izveštaj o humanom razvoju srbija 2005 - · pdf fileboks 20. etnička distanca i...

IZVEŠTAJ O HUMANOM RAZVOJU SRBIJA 2005

BEOGRAD, 2005

© 2005 Country Office in Serbia and Montenegro of the United National Development Programme Stavovi, analize i političke preporuke autora ne moraju istovremeno da odražavaju mišljenje naručioca ove nezavisne pu-blikacije, UNDP, njegovog Izvršnog odbora, ili Ujedinjenih nacija i njihovih zemalja članica.

IZVEŠTAJ O HUMANOM RAZVOJU U SRBIJI 2005

i

REZIME .............................................................................................................................................1

UVOD U MULTIKULTURALIZAM I HUMANI RAZVOJ.........................................................................3

I DEO

KONCEPTUALNA PITANJA U VEZI S MULTIKULTURALIZMOM U KONTEKSTU HUMANOG RAZVOJA .............................................................................................11

1. OSNOVNE PRETPOSTAVKE MULTIKULTURALIZMA U SRBIJI ...............................................11 1.1. Struktura srpskog društva ...........................................................................................11 1.2. Odnosi između grupa ..................................................................................................27 1.3. Politički i pravni okvir multikulturalizma u Srbiji ........................................................38

1.3.1. Pravna zaštita manjina ......................................................................................38 1.3.2. Propisi o pravu na obrazovanje manjinskih zajednica u Srbiji i Crnoj Gori ......47 1.3.3. Regionalna i lokalna samouprava .....................................................................50 1.3.4. Političko učešće ................................................................................................51

1.4. Kulturni izazovi............................................................................................................54 1.4.1. Saradnja s regionalnim organizacijama kao pokretačka

snaga multikulturnog društva u Srbiji .............................................................54 1.4.2. Jug Srbije, Vojvodina i Sandžak – poređenje sa Centralnom Srbijom .............56

II DEO

ODGOVORI POLITIKE I PRISTUPI MULTIKULTURALIZMU ..............................................................67

1. IZAZOVI SOCIJALNE POLITIKE ............................................................................................67 1.1. Kako odnose između društvenih grupa u Srbiji razvijati u duhu

multikulturalizma – ocene i preporuke ......................................................................67 1.2. Poboljšanje socio–ekonomskog položaja različitih društvenih/kuIturnih grupa ........72

1.2.1. Povećanje životnog standarda seoskog stanovništva .......................................72 1.2.2. Povećanje jednakosti polova ............................................................................73 1.2.3. Poboljšanje socio–ekonomskog položaja starih...............................................73 1.2.4. Mogućnosti za socio–ekonomsku afirmaciju mladih........................................74 1.2.5. Rešavanje problema izbeglica i interno raseljenih lica .....................................75 1.2.6. Poboljšanje socio–ekonomskog položaja Roma...............................................76

2. ODGOVORI POLITIKE UPRAVLJANJA ...................................................................................78

3. POLITIKA I PRISTUPI MULTIKULTURALIZMU – POVEZIVANJE S MILIENIJUMSKIM RAZVOJNIM CILJEVIMA ........................................................................85

III DEO

ZAKLJUČNE PRIMEDBE I PREPORUKE ............................................................................................89

IV DEO

ANEKS.............................................................................................................................................93

Aneks 1. GLAVNI POKAZATELJI SOCIO–EKONOMSKOG I HUMANOG RAZVOJA .....................93 Aneks 2. METODOLOGIJA I SPISAK UČESNIKA OKRUGLIH STOLOVA ...................................107

BIBLIOGRAFIJA..................................................................................................................................109

SNAGA RAZLIČITOSTI

ii

TABELE

TABELA 1. Stavovi mladih prema religiji........................................................................................16 TABELA 2. Ekonomski položaj gradskog i seoskog stanovništva u Srbiji, 2002–2003..................17 TABELA 3. Ekonomski položaj muškaraca i žena u Srbiji, 2002–2003. .........................................17 TABELA 4. Ekonomski status mladih i starih u Srbiji, 2000–2003.................................................20 TABELA 5. Ekonomski položaj izbeglica i interno raseljenih lica u Srbiji, 2002............................22 TABELA 6. Romi i osnovno stanovništvo po starosnim grupama ..................................................23 TABELA 6a. Romi i osnovno stanovništvo po starosnim grupama ..................................................24 TABELA 7. Ekonomski položaj Roma i osnovnog stanovništva u Srbiji, 2003 ...............................25 TABELA 8. Društvena distanca prema manjinama u Srbiji .............................................................27 TABELA 9. Da li je postojanje nacionalnih manjina prednost ili izvor tenzija? .............................30 TABELA 10. Odgovori na izjave iz skale etnocentrizma ..................................................................31 TABELA 11. "Da li bi vam smetalo ako bi vam neki član navednih grupa bio…" .............................32 TABELA 12. Mišljenja o izgradnji džamija u mestu gde ispitanik živi .............................................33 TABELA 13. "Da li ste bili u zoni ratovanja tokom devedesetih (u Bosni, Hrvatskoj

i na Kosovu)?" ...............................................................................................................33 TABELA 14. Važnost grupne identifikacije mladih...........................................................................36 TABELA 15. "Kakve su šanse žena za zapošljavanje i napredovanje na poslu?"...............................37 TABELA 16. Udžbenici koje je štampao Zavod za izdavanje udžbenika na jezicima

nacionalnih manjina ....................................................................................................49 TABELA 17. Etnička pripadnost sudija okružnih sudova, okružnih tužilaca ili zamenika

tužilaca u Vojvodini......................................................................................................60 TABELA 18. Osnovno obrazovanje u Vojvodini po jezicima za školsku 2003/2004. godinu ...........79 TABELA 19. Srednje obrazovanje u Vojvodini po jezicima za školsku 2003/2004. godinu .............80 TABELA A1. Glavni makroekonomski pokazatelji (2000–2004) .......................................................94 TABELA A2. Strukturni i institucionalni pokazatelji (ocena uspešnosti) ..........................................94 TABELA A3. Pokazatelji s tržišta rada ..............................................................................................94 TABELA A4. Socijalni sektor.............................................................................................................94 TABELA A5. Obrazovanje .................................................................................................................95 TABELA A6. Demografska kretanja ..................................................................................................95 TABELA A7. Projekcije glavnih makroekonomskih pokazatelja.......................................................96 TABELA A8. Projekcije konsolidovanih prihoda, rashoda i fiskalnog deficita..................................96 TABELA A9. BDP i njegova struktura................................................................................................96 TABELA A10. Konsolidovana javna potrošnja (2004–2010.) ..............................................................97 TABELA A11. HDI u 1999. i 2002. ......................................................................................................98 TABELA A12. HDI i njegove komponente na nivou okruga, Srbija 2002 ...........................................99 TABELA A13. HDI po okruzima, 2002. ...............................................................................................99 TABELA A14. I1 – Indeks očekivane dužine života prema polu.........................................................99 TABELA A15. I2 Indeks pismenosti odraslih ......................................................................................99 TABELA A16. I22 – Bruto indeks pismenosti .....................................................................................99 TABELA A17. I3 – Indeks prihoda prema polu .................................................................................100 TABELA A18. GDI i njegove komponente ........................................................................................100 TABELA A19. Vrednost GDI indeksa (2002) u pojedinim zemljama.................................................100 TABELA A20. Vrednost GEM indeksa* u odabranim zemljama ........................................................100 TABELA A21. Obrazovanje i pismenost prema polu i nacionalnoj/etničkoj pripadnosti (%).............105 TABELA A22. Stanovništvo prema nacionalnoj/etničkoj pripadnosti i ekonomskoj aktivnosti

(udeli, %) .....................................................................................................................106


iii

BOKSEVI

BOKS 1 Humani razvoj i kulturna sloboda ....................................................................................3 BOKS 2. Multikulturalizm u komunističkim društvima ..................................................................5 BOKS 3. Razvoj "Jugoslavije" ..........................................................................................................5 BOKS 4. Manjine u Kraljevini Jugoslaviji ........................................................................................7 BOKS 5. Višestruke kulture i višestruki identiteti ..........................................................................8 BOKS 6. "Balkanski ratovi"..............................................................................................................9 BOKS 7. "Čija je ovo pesma?" .......................................................................................................10 BOKS 8. Romi u Srbiji...................................................................................................................12 BOKS 9. Jezici u Srbiji ..................................................................................................................13 BOKS 10. Religioznost tokom godina ............................................................................................14 BOKS 11. Religioznost 2004. .........................................................................................................14 BOKS12. Medjuverska saradnja u Vojvodini .................................................................................15 BOKS 13. Muzička i folklorna suBkultura.......................................................................................19 BOKS 14. Socio–ekonomski položaj starih ....................................................................................20 BOKS 15. Mladi u tranziciji ............................................................................................................21 BOKS 16. Izvor podataka o životnom standardu Roma ................................................................24 BOKS 17. Zaposlenost u sivoj ekonomiji .......................................................................................26 BOKS 18. Promene etničke distance tokom vremena....................................................................29 BOKS 19. Stavovi prema jezicima manjina.....................................................................................30 BOKS 20. Etnička distanca i homoseksualnost ..............................................................................38 BOKS 21. Asocijacija multietničkih gradova...................................................................................40 BOKS 22. Kulturne manifestacije manjina......................................................................................42 BOKS 23. Manjine i kolektivna prava .............................................................................................42 BOKS 24. Savet za nacionalne manjine ..........................................................................................43 BOKS 25. Zakon o slobodi veroispovesti .......................................................................................45 BOKS 26. Ombudsman Autonomne Pokrajine Vojvodine ..............................................................47 BOKS 27. Obrazovanje manjina .....................................................................................................48 BOKS 28. Manjinski ljudski resursi u obrazovnom sistemu Vojvodine ..........................................50 BOKS 29. Manjinske političke stranke ...........................................................................................53 BOKS 30. Kancelarija visokog komesara za ljudska prava .............................................................55 BOKS 31. Podsticanje multikulturalizma u Vojvodini ...................................................................59 BOKS 32. UNDP u Sandžaku...........................................................................................................60 BOKS 33. Multietnička policija na jugu Srbije................................................................................62 BOKS 34. UNDP na jugu Srbije .......................................................................................................62 BOKS 35. Romi na jugu Srbije ........................................................................................................63 BOKS 36. Budućnost je počela – najbolji radovi koje su napisali učenici srednjih škola iz šest

opština na jugu Srbije ....................................................................................................64 BOKS 37. Stari medju izbeglicama i interno raseljenim licima ......................................................74 BOKS 38. Mladi u Srbiji i Crnoj Gori ..............................................................................................75 BOKS 39. UNHCR i izbeglice ..........................................................................................................75 BOKS 40. Domovi za izbeglice .......................................................................................................76 BOKS 41. Osnovno obrazovanje manjina.......................................................................................80 BOKS 42. Obrazovanje u Srbiji i Crnoj Gori danas .........................................................................81 BOKS 43. Službena upotreba manjinskih jezika ...........................................................................83 BOKS 44. Stvaranje regionalnih identiteta.....................................................................................85

SNAGA RAZLIČITOSTI

iv

GRAFIKONI

GRAFIKON 1. Etnička struktura Srbije prema popisu stanovništva iz 2002. ....................................11 GRAFIKON 2. Verska pripadnost građana Srbije – 2002. .................................................................14 GRAFIKON 3. Religioznost i doba starosti .......................................................................................15 GRAFIKON 4. Stope nezaposlenosti muškaraca i žena u Srbiji 2004. .............................................18 GRAFIKON 5. Nezaposlenost po starosnim grupama u Srbiji, 2004. ...............................................20 GRAFIKON 6. Stope nezaposlenosti prema starosti.........................................................................22 GRAFIKON 7. Stope siromaštva na granicama siromaštva uporedivim na međunarodnom

nivou (US$ PPP 4,30) ..................................................................................................23 GRAFIKON 8. Pohađanje osnovne škole Roma i osnovnog stanovništva ........................................24 GRAFIKON 9. Stope zaposlenosti romskog i osnovnog stanovništva (kao udeo radne

snage za odgovarajuće grupe)....................................................................................25 GRAFIKON 10. Odnos siromašnih Roma prema neromskom stanovništvu ........................................25 GRAFIKON 11. Stanovništvo od 12 i više godina sa završenim osnovnim obrazovanjem..................26 GRAFIKON 12. Procenat stanovništva koje se slaže s izjavom da u Srbiji ne bi postojali

problemi kada u njoj ne bi živele neke nacionalne manjine. .....................................30 GRAFIKON 13. Slaganje pripadnika srpske i nesrpske nacionalnosti s izjavama sa skale

etnocentrizma ............................................................................................................31 GRAFIKON 14. Etnička distanca prema starosti – SMMRI 2004........................................................33 GRAFIKON 15. Putovanje u inostrastvo i starost................................................................................34 GRAFIKON 16. Raspoloživost kompjutera, Interneta i elektronske pošte u zavisnosti

od starosti ..................................................................................................................34 GRAFIKON 17. Znanje stranih jezika i starost ....................................................................................35 GRAFIKON 18. "Koliko ste privrženi ..."..............................................................................................36 GRAFIKON 19. Važnost veroispovesti i nacionalne pripadnosti prema starosti ................................36 GRAFIKON 20. Društvena distance prema homoseksualnim osobama ..............................................37 Prihvatanje homoseksualaca u četiri slučaja ..............................................................37 GRAFIKON 21. Društvena distanca prema homoseksualcima i starost ..............................................38 GRAFIKON A1. Rangiranje na osnovu HDI za 2002. (178 zemalja) .....................................................98


Razlike su naše bogatstvo Izveštaj o humanom razvoju u Srbiji posvećen multikulturalizmu pozdravljam kao značajan doprinos i podršku nastojanjima Srbije da bude prihvaćena u međunarodnoj zajednici kao odgovoran i ravnopravan pa-rtner u izgradnji globalnog, humanog i razvijenog društva. Srbija je danas jedina zemlja u regionu Zapadnog Balkana koja je, nakon građanskih i međuetničkih su-koba 1991-95, ostala multietnička i multikulturalna sredina. Izazov za Srbiju je da očuva to bogatstvo razli-ka i kontrasta u procesu izgradnje tolerancije i interkulturalnosti među svojim građanima. Vlada Srbije je u tom cilju donela niz zakonskih mera i prihvatila sve ključne međunarodne sporazume, kao i dokumenta EU iz oblasti koju pokriva Izveštaj koji je pred nama. To se posebno odnosi na prava etničkih manjina i brigu o nji-hovom kulturnom identitetu. U Srbiji žive pripadnici 24 etničke zajednice, koje čine jednu trećinu njenog ukupnog stanovništva: Mađa-ri, Albanci, Romi, Rumuni, Bošnjaci, Bugari, Slovaci, Rusini, Ukrajinci, Jevreji, Hrvati, Makedonci, itd. Važeći Ustav Republike Srbije definiše Srbiju ne po kriterijumu najbrojnije, dominantne nacionalne grupe, već kao ''demokratsku državu svih građana koji u njoj žive'', a koja je ''zasnovana na slobodama i pravima čoveka i građanina, na vladavini prava i na socijalnoj pravdi'' (član 1 Ustava). Ustav garantuje, pored ostalog, i sva nacionalna i kulturna prava čoveka i građanina (član 3). Na teritoriji Srbije gde žive etničke manjine priznaju se kao zvanični jezici i pisma tih zajednica, kao i pravo na obrazovanje na svome jeziku, od predškolskog do univerzitetskog. Ustav garantuje ''slobodu izraža-vanja nacionalne pripadnosti i kulture i slobodu upotrebe svog jezika i pisma'' (član 49). Sva ova prava deta-ljnije su elaborirana u korpusu zakonodavstva Srbije (posebno u zakonima o obrazovanju, medijima, teritori-jalnim autonomijama, verskim zajednicama, itd.). Humani razvoj je prioritet naše politike, a multikulturalizam smo prihvatili kao jedan od bitnih njegovih sadržaja i našu svakodnevnu brigu. Politika etnocentrizma je odbačena u Srbiji. Kao područje koje je u pro-šlosti bilo izloženo brojnim građanskim, verskim i međuetničkim sukobima, smatramo svojom dužnošću da svim sredstvima radimo na sprečavanju pojava ksenofobije, rasizma, jezika mržnje, verske i kulturne netole-rancije. Kulturni diverzitet je naše bogatstvo i država ga brani na sve načine. Pre svega, izgradnjom institucija građanskog društva i pravne države. U skladu sa našim mogućnostima pomažemo i materijalnim, finansijs-kim sredstvima kulturne obrazovne, verske i medijske institucije svojih etničkih zajednica, ali isto tako i nji-hove političke i verske zajednice i organizacije. U globalnoj, niveloizirajućoj i anonimnoj masovnoj kulturi želimo da sačuvamo pravo na kulturni identi-tet svakog svog sugrađanina, a odbrana i razvoj diverziteta i interkulturalnosti za nas je bitna pretpostavka ostvarenja punih ljudskih i produktivnih kapaciteta. Boris Tadić, predsednik Republike Srbije


Sa velikim zadovoljstvom predstavljam Izveštaj o humanom razvoju u Srbiji, “Snage različitosti.” Održivi humani razvoj kao koncept, stavlja ljudsku individuu u centar razvojnog procesa, a glavnu svrhu razvoja definiše kao kreiranje pogodnog okruženja u kome bi svi ljudi mogli da vode dug, zdrav i kreativan život. Od 1990 godine, UNDP objavljuje globalne izveštaje o humanom razvoju u kojima daje prikaz stanja humanog razvoja u svetu i u kojima afirmiše one politike i sisteme upravljanja koje za cilj imaju promovisa-nje, podršku i stalno poboljšanje kvaliteta života ljudi. Da bi tim aktivnostima omogućio konkretnu podršku potkrepljenu statističkim dokazima, UNDP je razvio indeks humanog razvoja, koji predstavlja zbirni indika-tor ljudskog razvoja i instrument za praćenje njegovog napretka kroz vreme. Regionalni biro UNDP-a za Evropu i Zajednicu nezavisnih država je 1994 godine inicirao izrade naciona-lnih izveštaja o humanom razvoju (NHDR) u svim državama regiona. Od tada takvi izveštaji igraju važnu ulogu u informisanju ljudi o stanju (ili blagostanju) u određenoj državi. Oni su takođe odigrali značajnu ulo-gu u skretanju pažnje onima koji vode politiku i građanima na glavne razvojne prioritete. Izveštaji su, kroz procese svog nastajanja, uticali na mnoge debate i dijaloge koji su često rezultirali konkretnim promenama određenih politika i nastajanjem novih programa. Proces izrade nacionalnih izveštaja o humanom razvoju započeo je u Saveznoj Republici Jugoslaviji 1996. godine. Drugi izveštaj je objavljen 1997. godine, da bi tokom 1998. godine proces bio prekinut zbog preovlađujuće političke situacije. Uzimajući u obzir drastične promene, kao i burne događaje koji su uticali na humani razvoj u novonastaloj Državnoj zajednici Srbije i Crne Gore, UNDP se suočio sa velikim izazovom da uradi izveštaj koji bi u sebi uspeo da obuhvati svu kompleksnost situacije. Inspirisani globalnim izveštajem o humanom razvoju iz 2004 godine koji je bio posvećen kulturnim slo-bodama, odlučili smo da probleme humanog razvoja u Srbiji adresiramo analizirajući snagu koja je sadrža-na u raznolikosti njene populacije. Različitost kultura, jezika, verovanja, ali i geografska, generacijska i po-lna različitost, nudi sliku Republike koja poseduje višestruka bogatstva, ali i brojne izazove za budućnost. Tematika nije relevantna samo u svetlu istorije i nasleđa koje nosi još nezarasle rane od brojnih konflika-ta sa etničkom konotacijom, već i zbog pogleda na buduće evropske integracije koje su pred Srbijom i koje zahtevaju kapacitete za stvaranje uključenog i kulturno raznolikog društva. Upravo je Evropska unija svoj mir i prosperitet izgradila na uzajamnom priznavanju vrednosti naroda sa različitim kulturama, verama i je-zicima, i to nakon što su ti narodi vekovima vodili borbe oko istih. Srbija, sa svim svojim multikulturnim isto-rijskim nasleđem, kao i svojom sadašnošću, ima aspiracije da i dalje doprinosi tom procesu. Rad na afirmaciji uključujućih i raznolikih društava je inherentan samom konceptu humanog razvoja, či-ja bi dostignuća bila nemoguća bez sredine u kojoj bi ljudima bilo dozvoljeno da razvijaju svoje potencijale i biraju kako će voditi svoje živote. Nedvosmisleno podržavajući “Snagu različitosti”, ovaj izveštaj analizira stanje multikulturalizma u Srbiji ne kao doktrinu, već pre kao realnost sa svim svojim pozitivnim konotacijama. Ovaj izveštaj je nezavisna stu-dija, koja za cilj ima pokretanje debate i diskusije o vitalnim problemima Srbije. Nadam se da ćete prepozna-ti njegov doprinos. Takođe, ovom prilikom pozivam i čitaoce da uzmu aktivno učešće u tekućoj debati.

Rastislav Vrbensky Stalni predstavnik a.i. Program za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP)


Izveštaj o humanom razvoju u Srbiji pripremio je nacionalni tim eksperata iz Beogradskog ce-ntra za ljudska prava i Ekonomskog instituta iz Beograda, posle opsežnih diskusija s velikim bro-jem regionalnih, nacionalnih i međunarodnih aktera kojima je pružena prilika da iznesu svoje mi-šljenje o koncepciji i sadržaju. Stručnu podršku Izveštaju obezbedili su UNDP i Odeljenje UN za eko-nomska i socijalna pitanja (UNDESA). Vođa tima Beogradskog centra za ljudska prava bio je dr Vojin Dimitrijević, dok je tim Ekono-mskog instituta predvodio dr Jurij Bajec. Ostali članovi tima, čije su stručno znanje i podrška dopri-neli izradi Izveštaja bili su:

dr Dragan Popadić, dr Tamas Korhecz, dr Gorana Krstić, mr Ruzica Žarevac, mr Katarina Stanić, Vladimir Vukojević i Vidan Hadži–Vidanović.

Ekonomski institut odigrao je ključnu ulogu kao koordinator rada članova tima i obezbedio je sve neophodne prevodilačke i štamparske usluge. Veliku pomoć u okviru UNDP pružio mi je Daniel Varga koji mi je pomogao u izradi ovog Izve-štaja. Takođe bih želela da zahvalim na podršci i doprinosu koje je pružio Peter Gudgeon, međure-gionalni savetnik UNDESA, kako savetima u vezi s idejom multikulturalizma, tako i u koncipiranju i izradi izveštaja od samog početka, kao i Andreju Ivanovu, savetniku za humani razvoj iz Regiona-lnog centra UNDP u Bratislavi, na konstruktivnim primedbama i dodatnim informacijama za ključne faze u izradi Izveštaja. Njihove korisne sugestije i primedbe, kao i veliko iskustvo u radu na pitanji-ma humanog razvoja bili su od velike koristi za ovaj izveštaj. Zahvalnost dugujemo i učesnicima okruglih stolova na njihovim primedbama, stavovima i mišlje-njima, datim u cilju unapređenja kvaliteta ovog izveštaja; predstavnicima različitih ministarstava, regi-onalnom timu Ujedinjenih nacija, domaćim stručnjacima i predstavnicima građanskog društva, a pose-bno svojim kolegama koji su pregledali ovaj izveštaj Alini Mungiu–Pippidi i Moniki Lindh de Montoya.

Paola Pagliani, Analitičar UNDP


AP – Autonomna pokrajina

APV – Autonomna pokrajina Vojvodina

AŽS – Anketa o životnom standardu

BCHR – Beogradski centar za ljudska prava

CEIR – Centar za empirijska istraživanja religije

CPS – Centar za proučavanje alternativa

CPIJM – Centar za politikološka istraživanja i javno mnenje

DOS – Demokratska opozicija Srbije

DZVM – Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara

EBRD – Evropska banka za obnovu i razvoj

EI – Ekonomski institut

EU – Evropska unija

SDI – Strane direktne investicije

SRJ – Savezna Republika Jugoslavija

GDI – Indeks nejednakosti humanog razvoja prema polu

GDP – Bruto domaći proizvod

GEM – Pokazatelj osnaženosti prema polu

HDI – Indeks humanog razvoja

HDR – Izveštaj o humanom razvoju

IRL – Interno raseljena lica

MDGs – Milenijumski razvojni ciljevi

MIR – Program podrške opštinama

NATO – Severnoatlantski pakt

NBS – Narodna banka Srbije

NGOs – Nevladine organizacije

OEBS – Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju

PPP – Paritet kupovne moći

PRSP – Studija o strategiji smanjenja siromaštva

REP – Program brzog zapošljavanja

RS – Republika Srbija

SCD – Dinar

SB – Savet bezbednosti

SDP – Sandžačka demokratska partija

JIE – Jugoistočna Evropa

SFRJ – Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija

SCG – Srbija i Crna Gora

SMP – Mala i srednja preduzeća

SMMRI – Institut za strateški marketing i istraživanje medija

SPS – Socijalistička partija Srbije

SSMIRP– Program za podršku opštinama na jugu Srbije

SVM – Savez vojvođanskih Mađara

UNCT – Tim UN za ciljnu zemlju

UNDP – Program UN za razvoj

UNESCO – Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu

UNHCR – Visoki komesar UN za izbeglice

UNIASO – Kancelarija UN za međuagencijsku podršku

UNICEF – Fond UN za pomoć deci

UNOCHA – Kancelarija UN za koordinaciju humanitarnih poslova

UNOHCHR – Kancelarija visokog komesara UN za ljudska prava

WDI – Pokazatelji svetskog razvoja


1

Srbija se suočava s izazovnim i po mnogo čemu kontroverznim pitanjem – kako naredne dece-nije izgraditi harmonično, tolerantno multietni-čko i multikulturno društvo koje će u potpuno-sti poštovati velike razlike u kulturnoj tradiciji, vrednostima i načinu života. Osnovna tema Izveštaja o humanom razvoju u Srbiji za 2004. jeste "Snaga različitosti" – pri-hvatanje činjenice da harmonične i kulturno ra-zličite zemlje mogu da budu dinamične i napre-dne zahvaljujući živim ekonomskim, društvenim i kulturnim aktivnostima koje obogaćuju sve svoje građane. Međutim, da bi se taj poželjni cilj ostvario, potrebno je da država i građansko društvo stalno preduzimaju zakonske i druge mere kako bi se stvorio odgovarajući ambijent. Koncept multikulturalizma. U ovom obim-nom izveštaju povezan je širok spektar stavova o konceptu "multikulturalizma". On se u velikoj meri zasniva na iskustvima i stavovima domina-ntne etničke zajednice u Srbiji, ali se bavi i stavo-vima značajnih etničkih manjina (posebno ro-mske, albanske i mađarske), kao i onih društve-nih grupa za koje se može smatrati da prihvataju alternativni način života. Jezgro izveštaja pred-stavljaju pitanja u vezi s osnovnim ljudskim pravi-ma – pojedinaca i manjinskih zajednica – kao i obim u kojem su politički i institucionalni sistemi društva sposobni i motivisani da zaštite ta prava. Izveštaj je podeljen na četiri glavna dela. Uvod – koji priprema scenu za raspravu koja će uslediti; I deo – u kojem se razmatraju činjeni-ce i dokazi u vezi s tendencijama multikulturali-zma; II deo – u kojem je iznesen program poli-tike za unapređenje multikulturalizma u Srbiji; i III deo – u kojem su dati zaključci i preporuke. Izveštaj je upotpunjen aneksima koji uključuju procene različitih indeksa humanog razvoja. Izveštaj predstavlja osnovne koncepte uni-verzalističkog "pristupa zasnovanog na huma-nom razvoju" na kojem se temelji niz izveštaja UNDP o humanom razvoju na globalnom, regio-nalnom i nacionalnom nivou i ocenjuje se da li se ti principi mogu primeniti na razvoj multiku-lturnog društva u Srbiji. U Izveštaju se tvrdi da je kulturna različitost osnovna komponenta današnjeg sveta u kojem

moraju da se poštuju određene norme ponaša-nja. Ove norme su postavili brojni međunarodni ugovori i sporazumi. Ti dokumenti, pre svega, štite čoveka kao pojedinca time što predviđaju minimalna prava koja se moraju nesmetano uži-vati i slobodno razvijati. Principi kao što su opre-deljenje za zaštitu čovekovog života, slobode i ličnog integriteta, vere i jezika, ne smeju da se kr-še na osnovu bilo čije pripadnosti drugoj kulturi. U Izveštaju se navodi veliki broj jezika koji se govore u Srbiji, kao i verska različitost, što odražava etnički sastav stanovništva. U Srbiji postoji pedesetak registrovanih verskih zajed-nica. Prema popisu stanovništva iz 2002, 85% građana pripada pravoslavnoj veroispovesti, 5,5% su katolici, 3,2% muslimani i 1,1% protesta-nti. Izveštaj o humanom razvoju ukazuje na po-stojanje značajne ruralno–urbane dimenzije mu-ltikulturalizma, odnosno razlika u načinu živo-ta, siromaštvu i prihodima između sela i grada. Depopulacija seoskih područja i starenje seos-kog stanovništva najbolji su dokaz njegovog ekonomskog zaostajanja i sve većeg siromašt-va. Ovo izaziva zabrinutost i taj trend mora da se zaustavi. Starosna struktura i kultura mladih. Prema popisu iz 2002. Srbija spada u deset zemalja s najstarijim stanovništvom u svetu: u njoj živi milion mladih, starosti od 15 do 24 godine, čiji je udeo u ukupnom stanovništvu samo 13,4%. Kultura mladih u Srbiji dinamična je i podložna stalnim promenama kako u gradskim tako i u seoskim područjima. Jedna od važnih karakteri-stika života mladih, u poređenju sa starijim ge-neracijama, jeste mogućnost kontakta sa pripa-dnicima drugih nacija zahvaljujući putovanji-ma u inostranstvo. Međutim, strane zemlje su postale manje dostupne zbog viznog režima i pogoršane ekonomske situacije. Jedna od mo-gućnosti da se različite kulture ne samo susre-tnu već i da jedna drugu upoznaju i da se inte-grišu jesu i mešoviti brakovi. Međutim, proce-nat mešovitih brakova u Srbiji je veoma mali, a 94% građana Srbije potiče iz monoetničkih bra-kova. Izbeglice i interno raseljena lica. Tokom devedesetih godina, ratovi vođeni na prostoru

SNAGA RAZLIČITOSTI

2

Balkana izazvali su masovni priliv izbeglica i in-terno raseljenih lica. Prema podacima iz septe-mbra 2004, u Srbiji je bilo registrovano ukupno 277.601 izbeglica, kao i 207.639 interno rase-ljenih lica s Kosova i Metohije, čiji status iz osnova menja uslove i način života pojedinaca i porodica. Značajan faktor koji određuje način života izbeglica i interno raseljenih lica jeste pogoršanje ekonomskog položaja, veoma često potpuno osiromašenje i apsolutno nesigurna budućnost, pogotovo ako je reč o bezbedono-snim uslovima povrtatka na Kosovo i Metohiju. Drugim rečima, za izbeglice i interno raseljena lica karakteristični su socijalni i psihološki pro-blemi izazvani izmeštanjem iz sopstvene sredi-ne. Pored toga, dramatično nepovoljne prome-ne dešavaju se i unutar porodica. Zbrinjavanje ovako velikog broja ljudi stvara ogroman pro-blem i sredinama u koje dolaze, posebno ukoli-ko su i same pogođene drugim, čak većim te-škoćama. Jak naglasak stavljen je na nepovoljan dru-štveni i ekonomski položaj Roma u Srbiji. Ro-mi predstavljaju veoma veliku grupu i to s naj-višim stepenom isključenosti u odnosu na os-novno stanovništvo, koja uglavnom proističe iz njihove specifične kulture. Prema svim društve-nim pokazateljima (zaposlenost, obrazovanje, životni standard, ugled itd.) njihov društveni i ekonomski položaj je izuzetno nepovoljan, isto kao i u većini zemalja u kojima žive. Međutim, situacija u Srbiji specifična je usled velikog bro-ja Roma među izbeglicama i interno raseljenim licima, posebno s Kosova i Metohije. U Izveštaju je iskorišćen veoma efikasan i pouzdan metod za utvrđivanje različitih shvata-nja koje različite grupe imaju jedna o drugoj, a koji se naziva društvenom distancom. Društvena distanca označava stepen razumevanja i blisko-sti između pripadnika nekih društvenih grupa, a manifestuje se u spremnosti ili nespremnosti za uspostavljanje manje ili više bliskih društve-nih veza s pripadnicima te grupe. Međuetnički odnosi mogu se analizirati na normativnom ni-vou (tj. nivou zakona koji ih uređuju), na osno-vu društvene prakse, odnosno ponašanja poje-dinaca i grupa, i na osnovu procene stavova i verovanja. Istraživanje etničke distance među pet manjinskih naroda u Srbiji pokazalo je 2004. da je najveća društvena distanca ispoljena pre-ma Albancima.

Etnocentrizam predstavlja još jednu ko-mponentu etničkih stavova, posebno važnu za međuetničke odnose u društvu. Sam taj izraz označava tendenciju da se sopstvena etnička grupa idealizuje i smatra superiornom u odno-su na druge. Jedno novije istraživanje (2004) pokazalo je da većina građana odbacuje etno-centrične izjave, mada ih bar 20% prihvata. Et-nocentrizam je značajno povezan s religiozno-šću. Najmanji stepen etnocentrizma pokazuju građani koji tvrde da nisu religiozni, ali da ne-maju ništa protiv religije. Najveći etnocentri-zam zabeležen je među građanima koji su izja-vili da su religiozni i da prihvataju sva učenja svoje crkve. Pravna zaštita manjina. Dana 4. februara 2003, usvajanjem Ustavne povelje državne zaje-dnice Srbija i Crna Gora, Savezna Republika Ju-goslavija transformisana je u državnu zajednicu zasnovanu na ravnopravnosti Srbije i Crne Go-re, dve dotadašnje federalne jedinice, a sada države članice. Između ostalog, ciljeve ove dr-žavne zajednice predstavljaju: poštovanje ljuds-kih prava svih njenih građana, razvoj i očuvanje čovekovog dostojanstva, jednakosti i vladavine prava, uključivanje u evropske strukture, pose-bno u Evropsku uniju i harmonizacija zakona i prakse s evropskim i međunarodnim standardi-ma. Jedan od prvih dokumenata državne zaje-dnice bila Povelja o ljudskim i manjinskim pravi-ma, koja predstavlja sastavni deo Ustavne pove-lje. Povelja o ljudskim i manjinskim pravima pre-dviđa da su svi dužni da poštuju ljudska i manji-nska prava drugih i brani bilo kakvu direktnu ili indirektnu diskriminaciju po bilo kojem osno-vu, uključujući rasu, boju, pol, nacionalnu pri-padnost, socijalno poreklo, rođenje, ili sličan status, versku, političku ili neku drugu pripad-nost, materijalni položaj, kulturu, jezik, starost ili fizički invaliditet. Izveštaj se bavi i važnom ulogom regional-ne i lokalne samouprave u afirmaciji i zaštiti multikulturalizma. Sistem regionalne i lokalne samouprave, u okviru koje lokalni organi vlasti imaju odgovarajuće nadležnosti i finansijska sredstva, omogućava tim vlastima da sprovode svoju politiku u skladu s problemima koji se ra-zlikuju od jedne do druge zajednice. Prema Us-tavu, u sastavu Srbije nalaze se dve autonomne pokrajine: Autonomna pokrajina Vojvodina i Autonomna pokrajina Kosovo. Vojvodina i dalje


3

predstavlja jedinstven srednjoevropski naciona-lni mozaik. S obzirom na svoju specifilčnost u odnosu na druge delove Srbije, Vojvodina je us-tanovljena kao autonomna pokrajina koja je do devedesetih uživala visok stepen zakonodavne i političke autonomije. Tokom vladavine Milo-ševićeve Socijalističke partije Srbije, Vojvodina je samo formalno bila autonomna, s obzirom na to da su joj bile oduzete većina nadležnosti, fi-nansijska sredstva i funkcije. Kosovo i Metohija se od 1999, u skladu s Rezolucijom 1244 Save-ta bezbednosti UN, nalazi pod protektoratom Ujedinjenih nacija, te se stoga u ovom izveštaju ne analizira situacija na toj teritoriji. Zakon o lokalnoj samoupravi uvodi jednu po-tpuno novu instituciju: Savet za etničke odnose. Opštine u kojima je učešće nacionalnih manjina u ukupnom broju stanovnika veće od 10%, ili gde jedna manjina ima udeo u stanovništvu ve-ći od 5%, obavezne su na osnovu ovog zakona da osnuju Savet za etničke odnose kako bi se pripadnici nacionalnih manjina uključili u raz-matranje različitih problema i uticali na dono-šenje odluka na lokalnom nivou, kojima se re-gulišu za njih značajna pitanja. U drugom delu Izveštaja razmatraju se neki od osnovnih ODGOVORA POLITIKE I PRISTUPI MULTIKULTURALIZMU. Jedna od glavnih prepo-ruka jeste potreba da se preduzmu hitne i si-stematske mere kako bi se izradila dugoročna strategija u cilju pretvaranja Srbije i celog regi-ona u zonu s visokim razvojnom potencijalom, umesto da predstavlja potencijalni izvor suko-ba. Preduslov za ovakvu strategiju jeste suoča-vanje s prošlošću i traumatičnim iskustvima iza-zvanim etničkim sukobima. Stoga treba uložiti napore kako bi se i većinskom narodu i pripa-dnicima manjina pomoglo da prihvate politike zasnovane na društvenim i kulturnim integraci-jama, umesto na teritorijalnom i kulturnom izo-lacionizmu. Građansko obrazovanje treba i da-lje razvijati kao nastavni predmet. Taj predmet je u jesen 2001. uključen u nastavni program prvih razreda osnovnih i srednjih škola. Posebno su istaknute tri specifične oblasti. Prvo, prevazilaženje etničke podele s Albanci-ma. Jedan od najprioritetnijih zadataka mora da bude smanjenje odbojnosti prema pripadni-cima albanske manjine, i to do nivoa koji će omogućiti i dijalog i miran zajednički život. Drugo, podrška romskoj zajednici, budući da

je diskriminacija prema njoj po svemu sudeći manje motivisana rasizmom, a više njihovim slabijim društvenim Ili ekonomskim položajem. Hitne mere moraju da se preduzmu kako bi se popravio položaj Roma, kao i njihov obrazovni nivo. Treće, strategija za unapređenje međue-tničkih odnosa mora da obuhvati stalni proces kontrole kvaliteta tih odnosa izraženog kroz pojedinačne stavove i uverenja. Nekoliko orga-nizacija (Beogradski centar za ljudska prava, Centar za humanitarno pravo i drugi) prate po-štovanje ljudskih prava, beleže kršenja i o nji-ma redovno obaveštavaju javnost. Redovno se obavljaju i ispitivanja javnog mnenja. Ministar-stvo za ljudska i manjinska prava SCG uključe-no je u stalno praćenje javnog mnenja u vezi s međuetničkim odnosima. Za sada, skoro sve do-stupne informacije potiču iz preduzetih istra-živanja reprezentativnih uzoraka odraslih i mla-dih građana Srbije, u kojima je udeo manjinskih naroda suviše mali da bi omogućio pouzdanu procenu njihovih stavova, ponašanja i očekiva-nja. Stoga je neophodno da se organizuje istra-živanje usredsređeno na pripadnike manjina, koje bi se pozabavilo i njihovim društvenim sta-vovima i odnosima s drugim grupama. Stavovi prema marginalizovanim grupama. Izraz "marginalizovane grupe" ne podrazumeva karakteristike njihovih članova, već stav društva prema njima i statusu koji uživaju. U savreme-nim društvima postoje mnoge takve grupe: lju-di s fizičkim invaliditetom, osobe s drugačijim seksualnim opredeljenjem, ljudi koji su stigma-tizovani po nekim drugim kriterijumima. Člano-vi tih grupa nisu dovoljno integrisani u život svojih zajednica zbog negativnog stava i oseća-nja prema njima (posebno straha i netrpeljivo-sti, zasnovanih na stereotipima. Ključni faktor distance prema marginalizovanim grupama je-su, kako se čini, neznanje i prihvatanje pogre-šnih negativnih stereotipa. Otvorenost prema svetu i naglasak na mla-dima. Ratovi, izolacija i pad životnog standarda posebno su pogodili mlade koji su imali malo mogućnost i da iskuse drugačiji život. Oni su stoga posebno prijemčivi za ekstremističke ide-ologije koje prate krize i sukobe i prihvataju ih kao ubdeljivo tumačenje svih aspekata stvarno-sti. Stoga je izuzetno važno obrazovati mlade u duhu tolerancije i građanskih vrednosti. Pose-bno je važno primeniti različita sredstva za po-

SNAGA RAZLIČITOSTI

4

dsticanje učenja jezika koji govore manjine u lokalnim zajednicama, i to ne samo u okviru obrazovnog sistema. Uopšteno, politika usme-rena ka smanjenju predrasuda, stereotipa i kul-turne diskriminacije u multikulturnom društvu poseduje višestruke komponente koje moraju da deluju u međusobnoj harmoniji. ODGOVORI POLITIKE UPRAVLJANJA. Izazov multikulturalizma u Srbiji leži uglavnom u us-postavljanju sistema koji će etničkim i jezičkim manjinama omogućiti potpunu slobodu izbora kulture, kao i razvoj i unapređenje svojih speci-fičnosti, a u interesu stvaranja potrebnih predu-slova za nesmetan ekonomski i društveni razvoj Srbije oslobođene etničkih sukoba i diskrimina-cije – odnosno za izgradnju države koju će svi, uključujući i manjine, smatrati svojom. Principi državne akcije za podsticanje mul-tikulturalizma u Srbiji. Da bi se obezbedio ne-smetani razvoj multikulturalizma i širenje slo-bode izbora uz očuvanje onoga što je postignu-to u oblasti institucionalne zaštite razlika u Sr-biji, neophodno je primeniti nekoliko osnovnih principa koji će obezbediti razvoj multikultura-lizma kao preduslova za stabilan i dugoročan razvoj Srbije kao etnički mešovitog društva. U tom smislu, bio bi koristan princip diferencija-lnog i stepenastog pristupa – tj. uvođenje niza malih unapređenja u skladu s potrebama i mo-gućnostima da se te promene apsorbuju. Odgo-varajući princip bi stoga bilo diferencijalno i stepenasto ostvarivanje prava, u zavisnosti od potreba lokalnog stanovništva i mogućnosti or-gana vlasti; to znači povezivanje ostvarivanja određenih prava s koncentracijom manjiskog stanovništva. Takav stepenasti pristup prime-njen je u mnogim zemljama (Kanadi, Švajcar-skoj, Italiji i drugima). Princip decentralizacije i autonomija kao viši nivo decentralizacije, omo-gućavaju fleksibilniju politiku multikulturaliz-ma. Mnogo ljudi u Srbiji veruje da država mora da bude obazriva u pogledu decentralizacije zato što je to slabi, dok je centralizovana Srbija garancija stabilnosti i teritorijalnog integriteta, posebno zbog postojanja velikog broja manji-na. Međutim, mere uvedene posle 2001, koje su obezbedile veću decentralizaciju, imale su pozitivan uticaj na razvoj, unapređenje i zaštitu multikulturne Srbije. Osnovni uslov za unapre-đenje multikulturnog društva jeste učešće etni-čkih, jezičkih, verskih i drugih grupa u javnom

životu i što je još važnije, u državnoj službi. Dobar primer za to predstavlja multietnička po-licija organizovana na jugu Srbije od strane Vla-de Srbije i OEBS. U ovom slučaju, u srpskoj po-liciji, čije su jedinice ranije bile etnički čiste, sa-stavljene isključivo od Srba, sada je zaposlen veliki broj pripadnika albanske manjine. U poslednjem odeljku Izveštaja daje se kra-tak prikaz politika i pristupa multikulturaliz-mu i njhove povezanosti s Milenijumskim raz-vojnim ciljevima. Milenijumski razvojni ciljevi u stvari predstavljaju elemente za ostvarivanje humanog razvoja; oni se sastoje od niza kvanti-fikovanih i vremenski ograničenih ciljeva u vezi s nekim od najvažnijih zadataka u oblasti hu-manog razvoja. Pošto njihov najvažniji zadatak predstavljaju iskorenjivanje siromaštva i huma-ni razvoj, Milenijumski razvojni ciljevi u stvari mogu da se shvate kao mapa puta ka razvoju Srbije. Štaviše, podsticanje multikulturalizma kao načina za unapređenje ljudskih prava i hu-manog razvoja komplementarno je zadatku kao što je ostvarivanje Milenijumskih razvojnih ci-ljeva. Kao što se tvrdi u Globalnom HDR (2004), da bi ostvario Milenijumske razvojne ciljeve i definitivno iskorenio siromaštvo, svet najpre mora da se suoči s izazovom kao što je izgra-dnja inkluzivnih, kulturno različitih društava. Ovo ne samo stoga što bi taj uspeh bio predu-slov za valjano usredsređivanje na druge priori-tete privrednog razvoja, zdravstvene zaštite i obrazovanja za sve građane, već i zato što omogućavanje ljudima da u potpunosti ispolja-vaju svoju kulturu samo po sebi predstavlja va-žan razvojni cilj. U Izveštaju je data i detaljna matrica koja pokazuje kako aktivnosti u vezi s unapređe-njem humanog razvoja i multikulturalizma isto-vremeno doprinose ostvarivanju Milenijumskih razvojnih ciljeva. U ZAKLJUČKU Izveštaja podvlači se da je Re-publika Srbija etnički i kulturno heterogena za-jednica u kojoj 16,1% stanovništva sačinjavaju ukupno 24 nacionalne manjine. Pripadnici razli-čitih etničkih grupa, koji su decenijama složno živeli u zajedničkoj državi, doživeli su njen ras-pad i niz ratova izazvanih nacionalističkim poli-tičkim strategijama, koji su im predstavljani kao neizbežni međuetnički i međuverski su-kobi. Stoga je važno:


5

� suočavanje s prošlošću. Potpuno upozna-vanje s događajima i njihovo tumačenje treba da budu predmet otvorenog dijalo-ga u okviru kojeg bi se izneli različiti sta-vovi i iskustva;

� pružanje pomoći i većinskom narodu i ma-njinskim narodima da prihvate politike zasnovane na društvenom i kulturnom povezivanju, a ne na teritorijalnom i kul-turnom izolacionizmu;

� razvijanje svesti o višestrukim identiteti-ma pojedinaca;

� jačanje identiteta komplementarnih etni-čkom, kao što su građanstvo, evropski identitet, regionalni identitet i drugi;

� eliminisanje govora mržnje uperenog pro-tiv pripadnika drugih naroda, koje je po-stalo opšte mesto u svakodnevnoj komu-nikaciji, kao i u medijima, i krivično go-njenje onih što mu pribegavaju;

� afirmisanje multikulturalizma i interkultu-ralizma u Srbiji zahteva jasno definisanje nacionalne strategije i mera za njeno sprovođenje. Osim na državnom nivou, takva strategija treba da se izradi i na po-krajinskom nivou u Vojvodini. U školama i kroz medije treba preduzeti mere za upo-znavanje s različitim kulturama i jezicima, dok multikulturalizam treba da se afirmi-še kao društvena vrednost. Učenje jezika koji se koristi u zajednici treba da se po-dstiče na različite načine. Svest o razlika-ma i njihovo poznavanje treba da se iz

domena naučnog istraživanja prenesu u sferu stvarnog života;

� posle političkih promena 2000. godine, došlo je do izvesnog unapređenja huma-nog razvoja u Srbiji, odnosno HDI je u pe-riodu od 1999. do 2000 zabeležio pove-ćanje od 6%. Iako se informacije o huma-nom razvoju (zasnovane na HDI) ne mogu dobiti za pripadnike etničkih manjina ili različitih društvenih/kulturnih grupa, na-lazi zasnovani na drugim izvorima poda-taka ukazuju na ugroženost grupa, poseb-no Roma, izbeglica, interno rasljenih lica, mladih, starih itd. Te grupe stoga zahte-vaju posebnu pažnju i moraju da budu posebno targetirane;

� podsticanje multikulturalizma kao načina za unapređenje ljudskih prava i humanog razvoja komplementarno je ostvarivanju Milenijumskih razvojnih ciljeva.

Zaključak

Da bi ostvario Milenijumske razvojne cilj-eve i definitivno iskorenio siromaštvo, svet najpre mora da se uspešno suoči s izazo-vom kakav predstavlja izgradnja inkluzi-vnih, kulturno različitih društava. Shodno tome, integracija manjinskih i raznih dru-gih kulturnih grupa u ekonomski, društve-ni, kulturni i politički život Srbije direktno je povezana s ostvarivanjem Milenijum-skih razvojnih ciljeva.


3

OSNOVNI KONCEPT HUMANOG RAZVOJA

Uvod u humani razvoj. Koncept humanog raz-voja stekao je puno priznanje kada je postalo jasno da ostvarenje osnovnog ekonomskog ci-lja kao što je najviša moguća stopa privrednog rasta uz najviši mogući društveni proizvod (BDP) po stanovniku – ne mora obavezno da dovede do poboljšanja uslova života ili blago-stanja svakog pojedinca u društvu. Ako rast ma-terijalnog bogatstva i BDP nisu praćeni pozitiv-nim promenama osnovnih životnih uslova – uk-ljučujući smanjenje siromaštva, izglede za po-većanje zaposlenosti i smanjenje razlika u ra-spodeli dohotka – onda se ne može govoriti o višem stepenu razvoja1. Ovo je osnovna poruka pristupa zasnovanog na humanom razvoju. U slučaju razvijenih zemalja, visoki nivoi BDP po stanovniku i zaposlenosti, zajedno s odgo-varajućom politikom preraspodele, omogućili su najvećem delu stanovništva da zadovolji svo-je osnovne materijalne potrebe. Međutim, pri-padnici različitih (često manjinskih) društvenih grupa (u skladu s kriterijumima zasnovanim na etničkoj pripadnosti, polu itd.), veoma često se mnogo teže ravnopravno uključuju u društveni, politički i kulturni život i teže mogu da ispolja-vaju svoje kreativne sposobnosti i kulturnu tra-diciju. Ukratko, stvarni razvoj nije moguć ukoli-ko su uskraćene društvene, kulturne i druge os-novne potrebe neke manjinske društvene gru-pe, ili čak nekog pojedinca.

BOKS 1.

HUMANI RAZVOJ I KULTURNA SLOBODA

Humani razvoj zahteva više od zdravstvene za-štite, obrazovanja, pristojnog životnog standar-da i političke slobode. Država mora da prizna i kulturne identitete ljudi i da im iziđe u susret. Ljudi svoje identitete moraju slobodno da ispo-ljavaju bez diskriminacije u drugim sferama svog života. Ukratko, kulturna sloboda jeste ljudsko pravo i važan aspekt humanog razvoja – usled čega zahteva akciju i pažnju od strane države.

Izvor: Global HDR, 2004.

1 D. Seers, "What are we Trying to Measure", Journal of De-

velopment Studies, Vol. (8) 3, 1972.

Razvojne strategije usredsređene na čove-ka. Koncept humanog razvoja u središte ukup-nog razvoja stavlja pojedinca, kao svog glavnog nosioca i isključivog korisnika. Shodno tome, neophodno je opredeliti se za aktivan pristup njegovom ostvarenju, što podrazumeva potpu-no sagledavanje svih ključnih komponenti hu-manog razvoja. Jedino na taj način može se os-tvariti osnovni cilj humanog razvoja – opšti ra-zvoj pojedinačnih sposobnosti svakog čoveka2. Shodno tome, pasivan pristup ili pokušaj da se aktiviraju samo usko definisani ekonomski činioci mogao bi da uspori, ili čak zaustavi šire razvojne procese i da dovede do pogrešnog – ili "lošeg" – razvoja. Imajući ovo u vidu, Srbija bi svoj tranzicioni put i razvojnu strategiju u najvećoj mogućoj meri trebalo da zasniva na konceptu humanog razvoja, koji povezuje i uzaj-amno osnažuje različite ekonomske, društvene i kulturne elemente i time ih transformiše u si-nergijski i komplementaran niz činilaca uravno-teženog razvoja. Ovi ciljevi se u velikoj meri već usvajaju u tekućem radu na sprovođenju Strategije smanjenja siromaštva (PRSP), u okvi-ru pristupa Srbije Milenijumskim razvojnim ci-ljevima i pripremama za pristupanje Evropskoj uniji – s obzirom na to da su svi ovi procesi me-đusobno povezani i da se u velikoj meri prekla-paju3. ŠTA JE MULTIKULTURALIZAM

Pristupi multikulturalizmu. Uprkos tome što postoje brojne definicije kulture, bilo bi mudro usvojiti jedan širok konceptualni okvir za njenu analizu, kako bi se omogućilo kompletnije ispi-tivanje njenih konotacija za razvoj društva. Ku-ltura se može tumačiti u smislu ponašanja i uti-

2 Izveštaj o humanom razvoju, Beograd, 1997. 3 Strategije smanjenja siromaštva (PRSP) predstavlja glavni

dokument u vezi sa strateškim razvojem za Srbiju, koji služi kao instrument za ostvarivanje Milenijumskih razvojnih ciljeva i una-pređenje humanog razvoja. Milenijumski razvojni ciljevi jesu ci-ljevi uključeni i u primenu Studije strategije smanjenja siromaštva (PRSP), a predstavljaju dugoročna politička opredeljenja zemlje za usvajanje široko prihvaćenih međunarodnih razvojnih ciljeva. Kako je njihova krajnja svrha ukidanje siromaštva i humani raz-voj, Milenijumski razvojni ciljevi se u stvari posmatraju kao "ma-piranje" puta ka humanom razvoju. Konačno, Milenijumski razvo-jni ciljevi, posebno oni prilagođeni posebnim uslovima u zemlji, u velikoj meri se poklapaju s nekim aspektima agende EU.

SNAGA RAZLIČITOSTI

4

ska pojedinca i kao takva se mora posmatrati iz najšire moguće perspektive. Kultura se može shvatiti i kao celokupan korpus znanja, mišlje-nja i životnih navika, koje članovi određenog društva jedni drugima prenose. Takođe se mo-že smatrati da je kultura pre svega povezana s različitim oblicima "zajednice"; ona se u njoj stvara i razvija, čime uključuje pojedinca i odra-žava se u njemu. Predstavljati deo neke kulture znači prihvatiti strukturu društvenog i ekonom-skog okruženja u kojem se pojedinac formira. Istovremeno, time što pripada određenoj kultu-rnoj sredini, pojedinac utiče i na kulturu i na njen razvoj. Da bi se ocenili dometi i važnost kulture i multikulturalizma, potrebno je krenuti od pret-postavke da su sledeći stavovi ispravni i opšte-prihvaćeni:

� Čovečanstvo predstavlja zbir različitih na-roda s različitim kulturnim specifičnostima;

� Čak i u okviru jednog naroda postoje gru-pe s različitim karakteristikama;

� Narodi (i nacije) s različitim kulturnim specifičnostima često se međusobno pro-žimaju u teritorijalnom pogledu, ili se bar jedni s drugima graniče;

� Savremeni uslovi života i tehnološka revo-lucija upućuju pojedince da komuniciraju s onima koji se od njih razlikuju.

S obzirom na ove pretpostavke, rasprava o interakciji različitih kultura i o njihovom uzaja-mnom prožimanju daleko prevazilazi razmatra-nje političkih i filozofskih pitanja i uključuje os-novna pitanja u vezi s razvojnim putem pojedi-nca i zajednice. Izraz multikulturalizam prvi put je upotreb-ljen u Kanadi kao politički instrument za preva-zilaženje razlika i stvaranje kohezije između ra-zličitih članova društva, anglofonskog, franko-fonskog i autohtonog (indijanskog) stanovni-štva4. Shodno tome, rasprava o multikulturaliz-mu proširila se i na prirodu američkog rasnog, kulturnog i etničkog "melting pot" okruženja i australijsku politiku očuvanja kulture Aboridži-na… sve do načina na koji evropske nacionalne države postižu integraciju i na koji se prilago-đavaju povećanju migracija iz bivših kolonija do kojih je došlo po završetku II svetskog rata. Po-sle kraha komunističkih režima u Istočnoj Evro-

4 Tzv. "mozaik".

pi i raspada Sovjetskog Saveza i Jugoslavije, ovo pitanje je izbilo u prvi plan u vezi s načinom ut-vrđivanja novih granica na osnovu etničkih (i drugih) principa. Ovo pojednostavljeno i značajno skraćeno navođenje različitih pristupa multikulturalizmu u svetu pokazuje fluidnu prirodu tog političkog instrumenta. Jasno je da brojni oblici i tumače-nja multikulturalizma u mnogim slučajevima ne mogu lako da se uklope u zajednički teorijski okvir. Uprkos tome, primećeno je da su ciljevi i dostignuća različitih pristupa multikulturalizmu uglavnom isti – ekonomska i društvena kohezi-ja različitih kulturnih grupa unutar društva i us-postavljanje njihove međusobne tolerancije. Is-to se odnosi i na vezu između multkulturnog i interkulturnog pristupa. Multikulturni pristup predstavlja prihvatanje različitosti u društvu, a interkulturni pretpostavlja da su dijalog i ko-hezija od ključne važnosti za postizanje harmo-nije u društvu. Razlike između ovih pristupa mogu se iz praktičnih razloga posmatrati kao faze u ostvarivanju istog cilja. Stoga izraz mu-ltikulturalizam u ovom izveštaju treba shvatiti u njegovom najširem mogućem smislu. Pre nego što odgovorimo na pitanje da li je multikulturalizam neophodan i da li ga treba podsticati, moramo da razmotrimo alternative. POSTOJI LI ALTERNATIVA MULTIKULTURALIZMU?

