smisla i, naravno, dovodi do izlečenja. Kod virusnog nadra-žajnog kašlja ili alergijskog kašlja, antibiotici ne pomažu, čak su i kontraproduktivni: usporavaju lečenje i stvaraju podlogu za gljivične infek-cije. Virusni kašalj najbolje je lečiti simptomatski, lekovima koji olakšavaju iskašljavanje ili smiruju nadražaj na osnovu nalaza lekara. Alergijski kašalj izazivaju razni sitni materijali iz vazduha koje udišemo, poput prašine, hemikalija, polena ili životinjske dlake. Kašalj izaziva i tzv. reflux tj. povećano lučenje želudačne kiseline koja iz želuca kroz jednjak dospeva čak do ždrela i tu izaziva nadražajni kašalj koji se takođe ne može lečiti antibioticima. Najbolje pomažu neutralizatori kise-line, poput baznih tableta i inhibitori produkcije kiseline u samom želucu. Kašalj izazi-vaju i neke vrste lekova, kao što

K ašalj – simp-tom, ili još bolje reći

– fenomen koji se javlja izuzetno često kod čoveka,

vrlo se teško pod-nosi, posebno zato

što ume da potraje, a ne prestaje. Iscr-

pljuje organizam i nije ga lako obuzdati. Ljudi

koje uhvati ova napast, obično misle da je to posle-dica prehlade, naročito ako je praćen sekrecijom. Onda jedni počnu da primenjuju sve moguće prirodne metode lečenja. Ako kašalj brzo prođe zato što mu je izazivač bio benigan, sredstvo koje ga je „zaustavilo” patentira se dalje kao savršeni lek. Međutim, druga grupa pacijenata, čim se makar malo nakašlje, juri u lekarsku ordinaciju i zahteva antibiotike. Ponekad su ljudi gluvi na objašnjenja doktora da im ta terapija nije potrebna. Zamolili smo Dr. Vesnu Budić Spasić, dugogodišnju sarad-nicu magazina KOSMO, da nam pobliže objasni fenomen kašlja.

KOSMO: Doktorka, koje osnovne vrste kašlja postoje?Dr. Vesna Budić Spasić: Osnovna podela kašlja je na pro-duktivni, kada pacijent obilno

Pojedini ljudi kašlju dugo, a lekari tvrde da su zdravi. Gde može biti njihov problem?Kašalj može biti i psihičke pri-rode. Pacijenti koji su u stresu ili boluju od nekih blažih oblika depresije ili panike, kašlju-caju mesecima, a da lekar ne može naći uzrok. Dijagnoza se postavlja sistemom eliminacije, odnosno tako što se isključe sve ostale bolesti disajnih organa. Lekar mora da pregleda paci-jenta pre svega slušanjem pluća, može da napravi radiološki snimak pluća ili da izmeri kapa-citet pluća i sadržaj kiseonika u krvnim sudovima.

Da li je svaki dugotrajni kašalj ili kašljucanje psi-hičke prirode?Naravno da nije. Kad klinička slika pacijenta kod lekara pobudi sumnju na ozbilj-niju bolest, postoji ceo niz detaljnijih ispitivanja koja se primenjuju kako bi se sumnje otklonile ili potvrdile, te kako bi se blagovremeno krenulo sa lečenjem. U svakom slučaju, kad se pojavi kašalj, obavezno se treba javiti lekaru koji će ustanoviti pravi razlog i odre-diti odgovarajuću terapiju.

Da li narodne lekove pro-tiv kašlja uopšte ne treba uzimati?Ne , na ravno! Doma će metode lečenja mogu samo pomoći da se kašalj pobedi, ali tek nakon lekarskog pre-gleda i određivanja osnovne terapije. Vrlo je efikasan čaj od belog sleza, ali i druge vrste čajeva, kao i inhalacija na mentolu, eukaliptusu ili nani. Pomoći će svakako i osvežavanje vazduha u pro-storijama, klimatsko lečenje, slane sobe i td.

su takozvani ACE blokatori za lečenje visokog pritiska. Najefi-kasnija terapija je ukidanje leka i zamena preparatom iz neke druge grupe koji nema kašalj kao neželjeno dejstvo.

Koliko kašalj može da traje?Akutni kašalj bilo koje pri-rode, nakon izvesnog vremena i primenjene terapije, prestaje. Međutim, hronični kašalj, kao simptom hroničnih bolesti pluća ili disajnih organa, traje mnogo duže i uvek se vraća, čak i ako je privremeno prestao. Hronični opstruktivni bronhi-tis, emfizem pluća, sarkoidosa, bronhialna astma, TBC, kao i

tumori pluća su bolesti praćene dugotrajnim i recidivirajućim kašljem koji zahteva vrlo kom-pleksnu terapiju. Nažalost, on ima tendenciju stalnog napredovanja i pogoršavanja, posebno ako je potenciran pušenjem. Takvim pacijentima su potrebni inhalatori, kortiko-steroidi, antialergici, vrlo često antibiotici, kiseonik, lečenje u vazdušnim banjama, kao i prevencija i zaštita u obliku različitih vakcina. Moram naglasiti da sve metode lečenja pokazuju umanjene rezultate u odnosu na očekivane, ako da su kombinovane sa duvanom. kašalj

TERAPIJANačin lečenja zavisi isključivo od vrste uzroka.

Postoji ceo niz detaljnih ispitivanja kako bi se otkrio uzrok kašlja, a slušanje pluća je prvi korak.

KOSMO36

ŠunkaPiše: Dušica Pavlović

u kruhu

Foto

s: iS

tock

phot

o

USKRSNJA DELICIJA. Približava nam se najra-

dosniji krišćanski blagdan, a tim povodom vam

predstavljamo specijalitet koji je nerazdvojni dio

prave uskrsne trpeze.

KUHINJAKUHINJA

Težina pripreme: • • • • •Trajanje pripreme: 150 minuta

Sunka u kruhu

Priprema:Za tijesto uzdignite kvasac s malo mlijeka, brašna i šećera.

U posebnoj posudi pomiješajte brašno, prašak za pecivo, sol, dodajte uzdignuti kvasac, a zatim sipajte pomalo mlake vode. Miješajte mikserom, sve dok se tijesto ne pretvori u kuglu i počne se potpuno odvajati od posude i mješalica miksera.

Tijesto prekrijte čistim ubru-som, ostavite da se diže. Ako

je potrebno, može se više puta premijesiti.

Dok se diže tijesto, u posudu za kuhanje s vodom stavite odmo-

tanu, opranu rolanu lopaticu ili sušenu lopaticu ili šunku. Prokuhajte je oko pola sata do 40 minuta, ovisno o težini. Kad se meso prokuhalo, izvadite ga iz vode, obrežite kožu, ako je ima ili masnoće koje su višak. Cijelu lopa-ticu omotajte sa kuhinjskim papirom, dobro je osušite. Neka stoji tako omo-tana papirom, dok vi pripremite tijesto. Tijesto premijesite, razvaljajte na oko 2-2, 5 cm debelo, na sredinu tijesta stavite šunkicu, omotajte je tijestom i dobro zatvorite.

U nauljen pleh za pečenje premje-stite šunkicu sa tijestom, premažite

sa malo ulja i vode, te pecite oko 40 do 60 minuta na 180°C. Kad je pečena, kistom namočenim u rastopljeni maslac namažite cijeli pečeni kruh da korica još više omekša. Izvadite iz pleha, stavite na rešetku i zamotajte u čist ubrus da se

ohladi.

Sastojci:• 1 kom. oko 1,5-2 kg šunke • 1 žlica maslaca

Tijesto• 1 kg -1,2 kg glatkog brašna • 1 i 1/2 kockice kvasca • 1 vrećica praška za pecivo • 1 žličica soli • 2,5 dl mlijeka • po potrebi mlake vode • 1 žlica šećera

3.

4.

2.

1.

Šunka

Foto

s: iS

tock

phot

o

Težina pripreme: • • • • •Trajanje pripreme: 150 minuta

Putovanje od Beča do Bratislave novim Twin City Linerom:

Od prošle sezone novi katamaran, prepun eksklu-zivnih usluga, juri po Dunavu ka našoj susednoj zemlji ‒ Slovačkoj.

Pravi komfor i na Dunavu i na webu Kako bi naši gosti uvek bili u toku sa dešavanjima na internetu, obezbedili smo im besplatan, brz i jednostavan bežični inter-net (WLAN⁄WiFi). Prazne baterije na telefonima i tabletima su od sada stvar

prošlosti: dve stanice za punjenje elektronskih ure-đaja obezbeđuju dovoljnu količinu struje za sve. Na gornjoj palubi – odmah iza komandnog mosta katamarana – nalazi se nova, komforna Captain’s Lounge sa 35 novih sedi-šta i devet stolova. Mesta u ovoj loži, za koja vlada veliko interesovanje, mogu se rezervisati poje-dinačno ili u kombinaciji sa dva, četiri i šest sedišta za stolom. Stolovi su obe-leženi imenima prelepih mesta pored kojih se pro-lazi na putu do Bratislave:

Beč, Deutsch-Altenburg, Devin ili Bratislava. Tokom putovanja serviramo pića i hranu, a moguće je unapred rezervisati individualni kejtering za posebne prilike. Novi Captain’s Lounge je idea-lan za sve vaše ekslkuzivne događaje.

Sa točkova na brodZa naše najmlađe putnike pripremili smo posebno iznenađenje: mališani će od ove sezone posebno uživati u našem izletu jer smo za njih spremili male pakete dobrodošlice „Twinny-Welcomepaket“ sa jednom kartom vodenih puteva od Beča do Bratislave koju mogu bojati tokom čitavog izleta. Uz to dobijaju i dva slatkiša na poklon.Biciklistička traka „Velo 6“ od Beča do Bratislave, koja je dugačka oko 60 kilo-metara, predstavlja pravu atrakciju kako kod klasičnih

biciklista, tako i kod vozača električnih bicikala.Kombinacija broda i kop-nenenog, biciklističkog puta je više nego idealna, a pre svega ‒ isplativa. Polazna tačka je kod beč-kog Donauinsela. Ukupno vas očekuje 12 modernih nosača za bicikle na našem Twin City Lineru. Doplata za bicikl iznosi samo pet evra. Punjenje električnog bicikla na brodu je omogućeno. Pre nego što se otisnete na put sa nama, molimo vas da unapred rezervišete mesto za vaš bicikl, kao i da pone-sete kacigu sa sobom.

Informacije & karteNovi Twin City Liner polazi tri puta dnevno iz Beča za Bratislavu sa stanice kod Schwedenplatza: City am Schwedenplatz.

Rezervacije i informacije:Tel. 01/904 88 80www.twincityliner.com

Sa Twinny-jemdo Bratislave

AVANTURA. Konačno! Novi Twin City Liner od sada vam nudi mnogo više, a vaš izlet u Bratislavu pretva-ra u pravi doživljaj sa vrshunskim komforom i uslugom. I to ne samo u letnjim mesecima – brzi katamaran saobraća i tokom zime.

ENTGELTLICHE EINSCHALTUNG

Foto

s: Tw

in C

ity L

iner

NOVO od 2020!

Ture ka Budimpešti i Esztergomu

KOSMO38

Pišu: Kristina Janković i Dušica Pavlović

STARSSTARS

DUBIOZA KOLEKTIV. Pre nego što 27.3. zatresu salu GASO-METER u Beču, pred-stavljamo vam bend koji već godinama plovi preko cijelog svijeta otpetljavajući zamršeni čvor ljud-skog paradoksa.

„Radimo prevenciju —„Radimo prevenciju —nastanka fašizma”

Foto

s: G

oran

Liz

dek

KOSMO: Veoma ste popu-larni i van regiona. Koji je vaš ključ uspjeha i kako ste uspjeli pridobiti stranu publiku?Branko Jabuković: Naš ključ uspjeha je trinaes’ka okasti, jer sa njim možete popraviti bicikl, skate, romobil, neke dijelove na autu, a i jako je koristan u muzičkoj karijeri. Gedore ne bih preporučio jer one ne privlače stranu publiku. Gedore se više koriste u folk muzici i usmje-rene su prema domaćoj publici. Ako želite uspješnu pop-rock, ili karijeru u alternativnoj muzici, trinaes’ka okasti je ključ uspjeha za vas! Kako kaže stara narodna: bez alata nema ni zanata.

Koji je glavni cilj vaše muzike? Šta želite prenijeti publici kroz pjesme?Glavni cilj je da se naša publika ne opterećuje previše, pogotovo ne fizički. Zato publici nudimo naše kombije uz pomoć kojih im želimo prenijeti namještaj i bijelu tehniku u slučaju da mije-njaju adresu stanovanja.

Šta predstavlja Dubioza Kolektiv što se tiče imena i ideje?Dubioza Kolektiv je ime koje smo dali bendu prije više od 15 godina i ne sjećamo se više ni kako, a ni šta smo ono tačno htjeli sa time. Dvije najveće prednosti tog imena su to što je „dubioza” ( dubious )internacionalna riječ. Defini-cija Dubioze je jedinica ljudske mase sa zamračenim shvatanjem konfuzije života, dok je mjerna jedinica psihe obrnuto propor-cionalna  količniku mizerije da je i apsurdno razmišljati o posljedicama njene morbilne dijalektike. Druga prednost imena je sto počinje sa „D” pa smo često pri vrhu plakata na kojima su ispisani svi učesnici festivala na kojima sviramo.

Koliko dugo se poznajete?Na posljednjem, višesatnom zasjedanju međukantonalnog povjerenstva, koje se već duži period bavi utvrđivanjem tačnog datuma upoznavanja članova

benda, došlo se do zaključka da isti treba uvesti kao novi praznik. Komisija je usvojila prijedlog da datum upoznavanja članova benda proglasi danom međunacionalne ljubavi u Kan-tonu Sarajevo, Ze-Do kantonu i Brčko Distriktu. Komisija je utvrdila da praznik „Valen-tinovo”, koji se održava  14. februara, nije adekvatan za sve konstitutivne narode u BiH, sto ga samim time čini i neustavnim

praznikom. Prijedlog komisije je da se ime ovog spornog praznika promijeni u „Tolerantivnovo” ili u „Konstitutivnovo”.

Čime biste se bavili da niste muzičari?Završio sam srednju građevin-sku školu. Da nisam muzičar, kupio bih sebi diplomu arhi-tekte na jednom od visoko istaknutih privatnih univerzi-teta u Cazinu ili Travniku, pa

„Misija naše muzike je da poništava emocije poput mržnje, netolerancije i na taj način radi prevenciju nastanka fašizma u samom korijenu.”

konačnog ujedinjenja.  Kroz bas frekvencije koje emitujemo ispod 20Hz, što je ispod čujnog praga za ljudsko uho, emitujemo digitalni kod amidže Idriza koji elektirčnom indukcijom mikro-skopskog naboja poništava emocije poput mržnje, neto-lerancije i straha od drugog i drugačijeg i na taj način radi prevenciju nastanka fašizma u samom korijenu.

Tito i Staljin se suočavaju u borbi pesnica: ko bi pobedio?Džaba svi ti mečevi kad na kraju uvijek pobijedi Rocky.

Branko: „Na Balkanu su svi nacionalno onesvje-šteni i preponosni na svoje ucifrane istorije.”

KLJUČuspjeha za karijeru je trinaes’ka okasti.

Foto

s: G

oran

Liz

dek

bih gledao da se uvalim negdje na bauštelu tu kod vas u Austriji. Druga opcija bila bi da se kan-didujem na izborima, uzmem između 300 i 350 glasova, napravim koaliciju i onda preuz-mem vlast u Kantonu Sarajevo.

Kakve su bile mogućnosti za bavljenje muzikom tokom tj. nakon rata i kojoj muzici ste najviše imali pristup?Tokom rata mogućnosti za bav-ljenje muzikom su bile takve da smo puno više inspiracije trebali za smišljanje kako da od obližnje stanice policije ukrademo struju nego kako da pišemo pjesme.

U vašim pjesmama često opi-sujete i kritikujete trenute društveno-političke situacije. Kakav je vaš stav prema tre-nutnoj situaciji na Balkanu i

prema nacionalnom ponosu?Trenutna situacija na Balkanu je manje-više ista onoj koja traje već preko dvadeset godina. Svi su nacionalno onesvješteni i preponosni svako na svoje izmi-šljene i dodatno ucifrane istorije koje zvuče kao da ih je pisao Hans Christijan Andersen. Nikada nisam bio zaljubljenik u nacionalni ponos i patriotizam jer su to uglavnom instrumenti za manipulaciju ljudima.

Jedan od čestih motiva u vašim pesmama je i marihuana. Kakav su odnos prema tome imali vaši roditelji i članovi porodice na početku?Od samog početka tetku i staru mi je bilo najteže pridobiti za ovu ideju. Pokušao sam sve. Uzalud sam im donosio naj-bolju vutru i hašiš da probaju,

nudio im bong, lulu i rizlu, ali sve džaba. Nisu htjele ni da čuju. Kada je tetka slučajno u hurmašice stavila ulje od kana-bisa umjesto zejtina, tek tada su shvatile koje su sve dobrobiti ove čudotvorne biljke. Danas su svi članovi naših porodica aktivni i djeluju kroz organizaciju Kana-BiH koja ima za cilj legalizaciju kanabisa u medicinske svrhe.

Da li ima nešto što vaši fanovi još uvijek ne znaju o vama? (informacija ostaje samo među KOSMO-čitaocima)Ono što čitaoci sigurno ne znaju je da čitavu turneju finansira Europska unija. Napravili smo ugovor prema kojem nam Brisel garantuje 35 eura po koncertu, po članu benda. Misija na koju su nas poslali ima kodni naziv „Veliki preobrat”. Cilj misije je da ljudima u čitavom svijetu kroz našu muziku putem sublimi-nalnih poruka ugradimo ideju evropskog prosvjetljenja do Fo

tos:

Gor

an L

izde

k, E

dvin

Kal

ić

20.-21. MÄRZ 2020Open Days!Open Days!

FINDE DEINEN MASTER19 TECHNISCHE MASTER-STUDIENGÄNGE ERWARTEN DICH!

www.technikum-wien.at/opendays

KOSMO40

Piše: Dušica Pavlović

STARSSTARS

ANÐELA VEŠTICA. Jedna od najintrigantnijih ličnosti na Balkanu svo-ju karijeru je započela kao igračica, a danas je znamo kao jednu od retkih i uspešnih žena na balkanskoj rep sceni. Za KOSMO je dala ekskluzivan intervju.

„Najveću inspiraciju pronalazimu samoj sebi”

Foto

s: zV

g.

KOSMO: Danas si široj jav-nosti poznata kao mlada i uspešna reperka. Kada i kako si odlučila da počneš da se baviš ovom vrstom muzike?Anđela Veštica: Ja sam neko ko je u svet muzike zakoračio slučajno.... Sasvim spontano, na nagovor druga koji je takođe reper, ušla sam u studio i snimila svoju prvu pesmu. Tu se rodila prava ljubav – ljubav prema repu.

Da li je bilo teško probiti se na toj sceni i sa kojim izazo-

vima si se najviše susretala?Iskreno jeste, jer sve više i više mladih i talentovanih ljudi ulazi u svet muzike, ali ako govorim iskreno – ja se nikada nisam nešto specijalno trudila da se „probijem”. Muzika je moj hobi i nikada nisam težila tome da budem prva u name-tanju trendova, a opet mi je išlo od ruke jer sam drugačija od ostalih.

Sa kim najviše voliš da sara-đuješ iz sveta muzike i da li možda planiraš da napraviš neki duet sa drugim reper-kama i reperima sa našeg prostora?Najviše bih volela duet sa nekim nemačkim reperom. Domaća scena me ne zanima p r e t e r a n o . Nemački rep je nešto što volim i s l u š a m privatno.

K r o z s v o je spotove i pesme izazivaš strahopoštovanje, no ko je Anđela privatno? Da li si toliko opasna kao što se čini iz pesama i kako bi opisala svoj karakter?Anđelu privatno morate upo-znati. Glupo je da govorim o sebi, ali, ukratko, mislim da postoje definitivno dve strane

mene. Jedna je upravo ta koju gledate na YouTubeu, a druga je potpuno drugačija ličnost. (smeh)

Odakle potiče ideja za umet-ničko ime „Veštica”?Ovo ime nema veze sa mojim karakterom. To ime sam stavila Facebook pre 10 godina i tako sam ostala upamćena.

Poznato je da si se pre m u z i č ke k a r i j e r e bavila pornografi-jom, a nedavno si pokrenula i erotski sajt

„onlyfans.com”. Da li si ikada imala problema zbog toga što si se bavila tim poslom i kakav odnos lično imaš prema toj branši koja je za većinu ljudi tabu tema?Pa ne znam šta spada pod reč „problem”, ali ako u to svrsta-vamo osudu ljudi kroz ceo moj život, onda da. Ja sam kroz

milion intervjua rekla da se kajem zbog tog poteza jer sam bila previše mlada i smatram d a n i k a k o nije bilo na m e s t u . S a d a

i m a m 28 godina

i „OnlyFans” radim zajedno sa par-

tnerom. Na to gledamo isključivo kao na biznis. A porno industriju podržavam maksimalno.

Srbija te je upoznala 2016. i 2017. godine, kada si učestvovala u rijaliti šou „Zadruga” tokom kojeg si više puta bila deo ver-balnih sukoba, a mnogi su za uzrok tih sukoba navodili tvoj „buran i dinamičan temperament”? K ako komentarišeš te događaje i da li zaista lako „upadaš u vatru”?

„Muzika je moj hobi i nikada nisam težila tome da budem prva, a opet mi je išlo od ruke jer sam drugačija od ostalih.”

Lična karta

Ime i prezime: Anđela Mitkovski

Rođena: 16.09.1991, Prokuplje

Životni moto: „No guts, no glory”

Moja najveća mana: brzopletost

Ne mogu da živim bez: psa moja dva

KOSMO 41

Foto

s: zV

g.

KOSMO42

STARSSTARS

„Najviše cenim poverenje, lojalnost i iskre-nost. Reci istinu, kakva god da je!”

Foto

s: zV

g.

Da li se kaješ zbog nečega što si uradila ili nisi uradila u svom životu?Hajmo reći da se kajem zbog nekih stvari koje sam ura-dila, a koje nisu baš za širu javnost, ali me je sve to nau-

čilo nečemu u životu. Da li se kajem zbog nečega što nisam uradila – ne, jer sve što sam želela sam i uradila, a i imam vremena da uradim. (smeh)

Da li si trenutno u vezi sa nekim i koje kriterijume osoba mora da ispuni da bi bila sa njom u vezi?Trenutno sam u najdivnijoj vezi ikada sa osobom koja je uz mene bila kad mi je bilo najteže. A što se tiče kriteri-juma – ne znam, ali poverenje, lojalnost i iskrenost svakako.

Šta te najviše pokreće u životu?Keš! (smeh)

Kojim stvarima voliš da se baviš u s l o b o d n o vreme?Da uživam sa m o j i m p s i m a , dečkom i da gledam neki dobar film. Mada zaista imam jako malo slobodnog vremena, ali kad ga uhvatim, onda bi to bile stvari koje volim da radim.

Koji su ti naredni ciljevi, kako na privatnom, tako i na profesionalnom planu?Moji sledeći ciljevi su par dobrih pesama ove godine, a sve ostalo na privatnom planu bih zadržala za sebe u ovom slučaju. Pratite, pa ćete videti.

I za kraj – kada možemo očekivati tvoj novi hit?Nadam se u maju.

„Svoj erotski sajt ’OnlyFans’ vodim zajedno sa deč-kom i na to gledamo isključivo kao na biznis.”

Rijaliti je zaista mesto gde ni najstaloženija osoba ne može da odreaguje mirno. Skup tih ljudi i mentalnih sklopova prosto izaziva to u meni da tako odreagujem. Kada bih se vratila u rijaliti, mislim da ne bi

dolazilo do većih konfkikta iako brzo planem. Sa godinama sam postala dosta staloženija.