Ako na multikulturalizam gledamo kao na inter-kulturni dijalog i toleranciju između različitih kultura, kao i na njihovu interakciju, jedna od alternativa takvom konceptu jeste apsolutna sa-modovoljnost, koja može da se javlja u različitim oblicima – kao etnički nacionalizam, ksenofobi-ja, šovinizam, društveni autizam… Međutim, is-torija je pokazala da AKO ne postoji odgovara-jući dijalog između različitih kultura ili etničkih grupa, ili ako on nije dovoljan, dolazi do ignora-ncije koja vodi u kulturnu izolaciju, a konačno i u mogući sukob. Drugu alternativu ovako shvaćenom multi-kulturalizmu predstavlja negiranje razlika, što dovodi do asimilacije, odnosno do zatiranja ma-njinske kulture u korist većinske. Ovakav pri-stup se donedavno smatrao poželjnim za reša-vanje problema različitih manjina, posebno et-ničkih. Čak se i danas pominje poželjnost do-brovoljne asimilacije. Međutim, zašto bi se ne-


5

ko odrekao sopstvenog identiteta, običaja i na-čina života ako za uzvrat ne dobija ništa. Asimi-lacija onemogućava čitav niz ideja koje u sebi mogu da nose ogroman potencijal u korist dru-štva u celini, pošto može da eliminiše izbor i različitost u pogledu načina života. Konačno, postoje grupe koje se ne mogu jednostavno odreći svojih karakteristika s obzirom na to da su biološke, a ne dobrovoljne, a uvek će ih ide-ntifikovati kao pripadnike različite etničke gru-pe ili rase. S druge strane, treba izbegavati i nekritičko prihvatanje multikulturalizma. Ukoliko se pravil-no ne primeni, može lako da se pretvori u politič-ki korektno pokriće za različite oblike diskriminacije.

BOKS 2.

MULTIKULTURALIZM U KOMUNISTIČKIM DRUŠTVIMA

Koncept multikulturalizma u bivšim komunisti-čkim zemljama pojednostavljivao je stanje u društvu time što ga je svodio na kohabitaciju kolektiviteta kroz Partiju kao isključivog arbitra i posrednika. Međutim, ovo je samo stvorilo povoljne uslove za interkulturni dijalog koji je bio prekinut kada je taj posrednik nestao.

Multikulturalizam i sistemi vrednosti. Ra-zličite kulture ne mogu da imaju iste vrednosti. Pitanje koje vrednosti bi trebalo zadržati i koje vrednosti druge kulture treba da odnesu preva-gu ne podrazumeva jednostranu odluku, već je uslovljeno ličnim shvatanjem pojedinca i dugim procesom usvajanja novih i napuštanja starih vrednosti, što sa svoje strane predstavlja neiz-bežni rezultat interakcije različitih kultura. Na ovaj proces ne treba gledati kao na dobrovo-ljnu asimilaciju, već kao na prirodan proces mo-difikacija kultura. Osim toga, ovaj pojam nije statičan, budući da u interaktivnom svetu nije-dna kultura nije imuna na uticaje drugih kultu-ra. "Čistota" kulture po svaku cenu ne utiče na druge kulture, već jedino samu sebe osiroma-šuje. Ona je stoga opasna isto kao i kulturni šo-vinizam. Sistem vrednosti jedne zajednice može dija-metralno da se razlikuje od sistema vrednosti druge, ali ne postoje kriterijumi za utvrđivanje koje vrednosti su ispravne, a koje nisu. Ukoliko u potpunosti prihvatimo ovaj stav, moralno

preispitivanje određenih kulturnih modela bilo bi apsolutno neprihvatljivo, uprkos tome što bi u očima većine bilo u potpunosti opravdano. U tom smislu, pojave kao što su krvna osveta ili diskriminacija žena, ili nacionalna ili kulturna isključivost bili bi izvan kritike. Time bi i sama ideja multikulturalizma samu sebe poništila. NASLEDJE MULTIKULTURALIZMA U SRBIJI

Istorijski koreni različitih kultura u Srbiji. Raz-voj građanske misli i ideja liberalizma i multiku-lturnog društva u Srbiji u velikoj meri su pove-zani s regionalnim uslovima. Srbija je skoro ceo 20. vek provela u zajednici s drugim zemljama u ovom regionu, odnosno u okviru jedinstvene države južnih Slovena, Jugoslavije. Stoga je ra-zvoj Srbije zavisio i od njenog odnosa prema drugim narodima koji su živeli na toj teritoriji, dok je njena novija kulturna istorija blisko po-vezana s kulturnom istorijom čitavog regiona. Balkanski ratovi i I svetski rat doneli su Srbi-ji vojne pobede i značajno proširenje teritorije. U vreme ujedinjenja sa susednim slovenskim narodima, od kojih su samo Crnogorci imali so-pstvenu nezavisnu državu, srpska država je no-voj državi, Jugoslaviji, nametnula svoj oblik vla-davine i organizacije. Srpska dinastija Karađor-đević postala je kraljevska kuća nove države ko-ja je uprkos velikom opiranju organizovana na unitarističkim principima.

BOKS 3. RAZVOJ "JUGOSLAVIJE"

Geografski proctor poznat kao Jugoslavija često je menjao svoje ime. Pre II svetskog rata, nazi-vao se Državom Srba, Hrvata i Slovenaca, zatim Kraljevinom Srba, Hrvata i Slovenaca i konačno Kraljevinom Jugoslavijom. Posle II svetskog rata taj naziv je promenjen u Demokratska Federati-vna Jugoslavija, Federativna Narodna Republika Jugoslavija i Socijalistička Federativna Republi-ka Jugoslavija. Od 1992. do 2003. teritorija pre-ostala posle odvajanja četiri republike zvala se Savezna Republika Jugoslavija, a onda je ideja "jugoslovenstva" napuštena, te je država je do-bila svoj sadašnji naziv Srbija i Crna Gora.

Ideja jugoslovenstva. U različitim delovima jugoslovenskog prostora, narodi su se razvijali pod uticajem različitih kultura, te su se njihov

SNAGA RAZLIČITOSTI

6

način života i pogledi na svet stoga razlikovali ne samo od regije do regije, već i u okviru iste etničke teritorije5. Mada se smatralo da Srbi, Hrvati i Slovenci pripadaju istom narodu, politi-čke stranke su se formirale na etničkim princi-pima, pri čemu su stranke s verskim karakte-rom spadale u najjače. Jačanje etničkih zate-gnutosti i sukoba dovelo je 1929. do ukidanja parlamentarizma i uvođenja autokratske vlasti kralja Aleksandra. Njegovu polaznu ideologiju predstavljalo je integralno jugoslovenstvo, od-nosno ideja o stvaranju jugoslovenske nadnaci-je. Na tim osnovama preduzeta je agresivnija unifikacija zakonodavstva; sva nacionalno orije-ntisana udruženja bila su raspuštena, a osniva-na su udruženja koja su poderžavala ideju jugo-slovenstva. Teritorijalna podela države na ad-ministrativne oblasti, banovine, izvršena je bez obzira na etničke specifičnosti. Smrt kralja Aleksandra 1934. značila je odla-zak sa scene glavnog zagovornika jugosloven-ske ideje. Iako su se sve kasnije vlade zaklinjale na vernost jugoslovenstvu, projugoslovenske vlade počele su da se povlače pred nacionalisti-ma i klerikalcima. Ova situacija se nije promeni-la sve do izbijanja II svetskog rata kada je pro-ces dezintegracije završen, a narodi, koji su se do tada smatrali delovima jedinstvene nacije, ušli u krvavi sukob koji je kulminirao zastrašu-jućim zločinima. Svemu ovome doprinela je op-šta klima u Evropi. Posleratni razvoj socijalističke Jugoslavije. Tokom II svetskog rata teritoriju Jugoslavije oku-pirale su Nemačka, Italija i njiihovi saveznici iz Trojnog pakta, koji su uspostavili različite kvisli-nške vlade. Borba protiv okupacionih snaga vo-dila se uz ideološke podele. Na kraju rata, preva-gu su odnele komunističke partizanske snage ko-je su izvele socijalističku revoluciju. Komunisti-čka partija sa svojim saveznicima došla je na vlast i novu državu uspostavila kao republiku. Ambici-ja revolucionara bila je da poništi stare kulturne vrednosti i da ih zamene novim, socijalističkim. S obzirom na nacionalnu heterogenost sta-novništva, Jugoslavija je organizovana kao fede-racija. Međutim, vlast je u velikoj meri bila ce-ntralizovana i koncentrisana u rukama najviših organa Komunističke partije koja je imala poli-

5 Na primer, kao srpske etničke teritorije nisu su se samo smatrali centralna Srbija, Kosovo i Vojvodina, već i Makedonija, Crna Gora i delovi Bosne.

tički monopol. Ideja integralnog jugoslovenstva zamenjena je novom ideologijom "bratstva i je-dinstva", koja je podrazumevala priznavanje specifičnosti različitih etniciteta isto kao i pri-bližavanje bratskih naroda kroz prihvatanje so-cijalističkih vrednosti, a time i prevazilaženje nacionalnih osećanja. Vremenom je postalo jas-no da je ova ambicija neostvariva, a država je postajala sve više decentralizovana, pri čemu je svakoj nacionalnosti omogućeno da se razvija u naciju u okviru jedinstvene jugoslovenske drža-ve. Nacionalizam je postepeno postajao politi-čko oruđe samih komunista, posebno posle sm-rti Josipa Broza Tita 1980. godine. Krah socijalizma. U vreme kada su komuni-stički režimi u Istočnoj Evropi počeli ubrzano da se urušavaju, u Jugoslaviji su se intenzivirali etnički sukobi. Postkomunistički režimi, sasta-vljeni uglavnom od bivših komunista, iskoristili su tako stvorenu isključivost. Srpski režim, na čijem se čelu nalazio Slobodan Milošević, opre-delio se za nacionalistički program pomoću ko-jeg je jačao svoju vlast i crpeo svoj legitimitet tokom poslednje decenije 20. veka. Nacionalna isključivost sprečila je stvarni multikulturalizam. Nacionalističke snage su pobedile na izbori-ma i u drugim republikama. Tome je neizbežno usledio krah multinacionalne Jugoslavije, najli-beralnije socijalističke zemlje i glavnog kandi-data za uključivanje u evropske integracije.

POLOŽAJ ETNIČKIH I NACIONALNIH MANJINA

Mere za zaštitu manjina u Srbiji uvedene su pod uticajem sila pobednica u I svetskom ratu. U skladu sa Senžermenskim ugovorom, Srbija se obavezala da će:

" … usvojiti sve propise, pošto je pristala da ih unese u ugovor koji će se zaključiti sa savezničkim i pridruženim velikim silama, za koje one budu smatrale neophodnim za zaštitu interesa onih sta-novnika Države Srba, Hrvata i Slovenaca koji se od većine stanovnika razlikuju po jeziku i verois-povesti"6.

U Srbiji su, pored naroda slovenskog pore-kla, postojale i veće nemačke, mađarske i alba-nske zajednice. Ugovor o zaštiti manjina u Jugo-slaviji od 10. septembra 1919. i Deklaracija o za-štiti manjina od 12. decembra 1919. bili su prvi

6 Član 51 Senžermenskog sporazuma zaključenog s Austri-jom 10. septembra 1919.


7

dokumenti koji su se bavili ovim pitanjem u Sr-biji, a njihove odredbe uključene su u prvi Us-tav Kraljevine SHS usvojen 28. juna 1921.

BOKS 4.

MANJINE U KRALJEVINI JUGOSLAVIJI

Prema popisu stanovništva iz 1921. godine, ne-mačka etnička zajednica predstavljala je najve-ću manjinsku grupu u Kraljevini Jugoslaviji (505.790 stanovnika ili 4,22%). Druga po veliči-ni bila je mađarska etnička zajednica (472.079 stanovnika ili 3,77%), a za njima albanska zaje-dnica (441,749 stanovnika ili 3,77%). Prema ovom popisu, u Kraljevini je bilo 12 jezičkih grupa s više od 10.000 stanovnika. U veće ma-njinske grupe spadale su i rumunska i turska. Pravoslavnoj veroispovesti pripadalo je oko 5,5 miliona ljudi (Srba, Crnogoraca i Makedonaca); 4.700.000 stanovnika bili su rimokatolici (Hrva-ti, Slovenci i Mađari), dok je 1,345,000 stano-vnika pripadalo muslimanskoj veroispovesti. Takođe je bilo protestanata (Nemaca) i Jevreja (sefarda u Bosni i aškenazija u Srbiji).

Stav prema ovim manjinama u velikoj meri je određivao stav države prema njihovim mati-čnim zemljama. Ukoliko su njihovi odnosi bili opterećeni sporovima, ili teritorijalnim prete-nzijama, jugoslovenski stav prema nacionalnoj zajednici bio je manje povoljan. Položaj albanske manjine. Albanska zajed-nica nije bila uključena u mirovne pregovore kao što su bili bivši građani Austro–Ugarske. Ona je trpela posledice zbog nesređenih odno-sa između Kraljevine i Albanije. Inače, ova zaje-dnica sa svojim tradicionalnim i konzervativnim vođama, nije mogla da se prilagodi ideji jugo-slovenstva i stoga nije prihvatila novu državu kao svoju. Jugoslovenska politika asimilacije i kolonizacija Kosova Srbima okretala je alban-sko stanovništvo ka njihovoj matičnoj zemlji. S obzirom na to da nisu mogli da se obrazuju na svom maternjem jeziku, albanski studenti su odlazili u Albaniju, tako da je albanska intele-ktualna elita na Kosovu stvarana obrazujući se u samoj Albaniji. Jugoslavija je pokušala da uti-če na obrazovanje učenika u muslimanskim ver-skim školama, ali je konačno odustala od ova-kve politike kada je 1936. usvojila Zakon i Statut Islamske verske zajednice.

Formiranje autonomnih pokrajina. Zbog specifičnog etničkog sastava, na teritoriji Srbije su posle II svetskog rata formirane dve autono-mne pokrajine, Kosovo i Vojvodina. Na Kosovu je albansko stanovništvo predstavljalo ubedljivu većinu (oko 64% stanovništva), a u Vojvodini je srpsko stanovništvo bilo u neznatnoj većini (oko 56%) dok su ostatak sačinjavale nacionalne manjine od kojih je najveća bila mađarska (26%)7. Priznavanje manjinskih prava. Prava ostalih manjina uglavnom su se poštovala, ali su bila pod jakim uticajem socijalističke ideologije ko-ja se prema njima odnosila samo kao prema ko-lektivnim pravima. Režim nije priznavao veći broj političkih prava, posebno slobodu udruži-vanja, usled čega je političko delovanje bilo moguće jedino u okviru Komunističke partije. Partija je imala članove i rukovodioce iz svih etničkih grupa čime se izbegao utisak da je pre-dstavljala najveću naciju, Srbe. U autonomnim pokrajinama visoke položaje u organima vlasti i kulturnim institucijama imale su osobe koje su podjednako pripadale svim narodima i naciona-lnim manjinama. Osnovni zahtev bio je da su pouzdani članovi Partije i ideološki podobni. Jugoslovenski režim se strogo pridržavao "etni-čkog ključa". Ostvarivanje ekonomskih, socijalnih i kultu-rnih prava bilo je obezbeđeno u skladu s eko-nomskim uslovima. Tako je pripadnicima manji-na omogućeno da se obrazuju na svom mater-njem jeziku i da razvijaju sopstvenu kulturu pod uslovom, naravno, da se to činilo u duhu socijalizma. Događanja na Kosovu. Snažna afirmativna akcija u odnosu na albansko stanovništvo na Kosovu, naročito posle 1968, uključivala je bro-jne državne subvencije kosovskoj privredi, ot-varanje škola i univerziteta na albanskom jezi-ku, isto kao i stvaranje uslova kako bi albanska zajednica na Srbiju u Jugoslaviju mogla da gle-da kao na svoju zemlju. Uprkos tome što su ove mere mogle da se smatraju za stvarni na-predak u stavu države prema manjinama, bar u oblasti ekonomskih, socijalnih i posebno kultu-rnih prava, redukcionistička partijska politika zanemarivala je složenost tog problema, dok je primena odgovarajućih mera na neodgovarajući

7 Prema popisu stanovništva iz 1948.

SNAGA RAZLIČITOSTI

8

način vremenom počela da daje negativne rezu-ltate. S obzirom na strogo ograničena politička prava svih građana bez izuzetka, bilo kakva kri-tika partijske politike bila je onemogućena, što je isključivalo svaku mogućnost za pronalaže-nje boljeg modela za rešavanje tekućih proble-ma. Ovakva klima obezbedila je plodno tle za srpske nacionaliste koji su svoju politiku buđe-nja nacionalne svesti formirali eksploatišući ne-povoljan položaj Srba na Kosovu. Miloševićev režim je jednostrano ukinuo autonomiju pokra-jina u Srbiji i postavio rukovodstvo lojalno reži-mu. Svojom represivnom politikom prema Al-bancima, stalnim potcenjivanjem i tretiranjem Albanaca kao građana drugog reda, srpske vla-sti su dale legitimitet separatističkim aspiracija-ma albanskih ekstremista. Intenziviranje suko-ba na Kosovu dovelo je do intervencije NATO 1999. Na osnovu Sporazuma kojim je ta inter-vencija završena, Miloševićeva vlada je prepu-stila pokrajinu međunarodnoj upravi. Povlače-nje srpskih vojnih i policijskih snaga propraće-no je masovnim egzodusom Srba s Kosova i Metohije. Taj egzodus nije zaustavljen. Prema tome, intervencija NATO nije dovela do rešavanja etničkih sukoba na Kosovu i Meto-hiji. Umesto toga, predstavljala je uvod u novi ciklus nasilja, s Albancima kao jačim faktorom, na štetu ne samo srpske zajednice, već i drugih nealbanskih zajednica na toj teritoriji, koja for-malno još pripada državnoj zajednici Srbija i Crna Gora, ali se u stvari ne nalazi pod kontro-lom njene vlade. GDE SU GRANICE MULTIKULTURALIZMA?

U savremenom svetu s pravom postoje određe-ni standardi koji se moraju poštovati. Iako vre-đaju stavove nekih kulturnih grupa, oni obe-zbeđuju samo njihovo postojanje. Te standarde su uspostavili brojni međunarodni instrumenti tako da se s pravom može reći da uživaju legiti-mitet iz kojeg takođe proizilazi njihov autoritet. Oni pre svega štite pojedinca time što usposta-vljaju minimalna prava koja mora neometano da uživa, što mu omogućava da se slobodno ra-zvija. Principi kao što su opredeljenje za zaštitu života, sloboda i ličnog integriteta pojedinca ne smeju se kršiti zbog poštovanja druge kulture. Ovo ne krši principe multikulturalizma, već obez-beđuje okvir za njihovo postojanje – pojedinac

ima pravo na svoj kulturni identitet isto kao i pravo da bira mogućnosti u čemu je ograničen sa-mo u meri u kojoj i drugi imaju iste mogućnosti.

BOKS 5.

VIŠESTRUKE KULTURE I VIŠESTRUKI IDENTITETI

Ne postoji osoba koja pripada samo jednoj grupi. Stoga ne postoji grupa koja se može smatrati homogenom i samodovoljnom. Pojedinac mo-že da ima jednu nacionalnost, da pripada dru-goj etničkoj grupi i da govori trećim jezikom. Štaviše, on može da bude pripadnik četvrte ve-roispovesti, kao i da bude visokoobrazovan, a da ipak pripada grupi siromašnog stanovništva, itd. Da bi zadovoljio svoje pojedinačne potre-be, nije dovoljno da se njegovoj nacionalnoj grupi obezbedi status zaštićene manjine, ili do-zvoliti njegovoj verskoj zajednici da izgradi svetilište. Suština multikulturalizma leži u pri-znavanju postojanja različitih grupa kao i toga da poseduju određene karakteristike i potrebe, te da im se zato mora dozvoliti da se razvijaju, dok prema svakom pojedincu mora da se ispo-lji tolerancija i da mu se omogući da dâ svoj doprinos opštem napretku društva. Niko ne sme da pati zbog svojih urođenih karakteristika, ili pri-padnosti grupi po sopstvenom izboru.

U naše vreme, koje karakteriše renesansa individualizma, svaki instrument za unapređe-nje društvene stvarnosti mora posebno da bude podređen potrebama pojedinca. Multikulturalizam bi trebalo i tako da se shvati. Ljudi su politička bića, stoga je prirodno da pripadaju jednoj ili više društvenih, kulturnih, ili drugih grupa. RAZUMEVANJE BALKANSKIH RATOVA

Teško je shvatiti razloge zašto je u narodu koji je 50 godina živeo zajedno u miru tako lako bila podstaknuta etnička mržnja koja je u bivšoj Jugoslaviji izazvala niz ratova i masovne zločine protiv čovečnosti8.

8 Jugoslavija se tokom osamdesetih smatrala za paradigmu

racionalističke modernizacije i komunizma s ljudskim likom (G. Bowman 1993, Allock 1993). Ona je bila otvorena prema Zapadu isto kao i prema Istoku. Uz stabilnu privredu, ona je imala najviši životni standard od svih socijalističkih zemalja državnog socijali-zma ("realnog socijalizma") u Istočnoj Evropi. Kao lider pokreta nesvrstanih, imala je i snažne pozicije u svetskoj diplomatiji.


9

Neki autori su brzopleto zaključili da je taj krvavi rat bio posledica "namirivanja istorijskih računa na Balkanu" kao i "vekovne mržnje". Me-đutim, sve do II svetskog rata nisu postojali ve-liki sukobi zasnovani na etničkoj mržnji. Srbi i Hrvati su se naravno borili jedni protiv drugih u

vojskama Austrougarske i Otomanske imperije, ali nikada kao Srbi ili nikada kao Hrvati. Nasu-prot svim mitovima o davnoj, slavnoj prošlosti, koje su širile nacionalističke vođe i njihovi sled-benici, raspad Jugoslavije nije bio posledica da-vne prošlosti određene etničkom pripadnošću.

BOKS 6. "BALKANSKI RATOVI"

"Balkanski ratovi" vođeni devedesetih godina prošlog veka predstavljali su dramatičan i izo-pačen, mada sastavni element procesa tranzici-je i demokratizacije u Jugoistočnoj Evropi. Oni se ne mogu razumeti ako se analiziraju isključi-vo iz etničkog ugla. Etnički element je u stvari od sekundarne važnosti, iako je etnička pripa-dnost zaista korišćena za prikrivanje drugih uz-roka sukoba uključujući resurse, moć i teritori-ju. U svim slučajevima, etnička pripadnost bila je sredstvo za mobilizaciju – etničku mobiliza-ciju – birača i društava, ali ne i stvarni pokretač tog procesa. Jedan od osnovnih elemenata potrebnih za razumevanja balkanskih ratova jesu stvaranje nacije (bez etničkih animoziteta) i emancipacija nacionalnih identiteta u regionu isto kao i nji-hove veze s procesom demokratizacije. Neka-dašnji multinacionalni entiteti u "socijalisti-čkom lageru" bili su sve samo ne dobrovoljne zajednice. U procesu demokratizacije, srušila se kontrola nad ovim političkim okvirom u različi-tim zemljama, a samoopredeljenje naroda od-mah se pretvorilo u jedan od glavnih elemenata (često ideološki) različitih političkih programa.

Nasilna emancipacija naroda u bivšoj Jugoslaviji podstakla je secesije koje su jedna drugu po-dsticale i "kontrasecesije". Prvi ishod – sve veće međusobno podozrenje – zakočio je dijalog čak i kada je normativni sistem za zaštitu manjins-kih prava, kao u slučaju bivše Jugoslavije, po-stojao – da bi čim je izbio otvoreni sukob, bio ukinut. Međutim, sukob je retko kada bio iza-zvan na etničkoj osnovi. Kada se analiziraju "ba-lkanski ratovi" vođeni devedesetih godina, u ra-zmatranje moraju da se uzmu značajni ekono-mski činioci. Secesija bogatijih republika kao što su Slovenija i Hrvatska bila je ekonomski lo-gična. Jednom kada je definisan kao etnički i verski, sukob je (posebno posle uvođenja em-barga na uvoz oružja), dobio dodatni ekonom-ski podsticaj. Kao veoma unosan posao u regio-nu, krijumčarenje oružja doprinelo je konsoli-daciji ekonomskih mini imperija lokalnih gos-podara rata koji su profitirali od tog sukoba. Sve ovo stavlja pitanje "balkanskih ratova" u slo-ženiju i višedimenzionalnu perspektivu. Oni predstavljaju ne samo deo prošlosti, već i deo sadašnjosti Balkana, ali nadajmo se ne i budu-ćnosti.

REGIONALNI KONTEKST

Ne postoji jedinstven model multikulturalizma. On bi predstavljao paradoks, budući da svaka sredina ima svoje specifičnosti. Stoga bi bilo pogrešno "uvoziti" već isprobane modele iz ze-malja s bogatim iskustvom u toj oblasti. Regionalizam i evropejstvo. S obzirom na svoje istorijsko iskustvo, sastav stanovništva i geografske karakteristike, Jugoistočna Evropa se u velikoj meri razlikuje od zemalja u kojima je rođena ideja multikulturalizma, odnosno od Sjedinjenih Država i Kanade. Dok je u tim ze-mljama multikulturalizam razvijan kako bi se uskladile različite kulture useljenika i rešili pro-

blemi autohtonog stanovništva, u ovom delu Evrope to nije bio slučaj. U Jugoistočnoj Evropi svi narodi su i autohtoni i kolonisti. Usled bur-nih istorijskih događaja, pojedinac koji je od rođenja do smrti živeo u istom mestu ponekad je morao nekoliko puta da menja državljanstvo, da u jednom periodu bude pripadnik većins-kog, a drugom manjinskog naroda. Ovde se pi-tanje kulturnog pluralizma nameće ne kao re-zultat naglih migracija, već usled viševekovnog procesa koji je obuhvatao promene granica i mešanje različitih kultura. Zahvaljujući poste-penosti, kulturne razlike nisu tako dramatične kao u novijim useljeničkim zemljama. Posebno

SNAGA RAZLIČITOSTI

10

je situacija u ovom regionu u 20. veku doprine-la ukidanju, ili bar ublažavanju razlika. Ostaci snažnog patrijarhalnog društva još se osećaju u skoro svim kulturama u ovom regio-nu, ali jak prodor evropeizacije utiče na njihovu liberalizaciju. Ovde se ne može govoriti o "su-kobu civilizacija" s potpuno različitim vredno-snim sistemima, koje se navodno teško mogu uskladiti zbog svojih nepremostivih razlika. Čak ni ratovi vođeni krajem 20. veka nisu predsta-vljali sukobe različitih kultura uprkos tome što su se često tako tumačili. Oni su se umesto to-ga vodili za teritorije i ekonomsku dominaciju. Stvaranje multikulturnih društava. Jugois-točna Evropa predstavlja mesto ukrštanja razli-čitih simbola s kojima se pojedinci identifikuju i za koje su čvrsto vezani. Njihovi suštinski po-gledi na svet ne razlikuju se. Postoje samo spo-ljne manifestacije njihovih kulturnih osećanja. Prema tome, prvi zadatak u stvaranju multikultur-nih društava u Jugoistočnoj Evropi bilo bi ukazi-vanje na sličnosti u različitim kulturama u regi-onu, a zatim na specifične potrebe svake kultu-rne grupe, što bi se lako moglo shvatiti, budući da ne krši opšteprihvaćene životne principe ve-ćeg dela stanovništva. U regionu je i dalje prisutan kolektivistički duh. Pripadnost grupi u velikoj meri određuje život pojedinca. Individualističko shvatanje slo-bode tek u poslednje vreme počinje da zame-njuje kolektivističko, koje se doživljava kao slo-boda od druge, strane i neprijateljske grupe. Stoga je homogenost grupe bila od najvećeg značaja. Pripadnost jednoj naciji određivala je i nečiju versku pripadnost, ideologiju i jezik. Pre-ma tome, drugi zadatak u stvaranju multikultur-nih društava u Jugoistočnoj Evropi trebalo bi da ojača pojedinca time što će mu garantovati ljudska prava i priznati manjinska prava kao niz individualnih prava, a ne isključivo kolektivnih prava i privilegija, kao što se na ta prava u ovom regionu često gleda. Postojeći koncept odnosa između grupe i pojedinca određuje i stav država i građana u re-gionu prema problemima kulturnog pluralizma. Na osobe koje pripadaju drugim grupama gleda se kao na strance i kao na drugačije, a da se ne poznaju osnovne karakteristike njihove kulture

i njihovih stavova. Stereotipi često dominiraju u odnosima između grupa. Na manjine se sum-njičavo gleda kao na destabilizirajući faktor i nužno zlo. Političke stranke osnivaju se na naci-onalnim principima zbog nedovoljne zastuplje-nosti manjina u vodećim političkim strankama. Manjinske političke stranke opredeljuju se za delovanje na lokalnom nivou, što takođe dopri-nosi utisku da imaju separatističke aspiracije. Treći zadatak prilikom stvaranja multikulturnih društava u Jugoistočnoj Evropi trebalo bi da uključi upoznavanje pripadnika jedne kulture s kulturom drugih, uklanjanje svih stigmi i pre-drasuda, isto kao i integraciju manjinskog sta-novništva u funkcionisanje zajednice. U poslednje vreme, većina ljudi sve više sh-vata da njihove razliku nisu toliko nepremostive i pokazuje spremnost za interkulturni dijalog. Ovaj ohrabrujući razvoj podstaknut je snažnim evropskim pokretom koji se uspostavio na poče-tku novog milenijuma. Zbog članstva u Savetu Evrope i pristupa svim glavnim međunarodnim ugovorima iz oblasti ljudskih prava, sve države u regionu pokazale su spremnost da napuste stari put konfrontacije i da otpočnu dijalog koji je dugo izbegavan, ili je bio pogrešno vođen.

BOKS 7. "ČIJA JE OVO PESMA?"

Sličnost kultura balkanskih naroda i odsustvo uzajamnog razumevanja prikazani su u doku-mentarnom filmu "Čija je ovo zemljas" (Чия e тази песен) bugarske filmske rediteljke Adele Peeve. Reč je o jednoj istoj staroj melodiji koju za "svoju" smatraju autorkini temperamentni sagovornici iz Turske, Albanije, Grčke, Bugar-ske, Srbije, Makedonije i Bosne. Tragajući za poreklom ove pesme, za koju svi narodi iz ovog regiona smatraju da je deo njihove sopstvene tradicije i koju pevaju na sopstvenom jeziku, film pokazuje isključivost onih što u onome što smatraju za svoje vide svetinju, a u onome što pripada "drugima" kao nešto "ukradeno" ili "be-zvredno", pošto ne mogu da shvate da "tuđe" često znači "zajedničko". Kraj filma ne pokazuje radost zbog međusobnih sličnosti. Umesto to-ga dolazi do svađe između "suvlasnika" pesme.


11

I DEO

1. OSNOVNE PRETPOSTAVKE MULTIKULTURALIZMA U SRBIJI

1.1. Struktura srpskog društva

ETNIČKA STRUKTURA SRBIJE

Republika Srbija predstavlja etnički heterogenu zajednicu u kojoj 16,1% od 7,581.437 građana pripada jednoj od 24 manjinske zajednice (pre-ma popisu stanovništva iz 2002. godine)9. Alba-nci, Mađari i Bošnjaci čine 6,5% od ukupnog sta-novništa, odnosno više od jedne trećine uku-pnog broja manjinskog stanovništva. U nekim regionima, oni predstavljaju većinsko stanovni-štvo i čak ostvaraju izvestan stepen etničke do-minacije, ili homogenosti. Pored navednih naci-onalnosti, druge važne nacionalne manjine u Srbiji jesu: Aškalije/Egipćani, Bugari, Bunjevci, Cincari, Česi, Goranci, Hrvati, Jevreji, Makedon-ci, Nemci, Romi, Rumuni, Rusini, Slovaci, Slove-nci, Turci, Ukrajinci i Vlasi. Prema popisu iz 2002. godine, broj stano-vnika u Republici Srbiji (bez Kosova) iznosio je 6,212.838 Srba (82,9% od ukupnog stanovniš-tva), 293.299 Mađara (3,9%), 108.193 Bošnja-ka/Muslimana, (1.4%) Roma (0.9%), Crnogoraca (0,8% ili 59.021), Slovaka (0,5% ili 40.054), Vlaha (0,8% ili 34.578), Rumuna (0,3% ili 20.497), Bu-gara (0,3% ili 20.012), Bunjevaca (0,9%), Hrvata (0,8%), Rusina, Ukrajinaca, Turaka i drugih, dok se 1,1% izjašnjavaju kao Jugosloveni, a 1,4% nije otkrilo svoju etničku pripadnost (Grafikon 1). Ukoliko se ovi podaci uporede s podacima po-pisa iz 1991, očigledno je da je udeo Srba u ukupnom broju stanovnika porastao za 2,5%.

Etničke zajednice u Srbiji

Centralna Srbija uglavnom je naseljena Srbima (89,5% od ukupnog stanovništva tog regiona) i

9 Popisni podaci mogu se naći na adresi: http://www.statserb.sr.gov.yu/zip/esn31.pdf.

etnički je relativno homogena, s izuzetkom Sa-ndžaka gde živi oko 300.000 Bošnjaka i tri sr-pske opštine gde većinsko stanovništvo sačinja-vaju Bugari i Albanci.

GRAFIKON 1. Etnička struktura Srbije prema

popisu stanovništva iz 2002.

82,86

3,91

2,1

1,44

0,94

0,92

0,82

0,79

1,08

1,44

1,01

0 20 40 60 80 100

Srbi

Madjari

Bošnjaci/Muslimani

Romi

Hrvati

Crnogorci

Albanci

Slovaci

Jugosloveni

Nisu se izjasnili

Nepoznato

Izvor: Popis stanovništva iz 2002, Republika Srbija,RZS

Vojvodina, u kojoj živi preko 20% ukupnog stanovništva Srbije, izrazito je multietnička, po-što u njoj živi 26 nacija i nacionalnih i etničkih grupa, mada Srbi predstavljaju apsolutnu veći-nu. Prema popisu stanovništva it 1991, Srba je bilo ukupno 1,143.723 (56,8%), a prema popisu iz 2002. njihov broj se povećao na 1,321.807 (65,05%). Popis stanovništva iz 2002. godine, po-kazao je da sledeće po veličini grupe sačinjavaju Mađari (14,3% ili 290.207), Hrvati (2,8% ili 56.546) kao i veći broj drugih nacionalnosti, uključujući Slovake, Crnogorce, Rumune, Rome, Rusine, Ma-

SNAGA RAZLIČITOSTI

12

kedonce i druge manje etničke grupe. Ukupno 2,45%, ili 48.881 stanovnika izjasnili su se 2000. godine kao Jugosloveni, dok je 2,7% ili 55.016 odbilo da se izjasni o svojoj etničkoj pripadnosti. Prema popisu stanovništva iz 1991. godi-ne10. ukupan broj stanovnika na Kosovu bio je 1,956.196, ili nešto manje od 20% od ukupnog stanovništva u Srbiji. Što se tiče etničkog sasta-va, ogromnu većinu stanovništva sačinjavali su Albanci – 1,596.072, ili 81,6% od ukupnog sta-novništva u ovoj pokrajini, što je predstavljalo 17% od ukupnog stanovništva u Srbiji. Drugu po brojnosti grupu sačinjavali su Srbi, (194.190), a zatim Muslimani (66.189), Romi (45.745), Cr-nogorci (20.356), Turci (10.446), Hrvati (8.062) i druge manje nacionalne i etničke grupe, kojih je ukupno bilo 24.

BOKS 8. ROMI U SRBIJI

Relativno veliku etničku grupu sa specifičnom kulturom predstavljaju Romi. Oni se na Balkanu i u Srbiji pojavljuju od 14. veka, paralelno s tur-skom najezdom. Romi u Srbiji nemaju jedi-nstvenu kulturu. Na osnovu porekla, jezika i ve-roispovesti, mogu se razlikovati četiri grupe: (a) turski Romi, koji su naselili zemlju sredinom 14. veka, a po veroispovesti su muslimani ili hrišćani, (b) beli Romi, koji su došli iz Bosne, muslimanske su veroispovesti i govore srpski, (c) vlaški Romi koji su došli iz Rumunije, pravo-slavne veroispovesti, a govore srpski i rumun-ski, i (d) mađarski Romi koji su došli iz Austrije.

Najveću nacionalnu manjinu u Srbiji pre-dstavljaju Mađari. Oni pretežno žive u Vojvodi-ni. Međutim, glavna demografska karakteristika mađarskog stanovništva u Jugoslaviji jeste de-populacija. Ovo negativno demografsko kreta-nje (poznato kao " bela kuga ") karakteristično je za celokupno mađarsko stanovništvo u Srbiji, ali je najizraženije u Vojvodini. Albanci su narod neslovenskog porekla, koji na Balkanu zajedno sa Srbima živi zajedno više od hiljadu godina11. U užoj Srbiji, praktično ce-lokupno albansko stanovništvo (93.4%) živi u tri nerazvijene opštine na jugu Srbije. U dvema od

10 http://www.gov.yu/cwc/ethnical.htm 11 Više detalja videti u: P. Imami: Serbs and Albanians Over Ce-

nturies, Beograd, Samizdat Free, B92, 2000.

njih oni predstavljaju većinsko stanovništvo, od-nosno u Autonomnoj pokrajini Kosovo i Meto-hija, koja je formalno deo Srbije. Albanci takođe predstavljaju značajnu manjinu u Makedoniji. Bošnjačko/muslimansko stanovništvo kon-cetrisano je u Sandžaku, oblasti koja se nalazi između Srbije, Crne Gore i Bosne. U tri tamoš-nje opštine oni su u apsolutnoj većini. Bugarska nacionalna manjina, prema posle-dnjem popisu stanovništva, sačinjava 0,3% od ukupnog stanovništva Srbije. Većina njih nase-ljava istočnu Srbiju, duž granice s Bugarskom. Veličina bugarske manjine stalno se smanjuje usled iseljavanja, smanjenja stope rađanja, ku-lturne asimilacije i etničke mimikrije. Bunjevci (Hrvati iz Bačke) uglavnom naselja-vaju severnu Bačku u Vojvodini. O samom nazi-vu "Bunjevci", isto kao i o poreklu tog naroda vode se rasprave. Dok neki stručnjaci smatraju da oni predstavljaju jedan starobalkanski narod koji se iz svoje postojbine u Dalmaciji, Herce-govini i Lici u 17. veku naselio u Vojvodini, dru-gi tvrde da Bunjevci nesumnjivo imaju hrvatsko etničko poreklo. U prilog ovoj tvrdnji idu činje-nice kao što su katolička veroispovest i dijalekt kojim Bunjevci govore. Do 1991. u Republici Srbiji živelo je 105.406 stanovnika Hrvatske nacionalnosti. Međutim, usled raspada Jugoslavije i rata u Hrvatskoj i Bosni, deo hrvatskog stanovništva preselio se u Hrvatsku, tako da ih je u popisu iz 2002. godi-ne bilo 70.602. Etničku zajednicu na severoistoku Srbije sa-činjavaju Vlasi kojih ima 17.672. Među antro-polozima, etnolozima i posebno istoričarima, postoje izvesna neslaganja o njihovom poreklu, odnosno o tome da li su stari, autohtoni balka-nski narod koji je vremenom prihvatio vredno-sti većinskog slovenskog i rumunskog okruže-nja, ili su dalekog rumunskog porekla. Među-tim, sigurno je da jezik, folklor i tradicija uka-zuju na rumunsko poreklo, dok deo tradicije, lična imena i toponimi idu u prilog njihovog starobalkanskog, ili slovenskog porekla. JEZICI NARODA I ETNIČKIH GRUPA

Jezik i kultura. Jezik se smatra najvažnijim ele-mentom jedne kulture, pre svega kao glavno sredstvo komunikacije. On omogućava spora-zumevanje članovima iste jezičke zajednice, kao što i ograničava komunikaciju između ljudi


13

koji ma kako da su ljubazni i motivisani da ko-municiraju ne govore istim jezikom. Osim toga, jezik ima važnu ulogu u razvoju grupnog ide-ntiteta ljudi. Jezik grupe ne postaje samo njen simbol identifikacije, već je i znak njene aute-ntičnosti. Jezik je sredstvo pomoću kojeg se ču-vaju kulturna dostignuća jedne grupe, što uk-ljučuje njeno kolektivno pamćenje i dragoceni-ja iskustva. Jezik predstavlja "drugu otadžbinu", čije ugrožavanje može da se shvati i kao ugro-žavanje teritorije.

BOKS 9. JEZICI U SRBIJI

Prema popisu stanovništva iz 2002, 88,3% sta-novništva govori srpski, 3,8% mađarski, 1,8% bošnjački, 1,1% romski, 0,8% albanski, 0,8% slo-vački, 0,7% vlaški, 0,5% rumunski, 0,4% hrvatski, 0,2% bugarski i 0,2% makedonski. Ostale jezike govori 0,5% stanovnika, dok za 0,8% stanovnika ovi podaci nisu poznati. Mađarski nije indoevropski jezik, već pripa-da ugro–finskoj grupi jezika. Rumunski pripada romanskim jezicima, dok albanski, iako pripada indoevropskim jezicima, nije deo neke poznate šire podgrupe, dok su slovački, makedonski i bugarski slovenski jezici. Romi u Srbiji govore ili romski, ili jezik na-roda s kojim žive. Postoje tri glavna romska di-jalekta. Romi svoj maternji jezik koriste kod kuće; 37% njih uopšte ne govori srpski pre pola-ska u školu; 46% ne može u potpunosti da se izrazi na srpskom12.

Srpski jezik. Različiti jezici koji se govore u Srbiji u potpunosti odražavaju etničku različito-st njenog stanovništva. Najveća većina stano-vništva govori srpski, ali u okviru tog jezika po-stoje brojni dijalekti koji preovlađuju u nekim delovima Srbije; oni se razlikuju na osnovu ak-centa i fonetskog sistema koji ponekad služi kao sredstvo za prepoznavanje nečijeg regiona-lnog porekla. Srpski pripada slovenskim jezici-ma i deo je podregionalnog jezičkog sistema koji takođe koriste Crnogorci, Hrvati i Bošnjaci. Ovo znači da ti narodi pripadaju istoj osnovnoj jezičkoj kulturi u okviru koje se u potpunosti razumeju, a mogu i da koriste iste medijske sa-

12 Simić, Studija o društvenoj integraciji Roma, Udruženje Roma

Republike Srbije, Niš, januar 1993.

držaje (knjige, štampu, TV i radio programe…). U Srbiji su u zvaničnoj upotrebi srpski jezik i ćirilično pismo. Ćirilica je slovensko pismo ko-je potiče s kraja 9. ili početka 10. veka. Osim u Srbiji koristi se u susednoj Makedoniji, Crnoj Gori i Bugarskoj, ali i u Rusiji. Latinično pismo koriste susedni Hrvati, Albanci, Mađari i Rumu-ni. Nacionalne manjine u oblastima koje nase-ljavaju imaju zakonsko pravo da zvanično kori-ste svoj jezik i pismo. U Srbiji se koriste i ćirili-ca i latinica. Na primer, novine se štampaju go-tovo podjednako ćirilicom ili latinicom, a oba pi-sma se slično tome koriste i u TV programima. RAZLIČITOST RELIGIJA

Značaj religije. Pripadnost nekoj veroispovesti podrazumeva prihvatanje jednog složenog si-stema verovanja, tradicije i normi, koji sadrži sve elemente jedne posebne kulture. Kulturni elementi uključeni u verska ubeđenja kodifiko-vani su od strane crkvenih autoriteta u prošlo-sti, te je stoga stalno prisutna moguća konfron-tacija između religije (kao kvintesencije tradici-je) i modernosti. U društvima u kojima postoje različite religije, poseban problem predstavlja međusobni odnos verskih zajednica, koji može da varira od saradnje, preko izolacionizma, do otvorenog suprotstavljanja i nadmetanja. Reli-gija i međuverski odnosi dobijaju posebnu va-žnost i postaju izvor mogućih podela, nasuprot skladnim odnosima u slučajevima kada se ver-ski i nacionalni identitet poklapaju.

U Srbiji postoji oko 50 registrovanih verskih zajednica. Među stanovnicima Srbije najbrojniji su hrišćani (nešto preko 90%). Prema popisu iz 2002, 85% stanovnika izjasnilo se da pripada pravoslavnoj veroispovesti, 5,5% katoličkoj, 3,2% muslimanskoj i 1,1% protestantskoj. Samo 785 (0,01%) izjasnili su se kao Jevreji, 530 ili 0,01% kao pripadnici nekog istočnjačkog kulta i 0,25% drugim veroispovestima. Kao ateisti izjasnilo se 0,5% stanovnika, 1,3% nije se izjasnilo, dok 1,8% građana ne zna kojoj veroispovesti pripada (Gra-fikon 2). Etnička pripadnost i veroispovest. Postoji relativno visoka korelacija između etničke i ver-ske pripadnosti. Srbi se identifikuju s pravosla-vljem i Srpskom pravoslavnom crkvom, Hrvati i Mađari s katolicizmom, a Bošnjaci i Albanci s islamom. Evangelistička crkva okuplja Slovake, Reformistička deo mađarske nacionalne manji-

SNAGA RAZLIČITOSTI

14

ne, a Banatska eparhija Rumunske pravoslavne crkve okuplja tamošnje Rumune13.

GRAFIKON 2. Verska pripadnost građana Srbije – 2002.

85

5,5

3,2

1,1

0,3

3,1

3,1

0 20 40 60 80 100

Pravoslavni

Katolici

Muslimani

Protestanti

Ostali

Nisu se izjasnili

Ateisti

Izvor: Popis stanovništva iz 2002, Republika Srbija, RZS Od 2001. godine, tzv. tradicionalnim vers-kim zajednicama dozvoljeno je da u državnim školama organizuju versku nastavu14. Za "tradi-cionalne" crkve i verske zajednice proglašene su: Srpska pravoslavna crkva, Islamska zajedni-ca, Rimokatolička crkva, Slovačka evangelisti-čka crkva, Jevrejska verska zajednica, Reformi-stička hrišćanska crkva i Evangelistička hrišćan-ska crkva15.

BOKS 10.

RELIGIOZNOST TOKOM GODINA

Godine 1971, 26% stanovnika Beograda izjas-nilo se kao religiozno. U istraživanjima sprove-denim 1972. i 1975, u Beogradu je zabeleženo samo 9% religioznih osoba sa završenom sre-dnjom školom. Među studentima Niškog unive-rziteta 1985. bilo je samo 3% religioznih, a u Beogradu je 1987. zabeleženo samo 10% religi-oznih studenata16.

13 Z. Kuburić: Religija I sloboda, Beograd, JUNIR, 1999, str. 17. 14 Verska nastava bila je obavezan predmet u školama pre II

svetskog rata. Godine 1952, verska nastava je zabranjena u držav-nim školama, a Bogoslovski fakultet je isključen iz sastava Beo-gradskog univerziteta. Na inicijativu Srpske pravoslavne crkve, Vlada Srbije je donela Uredbu o organizaciji i izvođenju verske nastave, koja je objavljena u "Službenom glasniku RS", br. 46, 27. jula 2001, dok je izvođenje verske nastave otpočelo oktobra/ novembra 2001.

15 Uredba o organizovanju i izvođenju verske nastave, "Slu-žbeni glasnik RS" br. 46, 27. jula 2001.

16 D. Pantić: Changes in Religiousness of the Citizens of Ser-bia. Sociological Review, str. 177–204. Vol. XXVII, br. 1–4, 1993.

U okviru popisa stanovništva 2002. godine, građanima je postavljeno pitanje u vezi s njiho-vim verskim opredeljenjem. Mnogi građani svr-stavaju sebe u jednu ili više verskih tradicija u kojima vide svoje konfesionalno poreklo ("vera njihovih dedova i očeva"), ili u identifikaciji s tradicionalnim konfesijama vide znak naciona-lne identifikacije, iako nisu religiozni. Posleratna ograničenja verske pripadnosti

Posle II svetskog rata marksistička ateistička doktrina smatrala je da će svoj praktičan politi-čki cilj, smanjenje nacionalnih i konfesionalnih tenzija, karakterističnih za prethodni period, ostvariti ograničavanjem korišćenja verskih si-mbola i obreda. Međutim, politika nije imala iste posledice u svim delovima Jugoslavije. Do-godilo se da je najjači efekat imala u homoge-nim pravoslavnim područjima gde je dovela do stalnog smanjivanja broja pravoslavnih vernika. Osim toga, religioznost je bila najviše zastu-pljena među starijim građanima, onima iz seos-kih područja i u manje obrazovanim slojevima. U nekim istraživanjima sprovedenim početkom sedamdesetih godina prošlog veka, religiozni stanovnici, posledno mlađi i obrazovaniji, pre-dstavljali su značajnu manjinu.

BOKS 11. RELIGIOZNOST 2004.

U jednom istraživanju iz 2004.17, ukupno 96% stanovnika Srbije izjasnilo se da pripada nekoj veroispovesti (od toga 85.8% bilo je pravosla-vnih, 7,1% katolika, 1,9% muslimana, 0,5 pripa-dnika drugih veroispovesti, 0,5% bilo je neodlu-čno, 1,2% nije pripadalo nijednoj religiji, dok je 3,1% odbilo da odgovori na ovo pitanje). Među-tim, 65% stanovnika izjasnilo se kao religiozno (od čega 30,4% tvrde da su religiozni, ali da ne prihvataju sva učenja svoje crkve, a 34,8% su vernici koji prihvataju sva učenja svoje religije); 23,8% bili su ateisti, ali tolerantni prema religiji, 1,2% izjavilo je da se protive religiji, dok je 9% bilo neodlučno.

Iako ispovedanje vere nije bilo zabranjeno, smatralo se kao prepreka za društveno napre-dovanje i kao znak zaostalosti. Osamdesetih go-dina, proces "desekularizacije" otpočeo je u ok-

17 Beogradski centar za ljudska prava, 2004.


15

viru šireg procesa "povratka tradiciji". Usled to-ga, broj vernika, koji je sredinom 1990. u Srbiji (bez Kosova i Metohije) obuhvatao približno 1/3 stanovništva, počeo je da se povećava da bi novembra 1993. dostigao 42%18. Crkve su po-čele da dobijaju na značaju i da ostvaruju dru-štveni uticaj, a sve više je jačao i proces spa-janja nacionalnog i verskog identiteta. Različiti verski obredi (krštenje, krsna slava…) postali su uobičajeni i smatrali su se znakom očuvanja nacionalnog identiteta. Kako je to bio period najveće provale nacionalizma i nacionalnih su-koba, ti procesi su se odrazili na povećanje ver-ske netrpeljivosti. Broj religioznih osoba blago opada s godi-nama života: od 69,6% stanovnika starosti od

18 do 29 godina, na 62,1% stanovnika starosti od 60 godina naviše (Grafikon 3).

GRAFIKON 3. Religioznost i doba starosti

69,6 68,2 66 64,7 62,1

10 8,3 9,4 8,6 8,7

20,4 23,5 24,5 26,7 29,2

0%10%20%30%40%50%60%70%80%90%100%

18-29 30-39 40-49 50-59 60+

religiozni neodlučni nisu religiozni

BOKS 12. MEDJUVERSKA SARADNJA U VOJVODINI

Bačka eparhija Srpske pravoslavne crkve i Ri-mokatolička biskupija subotička, uz podršku drugih hrišćanskih crkava na teritoriji AP Vojvo-dine, organizovale su od 22. do 24. novembra 2004. godine, Konferenciju na kojoj su predsta-vnici lokalnih vlasti i međunarodnih institucija, razmotrili različita pitanja u vezi s verskom, ku-lturnom i međunacionalnom saradnjom na putu evropskih integracija. Ova incijativa bila je ogr-aničena na Vojvodinu, te stoga nije uključivala Islamsku versku zajednicu, a učešće su uzeli najznačajniji predstavnici državnih vlasti. Kon-ferencija je svoje pozitivne stavove iznela u za-vršnoj poruci:

a. Hrišćanske crkve, sabrane na ovoj Konfe-renciji, pozivaju na plodotvorni dijalog i brats-ku saradnju, kakvu tradicionalno i same neguju, sve one ličnosti i institucije koje osećaju po-trebu i imaju mogućnost da daju doprinos una-pređivanju verske, kulturne i međunacionalne saradnje među ljudima i narodima. Istovreme-no, učesnici Konferencije podstiču sve nosioce različitih službi u crkvi, kao i sve vernike, da verni svom hrišćanskom poslanju neguju uzaja-

mni dijalog i konkretnu saradnju u okviru svo-jih zajednica.

b. Naglašavamo da nisu u pravu oni koji mi-sle da se svoja narodnost, vera i kultura mogu u punoći razvijati u izolaciji, kao ni oni koji sma-traju da je za pridruživanje porodici demokra-tskih naroda Evrope nužno odreći se sopstve-nog nasleđa i identiteta.

c. Svesni da crkve svoj život i svoju misiju zasnivaju na ljubavi prema Bogu i prema bli-žnjem, pozivamo sve hrišćane i sve ljude dobre volje na preispitivanje sopstvene savesti i na odgovornu i delotvornu ljubav prema bližnjem koja prevazilazi uobičajenu toleranciju. Hrišća-nin ne živi samo pored drugog ili s drugim, ne-go i za drugog, jer u svakom čoveku, nezavisno od njegove vere, boje kože i socijalnog statusa prepoznaje živu ikonu Božju i u njemu ljubi svog bogolikog brata ili sestru. S tih pozicija osuđujemo sve oblike nasilja i ekstremizma kao što su antisemitizam, islamofobija i slično.

Integralni tekst poruke može se naći na adresi: http://www.spc.yu/mir/deklaracija.html

18 Razmere religioznih uverenja. Shodno tome, religioznost više ne predstavlja manjinsku po-javu u Srbiji kao što je to bio slučaj početkom devedesetih. Istraživanje19 koje je obuhvatilo

18 Ibid. str. 190. 19 Beogradski centar za ljudska prava, 2004.

mlađe kategorije stanovništva (starosti od 15 do 25 godina), pokazalo je da je procenat reli-gioznosti visok, pošto se 74% mladih lju di izja-snilo kao religiozno. Međutim, to opredeljenje nije se poklapalo s poštovanjem verskih pravila (Tabela 1). U stvari, čini se da samo jedan od

SNAGA RAZLIČITOSTI

16

deset građana koji se smatraju vernicima redo-vno obavlja svoje verske obaveze, dok 17% to uopšte ne čini. S druge strane, u okviru korpu-sa građana koji se ne smatraju vernicima, čak dve trećine obavlja verske obrede kao deo svoj-e tradicije.

TABELA 1. Stavovi mladih prema religiji N %

Ja sam vernik i redovno se pridržavam svih glavnih verskih kanona 118 7,4

Ja sebe smatram vernikom i uglavnom se pridržavam glavnih verskih kanona

422 26,5

Ja sebe smatram vernikom, a verskih kanona pridržavam se u posebnim prilikama

445 28,0

Ja sebe smatram vernikom, ali se ne pridržavam verskih kanona 201 12,6

Ja sebe ne smatram vernikom, ali zbog tradicije upražnjavam verske obrede

252 15,8

Ja sebe ne smatram vernikom, ne upražnjavam verske obrede 131 8,2

Bez odgovora 22 1,5

Ukupno 5591 100,0

RURALNA I URBANA DIMENZIJA KULTURNE RAZLIČITOSTI

Podela na liniji selo–grad. U našem razmatra-nju različitih kultura, uobičajena i jedna od naj-primetnijih podela, u smislu različitih načina ži-vota u okviru istog društva, jeste podela na ur-banu i ruralnu kulturu ili način života. Seoski i gradski način života ne razlikuju se samo u smi-slu društvenih i ekonomskih, pa čak ni politič-kih perspektiva, već i u vezi s načinima na koji se zarađuje za život, načinima stanovanja i uo-pšteno po načinu organizovanja javnog i priva-tnog života. Urbana kultura postoji ukoliko po-stoji izrazito urbanizovano društvo koje se ra-zvija s nastankom većih gradova u specifičnim uslovima velike gustine stanovništva i stanova-nja i široko zasnovane kulturne i etničke hete-rogenosti. Po mnogo čemu, tzv. podela na liniji selo–grad može se izjednačiti sa stereotipnom podelom na liniji tradicionalizam–modernizam, odnosno na liniji zastarelo–moderno, razvije-no–nerazvijeno. Poseban doprinos većine urba-nizovanih društava jeste to što ona omogućava-ju međusobno prožimanje kultura, naglašenu kulturnu toleranciju i stvaranje jedne "elitisti-čke urbane kulture" koja prevazilazi konfesio-nalne i kulturne granice.