Koja je najveća lekcija koju si naučila za sebe izvela iz uče-stvovanja u „Zadruzi“?Najveća lekcija, defitinivno, je da sloboda nema cenu.

Pažnju javnosti privlačiš i svojim tetovažama. Sa koliko godina si napra-vila prvu tetovažu, da li planiraš da uradiš još neke i koliko ih ukupno imaš? Prvu sam napravila jako mlada.

Tetovaže su, pored muzike, moja najveća ljubav. Davno sam prestala da ih brojim. (smeh) Mislim da ih neću više raditi jer mi je skoro 80% tela isteto-virano, ali nikad ne reci nikad.

Mali broj ljudi zna da se već dugi niz godina baviš huma-nitarnim radom. Da li želiš da nam kažeš nešto više o tome tj. o čemu je tačnije reč?Tako je, ali nikada nisam to nabijala na nos i radila tran-sparentno kao većina javnih ličnosti. Kome sam mogla i kada sam mogla, pomogla sam.

Šta ti je najvažnije u prijatelj-stvu i na osnovu čega biraš prijatelje?Najvažnija je lojalnost! Imam jako mali krug ljudi oko sebe i tu ne primam nove tek tako.

Šta najviše ceniš kod drugih ljudi?Najviše cenim iskrenost. Reci istinu, kakva god da je!

Foto

s: zV

g.

JOBS MIT ÖSTERREICH DRIN.

Infos und Bewerbungen unter:

www.spar.at/lehre*Gilt für Eigenfilialen der SPAR AG

LEHRLINGE

GESUCHT!*

Kosmo_LL_Sujet_100x280.indd 1 31.01.20 09:41

STARSSTARS

AMERIČKI SAN. Za

ove poznate ličnosti

put ka uspehu više

nego trnovit. No, nji-

hova želja je bila jača

od svake prepreke.

Za ostvarivanje svo-

jih snova, ove zvezde

su bile spremne na

sve, a ispatilo im se.

Početak slavne pevačice nije bio lak, iako je već od

malih nogu znala da želi postati plesačica. Njena

majke je ipak insistirala da Jennifer upiše fakultet.

Zbog ogromne svađe između majke i ćerke, Lopez

je jedno vreme čak živela u plesnoj školi, gde je i

trenirala. Njena žrtva se potom ubrzo isplatila, jer je

dobila ponudu da bude plesačica za Janet Jackson,

a od tada je karijera krenula uzlaznom putanjom.

Jennifer

Lopez

Piše: Manuel Bahrer

Od beskućnikado zvezde

Rockyijev put nije mogao da bude trnovitiji, jer još pre nego što je glu-mac zahvaljujući prodaji scenarija za „Rocky” postao svetski poznat, morao je da se izbori sa teškom finansijskom situacijom. Stallone je bio čak prinu-đen da prodaje svog psa za 50 dolara, kako bi sebi mogao da kupi hranu kao beskućnik. Nakon svog proboja vratio je svog kućnog ljubimca i platio ga je 3.000 dolara.

Sylvester Stallone

Carrey je odrastao u izuzetno siromašnoj porodici. Njegov otac je bio nezaposlen, a majka teško bolesna, zbog čega su živeli u svojim kolima. Kako bi finansijski pomo-gao svojoj porodici, Jim Carrey se odlučio sa 17 godina da nastupa kao stand-up komičar. Ubrzo nakon toga postao je stalni član grupe Mitzi Shore's Comedy Store, a od ovog angažmana krenula je njegova svetska karijera.

Jim Carrey

Foto

s: In

stag

ram

-Scr

eens

hots

KOSMO44

Od beskućnikado zvezde

Slavna dobitinica Oscara je morala da se izbori kao mlada glumica sa predrasudima u porodici. Prvenstveno njena majka nije verovala da će se san ćerke ostvariti. Nesu-glasnice između njih dve su čak bile razlog da se Halle odlučila da napusti rodnu kuću. Živela je neko vreme u domu za beskućnike. Za svoju ulogu u filmu „Monster’s Ball” dobila je 2002. Academy Award.

Halle Berry

Foto

s: In

stag

ram

-Scr

eens

hots

Pre nego što je postala prva pobednica „Amri-

can Idola”, život mlade pevačica nije bio nimalo

lak. Nakon što se Clarkson preselila iz Texasa

u L.A. izgoreo joj je stan, zbog čega je morala

da spava u svom automobilu. Na kraju bila je

prinuđena da se vrati svojoj rodni Texas, gde

je preživljavala radeći različite poslove. Sve

je to bilo neposredno pre audicije, koja će joj

promeniti život.

Kelly Clarkson

LEHRLINGE

GESUCHT!*

JOBS MIT ÖSTERREICH DRIN.

„Ich zeig, was ich kann.

Als Lehrling bei SPAR!“

Infos und Bewerbungen unter:

www.spar.at/lehre*Gilt für Eigenfilialen der SPAR AG

Wähle aus 21 verschiedenen Lehrberufen deinen Traumberuf. Starte deine Karriere jetzt zum Beispiel als Lehrling im Einzelhandel mit den Schwerpunkten Lebensmittelhandel oder Feinkostfachverkauf oder zeig dein Talent im Bereich IT, der Verwaltung oder der Logistik.

Beste Karrierechancen:

• Monatliche Lehrlingsprämien bis zu 140 Euro.

• Jährliche Zeugnisprämien bis zu 218 Euro.Über 4.500 Euro Prämien*:

bei überdurchschnittlicher beruflicher und schulischer Leistung während der gesetzlichen Lehrzeit.

Gratis B-Führerschein

Kosmo_LL_Sujet_100x280.indd 2 31.01.20 09:42

Kabarett Niedermair

SCENA

Marina Lacković (Malarina) nije svakidašnja umetnica. Rođena u Srbiji, odrasla u Innsbrucku, preselila za Beč da bi studirala komparativnu knji-ževnost. Tokom svog života u Austriji intenzivno je posmatrala ljude oko sebe i društvene pojave, te je odlučila da svoja zapažanja počne da beleži. Tako se rodio njen prvi kabare, a sprema i druga umetnička dela.

KOSMO: Kako si došla na ideju da napišeš kabare?Malarina: Oduvek sam pisala, ali pretež-no liriku. Nekoliko romana je još uvek u izradi. Mnogi ljudi oko mene, koji me poznaju, odavno su mi govorili da treba da napišem kabare. Poslu-šala sam ih i za manje od godinu dana sam napisala veliki deo tek-sta. Kabare je, po mom mišljenju, najbezbolnija forma umetničkog izraza jer ne upire direktno pr-stom ni u koga, već ostavlja odre-

đenu dozu nerečnosti. „Srbi umiru polako” je moj prve-

nac.

Zašto misliš da je kabare najbolji format za ovu temu?Mnogi su pre mene obrađivali ovu temu na ozbiljan način, bez imalo humora, ali nisu uspevali da dopru do ljudi. Zbog toga sam se zapitala – kako bi bilo kada bih publici servirala ovu temu kroz humor? Kako će je prihvatiti korz smeh? Možda će imati bolji efekat. Inače, sve što doživim i posmatram najviše volim da obrađujem kroz humor. Smatram da pomoću humora ljudi sa oštrim stavovima postaju mekši, a možda čak i toliko da određene teme mogu posmatrati bez mno-

go oštrine. Verujem da je većina tema dovoljno tragična da ih oplakujemo, ali u isto vre-

me i dovoljno banalna da im se smejemo.

O čemu se tačno radi u kabareu?U „Srbi umiru polako” obradila sam temu koja me je dugo godina zanimala – kako je moguće da jedna grupa Srba u Austri-ji neguje kult HC Strachea i da biraju radikalne desničare? U mom kabareu dajem odgovore na istorijske događaje koji povezuju Srbiju i Austriju od 1914. pa do danas. Tumačim ulogu jedne ra-dikalne Srpkinje, desničarke, koja nakon videa sa Ibize ne zna šta dalje da radi, koga da bira na izbo-

rima i šta će sa sobom. Tema kabarea je veoma kompleksna i teška i upravo zbog toga sam

izabrala da je obradim u formi kabarea. Naziv se odnosi na propagandu iz Pr-vog svetskog rata: „Serbien muss sterbien”.

Kada i gde možemo pogledati kabare i

koje teme planiraš da obrađuješ u budućnosti?

Premijera se održava 13.3. u Kabarett Niedermair. Sledeća izvođenja će biti:15.5.

u kabare klubu Tschocherl, pa 16.10. i 13.11. u Kabarett Niedermair. Mene uglavnom zani-maju iste teme, a to su ljudi. U svom sledećem solo nastupu želim da obradim temu žena, a posebno istočnu sliku žena. Preispitujem zbog čega istočne žene imaju potrebu da budu trofejne žene desničarskih, radikalnih politi-čara. Osim toga, kod kuće imam i delo o svom odrastanju u Tirolu koje planiram da objavim. „Srbi umiru polako” su prvi ugledali svetlost

dana jer je štivo aktuelno. (Facebo-ok: Malarina; Instagram:

Malarina_comedic)

1. 2.

3.

faceNAŠEfaceface

Foto

s: zV

g., K

OSM

O

Piše: Dušica Pavlović

„Kabare nije pitanje

teme, vec pristupa”

4.

22:00

Srbi umiru polako13.3.2020. 1.0), pa sve do asimilacije (ver-

zija 1.0) zbog straha od Haide-ra. Pod HC Stracheom desila se nadogradnja asimilacije na verziju 2.0 – novo izadnje pro-šireno ksenofobijom i islamofo-bijom. U HC Stracheu su Srbi konačno pronašli saveznika koji ih je razumeo i koji je delio njihovu numerološku opsesiju brojem tri. On je od srbofobi-je napravio srbofiliju, a prava braća to nikada ne zaboravlja-ju! Ali, kako će nama, Srbima,

biti sada bez Strachea? Kako će „Švabe” izaći na kraj sa tim da su Srbi ponovo srušili još jed-nog njihovog vladara? Ono što

KOSMO46

Kako se možemo mi, Srbi (jed-na nacija čiji je imidž teško narušen od ubistva prestolona-slednika, pa sve do Srebrenice) integrisati u jednoj zemlji po-put Austrije, čiji nastavnici isto-rije i dan danas potresno pri-čaju o istom tom ubistvu? Put srpskih gastarbajtera vodio je od klasične integracije (verzija

je nekada bila Crna ruka, danas je Crna suknja. Zbog čega se danas potomci četnika i nacista vole uprkos svemu?

31.3.2020.

Foto

s: zV

g., K

OSM

O

„Kabare nije pitanje

teme, vec pristupa”

28.3.2020. Pyramide Vösendorf21:00

Veliki prolećni koncert: Halid Bešlić, Prljavo Kazalište, Džejla Ramović i Monika

vo kazališta”, kao i nezabo-ravne balade kralja narodne muzike Halida Bešlića u sali hotela Pyramide Vösendorf. Muzički program upotpu-njuju dve mlade, ambicio-zne zvezde – Monika Ivkić i Džejla Ramović. Bilo da volite rock, pop ili narodnu muziku, red izvo-đača će zagrejati svačije srce. Ne propustite jedinstvenu priliku da doživite najveće domaće hitove i jedinstvenu atmosferu!

Cena karata u pretprodaji:• Studenti – 20 evra• Stajaća mesta – 25 evra• Fan Pit – 30 evra

I ove godine u velikom stilu slavimo početak prolećne se-zone sa najvećim zvezdama balkanske muzičke scene! „Prljavo Kazalište”, Halid Bešlić, Džejla Ramović i Mo-nika Ivkić pretvoriće halu Pyramide Vösendorf u epi-centar balkanskih muzičkih evergrinova!Organizator i producent Rudi Mešanović, koji je od-govoran za redovno gostova-nje Svetlane Cece Ražnatović u Beču, ovog proleća pripre-ma pravi muzički spektakl. U subotu, 28. marta 2020, austrijska publika imaće pri-liku da čuje poznate hitove hrvatskog rock benda „Prlja-

• Sedeća mesta – 50 evra• VIP – 70 evra• VIP loža – 150 evraKoncert počinje u 21:00, a

ulaz se otvara u 20.00 sati Za više informacija o samom kon-certu i prodaji karata pozovite: +43 664 9948 2070.