U Srbiji, nešto više od polovine stanovništva (56,4%) živi u gradovima, te ona stoga predsta-vlja jednu od najmanje urbanizovanih bivših so-cijalističkih zemalja. U Srbiji je 2001. godine postojalo 6.156 naselja, od kojih 45 gradskih. Socio–ekonomski položaj gradskog i seoskog stanovništva

Socio–ekonomski položaj gradskog i seoskog stanovništva u velikoj meri se razlikuju. Iako je stopa participacije gradskog i seoskog stanovni-štva približno jednaka, stopa nezaposlenosti seoskog stanovništva niža je od stope nezapo-slenosti gradskog stanovništva (Tabela 2). Ovo je rezultat većeg učešća seoskog stanovništva u neformalnom sektoru (v. Tabelu u Boksu 17). Meren prosečnom potrošnjom domaćinstva, život-ni standard seoskog stanovništva bio je 2003. za 21% niži nego u gradskim centrima. Među-tim, značajne razlike životnog standarda uoča-vaju se pri nižem nivou potrošnje (na granici si-romaštva). Seosko stanovništvo bilo je mnogo siromašnije od gradskog, budući da je indeks si-romaštva seoskog stanovništva bio skoro dva puta viši od indeksa siromaštva gradskog stanovni-štva, dok je njihov relativni rizik od siromaštva bio za oko jednu trećinu veći u odnosu na prosek za ukupno stanovništvo. Siromaštvo u Srbiji postalo je ruralni feno-men, isto kao i u većini zemalja u tranziciji20, za razliku od devedesetih kada je siromaštvo pre-ovlađivalo u gradskim područjima. Ovo se mo-že objasniti činjenicom da je tokom poslednjih nekoliko godina rast realnih zarada i penzija, koje predstavljaju glavni izvor prihoda grad-skog stanovništva, bio relativno visok u poređe-nju s rastom drugih izvora prihoda. Dubina si-romaštva u seoskim područjima takođe je bila veća nego u gradskim. Za seoska područja decenijama je bila kara-kteristična ekonomska i kulturna stagnacija i pogoršanje socijalnog i ekonomskog položaja usled neodgovarajuće politike u poljoprivredi i višegodišnjeg zanemarivanja razvoja seoskih područja. Mogućnosti za zapošljavanje izvan poljoprivrede su ograničene21. Sve ovo doprine-

20 U većini zemalja u tranziciji, mnogo je primetnije smanje-nje siromaštva u gradovima nego u seoskim područjima. V. EBRD Transition Report (2002).

21 U gradskim područjima, na zapošljavanje u uslužnom se-ktoru u gradskim sredinama otpada 71% ukupne zaposlenosti, na-suprot 30% u seoskim područjima.


17

lo je povećanju migracija na liniji selo–grad, posebno mladih i najsposobnijih. Depopulacija seoskih područja i starenje seoskog stanovni-štva najbolji su dokaz ekonomskog zaostajanja i povećanja siromaštva seoskog stanovništva. Oko 60% aktivnog stanovništva koje se bavi po-ljoprivredom starije je od 60 godina, dok jedva nešto više od 15% seoskog stanovništva nema radno aktivnog člana domaćinstva. Stoga, ra-zloge znatno težeg ekonomskog položaja seos-kog stanovništva u odnosu na gradsko, treba tražiti u nepovoljnoj starosnoj strukturi seos-kog stanovništva, njegovoj smanjenoj radnoj sposobnosti i mogućnosti da ostvaruje prihode, ali i u nepovoljnoj obrazovnoj strukturi i nepo-voljnoj strukturi zemljišnih poseda (prosečan posed je veliki oko 3 ha). POLNI ASPEKTI KULTURNE RAZLIČITOSTI

Od ukupno 7,498.001 stanovnika u Srbiji (pre-ma popisu iz 2002.), žena ima nešto više od muškaraca (51,4% prema 48,6%). Ovo se smatra posledicom velikih gubitaka muškog stanovni-štva u I i II svetskom ratu. U gradovima živi pri-bližno isti procenat žena i muškaraca (56,6% že-na i 56,2% muškaraca). Prosečna starost žen-skog stanovništva (38,4 godine) nešto je veća od prosečne starosti muškog stanovništva (36,4 godine), isto kao i životni vek (75,1 godina za žene i 70,1 godina za muškarce). Stopa samou-bistava za žene je 10,8, a za muškarce 28,1.

Socio–ekonomski položaj muškaraca i žena

Siromaštvo u podjednakoj meri pogađa muška-rce i žene s obzirom na to da je procenat siro-mašnih muškaraca i žena skoro identičan. Isto se odnosi i na dubinu siromaštva (Tabela 3). Ovo navodi na zaključak da u najsiromašnijim grupama stanovništva nije primećena ekono-

mska diskriminacija muškaraca i žena. Prosečna potrošnja žena koje žive ispod granice siroma-štva skoro je ista kao i kod muškaraca. TABELA 3. Ekonomski položaj muškaraca i žena

u Srbiji, 2002–2003. Muškarci Žene

2002 2003 2002 2003.

Stopa participacije, u % 61.2 61.1 63.6 61.8

Stopa nezaposlenosti, u % 7.5 7.5 9.6 10.2

Prosečna potrošnja, u din. 9,927 10,448 9,842 10,328

Prosečan dohodak, u din. 8,863 10,078 8,634 9,786

Indeks siromaštva, u % 10.57 12.8 10.60 13.0

Dubina siromaštva, u % 2.3 2.6 2.2 2.7

Izvor: AŽS, 2002 i 2003.

Polna diskriminacija. Međutim, veći broj drugih pokazatelja ukazuje na manje povoljan društveni i ekonomski položaj žena, na primer: manje povoljna obrazovna i kvalifikaciona stru-ktura (48% žena nema završenu srednju školu, u poređenju s 35% muškaraca), a i stopa nezapo-slenosti je viša. Obrazovni nivo nezaposlenih žena uopšteno je viši nego u slučaju muškara-ca, vreme čekanja na posao je duže, zahtevi prilikom zapošljavanja i napredovanja u službi su stroži, zarade niže itd. Razlika u zaradama između muškaraca i žena s istim kvalifikacijama (tj. s istom školskom spremom, radnim iskus-tvom, stručnošću itd.) bila je 13% u korist mu-škaraca 1995, odnosno 17% 2002, uprkos tome što zakon predviđa isto nagrađivanje za isti po-sao. Ova razlika se delimično može objasniti većim brojem sati rada u slučaju muškaraca. Ugroženost žena pokazuje se i kada se po-daci raščlane na različite grupe (osnovno stano-vništvo, Romi i interno raseljena lica/izbeglice). Kao što se vidi na Grafikonu 4., za sve grupe

TABELA 2. Ekonomski položaj gradskog i seoskog stanovništva u Srbiji, 2002–2003.

Gradsko Seosko Ukupno

2002. 2003. 2002. 2003. 2002. 2003.

Stopa participacije, u % 62.2 61.7 62.3 61.0 62.2 61.4

Stopa nezaposlenosti, u % 9.0 9.4 7.5 7.5 8.4 8.6

Prosečna potrošnja, u din. 10,617 11,420 8,934 9,047 9,883 10,386

Prosečan dohodak, u din. 8,380 10,027 9,218 9,797 8,745 9,927

Indeks siromaštva, u % 7.8 9.0 14.2 17.9 10.6 12.9

Dubina siromaštva, u % 1.5 1.7 3.2 3.8 2.2 2.6

Napomena: Potrošnja i prihod izraženi su u jedinicama potrošnje. Izvor: AŽS 2002. i 2003

SNAGA RAZLIČITOSTI

18

stanovništva stope nezaposlenosti žena više su nego kada su u pitanju muškarci. U nekim slu-čajevima, stope nezaposlenosti interno raselje-nih lica i izbeglica više su čak i od stopa neza-poslenosti Roma – verovatno zbog ograničeni-jeg pristupa neformalnim mrežama (a time i ne-formalnoj ekonomiji), koja se obično povezuje s kontaktima i pripadnosti određenim regionima.

GRAFIKON 4. Stope nezaposlenosti muškaraca

i žena u Srbiji 2004.

12

3236

20

70

55

0

10

20

30

40

50

60

70

80

Osnovno Romsko IRL

Muškarci

Žene

Izvor: UNDP Vulnerability Survey 2004.

Manje povoljan položaj žena pokazuju i Ind-eks nejednakosti humanog razvoja prema polu (GDI) i pokazatelj osnaženosti prema polu (GEM). Na pri-mer, uprkos tome što je na osnovu GDI prime-ćeno poboljšanje jednakosti polova u posma-tranom periodu 1999–2002 – za koju GDI izno-si 0,759 – Srbija i dalje značajno zaostaje za mnogim razvijenim i susednim zemljama. U po-ređenju s vrednostima GEM – koje pokazuju stopu učešća žena i u političkom i ekonomsk-om životu – rezultati su slični za grupu odabra-nih razvijenih zemalja i zemalja u tranziciji22. Iako se značajno povećala (za jednu trećinu) tokom posmatranog perioda, razlika u zaradama prema polu i dalje spada u najmanje kada su u pitanju zemlje u tranziciji (Newell and Reilly, 2001). Posmatrano po sektorima, udeo žena zapo-slenih u uslužnom sektoru bio je nešto viši ne-go udeo za muškarce (55% prema 50%) i manji u industriji (15% žena prema 21% muškaraca), dok je zaposlenost žena i muškaraca u poljoprivredi skoro ista (oko 30%). STAROSNI ASPEKTI KULTURNE RAZLIČITOSTI

Starenje stanovništva. Prema popisu stanovni-štva iz 2002, Srbija spada u deset zemalja u

22 Metodologiju i rezultate videti u Aneksu IV dela.

svetu s najvišim procentom starih i najmanjim udelom mlađih osoba u stanovništvu. Udeo od 1 milion mladog radno sposobnog stanovništva (od 15 do 24 godine) u ukupnom stanovništvu iznosio je samo 13,4%. Mladih, starosti od 15 do 19 godina, bilo je 495.651 (6,6%), a mladih starosti od 20 do 24 godine 512.429 (6,8%). Mlađih od 20 godina bilo je 22,3%, dok je nji-hov udeo deset godina ranije (prema popisu iz 1991) bio 30,2%. Sve veći generacijski jaz. Mada generacije ponekad označavaju period između roditelja i njihovih potomaka, u sociološkom smislu gene-racije se ne rađaju, već stvaraju i sačinjavaju društvenu grupu koju su formirala veoma slična životna iskustva kao i isti istorijski i društveni kontekst23. Društvena iskustva, doživljena i "ob-rađena" u istoj fazi životnog ciklusa, stvaraju unutar jedne generacije karakterističan stav prema svetu, vrednostima i političkom oprede-ljenju, što se ponekad može ispoljiti kao jasan diskontinuitet s prethodnim generacijama. Ras-pon godišta nekih generacija očigledno zavisi od dinamike i dramatičnih događaja kao što su društvene promene. Generacije očeva i sinova svojevremeno su u sociološkom smislu mogle da pripadaju istoj generaciji, budući da su obe odrasle u istim društvenim uslovima i razvile iste vrednosti i način razmišljanja. Međutim, u dinamičnim periodima generacije se češće sme-njuju, a jaz između njih postaje veći. U novijoj istoriji zbili su se mnogi događaji koji su dramatično obeležili živote savremenika i od njih stvorili "posebnu generaciju". Najzna-čajniji od svih bio je II svetski rat i država koja je posle njega stvorena. Na generaciju rođenu pre II svetskog rata koja danas ima 65 godina ili više (rođenu 1937. ili ranije i koja se seća rata) otpada 16,6% sadašnjeg stanovništva24. Titova socijalistička generacija. Život u Ju-goslaviji posle II svetskog rata, do 1980. godi-ne, nije bio obeležen samo socijalizmom, već i

23 Manhajm je generaciju definisao kao "poseban način ide-

ntifikovanja lokacije, koja obuhvata slične ‘starosne grupe’, sme-štene u istorijski i društveni proces", naglasivši da biološke posta-ju društvene kada zajedničko iskustvo dovede do slične percepci-ja i shvatanja stvarnosti za šta je potrebna "čvrsta spona" kakvu predstavlja "učešće u zajedničkoj sudbini". Mannheim, K, The Pro-blem of Generations. In Essays on the Sociology of Knowledge. London: Routledge and Kegan Paul, 1952, str. 290.

24 U popisu iz 2002, stanovništvo je podeljeno prema staro-sti u kategorije od po pet godina, te je stoga određivanje raspona jedne generacije sinhronizovano s ovim kategorijama.


19

posebnom političkom kulturom izgrađenom u okviru režima predsednika Josipa Broza Tita. Život u periodu posle Titove smrti mnogi nisu mogli ni da zamisle. Udeo sadašnje, posttitoi-

stičke generacije – koja uključuje stanovništvo rođeno 1978. i kasnije, odnosno sadašnju stu-dentsku populaciju – iznosi 29,1% od ukupnog stanovništva.

BOKS 13. MUZIČKA I FOLKLORNA SUBKULTURA

Jedan od glavnih elemenata kulture mladih pre-dstavlja muzika. Mladi se razlikuju od starijih ne samo po vremenu koje posvećuju muzici, već i od vrste muzike za koju se opredeljuju. Dok mladi vole rok i pop muziku, stariji vole narodnu muziku; međutim, ova tradicionalna podela u poslednje vreme pokazuje težnju ka promeni. Činjenica da se Srbija nalazi u oblasti u ko-joj se susreću i prepliću različite civilizacije i kulture, najbolje se odražava u muzici. Brojne folklorne i muzičke tradicije postoje jedna po-red druge i često se mešaju. Srpska narodna muzika očuvala se vekovi-ma kao deo tradicionalne kulture, a sastoji se od dve komponente. Jedan se sačuvao od turs-kog uticaja, a drugi se pod njim razvio. Na teri-toriji Srbije jake su i druge folklorne tradicije. U Vojvodini postoji snažan uticaj mađarskog fol-klora, isto kao i slovačkog i rusinskog. U istoč-noj Srbiji susrećemo se s bogatom vlaškom tra-dicijom, a na jugozapadu Srbije s muslimans-kim folklorom. Romska muzika predstavlja veo-ma značajan deo romskog identiteta i veoma je raznolika. U periodu posle II svetskog rata najpopular-nija vrsta muzike bila je tzv. "popularna" muzi-ka koja se razvila pod zapadnoevropskim utica-jem. Preovlađujući muzički stil mlade generaci-je bio je rokenrol. Rok je u početku nailazio na ideološku osudu, ali je kasnije postao deo ideo-loški dominantnog kosmopolitskog, kulturnog modela. Rok je s jedne strane zaista posedovao kosmopolitsku dimenziju, ali je s druge strane

deo rokera pronašao uporište i u tradicionalnoj srpskoj desnici25. Jedan od fenomena popularne muzike u Sr-biji bila je tzv. novokomponovana narodna mu-zika (seoska pop muzika). Mada je društveno marginalizovana i mada je mlad i obrazovan svet čak prezire, novokomponovana narodna muzika u praksi postiže najveće tiraže, zahva-ljujući tome što svojim ruralnim i tradicional-nim motivima odražava osećanja poluurbanizo-vanog stanovništva, koje preselivši se u potrazi za poslom iz sela u grad nije bilo sposobno da se u potpunosti prilagodi novim uslovima. Od početka devedesetih, dramatične društv-ene promene odrazile su se i na popularnu mu-ziku. Oblik koji se tada pojavio kombinovanjem narodne muzike i tehno matrice i ubrzo postao najpopularniji, jeste turbo–folk (ili tehno–folk). Neki smatraju da je turbo–folk bio sistematski popularisan u cilju uništenja roka kao dominan-tne urbane kosmopolitske, subverzivne matrice koju je zamenio nacionalističkim, antizapadnim i ruralnim turbo–folkom26. Međutim, prema dru-gim autorima, turbo–folk ne sadrži ruralne, naci-onalističke elemente, već predstavlja urbani fe-nomen, pošto je istovremeno prožet orijentaln-om melodikom i predstavlja lokalni izdanak glo-balnog potrošačkog mentaliteta27; bilo kako bi-lo, turbo–folk se pojavio kao posebna mešavina novokomponovane narodne muzike, tadašnje ur-bane potkulture i veoma izraženog potrošačkog mentaliteta zapadnog tipa, i sadrži pečat vreme-na u kojem se taj amalgam pojavio: perioda ra-tova, anomije, izolacije i povlađivanja tržištu.

252627Postsocijalistička generacija. Najnovija ge-neracija jeste ona rođena posle raspada Socija-

25 Na pr. "Idoli", kasnije "Riblja čorba", zatim album "Pesme

istoka i zapada" za koje su korišćeni tekstovi Nikolaja Velimirovića. 26 Na pr. E. Gordy: The Culture of Power in Serbia. Pennsylvania

University Press, 1999. 27 Na pr. I. Kronja: Smrtonosni zagrljaj – psihologija mase i este-

tika turbo–folka 1990–2000. Tehnokratia, Beograd, 2001, na pr.

lističke Federativne Republike Jugoslavije. Njen svakodnevni život bio je obeležen ratom i suko-bima, stalnim osiromašenjem i odsustvom stabil-ne države. Za ovu generaciju ti događaji ne pre-dstavljaju samo jednu životnu epizodu, već je-

M. Đurković: Diktatura, nacija, globalizacija, Institut za evropske studije, Beograd, 2002, str. 221.

SNAGA RAZLIČITOSTI

20

dini život koji poznaju. U ovu generaciju spada-ju svi rođeni 1988. i kasnije, koji su u vreme po-pisa 2002. imali 14 godina ili manje. Njihov udeo u ukupnom stanovništvu Srbije iznosi 15,7%. Socio–ekonomski položaj starih i mladih

Ekonomski položaj starih (od 65 godina naviše) manje je povoljan od položaja mladih (19–25 godina). Dok su mladi u periodu 2000–2003. bili suočeni s rizikom od siromaštva ispod pro-seka, taj rizik je za stare viši za nekih 40–50% od proseka za ukupno stanovništvo (Tabela 4).

TABELA 4. Ekonomski status mladih i starih u Srbiji, 2000–2003

Mladi Stari

2002 2003 2002 2003


Prosečan dohodak, u din. 8,256 9,622 9,039 9,859


Dubina siromaštva, u % 1.8 2.4 3.1 3.8 Napomena: Mladi pripadaju starosnoj grupi od 19 do 25 godina, dok se starim smatraju osobe od 65 i više godina. Izvor: AŽS, 2002 i 2003.

BOKS 14.

SOCIO–EKONOMSKI POLOŽAJ STARIH

Penzijski sistem u Srbiji pozitivno je uticao na održavanje bar minimalnog životnog standarda starih tokom poslednje decenije. Uslovi stanovanja starih manje su povoljni u poređnju s uslovima stanovanja mladih: oni ži-ve u starim kućama/stanovima u kojima ima vi-še vlage, čiji krovovi češće prokišnjavaju, a češ-će nemaju ni kanalizaciju i vodu za piće, ce-ntralno grejanje i kućne aparate. Međutim, za mlade je izuzetno teško da žive sami. Neke od najznačajnijih državnih socijalnih programa predstavljaju domovi za stare (u koji-ma je smešteno 9,000 osoba, od kojih se 60% smatra nepokretnim) i pomoć za kućnu negu (ko-ju prima 60.000 stanovnika, uglavnom starih).

Stari čine 17,7% ukupnog stanovništva, a goto-vo jednu četvrtinu ukupnog broja siromašnih. Među penzionerima, koji sačinjavaju najveću grupu među starima, poljoprivrednici penzio-neri u seoskim područjima posebno su izloženi opasnosti od siromaštva usled veoma niskih pe-

nzija koje se isplaćuju s velikim zakašnjenjem. Mada se u periodu od 2002. do 2003. razlika u siromaštvu između mladih i starih povećala na štetu starih, ne bi trebalo zanemariti ni proble-me s kojima se mladi, pre svega, na tržištu ra-da, zbog problema u vezi sa zapošljavanjem, suočavaju.

GRAFIKON 5. Nezaposlenost po starosnim grupama u Srbiji, 2004.

45

31

18

8

6

17

82

56

63

21

72

51

71

68

50

26

76

46

0 50 100

Osnovno Romi IRL

Muškarci 55 i više

Žene 55 i više

Muškarci 25 - 54

Žene 25 - 54

Muškarci 15 - 24

Žene 15 - 24


Stopa nezaposlenosti među mladima od 15 do 24 godine bila je tri puta viša od prosečne stope nezaposlenosti (38% u odnosu na 11% 2002, prema podacima Ankete o radnoj sna-zi)28. Ova izuzetno visoka stopa nezaposlenosti pokazuje da su mladi u Srbiji u znatno težem položaju ne go u drugim zemljama u tranziciji. To takođe podrazumeva rasipanje ljudskih re-sursa starosnih grupa koje bi trebalo da pruže najveći doprinos ekonomskom i socijalnom raz-voju društva. Poseban problem predstavlja veli-ki odliv obrazovanih mladih ljudi u inostranstvo u potrazi za poslom i višim životnim standar-dnom. Tokom devedesetih godina, oko 250.000 mladih, većinom univerzitetski obrazovanih lju-di, napustilo je zemlju; osim toga, još 18% mla-dih planira da napusti zemlju u narednom peri-odu (UNESCO, 2002).

28 V. Krstić (2004).


21

BOKS 15. MLADI U TRANZICIJI

Sadašnja generacija mladih od 15 do 24 godi-ne, prva se našla na udaru tranzicionog procesa u SRJ. Kada je pao Berlinski zid, najstariji među njima imali su 12 godina, a najmlađi su tek učili da hodaju. Čitav njihov svet promenio se to-kom perioda u kojem su odrastali. Pouzdani, mada represivni stari režimi ustupili su mesto dramatičnim promenama pa čak i ratu. Parado-ksalno je to što mladi u ovoj zemlji još mogu da smatraju da su njihovi životi određeni pogu-bnom rigidnošću centralnog planiranja i politi-čkog konformizma, ali bez sigurnosti i stabilno-sti, što su omogućavali puna zaposlenost i sigu-rne zarade. Mladi su izloženi rizicima od novog otvorenog tržišta i političke demokratije, mada ne ubiraju njihove plodove. Kao što su bili izlo-ženi oružanim sukobima koji su pratili raspad bivše Jugoslavije, mladi ljudi se nalaze i u prvim redovima tranzicije koja je otpočela "nenasil-nom revolucijom" oktobra 2000, dok je poče-tkom devedesetih bila obeležena krvavim doga-đajima na Balkanu.

IZBEGLICE I INTERNO RASELJENA LICA

Traumatični događaji i način života izbeglica i interno raseljenih lica. Tokom devedesetih go-dina, najznačajniji oblik migracije u Srbiji pre-dstavljao je priliv izbeglica. Izbeglički status iz korena je promenio uslove i način života poje-dinaca i porodica. Govoreći o kulturi izbeglica ne želimo da kažemo da sve izbeglice vode isti homogeni način života, bez obzira na to što ih u stvarnosti razlozi koji su ih nagnali na izbegli-štvo, čak i u slučaju različitih sukoba (koji se nisu dogodili na istom mestu ili u isto vreme), homogenizuje u smislu društvenih i demograf-skih karakteristika. Život izbeglica (bez obzira na versku ili etni-čku pripadnost) snažno je određen naglim i tra-umatičnim razlikama u odnosu na prošlost, onim što su izgubili i za sobom ostavili, kao i iskustvima koje domicilno stanovništvo ne deli s njima i ne može uvek da razume. Ljudi koji su oduvek živeli na jedan određen, naizgled ne-promenljiv način, preko noći su izgubili svoju egzistenciju. Ljudi koji su imali svoje mesto u lokalnoj društvenoj strukturi, našli su se u zbu-njujućoj situaciji u kojoj su mnoge karakteristi-

ke njihovog prethodnog društvenog položaja, kao što su obrazovanje i položaj u zanimanju, postale samo simboli. Značajan činilac koji odre-đuje način života izbeglica jeste pogoršanje nji-hovog ekonomskog položaja, veoma često po-tpuno osiromašenje i apsolutno nesigurna budu-ćnost. Drugim rečima, ono što karakteriše izbe-glice jeste njihovo izmeštanje i društvena i psiho-loška trauma i čupanje iz korena. Još dramatični-je negativne promene dešavaju se i u porodica-ma. Smeštaj izbeglica takođe predstavlja ogro-man problem za društva u koja dolaze, posebno ako su ta društva pogođena drugim, još većim ekonomskim, društvenim i političkim teškoćama. Izbeglička kriza u Srbiji. Talas izbeglica po-čeo je da zapljuskuje Srbiju od 1991. godine, kada su počeli i ratovi u Hrvatskoj i Bosni. Broj izbeglica dostigao je 1997. godine 705.667. Su-kob na Kosovu i oružana intervencija NATO 1999. doneli su novi talas od preko 200.000 in-terno raseljenih lica koja su s Kosova pobegla u Srbiju. Prema podacima iz septembra 200429. u Srbiji je registrovano ukupno 277.601 izbegli-ca, kao i 207.639 interno raseljenih lica s Koso-va. Najveći broj izbeglica u Srbiji potiče iz Hr-vatske (67%) i Bosne i Hercegovine (32,9%). Etnički sastav interno raseljenih lica u Srbiji i Crnoj Gori je sledeći: 75% su Srbi, 11% (ili 22.197 lica) Romi, 4% Crnogorci, 4% lica koja se nisu iz-jasnila u vezi s nacionalnom pripadnošću, a os-talo članovi drugih nacionalnih manjina: Roma, Bošnjaka, Goranaca, Egipćana i Albanaca. Socio–ekonomski položaj izbeglica i interno raseljenih lica

Ukupan broj interno raseljenih lica nije se zna-čajno promenio u odnosu na kraj 1999. godine, budući da se još nisu stekli bezbednosni i drugi uslovi za njihov povratak na Kosovo i Metohiju. Ovo su dokazali događaji iz marta 2004, kada se broj proteranih s Kosova i Metohije povećao za oko 4.000. Najveći broj izbeglica i interno raseljenih li-ca jesu Srbi. Oni čine oko 90% izbeglica i 86% interno raseljenih lica30. To znači da ne postoje ozbiljnije jezičke i kulturne barijere za njihovu ekonomsku i društvenu integraciju u novu sre-

29 Komesarijat za izbeglice Republike Srbije, u saradnji s Vi-

sokom komesarom UN za izbeglice. 30 Drugu najveću etničku grupu među interno raseljenim licima predstavljaju Romi (11%).

SNAGA RAZLIČITOSTI

22

dinu. Stoga, razlozi za ubrzano uspostavljanje socijalnih sigurnosnih mreža, koje omogućava-ju lakši pristup zapošljavanju i socijalnim insti-tucijama nisu kulturni, već ekonomski. Siroma-šne izbeglice suočavaju se s teškoćama u dobi-janju informacija i usluga koje bi mogle da uti-ču na njihov životni standard, uglavnom zbog svojih ograničenih društvenih kontakata (malog kruga prijatelja, presečenih porodičnih veza itd.). Stav domicilnog stanovništva prema izbe-glicama uopšteno je pozitivan, izuzev u Vojvo-dini, gde su etničke manjine uznemirene zbog promenjenog etničkog sastava stanovništva (PRSP, 2003).

TABELA 5. Ekonomski položaj izbeglica i interno raseljenih lica u Srbiji, 2002.31

Građani Srbije Izbeglice

Interno raseljena

lica Ukupno

Stopa participacije, u %

62.3 60.6 60.0 62.2

Stopa nezaposlenosti, u %

8.1 18.5 10.6 8.4


Prosečan dohodak, u din.

8,834 6,015 7,141 8,745


Dubina siromaštva, u %

2.2 4.2 4.1 2.2

Napomena: Potrošnja i prihod su izraženi po jedinici potrošnje. Izvor: AŽS, 2002.

Geografska rasprostranjenost izbeglica. Ve-ćina izbeglica živi u razvijenijim delovima Srbi-je: 49% u Vojvodini, 30% u Beogradu, a ostatak u drugim delovima Srbije. Najveći broj interno raseljenih lica živi u Centralnoj Srbiji (64%), za-tim u Beogradu (28%), a u Vojvodini samo oko 6%. Što se tiče smeštaja, većina izbeglica i inter-no raseljenih lica živi u iznajmljenim stanovima (40%) i s rođacima ili prijateljima (33–40%), dok

31 Pokazatelji ekonomskog položaja izbeglica i interno rase-ljenih lica na Tabeli 5 zasnivaju se na podacima iz Istraživanja ži-votnog standarda u Srbiji sprovedenog 2002. godine. Međutim, to istraživanje nije obuhvatilo sve izbeglice i interno raseljena li-ca (uključujući 18.500 osoba smeštenih u kolektivnim centrima). Stoga se podaci izneti u Tabeli 12 mogu koristiti samo kao okvir-ni pokazatelj za činjenicu koliko su ekonomski položaj izbeglica i interno raseljenih lica obuhvaćenih istraživanjem lošiji od položa-ja građana Srbije i Crne Gore.

Podaci o izbeglicama i interno raseljenim licima iz Istraživa-nja životnog standarda nisu analizirani zbog značajno manjeg uzor-ka osnovnog stanovništva.

18% izbeglica ima svoje stanove ili kuće. U obje-ktima kao što su bivši hoteli pretvoreni u kole-ktivne centre za vanredne humanitarne potre-be, još živi 18.500 izbeglica. Ekonomski status izbeglica. Stopa partici-pacije izbeglica i interno rasljenih lica niža je od stope participacije domicilnog stanovništva usled velikog broja nezaposlenih. Kako pokazu-ju rezultati "Ankete o ugroženosti" (Vulnerability Survey) koju je UNDP nedavno sproveo u Jugois-točnoj Evropi (Grafikon 6), za neke starosne grupe stope nezaposlenosti kada su u pitanju interno raseljena lica i izbeglice slične su stopa-ma u romskim zajednicama (koje se obično smatraju najugroženijima). Ovako nepovoljan položaj na tržištu rada ne može se objasniti nižim obrazovnim nivoom izbeglica i interno raseljenih lica u poređenju s domicilnim stano-vništvom, budući da je obrazovni nivo izbeglica (obuhvaćenih istraživanjem) bio viši od obrazo-vnog nivoa domicilnog stanovništva.

GRAFIKON 6. Stope nezaposlenosti prema starosti

36

13 13

68

36

57

69

36

58

0

10

20

30

40

50

60

70

80

Osnovno Romi IRL

Starosna grupa15 - 24

Starosna grupa25 - 54

Starosna grupa55 i više


Grupa izbeglica i interno raseljenih lica (obu-hvaćenih Studijom) znatno je siromašnija u od-nosu na domicilno stanovništvo32. Izbeglice se suočavaju s rizikom od siromaštva33 koji je dva puta veći nego za domicilno stanovništvo, dok je rizik za interno raseljena lica preko 50% ve-ći34. Dubina siromaštva izbeglica i interno rase-ljenih lica gotovo je dva puta veća nego za do-

32 Potrošnja po domaćinstvu uzeta je kao osnovni agregat za

merenje siromaštva. 33 Rizik od siromaštva predstavlja odnos između indeksa

siromaštva dveju grupa stanovništva, koje se porede. 34 Granica siromaštva 2003. godine iznosila je 5.052 dinara

po jedinici potrošnje/mesečno.


23

micilno stanovništvo35. Podaci iz nedavnog is-traživanja UNDP sprovedenog novembra 2004. pokazuje slične rezultate. Kao što se vidi na Grafikonu 7, u pogledu stope siromaštva i dubi-ne siromaštva, izbeglice i interno raseljena lica nalaze se između osnovnog stanovništva i Ro-ma. Dubina siromaštva za ovu grupu (merena na osnovu "razlike u prihodima", prosečne uda-ljenosti pojedinca ili domaćinstva koji su siro-mašni od granice siromaštva, kao procenat granice siromaštva) iznosi 24% u poređenju s 5% za osnovno stanovništvo i 33% za Rome. S obzirom na to da ova studija nije obuhva-tila najugroženije izbeglice i interno raseljena lica, smeštene u kolektivnim centrim, procenju-je se da broj siromašnih izbeglica i interno raseljenih lica iznosi 120.000–140.00036.

GRAFIKON 7. Stope siromaštva na granicama siromaštva uporedivim na međunarodnom

nivou (US$ PPP 4,30)

10

61

44

13

63

44

010203040506070

Osnovno Romi IRL /Izbeglice

Zasnovano na prihodimaZasnovano na rashodima


ROMI

Od svih društvenih grupa čiji je socio–ekono-mski položaj u Srbiji nepovoljan, Romi su suo-čeni s najvećim stepenom isključenosti u odno-su na osnovno stanovništvo, što uglavnom poti-če od specifičnosti njihove kulture. Prema dru-štvenim pokazateljima (zaposlenost, obrazova-nje, životni standard, ugled itd.), njihov socio–ekonomski položaj izuzetno je nepovoljan u većini zemalja u kojima žive37. Međutim, situa-cija u Srbiji specifična je usled velikog broja Ro-

35 Dubina siromaštva, koja se izražava kao procenat od gra-nice siromaštva, pokazuje visinu sredstava po stanovniku koju bi trebalo podeliti siromašnima kako bi se iskorenilo siromaštvo.

36 Strategija za smanjenje siromaštva u Srbiji, Vlada Republi-ke Srbije 2003.

37 Radi poređenja sa situacijom u svetu videti: UNDP Regio-nal HDR, "Avoiding the Dependency Trap", 2004.

ma među izbeglicama i interno raseljenim lici-ma, posebno s Kosova i Metohije. Ne postoje tačni podaci o ukupnom broju Roma u Srbiji. Prema nekim procenama, taj br-oj premašuje 108.193 registrovanih u posled-njem popisu38. Prema podacima Centra za prou-čavanje etniciteta (mart 2004), u Srbiji u 593 naselja živi ukupno 201.353 Roma, kao i još 46.238 interno raseljenih s Kosova i Metohije. Prema proceni istog Centra, u naseljima koja sačinjava manje od sto stanovnika, živi još 100.000 Roma, što kad se sabere iznosi oko 350.000 lica39. Romska naselja. Najveća koncentracija Ro-ma beleži se u nerazvijenim oblastima i opšti-nama u Srbiji. Najveća koncentracija Roma bila je na Kosovu (2,2% od ukupnog stanovništva), međutim, krajem devedesetih, oni su u velikom broju izbegli odande. Najveća koncentracija sa-da je na jugu Srbije gde u nekim opštinama Ro-mi čine jednu trećinu ukupnog stanovništva, is-to kao i u razvijenom području Vojvodine (po svoj prilici zbog većeg broja romskih izbeglica nego u drugim delovima Srbije).

TABELA 6. Romi i osnovno stanovništvo po starosnim grupama

Starosne grupe

Romsko stanovništvo

Osnovno stanovništvo

0 – 6 17.3% 5.2%

7 – 14 16.3% 8.5%

15 – 18 7.9% 4.8%

19 – 25 13.3% 9.0%

26 – 45 28.4% 25.6%

46 – 64 13.7% 27.2%

65+ 3.1% 19.7% Izvor: SLSP 2003; Main Survey and Roma Survey.

Iako teritorijalno rasuti, Romi obično žive u izolovanim naseljima, tzv. mahalama, bez od-govarajuće infrastrukture, u lošim stambenim uslovima i oskudno opremljenim domaćinstvi-ma. U različitim delovima Srbije postoje 593 ro-mska naselja koja sačinjava više od 15 porodi-

38 Zvanična evidencija o romskom stanovništvu uglavnom se

smatra nepouzdanom – pretpostavlja se da se njihov broj u popi-sima stanovništva donekle potcenjuje usled činjenice da se zbog straha od diskriminacija jedan broj njih se drugačije izjašnjava. Međutim, ovo nije samo slučaj u Srbiji. Prema regionalnom izve-štaju UNDP koji obuhvata 5 zemalja istočne i srednje Evrope, u poslednjim popisima stanovništva manje od polovine Roma se izjasnilo kao Romi.

39 Prema LJP u Srbiji i Crnoj Gori, 2004, str. 293.

SNAGA RAZLIČITOSTI

24

ca40. Od pomenutog broja naselja, 43,5% ugla-vnom su nehigijenska, u 27,3% ne postoji vodo-vod, a u čak 65,1% kanalizacija. U proseku, Romi su veoma mlada grupa – 55% je mlađe od 25 godina, dok je broj starih usled loših uslova života veoma mali: samo 3,1% starije je od 65 godina. Podaci iz nedavnog istraživanja UNDP u vezi s "ugroženošću" pokazuju sličan demografski profil. Sa stanovišta politike, ovo ukazuje na ključnu ulogu obrazovanja kako za razvojne mogućnosti grupe u budućnosti tako i za dru-štvo u celini. Ukratko, mladi koji danas ne po-hađaju škole i ne stiču obrazovanje, sutra će predstavljati jezgro nezaposlenih i trpeće sve posledice marginalizacije.

TABELA 6a. Romi i osnovno stanovništvo

po starosnim grupama Starosna grupa Osnovno Romsko

0 – 14 godina 15% 30%

15 – 29 godina 26% 26%

30 – 49 godina 30% 28%

50+ godina 29% 16%


GRAFIKON 8. Pohađanje osnovne škole Roma

i osnovnog stanovništva

69

8882 86 88

76 7765

34

89100 100 100

8693

77

92 92

0

20

40

60

80

100

120

7 8 9 10 11 12 13 14 15Starost

Romi Osnovno stanovništvo


Nažalost, baš u pogledu obrazovanja rom-sko stanovništvo stalno zaostaje. Stope pisme-nosti među Romima ne samo što su stalno niže od stopa osnovnog stanovništva, već pokazuju i

40 Prema istraživanju "Romska naselja, životni uslovi i mogućno-

st integracije Roma u Srbiji", koje je sprovelo Ministarstvo za ljud-ska i manjinska prava SCG.

zabrinjavajaću tendenciju: udeo nepismenih u starosnoj grupi od 15–24 godine viši je za 5% od udela u starosnoj grupi od 25 do 34 godine. Ovo možda ukazuje na jedan od negativnih eksternih efekata prvih godina tranzicije kada su se stare strukture rušile, a nove se nisu pojavile.

BOKS 16.

IZVOR PODATAKA O ŽIVOTNOM STANDARDU ROMA

Istraživanje životnog standarda romskog sta-novništva sprovedeno je paralelno s Istraživa-njem životnog standarda osnovnog stanovniš-tva, tj. od 15 maja do 15. juna 2003. Istraživa-nje je obavljeno na teritoriji Srbije (bez Kosova i Metohije), a na uzorku od 525 romskih doma-ćinstava, ili 2.366 osoba41. Teritorija je bila po-deljena na tri stratuma (Vojvodina, Beograd s predgrađima i Centralna Srbija) na osnovu bro-ja Roma u tim stratumima i popisa stanovništva iz 2002. U okviru svakog stratuma, izabrana su naselja s preko 100 romskih domaćinstava, a u okviru njih određen broj domaćinstava, srazme-rno broju romskog stanovništva. Ova studija je obuhvatila potencijalno najugroženije Rome, dok Romi integrisani u osnovno stanovništvo nisu bili uključeni. Drugi izvor uporedivih podataka predstavlja UNDP Vulnerability Survey. To istraživanje oba-vljeno je na teritoriji Srbije (bez Kosova) na uzorku od 399 domaćinstava osnovnog stano-vništva koje živi blizu Roma i koje je suočeno sa sličnim socijalno–ekonomskim izazovima. Uzorak je obuhvatio ukupno 3.029 pojedinaca. Struktura uzorka uspostavljena je u tri faze. Najpre, celokupnost je definisana na osnovu "prosečnog i natprosečnog" udela Roma u sva-koj administrativnoj jedinici/naselju. Drugo, uz-orak skupina određen je na osnovu procena ro-mskih organizacija (koje, na primer, ukazuju na to da u opštini "X" Romi predstavljaju većinu, ali da se iz različitih razloga izjašnjavaju kao "Y" ili "Z"), rasporeda naselja i broja stanovnika. Tre-će, ispitanici su bili identifikovani na osnovu na-sumičnog izbora. Istraživanje obuhvata približno 85% Roma u Srbiji i reprezentativno je za sve Rome, a ne samo za one koji žive izdvojeno.

41 Stopa participacije osnovnog stanovništva bio je 62,2%.


25

Nažalost, današnja situacija u pogledu upisa dece u školu nije mnogo bolja. Stabilno jezgro od 15–20% romske dece ne pohađa školu, a i deca koja je pohađaju progresivno je napuštaju s 11–12 godina. U izvesnoj meri, ovo se dovodi u vezu i s kulturnim specifičnostima (na pr. rani brakovi u stvari lišavaju Romkinje mogućnosti obrazovanja i drastično smanjuju njihove mo-gućnosti zapošljavanja). Jedna od osnovnih posledica niskog obrazo-vanja jeste slaba mogućnost zapošljavanja koja se odražava i u niskom stepenu radne aktivno-sti i u teškom pristupu formalnom zapošljava-nju. Ovo je jedno od glavnih objašnjenja za ni-ske stope zaposlenosti Roma u poređenju s drugim grupama.

GRAFIKON 9. Stope zaposlenosti romskog i osnovnog stanovništva (kao udeo radne snage

za odgovarajuće grupe)

60

17

28

010203040506070

Osnovno Romi IRL


Romi i nezaposlenost. Ekonomski položaj romskog stanovništva određen je pre svega ve-oma niskim stepenom radne aktivnosti od sa-mo 40,1%, koja je u poređenju s osnovnim sta-novništvom niža za jednu trećinu42. Veoma ni-zak stepen radne aktivnosti Roma otežava pro-ces njihove integracije u društvo i komplikuje problem socijalne i ekonomske zaostalosti Ro-ma. Stopa nezaposlenosti Roma više je nego dva puta veća od stope nezaposlenosti ostalog stanovništva (18,3% nasuprot 8,4%)43 i uporediva je sa stopom nezaposlenosti Roma u zemljama Centralne i Istočne Evrope gde je krajem 2001. godine na svaka četiri Roma bar jedan bio ne-zaposlen44.

42 Međutim, ova stopa nezaposlenosti Roma bila bi još viša

de nisu u značajnoj meri uključeni u sivu ekonomiju. 43 V. UNDP Regional HDR "Avoiding the Dependency Trap", 2004. 44 Ipak bi trebalo imati u vidu da je Studija o životnom stan-

dardu Roma obuhvatila potencijalno najugroženije romske grupe, dok Romi koji su integrisani u osnovno stanovništvo i za koje se

TABELA 7. Ekonomski položaj Roma i osnovnog stanovništva u Srbiji, 2003

Romi Osnovno stanovništvo

Stopa participacije, u % 70.07 60.94

Stopa nezaposlenosti, u % 46.10 15.50

Prosečna potrošnja, u eurima 177.43 304.5

Prosečan dohodak, u eurima 157.05 372.49

Indeks siromaštva*, u % 61.23 10.31

Dubina siromaštva, u % 33 5 Napomena: Potrošnja i prihod izraženi jedinicom potrošnje. Ag-regat potrošnje i granica siromaštva isključuju imputiranu vre-dnost zakupnine. Izvor: UNDP Vulnerability Survey 2004.

Romi i siromaštvo. Godine 2004, siroma-štvo među anketiranim Romima bilo je izuzet-no veliko – dva od tri anketirana Roma (61,23%) bili su siromašni, 10,3% svrstano je u veoma si-romašne (njihova ukupna potrošnja bila je is-pod granice krajnjeg siromaštva)45. GRAFIKON 10. Odnos siromašnih Roma prema

neromskom stanovništvu

4

2

3

6

0

1

2

3

4

5

6

7

Bugarska Madjarska Rumunija Srbija


U poređenju s osnovnim stanovništvom, ukupno i krajnje siromaštvo anketiranih Roma veoma je veliko, isto kao u drugim zemljama u kojima žive. Pojava siromaštva među Romima 6 puta je veća nego kad su u pitanju anketirani predstavnici osnovnog stanovništva. Situacija je slična u Bugarskoj gde je rasprostranjenost si-romaštva Roma četiri puta veća u odnosu na anketirane predstavnike osnovnog stanovništva (Grafikon 10). Ovaj odnos u Rumuniji iznosi 3, a u Mađarskoj 2. Važno je imati u vidu da ova po-ređenja odražavaju ekonomsku udaljenost iz-među Roma i "susednog osnovnog stanovniš- pretpostavlja da imaju bolji materijalni položaj, nisu bili obuhva-ćeni ovom Studijom.

45 "Kvalitetno obrazovanje za sve – izazovi reforme obra-zovanja u Srbiji", Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije, 2004, str. 211.

SNAGA RAZLIČITOSTI

26

tva" koje živi u neposrednoj blizini Roma, koje je i samo u izvesnoj meri ugroženo. Udaljenost

Roma od nacionalnih proseka mogla bi da bude još viša.

BOKS 17. ZAPOSLENOST U SIVOJ EKONOMIJI

Tokom deset godina teške ekonomske krize u Srbiji, siva ekonomija je za znatan deo stano-vništva predstavila glavnu strategiju preživljava-nja. Država je tolerisala ovu pojavu koja se ra-zvila u duboko ukorenjenu filozofiju ponašanja velikog broja stanovnika. Procenjuje se da je 2002. godine oko milli-on ljudi u Srbiji bilo uključeno u sivu ekono-miju46, što čini skoro jednu trećinu (30,6%) od aktivnih učesnika na tržištu rada. Godine 2003, zaposlenost u sivoj ekonomiji iznosila je 35% od ukupne zaposlenosti.

Uključenost različitih društvenih grupa u sivu ekonomiju u Srbiji, 2002–2003.

(u % od referentne grupe)

2002 2003 Građani Srbije 30.2 34.4 Izbeglice 50.3 61.0 Interno raseljena lica 30.2 … Romi … 71.4 Osnovno stanovništvo 30.6 34.8 Gradsko stanovništvo 21.7 24.0 Seosko stanovništvo 40.8 47.3 Mladi 39.9 45.3 Stari 62.4 82.3 Muškarci 31.8 35.4 Žene 29.0 34.0

Izvor: Istraživanje o životnom standardu, 2002. i 2003.

Među posmatranim grupama u Srbiji, najve-ći udeo angažovanih u sivoj ekonomiji 2003. otpadao je na Rome (71%), izbeglice (61%), seo-sko stanovništvo (47,3%), stare (82,3%) i muškar-ce (34%).

Legalizacija sive ekonomije Ekonomska politika, koja stvara povoljan makro-ekonomski ambijent za razvoj novog privatnog sektora u formalnom sektoru, istovremeno do-prinosi reintegraciji neformalne, sive ekonomi-je u formalnu. Empirijska istraživanja (Lacko, 2000) ukazuju na to da je širenje sive ekonomi-je u zemljama u tranziciji bilo sporije tamo gde se privatni sektor brže razvijao i obratno. Priv-redni rast, posebno rast novog privatnog sekto-ra u regularnoj privredi, zajedno s efikasnim fu-nkcionisanjem pravne države i efikasnog pore-skog sistema, smanjiće sivu ekonomiju. Čvrsto opredeljenje Vlade da sprovodi reforme i priva-tizaciju, kao i konkretne aktivnosti u vezi sa smanjenjem poreskih opterećenja i doprinosa za socijalno osiguranje, promene radnog zakono-davstva, kao i borba protiv kriminala i korupcije predstavljaju prve korake ka stvaranju stabi-lnijeg i privlačnijeg makroekonomskog ambijen-ta za privatni sektor i smanjenje sive ekonomije.

46 Integraciju Roma ozbiljno ometa njihova ve-oma loša obrazovna struktura. Samo 19% Roma ima završenu osnovnu školu, u poređenju s 80% osnovnog stanovništva koje živi u njihovoj ne-posrednoj blizini. Na Grafikonu 11 prikazan je mali udeo Roma (starijih od 12 godina) sa zavr-šenim osnovnim obrazovanjem u Srbiji i u dru-gim balkanskim zemljama. Skoro 90% zaposlenih Roma je nekvalifiko-vano i polukvalifikovano, što odgovora njihovom veoma niskom obrazovnom nivou.

46 E. Bogardus konstruisao je skalu društvene udaljenosti ta-

ko što je birao konkretne društvene odnose, podeljene na osno-vu stepena udaljenosti, a anketirani su obeležavali koje bi od njih prihvatili sa članom određene grupe, a koje ne bi. Bogardus, E.: So-cial Distance and Its Origins, Journal of Applied Sociology, 9, 1925.

Bogardus, E.: Social Distance and Its Origins. Journal of Appli-ed Sociology, 9, 1925

GRAFIKON 11. Stanovništvo od 12 i više godina sa završenim osnovnim obrazovanjem.

72

28

63

80

10 10 1319

0

10

20

30

40

50

60

70

80

Bugarska Madjarska Rumunija Srbija

Osnovno

Romi


Konačno, treba ponoviti da je stvarna slika o ekonomskom položaju Roma u celini nešto


27

povoljnija nego što se može zaključiti iz ove analize, stoga što podaci ne uključuju Rome koji su se već integrisali u društvo te imaju bolji socio–ekonomski položaj. Prema tome, može se pretpostaviti da je njihov životni standard vi-ši od standarda neintegrisanih Roma.

1.2. Odnosi između grupa MEDJUETNIČKI ODNOSI

Međuetnički odnosi mogu da se analiziraju na normativnom nivou (tj. na osnovu zakona koji uređuju ovu oblast), kroz društvenu praksu, od-nosno ponašanje pojedinaca i grupa, kao i na osnovu procene stavova i uverenja. Pojam društvene distance. Jedan od uobiča-jenih načina za proučavanje stavova prema dru-gim nacijama jeste merenje "društvene distance". Društvena distanca označava stepene razume-vanja i bliskosti između članova društvenih gru-pa, a manifestuje se u spremnosti da se uspo-stave više ili manji bliski društveni odnosi sa članovima ove grupe, ili njihovo odsustvo47. U studiji društvene distance iz 2004. godi-ne48 predmet istraživanja bila je etnička distanca

između pet manjinskih naroda u Srbiji, za četiri moguća društvena odnosa. Rezultati su prika-zani na Tabeli 849.

47 BCHR2004 48 Podaci na Tabeli predstavljaju odgovore građana Srbije na

pitanje: "Da li bi vam smetalo da je (član određene etničke gru-pe)…"

49 Distanca je dobijena na uzorku u kojem je 85% anketiranih bilo srpske nacionalnosti (pripadnik srpske nacionalnosti (N=1087) sa pripadnicima drugih etničkih grupa (N=189). Analiza etničke distance od strane pojedinih manjinskih grupa ne bi mogla da bu-de pozudana zbog male zastupljenosti svake pojedinačno u uzor-ku. Prilikom izračunavanja etničke distance prema pojedinim gru-pama, članovi tih grupa bili su isključeni iz uzorka (na pr. dista-nca prema Romima, odgovori Roma nisu uključeni).

Najveća društvena distanca ispoljava se u odnosu prema Albancima. Dve trećine građana bi se protivilo braku svojih bliskih srodnika s Albancem/Albankom, 25% građana im ne bi dalo sprsko državljanstvo, a jedan od pet građana ne bi želeo da ima Albanca za suseda. Distanca is-poljena prema Muslimanima/Bošnjacima i Ro-mima dosta je slična, mada se Romi smatraju manje poželjnim kao bračni partneri, spremno-st da se isključe iz zemlje nije veća kada su u pitanju druge etničke grupe. Iako su Hrvati Sr-bima bili protivnička strana u nedavnim ratovi-ma, isto kao i Albanci i Bošnjaci, distanca pre-ma njima donekle je manja. Najmanja distanca zabeležena je prema Mađarima. Od svih predloženih društvenih odnosa, od-nos koji zahteva najmanju društvenu bliskost je-ste prihvatanje druge osobe kao građanina iste zemlje. Iako ovo ne podrazumeva bilo kakav društveni odnos između ispitanika i pripadnika drugih nacionalnosti, jedan broj građana (većin-skog srpskog stanovništva) i dalje je nespreman čak i da deli isti politički prostor s pripadnicima druge grupe. Istovremeno, uprkos tome što ži-vot u susedstvu podrazumeva mogućnost lične interakcije, zbog čega se taj odnos teže prihva-

ta, odbijanje pripadnika druge nacionalnosti kao suseda nije mnogo više. To znači da ukoliko ne-ko prihvata pripadnike druge nacije kao građa-ne, odnosno ukoliko poseduje minimum tolera-ncije, po svoj prilici ga neće odbiti ni kao suseda. Prihvatanje drugih putem sklapanja braka s bliskim srodnikom pokazuje se kao najbliži od-nos i stoga najteži da se prihvati. Razlog za to je prihvatanje bliskog, relativno stalnog odnosa koji se ne može po želji prekinuti. S druge stra-ne, razlog može da leži u činjenici da se nacija shvata kao proširena porodica u kojoj mešoviti brakovi kvare urođenu etničku čistotu grupe.

TABELA 8. Društvena distanca prema manjinama u Srbiji

% odbijanja odnosa Da bude građanin

Srbije

Da bude vaš sused

Vaš pretpostavljeni

Da stupi u brak s bliskim članom

vaše porodice

Prosečan % odbijanja odnosa

Mađari 8.5% 10.1% 25.7% 40.6% 21.2%

Hrvati 11.1% 13.5% 29.5% 43.0% 24.3%

Romi 8.3% 16.7% 33.4% 60.9% 29.8%

Muslimani / Bošnjaci 15.5% 19.5% 33.8% 56.3% 31.3%

Albanci 25.5% 30.4% 44.3% 65.5% 41.4%

Prosečan % odbijanja odnosa 13,8% 18,4% 33,3% 53,5%

SNAGA RAZLIČITOSTI

28

Uporedni podaci o društvenoj distanci. Za bolju procenu nivoa društvene distance, bilo bi veoma korisno uporediti rezultate s podacima iz drugih zemalja. Nažalost, ispostavilo se da su u ovoj oblasti veoma retka unakrsna nacionalna istraživanja. Međutim, jedno od pitanja iz gor-nje tabele moglo bi da se iskoristi za poređe-nje, odnosno prihvatanje muslimana kao suse-da, pošto je to bilo jedno od pitanja postavlje-no 1981, 1990 i 1995. u okviru Međunarodnih istraživanja o vrednostima. Ispitanici iz Srbije prvi put su u to istraživanje uključeni oktobra 1996, kada je 27,5% izjavilo da ne bi volelo da ima muslimane za susede. Kao što možemo da vidimo, ovaj procenat je posle devet godina 8% niži. U drugim zemljama uključenim u istraživa-nje 1995. godine, procenat odbijanja muslima-na kao suseda bio je, na primer, u Nemačkoj 9,2%, u Španiji 11,5%, u Bugarskoj 16,7%, u Veli-koj Britaniji 16,8%, u Sloveniji 23,1%, u Letoniji 24,8%, u Makedoniji 29,1%. Za neke zemlje uk-ljučene u istraživanje obavljeno 1990. ti proce-nti su bili: u Austriji 14,2%, u Italiji 14,3%, u Fra-ncuskoj 17,5%, u Mađarskoj 18,3%, u Rumuniji 34,5% i u Slovačkoj 51,5%. Kao što se može vi-deti, stepen distance u nekim zemljama koje nisu prošle kroz oružane sukobe nije mnogo niži, a u nekima je čak viši nego u Srbiji nepo-sredno po okončanju krvavih sukoba i u vreme kada je nacionalistička ratna propaganda bila na vrhuncu. Postoje visoke korelacije između distanci prema etničkim grupama (u rasponu od +0,68 do +0,81), što ukazuje na postojanje tendencije ka distanciranju uopšteno. Činjenica što neko is-poljava distancu prema Romima u principu ne mora da govori ništa u vezi sa stepenom svog distanciranja prema, recimo, Hrvatima, stoga što razlozi za distanciranje u odnosu na jednu ili drugu grupu mogu da se nađu u potpuno ne-zavisnim istorijskim i društvenim prilikama. Ovo ipak pokazuje da postoji opšta spremnost ili nespremnost za društvene kontakte s pripa-dnicima drugih grupa. Ta opšta sklonost ka di-stanciranju ne zavisi od pola. Nešto veća sklo-nost ka distanciranju ustanovljena je među mla-đim učesnicima ankete (r = –0,10) i manje ob-razovanim (r = –0,10). Međutim, kao što poka-zuju linearne korelacije, ove veze su bile veoma slabe.

Poređenje etničke distance većinskog i manjin-skog stanovništva50 pokazalo je da pripadnici etničkih manjina imaju značajno manju etničku distancu prema drugim grupama nego većinski narod. Uopšteno, veća rezerva većinskog stano-vništva u odnosu na druge grupe naglašena je kada je u pitanju distanca prema Albancima. Ia-ko je distanca pripadnika nacionalnih manjina u odnosu na Albance, Bošnjake i Rome približno ista, distanca Srba u odnosu na Albance znača-jno je veća u poređenju s druge dve grupe. Oči-gledno je da dugotrajni i još uvek nerešeni su-kob na Kosovu povećava nepoverenje prema Al-bancima i smanjuje spremnost za bilo kakvu vr-stu kontakta. Uprkos tome što postoje razlike u stepenu distance koju su ispoljili Srbi i nesrbi, struktura te distance je identična: i jedni i drugi ispoljavaju podjednaku distancu prema Hrvatima i Mađarima i najveću distancu prema Albancima i Romima. Etnička distanca u smislu spremnosti na druženje. Uzajamne društvene distance članova različitih etničkih grupa u Srbiji predmet su je-dnog drugog istraživanja51 koje se zasniva na izjavi u vezi s društvenim odnosom – spremno-šću za međusobno druženje i posećivanje. Sve etničke grupe pokazuju izuzetno malu distancu u odnosu na članove sopstvene grupe. Srbi po-kazuju najveću distancu prema pripadnicima drugih grupa (u proseku 39%), dok kada su u pi-tanju ostale etničke grupe u proseku jedna tre-ćina nije spremna da prihvati druge kao prijate-lje. Najmanja distanca ispoljena je kod Hrvata – 17%52, dok je najveća distanca ispoljena prema Albancima (50% u proseku) i Hrvatima (44%), a najmanja prema Srbima (6%). Srbi ispoljavaju najmanju distancu prema Crnogorcima, pravoslavnom narodu za koji ih vezuju slične tradicije. Srbi ispoljavaju najveću distancu prema narodima s kojima su devede-setih godina bili u oružanom sukobu na terito-riji Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Kosova, od-nosno prema Albancima, Muslimanima/Bošnja-cima i Hrvatima. Verske razlike u ovom smislu takođe mogu da budu značajne, ali su i one po-vezane s iskustvom oružanog sukoba. Nasuprot

50 CPIJM2002 – podaci raspoloživi na adresi: www.cpijm.org.yu/cpijmd.htm

51 Z. Golubović, B. Kuzmanović i M. Vasović: Društveni kara-kter i društvene promene u svetlu nacionalnih sukoba, Beograd, Filip Višnjić, 1995, str. 192.