Koncert — Vlatko Stefanovski

19:30

stilski orijentisao prema gita-ristima Allanu Holdsworthu und Janu Akkermanu. Kao član poznate balkanske grupe „Leb i Sol” objavio je 13 stu-dijskih albuma. Ovaj event ne treba propustiti.

Theater Akzent

Vlatko Stefanovski je jedan od najznačajnijih savremenih jazzrock muzičara. U okviru svoje solo turneje po Evro-pi, ekskluzivno nastupa na bečkoj pozornici. Tehnika Stefanovskog je jednostavno neverovatna, ali on je ipak majstor ravnoteže, onaj koji bira tonove veoma pažljivo i precizno kako bi stvorio emocije. Kroz fantaziju, vir-tuoznost, tehničkom perfek-cijom i emotivnošću svoju publiku vodi na jedinstveni muzički put. Stefanovski je rođen 1957. godine u Prile-pu. Zahvaljujući svom bratu, prvo je počeo da se bavi rock muzikom. Od Jonija Mitche-lla je otkrio jazz, a kasnije se

KOSMO 47

NAGRADNA IGRA

KOSMO vam poklanja karte na: www.kosmo.at, rubrika — Gewinnspiele!

noe.arbeiterkammer.at

© Kl

aus

Vyhn

alek

MIT DER AK NIEDERÖSTERREICH BESTENS BERATEN.Markus Wieser AK Niederösterreich-PräsidentÖGB NÖ-Vorsitzender

KOSMO48

K rajem februara, tačnije 29.2.2020. Beč je bio centar modnih dešava-

nja. U Austrijskoj prestoni-ci održao se izbor za „Miss Europe 2020”. Stručni žiri imao je veoma težak zada-tak da izabere najlepšu ženu Evrope. Bivša mis Evrope Nina Jovanović simbolično je predala krunu svojoj na-slednici Ljubici Rajković i poželela joj svu sreću kao i

tevaju dosta posvećenosti i odricanja, za Ljubicu je ovaj svet njen prirodan poziv.„Nisam se specijalno pripre-mala za ovaj izbor. Ceo svoj život sam posvetila obrazova-nju, ali sam uvek paralelno sa tim dosta trenirala, bavila se sportom i uvek vodila zdrav život. Pored ovog posla sam i instruktorka zumbe, tako da je zdravo i negovano telo uvek bilo prirodan deo mog života i nesvesno sam se pripremala za ovaj dan”, za KOSMO otkriva Ljubica tajnu svoje lepote.Veoma pozitivna i otvorena, Ljubica je spremna za dalje napredovanje u ovoj branši.

da dostojno nosi krunu naj-lepše žene Evrope. „Uzbuđe-na sam, možda čak i previše, ali sam veoma ponosna i počastvovana što nosim ti-tulu najlepše žene Evrope”, izjavila je Ljubica Rajković, 26-godišnja manekenka iz Sente, Srbije, nakon pobede na izboru za najlepšu devoj-ku.Na izbor za „Miss Europe 2020” prijavio se veliki broj

MISS EUROPE

devojaka iz raznih krajeva Evrope, a najveći broj lepo-tica došao je iz balkanskih zemalja. Konkurencija je bila velika, a uzbuđenost još veća. Težinu izbora potvrdio je i sam dolazak i učešće Lju-bice Rajković koja je aktuelna mis Srbije i mis Balkana, kao i top model Evrope. Ljubica se na najprestižnijem izboru za „Miss Earth” na Filipinima u oktobru prošle godine oki-tila srebrnom medaljom. Na tom takmičenju ona je pred-stavljala svoju zemlju. Nova mis Evrope ne poseduje samo očaravajuću lepotu, već gra-cioznost i plemenitost te stoga ni ne čudi da je baš ona osvojila krunu ove godine. Iako međunarodni izbori na ovako visokom nivou zah-

MISS. San skoro svake devojke je da makar jednom u životu zakorači modnom pistom. Tri-deset i jedna devojka je 29.2. imala priliku da ostvari svoj san na međunarodnom izboru za mis Evrope održanom u Beču.

Izabrana Miss Europe 2020Pišu: Dušica Pavlović

Foot

os: K

OSM

O

KOSMO 49

Iako nema konkretnih pla-nova, jedno je jasno – njen glavni cilj je konstantan rad na obrazovanju i zdravom telu.„Konkurencija je zaista bila velika. Sve učesnice su pre-

lepe, a osim toga smo se dosta združile, tako da je takmiče-nje prošlo u zaista prijatnoj i veseloj atmosferi i uživala sam u svakom momentu”, zaključuje nova mis Evrope.Kao nosilac nekoliko mis titula Ljubica je stekla ogro-

mno iskustvo i prijateljstva u svetu lepote koja su , kako kaže, još više oplemenila njen život: „Najveće iskustvo sam stekla na takmičenju za Miss Earth na Filipinima kra-jem prošle godine. Slogan

takmičenja je glasio ’Lepota sa svrhom’, što znači da nije dovoljno da devojke budu samo lepe, već inteligen-tne, dobre osobe i humane. Tokom našeg boravka smo obilazile škole, bolnice i domove za nezbrinutu decu,

ratova, protesta i drugih tema koje su u fokusu svjet-ske javnosti. Za Beč smo se opredjelili iz više razloga: Beč je prestonica Evrope, naši partneri žive i rade u ovom gradu i uz njihovu saradnju ovu manifestaciju želimo preseliti u Beč i u narednom periodu. U planu je bilo da učestvuju 44 zemlje, među-tim upravo zbog situacije sa korona virusom određene učesnice iz zemalja kao što su Italija i Francuska nisu bile u mogućnosti da prisustvuju, tako da je na manifestaciji učestvovala 31 djevojka. Svim učesnicama izbora za „Miss Europe 2020” direk-cija izbora se zahvaljuje na odazivu kao i sponzorima bez kojih ova manifestacija ne bi bila održana na tako visokom nivou”, za KOSMO se oglasila direkcija za „Miss Europe”.

NOVA MIS Evrope je ma-nekenka Ljubi-ca Rajković iz Srbije.

a sadile smo i drveće. Tokom tih 30 dana su sve učesnice postale veoma bliske zato što smo svakodnevno imale različite aktivnosti koje su nas zaista približile i učinile da ja danas imam 145 druga-rica u različitim državama.”

Za kraj našeg razogovora, zamolili smo Ljubicu da poruči nešto mladim devoj-kama koje žele da krenu njenim stopama : „Uvek verujte u sebe i radite na svom obrazovanju! Modeling je bio jedan od mojih snova i išla sam ka tome, ali sam znala da moram da radim na svojoj unutrašnjoj lepoti i da hranim svoju dušu kroz čitanje i obrazovanje. Osim toga, bitno je voditi računa o zdravom životu.”

Devojke su se na takmiče-nju predstavile u tri izlaza: casual, bikini i u svečanim haljinama poznatih svet-skih brendova Alyce Paris i Primavera koji su i oficijelni sponzori izbora za „Miss Europe 2020”. Organizator ovog izbora je direkcija za izbor za „Miss Europe”. „Prezadovoljni smo ovo-godišnjim izborom imajući u vidu situaciju u svijetu počevši od korona virusa,

U uži izbor za mis Evrope prvo je ušlo 16 devojaka, a onda je žiri izabrao najlepše 4.

Foot

os: K

OSM

O

Ljubica Rajković: „Osim na spoljašnjoj lepoti, sve devojke treba da rade na svom obrazovanju, unutrašnjoj lepoti i zdravlju.”

Na izboru za mis Evrope održanom krajem februara, žiri je imao težak zadatak da odabere najlepšu od 31 pre-lepe učesnice.

31 jedna devojka iz celog sveta

predstavila se u tri različita izlaza:

casual, bikini i balske haljine.

KOSMO50

Austrija je danas domovina veli-kog broja stručnjaka za Balkan. No, novinar i blogger Christoph Baumgarten, poznat kao ured-nik „Balkanstories”, nije samo odličan poznavatelj našeg pod-neblja. Za razliku od mnogih drugih stručnjaka, ovaj Štajerac s adresom boravka u bečkom Ottakringu toliko je zaoku-pljen fenomenom Balkana da apsolutno svaki godišnji odmor – svih pet tjedana – provodi u zemljama bivše Jugoslavije…

KOSMO: Rođen si u Leo-benu (Štajerska), odrastao si u Gornjoj Austriji (Braunau i Linz), a 21 godinu živiš u Beču. Gdje i kada si se infi-cirao s balkanskim virusom?

Trudim se ravnopravno obilaziti sve zemlje bivše Jugoslavije U međuvremenu sam uspio posje-titi i sve bivše republike SFRJ. S putovanjima sam, zapravo, tek počeo kad me jedan prijatelj iz Graz pozvao da Novu godinu dočekamo u Beogradu. Bilo je nezaboravno, ali i poučno. Ovdje se, barem za vrijeme bal-kanskog rata, uvijek širila slika o Srbima kao ljudožderima koji barataju noževima, a onda se odjednom nađeš u jedno tako mladom, šarenom, kul gradu kao Beogradu, svjetskoj metro-poli. Volim Beograd puno, ali uvijek sam u dilemi: Jer, možda za dlaku više volim Sarajevo…

Christoph Baumgarten: Ja sam na neki način unutaraustrijski migrant. Veza s bivšom Jugosla-vijom počela je ustvari u dječjem vrtiću i mojim prvim bosanskim prijateljem, Mariom. Dva kata ispod nas živjeli su Slovenci, s kojima smo također više puta bili na godišnjem odmoru. Kasnije, kao mladi dečko, upoznao sam bosanske izbjeglice koji su bili smješteni u Braunauu. Moji roditelji su im pomgali, bili im potpora pri obavljanju stvari oko papirologije, a ja sam mogao uživati u bureku, piti i čuvenoj

KULTURA

bosanskoj kafi. Najkasnije tad sam se zaljubio (smijeh). Kad sam došao na studij sociologije u Beč, moj omiljeni lokal bio je onaj bosanskog Srbina Milana, vlasnika irskog puba „Genius”. Tamo sam slušao nostalgične gastarbajterske priče. I tad sam još više uplovio u bečku jugosferu…

Na tvojem blogu često pišeš i o svojim putovanjima u zemlje bivše Jugoslavije. Otkad svoj godišnji odmor provodiš isključivo u bivšoj Jugoslaviji?

BALKANLOVE. Vjerojatno je mali broj onih Austrijanaca koji su toliko zaljubljeni u čari Balkana kao Christoph Baumgarten. Za naš magazin objašnjava zašto svaki godišnji od-mor provodi „dolje”…

Austrijanac sjugo dušom

Piše: Petar Rosandić

„Već u dječjem vrtiću sam imao bosanskog prijatelja”, prisjeća se Baumgarten... Fo

tos:

zVg.

, KO

SMO

KOSMO 51

Balkanski tipovi: Christoph

s ekipom nakon pustolovine,

putovanja na Kosovo.

Zašto Sarajevo? Sarajevo ima tu jedinstvenu magiju, ne samo u svojoj arhi-tekturi koja ide od vremena monarhije pa sve do orijenta. Uzimajući u obzir njegovu veličinu i slijedeći činjenicu da Sarajevo nije milijunski grad, takav jedan tip otvorenosti i takav pluralizam ipak su rijetki. Tamo se osjećam baš ugodno,

pa nijedan balkanski odmor ne prođe bez Sarajeva…

Ja, kao rođeni Zagrepčanin, moram uzvratiti: A što je s hrvatskom metropolom? Iskreno, nisam bio mnogo u Zagrebu i nemam slične osjećaje kao za Bg ili Sarajevo. No, imam tamo mnogo dobrih prijatelja. I njima sam definitivno još nešto dužan, tu si u pravu (smijeh).

Bečka kavanna ili bosanska kafana? Gdje si radije? Realno, mislim da je bečki kavanski mentalitet malo pre-cijenjen. Možda je to ranije jednom bilo tako, ali u kafani na Balkanu ljudi zaista sjede nekoliko sati zajedno i pričaju. U „kafani” sam također naučio i prihvatio balkansku, a specijalnu bosansku osobnost: opuštenost.

Pišeš o Balkanu, putuješ tamo i uvijek si gladan napisati neku novu priču koja ima veze s ex-YU zajednicom. Osjećaš li se još kao Austrijanac? Zadnjih 21 godinu osjećam se najviše kao Ottakringer. Naravno da se osjećam i kao Austrijanac i da, unatoč svim balkanskim putovanjima, pri-jateljstvima i druženjima, jedno nikad nisam izgubio: svoju toč-nost. Tu ne mogu iz svoje kože.

Cijelo vrijeme pričamo o lije-pim stvarima na Balkanu, no on je bio – ne tako davno – žarište brutalnih ratova. Je li

te to isto zaokupljalo u svojem bavljenju s Balkanom? Mislim da se nitko ne može zanimati za Balkan, a da ne obrati pažnju na tu temu. Da, bilo je to jedno vrlo krvavo 20. stoljeće na Balkanu. Najviše samom sebi sve to objašnjavam groznom ekonomskom situa-cijom koju su najviše iskoristili nacionalisti. Osim toga, među-

narodna zajednica je vodila politiku neokolonializacije Bal-kana. Naročito se to dogodilo u Bosni i na Kosvou koji danas funkcioniraju kao protektorati.

Vratimo se tvojem blogu: kad se rodila ideja njegovog osnivanja?

Kad je nakon 2015. ponovo otvoren Zemaljski muzej u Sarajevu, bio sam motiviran da napravim priču o tome. Sjećate se, bio je tu konflikt oko njego-vog financiranja, koji traje još i danas. Unatoč mnogim kontak-tima nisam našao nijedan medij koji je to htio objaviti. Onda sam si rekao: nema veze, pa napravit ću svoj blog, koga briga!

Danas je taj isti blog već popri-lično poznat na njemačkom govornom području. Što je danas cilj bloga?

Što te ne zanima na Balkanu? Stranačka politika. Tu čak i ja, kao veliki entuzijast, kažem laku noć. Uvijek je isto: skroz nacionalistička stranka protiv malo manje naciona-lističke stranke, pa ta protiv one koja kao nije nacionali-stička, ali onda je ipak malo nacionalistička.

Otvoreno priznaješ da si jugonostalgičar. Zašto? Mislim da su zaista postojali zanimljivi pristupi iz tog vre-mena, naročito kad je riječ o radničkoj samourpavi, o širokoj demokraciji u eko-nomskom sektoru. Bio je to antikolonijalni projekat, građen na socijalnoj pravdi, što me impresionira. I Titova vanjska politika je bila jako

zanimljiva. Uz sve prednosti i nedostatke koje je imala SFRJ: Mislim da što duže vremena prođe od samog raspada, to više će ljudi opet trezvenije gledati na to sve, a time auto-matski i s većom nostalgijom.

OTKVeć 21 godinu Baumgarten živi u ovom becirku.

Kao što je jasno već kroz prvu priču o Zemaljskom muzeju u Sarajevu, uvijek me vodilo to da prikažem stvari, ljude i teme koje nemaju mjesta u main-stream medijima. Kod svojih putovanja pokušavam objasniti i kulturološke fenomene ili pri-kazati jednostavne, obične ljude. Tek kroz ljude nešto postaje živo, osjetno, objašnjivo…

Često imam dojam da priče nastaju spontano – na putu, na licu mjesta. Planiraš li priče ili se one rađaju spotano? Pa nekad planiram kao što je pri-mjerice to bio intervju s Vukom Draškovićem. Ali veći su mi izazov one male, duhovite, spon-tane priče. Bilo da je riječ o tipu koji se u Sarajevu – usred grada, usred mosta – bavi ribolovom, što je nezamislivo na bečkom Donaukanalu. Ili da je riječ o iračkom kiparu koji se doselio

u Travnik za vrijeme Zaljevskog rata. Često se događaju i izne-nađenja, kao kad sam se našao u Rožaju, a nisam ni znao da postoji crnogorski Sandžak. Često one male priče objašnja-vaju neki veliki fenomen.

„Uvijek se dvoumim između Beograda i Sarajeva. Obožavam ih oba.”

Na mostu Mehmed-paše Sokolovića:

Baumgarten u društvu djevojaka iz Subotice.

Foto

s: zV

g., K

OSM

O

Predstava — ŽankaLaas und Sala im

Opernhaus —Gabriela Petrović

Beč 2019.

Od prve do p o s l e d n j e note Sala Terz i Laas Okta-vinsky pevaju, zvižde i plje-

šću sa vama u čarobnom svetu zvukova. Cilj ove dečije knjige je da se opera približi deci kroz igru. Dvanaest novih dečjih pesama sa ilustracijama Dejana Slavuji-ce, prate radnju oko Sale i Laasa.

52 KOSMO

KULTURA

Foto

s: zV

g.

Knjige

Poslednji putIsidora BjelicaLaguna,Beograd 2019.

Poslednji put, iskrena pripo-vest o danima koje je Isidora provela u Peruu. Oni koji tragaju za ezoterijskim znanjem u ovoj

knjizi će proniknuti u tajne o kojima niko drugi nije pisao. Oni koji traže odgovore na pitanja kako izaći iz pakla svojih misli, otarasiti se strahova zau-vek i pronaći istinsku ljubav dobiće neočekivan i iznenađujući odgovor.

Rastanci — Mani Gotovac V.B.Z. d.o.o., Zagreb 2019.

Jedan muška-rac, jedna žena: Je dnostavno život, život koji započinje telesnom žud-njom. On želi nju, ona želi njega. Dolaze i

odlaze jedan drugome, strast posta-je ljubav, pa prijateljstvo. No žudnja nikada ne nestaje: samo su trenuci bliskosti sve ređi, a pauze sve duže. Veza koja je započela sastancima pretvara se u niz rastanaka.

19:30

KOSMO vam poklanja karte na: www.kosmo.at, rubrika — Gewinnspiele!

KOSMO vam poklanja karte na: www.kosmo.at, rubrika — Gewinnspiele!

KOSMO vam poklanja karte na: www.kosmo.at, rubrika — Gewinnspiele!

U košmaru predsmrtne noći, velika glumica Žanka Stokić evocira svoj mukotrpan i slavan lični život. Troje glumaca (među kojima je i lik Nušića), u drami Miodraga Ilića osvetljavaju traumatičnu istorijsku epohu u čijem je sre-dištu pitanje moralne krivice umetnika. Koliko je Žanka Stokić uistinu bila kriva što je svoje blistavo umeće stavila u službu režima pod okupacijom u Drugom svetskom ratu? Žankin slučaj potvrđuje činjenicu da je „samo umetnik bezopasan po društvo” razumljiv i pogodan vlastima, ali i negira mogućnost jednostavnog odgovora na pitanje – smeju li glumci da zabavljaju narod u teškim vremenima.

Hrvatska je u samom svjetskom vrhu po broju zaštićenih nematerijalnih kulturnih dobara upisanih na UNESCO-voj listi svjetske baštine, a ovaj program želi promovirati te ljepote kao dio europske kulturne baštine. Ovaj jedinstveni program održat će se prvi put izvan granica Hrvatske. U njemu sudjeluje 140 sudionika iz različitih krajeva: KUD Jedinstvo iz Splita, SKUD Ivan Goran Kovačić iz Zagreba, Halubajski zvončari, KUD Milan Begović iz Vrlike, „Putokazi”, Sinjski alkari, Izložba (Uzornih seo-skih žena), prezenteri iz više županija te otoka Paga uz etno modnu reviju Mine Petre te glazbenicu Lidija Bajuk.

SVI zaJEDNO —HRVATSKO NAJ

Svojim društvenokritičkim tekstovima i divljom meša-vinom zvukova iz različitih žanrova poput ska, punka i reggae Dubioza Kolektiv se odavno pozicionirao kao najvažniji bend Bosne i Hercegovine i od 2004. godine nastupa širom Evrope. Gde god da sviraju, zagarantovana je urnebesno vrela atmosfera naboj dobrog raspoloženja. Članovi ovoga autentičnog i popularnog benda nisu bez razloga redovni gosti na bečkoj pozornici u Planet TT Bank Austria Halle. Na svoj stari, energičan način osmočlani bend će svojom muzikom zatresti halu do gra-nica pucanja! Više informacija na: www.oeticket.com.

Koncert — Dubioza Kolektiv

27 — 29.3.2020. VHSLängenfeldgasse

Theater Akzent15.3.2020.

VHSLängenfeldgasse

27.3.2020.

NAGRADNA IGRA

NAGRADNA IGRA

19:30

18:00

NAGRADNA IGRA

Žanr: akcija, kriminalistički Glumci: Matthew McCona-ughey, Hugh Grant, Charlie Hunnam, Michelle Dockery, Colin FarrellRežija: Guy RitchieNa repertoaru od: 27.02.2020.Ocena:

Pre nego što su ga mediji srozali na status Madonninog supruga, Guy Ritchie je bio jedan od zani-mljivijih britanskih režisera. Taj ugled stekao je nizom žanrov-skih filmova iz 90-ih, ostvarenja u kojima je spojio tarantinovsku postmodernu kombinatoriku s lokalnom britanskom ikono-grafijom i humorom. Nakon razlaza s Madonnom Ritchie

Lady Business

Hotel Beograd

Žanr: komedijaGlumci: Salma Hayek, Rose Byrne, Tiffany HaddishRežija: Miguel ArtetaNa repertoaru od: 12.03.2020.

Nova poslovna ponuda stavi-tiće na iskušenje dugogodišnje prijateljstvo, a ni svet lepote više neće bit tako lep. Najbolje prijateljice Mia i Mel žive život

iz snova vodeći vlastitu kozme-tičku kompaniju koju su zajed-no gradile od samog početka. Nažalost, upadaju u finansijske poteškoće, a iz tih problema mogu samo da se izvuku uko-liko pristanu da ih preuzme moćna strana kompanija Claire Luna. Iako se njihova saradnja bazira na prodaji proizvoda lepih mirisa, Mia i Mel ubrzo shvataju da tu nešto smrdi...

Kino - najnoviji blockbusteri

APPWIEN MOBILbesplatna

Posle jeda-naest godina biće ukinuta aplikacija beč-

kog gradskog prevoza „Quando”. No, ponuđena je alternativa, koja je već dostupna od 2017. godine. Naime „Wien Mobil” zameniće od februara „Quando” u potpunosti. Aplikacija je besplatna za sve An-droid i iOS pametne telefone.

TIKTOKbesplatna

TikTok je t r e n u t n o jedna od naj-popularnijih aplikacija na

svetu danas, a dolazi nam iz Kine. Postala je izuzetno popularna brzi-nom svetlosti, verovatno primarno zbog vrste sadržaja koji nudi, a to je da ljudi iz celog sveta objavljuju kratke videe različitih koncepa-ta. TikTok je ubrzo postao novi trend među influenserima.

DOOM EternalPS4, PCD O O M Eternal je di-rektni nasta-vak DOOM-a, dobitnika

nagrade za najbolju akcionu igru 2016. godine. U godini 2151. pakao dolazi na Zemlju u DOOM Eternal. Doživi vrhun-sku kombinaciju brzine i snage dok kidaš svoj put kroz dimen-zije. DOOM Eternal te stavlja u ulogu nezaustavljivog DOOM Slayera dok raznosiš nove i kla-sične demone moćnim oružijem u potpuno neverovatnim, nikad viđenim svetovima.