52 Beogradski centar za ljudska prava, 2004.


29

rezultatima dobijenim u prethodnom istraživa-nju, Srbi ovoga puta nisu ispoljili veću distancu prema Romima nego prema drugim nacional-nim grupama. Treba istaći da Romi skoro uvek prihvataju pripadnike većinskog naroda – Srbe – kao mo-

guće prijatelje, čak nešto više nego pripadnike sopstvene grupe; druga činjenica je da je redo-sled njihovog prihvatanja drugih nacionalnih grupa sličan onome koji ispoljavaju Srbi i Crno-gorci, što znači da ovi predstavljaju referentnu grupu za Rome.

BOKS 18. PROMENE ETNIČKE DISTANCE TOKOM VREMENA

Etnička distanca je bila predmet čestih merenja u jugoslovenskom društvu od osamdesetih go-dina. Prva istraživanja su "konzistentno ukazi-vala na malo distanciranje prema drugim nacija-ma, relativno čak manje nego kod stanovništva mnogih razvijenih zemalja"53. Sve do sredine osamdesetih godina, etničke distance su stalno bile male i čak su pokazivale tendenciju opada-nja. Međutim, krajem osamdesetih, neposre-dno pre raspada Jugoslavije, kao i usled sukoba između republika, etničke distance su se pove-ćavale na celoj teritoriji bivše Jugoslavije. Rat je izazvao dodatno naglo povećanje društvene di-stance i to ne samo prema neprijateljskoj stra-ni, već prema svim grupama različitim od so-pstvene. Redovna istraživanja javnog mnenja koja je sprovodio Institut za strateški marketi-ng i istraživanje medija pokazuje da je na kraju oružanih sukoba u Bosni i Hercegovini i Hrva-tskoj, društvena distanca među Srbima dodatno porasla usled neprekidne nacionalističke politi-ke, objektivne izolacije nametnute sankcijama međunarodne zajednice i izbijanja nove krize na Kosovu, odnosno zbog vojne intervencije

NATO. Povećanje distance dostiglo je vrhunac 2000. godine (istraživanje obavljeno maja 2000). Ubrzo posle demokratskih promena koje su oktobra iste godine dovele do otvaranja pre-ma svetu, zabeležen je nagli pad etničke dista-nce (istraživanje iz juna 2001). Posle povećanja društvene distance zabeleženog februara 2002, merenja iz avgusta 2003. i jula 2004. pokazuju tendenciju postepenog smanjenja. Poređenje distanci zabeležnih u različitim periodima pokazuju da je posle demokratskih promena oktobra 2000, uz male oscilacije, do-šlo do njihovog postepenog smanjenja, odnos-no da su distance prema većini naroda dostigle nivo zabeležen 7 godina ranije. Mada je etnička distanca zabeležena avgusta 2003. bila nešto manja nego prethodne godine, opšti zaključak je da su stavovi Srba prema nacionalnim manji-nama u Srbiji negativniji u poređenju s istraži-vanjem iz februara 2002. Takve tendencije su posebno naglašene u Centralnoj Srbiji. Osim to-ga, ovi podaci idu u prilog zaključku u vezi s ra-dikalizacijom stavova u kategoriji mlađeg sta-novništva.

53 Odnosi prema etničkim manjinama. Sâmo postojanje etničkih manjina u jednom društvu može da se posmatra bilo kao izvor tenzija, bilo kao nešto što obogaćuje društvo. Prema svom stavu u odnosu na nacionalne manjine u Srbiji, građani Srbije su podeljeni (Tabela 9). Polovina građana misli da prisustvo etničkih manjina stvara društvenu klimu punu tenzija. Značajan podatak je to što u regiji koja je etni-čki najheterogenija – u Vojvodini – najviši pro-cenat ljudi tu heterogenost shvata kao predno-st, dok se u regiji koja je najhomogenija – u Ce-

53 Pošto je uzorak bio reprezentativan za ukupno stanovni-štvo, te je stoga uzeo u obzir mali procenat Hrvata, Crnogoraca, Albanaca i Roma, podaci o distanci ovih grupa prema drugima ne bi trebalo da se smatraju u potpunosti pouzdanim, s obzirom na njihov mali udeo u uzorku.

ntralnoj Srbiji – građani najviše plaše kulturne heterogenosti. Sve nacionalne manjine se podje-dnako ne smatraju za potencijalni izvor pretnje ili prednost. Najveće nepoverenje se oseća pre-ma Albancima, zatim prema Muslimanima i Hr-vatima, a najmanje prema Mađarima i Romima. Dok se jedna polovina građana (Grafikon 12) u principu slaže s tim da je postojanje naci-onalnih manjina u društvu više nedostatak ne-go prednost, kada se postavi pitanje u vezi s konkretnom etničkom grupom, samo mali pro-cenat u njima vidi potencijalni izvor opasnosti. Jedini izuzetak su Albanci koje više od polovine srpskog stanovništva smatra za remetilački fa-ktor u Srbiji. Romi i Mađari se najređe smatraju za nepoželjne u Srbiji.

SNAGA RAZLIČITOSTI

30

GRAFIKON 12. Procenat stanovništva koje se slaže s izjavom da u Srbiji ne bi postojali

problemi kada u njoj ne bi živele neke nacionalne manjine.

40

31

28

19

13

56

36

32

21

16

0 10 20 30 40 50 60

Albanci

Muslimani

Hrvati

Madjari

Romi Avgust 2003

Februar 2002

U poređenju s februarom 2002, porastao je procenat građana koji se slažu s izjavom da problemi u Srbiji ne bi postojali ukoliko u njoj ne bi živele neke nacionalne manjine, što uka-zuje na činjenicu da je stav prema nacionalnim manjinama uopšteno postao negativniji. Istraži-vanje dalje pokazuje da nepoverenje prema et-ničkim manjinama proističe iz uverenja da su one nelojalne. Najviša prosečna ocena za loja-lnost Srbiji daje se Romima, a zatim Mađarima, dok se najniža daje Albancima. Nivo nepovere-nja u nacionalne manjine može da se vidi iz sta-vova građana prema pitanju da li neke nacional-ne manjine treba ili ne treba da budu ograni-čene u pogledu korišćenja svog jezika, negova-nja svoje kulture, tradicija i običaja, kao i ispo-vedanja svoje vere. Velika većina (skoro tri četv-rtine građana srpske nacionalnosti) smatra da jezik, kultura i religija manjina ne treba da se ograničavaju, dok jedna četvrtina u tome vidi opasnost i zalaže se za ograničenje. Postoje iz-

vesne razlike u zavisnosti od toga o kojoj naci-onalnoj manjini je reč. Što je veći stepen nepo-verenja u neku nacionalnu manjinu, manji je procenat građana koji ne bi ograničili korišće-nje jezika, kulture i religije. Građani su manje tolerantni prema korišćenju jezika (što ukazuje na komunikaciju unutar šire zajednice) nego prema religiji i kulturi.

BOKS 19.

STAVOVI PREMA JEZICIMA MANJINA

Široko rasprostranjene rezerve prema slobo-dnom korišćenju jezika ispoljene su u istraživa-nju iz 2003. Na pitanje "Kakav je vaš lični stav prema pravu manjina da objavljuju knjige i po-hađaju škole na svom jeziku?", 53% je odgovori-lo da im to treba dozvoliti bez bilo kakvih ogra-ničenja, 16% je odgovorilo da to pravo treba oduzeti nelojalnim manjinama, dok bi lojalne manjine mogle to pravo da koriste bez ikakvih ograničenja, a 25% se izjasnilo za ograničavanje tih prava svim manjinama.

ETNOCENTRIZAM

Etnocentrizam predstavlja drugu komponentu etničkih stavova, posebno važnu za međuetni-čke odnose u jednom društvu. Termin etnoce-ntrizam označava sklonost ka idealizaciji sops-tvene etničke grupe koja se smatra superior-nom u odnosu na ostale. Merenje etnocentrizma. U istraživanju iz 2004.54 korišćena je skala etnocentrizma koja se sastojala od 8 izjava u vezi sa stavovima pre-

54 S. Joksimović i Z. Kuburić: Verska tolerancija i distanca, Zbirka radova: Religija, versko učenje I tolerancija, str. 137–154. Novi Sad, Centar za empirijska istraživanja religije, 2002 (istraži-vanje je sprovedeno u proleće 2002. u 503 srednje škole iz neko-liko gradova u Srbiji).

TABELA 9. Da li je postojanje nacionalnih manjina prednost ili izvor tenzija? R E G I O N

Beograd Centralna

SrbijaVojvodina

UKUPNO

Prisustvo različitih jezika, kultura i religija obogaćuje kulturu jedne zemlje, te za nju stoga predstavlja prednost, a ne smetnju. 55.0% 40.9% 65.3% 49.5%

Prisustvo različitih jezika, kultura i religija u jednoj zemlji neizbežno stvara tenzije, tako da su zemlje bez nacionalnih manjina u boljem položaju.

45.0% 59.1% 34.7% 50.5%

100.0% 100.0% 100.0% 100.0%

Izvor: SMMRI, avgust 2003.


31

ma etničkoj otvorenosti i prihvatanju (videti ta-belu 10). Slaganje sa svim izjavama (izuzev izjava br. 7 i 8) ispoljava etnocentrizam. Kada ispitanici ispoljavaju svoje slaganje ili neslaganje s ove dve izjave koje afirmativno opisuju otvorenost prema drugim nacijama, samo manji broj ispita-nika izričito ispoljava neslaganje s takvim ideja-ma, a većina se slaže. Međutim, kada ispitanici ispoljavaju svoje mišljenje u vezi s izjavama ko-

je sadrže etnocetrične stavove, prihvatanje tih stavova je nešto veće, ali i dalje u manjini. Sho-dno tome, 53% ispitanika ne slaže se, a 23% sla-že se s izjavom "treba uvek biti oprezan i uzdr-žan prema pripadnicima drugih nacija, čak i ka-da se ponašaju kao naši prijatelji", 51% ispitani-ka ne slaže se, a 33% slaže s izjavom da je "us-led mešanja različitih kultura moja nacija izlo-žena opasnosti od gubitka svog kulturnog ide-ntita", itd.

TABELA 10. Odgovori na izjave iz skale etnocentrizma

Apsolutno

se ne slažem

Donekle se slažem I da i ne Donekle se

slažem

U potpunosti se slažem

Ukupno

1. Pripadnici moje nacije ne bi trebalo da se mešaju s drugim nacijama putem sklapanja mešovitih brakova

49,9% 9,4% 18,9% 7,2% 14,6% 100,0%

2. Uvek treba biti obazriv i uzdržan prema pripadnicima drugih nacija, čak i kada se ponašaju kao naši prijatelji.

39,2% 13,2% 24,6% 10,5% 12,4% 100,0%

3. U poređenju s drugim nacijama, nacija kojoj pripadam mnogo je inteligentnija 49,2% 10,9% 21,7% 8,0% 10,3% 100,0%

4. Otvorenost i iskrenost prema drugim nacijama donosi više štete nego koristi.

43,4% 13,6% 23,1% 9,8% 10,1% 100,0%

5. Imam više poverenja u pripadnike moje nacije nego u pripadnike drugih nacija.

32,8% 10,2% 22,4% 14,7% 19,9% 100,0%

6. Usled mešanja različitih kultura, mojoj naciji preti da izgubi svoj kulturni identitet. 35,4% 15,2% 26,1% 11,1% 12,3% 100,0%

7. Za svaku naciju je neophodno da bude otvorena prema svetu i uticaju drugih kultura. 2,9% 2,6% 18,6% 21,7% 54,2% 100,0%

8. Mislim da je divno što u mojoj zemlji postoje različite nacije i culture. 4,7% 6,7% 27,5% 20,8% 40,3% 100,0%

GRAFIKON 13. Slaganje pripadnika srpske i nesrpske nacionalnosti s izjavama sa skale etnocentrizma

14,3

9,3

5,1

9

18,9

8,8

85,4

85,4

23,1

25,4

20,5

21,7

37,4

26

74,2

56,8

0 10 20 30 40 50 60 70 80 90

Pripadnici moje nacije ne bi trebalo da se mešaju sdrugim nacijama putem sklapanja mešovitih brakova

Uvek treba biti obazriv i uzdržan prema pripadnicimadrugih nacija, cak i kada se ponašaju kao naši prijatelji

U poredjenju s drugim nacijama, nacija kojoj pripadammnogo je inteligentnija

Otvorenost i iskrenost prema drugim nacijama donosiviše štete nego koristi

Imam više poverenja u pripadnike moje nacije nego upripadnike drugih nacija

Usled mešanja razlicitih kultura, mojoj naciji preti daizgubi svoj kulturni identitet

Za svaku naciju je neophodno da bude otvorena premasvetu i uticaju drugih kultura

Mislim da je divno što u mojoj zemlji postoje razlicitenacije i kulture

Srbi

Ostali

SNAGA RAZLIČITOSTI

32

Uopšteno se može zaključiti da većina gra-đana odbija etnocentrične izjave, ali postoji bar 20% onih što ih prihvataju. Grafikon 13 pokazu-je stepen slaganja Srba i pripadnika drugih na-cionalnosti s izjavama sa skale etnocentrizma (gde su kategorije "potpuno se slažem" i "done-

kle se slažem" spojene) i ukazuje na veće zatva-ranje prema drugima i osećanje nepoverenja. Shodno tome, značajno veći broj pripadnika ve-ćinske nacije (26%) uplašen je od gubitka kultu-rnog identiteta usled mešanja s drugim ljudima u poređenju s nacionalnim manjinama (8,8%).

TABELA 11. "Da li bi vam smetalo ako bi vam neki član navednih grupa bio…"

% POZITIVNIH odgovora Sused Prijatelj Pretpostavljeni Učitelj deteta

Brak sa bliskim rođakom

% NEPRIHVATANJA u proseku

Pravoslavni ..1% 1.2% 0.5% 0.5% 2.4% 0.94%

Katolici 8.9% 12.7% 28.2% 26.6% 36.2% 22.5%

Muslimani 17.7% 23.8% 38.3% 40.2% 52.5% 34.5%

Male verske zajednice 20.5% 29.5% 38.2% 41.8% 52.0% 36.4%

Ateisti 10.0% 14.7% 21.9% 25.5% 29.5% 20.3%

U proseku % 11,4 16,4 25,4 26,9 34,5

U stepenu etnocentrizma nisu ispoljene ra-zlike zasnovane na polu. Međutim, značajne razlike primećene su u zavisnosti od stepena obrazovanja. Nije bilo razlika između građana s osnovnom i srednjom školom, ali građani s uni-verzitetskim obrazovanjem imali su značajno manji broj pozitivnih odgovora. Etnocetrizam bio je značajno povezan s religioznošću. Naj-manji etnocentrizam ispoljili su građani koji tvrde da nisu religiozni, ali da nemaju ništa protiv religije. Najviši stepen etnocentrizma za-beležen je među građanima koji izjavljuju da su religiozni i da prihvataju sva učenja svoje crkve. MEDJUVERSKI ODNOSI

Merenje verske distance. Beogradski centar za ljudska prava sproveo je 2004. godine jedno istraživanje u vezi s verskom distancom, odno-sno prihvatanjem/neprihvatanjem uspostavlja-nja različitih društvenih odnosa s pripadnicima različitih religija (videti tabelu). Budući da je 80% ispitanika bilo pravoslavne veroispovesti, razumljivo je da je najmanja di-stanca ispoljena prema pripadnicima pravosla-vne vere. Najveća distanca ispoljena je prema pripadnicima malih verskih zajednica. Ovo je razumljivo u svetlu činjenice da se oni javno obično nazivaju "verskim sektama", koje se, da-lje, dovode u vezu sa satanistima. Nešto manja distanca ispoljena je prema muslimanima. Polo-vina ispitanika ne bi prihvatila brak bliskog sro-dnika s pripadnicima ove dve grupe, a nešto manje od polovine (oko 49%) ne bi želelo da im oni obrazuju decu, ili da im budu pretpostavlje-

ni. Distanca ispoljena prema katolicima je ma-nja – 9% građana ih ne bi želelo kao susede, dok 36% ne bi prihvatilo brak s njima. Za razliku od pripadnosti katoličkoj ili mu-slimanskoj veroispovesti, koje se dovode u ve-zu s nacionalnom pripadnošću, posebno u gru-pama koje su bile uključene u nedavne ratove, pripadnost malim verskim zajednicama i atei-zam nemaju nacionalni predznak. Distanca pre-ma ateistima takođe nije zanemarljiva: 30% gra-đana ne bi želelo da neko od njihovih srodnika stupi u brak s ateistom, jedan od četiri građana ne bi želeo da im ateista obrazuje decu, a jedan od sedam ne želi da se s njima druži. U jednom nedavnom istraživanju55, još veća distanca pre-ma ateistima zabeležena je od strane mladih. Veća distanca nego prema ateistima ispoljena je samo prema muslimanima: ateiste odbacuje 43%, a prihvata 57% učenika. "Interesantno je da se paradigma animoziteta promenila", primeću-ju istraživači. "Sadašnja generacija mladih u ve-likoj meri odbacuje ateiste koji su svojevreme-no bili u većini, isto kao što su ateisti ranije od-bacivali religiozne" 56. Jedan od pokazetelja verske tolerancije jes-te odnos prema verskim objektima koji pripa-daju drugim religijama. U Srbiji, pretežno pra-voslavnoj zemlji, važan je stav građana prema izgradnji džamija. Nešto manje od jedne treći-ne Srba bezrezervno bi prihvatilo izgradnju džamije u mestu, ili oblasti gde žive. Za oko 50%

55 Ibid, str. 148. 56 SMMRI 2003.


33

ispitanika izgradnja džamije ne bi bila prihva-tljiva (čak i ako bi postojao dovoljan broj ver-nika muslimana). U poređenju s 2002, ne posto-je značajne razlike u mišljenjima građana.

TABELA 12. Mišljenja o izgradnji džamija u mestu gde ispitanik živi57

% stanovništva % 2003 % 2002

Prihvatio bi 29.2 29.4

Bi i ne bi prihvatio 18.1 23.2

Ne bi prihvatio 51.5 45.9

Odbija da odgovori 1.2 1.5

GENERACIJSKE RAZLIKE U MEDJUETNIČKIM ODNOSIMA

Važni društveni događaji, koji obeležavaju i for-miraju jednu generaciju, ostavljaju trajan pečat na njene vrednosti i stavove, uključujući i opre-deljenja važna za jedno multikulturno društvo. Neki od ovih ključnih događaja imaju pozitivan, a neki negativan efekat. Uticaj oružanih sukoba na stavove. Veliku prepreku multikulturalizmu predstavlja činjeni-ca da su mnogi građani doživeli izuzetno teške međuetničke sukoba, a da je jedan broj njih i sam u njima učestvovao. Ovo iskustvo ima po-sebno jak uticaj na mlađe ljude, zato što oni u takvim situacijama imaju manje jaka uporišta i što prema njihovom iskustvu takvi događaji ne predstavljaju anomaliju, već gotovo jedinu dru-štvenu realnost s kojom su se suočili.

TABELA 13. "Da li ste bili u zoni ratovanja tokom devedesetih (u Bosni, Hrvatskoj i na

Kosovu)?" Bio u zoni ratovanja kao dobrovoljac 5.2%

Bio u zoni ratovanja kao pripadnik vojske ili policije

15.2%

Bio u zoni ratovanja pošto je prisilno mobilisan 14.1%

Pokušali su da ga mobilišu, ali je izbegao (napustio zemlju) 4.9%

Nije bio u situaciji da ide u zonu ratovanja 50.0%

Ne želi da odgovori 10.6%

U okviru istraživanja sprovedenog od strane CPSCPS 2003, mladima je direktno postavljeno pitanje u vezi s njihovim učešćem u ratovima koji su se dogodili devedesetih godina. Među mladim ispitanicima muškog pola, starosti od

57 SMMRI 2003.

28 do 36 godina (koji su kada je rat počeo bili punoletni), skoro trećina se našla u zoni ratova-nja (Tabela 13). Pored toga, broj ispitanika koji su bili prisilno mobilisani bio je tri puta veći od broja onih što su dobrovoljno otišli u rat. Pet odsto je uspelo da izbegne mobilizaciju tako što je otišlo iz zemlje. Etnocentrizam mladih. Jedan od rezultata58 ovog istraživanja je i to što najmlađa starosna grupa, koja je prethodno, februara 2002, bila nešto tolerantija prema etničkih manjinama od starijeg stanovništva, prestala da se razlikuje od drugih starosnih grupa, što se tumači kao radikalizacija stavova u kategoriji mlađih građa-na. Drugo što je bilo potvrđeno59, jeste da mla-di ne prednjače u otvorenosti prema drugima. Nasuprot tome, postoji tendencija da u raspo-nu od 18 do 60 godina, mlađi ispitanici ispolja-vaju veću distancu od starijih – povećanje dista-nce zabeležno je kod građana od šezdeset i vi-še godina.

GRAFIKON 14. Etnička distanca prema starosti

– SMMRI 2004

1,811,65 1,68

1,31

1,63

00,250,5

0,751

1,251,51,75

2

18-29 30-39 40-49 50-59 60+

Najviši stepen etnocentrizma60 utvrđen je među mladima od 20 do 23 godine, tj. među onima koji su rođeni od 1980. do 1983. Ova ge-neracija je imala 8 i 11 godina 1991, odnosno doživela je raspad Jugoslavije i ratove na Balka-nu u vreme pohađanja osnovne škole. Grupa od 28 i više godina, koja je zabeležila najmanje bo-dova u vezi s etnocentrizmom, period kada su ratovi otpočeli bio je istovremeno i period kada su stekli punoletstvo (18 godina i više). MOGUĆNOST KONTAKTIRANJA DRUGIH

Putovanje u inostranstvo u cilju povećanja etni-čke i nacionalne tolerancije. Jedna od glavnih

58 Istraživanje Beogradskog centra za ljudska prava, 2004. 59 Istraživanje Centra za proučavanje alternative, 2003. 60 Istraživanje PRONI 2002.

SNAGA RAZLIČITOSTI

34

karakterstika života današnje mlade generacije, u poređenju sa starijim generacijama, jeste smanjena mogućnost kontakata s pripadnicima drugih nacionalnosti i mogućnost da se putuje i međusobno upoznaje. Sama nova državna zajednica upola je manja od države koja je postojala do 1991. Nažalost, strane zemlje su postale manje dostupne zbog uvođenja viza i pogoršanja ekonomske situacije. S druge stra-ne, mladi imaju na raspolaganju nova sredstva komuniciranja koja nisu bila dostupna starijim generacijama: Internet, elektronsku poštu i sa-telitsku televiziju. Međutim, koliko građana Sr-bije je u mogućnosti da putuje u inostranstvo? Ovo pitanje pokazuje da neuporedivo manje građana putuje u inostranstvo nego ranije. GRAFIKON 15. Putovanje u inostrastvo i starost

5566,4 74,3 78,8

58,1

4533,6 25,7

41,921,2

0%

20%

40%

60%

80%

100%

18-29 30-39 40-49 50-59 60+

Putovalo je Nije putovalo

Samo 44% građana Srbije ima pasoš, 40% ni-kada nije imalo pasoš, a 16% je imalo pasoš, ali ga sada više nema. U svim starosnim grupama do 60 godina, oko polovina ispitanika ima pa-soš, dok se za generacije starije od 60 godina ova procena značajno smanjuje. Posedovanje pasoša samo omogućava čin putovanja u inostranstvo, ali od drugih okolno-sti zavisi da li će se ta mogućnost i ostvariti. Ukupno 66% građana putovalo je u inostrans-tvo, pri čemu se udeo onih što su putovali po-većava s godinama do 60, a onda naglo opada. Najmlađi ispitanici imaju najmanje iskustva s boravkom u inostranstvu (što naravno ne znači da su starije generacije putovale više kada su bile istih godina). Među mladima od 15 do 25 godina, 51,5% nikada nije bio u inostranstvu (uključujući i biv-še jugoslovenske republike)61. Sledećih 17,5% prešlo je granicu samo jednom (od kojih je

61 Prema istraživanju Beogradskog centra za ljudska prava, 2004.

14,2% ostalo kraće vreme, do nedelju dana), dok je samo 31,1% bilo u inostranstvu više od jedanput. Jedno novije istraživanje koje je apri-la 2004. Savez studenata Srbije sproveo na uzo-rku 1.207 studenata, ustanovljeno je da je sa-mo posle završetka srednje škole 32% studena-ta putovalo u inostranstvo, uključujući i posete bivšim jugoslovenskim republikama. Mogućnosti za upoznavanje s različitim ku-lturama i narodima iz drugih zemalja ne pruža-ju samo putovanja u inostranstvo, već i posete stranih turista. Srbija postepeno postaje sve privlačnija za strane turiste. Za samo tri godine udvostručio se broj stranih turista koji su pose-tili Srbiju. Nova sredstva komunikacija. Jednu od mo-gućnosti za komuniciranje predstavlja korišće-nje Interneta i elektronske pošte. Samo 25,2% građana62 Srbije ima u kući kompjuter, a još manji broj ima pristup Internetu (16.5%) i e–ma-il adresu (13,8%). Međutim, kada se uporede grupe različitog obrazovnog nivoa, postaje oči-gledno da su ovakve komunikacije dostupne sa-mo studentima i osobama s višim i visokim ob-razovanjem. Među građanima koji imaju samo osnovno obrazovanje broj korisnika Interneta je zanemarljiv.

GRAFIKON 16. Raspoloživost kompjutera,

Interneta i elektronske pošte u zavisnosti od starosti

6,4

2,1

0,7

21,1

11,9

7,9

52,1

35,6

38,4

54,2

44

41,7

0 9 18 27 36 45 54 63 72 81 90 99

Posedovanjekompjutera

PristupInternetu

Elektronskapošta

Više i visokoobrazovanje

Studenti

Srednjeobrazovanje

Osnovnoobrazovanje

62 Zbir procenata može da bude veći od 100, stoga što ispi-tanici mogu da govore više od jednog stranog jezika; predsta-vljen je procenat poznavanja četiri strana jezika.


35

Znanje stranih jezika. Za komuniciranje s drugima, posebno za otkrivanje drugih kultura, od najvećeg je značaja poznavanje stranih jezi-ka. Prema rezultatima istraživanja, približno je-dna polovina stanovnika Srbije govori neki stra-ni jezik. Od toga, većina govori engleski, upola manje ruski, dok francuski i nemački govori oko 6%. Procenat građana koji znaju jezik neke manjine koja živi u Srbiji praktično je isti kao procenat predstavnika tih manjina u uzorku. To znači da te jezike ne govori niko izuzev pripa-dnika manjinske grupe – ni pripadnici veći-nskog naroda ni pripadnici drugih manjinskih grupa! Veza između znanja stranih jezika i sta-rosti prikazana je na Grafikonu 1763.

GRAFIKON 17. Znanje stranih jezika i starost

24,835,5

50 45,3

69,3

59,9 36,4

24,319,3

5,915,7

20,5

14,9

14,8

6,96,8 9

2,4

5,83,6

6,99,935,94,6

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

18 - 29 30 - 39 40 - 49 50 - 59 60+

Nijedan Francuski Engleski Ruski Nemacki

Engleski govori 60% mladih, starosti od 18 do 29 godina. I u drugim starosnim grupama engleski je glavni strani jezik, ali manje domi-nantan, dok se ruski isto toliko često govori (is-to kao što nemački govori najstarija starosna grupa). Dok 46,1% građana ne govori nijedan strani jezik, 39% govori jedan strani jezik, a 14,9% govori dva ili više stranih jezika. Broj str-anih jezika koji se govori povezan je s nivoom obrazovanja. Među građanima s nižim obrazo-vanjem, tri četvrtine ne govori nijedan strani je-zik, dok je među univerzitetski obrazovanim građanima manje od 20% koji ne govore nije-dan strani jezik, a jedna trećina govori dva ili više jezika. Jednu od mogućnosti da se različite kulture ne samo susretnu, već i da se osete i integrišu

63 U istraživanju PRONI2002

u sopstveni identitet predstavljaju mešoviti brakovi. Međutim, procenat mešovitih brakova u Srbiji veoma je mali. Iz jednonacionalnih bra-kova potiče 94% građana Srbije. Izgleda da se ovaj procenat vremenom nije mnogo menjao. Naime, gotovo identičan je procenat jednonaci-onalnih brakova roditelja ispitanika od 18 do 29 godina (93%) i onih što imaju 60 ili više godi-na (94%). Brakovi ispitanika takođe su jednona-cionalni (92%). ZNAČAJ GRUPNOG IDENTITETA

Grupna dinamika i lični identiteti. Grupni ide-ntitet svakog pojedinca zasniva se na njegovom pripadanju velikom broju grupa i društvenih kategorija. Pojedinačni grupni identiteti razli-kuju se po intenzitetu u smislu više ili manje ra-zvijene svesti o pripadanju određenoj grupi i manjem ili većem značaju koji se tome pridaje. Multikulturna društva zahtevaju da pojedinci postanu svesni njihove složenosti, kao i so-pstvenih identiteta i identiteta drugih ljudi i značaj ovih razlika. Grupni identitet mladih. U jednom nedav-nom istraživanju, od mladih je zatraženo da na skali od četiri mogućnosti ("jaka", "umerena", "slaba" i "ne postoji") označe svoju privrženost grupama kojima pripadaju: naciji, veri, mestu boravka, Srbiji, Jugoslaviji i Evropi64. U 30% slu-čajeva mladi su se opredelili za jaku privrženo-st naciji i istu privrženost Srbiji (28%), kao i veri i mestu boravka (po 26%). Privrženost Jugoslavi-ji je mnogo manja (14%) kao i privrženost Evro-pi (11%). Postoje razlike u jačini grupne privrženosti između mladih srpske nacionalnosti i ostalih (Grafikon 18). Obe grupe najveći značaj pridaju pripadnosti naciji (što je nešto važnije za Srbe nego ostale), druga najvažnija privrženost od-nosi se na Srbiju, dok za samo 21% ovo ima ma-li ili nikakav značaj. Privrženost pripadnika ne-srpskih nacija Srbiji prilično je velika, ali znača-jno manja nego kada je u pitanju srpska većina (mala ili uopšte ne postoji za 39%). Jačina grupne identifikacije mladih testirana u pogledu stepena pripadnosti šest predlože-nih grupa, u skladu s njihovim subjektivnim osećanjem65. Prema rezultatima predstavljenim

64 U istraživanju Centra za proučavanje alternative, 2003. 65 U istraživanju Beogradskog centra za ljudska prava, 2004.

SNAGA RAZLIČITOSTI

36

na donjoj tabeli, generacijska identifikacija je najvažnija, a odmah zatim pripadnost sopstve-noj etničkoj grupi. Verska pripadnost je važnija od bilo čega drugog za samo 2,5% mladih. Značaj dve najvažnije identifikacione grupe menja se s godinama. Za najmlađe, srednjoško-lce, generacijska identifikacija je apsolutno na-jvažnija, dok prioritet nacionalnoj pripadnosti daje samo 20% mladih. U slučaju starijih, gene-racijska pripadnost postepeno gubi na značaju, a jača nacionalna identifikacija.

TABELA 14. Važnost grupne identifikacije mladih

Najvažnija grupa %

Generacijska grupa 34.9%

Etnička grupa 24.1%

Profesija 11,1%

Grupa sa sličnim interesima 10,9%

Grupa iste veroispovesti 2.5%

Politička grupa 0,3%

Od ispitanika je takođe traženo da obeleže važnost nekoliko predloženih karakteristika za sklapanje prijateljstva/izbor bračnog partnera66. Važnost veroispovesti i nacionalne pripadnosti potencijalnog bračnog partnera, ili prijatelja bi-la je najizraženija u slučaju najmlađe starosne grupe, a u svim ostalim starosnim grupama bila je približno podjednako jaka.

66 Istraživanje Beogradskog centra za ljudska prava 2003.

GRAFIKON 19. Važnost veroispovesti i nacionalne pripadnosti prema starosti

0510152025303540

18-29 30-39 40-49 50-59 60+

Veroispovest

Nacionalna pripadnost

ODNOSI IZMEDJU POLOVA

Diskriminacija i nejednakost polova. Nejedna-kost polova predstavlja problem s kojim se bo-re i najrazvijenija društva. Diskriminacija na os-novu pola jeste nasleđe prethodnih kultura ko-je su sve bez izuzetka bile partijarhalne. Kada žive u istoj zajednici, muškarac i žena imaju ra-zličit položaj, pripisuju im se različite tipične karakteristike koje se smatraju i poželjnim. Po-dela uloga je takva da ženu redovno stavlja u teži, nejednak položaj. Postoji čitav sistem tra-dicija, verovanja i normi, koji podstiču te razli-ke. Izgleda da se savremena društva razlikuju samo po razmerama nejednakosti polova i meri u kojoj taj problem registruju i načinu na koji pokušavaju da ga reše. Pokazatelji nejednakosti polova. Postoje brojni pokazatelji nejednakosti zasnovanih na polu, a mogu se izračunati pomoću pokazatelja osnaženosti prema polu (GEM) i indeksa razvo-

GRAFIKON 18. "Koliko ste privrženi ..."

30 28 2720

27 2330

17 14 10 11 11

4941 44

41

46

38

46

40 4140 43 45

1320 18

23

18

27

16

3324 32 26

28

5 8 8 127 10

56

16 12 15 10

3 4 4 3 2 3 2 5 5 6 5 6

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

jako

umereno

malo

uopšte ne zna

ne zna

Nacija Religija Mesto Srbija Jugoslavija Evropa

leva kolona: Srbi desna kolona: nesrbi


37

ja prema polu GDI), koji su dati u Statističkom aneksu ovog izveštaja. Za razliku od skoro is-tog udela u broju stanovnika, mušarci i žene nemaju isti udeo u društvenoj moći, ili kontroli nad ekonomskim resursima. Na primer, u Skup-štini Srbije od 250 poslanika samo 27 (10,8%) su žene. Na lokalnom nivou (u skoro 25% srps-kih opština) nema žena odbornika, a u nared-nih 25% postoji samo po jedna. Diskriminacija prilikom zapošljavanja. U oblasti zapošljavanja, ne postoji svest o diskri-minaciji zasnovanoj na polu67. Na pitanje "Ka-kve su šanse za zapošljavanje i napredovanje na poslu žena?", nešto malo manje od polovine ispitanika (46%) odgovorilo je da "žene imaju iste šanse kao muškarci". Što se tiče ostalih od-govora, oni što smatraju da su žene u gorem položaju tri puta je veći (39%) od onih što sma-traju da su muškarci u gorem položaju (13%). Identična slika dobijena je u istraživanju 2004, koje pokazuje veću svest u vezi s diskri-minacijom žena uglavnom među ženama, mada samo polovina njih misli da su žene u gorem položaju. Većina muškaraca smatra da su polovi jednaki i samo nešto malo više od četvrtine smatra da su žene u gorem položaju.

TABELA 15. "Kakve su šanse žena za zapošljavanje i napredovanje na poslu?"

Pol

Muški Ženski Ukupno

106 56 162 Bolje nego muškaraca

19,0% 8,4% 13,2%

299 281 580 Isto kao muškaraca

53,5% 42,0% 47,2%

154 332 486 Gore nego muškaraca

27,5% 49,6% 39,6%

559 669 1228

100,0% 100,0% 100,0%

Jedan od pokazatelja muške supremacije može se naći i u činjenici da u mešovitim bra-kovima mnogo češće deca preuzimaju očevu, a ne majčinu etničku pripadnost: 68% dece iz me-šovitih brakova izjašnjava se za nacionalnu pri-padnost svojih očeva, a u 22% slučajeva svojih majki (u 10% slučajeva opredelili su nešto tre-

67 Istraživanje Beogradskog centra za ljudska prava 2004.

će)68. Jedno istraživanje je potvrdilo da se deca iz mešovitih brakova češće opredeljuju za veru svo-jih očeva (47%), nego za veru svojih majki (30%)69.

SEKSUALNO OPREDELJENJE

Stav prema homoseksualcima. U pogledu se-ksualne različitosti, društvena distanca je ispi-tana na osnovu pitanja u vezi s četiri moguća društvena odnosa s homoseksualnom osobom70.

GRAFIKON 20. Društvena distance prema homoseksualnim osobama

Prihvatanje homoseksualaca u četiri slučaja

47,5

62,9

63,2

74,8

52,5

35,3

35,7

25,2

0 20 40 60 80

sused

prijatelj

pretpostavljeni

nastavnik

smetalo bi mu ne bi mu smetalo

Većina ispitanika – nešto više od polovine – prihvatila bi homoseksualnu osobu kao suseda. Jedan od trojice ispitanika prihvatio bi homose-ksualnu osobu kao prijatelja, ili pretpostavlje-nog na poslu. Ispitanici ispoljavaju najveću re-zervu u odnosu na mogućnost da im homose-ksualac vaspitava decu – na to bi pristao samo jedan od četvorice. Uprkos tome, ovaj stepen društvene distance značajno je niži od onoga koji je zabeležen pre 10 godina, takođe na uzo-rku odraslih građana Srbije71. U tom istraživa-nju je čak 65,4% ispitanika izjavilo da homose-ksualce ne bi želeli za sugrađane. Distanca prema homoseksualcima neznatno se povećava sa starošću.

68 S. Joksimović and Z. Kuburić: Verska tolerancija I distance.

Zbornik radova, Z. Kuburić (ur): Religija, versko učenje, tolerancija, str. 137–154. Novi Sad: CEIR, 2002.

69 U istraživanju Beogradskog centra za ljudska prava 2004. 70 Z. Golubović, B. Kuzmanović i M. Vasović: Društveni karak-

ter i društvene promene u svetlu nacionlnih sukoba. Beograd: Filip Vi-šnjić, 1995,

71 Survey IP2002

SNAGA RAZLIČITOSTI

38

GRAFIKON 21. Društvena distanca prema homoseksualcima i starost

00,10,20,30,40,50,60,70,8

18-29 30-39 40-49 50-59 60+

BOKS 20.

ETNIČKA DISTANCA I HOMOSEKSUALNOST

Kada se govori o netoleranciji treba imati u vi-du visoku pozitivnu korelaciju koja postoji iz-među rezultata u pogledu etničke distance i re-zultata u vezi s distancom prema homoseksual-cima. Iako su ta dva stava, naizgled logički ne-povezana, čini se da što neko ispoljava veću di-stancu prema drugim etničkim grupama, veća je mogućnost i da će odbaciti homoseksualce (r= +0.40).

STAVOVI PREMA HIV POZITIVNIM OSOBAMA

HIV pozitivne osobe važne su za proučavanje multikulturalizma, ne samo zato što stav prema njima predstavlja test tolerancije društva prema različitosti, već i zato što oni s porastom broja HIV pozitivnih osoba izlaze iz kategorije obole-lih od retkih bolesti i sve više postaju društve-no primetne grupe. Otkako su 1985. godine u Jugoslaviji registrovana prva dva slučaja side, ta epidemija je imala umeren, ali stalan uzlazni trend. Prema podacima Instituta za zaštitu zd-ravlja u Beogradu, u periodu od 1984. do dece-mbra 2004, u Srbiji bez Kosova zabeležno je 1.882 slučaja HIV–a. Među osobama zaraženim HIV–om bilo je 1.226 (65%) obolelih od side, od kojih je 70% umrlo. Srbija spada u zemlje u ko-jima je rasprostranjenost HIV–a mala. Najveća većina zaraženih (preko 70%) je iz Beograda, a većina njih pripada starosnoj grupi od 30–39 godina (38%). Stav učenika prema HIV–pozitivnim osoba-ma pokazuje sledeće rezultate. Najmanji broj, ali svakako ne zanemarljiv (16%) ne bi želeo da pohađa istu školu s HIV–pozitivnom osobom;

sličan broj ispitanika (17%) ne prihvata da živi u susedstvu s takvom osobom. Jedna četvrtina is-pitanika (25%) ne bi pristala da ide u isti razred s takvom osobom, a više od jedne trećine (36%) ne bi menjala knjige, sveske, kompakt diskove i diskete s osobom koja je zaražena HIV–om72. Skoro polovina učenika ne bi volela da sedi u is-toj klupi (48%), ili da se druži (posećuje) s takvim osobama (49%). Značajan broj (60%) ne bi prihva-tio da deli sobu na ekskurziji s takvim osobama, dok velika većina (92%) odbija bilo kakvu ideju se-ksualnog odnosa s osobom koja je HIV–pozitivna. Dečaci ispoljavaju veću društvenu distancu prema HIV–pozitivnim osobama nego devojči-ce. Ovo se odnosi na učenike osnovnih škola (u poređenju sa srednjoškolcima), učenike iz pri-gradskih opština sa stalnim boravištem u seo-skim ili prigradskim centrima (pre nego na uče-nike iz Beograda), decu čiji su roditelji zanatli-je, poljoprivrednici, nekvalifikovani ili polukvali-fikovani radnici (više nego na decu čiji su rodite-lji stručnjaci s višim ili visokim obrazovanjem). Najvažniji činilac od kojeg zavisi društvena distance prema HIV–pozitivnim osobama jeste poznavanje ovog problema, što je ono veće, di-stance je manja. Jedna trećina mladih smatra da HIV–pozitiv-ne osobe ne bi smele da rade nijedan posao ko-ji uključuje kontakte s drugim ljudima. I ovde, kao i na skali društvene distance, dečaci ispo-ljavaju veću uzdržanost, isto kao i oni što ma-nje znaju, učenici osnovnih škola i trogodišnjih stručnih škola, kao i učenici koji žive u seoskim ili prigradskim opštinama.

1.3. Politički i pravni okvir multikulturalizma u Srbiji 1.3.1. Pravna zaštita manjina Ustavna povelja. Usvajenjem Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora (u daljem tekstu: Ustavna povelja)73. Savezna Republika Jugoslavija se 4. februara 2003. transformisala u državnu zajednicu zasnovanu na jednakosti Srbije i Crne Gore, dve pređašnje federalne je-dinice, a sada države članice. Između ostalog, ciljevi ove države jesu poštovanje ljudskih pra-

72 Službeni list SCG, br. 1/03. 73 Službeni list SCG, br. 1/03.


39

va svih lica u njenoj nadležnosti; očuvanje i unapređenje ljudskog dostojanstva, jednakosti i vladavine prava; uključivanje u evropske stru-kture, posebno u Evropsku uniju, kao i harmo-nizacija propisa i prakse s evropskim i međuna-rodnim standardima. Ustavna povelja predviđa da države članice uređuju, obezbeđuju i štite ljudska i manjinska prava i građanske slobode na svojoj teritoriji, dok državna zajednica treba da prati poštova-nje ovih prava i sloboda, kao i da obezbedi nji-hovu zaštitu u slučaju da takva zaštita nije obe-zbeđena u državama članicama (član 9, odeljak 1 i 3). Srbija i Crna Gora je jedan subjekat me-đunarodnog prava (član 14) i ima iste obaveze u odnosu na međunarodne ugovore i sporazu-me koje je pre prethodno preuzela SR Jugosla-vija. Prema tome, s aspekta ljudskih prava, Srbi-ja i Crna Gora može se posmatrati kao jedan pravni subjekat. Međunarodni sporazumi oba-vezujući za Srbiju i Crnu Goru, a istovremeno su obavezujući i za države članice. Povelja o ljudskim i manjinskim pravima. Jedan od prvih dokumenata državne zajednice bila je Povelja o ljudskim i manjinskim pravima (u daljem tekstu: Povelja)74, koja je sastavni deo Ustavne povelje. Ova Povelja predstavlja veliki korak u pravcu regulisanja ljudskih prava. Ona predviđa neposredno ostvarivanje svih ljudskih i manjinskih prava koja se garantuju tim doku-mentom (član 2). Pored toga, ona garantuje i neposredno ostvarivanje svih ljudskih i manjin-skih prava koja su zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i međunarodnih ugovora koji su na snazi u Srbiji i Crni Gori (član 7), dok Ustavna povelja predviđa primat ratifikovanih međunarodnih ugovora i prakse nad domaćm propisima (član 16). Ova odluka o direktnoj primenljivosti Povelje veoma je važna stoga što je problem neusklađenosti drugih propisa s Poveljom i međunarodnim standardi-ma ovim prevaziđen na regulatornom planu75. Na poštovanje ljudskih i manjinskih prava državnu zajednicu obavezuje veliki broj najva-žnijih univerzalnih i regionalnih međunarodnih ugovora koji se odnose na ljudska prava, pose-bno onih što se direktno ili indirektno bave za-štitom osnovnih manjinskih prava i sloboda, a

74 Službeni list SCG, br. 6/03. 75 Više detalja videti u: Ljudska prava u Srbiji i Crnoj Gori 2003,

Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 2004.

od kojih su najznačajniji: Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima76 (kao i Prvi i Drugi Fakultativni protokol uz Pakt)77, Međuna-rodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima78, Konvencija o zaštiti i kažnjavanju zloči-na genocida79, Međunarodna konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije80, Konvencija Ujedi-njenih Nacija o ukidanju svih oblika diskriminacije žena81, Okvirna konvencija Saveta Evrope za zaštitu nacionalnih manjina82, itd. U toku je pristupanje Evropskoj povelji o regionalnim ili manjinskim jezi-cima, isto kao i pregovori sa susednim zemlja-ma o zaključivanju bilateralnih sporazuma o za-štiti nacionalnih manjina83. Opredeljenje za unapređenje međunarodnih odnosa u skladu s principima dubrosusedstva, prijateljskih odno-sa i saradnje među državama, došlo je do izra-žaja prilikom učešća predstavnika Srbije i Crne Gore u svim regionalnim inicijativama. Garancije manjinskih prava. Ustavna povelja, Povelja o ljudskim i manjinskim pravima, isto kao i Ustav Srbije (1990)84 garantuju određena manji-nska prava, mada postoje razlike u njihovoj de-finiciji. Dok Ustavna povelja koristi izraz nacio-nalne manjine, koji se najčešće koristi u upore-dnom pravu, Ustav Srbije pominje narodnosti, izraz koji je korišćen i u bivšoj Jugoslaviji. Us-tav Srbije zasniva se na građanskom, a ne etni-čkom shvatanju države, te je Republika Srbija shodno tome "demokratska država svih građa-na koji u njoj žive, zasnovana na slobodama i pravima građana, na vladavini prava i socijalnoj pravdi" (član 1). Pošto obe Povelje i Ustav Srbije predviđaju da način ostvarivanja garantovanih prava i sloboda treba da bude predviđen zako-nom, Savezna skupština je februara 2002. usvo-

76 Službeni list SFRJ, br. 7/71. 77 Službeni list SRJ (Međunarodni ugovori), br. 4/01. 78 Ibid. 79 Službeni list Prezidijuma Narodna skupštine FNRJ, br. 2/50. 80 Službeni list FNRJ (Međunarodni ugovori), br. 6/67. 81 Službeni list FNRJ (Međunarodni ugovori), br. 6/67. 82 Službeni list SRJ (Međunarodni ugovori), br. 6/98, ali instru-

menti za ratifikaciju dobijeni su od Saveta Evrope tek 11. maja 2001.

83 Međunarodni sporazumi u vezi s manjinskim pravima do sada su zaključeni s Mađarskom, Rumunijom I Hrvatskom, a oče-kuje se i potpisivanje takvog ugovora s Albanijom. Sporazum o prijateljstvu, dobrosusedskim odnosima i saradnji zaključen s Ru-munijom sadrži i principijelne odredbe o nacionalnim manjinama; obe strane su se obavezale na zaštitu i poštovanje prava nacional-nih manjina na svojoj teritoriji u skladu sa standardima UN I OEBS.

84 Službeni glasnik Republike Srbije, br. 1/90. U Srbiji se pripre-ma novi Ustav. Jedan broj nevladinih organizacija, političkih stra-naka, pravnih stručnjaka i Vlada izradili su i predstavili javnosti svoje modele budućeg Ustava Srbije.

SNAGA RAZLIČITOSTI

40

jila Zakon o zaštiti sloboda i prava nacionalnih ma-njina84 (u daljem tekstu: Zakon o zaštiti nacio-nalnih manjina). Za razliku od međunarodnih dokumenata, ovaj zakon nacionalnu manjinu definiše kao "bilo koju grupu građana Savezne Republike Jugoslavije (sada Srbije i Crne Gore, primedba autora), koja je brojčano dovoljno za-stupljena, ali u manjini na teritoriji Savezne Re-publike Jugoslavije, i koja pripada autohtonoj

grupi stanovnika s trajnom i čvrstom vezom sa Saveznom Republikom Jugoslavijom, a posedu-je neke određene karakteristike, kao što su je-zik, kultura, nacionalna ili etnička pripadnost, poreklo ili veroispovest, usled kojih se razlikuje od većinskog stanovništva, i čiji članovi poka-zuju zainteresovanost za očuvanje svog zaje-dničkog identiteta, uključujući kulturu, tradici-ju, jezik ili veroispovest".

BOKS 21. ASOCIJACIJA MULTIETNIČKIH GRADOVA

Inicijativni odbor za pripremu osnivačke konfe-rencije Asocijacije multietničkih gradova u Ju-goistočnoj Evropi osnovan je u Beogradu jula 2004, dok će sama Asocijacija, kako se očekuje, biti osnovana u proleće 2005. Na konferenciji koja je u tom cilju bila organizovana od strane Centra za multikulturalizam sa sedištem u No-vom Sadu, pedesetak gradova iz Jugoistočne Evrope potpisalo je Sporazum o multietničkoj toleranciji i saradnji. Ovaj Sporazum, koji pred-stavlja ciljeve, principe i programe aktivnosti buduće asocijacije, potpisali su predstavnici gradova i nevladinih organizacija iz Beograda (Srbija i Crna Gora), Zagreba (Hrvatska), Saraje-va (Bosna i Hercegovina), Sofije (Bugarska), Sko-plja (Makedonija), Novog Sada (Srbija i Crna Go-ra), Tuzlle (Bosna i Hercegovina), Osijeka (Hrva-

tska), Niša (Srbija i Crna Gora), Srebrenice (Bos-na i Hercegovina), Bara (Srbija i Crna Gora), Ba-jine Bašte (Srbija i Crna Gora), Splita (Hrvatska), Mostara (Bosna i Hercegovina), Kotora (Srbija i Crna Gora), Pule (Hrvatska), Temišvara (Rumuni-ja), Segedina (Mađarska), Kečkemeta (Mađars-ka), Arada (Rumunija), Kumanova (Makedonija), Preševa (Srbija i Crna Gora) i Skadra (Albanija). Polazna tačka biće organizacija lokalne i regio-nalne samouprave u skladu s evropskim sta-ndardima, etnička tolerancija u regionu, podsti-canje školskih programa i planova u vezi s tole-rancijom, poslovanje malih i srednjih preduze-ća u prekograničnoj i regionalnoj saradnji i du-goročni razvojni planovi za multietničke grado-ve u regionu.

Izvor: Beta, 8. juli 2004.

85 Da bi se u izvesnoj meri prilagodila nesta-ndardna terminologija iz ranijih propisa, Zakon za nacionalne manjine smatra i "sve grupe gra-đana koje sebe smatraju ili definišu kao naro-de, nacionalne ili etničke zajednice, nacionalne ili etničke grupe, nacije ili narodnosti", a ispu-njavaju utvrđene uslove86. Mada ovako široka definicija nacionalne manjine ozbezbeđuje da mnoge zainteresovane zajednice, uprkos svojoj malobrojnosti, uživaju prava i koristi od toga što u skladu sa zakonom pripadaju nacionalnoj manjini, glavni nedostatak ove definicije jeste to što je ograničena na državljene Srbije i Crne Gore. Prema Komitetu za ljudska prava, prava pripadnika nacionalnih manjina ne bi trebalo da

85 Službeni list SRJ, br. 11/02. 86 Zakon priznaje status nacionalne manjine Romima (član 2

§ 2) i definiše mere pozitivne diskriminacije u cilju poboljšanja nji-hovog društvenog i ekonomskog položaja.

se ograničavaju samo na građane Srbije i Crne Gore87. Ograničavanje definicije samo na drža-vljane, kritikovao je i Savetodavni odbor Saveta Evrope, koji je smatrao da takva definicija mo-že da ima negativne posledice po Rome i druga lica koja su se doselila posle raspada bivše Soci-jalističke Federativne Republike Jugoslavije, ili su raseljena s Kosova, a koja nisu regulisala dr-žavljanstvo, ili imaju teškoće da pribave uvere-nje o državljanstvu zbog toga što su izgubila li-čna dokumenta88. Vlasti u Srbiji i Crnoj Gori tre-balo bi da razmotre širu primenu Okvirne ko-nvencije kako bi obuhvatila i ova lica i lica koja nemaju državljanstvo, i to svakim članom i u konsultacijama s tim grupama.

87 General Comment No. 23/50 of the Human Rights Committee,

HRI/GEN/1/Rev.5, 1994. 88 Opinion on Serbia and Montenegro, Position of the Advisory

Committee on the Framework Convention for the Protection of National Minorities, 27. novembar 2003, ACFC/OP/I(2003)008, § 23.


41

Sadržaj Zakona ukazuje na nameru da se primene standardi koje je uspostavila Okvirna konvencija Saveta Evrope o zaštiti nacionalnih manjina, te je stoga njegovo usvajanje pozitiv-no primljeno od strane predstavnika naciona-lnih manjina89. Na nivou Srbije odlučeno je da se ne usvaja poseban zakon o zaštiti manjins-kih prava, već da se savezni koristi kao okvir, a da se posebne oblasti detaljnije regulišu jednim brojem posebnih zakona. ZABRANA DISKRIMINACIJE NA ETNIČKOJ OSNOVI

U poređenju s ranijih ustavnim rešenjima na sa-veznom nivou, novine uključuju izričitu zabra-nu diskriminacije na osnovu pripadnosti nacio-nalnoj manjini, kao i obaveze Državne zajedni-ce i njenih članica da štite manjine od svih akti-vnosti usmerenih ka njihovoj nasilnoj asimilaciji koja je, naravno, zabranjena. Povelja o ljudskim i manjinskim pravima predviđa da je svako obavezan da poštuje ljud-ska i manjinska prava drugih i brani bilo kakvu direktnu ili indirektnu diskriminaciju po bilo kojem osnovu, uključujući rasu, pol, nacionalnu pripadnost, socijalno poreklo, rođenje ili sličan status, veroispovest, političku ili drugu pripad-nost, materijalni položaj, kulturu, jezik, starost ili invaliditet. Jedini dozvoljen oblik diskrimina-cije jeste afirmativna akcija. Stoga je dozvolje-no privremeno sprovođenje posebnih mera u cilju obezbeđenja jednakosti, potrebne zaštite i poboljšanje položaja lica ili grupe u neravno-pravnom položaju, čime im se omogućava da pod jednakim uslovima u potpunosti uživaju svoja ljudska i manjinska prava. Ovakve mere su potrebne kako bi se de fakto obezbedila jed-nakost, te se ona stoga mogu sprovoditi samo dok se ne ostvare ciljevi zbog kojih su usvojene. Države članice su, po potrebi, obavezne da usvoje odgovarajuće mere za podsticanje pune i efektivne jednakosti između lica koja pripada-ju nacionalnoj manjini i lica koja pripadaju veći-nskom stanovništvu u svim oblastima ekonom-skog, društvenog, političkog i kulturnog života. Imajući u vidu posebno težak socijalno–ekono-mski položaj pripadnika romske manjine, Zakon o zaštiti nacionalnih manjina naglašava obavezu države da usvoji mere potrebne za poboljšanje njihovog položaja. U pokušaju da se poboljša

89 Ibid, str. 185.

položaj Roma, najveći broj mera preduzet je u oblasti obrazovanja (više detalja videti u ode-ljku 1.3.2). U oblasti ekonomskog života, pre-duzete su mere u manje razvijenim oblastima koje naseljavaju nacionalne manjine, posebno u tri opštine na jugu Srbije s albanskom naciona-lnom manjinom. Koordinaciono telo za jug Sr-bije obezbedilo je sredstva za pomoć privred-nim aktivnostima u opštinama Preševo, Bujano-vac i Medveđa, tako da su ovi finansijski podsti-caji takođe poboljšali životni standard preko hi-ljadu zaposlenih, uključujući i veliki broj Alba-naca. Ono što Srbiji još nedostaje jeste sveobu-hvatan zakon protiv diskriminacije koji još nije usvojen, iako je jedan model predložen od stra-ne Centra za unapređenje pravnih studija90. OČUVANJE NACIONALNOG I KULTURNOG IDENTITETA

Državna zajednica Srbija i Crna Gora garantuje pripadnicima nacionalnih manjina prava u obla-sti ispoljavanja, očuvanja i razvijanja svojih na-cionalnih, kulturnih i verskih specifičnosti, iz kojih proističe nekoliko drugih prava koja služe za očuvanje identiteta manjina. Zakon o zaštiti nacionalnih manjina kao neotuđivo pojedina-čno i kolektivno pravo garantuje pravo na ispo-ljavanje, očuvanje, negovanje, razvijanje, pre-nošenje i javno izražavanje nacionalnih i etni-čkih, kulturnih, verskih i jezičkih specifičnosti kao deo tradicije građana, nacionalnih manjina i njihovih pripadnika. Da bi očuvale i razvijale nacionalne i etničke specifičnosti, nacionalne manjine imaju pravo na osnivanje posebnih kul-turnih, umetničkih i naučnih institucija, društa-va i udruženja u svim oblastima kulturnog i umetničkog života. U oblasti kulturnog života, Zakon o zaštiti nacionalnih manjina, pored velikog broja mera u oblasti obrazovanja, predviđa da država obe-zbedi kulturne sadržaje na jezicima nacionalnih manjina u okviru radio i televizijskih programa, kao javnog servisa. Zakon takođe predviđa da muzeji, arhive i zavodi za zaštitu kulturnih spo-menika, osnovani od strane države, obezbeđu-ju predstavljanje i zaštitu kulturnog i istorijs-kog nasleđa nacionalnih manjina na svojoj teri-

90 Nevladina organizacija Centar za unapređenje pravnih studija izradila je Nacrt Zakona protiv diskriminacije kao i Nacrt Zakona o zabrani diskriminacije lica sa invaliditetom 2002.