Igrica

The Gentlemenje nestao iz žute štampe, ali je nekako nestao i kao režiser. Svi njegovi filmovi u zadnjih 15 godina bili su bezlični studijski projekti koje kao da je režirao korporacijski algoritam. S filmom „ The Gentlemen” Ritchie se vraća onom što je 90-ih bio njegov zaštitni znak. Radnja: Američki iseljenik Mickey Pearson je u Londonu izgradio visoko profitabilno carstvo marihuane. Kad se pročuje vest da se zauvek želi maknuti iz tog posla, pokreće se niz zavera, urota, podmići-vanja i ucenjivanja u pokušaju da se zauzme njegova pozicija. „The Gentlemen” je zamršeni, postmodernistički, autoreferen-cijalni gangsterski film koji prati sukob između iskusnog dilera i njegovog mladog kineskog

Pogledali smo za vas - novo na repertoaru

takmaca. Pripovedno uokvire-nje je večernji razgovor između dilerovog vernog pobočnika, te ciničnog, potkupljivog novinara crne hronike. I ovim filmom Ritchie je pokazao da je u onom u čemu je dobar – naprosto dobar. Novi film je zanimljiva, nepretenciozna igrarija, puna zanimljivih obrata i duhovitog sarkazma, a bonus su nesum-njivo prvorazredni glumci.

Žanr: ljubavna komedijaGlumci: Miloš Biković, Dijana Požarskaja, Ljubomir Bandović, Jelisaveta TeodosićRežija: Konstantin StatskijNa repertoaru od: 20.03.2020.

„Hotel Beograd” je priča o Pavlu (Miloš Biković), boga-tom nasledniku i vlasniku pre-stižnog hotela Beograd, koji

je poznat po svojim burnim izlascima i raskalašnom načinu života. Kada se u taj svet ume-šaju beogradska mafija, luda nevesta, stara ljubav i neobična familija, njegov lagodan život se pretvara u avanturu gde je sve moguće! Svečana austrij-ska premijera biće održana u Beču, 20. marta, u bioskopu Cineplexx Donau Zentrum, s početkom u 20:00 časova.Fo

tos:

zVg.

KOSMO 53

horoscope.pdf 2 11.08.17 12:00

HOROSKOP

54 KOSMO

Foto

s: zV

g.

Vesna Trivalić13.3.1965, BeogradVesna Trivalić srpska je filmska, televizijska, pozorišna

i glasovna glumica. Karijeru je započela 1986. godine,

da bi se kasnije proslavila ulogom u TV-seriji „Bolji

život”. Ostvarila je zapažene uloge u filmovima „Lajanje

na zvezde”, „Rane”, „Brod plovi za Šangaj” i „Život je

čudo”, zatim u drami „Oktoberfest”, za koji je nagrađena

Zlatnom arenom na Filmskom festivalu u Puli, kao i u

TV-serijama „Metla bez drške” i „Vratiće se rode”. Kon-

tinuirana popularnost, uprkos decenijskoj pauzi, donela

joj je 2018. godine glavne uloge u hit serijama „Senke

nad Balkanom” i „Žigosani u reketu”.

Horoskop poznatih

RIBE: „Razumevanje“ je najbolja reč koja opisuje pripadnike ovog znaka. Ribe kao druželjubive često se nađu u društvu veoma ra-zličitih ljudi. Njihova spremnost da daju sebe u emotivnom smislu

uklapa se u celu sliku razumevanja drugih ljudi. Ribama je ugodno da budu podrška nekome. Pored

toga što nisu predodređene za vođe, njihovo prisu-stvo je važno u bilo kojoj stvari koje se prihvate.Snaga: Intuitivni, saosećajni, nežniSlabost: Plašljivi, previše veruju, tužni

Omiljena boja: morskozelena

Znakmeseca

Mesečnihoroskophoroskop

horoscope.pdf 2 11.08.17 12:00

KOSMO 55

Foto

s: zV

g.

Ovan (21.3 - 20.4)Zauzeti pripadnici vašeg znaka razbuk-tavaju strasti u postojećim odnosima,

međutim ovo je takođe period koji će nekim pripadnicima vašeg znaka doneti i su-

kobe, zbog čega je potrebno uložiti malo više strpljenja i postupati sa taktom. Ako ste slobodni, pred vama je me-sec u kojem ćete se prvenstveno posvetiti poslu i karijeri. KOSMO SAVET: Ne izlažite se velikim naporima!

Bik (21.4 - 20.5)U martu ćete biti vrlo skloni dipolomatiji kao i kompromisima, pa ćete svoje potre-be staviti na drugo mesto. No, isto tako ćete saradnicima dati do znanja da imate određene granice koje nije preporučljivo prelaziti. Ukoliko ste još uvek slobodni, ljubav kuca na vaša vrata nakon jednog stresnog do-gađaja, pa se vaš emotivni status može vrlo brzo promeniti. KOSMO SAVET: Pripazite na unos šećera u organizam!

Blizanci (21.5 - 21.6)U narednom periodu budite obazrivi na svim po-ljima, a posebno na polju doma jer su tu mogući

sukobi i nesporazumi. Voljena osoba od vas traži savet kada su finansije i ulaganja u pitanju. Ukoliko

ste slobodni, do desetog marta ćete razmišljati o prošlosti ili će vam se javiti osoba sa kojom ste se nekada zabavljali. KOSMO SAVET: Više se odmarajte!

Rak (22.6 - 22.7)Planeta akcije ali i sukoba se nalazi u vašem prirodnom polju međuljudskih odnosa, pa se čuvajte mogućih provokacija. Izbegavajte ozbilj-ne rasprave koje će vas zasigurno uvesti u sukobe sa voljenom osobom, a vi to nikako ne želite. Stavite svoje potrebe na drugo mesto. Ukoliko ste slobodni, za vas će se zainteresovati dve osobe rođene sa karakteristikama zemljanih znakova. KOSMO SAVET:Izbegavajte ozbiljnije fizičke napore.

Lav (23.7 - 23.8)Ovo je mesec u kojem ćete zaokružiti sve ono što ste započeli u nekom prethodnom periodu, posebno tokom prve polovine prošle godine.

Ukoliko ste slobodni, zainteresovaćete se za osobu koja je rođena u zemljanom znaku, vrlo je ambiciozna, mladog duha ili je mlađa od vas. Zauzeti pripadnici vašeg znaka će se tokom marta sa voljenom osobom na neki način nadmetati kada je u pitanju autoritet. KOSMO SAVET: Posetite stomatologa!

Devica (24.8 - 23.9)Mart donosi na poslovnom polju stabiliza-ciju koju niste mogli postići tokom januara i februara. Budite oprezni prilikom redovnih obaveza, posebno kada je u pitanju rutinski po-sao jer možete napraviti grešku. Sve proveravajte nekoliko puta. Moguć je gubitak novca. Možda vam se ponovo javi stara ljubav. KOSMO SAVET: Pripazite se nesanice!

Jarac (22.12 - 20.1)Pred vama je period u kojem nećete biti ras-položeni za kompromis, što će pojedinim pripadnicima vašeg znaka prouzrokovati su-kob sa okolinom na koju se nećete obazirati. Ukoliko ste još uvek slobodni, bićete privlačni suprotnom polu, čak će se dve osobe zainteresovati za vas. Nešto su starije od vas, a vi ćete za početak, samo posmatrati situaciju. KOSMO SAVET: Pazite se povreda!

Vodolija (21.1 - 19.2)Prvih deset dana meseca će biti rezervisana za polje finansija, jer ćete razmišljati o nekim no-vim ulaganjima. Sada nije momenat za takve

projekte, već se okrenite svim onim nekadaš-njim planovima koje ste zamislili. Ako ste slobodni, mnogim pripadnicima vašeg znaka će ljubav zakucati na vrata. Vrlo je moguće i upoznavanje nove osobe preko članova porodice. KOSMO SAVET: Uvedite redovne obroke!

Ribe (20.2 - 20.3)Pripazite na komunikaciju kao i na to kome se poveravate. Što se tiče finansija, mogući su pri-livi novca, ali isto tako, rashodi usled impulsivne kupovine. Ukoliko ste slobodni, planeta ljubavi se nalazi u vašem prirodnom polju komunikacije, što znači da će ovaj mesec doneti priliku da putem društvenih mreža, ali i preko porodice upozna-te interesantnu osobu. KOSMO SAVET: Pazite se alergija!

Vaga (24.9 - 23.10)Kako je planeta sukoba u napetom aspektu sa vašim znakom i u martu, postoji velika mo-gućnost da se sukobljavate sa partnerom. Iako

želite harmoniju, bićete isprovocirani, ali je pre-poruka da se ipak držite po strani i da važne teme ostavite za neki drugi period. Ako ste slobodni, za vas će se zainteresovati jedna starija, ali najverovatnije zauzeta osoba. Zato pažljivo vucite po-teze. KOSMO SAVET: Pazite se urinarnih infekcija!

Skorpija (24.10 - 22.11)Vaša motivacija je na veoma zavidnom nivou kada je posao u pitanju. Obratite pažnju na komunikaciju sa saradnicima jer se mogu javiti varnice. Što se tiče finansija, ovo je mesec u kojem ćete ulagati u svoje znanje. Slobodni pripadnici vašeg znaka će se zainteresova-ti za jednu mladu osobu, a Venera donosi priliku za iznenadnu ljubav. Ovo je osoba koja je relativno nedavno prekinula jedan duži emotivni odnos. KOSMO SAVET: Pripazite na pritisak!

Strelac (23.11 - 21.12)Izuzetno ste motivisani kada su finansije u pita-nju, a to je nešto što prenosite iz prethodnog me-

seca. Što se tiče zauzetih pripadnika vašeg znaka, mesec pred vama donosi veliko zajedničko ulaganje

u stabilizaciju finansija. Ako ste još uvek slobodni, moguća je neka nova ljubav, ali je to ovog puta povezano sa vašim poljem posla. KOSMO SAVET: Pripazite na ishranu!

RAZONODA

Pre tačno 170 godina istaknuti južnoslovenski književnici i filozofi potpisali u Bečki književni dogovor, kojim je postavljen kamen temeljac za nekadašnji srpskohrvatski kao i za današnje standardne, odvojene jezike .

Foto

s: zV

g.,

F irma mojih roditelja već dugo surađuje sa firmom izvjesnog gos-podina Veljke iz jednog grada u

BiH, nedaleko od granice sa Srbijom. Oni od njega redovno kupuju cement. Vremenom su se zbližili, tako da se članovi moje i Veljkove porodice po-znaju. On ima suprugu Slobodanku i dvoje djece. Iz te bliskosti su se rodila i redovna čestitanja praznika, naroči-to vjerskih: „Sretan Bajram” i „Sretan Božić”. Kada uspješno odrade neki zajednički posao, Veljko i Slobodanka izjave zahvalnost mojim roditeljima na jedan poseban način: pređu put od 40-ak kilometara kako bi nam donijeli domaća jaja, nekad i prepeličja, kravlje proizvode, svinjsku mast i slično. Kada se zadesim u Bosni, nezaobilazan dio dana je doručak: domaća jaja, petoro uglavnom, sa malo soli na kuhanom domaćem mlijeku. Izvanredan recept! A pošto sam gurman, koliko god jaja da imamo u frižideru, ona za par dana nestanu. Šta ću kad ih volim! To se de-silo i pri mojoj zadnjoj posjeti Bosni. Mama im je pisala dan prije da provjeri da nemaju slučajno domaćih jaja jer je zima i koke slabo nose. Već sutradan nam stižu pune dvije kese i jedna kesa, a u njoj domaće pile. Izlazim napolje na brzinu, ostajem petnaestak minuta i razgovaram sa gospođom Slobodan-kom; priča mi o svojoj djeci i o smrti njene majke koja ih je nedavno zade-sila. Izjavljujem joj saučešće. Pita me kako škola, ima li cura, a ja sretan jer sam pun lijepih odgovora. Rukujemo se, kažem joj da prenese pozdrave svom mužu i odlazim teturajući se sa kesa-ma. Savršeno smo se razumjeli; i ona i ja. Ja doručkujem jaja, oni sretni jer su učinili dobro djelo. Nikakvih barijera među nama; naročito ne onih jezičkih koji postavljaju naizgled dobro promi-šljeni ljudi koji žele na jeftin način da isprovociraju mržnju i neslaganje. Ne znaju oni važnost jaja u mom životu.