SNAGA RAZLIČITOSTI

42

toriji, a da predstavnici nacionalnih saveta uče-stvuju u odlučivanju u vezi s načinom svoje za-stupljenosti. Isto tako, u skladu sa Zakonom o aktivnostima od zajedničkog interesa u oblasti kulture Republike Srbije, programi posvećeni kulturi nacionalnih manjina, kao i briga za za-štitu njihovog kulturnog nasleđa, predstavljaju zajednički interes. Najveći napori za unapređe-nje kulturnog identiteta i kulturnog nasleđa preduzimaju se u Vojvodini gde se organizuje veliki broj veoma različitih manifestacija / festi-vala, susreta amaterskih društava i slično – u ci-lju očuvanja i unapređenja književnosti, ume-tnosti, folklora i običaja nacionalnih manjina koje žive u toj oblasti.

BOKS 22.

KULTURNE MANIFESTACIJE MANJINA

Pripadnici nacionalnih manjina sami organizuju manifestacije na kojima predstavljaju svoje kul-turno nasleđe. Neke od najzanimljivijih su, na primer, tradicionalni dani kulture, koje svake godine u Novom Sadu organizuju pripadnici mađarske, slovačke i romske manjine, kao i etno festival Hrvata, Bunjevaca, Šokaca i Mađa-ra u severnoj Bačkoj u Vojvodini, koji obeležava kraj žetve, Durindo, Tini Festival (koji organizu-je mađarska manjina), Tancuj Tancuj (koji orga-nizuje slovačka manjina), Červena ruža (koju or-ganizuju Rusini), Dužijanca (koju organizuju Hr-vati). Ministarstvo za ljudska i manjinska prava iniciralo je manifestaciju pod nazivom Dani ku-lture nacionalnih manjina u cilju predstavljanja kulture i kreativnosti nacionalnih manjina koje žive u Srbiji i Crnoj Gori.

Pojedinačna i kolektivna prava nacionalnih manjina zaštićena su u skladu sa zaštitom lju-dskih prava u međunarodnom pravu. Kolekti-vna prava predviđaju da pripadnici nacionalnih manjina, ili direktno, ili preko svojih izabranih predstavnika, učestvuju u procesu odlučivanja, ili da odlučuju u vezi s posebnim pitanjima koja se odnose na njihovu kulturu, obrazovanje, ši-renje informacija i upotrebu jezika i pisma. Ka-ko bi se ostvarilo njihovo pravo na samoupravu u ovim oblastima, pripadnici nacionalnih manji-na mogu da biraju svoje nacionalne savete u skladu sa zakonom. Do sada, nacionalne savete izabrale su mađarska, rusinska, rumunska, hrva-

tska, slovačka, bunjevačka, grčka, bugarska, uk-rajinska, romska i bošnjačka manjina, dok je os-nivanje makedonskog saveta u toku. Na primer, predstavnici nacionalnih veća učestvuju u izradi nastavnih programa za nastavu na maternjem je-ziku s elementima kulture nacionalne manjine.

BOKS 23.

MANJINE I KOLEKTIVNA PRAVA

Iako su se nacionalne manjine u prošlosti zala-gale za šira kolektivna prava, neki od učesnika okruglog stola održanog u Novom Pazaru veru-ju da kolektivna prava i osnivanje saveta nacio-nalnih manjina ne predstavljaju idealno rešenje. Oni kažu da će stavljanje naglaska na kolekti-vna prava izazvati gubitak individualnih prava, što znači da manjine neće mnogo dobiti. Oni dodaju da je obezbeđenje uživanja kolektivnih prava bilo prenošeno s države ni na koga, bu-dući da saveti ne mogu da imaju ovlašćenja bez adekvatnih budžetskih sredstava, ali i zato što nije sigurno da će članovi nacionalnih saveta uvek posedovati stručne i moralne kvalitete ko-je takav posao zahteva.

Državna zajednica, kao i organi država čla-nica, obavezali su se na unapređenje duha tole-rancije i međukulturnog dijaloga u oblasti obra-zovanja, kulture i informacija, kao i na preduzi-manje efikasnih mera u cilju podsticanja među-sobnog poštovanja, razumevanja i saradnje me-đu svojim narodima koji žive na njihovoj terito-riji, bez obzira na etnički, kulturni, jezički, ili verski identitet. Nacionalnim manjinama gara-ntuje se pravo da pod jednakim uslovima s dru-gim građanima učestvuju u upravljanju javnim poslovima, uključujući pravo da biraju i da bu-du birani za javne funkcije. Zakon o lokalnoj samoupravi91 uvodi jednu potpuno novu instituciju: Savet za etničke od-nose. Opštine u kojima je udeo nacionalnih ma-njina u ukupnom broju stanovnika preko 10%, ili u kojima udeo jedne manjine prelazi 5%, oba-vezne su na osnovu ovog Zakona da osnuju sa-vet za etničke odnose čija je uloga uključivanje pripadnika manjina u razmatranje različitih pi-tanja i u aktivnosti u cilju uticanja na donošenje odluka na lokolanom nivou, koje regulišu pita-nja od značaja za manjine.

91 Službeni glasnik RS, br. 9/2002


43

BOKS 24. SAVET ZA NACIONALNE MANJINE

U primeni člana 18 Zakona o zaštiti nacionalnih manjina, Vlada Srbije je 16. septembra 2004. u cilju očuvanja, unapređenja i zaštite nacional-nih, etničkih, verskih i kulturnih specifičnosti pripadnika nacionalnih manjina izdala Uredbu o osnivanju Saveta Republike Srbije za naciona-lne manjine. U sastav ovog Saveta ulaze Predse-dnik Vlade, ministar za državnu upravu i loka-lnu samoupravu, ministar kulture, minister pro-svete i sporta, ministar vera, ministar pravde i ministar unutrašnjih poslova, kao i svi predse-dnici svih nacionalnih saveta osnovanih u skla-du s navedenim zakonom. Obim aktivnosti ovog Saveta uključuje verifikaciju simbola i pra-znika nacionalnih manjina na njihov predlog; preispitivanje zakonskih predloga i drugih pro-

pisa značajnih za ostvarivanje prava manjina i davanje relevantnih mišljenja Vladi, praćenje ostvarivanja manjinskih prava i predlaganje me-ra za postizanje potpune ravnopravnosti; praće-nje saradnje između nacionalnih veća i državnih organa; preispitivanje uslova u kojima naciona-lni saveti rade i drugo. Treba pohvaliti prvu odluku ovog Saveta – preporuku da Ministarstvo obrazovanja što je moguće pre uveze udžebenike za srednje stru-čne škole iz Mađarske, isto kao i udžbenike ve-ronauke potrebne slovačkoj manjini. Savet je ovim pokazao spremnost da brzo reaguje na zahteve saveta nacionalnih manjina, s obzirom na to da je ova odluka usvojena već na prvom sastanku.

Prava manjina. Nacionalnim manjinama pri-znaju se različita prava u cilju olakšavanja oču-vanja njihovih specifičnosti: pravo na izražava-nje, očuvanje, negovanje, razvoj i ispoljavanje njihovih nacionalnih, etničkih, kulturnih i ver-skih specifičnosti; korišćenje nacionalnih simbo-la na javnim mestima; slobodno korišćenje mate-rnjeg jezika i pisma; pravo na sopstvene organe upravljanja – u zajednicama u kojima manjinsko stanovništvo živi u većem broju – vođenje upra-vnih i sudskih postupaka na jeziku odgovarajuće manjine; dobijanje obaveštenja na svom jeziku u državnim institucijama; osnivanje privatnih obra-zovnih institucija svih nivoa, slobodno korišće-nje sopstvenih imena na svom maternjem jezi-ku; korišćenje tradicionalnih lokalnih naziva, naziva ulica i naselja, kao i drugih toponima koji će takođe biti istaknuti na jeziku odgovara-juće nacionalne manjine; obezbeđenje određe-nog broja mesta u skupštini države članice i u skupštini Srbije i Crne Gore, u skladu s princi-pom neposredne zastupljenosti i u skladu sa zakonima države članice; adekvatnu zastuplje-nost u javnim službama, isto kao i u državnim organima i organima samouprave, mogućnost potpunog i nepristrasnog informisanja na so-pstvenom jeziku, uključujući i pravo da iznose, primaju, šalju i razmenjuju informacije i ideje, kao i da osnivaju sopstvene medije. Državna zajednica Srbija i Crna Gora gara-ntuje svim pripadnicima nacionalnih manjina

pravo na izražavanje, očuvanje, negovanje i unapređenje svojih nacionalnih, kulturnih i ver-skih specifičnosti, iz čega proističe jedan broj drugih zakona koji u praksi obezbeđuju očuva-nje identiteta manjina. Ova Povelja garantuje pripadnicima nacionalnih manjina pravo na slo-bodno izražavanje svoje nacionalne pripadno-sti, ali i pravo da to ne čine. Zakon o zaštiti na-cionalnih manjina predviđa da niko ne sme ni u kojem obliku da bude oštećen zbog toga što pripada nekoj nacionalnoj manjini i što tu pri-padnost ispoljava, ili stoga što to ne čini. JEZICI MANJINA

Državna zajednica je obavezna da prizna sva-kom pripadniku nacionalne manjine pravo da "slobodno i bez ometanja koristi svoj jezik, pri-vatno ili javno, u usmenom, ili pismenom obli-ku"92. Prema srpskom Ustavu, u službenoj upo-trebi su srpsko–hrvatski jezik i ćirilično pismo, dok se latinično pismo koristi na način predvi-đen zakonom (član 8). Istovremeno, Ustav gara-ntuje pravo na službenu upotrebu jezika nacio-nalnih manjina u onima delovima Republike Sr-bije u kojima one žive i predviđa da jezici i pis-ma nacionalnih manjina budu u zvaničnoj upo-trebi zajedno sa "srpsko–hrvatskim jezikom i ći-riličnim pismom", kako je navedeno u Zakonu. U skladu s članom 7 Evropske povelje o regio-

92 Član 10 Okvirne konvencije o zaštiti nacionalnih manjina..

SNAGA RAZLIČITOSTI

44

nalnim i manjinskim jezicima, kojoj bi Srbija i Crna Gora takođe trebalo da pristupi, Zakon o zaštiti nacionalnih manjina predviđa da je ovo pitanje prava na slobodno, privatno i javno (slu-žbeno) korišćenje maternjeg jezika i pisma. Po-red Ustava i Zakona o zaštiti nacionalnih manji-na, neki aspekti prava na javnu i službenu upo-trebu manjinskih jezika regulisani su Zakonom o službenoj upotrebi jezika i pisma, Zakonom o utvrđivanju posebnih nadležnosti Autonomne pokrajine (tzv. Omnibus zakon), Zakonom o loka-lnoj samoupravi, Statutom Autonomne pokraji-ne Vojvodine, Odlukom o bližem uređenju po-sebnih pitanja u vezi sa službenom upotrebom jezika i pisma nacionalih manjina na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine, zakonima koji uređuju izdavanje ličnih dokumenata, zakonima o obrazovanju i zakonima o sudskom postupku. Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih ma-njina u Srbiji i Crnoj Gori predviđa da je jedinica lokalne samouprave obavezna da uvede jezik i pismo nacionalne manjine u službenu upotrebu ukoliko procenat te manjine prema poslednjem popisu stanovništva iznosi 15% od ukupnog broja stanovnika na njenoj teritoriji. Zakon ta-kođe predviđa službenu upotrebu manjinskih jezika u jedinicama lokalne samouprave u koji-ma je procenat pripadnika nacionalne manjine manji od 15% od ukupnog broja stanovnika, ukoliko te jedinice lokalne samouprave tako odluče. U skladu s principima stečenih prava predviđa se da u jedinicama lokalne samoupra-ve u kojima je jezik nacionalne manjine bio u službenoj upotrebi u trenutku donošenja Zako-na, jezik i pismo manjine o kojoj je reč ostaju u upotrebi. Iako zvuči veoma razumno, prag od 15% ne obezbeđuje punu ravnopravnost, pose-bno kada je u pitanju romsko stanovništvo. Nai-me, iako Romi predstavljaju jednu od velikih manjina u Srbiji i Crnoj Gori, usled njihove ra-sejasnosti retke su opštine u kojima njihov broj prelazi 15% od ukupnog broja stanovnika. Zakon o lokalnoj samoupravi kao jednu od os-novnih obaveza opštine predviđa "utvrđivanje jezika i pisma nacionalne manjine, koji će biti u službenoj upotrebi na njenoj teritoriji" (član 18). Prema Zakonu o službenoj upotrebi jezika i pisma, odluka da li će manjinski jezici biti u zvaničnoj upotrebi donosi se od strane opština na čijoj teritoriji te manjine žive. Međutim, Za-kon ne predviđa kriterijume koje opštine mora-

ju da poštuju prilikom utvrđivanja koji će jezik biti u službenoj upotrebi, tako da mogu da do-nose različite odluke. Međutim, u maju i junu 2002, sve jedinice lokalne samouprave u Vojvo-dini, tj. 43 opštine i grad Novi Sad, usvojili su nove statute usaglašene sa Zakonom o lokalnoj samoupravi. Od 45 jedinica lokalne samoupra-ve i grada Novog Sada, 36 je predvidelo službe-nu upotrebu jednog, ili više jezika nacionalnih manjina na teritoriji opštine, ili na jednom nje-nom delu. Zakon o utvrđivanje posebnih nadležnosti Auto-nomne pokrajine (Omnibus zakon) predviđa tran-sfer nekih nadležnosti Republike u vezi s pra-vom na službenu upotrebu jezika na pokrajin-ski nivo, tako da Autonomna pokrajina, preko svojih organa i u skladu sa Zakonom o službe-noj upotrebi jezika i pisma, bliže uređuje služ-benu upotrebu jezika i pisama nacionalnih ma-njina na teritoriji Autonomne pokrajine i na-dgleda primenu propisa u vezi s navedenim pi-tanjima kao i odgovarajuće zakone. Statut AP Vojvodine uređuje službenu upotrebu manji-nskih jezika u njenim organima. Zajedno sa srp-skim jezikom i ćiriličnim pismom, u službenoj upotrebi su mađarski, hrvatski, slovački, rumu-nski i rusinski jezik i njihova pisma (član 6). U skladu s ovom Odlukom, pripadnici manjina mogu usmeno ili pismeno da se obrate odgova-rajućem državnom organu ili javnoj instituciji na svom maternjem jeziku i pismu, koji su u službenoj upotrebi na teritoriji organa o kojem je reč. Osim toga, pripadnik nacionalne manji-ne ima pravo na dobijanje usmenog ili pisme-nog odgovora na jeziku kojim se obratio odgo-varajućem organu. U normativnim aktima koji se odnose na njihovu internu organizaciju i si-stematizaciju radnih mesta, navedeni organi moraju da propišu, kao uslov za zapošljavanje, tečno znanje jezika nacionalne manjine koje je u službenoj upotrebi za određen broj radnih mesta, kao što je rad sa strankama ili vođenje upravnog postupka (2.8). Povelja o ljudskim pravima garantuje pripad-nicima nacionalnih manjina pravo "da koriste svoja lična imena na svom maternjem jeziku", dok Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina detaljnije uređuje pravo pripadnika na-cionalnih manjina na slobodan izbor i upotrebu ličnih imena i imena svoje dece, kao i na uno-šenje tih ličnih imena u sva zvanična dokumenta,


45

zvanične spiskove i matične knjige u skladu s jezi-čkim pravilima i ortografijom nacionalne manjine" (kurziv naš). Uprkos tome, zabeleženi su slu-čajevi odbijanja registracije imena novorođene dece u skladu s tradicijom nacionalnih manjina. Pripadnik nacionalne manjine ima pravo da se njegovo lično ime i imena njegove dece une-su u matične knjige u originalnom obliku i na originalnom pismu, a u skladu s ortografijom njegovog maternjeg jezika. Ukoliko je u matične knjige uneto u origina-lnom obliku, lično ime pripadnika nacionalne manjine će na isti način biti uneto i u sva zvani-čna dokumenta (identifikaciona dokumenta, iz-vode iz matičnih knjiga, itd.) koja mu se izdaju, bez obzira na jezik i pismo koji se koriste u

tom zvaničnom dokumentu. Ovo ne isključuje paralelno unošenje nečijeg ličnog imena i na sr-pskom jeziku i pismu. SLOBODA MISLI, SAVESTI I VEROISPOVESTI

Povelja o ljudskim pravima garantuje slobodu mis-li, savesti i veroispovesti. Svaki čovek ima pravo da veruje, da upražnjava svoju veru i da obavlja verske obrede. Novina je to što se izričito garan-tuje sloboda promene veroispovesti u skladu s međunarodnim standardima. Verske zajednice su ravnopravne i odvojene od države; one samosta-lno odlučuju o svojoj unutrašnjoj organizaciji, up-ravljanju verskim poslovima i obavljenju verskih obreda, a imaju i pravo da u skladu sa zakonom osnivaju verske škole i dobrotvorne organizacije.

BOKS 25. ZAKON O SLOBODI VEROISPOVESTI

Ubrzano povećanje uticaja crkve i verskog naci-onalizma zajedničko je svim društvima u tranzi-ciji u Istočnoj Evropi. Situacija u Srbiji je slična. Sredinom 2004. godine, Vlada Srbije pokrenula je javnu raspravu o prednacrtu Zakona o slobo-di veroispovesti, crkvama, verskim zajednicama i verskim udruženjima. Taj tekst je bio izuzetno retrogradan; da je usvojen, Zakon bi odnose iz-među crkve i države praktično izjednačio s oni-ma što su postojali pre II svetskog rata. U skla-du s tim nacrtom, sedam crkava i verskih zaje-dnica koje su u Kraljevini Jugoslaviji uživale sta-tus javnih organizacija, koji je uključivao status javno–pravnog lica, ponovo bi dobile takav sta-

tus i to ne samo formalno. Crkve i verske zaje-dnice koje su se pojavile posle II svetskog rata našle su se u izrazito neravnopracnom položaju u odnosu na "tradicionalne", koje bi, prema tom zakonskom predlogu čak imale pravo da traže zabranu aktivnosti onih verskih organiza-cija koje "vređaju (njihova) osećanja i interese". Brojni nedostaci ovog teksta izazvali su oštru kritiku od strane civilnog sektora i protestant-skih crkava u Srbiji, a preliminarni nacrt zame-njen je novim, mnogo neutralnijim. Međutim, i novi tekst zadržava neke odredbe koje dovode u nejednak položaj postojeće crkve i verske za-jednice u Srbiji.

Obrazovanje i etničke zajednice. Usvaja-njem novog Zakona o osnovama sistema obrazo-vanja i vaspitanja 2003. godine, fizičkim licima je dozvoljeno da osnivaju privatne škole, što tako-đe pruža mogućnost za osnivanje verskih škola. Godine 2001, Vlada Srbije donela je Uredbu o organizaciji i izvođenju verske nastave i je-dnog alternativnog predmeta u osnovnim i sre-dnjim školama, uvodeći time u škole versku na-stavu i nastavu iz alternativnog predmeta. Na-stava se izvodi u svih osam razreda osnovne škole i sva četiri razreda srednje škole. Izmena-ma i dopunama Zakona o osnovnom i srednjem obrazovanju predviđa se nastava veronauke za pripadnike tradicionalnih crkava i verskih zaje-dnica. To su: Srpska pravoslavna crkva, Islam-

ska verska zajednica, Rimokatolička crkva, Slo-vačka evangelistička crkva, Jevrejska zajednica, Reformistička hrišćanska crkva i Evangelistička hrišćanska crkva. Alternativni predmet je građansko vaspita-nje, odnosno obrazovanje za demokratiju i gra-đansko društvo. Uvođenje ovog predmeta pre-dstavljalo je reakciju Vlade na brojne inicijative međunarodnih organizacija u cilju podsticanja stabilnosti i mira u svetu kroz obrazovanje za demokratiju i u oblasti demokratije, ljudskih prava i tolerancije, isto kao i zato da bi se obe-zbedilo da razvoj demokratskih društava bude zasnovan na vladavini prava, zaštiti ljudskih prava, aktivnom učešću građana, toleranciji i uzajamnom razumevanju. Prema tome, građan-

SNAGA RAZLIČITOSTI

46

sko obrazovanje usmereno je ka punom razvo-ju ličnosti deteta kako bi bilo sposobno da igra korisnu ulogu u takvom društvu. U skladu s važećim zakonskim odredbama, versko i građansko obrazovanje obavezno je za učenika koji se za jedno od ta dva predmeta opredeli u tekućoj školskoj godini. Učenik ne može jedan od ovih predmeta da zameni dru-gim do naredne školske godine. Vernici mogu da odsustvuju s posla na dane svojih najvećih verskih praznika, čime je ispo-ljeno poštovanje verski mešovitog društva u Sr-biji. U skladu sa Zakonom o državnim praznici-ma Republike Srbije, hrišćani mogu da odsu-stvuju s posla za Božić i Uskrs (pri čemu se uzi-maju u obzir razlike u julijanskom i gregorija-nskom kalendaru), a pravoslavni hrišćani mogu da odsustvuju s posla i na dan slave. Muslimani ne moraju da rade na prvi dan Ramazan–bajra-ma i prvi dan Kurban–bajrama, a pripadnici Je-vrejske zajednice na prvi dan Jom kipura. PROCEDURALNA ZAŠTITA MANJINA

U skladu s Poveljom o ljudskim pravima, svako podstrekivanje i raspirivanje nacionalne, rasne, verske i druge nejednakosti zabranjeno je i ka-žnjivo. Isto se odnosi i na podsticanje i raspiri-vanje nacionalne, verske i drugih vidova mržnje i netolerancije. I Povelja i Ustav Srbije predviđa-ju ograničenja slobode štampe i slobode udru-živanja, ukoliko je njihovo delovanje usmereno ka podsticanju nacionalne, rasne, ili verske mrž-nje i netolerancije. Zakoni o osnovnom i sred-njem obrazovanju Republike Srbije ne dozvolja-vaju da se u školama organizuju bilo kakve aktiv-nosti koje bi mogle da ugrožavaju, ili omalova-žavaju grupe ili pojedince na rasnoj, nacionalnoj, jezičkoj, verskoj, polnoj ili političkoj osnovi, isto kao i podsticanje takvih aktivnosti. Oni takođe predviđaju kazne za ove nedozvoljene radnje. Nažalost, ne postoje statistički podaci o broju odgovarajućih krivičnih postupaka i izre-čenih presuda. Nedostaci našeg sudstva – nje-gova nedovoljna efikasnost i nezavisnost – isto kao i problematično funkcionisanje tužilaštava, odražava se na zaštitu manjina93, tj. nedovoljno poverenje građana u obe ove institucije dovodi do toga da oni uopšte ne traže takvu zaštitu.

93 Opinion on Serbia and Montenegro, supra, n. 16, §§ 36–37.

Zaštita manjina. Postoje i drugi problemi u vezi sa zaštitom manjina, koje bi trebalo brže rešavati. U nekim situacijama, nije sasvim jasno koji je državni organ nadležan za ispunjavanje određene obaveze države. U postupku redefini-sanja ustavno–pravne organizacije države i uki-danja većeg broja bivših saveznih institucija, ostaje nejasno kako se može sprovoditi puna zaštita. U skladu sa Zakonom o zaštiti naciona-lnih manjina, nadležni organ je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava Srbije i Crne Gore (ra-nije, Savezno ministarstvo za nacionalne i etni-čke zajednice). Ovo ministarstvo, isto kao i na-cionalni saveti nacionalnih manjina, imali su pravo da se žale Saveznom ustavnom sudu za povredu ustavnih prava, ukoliko su smatrali da su prekršena ustavom zagarantovana prava i slobode pripadnika nacionalnih manjina, bilo da su sami došli do tog zaključka, bilo da im se s takvom pritužbom obratio neki pripadnik na-cionalne manjine. Međutim, Savezni ustavni sud više ne postoji, a Ustavna povelja predviđa uspostavljanje Suda Srbije i Crne Gore. S ob-zirom na to da prema Povelji ovaj Sud treba da postupa po tužbama građana Srbije i Crne Gore čija prava i slobode zagarantovane Poveljom ugrožava neka institucija državne zajednice u slučajevima kada ne postoji drugi pravni lek, ali ostaje nejasno da li je Ministarstvo ovlašćeno da se obrati rečenom Sudu. Štaviše, izvesno vreme niko nije mogao da uloži žalbu tom Su-du stoga što je osnovan tek u junu 2004. i još uvek ne funkcioniše u potpunosti. Uloga ombudsmana. Na teritoriji Srbije, na republičkom nivou, još ne postoji institucija ombudsmana94. Međutim, ombudsman je usta-novljen na nivou AP Vojvodine i na nivou lokal-ne samouprave. Prema Zakonu o utvrđivanju posebnih nadležnosti Autonomne pokrajine (član 56) 95, AP Vojvodina je stekla pravo da sa-mostalno ustanovljava i uređuje status i organi-zaciju pokrajinskog ombudsmana. Stoga je Sku-pština AP Vojvodine na zasedanju održanom 23. decembra 2002, donela Odluku o pokrajin-skom ombudsmanu96, koja valjano obezbeđuje

94 Nacrt zakona postojao je još 2002, ali se u parlamentu o

njemu nije raspravljalo. Nova Vlada je u međuvremenu predstavi-la novi tekst koji ima i dobre i loše karakteristike, od kojih neke mogu da bace senku sumnje na nezavisnost i valjano i efikasno funkcionisanje te institucije.

95 Službeni list RS, br. 6/02. 96 Službeni list AP Vojvodine, br. 23/02.


47

nezavisnost, efikasnost i efektivnost ove institu-cije. U skladu s članom 1 ove Odluke, pokrajins-ki ombudsman je obavezan da obezbedi zaštitu i unapređenje ljudskih prava i sloboda svakom li-cu i da prava i slobode zaštiti od kršenja koja či-ne pokrajinski i lokalni organi, isto kao i insti-

tucije, organi i organizacije koje imaju upravne i javne nadležnosti, a osnovane su od strane Po-krajine ili opštine (na primer, škole, bolnice itd.). Pokrajinski ombudsman kontroliše zakonitost rada pomenutih organa, isto kao i opravdanost i efikasnost njihovih aktivnosti (član 1, odeljak 3).

BOKS 26. OMBUDSMAN AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE

Pokrajinski ombudsman Autonomne pokrajine Vojvodine otpočeo je s radom sredinom janua-ra 2004; njegov prvi godišnji izveštaj o rezulta-tima te institucije i o stanju ljudskih prava obja-vljen je marta 200596. Zaštita prava nacionalnih manjina nalazi u okviru nadležnosti ombudsma-na. Odluka o pokrajinskom ombudsmanu izriči-to predviđa da jedan od njegovih pet zamenika bude zadužen za zaštitu prava nacionalnih ma-njina, kao i da jedan od te petorice bude pripa-dnik nacionalne manjine. Ovaj formalan zahtev predstavlja jedan vid pozitivne diskriminacije čiji je cilj da obezbedi da bar jedno od ključnih mesta u toj instituciji ima neki predstavnik na-cionalnih manjina koje sačinjavaju skoro jednu trećinu ukupnog broja stanovnika Vojvodine. Godine 2004. došlo je do znatnog podiza-nja tenzija zbog navodnih pretnji mađarskoj na-cionalnoj manjini; mediji su izvestili o nizu inci-denata, uključujući i neke za koje se tvrdilo da imaju etničku pozadinu. Situacija je dostigla vr-hunac u jesen, kada je to pitanje postavljeno pred Evropskim parlamentom. Pokrajinski om-budsman je pokrenuo istragu po službenoj du-žnosti, koja je još u toku; njeni rezultati će biti predstavljani ili u posebnom izveštaju ili u re-dovnom godišnjem izveštaju. Pokrajinski om-budsman je više puta iznosio svoje mišljenje u vezi s etnički motivisanim nasiljem i incidenti-ma. Izražavajući žaljenje zbog nasilnog i necivi-lizovanog ponašanja od strana pojedinaca i gru-pa, pokrajinski ombudsman je zahtevao da od-govarajući organi sprovedu detaljnu istragu i

primene potrebne mere kako bi na propisan način pokrenuli postupak protiv odgovornih. Izražavajući i uverenje da je očuvanje specifične različitosti u kojoj žive svi narodi u Vojvodini od ključne važnosti i da svi sporovi moraju da se rešavaju bez pretnji ili ugrožavanja osnovnih ljudskih prava i sloboda, pokrajinski ombuds-man je rekao da je neophodno:

– koristiti sva dostupna demokratska sred-stva u preduzimanju svih mogućih aktivnosti i mera u svim oblasti zajedničkog života u Vojvo-dini, kako bi se pojačala svest o neophodnosti zajedničkog života s drugim i poštovale među-sobne različitosti;

– jačati toleranciju, posebno kroz medije, isto kao i napore da se ustanovi istina o incide-ntima i sukobima;

– primenjivati u domenu kulture politiku koja vodi kulturnom pluralizmu, kako bi kulture nacionalnih manjina bile očuvane kao sastavni deo kulture Srbije, što zahteva finansijsku podrš-ku za kulturne institucije nacionalnih manjina;

– unapređivati mehanizme za zaštitu manji-na potpunom i pravilnom primenom standarda krivičnog zakona, al i kroz decentralizaciju up-rave davanjem širih ovlašćenja lokalnim vlasti-ma kako bi kontrolisale policiju, i povećanjem proporcionalnog broja pripadnika nacionalnih manjina u sastavu policijskih snaga;

– podržati napore koje lokalni organi vlasti ulažu u sprečavanje etničkih podela putem dru-štvenih podsistema, kao što su obrazovanje, kultura i politički život.

Godišnji izveštaj ombudsm na za AP Vojvodinu

1.3.2. Propisi o pravu na obrazovanje manjinskih zajednica u Srbiji i Crnoj Gori97

Srbija i Crna Gora je potpisnica Okvirne konvenci-je za zaštitu manjina i kao takva ima obaveze na

97 Dostupno na adresi: http://www.vojvodina.sr.gov.yu

planu obrazovanja. Pravo na obrazovanje, for-mulisano u skladu s Ustavom Republike Srbije kao pravo na školovanje, dostupno je svakome pod jednakim uslovima. Prema Ustavu, građani ne plaćaju školarinu ni u jednoj redovnoj obra-zovnoj instituciji, tako da je obrazovanje u os-

SNAGA RAZLIČITOSTI

48

novnim i srednjim školama, kao i u visokoško-lskim ustanovama besplatno. U Srbiji, prava pripadnika nacionalnih manji-na ne samo da uče svoj maternji jezik, već i da se na njemu obrazuju, ima ustavni karakter, bu-dući da ga garantuju i Povelja o ljudskim pravi-ma i Ustav Republike Srbije. Statut Autonomne pokrajine Vojvodine predviđa da Autonomna po-krajina Vojvodina u skladu sa zakonom stvara uslove za obrazovanje pripadnika drugih naroda i nacionalnih manjina na svom maternjem jeziku. Pravo na vaspitanje i obrazovanje na mater-njem jeziku ostvaruje se u predškolskim insti-tucijama kao i u osnovnim i srednjim školama. Država se obavezala da stvori uslove za nastavu na jeziku nacionalne manjine, a do tada gara-ntuje dvojezičnu nastavu, ili nastavu na manji-nskom jeziku s elementima nacionalne istorije i

kulture pripadnika odgovarajuće nacionalne manjine. Prema Zakonu o društvenoj brizi o detetu, pre-dškolsko obrazovanje izvodi se na srpskom je-ziku dok metod i uslove za predškolsko obra-zovanje na manjinskim jezicima propisuje mini-star obrazovanja. Ovo u izvesnoj meri sužava ustavno pravo pripadnika nacionalnih manjina da dobijaju predškolsko obrazovanje na mater-njem jeziku. U skladu sa Zakonom o osnovnim školama u Srbiji i Zakonom o srednjim školama, nastavni program na jeziku nacionalnih manjina ili dvo-jezična nastava do sada su organizovane ukoli-ko se najmanje 15 učenika upiše u prvi razred (osnovne ili srednje škole)97. Ukoliko se nastava izvodi samo na jeziku nacionalne manjine, oba-vezno je i učenje srpskog jezika.

BOKS 27. OBRAZOVANJE MANJINA

U Autonomnoj pokrajini Vojvodini, pripadnici mađarske manjine mogu da se obrazuju na sop-stvenom jeziku u 78 osnovnih i 30 srednjih ško-la. U nekima od njih nastava je dvojezična, a u nekima isključivo na mađarskom jeziku. Što se tiče višeg i visokog obrazovanja, nastava na ma-đarskom jeziku izvodi se u višoj školi u Suboti-ci, višim školama za obrazovanje vaspitača u Subotici i u Novom Sadu, katedrama za mađar-ski jezik i književnost u Beogradu i Novom Sa-du, na Ekonomskom fakultetu i Građevinskom fakultetu u Subotici, Katedri somborskog Učite-ljskog fakulteta u Subotici i delimično na Ume-tničkoj akademiji u Novom Sadu (na Katedri za glumu na mađarskom jeziku). Učenicima bugar-

ske nacionalnosti obezbeđena je nastava na maternjem jeziku u tri osnovne škole u Srbiji, a u Bosilegradu postoji i jedna srednja škola. U Dimitrovgradu nastava se odvija na srpskom je-ziku, ali postoji i dodatna nastava maternjeg je-zika s elementima nacionalne kulture za pripa-dnike bugarske manjine. Na Filološkom fakulte-tu u Beogradu postoji Katedra za bugarski jezik i književnost. Na jugu Srbije, na teritoriji nase-ljenoj albanskom manjinom, obrazovanje na maternjem jeziku odvija se u preko 10 škola. Postoje i 3 srednje škole s dvojezičnom nasta-vom, ili nastavom na albanskom jeziku. Na Filo-loškom faktuletu u Beogradu postoji Katedra za albanski jezik i književnost.

98 S druge strane, u zajednicama u kojima se nastava obezbeđuje samo na srpskom jeziku, a ne i na jeziku nacionalnih manjina, ili je dvoje-zična, škola mora da stvori uslove za učenje manjinskog jezika s elementima nacionalne kul-ture dvaput nedeljno, tokom celog osnovnog obrazovanja. Nastavni plan obrazovnih institu-cija na srpskom jeziku mora da uključi predmet

98 Što se tiče srednjih škola, predviđeno je da 15 učenika u

već formiranom odeljenju treba da izrazi želju da ima nastavu na sopstvenom jeziku. Pošto je to teško ostvarivo u razredima me-šovitog etničkog sastava, ovo se obavlja prilikom upisa, isto kao i u osnovnim školama.

koji sadrži upoznavanje s istorijom, kulturom i položajem nacionalnih manjina. Država takođe treba da obezbedi nastavni program koji pruža mogućnost pripadnicima većinskog naroda da uče jezik nacionalne manjine. Pripadnici drugih nacionalnih manjina mogu takođe da se obrazuju na svom jeziku (na pr. postoji 18 osnovnih škola za rumunsku manji-nu, 18 za slovačku itd.). Međutim, mnogo je te-že organizovati sistematsko obrazovanje na ro-mskom jeziku. I dalje ne postoji dovoljan broj učitelja. Veliki broj Roma nije registrovan i ne-ma lična dokumenta, što otežava upis njihove


49

dece u škole. Drugi problem predstavlja neupi-sivanje ili odsustovanje iz škole. Istraživanje sp-rovedeno 2002. pokazuje da je samo 21,9% od ukupnog romskog stanovništva završilo osnov-nu školu, 7,8% srednju i 0,3% višu školu ili faku-ltet. Srpske vlasti preuduzimaju mere za rešava-nje problema u vezi s obrazovanjem Roma. To-kom poslednje dve godine, nadležna ministars-tva obezbedila su besplatne udžbenika za 5.876 romske dece. Izuzev udžbenika, Zavod za izdavanje udž-benika objavljuje dodatnu lektiru i najznačajni-je knjige na jezicima nacionalnih manjina koje žive u Srbiji i Crnoj Gori (videti Tabelu 16). Što se tiče višeg i visokog obrazovanja, na-stava se može organizovati na jezicima nacio-nalnih manjina na osnovu odluke Vlade Srbije kao osnivača, ili uz njen pristanak ukoliko nije osnivač. Na zahtev učenika i njihovih roditelja, u ob-lastima u kojima je u službenoj upotrebi latini-čno pismo ili jezik neke narodnosti (nacionalne manjine), obrazovne institucije moraju da izda-ju svedočanstva i druga zvanična dokumenta na latiničnom pismu, a ukoliko su se učenici obra-zovali na jeziku nacionalne manjine, njihova svedočanstva i zvanična dokumenta takođe mo-raju da se izdaju na tom jeziku. Prava pripadnika nacionalnih manjina da os-nivaju privatne obrazovne institucije ima usta-vni karakter, dok Zakon o zaštiti manjina (15) predviđa i da pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo na osnivanje i finansiranje priva-tnih obrazovnih institucija, škola ili univerziteta

s nastavom na jezicima nacionalnih manjina, ili na dvojezičnu nastavu. U skladu s međunarod-nim standardima država nije obavezna da fina-nsira takve institucije, ali Srbija i Crna Gora pre-dvidele su ustupke i oslobađanje od poreza u slučaju finansijskih donacija domaćih i stranih organizacija, fondacija i fizičkoh lica. Međutim, Zakon o osnovnim školama Republike Srbije og-raničava pravo zagarantovano Poveljom, i pre-dviđa da osnovne škole može da osniva samo Vlada Republike Srbije. Za razliku od osnovnih škola, pravna i fizička lica u Srbiji i Crnoj Gori mogu u skladu sa zakonom da osnivaju srednje i više škole, kao i fakultete, čime je ovo pravo takođe zagarantovano i manjinskim zajednicama. Postoji potreba za obrazovanjem vaspitača i učitelja koji će obavljati nastavu na manjinskim jezicima. Stoga se državi nalaže da predvidi ka-tedre i fakultete – u okviru višeg i visokog ob-razovanja – na kojima će se budući vaspitači, učitelji i nastavnici jezika obrazovati na jezici-ma nacionalnih manjina, odnosno osposoblja-vati za dvojezičnu nastavu (14.1). Postoji i mogućnost za studiranje jezika i književnosti nacionalnih manjina koje žive u Sr-biji i Crnoj Gori na filološkim i filozofskim faku-ltetima u okviru pojedinih univerziteta u Srbiji. Na primer, albanski, bugarski, mađarski, rumu-nski, slovački, turski i ukrajinski jezik i knjiže-vnost, kao i bliskoistočni jezici mogu se studi-rati u Beogradu. Na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu može se studirati rusinski. Država se takođe obavezala da podrži stru-čno usavršavanje i terminološku specijalizaciju nastavnog osoblja, isto kao i da podstiče među-

TABELA 16. Udžbenici koje je štampao Zavod za izdavanje udžbenika na jezicima nacionalnih manjina (izvor: FC Report)

Osnovna škola Srednja škola JEZIK NACIONALNE MANJINE Udžbenici Lektira Udžbenici Lektira

Univerzitetski udžbenici

Najvažnija dela – posebna izdanja Ukupno

Mađarski 104 52 55 4 – 13 228

Slovački 91 46 46 – – 13 196

Rumunski 85 58 24 – – 12 179

Rusinski 83 36 35 1 – 13 168

Romski 1 – – – – – 1

Albanski 81 13 107 – 168 4 373

Turski 60 12 12 – – 5 89

Bugarski 21 8 4 – – 2 35

Ukrajinski – – – – – 1 1

Ukupno 526 225 283 5 168 63 1270

SNAGA RAZLIČITOSTI

50

narodnu saradnju kako bi pripadnicima nacio-nalnih manjina omogućila da studiraju u ino-stranstvu na svom jeziku i da tako stečene di-plome u skladu sa zakonom nostrifikuju. U ok-viru Programa saradnje, Srbija i Crna Gora po-stigla je sporazum s tri države, Bugarskom, Slo-vačkom i Rumunijom, o razmeni iskustva i spe-cijalizaciji vaspitača, nastavnika i profesora koji u Srbiji i Crnoj Gori predaju bugarski, slovački i rumunski jezik, ili predmete na tim jezicima, dok nastavnici srpskog jezika, ili nastavnici iz tih zemalja koji održavaju nastavu na srpskom jeziku treba da dođu u Srbiju i Crnu Goru.

BOKS 28.

MANJINSKI LJUDSKI RESURSI U OBRAZOVNOM SISTEMU VOJVODINE

Prema etničkom sastavu, u višim školama u AP Vojvodini, delu države s najvećim brojem ma-njina, nastavnici i saradnici koji pripadaju ma-đarskoj nacionalnoj manjini sačinjavaju 7,86% ukupnog nastavnog osoblja. Među nastavnici-ma i saradnicima u višim školama u Vojvodini, zastupljeni su i pripadnici drugih nacionalnih manjina – 5% od ukupnog broja nastavnika i sa-radnika otpada na pripadnike rumunske nacio-nalne manjine, 2,14% na Slovake, 1,43% na Hr-vate i 0,71% na Bugare. Od ukupnog broja pro-fesora i saradnika na fakultetima Univerziteta u Novom Sadu, 8,27% su Mađari, 2,57% Hrvati, 1,29% Slovaci, 1,01% Rusini i 0,34% Rusini, dok ostale nacionalnosti (izuzev Srba i Crnogoraca kojih zajedno ima 7,34%), neopredeljenih i onih koji se nacionalno ne izjašnjavaju ima 4,42%. Ovo je uporedivo sa strukturom stanovništva.

1.3.3. Regionalna i lokalna samouprava

Važnost regionalnog upravljanja. Različiti obli-ci regionalne i lokalne samouprave mogu da ig-raju značajnu ulogu u afirmaciji i zaštiti multi-kulturalizma. U demokratskim zemljama orga-ne lokalne samouprave bira lokalno stanovni-štvo kojem su i odgovorni, tako da obično ima-ju "više sluha" za rešavanje specifičnih lokalnih problema i suočavanje s lokalnim izazovima. Ovo opšte pravilo primenjuje se i na rešavanje problema koji proističu iz ostvarivanja pune slobode kulture u višenacionalnim, multikonfe-sionalnim i višejezičkim zajednicama. Sistem

regionalne i lokalne samouprave, gde lokalni organi vlasti imaju odgovarajuća ovlašćenja i finansijska sredstva, omogućava vlastima da u skladu s različitim izazovima koji su u samoj zajednici različiti, sprovode svoju politiku. Ce-ntralna vlast često nije sposobna da u potpuno-sti razume i reaguje na posebne potrebe i za-hteve različitih verskih, nacionalnih i jezičkih grupa, koji se javljaju u različitim oblicima u za-visnosti od lokalnih okolnosti. Pored toga, ce-ntralna vlast – koja je pre svega izraz volje veći-ne u svim državama, kao i u Srbiji – često ne pokazuje interes za rešavanje posebnih proble-ma u multikulturnim zajednicama. Lokalne vla-sti formiraju se voljom lokalne većine. Sistem lokalne samouprave delimično može da ublaži činjenicu da se na nivou države odluke donose voljom većine u celoj zemlji. Time se postiže poseban oblik vertikalne podele vlasti koji mo-že da olakša rešavanje izazova kojima je država izložena. TERITORIJALNA AUTONOMIJA

Autonomne pokrajine. U skladu sa Ustavom, Srbija u svom sastavu ima dve autonomne po-krajine: Autonomnu pokrajinu Vojvodinu i Au-tonomnu pokrajinu Kosovo i Metohiju. U skla-du s Ustavom Srbije, autonomne pokrajine pre-dstavljaju nivo "regionalne" uprave, između re-publičkog nivoa vlasti i nivoa lokalne samo-uprave. Ove autonomne pokrajine, s različitim stepenom autonomije, uspostavljene su pre 60 godina u cilju priznavanja istorijskih, nacional-nih i kulturnih karakteristika ovih delova Srbije. Pošto je Autonomna pokrajina Kosovo i Me-tohija na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbe-dnosti UN stavljena pod međunarodnu upravu i isključena iz državno–pravnog i političkog si-stema Srbije, u razmatranje će se uzeti samo status Autonomne pokrajine Vojvodine (u da-ljem tekstu: Vojvodina). Vojvodina se nalazi u severnom delu Repu-blike i obuhvata nešto više od jedne četvrtine teritorije i stanovništva Srbije. Prema svojoj et-ničkoj, jezičkoj i verskoj pripadnosti, stanovniš-tvo Vojvodine veoma je heterogeno. Uprkos di-namičnim i prisilnim migracijama stanovništva tokom i posle II svetskog rata (pogrom Jevreja pod nacistima, proterivanje Nemaca, naseljava-nje Srba iz Bosne i Hrvatske u nekoliko talasa), Vojvodina i dalje predstavlja jedinstveni sred-


51

njoevropski nacionalni mozaik. Zbog svoje spe-cifičnosti u odnosu na druge delove Srbije, Vo-jvodina je konstituisana kao Autonomna pokra-jina koja je do devedesetih godina uživala visok stepen zakonodavne i političke autonomije. To-kom vladavine Miloševićeve Socijalističke Parti-je Srbije, autonomija Vojvodine bila je samo formalna, pošto su joj bile oduzete sve nadle-žnosti, finansijska sredstva i funkcije. Razmere ove degradacije najbolje ilustruje činjenica da je budžet Vojvodine za 2000. godinu iznosio samo 5,000.000 evra, što je uglavnom potroše-no na plate potpuno neaktivne pokrajinske ad-ministracije. Ova situacija se promenila posle pobede demokratske opozicije na svim nivoima vlasti. Usvojen je Zakon o utvrđivanju posebnih nadležnosti Autonomne pokrajine Vojvodine – tzv. Omnibus zakon99. U skladu s njim, Vojvodi-ni je vraćeno preko 200 upravnih nadležnosti u više od 20 oblasti društvenog života koje je, do tada, sprovodila Republička vlada preko odgo-varajućih ministarstava. Pored toga, promene republičkog budžeta i poreskih zakona obezbedile su Pokrajini odgo-varajući budžetski prihod, tako da je taj budžet za 2003. i 2004. iznosio više od 200 miliona ev-ra. Veliki deo ovih vraćenih nadlženosti uklju-čuje oblasti od najvećeg značaja za očuvanje vojvođanskog kulturnog i nacionalnog identite-ta i afirmaciju njenog multikulturalizma. LOKALNA SAMOUPRAVA

Lokalna samouprava u Srbiji sprovodi se u 169 opština, u četiri najveće opštine koje su na osnovu zakona stekle status grada (Niš, Novi Sad, Kragujevac i Priština) i u glavnom gradu Beogradu. Osim u slučaju glavnog grada, nadle-žnosti gradova i opština su jednake. U skladu sa zakonom, četiri najveće opštine, Niš, Novi Sad, Kragujevac i Priština, zajedno sa statusom grada stekle su i veće finanijske prihode. Teri-torije opština sastoje se od jednog centralnog naselja (najčešće grada prema kojem je opština dobila ime) i većeg broja manjih naselja koja ga okružuju i koja ne uživaju autonomiju. Regionalni organi upravljanja. Organi loka-lne samouprave jesu skupština, opštinsko veće i predsednik. Skupština opštine usvaja statut

99 Zakon o utvrđivanju određenih nadležnosti Autonomne

pokrajine, Službeni glasnik RS, br. 6/2002.

kao najviši pravni akt opštine, urbanistički plan i budžet opštine, kao i druge podzakonske ak-te. Opštinsko veće bira skupština na predlog pre-dsednika opštine. Ona nadgleda rad opštinske uprave, preispituje njene odluke u drugoj insta-nci, pomaže predsedniku opštine i predlaže bu-džet. Predsednika jedinice lokalne samouprave biraju neposredno građani i on predstavlja izvr-šnu vlast, sprovodi odluke donete od strane skupštine, isto kao i druge propise, koordinira rad opštinske uprave i ima izvršnu vlast nad ra-spolaganjem budžetskih sredstava. Pored svo-jih tradicionalnih funkcija u oblasti urbanizma i komunalnih službi, lokalna samouprava uklju-čuje mnoge druge oblasti od značaja za kultur-ni razvoj nacionalnih manjina. Posebnu novinu predstavlja uvođenje saveta za etničke odnose i "narodnog advokata", tj. opštinskog ombuds-mana. Zadatak saveta jeste da okuplja predsta-vnike nacionalnih zajednica koje žive u opštini i da s njima razmatra pitanja u vezi s kohabita-cijom nacionalnih zajednica i time utiče na rad skupštine prilikom donošenja odluka koje utiču na položaj manjina u opštinama. 1.3.4. Političko učešće

Jedan od glavnih uslova za nesmetano funkcio-nisanje višenacionalnih, multikonfesionalnih i višejezičkih država jeste obezbeđenje punog i efikasnog učešća svih zajednica u političkom procesu, kao i u formiranju narodne volje i os-tvarivanju principa nacionalnog suvereniteta. Učešće u političkom životu podrazumeva da ne postoje zakonske i političke prepreke za uče-šće različitih manjinskih grupa u formiranju or-gana vlasti, kao i u formiranju političke volje, bez obzira na stepen u kojem manjinske zaje-dnice efektivno učestvuju u formiranju političke volje. Političko učešće manjinskih grupa obezbe-đuje se samo ukoliko politički sistem omoguća-va manjinama efikasno učešće u političkom procesu kako bi se vršio stvarni uticaj na odlu-čivanje, posebno kada se odluke tiču njihove jednakosti, kao i da bi se njihovi stavovi uzimali u obzir prilikom donošenja takvih odluka. Da bi se ovo postiglo, važno je da zakonski propisi ne dovode građane u neravnopravni položaj i da sistem državne vlasti ne favorizuje većinsko stanovništvo i to ne samo de jure već i de fakto. U ovom smislu, diskutabilne su odredbe izbor-

SNAGA RAZLIČITOSTI

52

nih zakona Srbije koje predviđaju 10.000 ove-renih potpisa birača za podnošenje liste kandi-data za poslanike Skupštine Srbije. U stvari, ovo političkim strankama nacionalnih manjina otežava učešće na izborima, iako imaju male šanse da osvoje dovoljan broj glasova čak i za nekoliko mesta u parlamentu. Veoma centrali-zovan sistem vlasti, u kojem centralni organi vlasti sve važnije odluke donose prostom veći-nom glasova, neizbežno dovodi do dominacije većine, odnosno nadglasavanja manjine u tim telima, čak i kada učestvuje u političkom proce-su. Primeri za ovo mogu se naći u političkoj is-toriji Srbije devedesetih godina, kada su zahva-ljujući visokom stepenu centralizacije interesi, predlozi i stavovi političkih predstavnika Boš-njaka i Mađara u Skupštini i Vladi Srbije uporno odbacivani. Da bi se ostvarila stvarna politička participacija manjina potrebno je i da se izbor-ni sistem i sistem državne vlasti prilagode po-trebama multikulturne stvarnosti u Srbiji. IZBORNI PROCES I POLITIČKE STRANKE

Višestranački sistem, sloboda političkog organi-zovanja i delovanja, kao i demokratski izbori formalno su uvedeni u Srbiji još 1990. U to vre-me napušteni su diktatura proletarijata i isklju-čiva vlast Saveza komunista. Međutim, sve do kraja 2000. godine, pluralistička politička de-mokratija u Srbiji funkcionisala je u specifičnim uslovima, tako da bi se teško moglo govoriti o ravnopravnoj političkoj utakmici između stra-naka na vlasti i opozicije. Osim na nivou loka-lne samouprave, političku vlast vršila je isključi-vo Miloševićeva Socijalistička partija Srbije (SPS) sa svojim političkim satelitima. Ograničena sloboda medija, ratna propaga-nda, bezobzirna manipulacija s izbornim okru-zima i izbornim procesom, omogućile su Milo-ševiću i različitim formalnim i neformalnim ce-ntrima moći da uspostave čvrstu kontrolu nad državom i njenom privredom. Uprkos ovim ograničenjima, višestranački izbori za predstavnička tela na svim niovima vlasti redovno su se održavali do 1990. Na tim izborima učestvovao je veliki broj političkih stranaka čije su osnivanje i registracija bili rela-tivno laki i uglavnom bez manipulacija. Što se tiče političkih prava (aktivno i pasivno biračko pravo i pravo na političko organizovanje i udru-živanje) tokom tog perioda i posle 2000. godi-

ne, nije bilo direktne diskriminacije na etničkoj, verskoj ili jezičkoj osnovi. Osnivanje političke organizacije nije bilo ograničeno, te je stoga bilo moguće i osnivanje nacionalnih političkih organizacija, čiji su programi bili usmereni na ostvarivanju kolektivnih ciljeva. Broj građana potreban da bi se osnovala politička stranka (100) nije bio nepovoljan ili diskriminatorski. POLITIČKE STRANKE NACIONALNIH MANJINA

Od uvođenja višestranačkog sistema u Srbiji, veće nacionalne manjine organizovale su se u posebne, tzv. nacionalne političke stranke. Ovaj proces je u velikoj meri bio podstaknut nacionalizmom i šovinizmom koji je preovlada-vao na teritoriji bivše Jugoslavije. Mobilizacija na etničkoj osnovi preovladavala je na teritoriji Srbije. Albanci na Kosovu i na jugu Srbije, Ma-đari i Hrvati u Vojvodini i Bošnjaci u Sandžaku, osnovali su svoje političke organizacije odmah po uvođenju višestranačkog sistema. Kosovski Albanci su bojkotovali sve izbore u toj pokrajini od 1990, dok su ostale nacionalne manjine u Srbiji s manje ili više uspeha aktivno učestvova-le u izborima za sve nivoe vlasti. U međuvreme-nu, Romi, Vlasi, Rumuni, Bunjevci i Slovaci ta-kođe su formirali svoje političke organizacije, ali su retko samostalno učestvovali na izborima i to uglavnom bez uspeha. ULOGA POLITIČKIH STRANAKA NACIONALNIH MANJINA POSLE PADA MILOŠEVIĆEVOG REŽIMA

Najveća politička stranka vojvođanskih Mađara, Savez vojvođanskih Mađara, isto kao i Sandža-čka demokratska partija (SDP) i političke stra-nke vojvođanskih Hrvata, odigrale su u okviru DOS–a značajnu ulogu u pobedi demokratske opozicije i padu dvanaestogodišnjeg autokrat-skog režima Slobodana Miloševića. Opozicioni kandidat na predsedničkim izborima Vojislav Koštunica, kao i DOS na parlamentarnim izbori-ma, najubedljivije su pobedili upravo u opština-ma s mađarskom i bošnjačkom većinom (Kanji-ža, Senta i Tutin). Ovakav razvoj događaja do-veo je do kvalitativno nove situacije u Srbiji. Bilo je to naime prvi put u istoriji višestrana-čkog sistema u Srbiji da su legitimni politički predstavnici glavnih nacionalnih manjina u Srbi-ji uključeni u izvršne organe vlasti na državnom i pokrajinskom nivou. Izuzev što su dobili me-sta u Saveznoj skupštini, lider SDP postao je


53

ministar za nacionalne i etničke zajednice, SVM je dobio jedno potpredsedničko mesto u Repu-bličkoj vladi i jedno mesto na nivou pomoćnika ministra. Pored 17 mesta u Skupštini Vojvodi-ne, SVM je dobila tri sekretarijata u Izvršnom veću Vojvodine, jedno potpredsedničko mesto, isto kao i 4 položaja zamenika pokrajinskih se-

kretara. Iskustvo nove koalicione vlade, pose-bno u Vojvodini, pokazalo je da učešće manjin-skih stranaka u vladi ne samo što ne može da se smatra za remetilački faktor i izvor sukoba, već da je nasuprot tome faktor stabilizacije i dokaz da se interesi srpske većine i nacionalnih manjina uzajamno ne isključuju.

BOKS 29. MANJINSKE POLITIČKE STRANKE

Političke stranke koje predstavljaju najveću na-cionalnu manjinu u Srbiji (bez Kosova), Mađare, bile su najaktivnije i najuspešnije u političkom procesu. Političke stranke vojvođanskih Mađara samostalno su učestvovale na izborima za Re-publičku skupštinu i na njima su sve do 2000. postizale značajne uspehe. Demokratska zaje-dnica vojvođanskih Mađara (u daljem tekstu: DZVM), do 1994. jedinstvena politička organi-zacija ove nacionalne manjine, ostvarivala je ve-oma dobre rezultate na različitim redovnim i vanrednim parlamentarnim izborima: 1990. os-vojila je 8 mesta, 1992 – 9 i 1993 – 5. Godine 1994, osnovana je nova politička stranka vojvo-đanskih Mađara – Savez vojvođanskih Mađara

(SVM), koja od tada predstavlja najjaču politi-čku stranku Mađara u Srbiji. Može se reći da je mađarska nacionalna manjina u Vojvodini skoro na svim izborima glasala za svoje nacionalne stranke, čime se definisala ne samo kao poseb-na etnička, već i kao posebna politička zajedni-ca. Što se tiče političkog organizovanja Bošnjaka u Sandžaku/Raškoj oblasti i Albanaca na jugu Srbije, situacija je slična. Najuticajnije političke organizacije Bošnjaka u Sandžaku jesu Stranka demokratske akcije i Sandžačka demokratska pa-rtija, a najvažnije organizacije albanskog stanov-ništva na jugu Srbije jesu Partija za demokratsko delovanje, Partija za demokratsko ujedinjenje Al-banaca i Pokret za demokratski prosperitet.

PREVREMENI PARLAMENTARNI IZBORI U DECEMBRU 2003. I DISKRIMINACIJA MANJINA

Prevremeni parlamentarni izbori održani su de-cembra 2003, posle ubistva predsednika Vlade i lidera Demokratske stranke, Zorana Đinđića, is-to kao i krize unutar vladajućeg DOS–a. Izbori su održani prema izbornom zakonu iz 2000. godine koji predviđa proporcionalni izborni sis-tem sa Srbijom kao jednom izbornom jedini-com i cenzus od 5%. Uprkos tome što je osvoji-la 160.000 glasova, koalicija Zajedno za tolera-nciju koju su sačinjavale uglavnom stranke na-cionalnih manjina, nije uspela da pređe cenzus od 5%. Usled toga, prvi put posle uvođenja više-partijskog sistema u Srbiji, najveća stranka voj-vođanskih Mađara ostala je bez svog predstav-nika u Skupštini Vojvodine. Shvativši da su od-redbe tog izbornog zakona neodržive i da dis-kriminišu nacionalne manjine, nova Skupština je odmah izmenila izborna pravila i ukinula iz-borni cenzus za stranke nacionalnih manjina100.

100 Zakon o izmenama i dopuna Zakona o izboru narodnih

poslanika, Službeni glasnik RS, br. 18/2004.

Iako će rezultate dati tek posle sledećih parla-mentarnih izbora, ovaj vid pozitivne diskrimi-nacije predstavlja važan korak ka olakšavanju i podsticanju učešća manjina u političkom životu. NACIONALNI SAVETI NACIONALNIH MANJINA

Nacionalni saveti nacionalnih manjina predsta-vljaju nove institucije kulturne autonomije, koji su u pravni sistem Srbije uvedene 2002. godi-ne. Ovi nacionalni saveti trebalo bi da budu predstavnička tela nacionalnih manjina koje bi tako bile zastupljene u oblastima kao što su obrazovanje, informisanje na jezicima naciona-lnih manjina, korišćenje njihovih jezika i kultu-re. Pripadnici manjina su članove svojih saveta prvi put birali po tzv. elektorskom sistemu, dok dugoročna pravila u vezi s izborom za savet treba da se urede posebnim zakonom. Zakon o zaštiti manjina uspostavlja samo zakonski okvir za funkcionisanje nacionalnih saveta, te stoga treba da bude dopunjen posebnim zakonima. Biće potrebno da se sprovedu radikalne prome-ne da bi ovi nacionalni saveti mogli da zauzmu svoje pravo mesto, odnosno dok svaki naciona-

SNAGA RAZLIČITOSTI

54

lni savet ne dođe u položaj da kvalitetno i u pravoj meri deluje u interesu odgovarajuće na-cionalne manjine, kao i u interesu društva u ce-lini. Naime, niti su u stvarnosti sve nacionalne manjine u Srbiji u istom položaju, niti su njiho-ve mogućnosti i interesi identični. U najboljem slučaju, nacionalni saveti će samostalno oba-vljati one funkcije i odlučivati o onim pitanjima koja mogu bolje da rešavaju nego država ili te-ritorijalna jednica. Država ili teritorijalna jedni-ca zadržaće funkcije koje mogu kvalitetnije da obavljaju, recimo u konsultacijama s nacio-nalnim savetima. Od septembra 2002, kada je prvo bio formiran Nacionalni savet Mađara, do kraja 2004. nacionalne savete formirali su i Hr-vati, Rusini, Rumuni, Slovaci, Romi, Bunjevci, Ukrajinci, Bugari, Bošnjaci, Grci i Makedonci.

1.4. Kulturni izazovi

1.4.1. Saradnja s regionalnim organizacijama kao pokretačka snaga multikulturnog društva u Srbiji

Posle demokratskih promena 2000. godine, Sr-bija se uključila u evropske integracione proce-se, a članstvo u Evropskoj uniji postavila kao osnovni cilj svoje dugoročne politike. Imajući u vidu dugo trajanje autoritarnog režima, slabe institucije i niske standarde u primeni ljudskih i manjinskih prava, neophodno je da se pre pri-stupanja Evropskoj uniji izvrši niz promena u odgovarajućem zakonodavstvu i praksi. Pristu-panjem Savetu Evrope i unapređenjem svoje sa-radnje s Organizacijom za evropsku bezbedno-st i saradnju (OEBS), Srbija bi mogla da otpočne s uspostavljanjem liberalnog društva zasnova-nog na ljudskim pravima, demokratskim vre-dnostima i kulturnom pluralizmu. Mada još po-stoje brojne prepreke i otpor u zakonodavstvu, praksi, kao i u svesti građana, čini se da prvi put postoji dobra volja da se na tom putu istraje. Kao država članica državne zajednice Srbija i Crna Gora, Srbija je pristupila Savetu Evrope, čime je preuzela niz obaveza. Stoga su ratifiko-vane Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i Okvirna konvencija za zaštitu nacionalnih manjina. Ovi ugovori postavljaju sta-ndarde koji obezbeđuju garantovanje prokla-movanih prava ne samo zbog svog ugleda u međunarodnoj zajednici, već i zahvaljujući ras-položivim mehanizmima za njihovu realizaciju.

Pristupanjem Evropskoj konvenciji za zašti-tu ljudskih prava, građani Srbije su stekli pri-stup Evropskom sudu za ljudska prava. Iako mu to nije primarna funkcija, Sud igra značajnu ulogu u stvaranju multikulturnog društva. Štite-ći prava pojedinca, on štiti i njegove kulturne specifičnosti od nepravdanog uplitanja države. Iako se oglasio nenadležnim da rešava o statu-snim pitanjima zajednica koje pretenduju na status nacionalnih manjina (Gorzelik protiv Po-ljske, 20. XII 2001) Sud je ipak promovisao pra-vo tih zajednica da se za takav status bore svim dozvoljenim političkim sredstvima (Stankov i Ujedinjena makenodnska organizacija "Ilinden" pro-tiv Bugarske 2. X 2001). U čuvenom Belgijskom li-ngvističkom slučaju, Sud je postavio kriterijume za izvođenje nastava na manjinskim jezicima (odluka od 23. jula 1968). U mnogim slučajevi-ma Sud je takođe izrazio svoj stav u vezi sa slo-bodom veroispovesti, čime je utvrdio granice mešanja države u unutrašnje poslove crkve (Mi-tropolija Besarabije i drugi protiv Moldavije, 13. novembar 2001, Hasan i Čauš protiv Bugarske, 26. oktobar 2001) i obim obaveza države u po-gledu slobode veroispovesti (Kokinakis protiv Gr-čke, 25. maj 1993) itd. Sud je takođe priznao težak položaj Roma u ovom delu Evrope i početkom 2004. konstato-vao da ta velika zajednica trpi diskriminaciju (Načova i drugi protiv Bugarske, 26. februar 2004). Jasno je da su njegove odluke imale i da još imaju veliki uticaj na zakonodavstvo i praksu u evropskim zemljama i da time doprinose stva-ranju multikulturnih društava u Evropi. Do sada, Sud nije doneo nijednu odluku pro-tiv Srbije i Crne Gore. Međutim, on je već pri-mio više od 700 predstavki, a neke od njih će sigurno uključivati poštovanje kulturnih i ma-njinskih prava. Godine 2002, Srbija i Crna Gora je Komitetu za zaštitu nacionalnih manjina Saveta Evrope podnela izveštaj o primeni Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina. Uopštene pri-medbe tog Komiteta uzete su u obzir, a prepo-ruke se već delimično sprovode, posebno u ve-zi s institucionalizacijom problema manjina. Međutim, ima još mnogo promena koje bi tre-balo da se sprovedu, posebno u vezi s položa-jem romske zajednice i interno raseljenih lica. Srbija je posavetovana i od drugih tela Saveta Evrope, posebno od strane Venecijanske komisije


55

– Demokratija kroz pravo. Jedan od najvažnijih zadataka te Komisije jeste pomoć zemljama u tranziciji u harmonizaciji svog zakonodavstva s principima modernog demokratskog društva. Strateški pregled Jugoistočne Evrope daje poseban doprinos Saveta Evrope Paktu za stabilnost Ju-goistočne Evrope, a igra i posebno značajnu ulogu u kontekstu društvenog razvoja regiona. Glavni zadaci ovog projekta jesu jačanje institu-cija u smislu poboljšanja društvenog položaja stanovništva, unapređenja regionalne saradnje i

približavanja odgovarajućeg domaćeg zakono-davstva evropskim standardima. Saradnja je do sada uspostavljena u oblastima zapošljavanja, prava na stanovanje i socijalnog osiguranja. Projekat "Ljudsko dostojanstvo i isključenost iz društva" igra veliku u unapređenju društvenog položaja grupa koje su do sada bile isključene iz društvenog života. Ovo predstavlja pokušaj Saveta Evrope da kroz razvojne inicijative stvo-ri povoljne uslove za razvoj multikulturnog dru-štva.

BOKS 30. KANCELARIJA VISOKOG KOMESARA ZA LJUDSKA PRAVA

Kancelarija visokog komesara za ljudska prava u Srbiji i Crnoj Gori usredsređuje se na širok spektar aktivnosti iz oblasti ljudskih prava. Po-sle značajnih političkih promena do kojih je do-šlo 2000. godine, veliki deo rada ove Kancelari-je u Srbiji i Crnoj Gori preusmerio se s praćenja zloupotreba pojedinačnih ljudskih prava na pružanje podrške naporima nove demokratski izabrane vlade da sprovodi značajnu reformu svojih institucija. Poštovanje ljudskih prava svih građana predstavlja glavni cilj ove agencije koja nastoji da unapređuje poštovanje svih etničkih grupa, veroispovesti i jezika u cilju uspostavlja-nja multikulturnog, demokratskog društva. Ka-ncelarija visokog komesara za ljudska prava ra-di na unapređenju i obrazovanju društva u vezi s poštovanjem osnovnih ljudskih prava, a pruža i pomoć u razvoju nacionalnih kapaciteta za za-štitu ljudskih prava kako bi se sprečili budući sukobi. Ona igra ključnu ulogu u naporima da se svim grupama u Srbiji, kao što su interno ra-seljena lica, izbeglice i Romi, obezbede osno-vna ljudska prava. Kancelarija visokog komesara za ljudska prava takođe prati, analizira i izveštava o sluča-jevima nekažnjavanja kršenja ljudskih prava. Napori u ovom smislu uključuju: praćenje suđe-nja, razgovore sa svedocima i žrtvama ozbiljnih kršenja ljudskih prava i procenu efikasnosti tu-žilaca, istražnih sudija i suđenja. To agencijama

omogućava da utvrde u kojim oblastima su po-trebna unapređenja i reforme. Na jugu Srbije, Kancelarija visokog komesa-ra za ljudska prava bila je uključena u mirovni proces time što je osigurala da svi uslovi miro-vnog sporazuma ugovorenog u regionu između albanskih vođa i vlasti budu usaglašeni sa sta-ndardima ljudskih prava. Ona je otvorila stalno radno mesto referenta za ljudska prava na jugu Srbije, zaduženog da u saradnji sa UNCT, OEBS i lokalnim albanskim liderima prati i nadgleda napredak u sprovođenju mirovnog plana, i to u vezi s čitavim nizom pitanja iz oblasti ljudskih prava. Kancelarija visokog komesara za ljudska prava osnovala je i Beogradsku kontakt grupu za ljudska prava, u čiji sastav ulaze nevladine r-ganizacije, međunarodni akteri kao što su OEBS, Savet Evrope i članovi Tima UN za ciljnu zemlju. Oni predsedavaju različitim radnim gru-pama koje se bave problemima iz oblasti ljud-skih prava, na primer Roma i interno raseljenih lica. Kancelarija trenutno radi i na osnivanju ce-ntra za ljudska prava u Beogradu, koji će služiti kao resurs mnogim lokalnim agencijama koje deluju u Srbiji. Predviđeno je da to bude cen-tralno mesto i nosilac informacija u vezi s ljud-skim pravima iz kojeg će se širiti i jačati svest građanskog društva u Srbiji o pitanjima iz te oblasti.

Od 1993, Savet Evrope intenzivirao je i napo-re u cilju poboljšanja položaja Roma na celoj teritoriji Evrope, kroz zaštitu manjina, borbu protiv rasizma i netolerancije, kao i borbu pro-tiv njihovog isključenja iz društva. U tom cilju,

formirana je Specijalizovana grupa zadužena za Rome. Ona prati položaj ove velike zajednice na teritoriji Evrope i preko različitih projekata utiče na njegovo poboljšanje. Srbiji na raspola-ganju stoje i brojna druga tela u okviru Saveta

SNAGA RAZLIČITOSTI

56

Evrope, koja pružaju smernice za razvoj stvar-nog multikulturnog društva. Jedno od njih pre-dstavlja Evropska komisija protiv rasizma i ne-tolerancije čiji je osnovni zadatak da štiti i una-pređuje ljudska prava u okviru borbe protiv ra-sizma, ksenofobije, antisemitizma i netoleranci-je. U saradnji s OEBS, Savetom Evrope, UNHCR i UNOCHA, Srbija je izradila svoju Nacionalnu strategiju za integraciju romske zajednice u Sr-biji i Crnoj Gori, čije je usvajanje u toku. OEBS je preduzeo veći broj inicijativa u cilju razvoja demokratskog društva. Njegova misija aktivno sarađuje sa Saveznim ministarstvom za ljudska i manjinska prava u sprovođenju Zako-na o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manji-na. Projekat multietničke policije, koji se spro-vodi na jugu Srbije, uz najavu sličnog projekta u Vojvodini, predstavlja možda najuspešniji projekat ostvaren u saradnji s OEBS. Projekat je sproveden u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa, gde je postojala velika potreba za uk-ljučivanjem albanskog stanovništva u državne strukture. OEBS je pružio i veliku podršku obu-ci i ostvarivanju biračkih prava manjina. OEBS takođe pruža podršku u rešavanju problema izbeglica i interno raseljenih lica. Re-zultat ovih napora jeste Zajednički akcioni plan za povratak koji, osim Srbije i Crne Gore, uklju-čuje Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu. U okviru svog projekta u vezi s jednakošću polova, OEBS aktivno učestvuje u pomoći Srbiji u rešavanju i ovog problema. Važnu ulogu u unapređenju saradnje među državama u regionu igra i Pakt za stabilnost Ju-goistočne Evrope, prvi ozbiljan pokušaj među-narodne zajednice da dugoročnom politikom utiče na sprečavanje sukoba u ovom regionu. Pakt za stabilnost predstavlja politički spora-zum čiji je osnovni cilj da osigura stabilnost i razvoj u Jugoistočnoj Evropi.

1.4.2. Jug Srbije, Vojvodina i Sandžak – poređenje sa Centralnom Srbijom Današnja Srbija je država sa izraženim regiona-lnim kulturnim razlikama. Jedino Centralna Sr-bija predstavlja relativno homogenu oblast u pogledu jezika, veroispovesti i kulture svojih stanovnika. Vojvodina. Severni deo Srbije, Vojvodina, koja je od Centralne Srbije odvojena Dunavom i

Savom, istorijski je povezana sa Srbijom isklju-čivo preko viševekovnog prisustva Srba na teri-toriji današnje Vojvodine. Vojvodina nikada nije bila deo srednjevekovne srpske države ili mo-derne Kraljevine Srbije. Ona je postala deo Sr-bije tek posle završetka I svetskog rata i raspa-da Austrougarske. Zbog svoje izrazito višenaci-onalne strukture, Vojvodina je ostala pravi etni-čki mozaik Srednje Evrope na relativno malom prostoru. Izuzev srpske većine koja je u poras-tu i koja je isključivo pravoslavna, u severnom delu uglavnom žive Mađari, većinom rimokato-lici i u manjem broju pripadnici Hrišćanske re-formističke i Evangelističke crkve. U nekim seli-ma i gradovima većinu čine Slovaci, uglavnom evangelisti, dok su neka sela većinom naseljena pravoslavnim Rumunima i grkokatolicima Rusi-nima. Multikulturalizam u Vojvodini može da se vidi na svakom koraku, čak i u zajednicama koje su usled istorijskih okolnosti naseljene go-tovo isključivo srpskim stanovništvom. U Vojvo-dini se teško može naći bilo koje veće naselje bez najmanje tri različite bogomolje i gde arhi-tektonski spomenici, groblja i crkve ne svedoče o prisustvu različitih kultura iz vremena Austro-ugarske, ili u kojem se ne govori više jezika. Sandžak. U jugozapadnom delu Srbije, u graničnoj oblasti između Srbije, Crne Gore i Bo-sne i Hercegovina nalazi se Sandžak ili Raška oblast, kako je Srbi nazivaju. Deo Sandžaka koji se nalazi u Srbiji sastoji se od šest opština101, čiji je glavni ekonomski, kulturni i administrati-vni centar Novi Pazar sa svojih 100.000 stano-vnika. U ovoj oblasti, većinsko stanovništvo či-ne Bošnjaci, koji su se ranije često nazivali Mu-slimanima. Ova nacionalna zajednica, nastanje-na uglavnom u Bosni i Hercegovini, slovenskog je porekla, a islamske veroispovesti. Njihov je-zik se ne razlikuje u većoj meri od jezika Srba, Crnogoraca ili Hrvata. Za razliku od Vojvodine gde se izazov multikulturalizma manifestuje kr-oz razlike između različitih hrišćanskih crkava i različitih jezika, isto kao i kroz integraciju veli-kog broja srpskih izbeglica iz Bosne i Hrvatske, u Sandžaku se susrećemo s hrišćanstvom i isla-mom, kao nasleđem petovekovne otomanske vladavine nad srednjovekovnom Srbijom. Jug Srbije ili, tačnije, tri opštine (Bujanovac, Medveđa i Preševo) u oblasti koja se graniči s

101 Prijepolje, Priboj, Sjenica, Tutin, Novi Pazar, Nova Varoš.


57

Kosovom, predstavlja poseban izazov. Za razli-ku od Vojvodine gde devedesetih godina (osim nekoliko izdvojenih slučajeva i organizovanog proterivanja Hrvata iz nekih opština u Sremu) nije bilo ratova ili etničkih sukoba, i Sandžaka, gde je dolazilo do masovne diskriminacije i ne-kih vidova progona Bošnjaka, ali nije bilo oru-žanog etničkog sukoba, odnosi između Srba i pripadnika albanske manjine na jugu Srbije di-rektno su opterećeni ratnim strahotama i etni-čkim sukobima na susednom Kosovu, kao i oru-žanom pobunom tamošnjih Albanaca. Na jugu Srbije prisutni su svi izazovi multukurtalizma: različiti jezici, izuzetno velika etnička distanca, različite religije (Albanci na jugu Srbije su mu-slimani) itd. Odnosi između Srba i Albanaca po-sebno su opterećeni činjenicom da uprkos to-me što su direktni oružani sukobi izbegnuti, Al-banci gotovo ne učestvuju u srpskom političkom životu. Tako je najveća većina njih bojkotovala poslednje izbore, tj. parlamentarne izbore dece-mbra 2003. i predsedničke izbore juna 2004. CENTRALNA SRBIJA

U glavnom gradu Beogradu i u Centralnoj Srbiji s njenim velikim industrijskim i administrati-vnim centrima kao što su Niš i Kragujevac, iza-zovi multikulturalizma povezani s veroispove-šću skoro da ne postoje, budući da su sve pri-sutne manjine, uključujući Rome, Vlahe i Buga-re, pravoslavne veroispovesti, a jezičke razlike su manje izražene nego u Vojvodini. Romi u Centralnoj Srbiji. Glavni izazov pre-dstavljaju Romi, čiji se broj u Centralnoj Srbiji samo procenjuje, a prema zvaničnoj statistici iznosi oko 70.000. Romi tradicionalno ne žive u određenim oblastima, ili u značajnom broju na jednom mestu. Umesto toga, oni su rasuti u go-tovo svim delovima Centralne Srbije, mada ih najviše živi u Beogradu, Nišu i Leskovcu. Pro-blem Roma u Srbiji sličan je problemu u svim srednjoevropskim zemljama u kojima postoji veći broj romskog stanovništva. On se pored velike etničke distance i diskriminacije Roma, sastoji i od izražene ekonomske i obrazovne zaostalosti ove zajednice u odnosu na osnovno stanovništvo. Njihovo krajnje siromaštvo i ni-zak obrazovni nivo, isto kao i nepoverenje i di-stanca društva prema njima, stvaraju začarani krug iz kojeg ova zajednica ne može da iziđe. Problem Roma ne sastoji se u tome da li će im

država dozvoliti da žive na svoj tradicionalni način (koji se često dovodi u vezu s veoma lo-šim stambenim uslovima, niskim obrazovnim nivoom i nezaposlenošću). Njihov problem je u tome što država ne čini gotovo ništa da pobo-ljša njihove životne uslove i perspektivu. Dok vojvođanski Mađari zahtevaju od države da im omogući obrazovanje na maternjem jeziku u posebnim odeljenjima i posebnim školama ka-ko bi sačuvali svoju specifičnost, maternji jezik i identitet, Romi se protive slanju svoje dece u posebne škole u kojima bi bila odvojena od sr-pske dece. Posle promena 2000. godine, država je uspostavila zakonski okvir za afirmativnu ak-ciju za poboljšanje položaja Roma, ali za sada još nije uspela da izradi Strategiju za rešavanje romskog problema, da primeni neophodne me-re i da obezbedi dovoljna sredstva kako bi pro-menila njihovu stvarnost102. Vlaška zajednica. Osim izazova u vezi s in-tegracijom i afirmacijom Roma u Centralnoj Sr-biji, susrećemo se i s procesom reafirmacije identiteta Vlaha. Ova zajednica koja živi uglav-nom u istočnom delu Centralne Srbije, tzv. Ti-močkoj Krajini, izložena je u velikoj meri asimi-laciji. Vlaško stanovništvo, koje mnogi smatraju etničkom grupom unutar rumunskog naroda, tokom 20. veka je u velikoj meri bilo asimilira-no. Mnogi Vlasi su izgubili i svoj jezik, ili ga ko-riste samo kod kuće. Oni su takođe izgubili svoja imena i prezimena. Ista vera i zajednički život sa Srbima doveli su do skoro potpune asi-milacije. Međutim, devedesete godine bile su obeležene njihovim nacionalnim buđenjem: po-čeli su da osnivaju svoja kulturna i nacionalna udruženja i da se sve više izjašnjavaju kao Vla-si103. Osim Timočke Krajine, jugoistočna Srbija, odnosno područje na granici s Bugarskom, koje se sastoji od dve opštine – Bosilegrada i Dimi-trovgrada (Caribroda) – takođe je u znatnom broju nastanjeno bugarskom nacionalnom ma-njinom. Slično vlaškoj zajednici, bugarska zajednica se takođe u velikoj meri asimilirala. U drugoj

102 Advisory Committee On The Framework Convention For

The Protection Of National Minority – Opinion On Serbia And Montenegro, ACFC/OP/I(2003)008, str. 3.

103 Prema popisu iz 1991, u Srbiji je bilo 18.000 Vlaha za ra-zliku od popisa iz 2002. kada se 40.000 građana Srbije izjasnilo da pripada vlaškoj nacionalnosti. Etnički mozaik Srbije prema po-pisu iz 2002, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava Srbije i Cr-ne Gore, Beograd, 2004.

SNAGA RAZLIČITOSTI

58

polovini 20. veka, sličnost njihovog jezika i pis-ma, veroispovesti i običaja, učinila je da bugar-ska zajednica u Srbiji postepeno izgubi svoje kulturne i jezičke specifičnosti. Iako se oni veći-nom i dalje izjašnjavaju kao Bugari, institucio-nalna zaštita njihovih specifičnosti u tim opšti-nama svedena je na minimum. Obrazovanje na bugarskom jeziku obezbeđeno je samo u Bosi-legradu, ali ni u jednoj osnovnoj školi u Dimi-trovgradu104. VOJVODINA

Kao što je već navedeno, Vojvodina predstavlja specifičan primer multikulturalizma u Srbiji. Vi-ševekovni zajednički život različitih etničkih za-jednica, čiji su se jezik, pismo, veroispovest i tradicija razlikovali, Srba, Mađara, Nemaca, Hr-vata, Slovaka, Rumuna, Jevreja i drugih, kao i očuvanje te raznolikosti uprkos snažnim priti-scima centralnih vlasti (iz Budimpešte, Beča i Beograda) doveli su u stvari do toga da je dana-šnja Vojvodina sinonim za multikulturalizam. Danas bi bilo teško zamisliti postojanje Vojvo-dine, odnosno njene autonomije, bez različitih etničkih, jezičkih, verskih i kulturnih struktura. Kao politička ideja, Vojvodina je nastala u 19. veku, posle borbi, posebno Srba, protiv centra-lizacije i narastanja mađarskog nacionalizma u Mađarskoj. Međutim, autonomija Vojvodine vremenom je postala simbol zaštite raznoliko-sti i borbe za priznavanje vojvođanske specifi-čnosti u odnosu na druge delove države. Izme-đu ostalog, njena specifičnost se odražava u multikulturalizmu. Nije nikakvo čudo što posle 1920, odnosno posle ujedinjenja s Kraljevinom Srbijom, odnosno Kraljevinom Srba, Hrvata i Slovenaca, vojvođanska borba za priznavanje specifičnosti i autonomije nikada nije prestala. Naime, građani Vojvodine, uključujući i Srbe, nisu shvatali Vojvodinu samo kao sredstvo za svoje odvajanje od Budimpešte, već i kao sre-dstvo za zaštitu od svakog oblika centralizacije, ekonomske eksploatacije i nepriznavanja vojvo-đanske specifičnosti. Usled tragičnih događaja tokom i posle II svetskog rata, iz Vojvodine su nestale dve va-žne i velike etničke zajednice. Bili su to Nemci i

104 Prvi izveštaj Savezne Republike Jugoslavije o primeni okvirne

konvencije o zaštiti nacionalnih manjina, podnet u skladu s članom 25, odeljak 1, Okvirne konvencije o zaštiti nacionalnih manjina, Beograd, str. 89.

Jevreji čije je prisustvo u ovoj oblasti zabeležno još od početka 18. veka. Iako su ove dve zaje-dnice gotovo u potpunosti iščezle, one su još prisutne u vojvođanskoj kulturi zahvaljujući nji-hovom doprinosu u razvoju industrije, zanat-stva i arhitekture u toj oblasti. Dovoljno je po-menuti dve impresivne sinagoge, u Subotici u Novom Sadu, monumentalnu katoličku crkvu u Vršcu, ali i još uvek uspešne vojvođanske piva-re. Multikulturalizam u Vojvodini može se do-kazivati na osnovu velikog broja značajnih po-dataka. Na primer, u državnim osnovnim škola-ma u Vojvodini obezbeđena je nastava na šest jezika (srpskom, mađarskom, slovačkom, rumu-nskom, hrvatskom i rusinskom), a u srednjim školama na pet jezika (srpskom, mađarskom, slovačkom, rumunskom i rusinskom). Informa-cije preko elektronskih medija, koje se delimi-čno finansiraju iz budžeta, obezbeđene su na osam jezika (mađarskom, slovačkom, rumuns-kom, hrvatskom, romskom, ukrajinskom, rusin-skom i nemačkom). Manjinski jezici su u slu-žbenoj upotrebi u 36 vojvođanskih opština i gradova (od 45). Postoje i profesionalna pozori-šta na srpskom, mađarskom, slovačkom i rumu-nskom jeziku, koja se finansiraju iz budžetskih sredstava. Razvijen je i nevladin sektor. Pripa-dnici nacionalnih i etničkih manjina u Vojvodini osnovali su nekoliko stotina aktivnih društava i organizacija koje neguju i podstiču njihove obi-čaje, folklor, kulturu, jezik, obrazovanje itd. Čak i iz ovog kratkog pregleda nekih aspe-kata multikulturalizma u Vojvodini jasno je da je u ovoj oblasti razvijen institucionalni okvir za multikulturalizam u kojem zaista žive različi-te kulture i jezici. Pored toga, u Vojvodini se može primetiti velika privrženost sopstvenim nacionalnim kulturama i identitetima. Na pri-mer, ukoliko im se pruža prilika, veliki proce-nat pripadnika manjinskih grupa opredeljuje se za obrazovanje na svom maternjem jeziku. Kao što se može videti iz prethodnih poglavlja, kul-turni i jezički identitet često je od ključne važ-nosti za političko opredeljenje (većina Mađara, na primer, uvek glasa za svoje nacionalne stran-ke). Prema tome, može se zaključiti da je multi-kulturalizam u Vojvodini realnost i da tamo po-stoje institucionalne garancije za očuvanje ove jedinstvene kulturne raznolikosti. Međutim, Vojvodina je suočena i sa značajnim izazovima i problemima koji potiču iz kulturnog i jezičkog


59

pluralizma. Iako se multikulturalizam, ili, tačni-je, podsticanje raznolikosti u Vojvodini u veli-koj meri poštuje i predstavlja deo svakodne-vnog života, ono još nije prihvaćeno od strane svih važnih društvenih činilaca. Veliki otpor još postoji, posebno od strane jednog dela vojvo-đanskih Srba. Mada je i u prošlosti postojao la-tentan otpor, stvarne teškoće otpočele su para-lelno s eskalacijom krize na Kosovu, narasta-njem velikosrpskog nacionalizma i šovinizma krajem osamdesetih, isto kao i s izbijanjem etničkih sukoba i ratova, prvo u Hrvatskoj, za-tim u Bosni i Hercegovini i konačno na Kosovu. Taj period bio je obeležen i masovnom etnič-kom mobilizacijom Srba u Vojvodini, zbog čega su se raznolikost i specifičnost često tretirale kao prepreka za ostvarivanje nacionalnih ciljeva i planova. Tako su tokom devedesetih manjine bile primorane da zbiju svoje redove što je do-velo do izvesne homogenizacije, ali se ona nije završila radikalizacijom (naime, uprkos ozbi-ljnim razaranjima blizu granice Vojvodine, ta-mošnje nacionalne manjine nisu se vojno orga-nizovale, niti su se javili nasilje ili teroristički akti). Na osnovu pouzdanih podataka možemo da kažemo da su mnogi vojvođanski Srbi u zna-čajnoj meri počeli da se opiru multikulturali-zmu usled šovinističke državne politike koja je vođena posebno preko medija pod državnom kontrolom i da je to evidentno na osnovu razli-čitih istraživanja105. Nema sumnje da je ovom doprinelo i naseljavanje stotina hiljada Srba, izbeglica iz Bosne i Hrvatske tokom devedese-tih. Integracija ovih ljudi koji su došli iz podru-čja u kojima su besneli etnički sukobi u višeje-zičnu sredinu kao što je Vojvodina (oni su došli iz oblasti u kojima se govorio jedan jezik) nije bilo uvek lako i predstavljalo je poseban izazov. Država se nije dovoljno potrudila da zbrine ove ljude, a još manje da ih uputi u prihvatanje vre-dnosti kao što su multikulturalizam ili višejezi-čnost. Oni danas javno govore o tajnom spora-zumu srpskog predsednika Miloševića i hrvat-skog predsednika Tuđmana u vezi s tzv. huma-nim preseljenjem Hrvata iz Vojvodine u Hrvats-ku i Srba iz Hrvatske u Srbiju, u cilju homogeni-

105 Ove ankete pokazuju da se većina Srba u Vojvodini pro-

tivi priznavanju prava nacionalnim manjinama na službenu upo-trebu njihovih jezika i na obrazovanje na maternjem jeziku. Ovo mora da izazove zabrinutost s obzirom na činjenicu da takvo pra-vo već postoji u Vojvodini.

zovanja države. Shodno tome, neophodno je stvoriti uslove u kojima će srpska većina u Voj-vodini prihvatiti kulturne i verske razlike kao vrednost, a ne kao prepreku koja se što je mo-guće pre mora ukloniti. Veliku ulogu u tom procesu moglo bi da odigra učenje jezika zaje-dnice u kojoj se živi, odnosno maternjeg jezika manjine koja živi u toj zajednici u većem broju, što je u potpunosti bilo zanemareno.

BOKS 31.

PODSTICANJE MULTIKULTURALIZMA U VOJVODINI

Multikulturalno obrazovanje i podizanje dece u tolerantnoj sredini vodi istinskom interkultura-lizmu. Primer za to predstavlja jedno vojvođan-sko selo u blizini Zrenjanina, koje se zove Belo Blato (mađarski naziv – Erzsébetlak). U osnov-noj školi "Bratstvo i jedinstvo", 150 učenika po-hađa nastavu na tri jezika – mađarskom, slovač-kom i srpskom. Većina njih govori sva tri jezi-ka. U okviru škole postoji folklorna sekcija u okviru koje deca uče mađarske, slovačke, bu-garske i srpske pesme i igre. Postoji i folklorno društvo "Jedinstvo" koje neguje slične aktivno-sti. Tri verske zajednice, pravoslavna, slovačka evangelistička i rimokatolička, blisko sarađuju, a ponekad drže i zajedničku službu! Najveće preduzeće u Belom Blatu s oko 50 zaposlenih takođe se zove "Jedinstvo"!

Poseban problem predstavlja odgovarajaća zastupljenost manjina u različitim oblastima javnog života. Statistički podaci pokazuju da što se tiče obrazovanja, pripadnici nacionalnih manjina u Vojvodini, izuzev Roma, ne zaostaju značajno za srpskom većinom106. Međutim, u državnim organima i javnim službama, posebno na visokom nivou, manjine u Vojvodini, čak i one sa sličnim obrazovanjem, znatno su manje zastupljene od Srba107. Potpuna jednakost svih

106 Etnički mozaik Srbije prema Popisu iz 2002, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava Srbije i Crne Gore, Beograd, 2004, str. 102–131.

107 Prema statističkim podacima, Srbi na visokim položajima, ili zaposleni kao administrativni službenici sačinjavaju 5%, odno-sno 7% zaposlenog stanovništva; ovi procenti za Mađare iznose 2,5% i 5%, za Rusine 3% i 6,5% i za Hrvate 3,5% i 6%. Velike razlike među navedenim grupama aktivnog stanovništva ne mogu se objasniti time što je procenat Srba sa srednjom, višom ili viso-kom školskom spremom za 20–30% viši u odnosu na pomenute manjine, posebno kada se ima u vidu da je nivo zaposlenosti u

SNAGA RAZLIČITOSTI

60

građana i njihovo poverenje u policijske organe nisu ni mogući ukoliko ne postoji odgovarajuće prisustvo različitih grupa stanovništva (uključu-jući etničke i jezičke manjine). Tokom devede-setih, došlo je do tihog etničkog čišćenja u po-liciji, sudstvu, tužilaštvima, carinskoj službi i inspekcijama, tako da su one postale skoro je-dnojezične čak i u izrazito multietničkim zaje-dnicama u Vojvodini. Poseban izazov u vezi s multikulturalizmom Vojvodine jeste pitanje interkulturalizma i tu-mačenja različitih kultura. Trud da se očuva so-pstvena kultura često blokira međusobne kultu-rne uticaje i uzajamno obogaćivanje kultura. Politika i praksa multikulturalizma u Vojvodini trebalo bi da podstiče interkulturalizam i uzaja-mno obogaćivanje različitih kultura, uz prateću institucionalnu zaštitu kulturnih specifičnosti. Škole i mediji u Vojvodini slabo šire znanje i informacije o drugim etničkim grupama. Pripa-dnici srpske većine retko uče jezike manjina i ne znaju gotovo ništa o kulturi, običajima i is-toriji naroda s kojima u Vojvodini žive. Isto se često dešava u suprotnom slučaju: nacionalne manjine u Vojvodini često se zatvaraju u svoje kulturne i jezičke zajednice, iako većina govori srpski. Stoga je Vojvodini, pored institucional-nog očuvanja razlika, potrebna i infuzija, afir-macija i jačanje dijaloga između različitih kultu-ra, što se danas retko sreće. Međutim, istorijski gledano, nacionalne kulture u Vojvodini izvršile su znatan recipročan uticaj na tradicije i običaje. SANDŽAK

Oblast na zapadu Srbije i severu Crne Gore po-nekad se naziva Sandžak, ali to nije jedna admi-nistrativna oblast, već nasleđe iz vremena oto-manskog Sandžaka i duge muslimanske tradici-

Srbiji u svakom slučaju viši u poređenju s navedenim manjinama. Ibid, str. 192, 193, 198 i 200.

108 Izvor: Pokrajinski sekretarijat za propise, upravu i nacionalne manjine.

je koja je snažno uticala na etničku dimenziju ove regije. Istorijski, ona bi se mogla identifiko-vati bilo s otomanskom administrativnom jedi-nicom, sandžakom (koja se danas sastoji od tri opštine u Bosni, šest u Srbiji i četiri u Crnoj Go-ri), ili s prvom srpskom državom osnovanom u srednjem veku oko grada Rasa. Sandžak pre-dstavlja jednu od najmanje razvijenih oblasti u Srbiji. Stanovništvo je veoma mešovitog sasta-va, a narod se identifikuje s različitim religija-ma i etničkim grupama. Etnički sastav ove obla-sti sačinjavaju Muslimani, Srbi, Crnogorci, Jugo-sloveni, Romi i Albanci. Pogoršanje ekonomske situacije nosi sa sobom potencijal za povećanje već postojećih tenzija između ovih grupa i kr-hki politički sporazum ostvaren u ovoj oblasti posle kosovske krize. Nezaposlenost u Sandža-ku i dalje je visoka. Danas se najveći deo privre-dne aktivnosti odvija u neformalnom i nelegal-nom sektoru ekonomije, što na dugi rok nije održivo.

BOKS 32. UNDP U SANDŽAKU

Od 2002. godine, UNDP se bavi rešavanjem osetljive situacije u Sandžaku, kada je otpočelo pružanje pomoći u osnivanju institucija javnog sektora potrebnih za efikasan privredni razvoj, isto kao i pružanje podrške nevladinim organi-zacijama u cilju podsticanja privrednog razvoja na lokalnom nivou. UNDP priznaje da glavnu prepreku razvoju ove oblasti predstavlja slabo-st institucija, te stoga radi na jačanju kritičnih institucija u javnom i privatnom sektoru. On podstiče i pomaže lokalnim vlastima da preu-zmu proaktivnu ulogu u realizaciji projekata koji se odnose na privredni razvoj na lokalnom nivou i restrukturiranje sektora poljoprivrede i ekološkog sektora.

Za razliku od Vojvodine koja ima složen institucionalni sistem za zaštitu multikulturaliz-ma čiju suštinu predstavlja jezička različitost,

TABELA 17. Etnička pripadnost sudija okružnih sudova, okružnih tužilaca ili zamenika tužilaca u Vojvodini 108

Srbi Mađari Crnogorci Jugosloveni Hrvati

Sudije okružnih sudova 76% 5% 5% 3.75% 1.25%

Okružni tužioci ili zamenici tužilaca 71% 5.71% 3% 8.5% ––


61

izazovi i problemi s kojima se Sandžak suočava uglavnom su različiti. Bošnjaci, narod južnoslo-venskog porekla i muslimanske veroispovesti, ne razlikuju se bitno od srpske većine u pogle-du maternjeg jezika. Usled te sličnosti, potreb-no je u velikoj meri zauzeti drugačiji pristup pi-tanju obrazovanja, informisanja i upotrebe ma-ternjeg jezika. Na primer, radio program, koji stanovnicima Novog Pazara pruža nepristrane i detaljne informacije u vezi s lokalnim događaji-ma, za sada gotovo u potpunosti zadovoljava potreba tamošnjih Bošnjaka za informacijama (na svom jeziku). Naravno, ovo ne znači da kul-turne potrebe Bošnjaka, na primer, mogu da se zadovolje preko beogradskih dnevnih listova, redovnih programa republičke televizije i radi-ja, ili nastavnih programa pripremljenih za ob-razovanje na srpskom jeziku. Sandžak je suo-čen s dva glavna izazova: prvi je potpuno obe-zbeđenje slobode veroispovesti, jednakih mo-gućnosti zapošljavanja za Bošnjake i Srbe, isto kao i jednak pristup poslovima u državnim or-ganima i javnim službama, a drugi je obezbeđe-nje sadržaja u obrazovanju, informisanju i vezi sa specifičnošću Bošnjaka, njihovom tradicijom, književnošću, folklorom i kulturom. Kao jedna od najnerazvijenih oblasti u bi-všoj Jugoslaviji, "oblast Sandžaka" uvek je pri-vlačila pažnju centralnih vlasti koje su pružale značajnu finansijsku i stručnu pomoć. Tamošnji razvoj se u suštini zasnivao na nekoliko velikih industrijskih preduzeća koja su otvarana bez obzira na lokalne tradicije, raspoloživu radnu snagu, dobavljače, sirovine, resurse i druge va-žne činioce. Uprkos tome, ovaj aspekt regional-ne politike omogućio je sedamdesetih i osam-desetih godina izvestan napredak u pogledu ra-zvoja i povećanja nivoa BDP po stanovniku u toj oblasti. Međutim, taj napredak bio je relati-van, budući da je ovaj rast BDP po stanovniku bio mnogo niži nego u drugim, bogatijim regi-jama na severu Srbije. Međutim, jedan deo Sa-ndžaka je, čini se, ostvarivao bolje rezultate od susednih opština. U njegovom regionalnom ce-ntru – Novom Pazaru – primećuje se napredak, praćen značajnom preduzetničkom aktivnošću, izgradnjom stambenih i drugih objekata, zagu-šenjem saobraćaja i prilično niskom stopom ne-zaposlenosti. Većina tih aktivnosti podstaknuta je doznakama iz inostranstva, zahvaljujući to-me što veliki deo stanovništva od 1990. živi u

zemljama Evropske unije. Međutim, u osnovi ovog očiglednog napretka nalazi se i značajan el-ement neformalne preduzetničke aktivnosti (na pr. u proizvodnji konfekcije i predmeta od kože), kao i ilegalni poslovi (na pr. trgovina oružjem, drogom, ukradenim automobilima i ljudima). Kontakti između ove oblasti i centra (Beo-grada) i dalje su zategnuti. Postoji značajna za-tegnutost u vezi s ciljevima muslimanske većine i njihovih glavnih političkih predstavnika. Opšte je mišljenje u muslimanskoj zajednici u Sandža-ku da su vlasti u Beogradu nepravedne prema muslimanskoj većini u regionu. Posebno u No-vom Pazaru veoma je malo poverenje u ciljeve i akcije centralne vlasti, ministarstava ili progra-ma koji bi trebalo da poboljšaju uslove u San-džaku. Istovremeno, većina lokalnih predloga u vezi s privrednim razvojem – izgradnja aero-droma, univerziteta, većih poreskih ovlašćenja na lokalnom nivou, bolje putne veze s jugoisto-kom (Kosovo) i jugozapadom (Bosna) – u glav-nom gradu dočekuju se sa sumnjom. JUG SRBIJE

Jug Srbije, oblast koju sačinjavaju tri opštine, Bujanovac, Medveđa i Preševo, u kojima Alba-nci sačinjavaju većinsko stanovništvo, predsta-vlja izuzetno osetljiv problem. Nedavna pobuna na jugu Srbije, koja je mirnim putem rešena po-četkom 2001, bila je posledica diskriminator-ske politike Miloševićevog režima prema Alba-ncima i nastavak etničkog sukoba na Kosovu. Nasleđe kršenja ljudskih prava i politika etničke isključivosti izazvala je etnički sukob u ovom delu Srbije, kao i kratkotrajno iseljenje jednog dela stanovništva, što je podstaklo i ovu pobu-nu među pripadnicima albanske manjine. Pored toga, zaostala sredina na jugu Srbije predstavlja plodno tle za organizovani pogranični kriminal, ilegalnu trgovinu ljudima, drogom, streljačkim i lakim oružjem. Ona je posebno pogodna kao tranzitni put, s obzirom na autoput E–75 i geo-grafsku blizinu BJR Makedonije i Kosova. Ilega-lne aktivnosti obezbeđuju finansijska sredstva ne samo kriminalcima, već i ekstremističkim i separatističkim elementima. Smatra se da kri-minalni elementi koriste pretnje etničkim gru-pama i unutar etničkih grupa, kako bi podsti-cali nestabilnost i strah, i tako održali uslove kakvi postoje na jugu Srbije, a u kojima njihovi ilegalni poslovi mogu da se obavljaju.

SNAGA RAZLIČITOSTI

62

BOKS 33. MULTIETNIČKA POLICIJA NA JUGU SRBIJE

U periodu od 21. maja do 14. jula 2002, ubrza-ne kurseve završilo je ukupno 70 policajaca koji su odmah počeli da rade. Na osnovu ovog isku-stva, izrađen je Plan za realizaciju obuke pripa-dnika multietničke policije, a kursevi su organi-zovani od 6. avgusta 2001. do 28. juna 2002. u Centru za obuku u Mitrovom polju, na planini Goč. Ukupno 375 polaznika (28 žena i 347 muš-karaca) završilo je taj kurs; od tog broja 245 bili su Albanci, 125 Srbi, 4 Romi i 1 Jugosloven. Po-sle završetka kursa, koji su držali domaći i stra-ni predavači, nastavljena je praktična obuka u policijskim stanicama i to u skladu s program-

om s kojim su se složili policija i OEBS. Cilj ovog projekta bilo je izbegavanje međuetničkih zategnutosti i mogućih sukoba, zato što se sma-tralo da će stanovništvo imati više poverenja u policijske snage mešovitog etničkog sastava. Bilo bi dobro da se koncept multietničke policije primeni i u drugim etnički mešovitim oblastima, na primer, u Vojvodini i Sandžaku (Raškoj oblasti) – što se razmatra, ali se još ne sprovodi.

Izvor: Izveštaj o primeni Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima u SRJ u periodu 1992–2002, juni 2003,

CCPR/C/SEMO/2003/1.

Stalna otkrića tajnih skrovišta oružja u bi-všoj Kopnenoj zoni bezbednosti (tampon zoni između uže Srbije i Kosova) ukazuju na to da pored velike količine oružja koje u toj oblasti poseduju pojedinci, kako Albanci tako i Srbi, ve-like količine ilegalnog oružja i dalje cirkulišu. Psi-

hološki uticaj rata i stalno cirkulisanje velikih ko-ličina vojnog naoružanja učvrstili su i široko ras-prostranjenu kulturu nasilja. Glavni razlog za ovo leži u nedavnoj istoriji zemlje. Tenzije pojačava široko rasprostranjeno siromaštvo, nedostatak mogućnosti i ograničeni izgledi za poboljšanje.

BOKS 34. UNDP NA JUGU SRBIJE

Južni deo Srbije predstavlja veoma nerazvijenu oblast sastavljenu od različitih etničkih zajedni-ca. Posle kosovske krize iz 1999, pogoršali su se odnosi između tamošnje albanske i srpske zajednice. Godine 2001, kada je novoizabrana Vlada Srbije započela politiku pomirenja u ovoj oblasti, UN su odigrale ključnu ulogu u smanje-nju međuetničkih zategnutosti i podsticanju mira. UNIASO, Kancelarija UN za međuagencij-sku podršku, otvorena je u Vranju kako bi pru-žala pomoć u ovim nastojanjima. Jedan projekat, Program brzog zapošljava-nja (REP), koji je UNDP podržao u saradnji s Ev-ropskom agencijom za obnovu, doprineo je na-porima u cilju pomirenja i društvene i ekonom-ske stabilizacije. Ovaj projekat pokušao je da podstakne privredu i da trenutno stvori mogu-ćnosti zapošljavanja nezaposlenih, posebno mladih u okviru izgradnje infrastrukture i ja-vnih radova. Smanjenje nezaposlenosti minimi-ziralo je i političke i socijalne zategnutosti. Civilno društvo je odigralo ključnu ulogu i u stvaranju održivijeg multikulturnog društva na jugu Srbije. Dodeljujući aktivnu ulogu civilnom društvu u unapređenju privrednog razvoja

UNDP je potpomogao projekat nazvan Prog-ram za unapređenje i obnovu opština na jugu Srbije (SSMIRP), koji pomaže da se politička i bezbednosna situacija u ovoj oblasti poboljša. Neki od rezultata uključuju veće učešće zaje-dnice budući da su u 6 opština uspostavljeni multietnički opštinski odbori za razvoj. Do da-nas je sprovedeno 80 razvojnih projekata na-menjenih zadovoljavanju potreba celokupnog stanovništva u oblastima kao što su stručna obuka, obrazovanje, infrastruktura i zdravstve-na zaštita. Dve hiljade trista predstavnika zaje-dnice iz tri etničke grupe, od kojih su 500 bile žene, obučeno je za utvrđivanje prioriteta i iz-bor i formulisanje projekata. Program za podršku opštinama ili MIR (mir na srpskom, dobar na albanskom) predstavljao je još jedan uspešan projekat UNDP na jugu Sr-bije, kojim se nastavlja partnerski odnos s Ev-ropskom agencijom za obnovu. Sveobuhvatni cilj ovog programa jeste smanjenje siromaštva i poboljšanje ambijenta za političko delovanje kako bi do izražaja došli svi lokalni kapaciteti – posebno putem radno–intenzivnih i infrastru-kturnih projekata.


63

Osim toga, za jug Srbije je karakteristično da je oduvek postojalo slabo građansko društvo, ogra-ničena kultura interakcije s lokalnim vlastima i istorija nepoverenja između različitih verskih i etničkih zajednica. Jezički problem često pre-dstavlja dodatni izvor podela. Izvestan stepen društvene isključenosti manjina naveo je neke grupe da se zalažu za oružani sukob i secesiju. Kao rezulat aktivnosti preduzimanih od 2001, došlo je do postepenih poboljšanja u po-gledu zastupljenosti u opštinama, lokalne infra-strukture, bezbednosti ljudi i međuetničkih od-nosa. Međutim, i dalje preovladavaju široko ra-sprostranjeno siromaštvo i neadekvatno upra-vljanje (posebno u oblasti vladavine prava), isto kao i veliko međuetničko nepoverenje i etnička podvojenost, što stvara potencijal za dodatnu nestabilnost. Prisutni su brojni faktori koji bi mogli da izazovu veći sukob, posebno nerešena situacija na Kosovu i stalne aktivnosti separati-stičkih pokreta na Balkanu. Pored razvoja insti-tucionalnog okvira za multikulturalizam, bilo bi neophodno i da se intenziviraju napori u pra-vcu približavanja dveju zajednica i prožimanja njihovih kultura. Posebni pravci državne politi-

ke uključuju učenje jezika zajednice u oba pra-vca, intenzivno uključivanje Albanaca u politički proces i investicije. Osim toga, za privredu na jugu Srbije nedavno je zaključeno da je karak-terišu nedostatak privatnih investicija, slabi ka-paciteti za preduzetničke aktivnosti, odsustvo kredita, visoka nezaposlenost, iseljavanje kva-lifikovane radne snage i gubitak tržišta i, iznad svega, veoma raširena siva ekonomija. Statistički podaci pokazuju da opštine na jugu imaju najniži dohodak po stanovniku u celoj zemlji. Obim proizvodnje u poljoprivredi i stočarstvu opao je usled političke krize i ekonomske stagnacije, a dodatno je pogođen gubitkom legalnog pristupa na tržišta Kosova. Posebno se javlja zabrinutost za mlade, budući da veliki broj njih (uključujući nekoliko hiljada bivših boraca) nikada nije imao redovan posao. Godine slabih državnih i privatnih investicija dovele su do najviših stopa nezapo-slenosti u Evropi – samo 6.000 od 55.000 stano-vnika Bujanovca stalno je zaposleno, dok je 60% radno sposobnog stanovništva Preševa bez po-sla. U okviru tekućih privrednih reformi pretpo-stavlja se da je na jugu Srbije u okviru procesa privatizacije već zatvoreno 30.000 radnih mesta.

BOKS 35. ROMI NA JUGU SRBIJE

Odnosi između Srba i Albanaca ne predstavljaju jedini problem na jugu Srbije. Kao i u mnogim drugim delovima Evrope, Romi se u ovoj obla-sti mogu uvrstiti u ugroženu grupu. Uslovi živo-ta Roma uopšteno su loši, a oni često nisu inte-grisani u svoje zajednice. Jedan od najvećih problema Roma u ovoj oblasti jeste to što ne-maju pristup kvalitetnom obrazovanju i javnim institucijama i službama. Da bi se podstakla po-treba za njihovim uključivanjem u multikultur-no društvo u Bujanovcu, UNDP i jedna lokalna nevladina organizacija, Omladinski forum za obrazovanje Roma, održali su aprila 2004. ok-rugli sto na kojem se razmatrao položaj Roma

posle usvajanja novog zakona o etničkim manji-nama u Srbiji. Cilj ovog skupa bilo je jačanje svesti o najčešćim problemima lokalne romske zajednice i ispitivanje novih pristupa za njihovo rešavanje. UNDP planira da i dalje podržava ta-kve aktivnosti kako bi se položaj Roma popra-vio putem jačanja svesti u njihovim zajednica-ma i pružanja informacija o njihovim pravima. Takođe će biti važno da se lokalna zajednica i dalje edukuje u vezi s njihovim položajem. UNDP će ubuduće organizovati radionice u ko-jima će romske nevladine organizacije odigrati ključnu ulogu i nastaviti rad u cilju ostvarivanja romskih prava i integracije.

Imajući u vidu neuspeh pokušaja da se ko-sovski problem reši vojnom i policijskom repre-sijom, albansku pobunu na jugu Srbije koja je imala jaku podršku s Kosova, nova srpska vlada pokušala je da zaustavi korišćenjem političkih i drugih nenasilnih sredstava. Jedan od takvih pokušaja bilo je uspostavljanje multietničke po-

licije u okviru koje je blizu 300 policajaca alba-nske nacionalnosti obučeno i uključeno u jedi-nice srpskog Ministarstva unutrašnjih poslova u ovom regionu109.

109 Prvi izveštaj Savezne Republike Jugoslavije o primeni okvirne konvencije o zaštiti nacionalnih manjina, podnet u skladu s članom 25, odeljak 1, Okvirne konvencije o zaštiti nacionalnih manjina, Beograd, 2002, str. …

SNAGA RAZLIČITOSTI

64

U cilju prevazilaženja situacije stvorene su-kobima između albanskog stanovništva i srps-kih institucija, Vlada Srbije je 2001. ustanovila Koordinaciono telo za jug Srbije, zaduženo za političko posredovanje kao i za upravljanje i kontrolu međunarodnih i državnih sredstava za rešavanje ovog problema. Sredstva su takođe bila namenjena stočarstvu, kao veoma važnoj privrednoj grani na jugu Srbije. Obezbeđena je i pomoć za infrastrukturu, tj. za izgradnju, ob-novu i zimsko održavanje lokalnih puteva i uli-ca, opravku lokalnih hidrosistema i sistema za navodnjavanje. Veoma je značajan i program "brzog zapošljavanja", koji se sprovodio uz po-dršku UNDP. Značajnu meru predstavljalo je i održavanje mini donatorske konferencije 2002. u opštini Dimitrovgrad, na kojoj su međunaro-dne organizacije razmatrale projekte pomoći

za razvoj lokalne infrastrukture, kao i malih i srednjih preduzeća. Mere, koje su sprovedene u oblasti društve-nog (i indirektno ekonomskog) života, u okviru šireg plana za reintegraciju albanske nacionanle manjine u društveni život, odnosno programa ko-ji se odnosio na rešavanje krize izazvane delova-njem albanskih ekstremista u opštinama Preše-vo, Bujanovac i Medveđa109. uključivale su zapo-šljavanje albanske manjine u policiji. Posle bro-jnih razgovora s predstavnicima albanske manji-ne i OEBS, tadašnji minister unutrašnjih poslova doneo je Odluku o prijemu pripravnika u sastav multietničke policije u Preševu, Bujanovcu i Me-dveđi. U skladu s tom Odlukom, obuka, zasnova-na na posebnom sistemu, organizovana je radi formiranja multietničke policije i uspostavljanja poverenja između različitih grupa u toj oblasti.

BOKS 36.

BUDUĆNOST JE POČELA – NAJBOLJI RADOVI KOJE SU NAPISALI UČENICI SREDNJIH ŠKOLA IZ ŠEST OPŠTINA NA JUGU SRBIJE

Ova knjiga sadrži 26 radova 26 mladih autora, 26 ideja i jednu jedinstvenu poruku. Radovi su napisani u okviru takmičenja šest škola iz šest opština na jugu Srbije, u Leskovcu, Vranju, Bu-janovcu, Preševu, Medveđi i Lebanu. Učenici srednjih škola pisali su o demokratiji, kulturnoj različitosti, predrasudama i (ne)toleranciji u svojim sredinama. Takmičenje je na kraju dru-gog polugođa 2002. godine organizovao tim za podršku civilnom društvu u okviru Programa UNDP za unapređenje i obnovu opština na jugu Srbije. Takmičilo se preko 2.000 mladih, kao i oko 7.000 učesnika konkursa za osnovne škole. UNDOP je podelio nagrade za najbolje radove u ukupnom iznosu od oko 15.000 dolara i za uzvrat dobio dragocene ideje s kojima je kroz ovu knjigu upoznao širu javnost. Zlatica Đorđević. Mi na jugu Srbije još živi-mo u atmosferi straha i zategnutosti. Za trenu-tak pomislimo da je u etničkim zajednicama preovladala tolerancija, a onda se ponovo začu-ju ratni pokliči. To međutim mora da prestane. Ne želim više da se prolivaju suze, a još manje krv. Ja nisam jedina koja to želi. Većina mojih vršnjakinja, Nada, Spresa, Ljuana, Cvetanka… žele isto. Mi zaista tako mislimo.