Slobodanka, Veljko, jaja i ja

U jedinjenje jezika već je otpočelo Ediktom o to-leranciji iz 1781. kojom

je nekatoličkim ali hrišćan-skim manjinama u Austro-Ugarskoj omogućeno upra-žnjavanje svoje vere. Pokrenuti ovom većom slobodom, brojni hrvatski i srpski intelektualci počeli su da se bave procesom kodifikacije južnoslovenskih jezika. Vodeće ličnosti na srp-skoj strani su bili pre svega Dositej Obradović i Sava Mr-kalj. U to vreme vladala su dva različita mišljenja o jezičkoj re-formi. Dok su se jedni zalagali za slavenosrpski jezik, tj. jednu liturgijsku rusko-crkvenoslo-vensku varijantu jezika, drugi intelektualci poput velikog reformatora Vuka Stefanovi-ća Karadžića zahtevali su da narodni jezik bude osnova za književni jezik. U Hrvatskoj se Ilirski pokret uveliko bavio temom standardizacije jezika. Sredinom 19. veka nastalo je nekoliko filoloških škola ši-

rom ove zemlje i sprovedena je čak i jezička reforma, koja je bila od velike važnosti za nastanak Bečkog književnog dogovora. Pored najvažnijih književnika Ilirskog pokreta, Ivana Mažuranića i Petra Pre-radovića, i Vuk Karadžić se zalagao za zajednički jezik svih Hrvata i Srba. Godine 1845. Karadžić je napisao da „se sva-ka knjiga može od slova do slo-va preštampati od Latinskijeh

kako gdje treba (npr. bijelo, bje-lina, mreža, donio).• da i književnici istočnoga vje-rozakona vrate h svuda gdje mu je po etimologiji mjesto.• da h na kraju imenica u rodu množine ne treba pisati (npr. zemaljah, otacah).• da se pred r, gdje samo so-bom slog čini, ne piše ni a ni e,

već samo r neka stoji (npr. prst umesto perst).Iako je Bečki književni do-govor potpisan od strane važnih i uticajnih ličnosti, taj sporazum nikada nije bio obavezan. Predstavljao je tek neslužbeni putokaz, koji je tokom istorije postao kamen temeljac za razvoj zajednič-kog srpskohrvatskog jezika. Veliki hrvatski filolog Vatro-slav Jagić pisao je da su Bečki književni dogovor napravali „najizvrsniji sinovi našega naroda, kojima se i danas do-movina ponosi”. Ljudevit Gaj je govorio: „Ponosimo se i hvalimo Bogu Velikomu, sto mi Hrvati s bratjom Serbima jedan književni jezik imamo.”

slova Slavenskima i od Slaven-skijeh Latinskima.” Ovu ideju podržavali su Jernerj Kopitar i Jakob Grimm, a najveća revo-lucija po tom pitanju dogodila se tri godine kasnije na Sveslo-venskom kongresu u Pragu. Posle toga, tačnije 28. marta 1850. godine, sastali su se Ivan Kukuljević, Dimitrije De-meter, Ivan Mažuranić, Vuk Karadžić, Vinko Pacel, Franc Miklošič, Stefan Pejaković i Đuro Daničić u Beču kako bi potpisali književni dogovor. Mesto održavanja sastanka do dana današnjega nije tačno utvrđeno, no pretpostavlja se da se svečano potpisanje dogo-dilo u stanu Vuka Karadžića u Ungargasse u trećem bečkom becirku. Južnoslovenski inte-lektualni vrh se usaglasio oko osnovnih pravila za zajednički književni jezik Srba i Hrvata. Zaključili su...• da ne valja miješati narječja i graditi novo kojega u narodu nema, nego je bolje od narodni-

jeh narječja izabrati jedno, da bude književni jezik.• da književno narečje bude južno narečje, odnosno štokav-sko narječje i ijekavskog izgovo-ra, iz razloga što najviše naroda tako govori, što su gotovo sve na-rodne pjesme u njemu spjevane i što je stara dubrovačka književ-nost u njemu spisana.• da se na onijem mjestima gdje su dva sloga piše ije, a gdje je je-dan slog, da se piše je ili e ili i,

Veruje se da su južnoslovenski intelek-tualci u ovoj zgradi u trećem becirku potpisali Bečki književni dogovor.

KOMENTARHazim

HADŽIĆ

Hazimovo pero

56 KOSMO

Becki knjizevni dogovor

Bečki književni dogovor je predstavljao osno-vu za čuveni Novosadski dogovor iz 1954.

Foto

s: zV

g.,

Becki knjizevni dogovor

“Mi smo dokaz:

KOSMO58

SPOR T

Piše: Petar Rosandić

Sve je moguće!”

Foto

s:Phi

lippC

arlS

chus

ter,

And

reas

Pic

hler

U zadnjem broju pisali smo o 20. godišnjici postojanja kluba Basket

2000, čija je povijest, ali i sa-dašnjojst vezana za ljude po-drijetlom iz bivše Jugoslavije koji su, nošeni entuzijazmom, htjeli pokrenuti nešto u au-strijskoj košarci. Koliko god je u Austriji košarka i dalje marginalan sport, u koji se ne ulažu velike svote novca, a i medijska praćenost nije na razini nogometa ili skija-nja: Nema dvojbe da stvari idu itekako prema naprijed u zadnjih 20 godina. Razlog tome jest i klub Vienna D.C. Timberwolves u kojem je svo-ju karijeru započeo i poznati košarkaš Jakob Pöltl, ujedno i prvi austrijski NBA igrač svih vremena. I u ovom klubu, baš kao i u mnogim drugim prvoligašima iz Admiral Basketball Bunde-slige, glavnu riječ vode ljudi iz naše zajednice. Razgovarali smo s Aldinom Saračevićem, general-nim menadžerom kluba...

KOSMO: Ti si ovdje i gene-ralni menadžer, i sportski

direktor, a ujedno i trener žen-skog A sastava. Kako uspijevaš sve to zajedno uskladiti? Saračević: Imam privilegij da mogu živjeti košarku 24 sata dnevno i da sam, uz glavnog tre-nera prve muške ekipe Huberta Schmidta, jedan od rijetkih zaposlenika kluba. Naravno, radim više sati nego prosječan zaposlenik, ali košarka je moja velika ljubav i to je ono što želim raditi. Sa 13 godina sam došao ovdje, gotovo kao klinac. Sa 16 godina sam napravio tre-nersku licencu i bio aktivan kao pomoćni trener, a sa 18 godina sam smio trenirati već prvu ekipu. Nisam ganjao vlastitu košarkašku karijeru otkako sam imao zdravstvenih problema sa srcem, ali sam srećom dobio ponudu da počnem raditi kao trener. Danas je moja glavna okupacija vođenje kluba, ali uz to trenerski vodim žensku A ekipu, kao i mušku U16 ekipu, koja je postigla sjajne rezultate i bori se za prvo mjesto u Austriji.

Kakvo je stanje u prvoj mom-čadi? Od prošle godine igrate prvu Bundesligu...

Ulazak u Bundesligu bio je veliki uspjeh za nas. Ali, iskreno rečeno, nismo baš sjajno otvorili sezonu. No, ipak smo u zadnja dva mjeseca uspjeli stabilizirati naše rezultate i kvalificirati se za kup Final Foura. Sada pokuša-vamo dobiti mjesto za play-off, a u najgorem slučaju morat ćemo igrati relegaciju. No, naša klupska filozofija nije da sve gradimo na muškoj A ekipi, već više ulažemo u našu košar-kašku akademiju. Želimo biti dobra adresa za obuku mladih košarkaša, ali i odskočna daska.

Austrijski NBA igrač Jakob Pöltl svake godine organizira kemp za djecu u bivšem klubu.

Odskočna daska ste bili i za već sada najboljeg austrij-skog košarkaša svih vremena, Jakoba Pöltla. Jeste li s njime još povezani i smatrate li to jednim od najvećih uspjeha kluba – da ste upravo vi bili njegovi prvi vodiči u profesi-onalni sport? Nema dvojbe, Jakob je i dan-danas na neki način zaštitni znak kluba, a njegova priča je i poka-zatelj da je ovdje sve moguće. Naravno, ne trebamo se lagati: Jakob je došao s ogromnim talentom, a kad je imao 15, 16

INTERVJU. Aldin Sara-

čević generalni je me-

nadžer austrijskog ko-

šarkaškog kluba Vienna

D.C. Timberwolves. U

intervjuu za KOSMO go-

vori o ambicijama kluba

u kojem je svoju karijeru

započeo i austrijski NBA

igrač Jakob Pöltl.

“Mi smo dokaz:

KOSMO 59

Foto

s:Phi

lippC

arlS

chus

ter,

And

reas

Pic

hler

Naš klub danas mladim košar-kašima nudi mogućnost da prođu s jedne strane sve selek-cije, a kad dođu do određenih godina, mogu igrati Landesligu ili Bundesligu, ovisno o nji-hovom razvoju. Nudimo im, dakle, mogućnost da mogu igrati u svim austrijskim kla-sama, a s druge strane imamo kooperaciju s Bayernom iz Münchena. Također, imamo i suradnju s nogometnim klu-bom FK Austria Wien, koji podržava naš klub. Vodimo mlade na turnire širom svijeta, pa smo bili i na Floridi u okviru te suradnje. Za prilike u kojima se danas igra austrijska košarka, nudimo maksimum. I na to smo ponosni.

Od kojih uzrasta roditelji mogu dovesti svoju djecu kod vas na košarkaški trening? Kod muških nudimo treninge od šeste godine, a kod cura od osme godine, pa sve do seni-orske ekipe. Također, i za ljude iznad 30 godina i hobi košarkaše održavamo treninge. Sve infor-macije su dostupne na www.dctimberwolves.at.

Duo za pobjede: Trener muške ekipe Hubert Schmidt (lijevo) i Saračević.

godina i izrastao i ojačao fizički, bilo je vidljivo da je riječ o vanse-rijskom igraču. Nije slučajno da je završio u NBA-u, ali, mi smo ponudili infrastrukturu i podr-žavali njegov talent. Naravno da smo u kontaktu. I više od toga ustvari. Svake godine dolazi kod nas i ovdje zajedno organiziramo košarkaški kamp Jakoba Pöltla za mlade igrače. I to je službeno bio prvi NBA kamp ikada održan u Austriji. Pravi je to doživljaj za djecu, a moram reći i da je lijepo što Jakob ne dolazi tu napraviti par fotografija i odraditi jedan tre-ning s mladima čisto radi šoua i medija. Ne, on je zaista bio tu sva četiri dana, svaku sekundu i svaki trening je proveo s djecom. Jakob, uz sve svoje košarkaške adute, ima i jak karakter, ostao je na zemlji. I nije tajna da nas i financijski pomaže, na čemu smo mu jako zahvalni.

Rekao si da vam je klupska filo-zofija da mladim košarkašima prije profesionalne karijere budete vodilja i odskočna daska. Na što ste u tom pogledu posebno ponosni?

Je li na vidiku već neki drugi Pöltl? Pa bio bih malo nerealan kad bih rekao da sad imamo igrača NBA kvalitete, ali u svakom slučaju imamo nekoliko uspješ-nih primjera ljudi iz naših redova koji su uspjeli. Istaknuo

tu su i Klosterneuburg Dukesi, ali i BC Vienna…Da, Beč je na neki način košarkaški centar Austrije. Al i , rekao sam da mi imamo drugačiju filozo-fiju, pa nemamo taj tipičan konkurentski pogled na cijelu situaciju. Naše je da prvenstveno košarkašima ponudimo što bolju obuku. U našoj seniorskoj A ekipi igraju većinom studenti,

pa još i školarci, a cilj je da se opipaju u jačim n a t j e c a n j i m a , s t e k n u i s k u -stva, itd. Imamo s a m o j e d n o g p ro f e s i o na l n o g igrača i nije nam cilj da dovedemo pet Amerikanaca koji će igrati za nas. Naša misija je posvećena razvoju austrijske košarke i obuci mladih. To je naša zadaća.