Nedavno, u petak, mnogo nas, i dečaka i de-vojčica, provelo je vreme u etnički mešovitom društvu. Doručkovali smo, putovali istim koli-ma, sedeli za istim stolom… Smejali smo se, pevali, šalili… Sada, dok pišem, razmišljam. Svi smo mi ljudi. Kada smo došli na ovaj svet, niko nas nije pitao kog pola, vere ili nacije hoćemo da budemo. Mene niko nije pitao i zato sada ja vičem celom jugu Srbije i osećam potrebu da iziđem iz ove zaostalosti i učmalosti. I da kre-nem putem savremenog evropskog načina živo-ta i razmišljanja. Da bi se to postiglo, sve zaje-dnice treba da zaborave etničko suparništvo i nacionalne ideale pomešane sa starim mitovi-ma i legendama. 110 Krajnje je vreme da se osvetli mračna šuma predrasuda i da se sruše zidovi naših iluzija. Mnoge religije i filozofi uče nas da smo svi braća. Budimo stoga razumni i tolerantni. Pre-secimo Gordijev čvor netolerancije. To mora da bude konačna odluka mlade generacije. Čvrsto sam ubeđena da će pobediti tolera-ncija, kao sredstvo za prevazilaženje sukoba na jugu Srbije i da ćemo početi da živimo zajedno kao različiti cvetovi u dobro uređenoj bašti. To-

110 Program je usaglašen od strane Koordinacionog centra

SRJ za jug Srbije, Vlade Srbije i misije OEBS u Srbiji i Crnoj Gori.


65

lerancija će nam omogućiti da rešimo sve pro-bleme, da oslobodimo svoju pozitivnu energiju i da krenemo putem obnove i razvoja. Počeće-mo da živimo u velikoj porodici evropskih na-roda. A Evropa će biti dobar pratilac na putu ka lepoj, bezbrižnoj i srećnoj budućnosti. Blerina Pajaziti. Svet se okreće a s njim i moj život. U nekim zemljama radost i sreća, u nekima patnja, krv i glad. Ko nanosi sve te rane? To je nesumnjivo žalosna ruka čoveka. Ja imam samo jednu molitvu. Bože, molim se tebi koji se nam dao naše duše da zaustaviš one što nose puške kako ne bi ubijali decu. Sva živa bića rođena su slobodna i jednaka u pogledu dostojanstva i ljudskih prava. Svi lju-di imaju pravo da žive slobodno i da budu je-dnaki bez obzira na svoju rasu, boju, ili veru. Mi nemamo ništa protiv bilo koje nacije na sve-tu, ali zločince i njihove postupke osuđuje ceo civilizovani svet. Danas u svetu postoje mnoge loše navike. Kako to možemo da zaustavimo? Da li i mi da uzmemo puške i bombe? Da se odmetnemo i da se pobunimo? Ne! Da li treba da se bunimo i demonstriramo? Da li treba da proklinjemo i mrzimo? Ne! Moramo da se borimo za ljubav i milosrđe. Mislim da smo dovoljno dugo patili i da je sada

došao kraj svim našim patnjama i nesreći. Mis-lim da još čekamo da dođu bolji dani i da mora-mo da se pomirimo s jednom reči. Mi znamo šta je ta reč. Ona nas pozdravlja s nežnošću i miluje ljubavlju. Mi znamo koja je reč lepa i koja reč nas može usrećiti, koja reč čini dan danom, a zimu zimom. Mi znamo koja reč miri jug i sever. To je mir, sloboda. Mir otpočinje osmehom. Osmeh pripada svim ljudima bez obzira na to da li su crni ili beli. Mir omogućava život; to je način života. Mir stoji nasuprot uništenju čove-kove duše i prirode koja nas okružuje. Život donosi i dobro i zlo, zajedno s ljudskim napori-ma za bolje sutra. Da bi se postiglo dobro i uni-štilo zlo moramo da udružimo svoje sposobno-sti i da se potrudimo da svoju zemlju izvedemo na pravi put napretka i jedine stvarne budućno-sti. Put koji vodi demokratiji. Svaki problem može da se prevaziđe ako se rešava. Ali, mi moramo da se pomirimo i složi-mo i da za buduće generacije postanemo pri-mer jedinstvene saradnje. Pokušaćemo da probijemo led, da razgrne-mo stare naslage pogrešnih stavova, iako će možda biti potrebno mnogo vremena da se uo-če znaci napretka, s obzirom na to da se taj led dugo taložio.


67

II DEO

1. IZAZOVI SOCIJALNE POLITIKE 1.1. Kako odnose između društvenih grupa u Srbiji razvijati u duhu multikulturalizma – ocene i preporuke MEDJUETNIČKI ODNOSI

Stanovnici Socijalističke Federalne Republike Ju-goslavije (SFRJ), pripadnici različitih etničkih grupa koji su decenijama složno živeli u zajed-ničkoj državi, doživeli su raspad zemlje i niz ra-tova koje su izazvale nacionalističke političke strategije, a bili su predstavljeni kao (neizbežni) etnički i verski sukobi, navodno izazvani suštin-skom nemogućnošću zajedničkog života pripa-dnika različitih kultura. Glavne probleme na pu-tu ka poboljšanju međuetničkih odnosa preds-tavljaju trauma izazvane ratovima i teret neis-korenjene nacionalističke ideologije koja rato-ve tumači tako što odgovornost prebacuje na drugog i upozorava na opasnost od zajednič-kog života s drugim etničkim grupama. Zbog toga je neophodno da se hitno ulože sistemats-ki napori u izradu dugoročne strategije koja bi postojanje više etničkih zajednica u Srbiji i u celom regionu pretvorila u razvojni potencijal, a ne u izvor sukoba. Strategija za multietničku koegzistenciju. Preduslov za primenu takve strategije jeste pre-vazilaženje prošlosti i traumatskih iskustava do kojih su doveli međuetnički sukobi. Potpuno razumevanje ovih događaja i njihovo tumačenje treba da postanu predmet otvorenog dijaloga koji će omogućiti iznošenje različitih stavova i iskustva. Ljudima se mora pružiti prilika da se upoznaju s iskustvima drugih, protivničkih gru-pa, kako bi se izbeglo stvaranje crno–bele slike prema kojoj smo samo mi žrtve, a svi ostali krivci. Proces pomirenja i ponovnog uspostavljanja komunikacije između etničkih grupa ima malo izgleda na uspeh ukoliko odgovorni za zločine i masovno kršenje ljudskih prava koje su počinile sukobljene strane ne budu izvedeni pred lice pravde i ukoliko bude postojalo pripisivanje ko-lektivne krivice. Stoga je važno da se individua-lizuje moralna i krivična odgovornost za zloči-

ne svih strana u sukobu. Retorika koja prikriva zločine, a zločince predstavlja kao zaštitnike nacije i junake samo služi za obnavljanje suko-ba i uzajamne netrpeljivosti i nepoverenja. Do toga gotovo nikada ne dolazi zbog brige za na-cionalne interese, već zbog pokušaja direktno ili indirektno odgovornih za zločine da steknu podršku svoje grupe i da izbegnu krivično go-njenje. Stoga, pre nego što dijalog između (do-nedavno) zaraćenih etničkih grupa bude mogao da otpočne, zločini moraju da se rasvetle, a krivci moraju da se kazne. Posebno je potrebno usprotiviti se preovla-đujućim stavovima većine ljudi, u skladu s ko-jim su interesi različitih etničkih grupa uvek bili i uvek će biti nepomirljivi, te će kao takvi neiz-bežno voditi u sukob. Ovakvi stavovi automats-ki navode na shvatanje drugih kao opasnosti i ne-gativno tumačenje njihovih postupaka. Ovakve ideje i tumačenja veoma lako se pretvaraju u pre-dviđanja koja sama sebe ostvaruju, budući da po-jedinačne i grupne reakcije koje iz njih proističu međuetničke odnose usmeravaju u nepoželjnom pravcu. Uprkos tome što čak ni u najgorim trenu-cima rata ovakvo razmišljanje nije uživalo apso-lutni monopol, ratna propaganda ga je učinila dominantnim i samim po sebi razumljivim. Ono zaklanja činjenicu koja se mora naglasiti – da su periodi mira i saradnje uvek bili mnogo duži (i svakako mnogo podnošljiviji) od perioda sukoba i da su nastupali čak i posle najsurovijih ratova. Uprkos tome što empirijski rezultati ukazu-ju na to da je nepoverenje u druge narode mnogo raširenije u većinskom narodu nego u ostalima, krivicu za takvo stanje stvari ne snosi samo on. I manjinski narodi moraju aktivno da učestvuju u uspostavljanju uzajamnog povere-nja i saradnje. Stoga se moraju uložiti napori kako bi se i većinskom i manjinskim narodima pomoglo da prihvate politiku zasnovanu na društvenom i kulturnom integralizmu, a ne na teritorijalnom i kulturnom izolacionizmu. Prenaglašavanje individualnog etničkog ide-ntita posebno se pokazalo kao štetno; čim ste-kne apsolutni primat nad drugim identitetima, on počinje da ih "guta", a pojedinac i sebe i dru-

SNAGA RAZLIČITOSTI

68

ge vidi isključivo kao pripadnike nacije koji de-luju u nacionalnom interesu. Nacionalni identi-tet tada postaje najznačajniji element za stica-nje samopoštovanja i neizbežno vodi u glorifi-kaciju sopstvene nacije i osporavanje drugih. Sto-ga je važno podsticati svest o višestrukim ide-ntitetima pojedinaca, u okviru kojih je etnički identitet samo jedan od mnogih i to u velikoj meri proizvod društva, a ne "srodstva po krvi i tlu", kako se često prikazuje. Identiteti koji do-punjuju etnički identitet, kao što su građanst-vo, evropski identitet, regionalni identitet i dru-gi, moraju da se učvršćuju. Podsticanje ukršta-nja identiteta staje na put onima što pokušava-ju da stvore duboke podele u društvu i omogu-ćava mnogo uravnoteženije i objektivnije shvata-nje sebe i drugog. Zadatak države jeste da iskoreni "govor mr-žnje" usmeren protiv drugih etničkih grupa i da krivično goni one koji mu pribegavaju. Mnogo-brojni elementi ovog jezika mržnje jednosta-vno predstavljaju mračno nasleđe prošlosti, ko-je je postalo uobičajeno u svakodnevnoj komu-nikaciji kao i u medijima, a javlja se u vidu po-grdnih kvalifikacija i vređanja, a čiji negativni uticaj se uglavnom ne primećuje. Još opasnije su izjave pripadnika političkih i kulturnih elita u kojima govor mržnje stiče privlačnost i ideo-lošku konotaciju, a upravo zato što oni ne sa-mo što prolaze nekažnjeno, već dobijaju širok publicitet, ostvaruju snažan uticaj i pamte se kako od strane onih što prete, tako i onih koji-ma su pretnje upućene. Uverenje da oni koji su različiti predstavlja-ju izvor bogatstva a ne opasnosti, najbolje se prihvata kada se zasniva na sopstvenom isku-stvu. Međutim, malo ljudi ima prilike da to sâmo uvidi, budući da živi u etnički homogenim sredi-nama. Potrebno je uložiti napore kako bi se lju-dima, posebno mladima, omogućilo da usposta-ve prijateljske odnose i saradnju s pripadnicima različitih kultura. To uključuje direktne kontakte kao što su jednodnevni izleti ili duža putovanja, kulturna razmena, stručna putovanja, uključiva-nje građanskih udruženja u zajedničke akcije itd. Simbolični kontakti takođe su značajni: upozna-vanje drugih preko filma, televizije, književno-sti, uvida u njihova kulturna dostignuća; kultura koja naizgled ne "proizvodi" filmove, muziku, knjige ili druga umetnička dela, ne samo što os-taje nepoznata već se često smatra i inferiornom.

Svi do sada postavljeni zadaci mogu i mora-ju da nađu svoje mesto u školama u okviru gra-đanskog i demokratskog obrazovnog progra-ma. Ovaj element obrazovanja, koji pomaže oni-ma što ga dobijaju da se pripreme za život u demokratskom multikulturnom društvu, treba-lo bi da bude jedan od prioriteta obrazovanja, kao i deo drugih školskih predmeta (istorije, geografije, maternjeg jezika…) i aktivnosti u okviru jedne kulture i izvan nje. Građansko vaspitanje kao nastavni predmet trebalo bi i dalje razvijati. Ovaj predmet postao je deo nastavnog programa u početnim razredi-ma osnovnih i srednjih škola u jesen 2001 i do sada je proširen na naredna dva razreda. U po-četku je to bio izborni predmet, a kasnije su učenici dobili mogućnost da biraju između gra-đanskog vaspitanja i veronauke. Ocena posle tri godine111 ukazuje na veći broj pozitivnih efeka-ta i elemenata koje treba modifikovati. Građan-sko obrazovanje ne sme da se tretira kao alter-nativa veronauci, budući da to sprečava one što pohađaju veronauku da pohađaju i časove gra-đanskog obrazovanja, kao i zato što stvara situ-aciju u kojoj se građanski i verski identitet vide kao nešto što se uzajamno isključuje. Pohađa-nje časova građanskog obrazovanja trebalo bi omogućiti svoj deci, posebno u seoskim podru-čjima kao i onoj što pripadaju manjinskim jezi-čkim grupama. Najveća etnička podvojenost, nepoverenje i negativan stav postoje između većinskog naro-da i pripadnika albanske manjine. Ove podele, kao rezultat jezičkih, kulturnih pa čak i društve-nih i ekonomskih barijera, uvek su postojale, ali su se intenzivirale posle eskalacije sukoba na Kosovu i neuspeha da se on reši; u ekstremnim slučajevima, one imaju čak i rasistički pred-znak. Mali broj sukoba na etničkoj osnovi u užoj Srbiji112 verovatno je rezultat teritorijalne odvojenosti pripadnika albanske manjine od većinskog stanovništva (oni žive u nekoliko bu-kvalno etnički čistih zajednica), i činjenice da Albanci nisu društveno prepoznatljivi (kao na primer Romi) i da njihovo ponašanje ne potkre-pljuje postojeće veoma negativne stereotipe;

111 Prema izveštaju Međunarodne krizne grupe iz decembra

2003, na jugu Srbije je zabeležen sasvim mali broj incidenata do kojih je došlo usled stvarne etničke netolerancije.

112 Kvalitetno obrazovanje za sve – izazovi reforme obrazovanja u Sr-biji. Ministarstvo obrazovanja i sporta Republike Srbije, 2004, str. 211.


69

ovo znači da ih njihovi susedi vide kao izuzetke koje ne treba nipodaštavati. Jedan od najpriori-tetnijih zadataka trebalo bi da bude odustaja-nje od nipodaštavanja kako bi se omogućili di-jalog i zajednički život u miru. Prema brojnim statističkim i drugim poka-zateljima, najugroženiju grupu stanovnika u Sr-biji predstavljaju Romi. U izveštaju za period do aprila 2003. godine, Kancelarija visokog ko-mesara UN za ljudska prava u Srbiji i Crnoj Go-ri navodi se da su se ljudska prava Roma stalno kršila. Diskriminacija u odnosu na tu zajednicu manje je motivisana rasizmom, a više njihovim izuzetno inferiornim društvenim i ekonomskim položajem, kao i "začaranim krugom siromašt-va". Moraju se preduzeti hitne mere kako bi se popravio život i obrazovni nivo Roma. Ministar-stvo prosvete Srbije pripremilo je preporuke u vezi s obrazovanjem, koje uključuju:

� usvajanje strategije za upis romske dece u osnovnu školu,

� razvoj obrazovnih programa u cilju pobo-ljašanja obrazovanja Roma,

� obuku nastavnog osoblja za rad s rom-skom decom.

Ovako osmišljena strategija za unapređenje obrazovanja Roma ima za cilj da ovu grupu uključi u redovan školski sistem i da joj obe-zbedi kontinuitet obrazovanja, ali i kvalitetno obrazovanje, podsticanje tolerancije i poštova-nje razlika u okviru šire zajednice, kao i nego-vanje kulturnog identiteta Roma. Ministarstvo je preduzelo sledeće aktivnosti113:

� uvođenje pozitivne diskriminacije za upis romskih učenika i studenata u škole i na univerzitete,

� obezbeđenje besplatnih udžbenika za si-romašnu romsku decu,

� obezbeđenje finansijske pomoći za 74 ško-lska projekta namenjena stvaranju uslova za kvalitetniji rad s Romima (što obuhvata ukupno 6.500 romske dece).

Konačno, strategija unapređenja međuetnič-kih odnosa mora da predvidi i stalni proces ko-ntrole kvaliteta tih odnosa izraženih kroz indi-vidualne stavove i uverenja. Nekoliko organiza-cija (Beogradski centar za ljudska prava, Centar za humanitarno pravo i druge) prate poštovanje

113 Borowik, I.: Institutional and private religion in Poland 1990–

1994, u: I. Borowik, & Gz. Babinski (urednici.), New Religious Phe-nomena in Central and Eastern Europe. Krakov, Nomos, 1997.

ljudskih prava, registruju njihova kršenja i o tome redovno obaveštavaju javnost. Redovno se obavljaju ispitivanja javnog mnenja. Ministar za ljudska i manjinska prava SCG uključen je u stalno praćenje mišljenja koja se iznose u vezi s odnosima između etničkih grupa. Skoro sve trenutno dostupne informacije potiču iz anketa urađenih na reprezentativnim uzorcima odras-lih i mladih građana Srbije u kojima je udeo manjina suviše mali da bi se mogli doneti pou-zdani zaključci o njihovim stavovima, ponašanju i očekivanjima. Stoga je neophodno da se spro-vede istraživanje koje bi se fokusiralo na pripa-dnike manjina, kako bi se ispitali njihovi društve-ni stavovi i odnosi s drugim etničkim grupama. MEDJUVERSKI ODNOSI

Dinamika promena religiozne svesti i međuver-skih odnosa ima mnogo sličnosti s kretanjima karakterističnim za većinu postkomunističkih društava u srednjoj i istočnoj Evropi u periodu tranzicije. U te karakteristike između ostalog spadaju: oživljavajnje vere i verskih osećanja, težnja crkava da ponovo steknu pozicije koje su imale u pretkomunističkom periodu, sve ve-ći broj novih religioznih pokreta, veza između vere i nacije, kao i između vere i politike114. Kao i u drugim slučajevima, situaciju u u ze-mljama bivše Jugoslavije, pa i u Srbiji, dodatno su komplikovali nedavni ratovi koji su u nekim slučajevima imali neke karakteristike verskih sukoba, pošto su ljudi patili zbog svoje verske pripadnosti i mnogi verski objekti bili uništeni, a u kojima uloga crkava u njihovom podsticanju i okončanju još nije sasvim jasna. Savet Evrope115 objavio je preporuke u vezi s unapređenjem međuverskih odnosa. Oni su re-levantni i nije ih potrebno dodatno razrađivati u lokalnom kontekstu:

� Obezbediti verski pluralizam i jednake us-love za razvoj svim verskim grupama;

� Ostvariti bolje uslove za poštovanje razli-čitih verskih obreda;

� Unaprediti edukaciju o religijama kao o sistemima vrednosti;

� Unaprediti komparativno versko obrazo-vanje u školama;

114 Preporuka Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, Religi-

on and Democracy No. 1396/1991/1, 1999. 115 Stephan, W.G.: Intergroup relations, u: G. Lindzey & E. Aro-

nson (urednici), The Handbook of Social Psychology, str. 599–658, Njujork, Random House, 1985.

SNAGA RAZLIČITOSTI

70

� Unaprediti međuversko razumevanje; � Unaprediti kulturno i društveno upražnja-

vanje vere. Ovima bi trebalo dodati još neke preporuke:

� Potrebno je insistirati na odvajanju crkve od države i pružati otpor težnjama crkve da se upliće u državne poslove i u procese koji povećavaju tenzije u sekularnom, verski mešovitom društvu.

Jedan od važnih aspekata razdvajanja crkve od države predstavlja uzdržavanje države od fa-vorizovanje bilo koje vere. Mora se zaustaviti govor mržnje kada se govori o nehrišćanskim verskim grupama, posebno jezik koji se čuje u vezi s malim verskim zajednicama koje se često nazivaju "satanistima" ili "sektama". Nejednak odnos prema različitim verskim zajednicama ne samo što podstiče njihovo nezadovoljstvo i me-đuverske tenzije, već i građanima nudi primer za opšti stav prema svim manjinskim grupama. Kao što smo rekli za etnički identitet, verski identitet je samo jedan od mnogih različitih grupnih identiteta koje pojedinci prihvataju. Iz-jednačavanje verske s nacionalnom pripadno-šću ne samo što stvara iskrivljenu sliku i vere i nacije, već predstavlja jak amalgam identiteta koji samo povećava podele. Versku toleranciju može da povećava naglašavanje pluralizma ide-ntiteta (što znači da pojedinci koji veruju u is-tog Boga mogu da se razlikuju jedni od drugih u odnosu na mnoge bitne karakteristike, koje pak mogu da budu sasvim iste kod pripadnika različitih veroispovesti…). Bolje poznavanje mnogih religija koje po-stoje u multikulturnom društvu, od suštinske je važnosti, a obrazovni sistem trebalo bi u vezi s tim da odigra značajnu ulogu. U tom smislu, uvođenje verske nastave moglo bi da ima pozi-tivne efekte. Međutim, verska nastava u škola-ma trebalo bi da se koncipira kao jedan opšteo-brazovni predmet koji bi doprineo upozna-vanju s različitim religijama, njihovom sličnosti-ma i njihovim posebnostima, dok bi verska na-stava, ovakva kakva je, trebalo da bude prepu-štena crkvama. STAVOVI PREMA MARGINALIZOVANIM GRUPAMA

Izraz "marginalizovane grupe" ne opisuje samo karakteristike njihovih pripadnika već i stav društva prema njima i status koji im se daje. U savremenim društvima postoje brojne takve

grupe: ljudi s fizičkim invaliditetom, osobe s drugačijom seksualnom orijentacijom, ljudi koji su stigmatizovani u skladu s nekim drugim kri-terijumima. Pripadnici tih grupa nisu dovoljno integrisani u život zajednice usled negativnih stavova i osećanja prema njima (posebno straha i netrpeljivosti) zasovanim na stereotipima. Me-đutim, do nedovoljne integracije dolazi i usled objektivnih ograničenja koja su posledica slepi-la društva na potrebe tih grupa, koje se pone-kad pretvara u otvorenu institucionalnu diskri-minaciju. To što su marginalizovane grupe ma-nje primetne u društvu odraz je društvene di-stance većine, što podriva napore za smanjenje predrasuda. Ključni činilac distance prema marginalizo-vanim grupama jesu, kako se čini, neznanje i prihvatanje pogrešnih negativnih stereotipa u odnosu na njihove pripadnike. Iz tog razloga, veća obaveštenost o različitim marginalizova-nim grupama predstavlja visokoprioritetan za-datak koji se može ostvariti različitim sredstvi-ma. Jedno od njih svakako je obrazovni sistem, ali on obuhvata samo mali deo ukupnog stano-vništva, te bi stoga informacije trebalo širiti i na druge načine, posebno preko medija. Upravo zbog brojnih društvenih i fizičkih prepreka koje im stoje na putu, prisustvo pripa-dnika marginalizovanih grupa u javnom životu je zanemarljivo; ovo bi moglo da stvori pogre-šan utisak u pogledu veličine tih grupa, a time i potrebe da se njihov položaj popravi, isto kao i pogrešno uverenje da oni iz nekog razloga za-služuju tretman kakav imaju. Stoga prisustvo pripadnika marginalizovanih grupa u javnom ži-votu (političkom i kulturnom) predstavlja poka-zatelj nivoa poštovanja njihovih prava, kao i na-čin da se smanje predrasude i ublaži stereoti-pni tretman. Borba protiv diskriminacije marginalizova-nih grupa zahteva stalno delovanje velikog bro-ja pojedinaca i institucija. Posebno su važna udruženja takvih grupa, ili onih što se bore za njihova prava čije nesputano delovanje treba podsticati i pomagati. OTVORENOST PREMA SVETU

Ovde treba pomenuti dve važne stvari. Prvo, velika većina onih što se drže na distanci u od-nosu na jednu društvenu grupu, po svoj prilici će to činiti i prema drugim, sličnim, ili potpuno


71

različitim grupama. Poverenje (ili nepoverenje) u druge kao da je uopštena kategorija. Isto onako kao što su sukobi iz devedesetih poveća-li nepoverenje u neke grupe koje u njima nisu učestvovale, možemo da očekujemo da će pozi-tivno iskustvo s jednom grupom, smanjiti nivoe upoštenog nepoverenja koje postoji prema dru-gim grupama. U ovom kontekstu veoma značaj-na nije samo otvorenost prema lokalnim kultu-rama, već i prema uticajima koji dolaze spolja, kao što su važni i angažovanje na suzbijanju ks-enofobije i spremnost da se svoja grupa tretira kao jedna od mnogih koje doprinose različito-sti ravnopravnih kulturnih zajednica. Vreme oru-žanih sukoba i međunarodne izolacije pogodo-valo je nacionalističkoj propagandi i dovelo je do toga da mnogi ljudi međunarodnu zajednicu smatraju zlom, otvoreno neprijateljskom i kao nešto što je najbolje izbegavati. Druga stvar je shvatanje da kontakti s dru-gima mogu da odigraju veoma značajnu ulogu u smanjenju stereotipa i predrasuda prema nji-ma. Međutim, nisu svi kontakti podjednako efi-kasni. Neki mogu da izazovu efekte potpuno suprotne od željenih. Intenzivna istraživanja koja se već decenijama sprovode u ovoj oblasti, utvrdila su neke preduslove za uzajamne konta-kte i postizanje pozitivnih efekata. Njihov spi-sak istovremeno je i spisak preporuka za orga-nizovanje kontakata između verskih, etničkih, generacijskih i drugih grupa, koji mogu da ima-ju različit oblik – od radionica u trajanju od ne-koliko dana, sve do dugoročnih zajedničkih ak-tivnosti na lokalnom nivou. Evo nekih činilaca koje treba uzeti u obzir prilikom organizovanja kontakata između grupa:

� saradnju unutar grupa treba maksimirati, a takmičenje između grupa minimizirati;

� pripadnici jedne grupe i oni koji ne pripa-daju toj grupi treba da uživaju jednak sta-tus i kada jesu i kada nisu u kontaktu;

� čini se da je poželjna sličnost članova gru-pe koja nije zasnovana na statusu (uvere-nja, vrednosti itd.);

� potrebno je izbegavati razlike u kompete-ntnosti;

� rezultati treba da budu pozitivni; � potrebno je obezbediti snažnu normati-

vnu i institucionalnu podršku kontaktima; � kontakt između grupa treba da ima poten-

cijal za nastavak i posle trenutne situacije;

� potrebno je podsticati individualizaciju članova grupe;

� treba podsticati kontakte koji nisu površ-ni (na pr. uzajamnu razmenu informacija);

� kontakt treba da bude dobrovoljan; � pozitivni efekti će verovatno biti u korela-

ciji s trajanjem kontakta; � kontakt treba da se dogodi u različitim

kontekstima s različitim članovima grupe i onima što pripadaju drugoj grupi;

� potrebno je uključiti jednak broj članova iz obe grupe116.

Pored navedenih preporuka, važno je obez-bediti i potrebne uslove za održavanje kontaka-ta, kao i povećati komunikacione sposobnosti ljudi. Godine međunarodne izolacije i ekonom-skih teškoća ostavile su trag. Mladi su posebno ugroženi ratovima, izola-cijom i padom životnog standarda, budući da nisu bili u mogućnosti da osete i drugačiji ži-vot. Oni su stoga posebno podložni ekstremi-stičkim ideologijama koje prata krize i sukobe, te ih prihvataju kao ubedljivo tumačenje svih aspekata stvarnosti. Stoga je od izuzetnog zna-čaja obrazovanje mladih u duhu tolerancije i građanskih vrednosti. Otvorenost ka svetu može se izraziti bukval-no na osnovu broja kontakata s članovime drugih grupa. Što ljudi više putuju u inostranstvo, veće su i njihove mogućnosti da upoznaju nove kulture. Omogućavanje kompjuterske pismenosti mora da postane sastavni deo nastavnih pro-grama. Korišćenje kompjutera, Interneta i ele-ktronske pošte treba da se podstiče, posebno među ljudima s nižim i srednjim obrazovanjem, među kojima praktično ne postoji. Takođe se mora podsticati učenje stranih jezika u školi. Posebno je važno da se primene različita sredstva kako bi se u okviru obrazov-nog sistema i izvan njega podsticalo znanje jezi-ka koje govore manjine u lokalnim zajednicama. Uopšteno govoreći, politika usmerena ka smanjenju predrasuda, sterotipova i diskrimina-cije između kultura u multikulturnom društvu ima više komponenata koje treba da deluju u međusobnoj harmoniji. Prvi paket politika odnosi se na zakonodav-stvo. Potrebno je primeniti zakonske mere koje će članove različitih grupa dovesti u položaj na-

116 Nacrt Strategije.

SNAGA RAZLIČITOSTI

72

jveće moguće jednakosti i sprečiti otvorenu di-skriminaciju, ali i predvideti krivično gonjenje onih što ispoljavaju predrasude. Omogućavanje i podsticanje međusobnih kontakta bitno su va-žni za uspostavljanje društava u kojima ljudi neće provesti život u zatvorenim enklavama, već će se bolje upoznati i stvoriti jasniju sliku o sebi i drugima. Sistematsko obrazovanje treba da razvije stavove, vrednosti i sposobnosti po-trebne za život u demokratskom društvu. Za ta-kvo obrazovanje osim škole treba da budu od-govorna i druga sredstva socijalizacije – mediji, porodica, crkva… Kulture o kojima govorimo ne postoje samo unutar granice Srbije. Priopadnici srpske i dru-gih manjinskih etničkih grupa u Srbiji, pravosla-vni, katolici i muslimani, kao i pripadnici drugih religija, žive ili su u interakciji sa susednim ze-mljama. Njihovi odnosi sa društvima izvan Sr-bije odražavaju se na odnose u Srbiji i supro-tno. Ukoliko postoje problemi u njihovim od-nosima, to više nisu samo lokalni problemi; sto-ga je prilikom definisanja i sprovođenja kore-ktnih politika potrebno da se uspostave i veze na regionalnom nivou.

1.2. Poboljšanje socio–ekonomskog položaja različitih društvenih/kuIturnih grupa

Posle političkih promena u Srbiji 2000. godine, zabeležno je izvesno poboljšanja humanog raz-voja. Vrednost HDI dostigla je 2002. 0,772. Ovo je u odnosu na 1999. povećanje HDI od 6%. Gla-vni razlog povećanja HDI bio je rast BDP po sta-novniku. Pa ipak, kada se uporedi s međunaro-dnim podacima, indikativno je to što Srbija os-tvaruje relativno visoke standarde humanog ra-zvoja u pogledu očekivane dužine života i obra-zovanja, a značajno zaostaje kada su u pitanju rezultati koje postiže njena privreda. Shodno tome, ubrazanje privrednog rasta je za Srbiju osnovni faktor daljeg povećavanja HDI117. Informacije o humanom razvoju posebnih etničkih ili kulturnih grupa u Srbiji nisu dostup-ne usled nedostatka podataka potrebnih za ra-ščlanjivanje HDI prema etničkim ili različitim kulturnim grupama118. Međutim, nalazi zasno- 117 Više detaja u vezi s metodologijom i vrednstima HDI v. IV deo. 118 NIKAKVI podaci potrebni za izračunavanje HDI kao što su očekivana dužina života, bruto stopa upisa, korigovani BDP PPP po

vani na drugim izvorima podataka – dati u pre-thodnoj glavi – ukazuju na ugroženost izvesnih društvenih/kulturnih grupa. Shodno tome, ovim grupama je potrebna posebna pažnja i zato treba da predstavljaju posebne ciljne grupe.

1.2.1. Povećanje životnog standarda seoskog stanovništva

Smanjenje razlika u životnom standardu izme-đu gradskog i seoskog stanovništva, putem sma-njenja siromaštva seoskog stavnovništa, a u skladu s preporukama PRSP, postići će se pove-ćanjem dohotka i zaposlenosti u seoskim sredi-nama. Stoga je potrebno razviti strategiju ra-zvoja seoskih područja. Mnogo adekvatnija ag-rarna politika i politika razvoja seoskih podru-čja, veća podrška malim i srednjim preduze-ćima, formiranje udruženja proizvođača, una-pređenje primarne i indstrijske prerade poljo-privrednih proizvoda, kao i plasman tih proi-zvoda, doprineli bi razvoju poljoprivrede, a ti-me i povećanju prihoda seoskog stanovništva. Štaviše, važno je staviti veći naglasak na zapo-šljavanje izvan poljoprivrede i na aktivnosti ko-je bi u regionu mogle da donesu novac, na pri-mer, razvoj šumarstva (uključujući pošumljava-nje i preradu drveta), seoski turizam. Rešenje problema penzija poljoprivrednika predstavlja akutan problem, imajući u vidu da je penzioni fond poljoprivrednika imao ogromne deficite koji su doveli do neredovne isplate pe-nzija, sa zakašnjenjem od čak godinu i po dana. Pored povećanja prihoda, kao preduslova za unapređenje životnog standarda, potrebno je primeniti još jedan niz mera: unapređenje slu-žbe zdravstvene zaštite, obrazovanja i socijalne sigurnosti u malim gradovima za potrebe okol-

stanovniku, itd. – izuzev kada je u pitanju stopa pismenosti (v. Do-datak IV dela) – ne registruju se prema etničkoj pripadnosti, ili pri-padnosti nekoj posebnoj društvenoj-kulturnoj grupi. Stoga nije mo-guće direktno izračunati HDI prema strukturi stanovništva. Na pre-vazilaženje ovog problema može se i ovako gledati: uzmimo većin-sko stanovništvo u opštini kao predstavnika etničke pripadnosti, ta-ko da stepen humanog razvoja opštine, tj. HDI odgovara njenom većinskom stanovništvu. Shodno tome, veza između humanog raz-voja i multikulturalizma i multinacionalizma mora se posmatrati i analizirati na nivou opštine. Međutim, ovaj pokušaj je kritikovan na osnovu argumenta da statistička dezagregacija pri suviše niskom nivou (kao što su opštine) jeste pogrešna i može da pruži iskrivlje-ne rezultate. U skladu s tim, ovaj metod nije uključen u izveštaj, kao ni rezultati opštinskih izbora, tako da je najniži nivo dezagre-gacije naveden u Aneksu istovremeno i HDI na nivou zemlje (Srbija). Vrednosti HPI za celu Srbiju nisu pouzdane (objašnjenje vi-deti u IV glavi), a kamoli dezagregirani podaci.


73

nog stanovništva, razvoj infrastrukture (uklju-čujući javni prevoz, vodosnabdevanje domaćin-stava u seoskim područjima, upravljanje otpa-dnim vodama itd.), bolji pristup komunikacio-noj i informativnoj tehnologiji u seoskim podru-čjima, kao i zaštitu i očuvanje životne sredine.

1.2.2. Povećanje jednakosti polova

Mere usmerene k aspektima siromaštva u zavis-nosti od pola uključuju uklanjanje posebnih pre-preka u postizanju ekonomske jednakosti žena, ekonomskom i političkom osnaženju žena na svim nivoima, kao i podsticanje ženskih udruže-nja i preduzetnišva. Brži privredni razvoj, pose-bno u uslužnom sektoru, doprineće smanjenju diskriminacije žena tako što će taj sektor apsor-bovati nezaposlenu žensku radnu snagu. Razvoj usluga u domaćinstvu povećao bi zaposlenost žena u skladu s njihovim stepenom obrazovanja. Sve ovo zahteva izradu nacionalnog progra-ma i plana aktivnosti u cilju podsticanja jedna-kosti polova, naročito u političkom životu Srbi-je. Stoga će glavni zadatak Saveta za jednakost polova, koji je upravo formiran od strane srp-ske vlade, biti izrada nacionalnog plana akti-vnosti u vezi s jednakošću polova. Savet pripre-ma i zakon protiv diskriminacije polova, i jedan koji će se odnositi na lica s posebnim potrebama. Posebna pažnja treba da se posveti ženama u tradicionalnim, seoskim područjima, Romki-njama, ženama izbeglicama i interno naselje-nim licima, pošto su te žene izložene "dvostru-koj diskriminaciji" – što znači diskriminaciji po najmanje dva osnova: prvo, na osnovu pola, po-što su žene, i drugo zbog njihove pripadnosti ugroženoj i marginalizovanoj grupi. Što se tiče Romkinja, pažnju treba posvetiti prvenstveno borbi protiv višestruke diskrimina-cije romskih žena i devojaka, kao i protiv trgo-vine njima (trafficking). Država bi trebalo da do-nese nacionalne zakone o nasilju u porodici kao i da obezbedi odgovarajuću pravnu zaštitu protiv svih vrsta nasilja nad ženama, uključujući i trgovinu119. Treba podržati programe koji se odnose na osnovno obrazovanje, posebno na opismenja-vanje Romkinja svih godina. Romske ženske or-ganizacije i zdravstveni centri trebalo bi da za

119 "Poboljšanje socio–ekonomskog položaja starih u Srbiji", Eko-nomski institut, 2004.

sve Romkinje – devojke, mlade majke, sredove-čne i stare žene – organizuju edukaciju u vezi zdravstvene zaštite.

1.2.3. Poboljšanje socio–ekonomskog položaja starih

Politike i mere za poboljšanje socio–ekonoms-kog položaja starih trebalo bi da budu usmerene u dva glavna pravca – obezbeđenje ekonomskih uslova i sigurnosti za stare i unapređenje zdrav-stvenih, psiholoških i socijalnih aspekata starosti. Jedini način da se osigura ekonomska sigur-nost starih jeste reforma penzionog sistema. Ovo dalje uključuje reformu postojećeg penzionog fonda (javnog i obaveznog, koji se zasniva na principu tekućeg finansiranja), kao i u uvođenje privatnog osiguranja koje bi se finansiralo pu-tem kapitalnih fondova. Prvi (državni i obavezni) stub podrazumeva nastavak principa tekućeg finansiranja, uz raz-matranje nekih važnih mera u cilju postizanja uravnoteženog budžeta – pooštravanje uslova za prevremeno penzionisanje (povećanje staro-sne granice), jednak tretman muškaraca i žena u pogledu uslova, ukidanje beneficiranog polo-žaja za neke korisnike, reformu penzionog fo-nda za poljoprivrednike. Pored toga treba uve-sti privatni dobrovoljni penzijski sistem. Drugi pravac politika treba da bude usme-ren ka poboljšanju zdravstvene zaštite i obe-zbeđenju socio–psihološke podrške starih. U tom smislu, javna edukacija u vezi sa zdravstve-nim, psihološkim i društvenim aspektima stare-nja i starih predstavlja važan element za stvara-nje društvene i kulturne klime uz "novi" položaj i ulogu starih u savremenom društvu koje sve više stari. Ovo zahteva promenu stavova i odu-stajanje od stereotipa i smanjenje predrasuda u vezi sa starima, kao i podsticanje "zdravog" sta-renja i promenu individualnog ponašanja starih. Život u kući i porodičnom okruženju važan je za poboljšanje socio–ekonomskog položaja starih. Shodno tome, potrebno je dopuniti tra-dicionalni sistem pomoći jednim alternativnim lokalnim sistemom društvene podrške, koji bi obezbeđiivao usluge starima, što bi im omogu-ćilo da ostanu u svom poznatom okruženju. Ovo uključuje podsticanje zajedničkih (višege-neracijskih) porodica, podršku porodicama sa starim članovima, uvođenje smeštaja u starate-

SNAGA RAZLIČITOSTI

74

ljskim porodicama, centre za dnevni boravak, kućnu negu, klubove, savetovalište za stare itd. Osim toga, trebalo bi stimulisati privatni sektor da se uključi u pružanje usluga starima.

BOKS 37.

STARI MEDJU IZBEGLICAMA I INTERNO RASELJENIM LICIMA

Jedan od danas možda najvećih izazova s koji-ma je Srbija suočena jeste zadatak da se izbe-glice i interno raseljena lica integrišu i nasele u lokalnim zajednicama. Posle ratova vođenih na Balkanu devedesetih godina, približno 600.000 izbeglica i interno raseljenih lica došlo je u Sr-biji iz bivših jugoslovenskih republika i s Koso-va. Među njima, posebno su ugroženi stari koji-ma je potrebno što pre pružiti pomoć. Velika većina njih nema adekvatnu ishranu i zdravstve-nu zaštitu, privatnost u kolektivnim centrima i dugoročeno rešenje u vezi sa smeštajem, tako da u velikoj meri zavise od programa i projeka-ta koje finansiraju međunarodne organizacije, što često nije dovoljno za njihove potrebe. Mo-raju se pronaći održiva rešenja kako bi se po-boljšao položaj te kategorije izbeglica i interno raseljenih lica. U tom cilju UNDP se angažovao radeći zaje-dno s Vladom Italije, Ministarstvom za socijalna pitanja Republike Srbije i italijanskim nevladi-nim organizacijama INTERSOS i Progetto Svilu-ppo. Oni su pomogli u obezbeđenju alternivnih oblika smeštaja starih izbeglica i interno rase-ljenih lica u starateljskim porodicama, višege-neracijskim porodicama i "zaštićenim stanovi-ma za stare". Glavni cilj ovog projekta bio je da se obezbede socijalna zaštita i dodatne usluge starim licima i interno raseljenim licima u oblasti zdravstvene zaštite, smeštaja, lične higijene, psi-ho–socijalne zaštite i pravnog savetovanja. Uprk-os tome što je projekat bio namenjen samo sta-rim izbeglicama i interno raseljenim licima, dru-gi rezultat ovog projekta bilo je testiranje alter-nativnih rešenja za stare, koja su dokumentova-na u jednoj uporednoj studiji, te se mogu pri-meniti uopšteno na ugroženo staro stanovništvo.

1.2.4. Mogućnosti za socio–ekonomsku afirmaciju mladih

Prema procenama, više od 300.000 mladih na-pustilo je zemlju tokom poslednjih 13 godina.

Samo ekonomski prosperitet i politička stabi-lnost mogu da zadrže mlade u zemlji i da spre-če dalje iseljavanje. Istovremeno, imajući u vidu zabrinjavajuće rezultate anketa (iz prethodnog odeljka) koje ukazuju na visok stepen netole-rancije među mladima, čini se da je poboljšanje uslova života i pružanje mogućnosti za punu afirmaju mladih u Srbiji od ogromne važnosti. Nacionalna strategija za mlade. Pre svega, potrebno je definisati jedinstven pristup mladi-ma na državnom niivou, tj. usvojiti Nacionalnu s-trategiju za mlade. U vezi s tim, važno je obezbe-diti sistematsko prikupljanje podataka o mladi-ma u Srbiji, koje bi poslužilo kao pouzdana os-nova za politike i programe u vezi s afirmacijom mladih. Izrada programa i planova aktivnosti za mlade na lokalnom nivou treba da bude u skladu s Nacionalnom strategijom, a istovremeno treba da uzme u obzir i specifičnosti lokalne zajednice i prioritetne potrebe mladih (PRSP, 2003). Kako bi im se obezbedila primenljivost, takve strategi-je moraju da se zasnivaju na participativnom is-traživanju potreba mladih. Dalje je potrebno ot-voriti prostor za učešće mladih u odlučivanju na svim nivoima: lokalnom, regionalnom i naci-onalnom, kao i razviti mehanizme za uključiva-nje mladih u sve relevantnhe institucije (škole, zdravstvenu zaštitu, kulturne institucije itd.). Stopa nezaposlenosti posebno je visoka među mladima, a mnogi od njih uključeni su u sivu ekonomiju, te stoga nemaju adekvatno so-cijalno osiguranje i zaštitu. Iz toga proizilazi da je potrebna sveobuhvatna strategija zapošljava-nja koja će putem povoljnih fiskalnih mera i kreditnih uslova ubrzati razvoj privatnog sekto-ra i obezbediti jaku vezu između zapošljavanja i obrazovanja, omogućiti brže zapošljavanje mladih i obrazovanih ljudi i obezbediti uslove da mladi da ostanu u zemlji. Što se tiče posebnih pitanja u vezi s mladi-ma, važno je stvoriti prostor za njihovo uključi-vanje u odlučivanje u vezi sa sistemom obrazova-nja i stvaranjem partnerskih odnosa na relaciji učenici, nastavnici i roditelji. S obzirom na to da se postojeći sistem obrazovanja usredsređu-je na pružanje velikih količina informacija, dok se razvoju kritičkog razmišljanja poklanja malo pažnje i da se uošteno koriste zastarele meto-dologije uz često neadekvatne tehničke uslove, bitna je sveobuhvatna reforma obrazovnog si-stema. Trebalo bi prihvatiti ideju da obrazova-


75

nje treba proširiti kako bi uključilo neformalne vidove sticanja znanja, i shvatiti ga kao trajni process, odnosno učenje tokom celog života.

BOKS 38. MLADI U SRBIJI I CRNOJ GORI

Mnogi od mladih koji danas žive u Srbiji i Crnoj Gori doživeli su nekoliko promena tokom odra-stanja u periodu krize i ratova. Mladi se danas često osećaju nesigurno u vezi sa svojom budu-ćnošću, s obzirom na to da se u zemlji i dalje odvijaju dramatične promene u smislu politi-čkih i ekonomskih reformi. Mladi Srbije i Crne Gore drže ključ budućnosti zemlje i njihov zdr-av razvoj je od ključne važnosti za uspeh zem-lje. UNICEF je trenutno angažovan na pružanju doprinosa razvoju mladih ljudi u aktivne, pro-duktivne, razumne građane kroz svoj Program za mlade iz oblasti zdravstvene zaštite, razvoja i participacije. Ovaj program uključuje kompo-nentu društvene mobilizacije i komunikacije ko-ja podstiče razvoj organizacija građanskog dru-štva usredsređenih na učešće mladih. Poseban naglasak stavlja se na podsticanje mira i tole-rancije, razvoj socijalnih i zdravstvenih usluga za mlade, propagiranje zdravog načina života i zalaganje za odgovarajući okvir nacionalne po-litike koji bi odgovarao potrebama mladih. U uspehe ovog programa spada osnivanje multi-etničkih omladinskih klubova na jugu i jugoza-padu Srbije, češće testiranje i informisanje mla-dih u vezi sa sidom, kao i obuka mladih i pedago-ga u oblasti reproduktivnih zdravstvenih usluga.

Što se tiče zdravstvenih usluga, važno je po-krenuti i podržati osnivanje savetovališta za mlade koja će podsticati holistički pristup i biti otvorena za sva relevantna pitanja koja mogu da poboljšaju kvalitet njihovih života. Pored to-ga, potrebni su i edukacija u vezi s posledicama uživanja narkotika, o HIV/AIDS–u, kao i uključi-vanje lekara i zdravstvenih institucija u obrazo-vne programe u školama. Takođe je potrebno finansiranje i podsticanje programa borbe pro-tiv štetnih navika i edukacija volontera kako bi se takvii programi uveli u škole. Konačno, na lokalnom nivou potrebno je stvo-riti društveni i kulturni ambijent koji će biti u sk-ladu s potrebama mladih, kao i podržati i podsti-cati osnivanje omladinskin centara koji će organi-zovati različite aktivnosti za mlade i s mladima.

1.2.5. Rešavanje problema izbeglica i interno raseljenih lica120

Vlada Srbije usvojila je 2002. Nacionalnu strate-giju za rešavanje problema izbeglica i interno raseljenih lica. Ta Strategija predlaže dva gla-vna, paralelna pravca za rešavanje problema iz-beglica i interno raseljenih lica, kako bi se obe-zbedili uslovi za povratak, odnosno uslovi za njihovu integraciju u lokalnu sredinu.

BOKS 39. UNHCR I IZBEGLICE

Visoki komesar UN za izbeglice (UNHCR) imao je izuzetno veliki uticaj u pružanju pomoći iz-beglicama i interno raseljenim licima u Srbiji i Crnoj Gori u vezi s pronalaženjem trajnih reše-nja. UNCHR se aktivno zalagao za prava interno raseljnih lica i izbeglica i borio se za obezbeđe-nje poštovanja i dostojanstva za ovu ugroženu grupu stanovnika. Tragajući za održivim reše-njima UNHCR je radio na dobrovoljnom povrat-ku izbeglica u Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu, isto kao i na povratku interno raseljenih lica na Kosovo, tamo gde je to bilo moguće. Posle 1996, UNHCR je direktno pomagao povratak u Bosnu i Hercegovinu, kao i u Republiku Hrvat-sku. Preko 1.800 traktora prevezeno je do kuća povratnika u Hrvatsku, a za stotine porodica organizovan je preko UNHCR prevoz pokućs-tva. Oko 70.000 Srba vratilo se u Hrvatsku, a mnogima od njih u tom procesu korisno su po-služili saveti UNCHR. Pored toga, tokom posle-dnjih 10 godina UNHCR je uspešno preselio 20.000 izbeglica iz ovog i drugih regiona.

Aktivnosti u vezi s povratkom odnose se pr-venstveno na stvaranje efikasnih mehanizama za povratak imovine i prava, kao što su bezbe-dnost i pravna sigurnost potencijalnih povratni-ka. Ovo se posebno odnosi na dobrovoljan i be-zbedan povratak interno raseljenih lica na Ko-sovo i Metohiju. Da bi se izbeglice i interno raseljena lica adekvatno integrisali u društveni i ekonomski život u Srbiji, bitno je obezbediti odgovarajuće ekonomske uslove za njihovu integraciju, što znači trajno rešenje bitnih egzistencijalnih pro-blema. Ovo se uglavnom odnosi na obezbeđe-

120 Nacionalna konferencija o rešavanju pitanja povratka I inte-gracije raseljenih, Beograd, oktobar 2004.

SNAGA RAZLIČITOSTI

76

nje stanova, posebno za one što žive u kolekti-vnim centrima koji još nisu zatvoreni. Loš kvali-tet kolektivnog smeštaja povećava društvenu izolaciju, otežava dostupnost informacija, pri-stup tržištu rada i raznim društvenim instituci-jama i time značajno doprinosi daljem siroma-štvu i inerciji.

BOKS 40. DOMOVI ZA IZBEGLICE

U periodu od 1997. do 2004, izgrađeno je pre-ko 2.500 stambenih jedinica, a 3.000 izbegli-čkih porodica dobilo je pomoć u vidu građevi-nskog materijala. Očekuje se da će iduće godi-ne biti izgrađeno još 1.000 stambenih jedinica; osam kolektivnih centara pretvoreno je u do-move za stare, koji mogu da prime više od 600 starih izbeglica. U istom tom periodu u okviru programa oslanjanja na sopstvene snage, dode-ljena je pomoć u naturi za više hiljada lica i odobreno je skoro 15.000 mikro kredita, dok je 1.200 lica pohađalo kurseve za stručnu obuku. Društvene, zdravstvene i obrazovne institucije, uz podršku međunarodnih agencija, pružale su redovne usluge izbeglicama u Srbiji. Veći broj nevladinih organizacija, udruženja i pojedinaca obezbedio je značajnu pomoć za izbeglice u Srbiji kroz različite humanitarne programe i inicijative, čime je olakšan process integracije.

Izvor: Nacionalna konferencija o rešavanju problema povratka i integracije raseljenih lica, Beograd, oktobar 2004.

Uprkos ovim aktivnostima i uspesima, po-trebno je uraditi mnogo više kako bi se obe-zbedile efikasna i nesmetana integracija izbe-glica i interno raseljenih lica u ekonomski, dru-štveni i kulturni život Srbije121:

� državne i međunarodne agencije, razvojne ili humanitarne, trebalo bi da identifikuju mehanizme za lokalnu integraciju najugro-ženijih izbeglica i interno raseljenih lica;

� zapošljavanje i stručna obuka, kao bitni za sve ugrožene grupe, a posebno za izbeglice i interno raseljena lica, koji poseduju "druš-tveni kapital", odnosno kvalifikacije i resurse;

� razvojni programi treba da sadrže trajna rešenja kako bi se zadovoljile hitne potre-be najugroženijih pripadnika društva, iz-beglica i interno raseljenih lica;

121 Andrzej Mirga and Nicolae Gheorghe, The Roma in the

Twenty–First Century: A Policy Paper, Prinston, 1997.

� budući programi treba da poklone dužnu pažnju kategoriji izbeglica u privatnom smeštaju;

� nacionalna stambena politika treba da uk-ljuči rešavanje stambenih problema izbe-glica i interno raseljenih lica u okviru ši-reg sistema socijalnih i pristupačnih sta-nova. Stambeni projekti treba da budu usaglašeni s projektima zapošljavanja;

� podstiču se donatori i razvojne agencije da razmotre mogućnosti za nastavak pro-grama namenjenih najugroženijim grupa-ma izbeglica i lokalnog stanovništva i po-sle povlačenja humanitarnih organizacija;

� udruženjima izbeglica i interno raseljenih lica treba pružiti priliku da na redovnoj osnovi učestvuju u koordinaciji projekata integracije;

� deci izbeglicama treba pružiti mogućnosti da uče i sačuvaju tradiciju svog rodnog kraja;

� imajući u vidu broj interno raseljenih lica koja žive u siromaštvu, rešavanje njihovih ekonomskih i socijalnih problema mora da bude uključeno u sprovođenje PRSP, posebno kroz projekte koji će smanjiti njihovu zavisnost od humanitarne pomoći i pomoći interno raseljenim licima da ra-zviju samodovoljnost kroz oslanjanje na sopstvene snage.

Odredba Rezolucije 1244 Saveta bezbedno-sti, u vezi sa sigurnim povratkom interno rase-ljenih lica na Kosovo i Metohiju predstavlja obavezu. To znači garantovanje prava na život, slobodu kretanja i druga građanska, verska i nacionalna prava i slobode i obezbeđenje nor-malnih uslova života. Imajući u vidu preovlađujuću bezbednosnu situaciju i nepostojanje uslova za održivu rei-ntegraciju, uključujući i nasilje iz marta 2004, kao i činjenicu da je do sada, od 29.000 zahte-va za povraćaj imovine zakonitim vlasnicima, samo 5.000 osoba i ostvarilo to pravo, "pravo na povratak" interno raseljenih lica za sada, na-žalost, predstavlja samo mrtvo slovo na papiru.

1.2.6. Poboljšanje socio–ekonomskog položaja Roma

Poboljšanje socio–ekonomskog položaja Roma bitno je za njihovu integraciju u društveni i ekonomski život zemlje. Politike usmerene ka


77

poboljšanju socio–ekonomskog položaja Roma treba da uzmu u obzir različitu kulturu i tradi-ciju Roma. Nekoliko istraživanja upozorava da integracija može da dovede do asimilacije, tj. da se u tom procesu Romi izlažu riziku da izgu-be svoje prepoznatljive etničke/kulturne kara-kteristike122. Shodno tome, koncept integracija treba da se zasniva na dva paralelna procesa123:

� poboljšanje socio–ekonomskih uslova ži-vota do nivoa koji će značiti izlazak iz si-romaštva i postizanje prosečnog životnog standarda šire zajednice;

� poboljšanje uslova za razvoj nacionalnog identiteta Roma, tj. sprečavanje asimilacije kao posledice mera koje preduzima država.

Obrazovanje je od ključne važnost i za razvoj mogućnosti Roma i stoga mu se mora dati najvi-ši prioritet. Prema Regionalnom izveštaju o hu-manom razvoju "Romi u Srednjoj i Istočnoj Evropi, izbegavanje zamke zavisnosti" (2003), nizak obra-zovni nivo Roma nije samo posledica "isključivo-sti struktura obrazovnih sistema". On takođe od-ražava ograničeno znanje jezika domicilnog sta-novništva, prihode nedovoljne za kupovinu ode-će i knjiga deci, kao i važnu ulogu romske dece u ostvarivanju porodičnog prihoda. S obzirom na multidimenzionalnost ovog problema, inicijati-ve obrazovne politike često nisu postizale uspeh. Predškolsko obrazovanje je od ključne važ-nosti za povećanje obrazovnih mogućnosti ro-mske dece (HDR o Romima, 2003). Jačanje po-drške predškolskom obrazovanju centralna i opštinska vlast treba da tretiraju kao prioritet. Nevladine organizacije bi trebalo da imaju važ-nu (mada dopunjujuću) ulogu. U skladu s nacr-tom Nacionalne strategije za integraciju i osnaže-nje Roma u Srbiji (u daljem tekstu: nacrt Strate-gije), a imajući u vidu da Romi u svojim naselji-ma govore svojim jezikom, naglasak u predško-lskom i osnovnom obrazovanju treba da se sta-vi na (dvojezičnu) nastavu kako bi se olakšalo brzo uključivanje romske dece u matični obra-zovni sistem. Pored toga, pošto je nedovoljno obrazovanje povezano sa siromaštvom, moraju se promeniti politike u vezi s budžetskim ras-hodima za obrazovanje. Prema nacrtu Strategi-je, takva podrška trebalo bi da uključi obezbe-đenje besplatnog prevoza za učenike koji žive

122 Bašić G. Jakšić B, 2002. 123 Kvalitetno obrazovanje za sve – izazovi reforme obrazovanja u

Srbiji. Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije, 2004, str. 211.

u naseljima udaljenim od predškolskih instituci-ja i osnovnih škola, besplatne obroke u tim in-stitucijama, obezbeđenje pristojne odeće i bes-platnih udžbenika. Ministarstvo prosvete i sporta razvilo je i ve-ći broj preporuka u vezi s obrazovanjem Roma:

� usvajanje strategije za upis romske dece u osnovnu školu,

� razvoj obrazovnih programa u cilju unapr-eđenja obrazovanja Roma,

� obuka nastavnog osoblja za rad s romsk-om decom.