Od šeste godine pa sve do seniorske ekipe: Vienna D.C.

Timberwolvesi nude obuku za sve uzraste.

Aldin Sarače -vić nije samo menadžer kluba nego i trener ženske A ekipe.

KLUBje osnovan još 1972. godine.

bih Marvina Ogunsipea, koji danas igra kao posudbeni igrač Hamburg Towersa, a ima ugo-vor s Bayernom iz Münchena.

Tu je i Luka Ašćerić koji igra za Mega Bemax u Adriatic ligi.

U Beču je kon-kurencija vrlo jaka, zar ne? S jedne strane

AUTO -MOTO

Benzin ili dizel — pitanje je sad!

Piše: Dušica Pavlović

DILEMA Rasprava oko toga koji izbor goriva za auto je bolji

traje već decenijama. Teško je reći ko je u pravu jer svako

ima svoje razloge i prioritete. U našoj analizi predstavljamo

vam prednosti i mane ova dva najčešća pogonska goriva.

KOSMO60

BENZIN

Benzinac u startu košta jeftinije od dizelaša.

Motor na benzin radi tiše, dok je kod dizela buka motora značajno veća.

Kad dođe zimsko vreme i temperature se spuste ispod nule, benzinac će vam praviti manje pro-

blema od dizelaša. Benzinci imaju manje problema sa niskim temperaturama zahvaljujujući svećicama.

Zbog globalnog zagađenja vazduha, dizel motori se

zabranjuju u pojedinim delovima EU u odnosu na benzin motore.

Popravke benzinskih vozila su dosta jeftinije. Bezin je

skuplje gorivo.

Bezinci troše više goriva, ali su idealni za grad-sku vožnju i ukoliko prelazite manje od 15.000

kilometara godišnje. Osim toga, razlika u potrošnji beznina i dizela u gradskoj vožnji nije velika.

Kod vozila na benzin cena rapidno opada te ga nakon vremena kao polov-

nog možete prodati za puno manje pare.

Benzinac se češće kvari od dizelaša.

Foto

s:iSt

ockp

hoto

s

pitanje je sad! D a bismo mogli započeti bilo kakvo razmišljanje ili diskusiju o tome koje gorivo je kvalitetnije, na po-

četku je važno objasniti osnovne razlike u radu dizel i benzin motora. Obe vrste motora koriste gorivo za stvaranje kine-tičke energije koja pokreće vozilo, ali na-čin na koji je stvaraju je drugačiji.

Kod benzinskog motora gorivo se u cilin-dru meša sa vazduhom, komprimiše, a potom pali pomoću iskre koju baca sve-ćica. Dizel nema svećicu. Umesto toga, u cilindru se komprimiše čist vazduh dok ne dođe do samozapaljenja kada se u cilin-dar motora ubrizga gorivo. Zbog toga se moraju postići veća temperatura i kom-

presija nego u benzinskom motoru. A u tome leži tajna bolje učinkovitosti dizel motora. U sledećoj tabeli vam dajemo pregled prednosti i mana oba goriva:Razlika između motora na dizel i benzin svaki dan se sve više smanjuje. Iako raču-nica drastično zavisi od marke i modela auta te načinu vožnje, dizeli nisu uviek toliko isplativiji kao što se u diskusijama često sugeriše. Naravno, govorimo o ume-renoj vožnji, a ne o silovanju gasa i kočnice auta i slalomu po uličicama.Vozači koji godišnje prevale veliki put nemaju o čemu razmišljati – dizel je sva-kako isplativiji. Ali kod gradske vožnje razlike između dizelaša i benzinca su sve manje.

DIZEL Cena dizel goriva je jeftinija u odnosu na benzin.

Dizel se ređe kvari te je stoga lakši za održavanje.

Kod dizela je potrošnja goriva manja te je stoga idealan ukoliko godišnje

prelazite više od 15.000 kilometara.

U slučaju da nakon nekog vremena želite da zamenite svog starog dizela

novim vozilom, u pravilu ćete ga lakše pro-dati nego benzinca. Štoviše, polovni dizeli zadržavaju puno veći postotak svoje prvo-bitne cene od benzinaca, pa možete očekivati veći dobitak – naravno, u zavisnosti od toga u kakvom stanju je vozilo.

Kupovna cena dizel auto-mobila je u startu veća

nego kod benzinca barem za nekoliko stotina evra.

Evropska unija polako uvodi zabranu vožnje dizelaša koji ne ispunjavaju normu

Euro 6, a šuška se da će kad-tad dizelaši potpuno biti zabranjeni.

Kada se pokvari, popravke su znatno skuplje kod dizela jer su njihovi delovi

skuplji, a popravak zahtevniji.

Budući da dizel motor radi na principu samo-

zapaljenja, ponekad ga je pri niskim temperaturama teško pokrenuti.

Buka dizel motora je znatno glasnija. To će do izražaja najviše doći s godinama. Pa iako i ben-

zinci s vremenom postaju glasniji, teško da se mogu meriti s trokotanjem starih dizelaša.

Foto

s:iSt

ockp

hoto

s

KOSMO 61

KOSMO62

IMPRESSUM

Medieneigentümer: Twist Zeitschriften Verlag GmbH | Herausgeber und Geschäftsführer: Dejan Sudar (dejan.sudar@kosmo.at) | Co-Herausgeber und Chefredakteur: Dragomir Janjić (dragomir.janjic@kosmo.at) | Sales Director: Voin Mihajlović (voin.mihajlovic@kosmo.at) | Kontakt für Mediaagenturen: Voin Mihajlović (voin.mihajlovic@kosmo.at) | Marketing, Produktion, Vertrieb: Dragomir Janjić (dragomir.janjic@kosmo.at) | Redaktion: Manuel Bahrer, BA (manuel.bahrer@kosmo.at), Muamer Bećirović, Kristina Janković (kristina.jankovic@kosmo.at), Vera Marjanović (vera.marjanovic@kosmo.at), Dušica Pavlović, BA (dusica.pavlovic@kosmo.at), Petar Rosandić, MA (petar.rosandic@kosmo.at) | Kolumnisten: Hazim Hadžić | Lektorat: Dr. Nedad Memić, Dušica Pavlović, BA (dusica.pavlovic@kosmo.at) | Art Director und Grafik: Jelena Cvetković Šarkanović, univ.dipl.inž.obl.tekst. in oblač. | Illustrationen: Filip Andronik | Fotografen: Edvin Kalić, Jovica Kosanović, Goran Lizdek, Michael Mazohl, Igor Ripak | Fotoredaktion: Grafische Abteilung | Cover-Foto: Jovica Kosanović | Druck: NP Druck Gesellschaft m.b.H. Auflage: 120.000 Stück Mediaunterlagen und Tarife unter www.kosmo.at | KOSMO – das auflagenstärkste Ethnomagazin in Österreich | Verlags- und Redaktionsadresse: Donau Business Center, Handelskai 388/741, A-1020 Wien | Tel.: +43 (0)1 235 05 72-0 | Fax: +43 (0)1 235 05 72-25 | office@kosmo.at | www.kosmo.at

Web-Redaktion: Manuel Bahrer, BA (manuel.bahrer@kosmo.at), Kristina Janković (kristina.jankovic@kosmo.at), Mariana Lukić, Bakk. phil. (mariana.lukic@kosmo.at)

Die Meinung von Kolumnisten muss nicht mit der Meinung der Redaktion übereinstimmen. Namentlich gekennzeichnete Beiträge geben nicht unbedingt die Meinung des Herausgebers wieder. Für den Inhalt von Inseraten haftet ausschließlich der Inserent. Für unaufgefordert zugesandtes Bild- und Textmaterial wird keine Haftung übernommen. Jegliche Reproduktion nur mit schriftlicher Genehmigung der Geschäftsführung. Zurzeit gilt die An-zeigenpreisliste laut Mediadaten 2017. Alle Rechte vorbehalten. Die Zeitschrift und alle in ihr enthaltenen Beiträge und Abbildungen sind urheberrechtlich geschützt. Mit Ausnahme der gesetzlich zugelassenen Fälle ist eine Ver-wertung ohne Einwilligung des Verlags strafbar. Geringfügige Farbabweichungen sind aus drucktechnischen Gründen möglich. Alle Preise (in Euro) und Angebote vorbehaltlich Druckfehler. Die Ziehung bei allen Gewinnspielen erfolgt immer für die aktuelle Ausgabe unter Ausschluss der Öffentlichkeit. Der Rechtsweg ist ausgeschlossen. Änderungen und Irrtümer vorbehalten. Die Gewinner werden per E-Mail oder Telefon verständigt. Eine Barablöse des Gewinns ist nicht möglich. Mit der Teilnahme an einem Gewinnspiel o.ä. erklären Sie sich mit der Speicherung und Verarbeitung der von Ihnen bekanntgegebenen Daten sowie Übermittlung von Informationsmaterial (via E-Mail, Telefon, Fax, SMS/MMS) durch den Twist Zeitschriften Verlag GmbH über ihre Produkte, Abo-Aktionen und ähnliche Vorteilsaktionen einverstanden. Diese Daten können für Marketingzwecke verwendet und an Dritte weitergegeben werden. Sie können Ihre Zustimmung jederzeit widerrufen.

KOSMO.at u februaru

Besplatan prevoz za decu s poteškoćama

Taksista Haris Polić iz Za-vidovića na svojoj Facebo-ok stranici objavio je sjajne vesti za sve roditelje dece sa poteškoćama u razvoju. On je svim roditeljima koji zbog teške finansijske situa-cije nisu u mogućnosti svoju decu odvesti u bolnicu po-nudio je učiniti to besplat-no.

Izdvojeni komentari usera:Mirjana Klipić: Koliko zlobe u nekim komentarima. a kada bi nekom od takvih pomogao onda bi bilo u redu – jadno!

Srbomrzački grafitiusred Beča

U Meidlingu su nedavno osvanuli srbofobni slogani na zidovima dveju zgrada. Ambasada Srbije reagovala notom upućenom bečkom gradnačelniku, koji je ubrzo reagovao i uklonio grafite.

Izdvojen komentari usera:Karl Reiter: Traurig ist, dass diejenigen, die soetwas schrei-ben, damals nicht einmal noch auf der Welt waren. Unver-ständlich für mich, dass es nach

Poštovani čitaoci,KOSMO je otvoren za sve Vaše reakcije, prijedloge i pi-tanja. Podijelite s nama svoje komentare na: Zeitschrift KOSMOHandelskai 388Büro Top Nr. 7411020 Wien, na e-mail: info@kosmo.at

Bravo za mladog čovjeka sa srcem.

Marković Saša Knele: Ski-dam ti kapu. Bravo, Bog te blagoslovio...

Ivana Stević: Svaka čast ne-bitno ko je i odakle je. Bitno da čovek ima srce i dušu.

Civejdroj Stefanovic: Der hat aber ein großes Herz!

Cuse Damir Day: Čovjek sam ima dijete sa posebnim potrebama i zna kako je kad zavisiš od tuđe pomoći. Ima u Bosni jedna riječ koja te čini čovjekom:'merhamet'.

so vielen Jahren noch Leute gibt, die den Hass so dermaßen schüren!

Nihad Dzafic: Ovo smo idioti mogu pisati, ma ko bio.

ACHTUNG!Bei Verkleinerungen darauf achten, dass der Text der Fusszeile NICHT unter 6pt gross wird!

Wien Energie macht den Umstieg besonders leicht. Tanken Sie an unseren öffentlichen E-Ladestellen 100 % Ökostrom oder

bequem Zuhause an Ihrer E-Ladebox. Ganz einfach und umweltfreundlich.JETZT AUF E-MOBILITÄT UMSTEIGEN!

www.wienenergie.at Wien Energie, ein Partner der EnergieAllianz Austria.

WE E-Mobilitat 2019 MakeLove not CO2 200x280 ohne Gewinnspiel Flash Kosmo ET05.03. iWC.indd 1 02.03.20 11:37