Ovako zamišljena strategija za poboljšanje obrazovanja Roma usmerena je ka uključivanju ove grupe u redovan obrazovni sistem i obe-zbeđenje kontinuiteta i kvaliteta obrazovanja, razvoja tolerancije i poštovanja razlika u okviru šire zajednice, isto kao i negovanje kulturnog identiteta Roma. U vezi s ovim, Ministarstvo je već preduzelo sledeće aktivnosti124:

� pozitivnu diskriminaciju prilikom upisa ro-mskih učenika i studenata u škole i na univerzitete,

� obezbeđenje besplatnih udžbenika za si-romašnu romsku decu,

� finansiranje 74 školska projekta namenje-na stvaranju uslova za kvalitetniji rad s Romima (koji obuhvata ukupno 6.500 ro-mskih učenika).

Prema nacrtu Strategije, aktivnosti u vezi sa zapošljavanjem trebalo bi da se usredsrede na strukture koje pružaju podršku romskim predu-zetnicima, kao i na osnivanje i razvoj malih i srednjih preduzeća u vlasništvu Roma. Imajući u vidu niži obrazovni nivo i stručne kvalifikacije među Romima, politika zapošljavanja trebalo bi da se usmeri na programe sticanja kvalifikacija i obuke kako bi se Romima omogućilo da se u potpunosti uključe u privredu. Pošto je zapo-šljavanje blisko povezano s obrazovanjem, akti-vnosti u cilju povećanja stepena zaposlenosti Roma treba sinhronizovano da se planiraju i preduzimaju. Međutim, s obzirom na to da ob-razovni proces dugo traje, neke mere bi trebalo odmah preduzeti. U to pre svega spada priku-

124 Zakon o službenoj upotrebi jezika predvideo je primat sr-

pskog jezika umesto ranije jednakosti službenih jezika, dok je za-konodavstvo u oblasti obrazovanja ukinulo pravo na obrazovanja na manjinskim jezicima na univerzitetskom nivou, a uvedena su i značajna smanjenja subvencija manjinskim medijima i kulturi.

SNAGA RAZLIČITOSTI

78

pljanje relevantnih podataka o tržištu za proi-zvode koje Romi tradicionalno proizvode, po-sle čega bi se mogle osnovati male radionice u područjima u kojima bi Romi mogli u njih da se uključe (PRSP, 2003). Imajući u vidu izuzetno loše uslove stanova-nja velikog dela romskog stanovništva, rešava-nje ovog problema trebalo bi da se smatra pri-oritetnim zadatkom. Glavni cilj integracije rom-skih naselja jeste obezbeđenje osnovnih uslova kao što su pristup osnovnim javnim uslugama i infrastrukturi. S obzirom na to da je većina ro-mskih naselja nelegalno podignuta, Ministars-tvo urbanizma i građevine i lokalne vlasti treba-lo bi da se potrude da nađu rešenje za legaliza-ciju tih naselja. U slučajevima kada je relativno jednostavna i brza legalizacija moguća (u skla-du s postojećom zakonskom regulativom), pa-ralelno treba pokrenuti programe integracije i unapređenja. U naseljima u kojima je već izvr-šena legalizacija imovine, treba da se pokrenu projekti (nacrt Strategije) za unapređenje uslo-va života (unapređenje/izgradnja osnovne infra-strukture: vodovod, kanalizacija, dovod elektri-čne energije, putevi, uklanjanje smeća). Uključenje svih Roma u sistem zdravstvene zaštite treba da bude krajnji cilj reforme sistema zdravstvene zaštite (Romski HDR, 2003). Neki de-lovi romske populacije trebalo bi da budu eduko-vani u pogledu odgovornijeg odnosa prema zdra-vstvenoj zaštiti. U ove programe treba uključiti i Romsko osoblje, kako bi se izbegao eventualni diskriminatorski odnos medicinskog osoblja prema učesnicima. Zbog nepostojanja sistemat-skih lekarskih pregleda, usled vi stope nezapo-slenosti i velikog broja dece koja ne pohađaju škole, moraju se organizovati preventivni i re-dovni lekarski pregledi. I u ovom pogledu pre-dnost treba dati unapređenju uslova stanovanja Roma, uključujući infrastrukturu i uklanjanje smeća. U velikim naseljima bez zdravstvenih in-stitucija (npr. ambulanta), takve strukture treba da se osnuju bar privremeno (nacrt Strategije).

2. ODGOVORI POLITIKE UPRAVLJANJA Povećanje kulturne i etničke participacije i zastupljenosti na nacionalnom i lokalnom nivou, u zakonodavstvu, medijima i obrazovnom sistemu

Najvažnije manjine u Srbiji jesu etničke i jezi-čke manjine – zajednice čiji su pripadnici nasta-

njeni na teritoriji Srbije i imaju njeno državlja-nstvo od rođenja, tako da se ne mogu klasifiko-vati kao manjine koje se strogo definišu kao starosedelački narod. Srbija ne predstavlja kraj-nju destinaciju ekonomske i drugih vidova mi-gracija tako da ne postoji ni ova kategorija ma-njina ukoliko tako ne tretiramo izbeglice iz Bo-sne i Hrvatske (koji su skoro isključivo srpske nacionalnosti) kao i imigrante. Ova grupa, koja broji preko pola miliona pripadnika, ne može se realno svrstati u tradicionalnu kategoriju manjina u kontekstu multikulturalizma, budući da su njihov jezik, nacionalni identitet i običaji isti, ili veoma slični običajima i identitetu sta-novnika Srbije, mada postoje teškoće u procesu njihove integracije u lokalne zajednice, pose-bno u oblastima u kojima postoje etničke i jezi-čke različitosti. Izazov multikulturalizma u Srbiji uglavnom se sastoji od izgradnje sistema koji će omogu-ćiti etničkim i jezičkim manjinama da uživaju potpunu slobodu izbora kulture i da razvijaju i unapređuju svoje specifičnosti u interesu stva-ranja neophodnih pretpostavki za nesmetani ekonomski i društveni razvoj Srbije, bez etnič-kih sukoba i diskriminacije – tj. izgradnju drža-ve koju će svi, uključujući i manjine, smatrati kao svoju. Zaštita, očuvanje i razvoj kulturnih, jezičkih i etničkih specifičnosti neosporno su bili karak-teristika života u Srbiji posle II svetskog rata. Ustavi Srbije i njenih autonomnih pokrajina, krivični zakon i zakonodavstvo u oblasti kultu-re, obrazovanja i upotrebe jezika uvek su štitili ovu raznolikost. Time je multikulturalizam u Sr-biji bio zaštićen ne samo zakonski već i kroz postojanje dobro razvijenog institucionalnog sistema, delimično finansiran iz budžeta i u slu-žbi unapređenja multikuturalizma. U periodu kada su pokrajine uživale veću nezavisnost u organizovanju vlasti, tamo je izgrađen širok spektar institucija za unapređenje multikultura-lizma tako da su se institucionalni i zakonski okviri mnogo više razvili u Vojvodini (u prošlo-sti i na Kosovu) nego u Centralnoj Srbiji. Uprkos postojanju sličnih ustavnih i zakonskih okvira u Centralnoj Srbiji, manjine koje su tamo živele imale su znatno manje prostora za očuvanje i razvoj svojih specifičnih kultura, što je imalo posebno negativan efekat na zajednice bugarskih i vlaških etničkih manjina.


79

Za vreme vladavine Slobodana Miloševića, autonomija pokrajina bila je značajno smanje-na, a na Kosovu je i direktno ukinuta. Ukidanje autonomije koju su uživale pokrajine teklo je paralelno s procesom pravne i materijalne ero-zije prava manjina u oblasti obrazovanja, upotr-ebe jezika i prava na informisanje na sopstve-nim jezicima125. Posle pada Miloševićevog režima, država je sprovela niz mera usmerenih ka konsolidaciji zakonske i stvarne jednakosti manjina i većine. Normativni okvir unapredio je Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, koji regu-liše pojedinačna i kolektivna prava manjina kao i njihovo pravo da se razlikuju od većine, sve na savremen način i u skladu s najvišim međunaro-dnim standardima. Država je takođe pristupila konvencijama Saveta Evrope koje se odnose na manjine i na njihova prava i zaključila je sa su-sednim zemljama veći broj sporazuma u vezi sa zaštitom nacionalnih manjina.

Zakon o zasnivanju i nadležnostima autono-mne pokrajine i novi zakon o lokalnoj samo-upravi daju šira ovlašćenja lokalnim organima vlasti i autonomnoj pokrajini u vezi sa zaštitom i jačanjem prava manjina. U Srbiji tradicionalno postoji relativno do-bro razvijen i po mnogim elementima u upore-dnom pravu egzemplarni sistem priznavanja i zaštite manjina. Pored nedovoljne harmonizaci-je nekih propisa, malo nedostataka se uopšte-no može naći u ustavnim i zakonskim odredba-ma koje regulišu status etničkih, jezičkih i ver-skih manjina. Problem je u njihovoj neujedna-čenoj i pogrešnoj primeni, što je zapazila i me-

125 Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma dao je primat sr-

pskom jeziku umesto ranije jednakosti službenih jezika, zakonima iz oblasti obrazovanja ukinuto je pravo na obrazovanje na manjins-kim jezicima na univerzitetskom nivou, a došlo je do značajnih sman-jenja u pogledu finansiranja medija i kulturnih aktivnosti manjina.

126 Informacije o osnovnom obrazovanju s posebnim osvrtom na ob-razovanje pripadnika nacionalnih manjina u AP Vojvodini u školskoj 2003/ 2004, godini. Pokrajinski sekretarijat za prosvetu i sport, maj 2004.

đunarodna zajednica. Kritičari kažu da u Srbiji postoji nedovoljna tradicija i da se propisi če-sto usvajaju uz malo stvarne rešenosti i ozbi-ljne namere da se u praksi sprovode. Naravno, pitanja povezana s primenom zakona ne odno-se se samo na zakone koji regulišu pitanja raz-voja i unapređenja multikulturalizma. Kao veći-na zemalja u tranziciji, Srbija se suočila s pro-blemom uspostavljanja pravne države i pošto-vanja tog principa. OBRAZOVANJE

U oblasti predškolskog i osnovnog obrazova-nja, zakoni se u velikoj meri poštuju, naročito u Vojvodini, u kojoj postoji sistem predškolskog i osnovnog obrazovanja na šest jezika; roditelji odlučuju na kojem jeziku će deca pohađati na-stavu, na njihovom maternjem, ili na srpskom. U Vojvodini postoje i brojne srednje škole u kojima se nastava odvija na manjinskim jezici-ma, mada ih pohađa manje učenika nego kada

su u pitanju osnovne škole, a još nije organizo-vana ni nastava na hrvatskom jeziku. Zahvalju-jući učešću predstavnika mađarske manjine u pokrajinskoj vladi, srednjoškolsko obrazovanje na mađarskom značajno je prošireno tokom poslednje dve godine; otvorene su dve nove specijalizovane srednje škole kao i stručna sre-dnja škola na mađarskom, a otpočelo je i izvo-đenje nastave na mađarskom jeziku u Banatu. 127 Izvan Vojvodine, osnovno i srednje obrazo-vanje na jezicima manjina postoji samo u Bosi-legradu (na bugarskom) i u Bujanovcu i Preševu (na albanskom). Međutim, tamo gde se to traži i gde postoji najmanje 15 dece po razredu koja žele da pohađaju nastavu na svom jeziku, pro-svetne vlasti su zakonski obavezne da takvu nastavu i organizuju. Čak i kada je broj dece

127 Informacije o srednjoškolskom obrazovanju s posebnim

osvrtom na obrazovanje pripadnika nacionalnih manjina u AP Vojvodini u školskoj 2003/2004. godini. Pokrajinski sekretarijat za prosvetu i sport, maj 2004.

TABELA 18. Osnovno obrazovanje u Vojvodini po jezicima za školsku 2003/2004. godinu126

JEZIK Srpski Mađarski Slovački Rumunski Ruski Hrvatski

Broj opština s časovima na navedenom jeziku 45 27 13 9 3

Kula, Vrbas, Žabalj 1

Subotica

Broj škola 326 78 18 18 3 4

Broj učionica 6946 978 170 94 37 5

Broj učenika 155,817 18,525 3,382 1,523 693 72

SNAGA RAZLIČITOSTI

80

manji od zakonom predviđenog minimuma, ka-da Ministarstvo prosvete (u Centralnoj Srbiji), ili Pokrajinski sekretarijat za prosvetu (u Vojvo-

dini) izdaju odobrenje, nastava se organizuje na manjinskim jezicima, uprkos dodatim budžets-kim rashodima.

BOKS 41. OSNOVNO OBRAZOVANJE MANJINA

Nastava na jednom od jezika nacionalnih manji-na organizovana je u više od 120 osnovnih ško-la u Vojvodini. U 18 od 344 osnovne škole, ma-njinski jezik je jedini jezik koji je u upotrebi. Ukupno 18.525 učenika pohađa nastavu na ma-đarskom jeziku, što čini oko 80% od ukupnog broja mađarske dece. Ukupno 3.272 (73%) dece pripadnika slovačke manjine pohađa nastavu na svom jeziku. Što se tiče Rumuna, 1.338 (58%) učenika pohađa nastavu na maternjem jeziku.

Nastavu na rusinskom pohađa ukupno 627 (50%) osnovaca. Samo 72 deteta u četiri razreda pohađa nastavu na hrvatskom jeziku; razlog za ovako mali odziv jeste to što je ova zajednica zvanično priznata za nacionalnu manjinu tek posle pada Miloševićevog režima, tako da je na-stava na hrvatskom otpočela 2002. godine. Učenici koji ne pohađaju nastavu na svom ma-ternjem jeziku, imaju na raspolaganju fakultati-vne časove tog jezika.

Nastava na višim školama i univerzitetima u Srbiji uglavnom se izvodi na srpskom jeziku. Nastavnici manjinskih jezika obrazuje se na odgovarajućim katedrama Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu i Filološkog fakulte-ta Univerziteta u Beogradu (mađarski jezik i književnost, rumunski, rusinski, slovački, buga-rski itd.). Visoko obrazovanje delimično ili u celini na mađarskom jeziku stiče se na nekim višim školama i fakultetima u Vojvodini: Arhite-ktonskom i Ekonomskom fakultetu u Subotici, Učiteljskom fakultetu u Somboru, Višoj tehni-čkoj školi u Subotici i Višim školama za vaspita-če u Subotici i Novom Sadu. Nedostatak primećen u praksi, u vezi s pri-menom propisa koji regulišu obrazovanje, jeste to što prosvetne vlasti uprkos jasnoj zakonskoj obavezi, čine malo u smislu uvođenja novih sa-držaja koji bi podsticali multikulturalizam u ok-viru redovnih programa – kao što bi bilo odva-janje više vremena za upoznavanje s kulturama i tradicijama manjina u Srbiji. Ovaj sadržaj ne postoji ni u srpskim školama ni u školama na manjinskim jezicima. Istraživanja su nažalost pokazala da je među decom školskog uzrasta

postojanje tolerancije prema drugima veoma nisko, te bi takvi programi mogli da pomognu u smanjenju predrasuda koje su razlog mnogih etnički motivisanih ispada. U prethodnoj Jugoslaviji, časovi "lokalnog jezika" (jezika brojne manjine koja živi u odre-đenoj opštini) bili su obavezni u srpskim škola-ma, isto kao što su srpski morala da uče deca koja su pohađala škole na manjinskim jezicima. Ova praksa je devedesetih ukinuta, a srpski je postao obavezan, što je označilo kraj jedne vi-šedecenijske tradicije i smanjilo mogućnosti dece iz većinske grupe da se upoznaju s kultur-om manjinskih naroda. Učenje jezika pomaže deci da lakše komuniciraju, što podstiče konta-kte, a indirektno i drugarstvo, pošto interkultu-ralizam i multikulturalizam mogu da postanu vrednosti u pravom smislu te reči samo kada kulturni uticaji idu u oba pravca i kada se prot-ok ideja i kultura odvija na ravnopravnoj osnovi. Pristup nacionalističkog režima u Srbiji de-vedesetih bio je drugačiji: državna politika, škole i mediji isticali su ideju da je srpski narod pošteniji, hrabriji i vredniji od drugih, a da svi ostali ugrožavaju Srbe i njihove interese. Sho-

TABELA 19. Srednje obrazovanje u Vojvodini po jezicima za školsku 2003/2004. godinu125 JEZIK Srpski Mađarski Slovački Rumunski Rusinski

Broj opština sa razredima na navedenom jeziku 39 12 2

B.Petrovac, Kovačica2

Alibunar, Vršac 1

Kula

Broj škola 115 35 2 2 1

Broj učionica 2,634 297 13 8 4

Broj učenika 72,000 6,783 341 187 67


81

dno tome, potreba Srba u Srbiji da uče ili govo-re bilo koji jezik izuzev sopstvenog odbacivana je, posebno kada su u pitanju manjinski jezici. Generacije učenika obrazovane su u takvoj dru-štvenoj atmosferi i u skladu s tako formulisa-nim programima; čak su i programi namenjeni

manjinama glorifikovali srpski narod, a u po-tpunosti ignorisali njihovu sopstvenu tradiciju. Nije nikakvo čudo što su manjine počele da zbi-jaju redove i da osećaju odbojnost prema srps-kom jeziku, kulturi i umetnosti, što je dovelo do pojave getoizacije nacionalnih manjina.

BOKS 42. OBRAZOVANJE U SRBIJI I CRNOJ GORI DANAS

Uprkos visokoj stopi upisa dece u Srbiji i Crnoj Gori u osnovne škole, neke grupe još nemaju pristup obrazovanju, ili onome što bi se moglo smatrati "kvalitetnim obrazovanjem". Takve gr-upe uključuju decu interno raseljenih lica i iz-beglica, Rome i Vlahe, decu s posebnim potre-bama, decu sa sela i iz nerazvijenih područja. Pored toga, od devedesetih godina, prosvetni sistem u Srbiji i Crnoj Gori bio je u stanju pro-padanja i zapuštenosti usled značajnog osipa-nja stručnog, odnosno povećanog broja nedo-voljno kvalifikovanog kadra. Prisutan je i nedo-statak motivacije prosvetnih radnika izazvan malim platama, pogoršanjem njihovog društve-nog statusa i zastarelim pedagoškim metoda-ma. UNICEF je u saradnji s nekoliko partnera 2002. otpočeo Program pristupa kvalitetnom obrazovanju u cilju rešavanja ovih problema i omogućavanja obrazovanja za sve. UNICEF želi da obezbedi da sva deca bez obzira na etničku pripadnost, posebne potrebe, siromaštvo, nasi-lje, zloupotrebu i eksploataciju, dobiju kvatlite-tno obrazovanje. Ovaj program se usredsređuje na stvaranje nastavnog kadra za obrazovanje za demokratiju i građansko društvo, koje pomaže

u podsticanju mira i novih vrednosti u procesu tranzicije ka demokratiji i zdravom načinu živo-ta. Taj program stavlja poseban naglasak na učešće, kreativnost i samopoštovanje, a podsti-če i nastavne planove u čijem središtu se nalazi dete, kao i aktivno učenje/nastavu zasnovane na participaciji. Takođe su uloženi napori u ci-lju obezbeđenja odgovarajućih uslova i za decu i za nastavno osoblje. Obrazovanje za demokra-tiju i aktivni metodi učenja/nastave uključeni su u obrazovni sistem kao deo reformskog procesa. Fond UNDP za izgradnju kapaciteta uklju-čio je i pružanje pomoći srpskom Ministarstvu prosvete i sporta kako bi se unapredio obrazo-vni sistem. Taj sistem obuhvata 20 odsto stano-vnika Srbije, učenika, studenata i zaposlenih u prosveti. On zbog toga igra veoma važnu ulogu u obezbeđenju multikulturnog okvira za budu-će generacije i jačanje humanih resursa potre-bnih za ekonomski oporavak i društvene pro-mene. Fond za izgradnju kapaciteta pomogao je Ministarstvu prosvete i sporta Srbije u res-trukturiranju sistema kako bi se unapredili kva-litet, upravljanje, finansijsko upravljanje, učešće zainteresovanih strana, prihvatanje etničkih, kulturnih i jezičkih razlika i stručni nivo nastave.

SLUŽBENA UPOTREBA JEZIKA I PISMA

U Srbiji, posebno u njenim pokrajinama, posto-ji duga tradicija službene upotrebe jezika naci-onalnih manjina. Najveći napredak u ovoj obla-sti ostvaren je sedamdesetih godina, paralelno s jačanjem pokrajinskih autonomija i ovlašće-nja. Hiljade sudskih sporova vođeno je isključi-vo na mađarskom jeziku (uglavnom na severu Vojvodine). Tendencija podsticanja korišćenja više od jednog jezika u Srbiji naglo je prekinuta sredinom osamdesetih kada su pokrajinski za-koni ukinuti, a usvojen novi Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma (1991)128. Iako većina

128 Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma, Sl. glasnik RS, br. 45/1991.

odredbi nije sadržavala ograničenja u pogledu službene upotrebe manjinskih jezika, novi za-kon je gotovo u potpunosti primenjivan na na-čin koji je potpuno ukinuo upotrebu manjins-kih jezika u sudovima i državnoj upravi. Odred-ba koja predviđa obavezno prevođenje na srp-ski svih dokumenata iz prvostepenog postupka vođenih na manjinskim jezicima, dovela je do toga da se sve ređe i ređe koristilo pravo na službenu upotrebu jezika nacionalnih manjina; u Vojvodini su sudski i upravni postupci na ma-njinskim jezicima skoro u potpunosti nestali. Država je takođe aktivno obeshrabrivala kori-šćenje manjinskih prava koja su i dalje bila za-

SNAGA RAZLIČITOSTI

82

garantovana Ustavom i zakonom. Ova negati-vna politika javila se u mnogim vidovima: nisu obezbeđivana odgovarajuća dodatna sredstva za lokalne i centralne vlasti na teritorijama gde je bila moguća upotreba manjinskih jezika; pre-vodilačke službe su raspuštene; znanje lokalnih jezika koji su u službenoj upotrebi više nije bilo uslov za zapošljavanje; nije se sprovodio nad-zor nad primenom Zakona o službenoj upotre-bi jezika itd. Pravo na službenu upotrebu ma-njinskih jezika nikada nije formalno ukinuto, ali većina državnih organa vlasti u kojima bi to pravo moglo da se koristi jednostavno nije ko-ristila nijedan manjinski jezik. U 35 od 44 vo-jvođanske opštine, kao i u gradu Novom Sadu, jedan ili više manjinskih jezika bili su u službe-noj upotrebi (pored srpskog, zvaničnog jezika koji se koristio na celoj teritoriji Srbije). Alban-ski i bugarski bili su priznati kao zvanični jezici u dvema opštinama na jugu Srbije, odnosno u istočnoj Srbiji. U praksi, Zakon o službenoj upo-trebi (manjinskih) jezika primenjivan je samo parcijalno – uglavnom u opštinama u kojima su nacionalne manjine kontrolisale lokalnu vlast. Prema zakonu, u svim oblastima gde je je-zik nacionalne manjine u službenoj upotrebi, svi javni natpisi (nazivi gradova i ulica, saobra-ćajni znaci, nazivi organa uprave) treba da budu dvojezični – na srpskom i na odgovarajućem manjinskom jeziku. Predviđene su oštre kazne za prekršioce ovih propisa. Uprkos tome što su neki organi vlasti ignorisali ove odredbe, niko nikada zbog tih prekršaja nije krivično gonjen. Od 2002. godine, lokalne vlasti u Vojvodini zadužene su za nadzor službene upotrebe jezi-ka i pisma kao i za regulisanje službene upotre-be jezika i pisma nacionalnih manjina na svojoj teritoriji. Nadzor je počeo da se sprovodi, a iz-dati su i propisi koji bliže uređuju tu mate-riju129. Redovni nadzor je poboljšao situaciju u praksi, postavljene su stotine dvojezičnih ozna-ka, štampani su dvojezični formulari, državni činovnici su počeli da uče manjinske jezike itd. Međutim, uprkos značajnom napretku, ostaju neke slabosti. Još nema dovoljno sredstava za prevođenje, kao što nema ni dovoljno u potpu-nosti obučenog osoblja, a prisutan je i pojedina-čni, ili institucionalni otpor među činovnicima.

129 Odluka Skupštine AP Vojvodine o uređenju izvesnih pita-nja povezanih sa službenom upotrebom jezika i pisama naciona-lnih manjina na teritoriji AVP, Službeni list AVP, br. 8/2003.

INFORMISANJE

Pravo nacionalnih manjina na javno informisa-nje na svojim jezicima u velikoj meri se poštu-je. Postoje radio i TV programi na većini manji-nskih jezika, TV Novi Sad (pokrajinski javni ser-vis) ima programe na ukupno osam jezika, na dva radio i dva TV kanala; pored toga, izlazi je-dan dnevni list na mađarskom, kao i nedeljnici na mađarskom, slovačkom, rumunskom i rusin-skom jeziku, a od ove godine i na hrvatskom i romskom. Svi se uglavnom finansiraju iz budže-ta Vojvodine. Pored pokrajinskih elektronskih i štampanih medija, u celoj Vojvodini postoji i veliki broj lokalnih listova i TV stanica – od kojih se mnogi finansiraju iz budžeta lokalnih vlasti, a imaju programe na jednom, ili na više manjinskih jezika. Prema podacima pokrajinske vlade, 27 opština u Vojvodini ima medije koje finansiraju lokalne vlasti130. Izvan Vojvodine, postoji značajno manje medija na manjinskim jezicima, ali postoji veliki broj privatnih inicija-tiva, posebno u vezi s informisanjem na rom-skom jeziku. Krivično gonjenje kršenja manjinskih prava

Uprkos tome što su neki oblici kršenja manji-nskih prava u Srbiji kažnjivi zakonom, praksa je pokazala da se zaštita koju predviđa krivični za-kon adekvatno ne sprovodi, i da policijski orga-ni, naročito tužilaštvo, uopšteno izbegavaju go-njenje počinilaca krivičnih dela s elementima kršenja manjinskih prava. Neki od tih slučajeva dospeju do očiju javnosti, uključujući i izvešta-vanje o grafitima koji ispoljavaju etničku mrž-nju, etnički motivisane tuče i zabrane Romima da posećuju neka javna mesta, ali policija i tuži-oci ovo često u potpunosti ignorišu, ili ne defi-nišu kao prekršaje koji imaju "etnički karakter". Šovinistički grafiti uglavnom se tretiraju kao ugrožavanje imovine, a etnički motivisane tuče kao izazivanje nereda i nanošenje povreda. Uprkos tome što se stvarni statistički podaci ne otkrivaju, te stoga nije moguće ni proceniti tačne razmere u kojima u ovakvim slučajevima vlasti primenjuju krivični zakon, zvanični izve-štaji i procene nevladinih organizacija ukazuju na to da se ovakvi prestupi veoma retko gone.

130 Izveštaj o regionalnim, opštinskim i privatnim medijima u AVP,

Izvršno veće AVP, juni 2004, str. 37.


83

Principi državne akcije za podsticanje multikulturalizma u Srbiji

Kako bi se obezbedio nesmetani razvoj multi-kulturalizma i širenje slobode izbora uz očuva-nje onoga što je postignuto u oblasti institucio-nalne zaštite razlika u Srbiji, potrebna je prime-na nekoliko osnovnih principa koji će obezbe-diti razvoj multikulturalizma, kao preduslova za stabilan i dugoročan razvoj Srbije kao etnički mešovitog društva. Princip diferencijalnog i inkrementalnog pristupa – usklađivanje s potrebama i mogućnostima

Ljudska prava i slobode su univerzalni i ne zavi-se od rase, pola, društvenog statusa, ili etničke pripadnosti, ili mesta gde je pojedinac rođen ili u kojem živi. Lokalne i nacionalne specifičnosti od najvećeg značaja su za poštovanje, ostvari-vanje i zaštitu ljudskih prava i sloboda, pose-bno u oblasti zaštite i garantovanja jezičkih i kulturnih prava i sloboda. Princip "stvarnih po-treba i mogućnosti" u podsticanju multikultura-lizma u Srbiji, država bi trebalo ozbiljno da shvati i da tome prilagodi zakonski okvir. Mora da postoji potpuna jednakost jezika, posebno u oblastima gde za to postoji stvarna potreba i gde se to može postići. Zakon obezbeđuje širo-ke garancije za službenu upotrebu manjinskih jezika.

BOKS 43.

SLUŽBENA UPOTREBA MANJINSKIH JEZIKA

Rusinski i slovački jezik u službenoj upotrebi su u opštini Bačka Topola koja ima 40.000 stano-vnika, od čega 292 Rusina i oko 200 Slovaka. Obezbeđenje korišćenja ovog prava zahtevalo bi 200–300 činovnika koji govore slovački isto toliko onih što govore rusinski – isto onoliko koliko ima pripadnika tih manjina.

U dve trećine vojvođanskih opština, mađarskoj manjini zagarantovano je pravo na usmenu i pismenu komunikaciju na sopstvenom jeziku sa svim nivoima državne uprave. Međutim, ovo pravo u praksi ne može da se koristi u većini gradova, budući da opštinske vlasti nemaju ni odgovarajući personal, ni odgovarajuće ka-drovske i materijalne mogućnosti; u potpunosti svesni ove situacije, ljudi čak i ne pokušavaju

da koriste rečena prava. To znači da država, kada je zakonski regulisala ovo pitanje, nije uzela u obzir realne potrebe i mogućnosti za ostvarivanje prava na upotrebu maternjeg jezi-ka – ono je zvanično zagarantovano, ali u stvari postoji veoma mala mogućnost za upotrebu manjinskog jezika ili pisma u službene svrhe. Odgovarajući princip stoga bi bilo diferenci-jalno i inkrementalno ostvarivanje ovih prava, u zavisnosti od potreba lokalnog stanovništva i mogućnosti organa vlasti, odnosno povezivanje ostvarivanja izvesnih prava s koncentracijom manjinskog stanovništva. Ostvarivanje nekih prava može lako da se garantuje (višejezične oznake ulica), dok neka zahtevaju više sredsta-va. To znači da se neki propisi moraju promeni-ti i da mora da se obezbedi selektivna primena zaštite ili prava. Međutim, ono što se bez pro-mene zakona može učiniti jeste da se u statuti-ma lokalnih vlasti definiše da će se u opštinama u kojima je predviđena službena upotreba ma-njinskih jezika, postepeno prevazilaziti jaz iz-među tog prava i stvarne potrebe i odgovaraju-će materijalne podrške. Time bi se promenila situacija koja se danas opisuje kao "mrtvo slovo na papiru". Takav inkrementalni pristup zauzele su mnoge zemlje (Kanada, Švajcarska, Italija i ostale). Princip "potrebe i mogućnosti" trebalo bi da se primeni i u drugim oblastima značaj-nim za podsticanje multikulturalizma. U sferi obrazovanja, tamo gde postoji velika i koncen-trisana manjina, prirodno je obezbediti potpu-nu nastavu na manjinskom jeziku, dok je tamo gde su grupe manje, poželjniji je princip poste-penog prelaska na nastavu na srpskom jeziku: maternji jezik je u upotrebi u predškolskim us-tanovama, osnovne škole bi bile dvojezične, a srednjoškolsko obrazovanje na srpskom. Ovaj princip bi odgovarao manjinama koje žive rase-jano, u oblastima u kojima se maternji jezik uglavnom koristi u privatnoj komunikaciji. Ovo bi bila možda najbolja opcija za romsko stano-vništvo pošto bi pomoglo njihovoj integraciji u društvo u celini. Primena selektivnog i inkreme-ntalnog principa bila bi svakako dobrovoljna i zasnovana na slobodi izbora, a morala bi i da poštuje princip stečenih prava. Primena ovog principa stoga ne mora da ugrozi postojeće si-steme obrazovanja na slovačkom, rumunskom i rusinskom jeziku, pošto bi to predstavljalo uki-danje stečenih prava u tim zajednicama.

SNAGA RAZLIČITOSTI

84

PRINCIP DECENTRALIZACIJE I AUTONOMIJA

Viši nivo decentralizacije omogućava mnogo fleksibilniju politiku multikulturalizma. U Srbiji postoji mnogo predrasuda u vezi s idejom de-centralizovane države. Uopšte se veruje da je decentralizovana država slaba i da decentraliza-cija i regionalizacija podstiču nacionalizme i se-cesionističke tendencije nacionalnih manjina, dok centralizovani sistem blokira širenje nacio-nalizma i separatizma među njima. U Srbiji je mnogo onih što veruju da država treba da bude obazriva u pogledu decentralizacije pošto je ona slabi, a da centralizovana Srbija predstavlja garanciju stabilnosti i teritorijalnog integriteta, posebno zato što u Srbiji ima toliko mnogo na-cionalnih manjina. Iz analize istorije nekih dr-žava i pravnih sistema lako se može videti da uopšte ne postoji veza između centralizovane države i državne stabilnosti i jačine; ovo je ta-čno i u slučaju multinacionalnih i etnički čistih država; u Evropi, Nemačka, Španija, Belgija, Ve-lika Britanija i Italija spadaju u izrazito decen-tralizovane države, a istovremeno su stabilne i jake; u tim zemljama decentralizacija je mnogo više sredstvo stabilizacije nego znak slabosti, jer bez autonomije Škotske, Baskije, Trentina, pokrajine Alto Adiđe/Južni Tirol i Flandrije, navedene zemlje ili ne bi postojale, ili bi bile stalni izvor sukoba i tenzija u regionu. S druge strane, Francuska, Grčka, Albanija, Belorusija, Ukrajina, Rumunija i Mađarska, pa čak i Srbija donedavno su mogle da se uvrste u zemlje s višim stepenom centralizacije, što uopšte nije značilo da su bile stabilne i jake. Intenzivna centralizacija Srbije, potpuno odbacivanje svih zahteva albanskog stanovništva na Kosovu uz masovno angažovanje policijskih i vojnih snaga u tom delu zemlje nisu učinili ništa u pravcu sprečavanja albanskog puta ka nezavisnosti, ili očuvanja teritorijalnog integriteta Srbije. Odba-civanje federalizacije i krut stav srpskih vlasti u pregovorima dodatno su radikalizovali zahteve Albanaca, te se kompromisno rešenje sada čini daljim nego ikad. Međutim, mere koje su primenjivane posle 2001. i koje su obezbedile veću decentralizaci-ju, pozitivno su uticale za razvoj, unapređenje i zaštitu multikulturne Srbije. Razumno političko rešavanje albanskog problema na jugu Srbije 2001. predstavlja dokaz da je moguće rešiti kri-zu političkim i ekonomskim sredstvima i da de-

centralizacija ne jača centrifugalne sile. Opti-malno rešenje zahteva odgovarajuću ravnotežu u funkcionisanju centralne, regionalne i lokal-nih vlasti. Najbolja provera potrebnog stepena decentralizacije jeste njegova funkcionalnost. Ono što se može bolje uraditi u najboljem inte-resu lokalnog stanovništva, treba da se uradi na lokalnom nivou od strane lokalnih vlasti, ono što je na regionalnom nivou tamo treba i da se sprovodi, a sve što najbolje mogu da obave ce-ntralne vlasti, treba da bude njima prepušteno. Ovo je slično principu subsidijarnosti kakav se praktikuje u Evropskoj Uniji. Postoji veoma ma-lo državnih funkcija (odbrana, spoljna politika, monetarna politika i državna bezbednost) koje moraju da ostanu u nadležnosti centralnih vlasti. DECENTRALIZACIJA I REGIONALIZAM KAO SREDSTVO ZA JAČANJE ILI SLABLJENJE NACIONALIZMA

Dugogodišnja srpska predrasuda da jačanje na-dležnosti regionalnih i lokalnih vlasti u multie-tničkim oblastima jača nacionalizam i separati-zam među manjinama takođe se pokazala kao pogrešna. Raspuštanje kosovskog parlamenta 1989. i isključivanje pripadnika albanske manji-ne iz lokalnih organa vlasti na Kosovu, nisu smanjili nacionalizam i separatizam Albanaca, koji su se jednostavno preusmerili na rad izvan okvira zvaničnih institucija. U drugim krajevi-ma, u Vojvodini, 8 opština u kojima većinu ima-ju pripadnici mađarske manjine, kontrolisalo je lokalnu vlast skoro sve vreme posle 1992, pa ipak tamo nije došlo do radikalizacije mađars-kog nacionalizma, ekstremizma ili bilo kakve slične manifestacije. Baš suprotno – ove oblasti su stabilne i predstavljaju primer u pogledu po-štovanja Ustava i zakona, a njihovi postupci su se kritikovali samo u retkim i izuzetnim slučaje-vima. Ne samo što priznavanje autonomije i multikulturalizma, kao i njihovo unapređenje, nisu podstakli nacionalizam i separatizam, već je praksa pokazala i da autonomija može da odigra ulogu u smanjenju nacionalizma. To se lakše vidi na primeru Vojvodine čiji je identitet iz korena vezan za ideju etnički mešovitog, je-zički heterogenog i multikulturnog društva. Ono stoga predstavlja kulturu uključivanja, a ne isključivanja po osnovu jezika. To što su Vojvo-đani, predstavlja deo identiteta i Srba i pripa-dnika albanske manjine u toj oblasti. Tamo gde


85

u multukulturnom i multietničkom okruženju postoje podele po različitim osnovama koje ne koincidiraju, mogućnost grupisanja po etničkim i jezičkim osnovama manje je verovatna. Sna-žan regionalan identitet koji u Vojvodini posto-ji bez obzira na jezik, veru i etničku pripadnost, može da bude sredstvo za ublažavanje negati-vnih, a podsticanje pozitivnih razlika i da pre-dstavlja zajednički imenitelj grupa koje imaju različitu veru, jezik, etnički identitet i kulturu. U periodu kada je Vojvodina uživala visok ste-pen autonomije, kada je na snazi bila politika "nacionalne i jezičke jednakosti", lojalnost ma-njina državi bila je veoma visoka, što je u ne-kim oblastima učvrstilo integraciju i čak dovelo do dobrovoljne asimilacije nacionalnih manjina. "Vojvođanski regionalni identitet" mora, narav-no, da sadrži izvesne unapred definisane vre-dnosti i sadržaje. Moguće je definisati i sprovo-diti afirmativnu politiku i to kroz primenu razli-čitih mera u obrazovanju, kulturnoj politici i u medijima, kako bi se razvijanjem interkulturali-zma "vojvođanskom identitetu" dao sadržaj. Na primer, vojvođanski multukulturni identitet mogao bi da obuhvati sledeće: "poštovanje i ra-zumevanje razlika", "sticanje znanja o jezicima i običajima drugih u Vojvodini", "konsenzualnu demokratiju u vezi s pitanjima koja se odnose na raznolikost", "poštovanje i kult poljoprivrede i života na selu" itd.

BOKS 44.

STVARANJE REGIONALNIH IDENTITETA

U etnički veoma heterogenoj opštini Subotici, na severu Vojvodine (u kojoj živi približno isti procenat Srba, Mađara i Hrvata), jačanje "subo-tičkog" identiteta podrazumeva kulturnu i jezič-ku različitost, ali i uzajamno poštovanje i fuzi-ju, te može da pomogne u ublažavanju razlika i kanalisanje onih što bi da razdvoje subotičke Hrvate, Srbe i Mađare. Sličan primer predstavlja Beograd, koji je na osnovu zakona nekoliko de-cenija predstavljao posebnu teritorijalnu jedinicu.

Osnovni uslov za podsticanje multikultur-nog društva jeste učešće etničkih, jezičkih, ver-skih i drugih grupa u javnom životu i što je još važnije, u državnoj službi. Dobar primer pre-dstavlja multietnička policija na jugu Srbije ko-ju su organizovali Vlada Srbije i OEBS, koji su

zaposlili veliki broj lokalnih Albanaca u srpskoj policiji čije su jedinice do tada bile etnički či-ste, sastavljene samo od Srba. 3. POLITIKA I PRISTUPI MULTIKULTURALIZMU – POVEZIVANJE S MILIENIJUMSKIM RAZVOJNIM CILJEVIMA

Na Milenijumskom samitu Ujedinjenih Nacija održanom septembra 2000. godine, svetski li-deri su izrazili svoju odlučnost da iskorene si-romaštvo u svetu. Na tom samitu, 189 zemalja usvojilo je Milenijumsku deklaraciju kojom se obavezuju da će učiniti sve što je u njihovoj moći kako bi ostvarili ključne ciljeve čovečan-stva u 21. veku. Iz te Deklaracije proistekli su Milenijumski razvojni ciljevi MDG) – 8 ciljeva, 18 targeta i 48 pokazatelja – koji uspostavljaju kon-kretne, vremenski ograničene targete za podsti-canje razvoja i smanjenje siromaštva do 2015. ili ranije. Milenijumski razvojni ciljevi jesu: 1. iskorenjivanje krajnjeg siromaštva i gladi, 2. omogućavanje osnovnog obrazovanja, 3. podsticanje jednakosti polova, 4. smanjenje smrtnosti dece i porodilja, 5. borba protiv širenja HIV/AIDS i malarije, 6. smanjenje za 50% broja ljudi koji nemaju

pristup ispravnoj vodi za piće 7. obezbeđenje održivosti životne sredine 8. razvoj globalnog partnerstva za razvoj ra-

di pružanja pomoći, trgovine i smanjenja dugova.

Milenijumski razvojni ciljevi u stvari obez-beđuju osnovne elemente za humani razvoj. To je niz kvantifikovanih i vremenski ograničenih ciljeva u vezi s ostvarivanjem nekih od najva-žnijih zadataka humanog razvoja. S obzirom na to da iskorenjivanje siromaštva i humani razvoj trea da budu krajnje ishodište milenijumskih ci-ljeva, ovi se u stvari shvataju kao mapa puta ko-ji vodi ka humanom razvoju. Prema tome, kao što se tvrdi u globalnom HDR (2003), humani razvoj i Milenijumski razvojni ciljevi imaju istu motivaciju i podjednako su opredeljeni za una-pređenje blagostanja ljudi, koje podrazumeva dostojanstvo, slobodu i jednakost za sve. Mile-nijumski razvojni ciljevi predstavljaju repere na putu ka viziji Milenijumske deklaracije, koja se rukovodi osnovnim vrednostima kao što su slo-boda, jednakost, solidarnost, tolerancija, po-štovanje prirode i zajednička odgovornost.

SNAGA RAZLIČITOSTI

86

Štaviše, može se dodati da je podsticanje multikulturalizma kao sredstva za unapređenje ljudskih prava i humanog razvoja kompleme-ntarno ostvarivanju Milenijumskih razvojnih ci-ljeva. Kao što se tvrdi u Globalnom HDR (2004), da bi ostvario te ciljeve i konačno iskorenio si-romaštvo, svet najpre mora uspešno da se suo-či s izazovom kao što je izgradnja inkluzivnih, kulturno heterogenih društava. I to ne samo za-to što bi ovakav uspeh predstavljao preduslov

za zemlje da se pravilno koncentrišu na druge prioritete privrednog rasta, zdravstvene zaštite i obrazovanja svih građana, već i zbog toga da bi se svim ljudima omogućilo potpuno kulturno izražavanje koje je samo po sebi važan razvojni cilj. Sledeća matrica pokazuje kako aktivnosti povezane s unapređenjem humanog razvoja i multikulturalizma istovremeno doprinose ostv-arivanju Milenijumskih razvojnih ciljeva.

Kako su ciljevi humanog razvoja i podsticanje multikulturalizma povezani s ostvarivanjem Milenijumskih razvojnih ciljeva?*

Glavni preduslovi za humani razvoj

Multikulturalizam Politika i pristupi

Odgovarajući direktni Milenijumski razvojni ciljevi i targeti

Odgovarajući indirektni Milenijumski razvojni

ciljevi

Dug i zdrav život

� Rešavanje problema

primarne zdravstvene zaštite Roma

� Poboljšanje sistema zdravstvene zaštite u seoskim područjima

� Poboljšanje zdravstvene zaštite mladih

Cilj 4: Smanjenje smrtnosti dece Cilj 5: Poboljšanje zdravlja porodilja Cilj 6: Suzbijanje glavnih bolesti

Target 5: Smanjenje smrtnosti dece mlađe od 5 godina za dve trećine od 1990. do 2015. Target 6: Smanjenje smrtnosti porodilja za dve četvrtine od 1990. do 2013. Target 7: Suzbijanje širenja i povlačenje HIV/AIDS do 2015.

Cilj 1: Iskorenjivanje krajnjeg siromaštva i gladi

Obrazovanje

� Politike za uključivanje Roma u obrazovni sistem

� Unapređenje osnovnog obrazovanja u seoskim područjima

Cilj 2: Opšte osnovno obrazovanje Cilj 3: Podsticanje jednakosti polova (naročito u obrazovanju) i osnaženju žena

Target 3: Obezbediti da svuda u svetu do 2015. sva deca, i muška i ženska, budu u mogućnosti da završe osnovno obrazovanje

Cilj 1: Iskorenjivanje krajnjeg siromaštva i gladi

Pristojan životni standard

� Integracija i povratak izbeglica i interno raseljenih lica

� Poboljšanje ekonomskog položaja starih

� Poboljšanje ekonomskog položaja Roma

� Adekvatne politike u oblasti agrara i razvoja seoskih područja

Cilj 1: Smanjenje siromaštva i gladi

Target 1: Prepoloviti od 1990. do 2015. broj ljudi čiji je prihod niži od 1 dolara na dan

Cilj 4: Smanjenje smrtnosti dece Cilj 5: Poboljšanje zdravlja majki Cilj 6: Suzbijanje glavnih bolesti Goal 8: Razvoj globalnog partnerstva za razvoj

Ostvarivanje političkih i građanskih sloboda radi učešća u životu zajednice

� Puno pravo na službenu upotrebu manjinskih jezika

� Jačanje verskog pluralizma � Integracija marginalnih

grupa u društvo � Poboljšanje psiholoških,

socioloških i kulturnih aspekata života starih

Nije Cilj već važan globalni zadatak uključen u Milenijumsku deklaraciju


87

Osnovni uslovi za humani

razvoj

Multikulturalizam Politika i pristupi

Aktivnosti

Odgovarajući direktni Milenijumski razvojni ciljevi i targeti

Odgovarajući indirektni Milenijumski razvojni

ciljevi

Održivost životne sredine

� Rešavanje stambenih problema Roma

� Poboljšanje infrastrukture u seoskim područjima

� Zaštita i očuvanje životne sredine u seoskim područjima

Cilj 7: Obezbeđenje životne sredine

Target 10: Prepoloviti do 2015. broj ljudi bez održivog pristupa ispravnoj pijaćoj vodi Target 11: Do 2020. značajno poboljšati živote najmanje 100 miliona stanovnika slam naselja

Cilj 4: Smanjenje smrtnosti dece Cilj 5: Poboljšanje zdravlja majki Cilj 6: Suzbijanje glavnih bolesti

Jednakost – naročito jednakost polova

Podsticanje jednakosti polova u kulturnim grupama (naročito ugroženim – Romima, izbeglicama)

Cilj 3: Podsticanje jednakosti polova (naročito u obrazovanju) i osnaženju žena

Cilj 5: Poboljšanje zdravlja majki

Omogućavanje globalnog privrednog ambijenta

Stvaranje povoljnog ambijenta za ubrzani razvoj privatnog sektora radi zapošljavanja mlade, visoko kvalifikovane i obrazovane radne snage

Cilj 8: Jačanje partnerstva između bogatih i siromašnih zemalja

Target 16: U saradnji sa zemljama u razvoju, razvijati i sprovoditi Strategije za pristojan i produktivan rad mladih

* Ova matrica predstavlja korigovanu verziju dokumenta "Milenijumski razvojni ciljevi: pakt izmedu nacija za iskorenjivanje siromastva ljudi" (HDR, 2003), ukljucujuci politike i pristupe multikulturalizmu i odgovarajucim aktivnostima.

Posmatrano s druge strane – da bi se ostva-rio Milenijumski razvojni cilj 1 (iskorenjivanje krajnjeg siromaštva i gladi), Osnovni izveštaj MDG, izrađen 2002, pod naslovom "Koliko je Srbija na putu?" (u daljem tekstu: Osnovni izveštaj), preporučio je bolje targetiranje najugroženijih grupa (izbeglice, interno raseljena lica, romska manjina i drugi) kroz primenu aktivnih i pasiv-nih društvenih mera131. Osim toga, u ovom izve-štaju je uočeno da je problem neishranjenosti dece veći u seoskim nego u gradskim sredinama. U vezi s MDG 2, tj. opštim osnovnim obra-zovanjem, Osnovni izveštaj za Srbiju ukazuje na problem romskih učenika koji ili ne pohađa-ju osnovnu školu ili pokazuju visoku stopu na-puštanja škole, te se u tom kontekstu zalaže za posebnu pažnju koja toj deci treba da bude po-klonjena – kao i deci iz drugih ugroženih kate-gorija – uključujući obrazovanje na maternjem jeziku, predškolsko obrazovanje i obezbeđenje posebnih škola132. U izveštaju se ukazuje i na ogromne razlike u korišćenju školskog prosto-

131 The Millennium Development Goals "How much Serbia is

on the track", UNDP (2002). 132 Ibid.

ra u selima i u gradovima, kao i na problem pri-liva dece izbeglica i interno raseljenih lica u škole, posebno u urbanim područjima. U vezi s Ciljem 3, odnosno s podsticanjem jednakosti polova i osnaženjem žena, u Osno-vnom izveštaju se tvrdi da podaci jasno ukazuju da ne postoji razlika između polova kada je u pitanju osnovno i srednje obrazovanje, dok se nejednakost žena uglavnom ugleda u činjenici da muškarci u mnogo većem broju zauzimaju rukovodeća i bolje plaćena radna mesta, kao i položaje u javnom i političkom životu. Izveštaj takođe uočava potrebu za poklanjanjem poseb-ne pažnje ženama u tradicionalnim seoskim po-dručjima, Romkinjama, kao i ženama među izbeglicama i interno raseljenim licima. U vezi s Ciljem 7, tj. obezbeđenjem održivo-sti životne sredine, a posebno Targeta 10, sma-njenja na pola broja ljudi bez održivog pristupa ispravnoj pijaćoj vodi do 2015, smatra se da je Srbija uopšteno na tom putu, ali da je kvalitet vode nezadovoljavajući, posebno usled poveća-ne tražnje u nekim seoskim sredinama (gde se koriste bunari) i na mestima gde žive izbeglice i interno raseljena lica. Može se dodati da je do-

SNAGA RAZLIČITOSTI

88

stupnost vode poseban problem u romskim na-seljima. Konačno, mada u vezi s Targetom 11 (da se do 2020. značajno poboljša život bar 100 miliona stanovnika slam naselja), u Osnovnom izveštaju se procenjuje da u Srbiji ne postoji ozbiljan problem sa slamovima, dok se najveći deo ovog problema odnosi na romska naselja, zbog čega najvažnija preporuke politike u vezi s ovim targetom jeste rešavanje stambenog problema romskog stanovništva (a u izvesnoj meri i izbeglica i interno raseljenih lica). Milenijumski razvojni ciljevi ipak ne obu-hvataju u potpunosti sve najvažnije dimenzije humanog razvoja. Oni ne pominju povećanje učešća ljudi u donošenju odluka koje utiču na njihov život, ili na povećanje njihovih građan-skih i političkih sloboda koje su bitne za po-dsticanje multikulturalizma i kulturne različito-sti. Međutim, participacija, demokratija i ljud-ska prava predstavljaju važne elemente Mileni-jumske deklaracije koja uključuje – pored osam Milenijumskih razvojnih ciljeva – šest oprede-ljenja za podsticanje ljudskih prava, demokrati-je i dobrog upravljanja. Konačno, puno ostvari-vanje ekonomskih, društvenih i kulturnih prava svih ljudi, zahteva mnogo više od postizanja Milenijumskih razvojnih ciljeva. Uprkos tome, ostvarivanje tih ciljeva predstavlja važan korak i indikaciju u tom smeru. Stoga, iako su humani razvoj, ljudska prava i multikulturalizam šire ideje, Milenijumski razvojni ciljevi se mogu shvatiti kao dobra prilika za njihovo postizanje. Osim toga, da bi Milenijumski razvojni cilje-vi imali smisla na nacionalnom nivou, targeti moraju da se prilagode kako bi odražavali oko-lnosti i razvojne prioritete pojedinih zemalja. Globalni targeti su validni, ali sve zemlje ne mogu da ih ostvare zbog svojih specifičnosti koje se značajno razlikuju od globalnih tende-ncija. S druge strane, bukvalno shvatanje Mile-nijumskih razvojnih ciljeva u nekim zemljama može da ostavi utisak da su na putu njihovog ostvarenja, iako su istovremeno opterećene oz-biljnim problemima povezanim baš s onim na šta se Milenijumski razvojni ciljevi odnose. Međutim, nametanje jedinstvenih targeta apsolutno svakoj zemlji ne bi bilo u duhu Mile-nijumske deklaracije. Stoga se kvantitativni MDG targeti moraju pretočiti u targete dogovo-rene na nacionalnom nivou koji će uspostaviti

ravnotežu između ambicija i realnih okolnosti. Preambiciozni targeti po svoj prilici neće pod-staći akciju niti mobilisati društvene činioce; targeti koji ne predstavljaju izazov verovano neće mobilisati dodatne resurse niti podstaći političke reforme usmerene na siromašne. Pri-lagođavanje MDG targeta bitno je da bi se poja-čao osećaj da su Milenijumski razvojni ciljevi is-tovremeno i ciljevi zemlje. U svetlosti svega što je navedeno, neki od Milenijumskih razvojnih ciljeva i targeta za Sr-biju možda ne predstavljaju dovoljan izazov. Na primer, način na koji su ciljevi i targeti pove-zani s obrazovanjem, ostavlja utisak da Srbija ne samo što je na putu ostvarenja ciljeva, već da ih je i ostvarila. Osnovno osmogodišnje ob-razovanje je u Srbiji zaista obavezno i bespla-tno, a stopa upisa je veoma visoka (skoro 98%). Nacionalne manjine imaju pravo da se obrazuju na svojim jezicima. Moglo bi se reći da svi po-kazatelji kojima se meri opšte osnovno obrazo-vanje ukazuju na to da ovaj cilj u Srbiji već os-tvaren. Međutim, u Osnovnom izveštaju navodi se činjenica da je kvalitet obrazovanja, posebno stoga što je tokom poslednje decenije bio ozbi-ljno narušen, prilično slab i da definitivno ne odražava potrebe društva u tranziciji ka moder-noj tržišnoj privredi, uspostavljanju demokrat-ske države i uključivanju u evropske integraci-je. Štaviše, pokazatelji kao što su neto stopa upisa u osnovne škole, procenat učenika upisa-nih u prvi razred koji dođu do petog razreda i stopa pismenosti među stanovništvom starosti 15 do 24 godine, nisu adekvatni za zemlju kao što je Srbija. Prilagođavanje Milenijumskog razvojnog ci-lja 2 situaciji u Srbi trebalo bi između ostalog da podstakne potrebu za unapređenjem multi-kulturalizma kroz obrazovni sistem. Da bi sepo-stigao određeni nivo kvaliteta obrazovanja u Sr-biji, trebalo bi da se uključe ciljevi i pokazatelji u vezi sa srednjim i visokim obrazovanjem, što je direktno povezano s nekima od mera koje se odnose na multikulturalizam i kulturne slobode u Srbiji. Dalje, u redovne nastavne programe trebalo bi uključiti predmete koji bi upoznali učenike pripadnike većinskog naroda s isto-rijom, tradicijom i kulturom manjina, odnosno učenike pripadnike manjinskih naroda s kultu-rom većinskog stanovništva.


89

III DEO

� Republika Srbija predstavlja etnički i kulturno heterogenu zajednicu u kojoj 16,1% stanovni-štva pripada nekoj od 24 manjinske zajednice. Pripadnici različitih etničkih grupa, koji su de-cenijama živeli složno u zajedničkoj državi, do-živeli su raspad zemje i niz ratova do kojih su dovele nacionalističke političke strategije, a bili su predstavljeni kao (neizbežni) etnički i verski sukobi. Zbog toga je važno:

– suočiti se s prošlošću – razumevanje tih događaja i njihovo tumačenje treba da budu predmet otvorenog dijaloga koji će uključiti različita mišljenja i iskustva;

– obavezno uložiti napore u pružanje po-moći i većinskom i manjinskim narodima da prihvate politiku zasnovanu na druš-tvenom i kulturnom povezivanju, umesto na teritorijalnom i kulturnom izolacioni-zmu;

– razvijati svest o višestrukim identitetima svih pojedinaca i jačati identitete kom-plementarne etničkom identitu, kao što su građanstvo, evropski identitet, regio-nalni identitet i drugi;

– ukinuti "govor mržnje" usmeren protiv pripadnika drugih naroda, koji je postao opšte mesto svakodnevnog komunicira-nja, uključujući i medije, i krivično goniti one što su za to odgovorni;

– dalje razvijanje građanskog obrazovanja kao školskog predmeta. Upoznavanje s demokratijom i građanskim vrednostima treba da bude jedan od obrazovnih prio-riteta i uključeno i u druge školske pred-mete;

– smanjivati odbojnost prema pripadnicima albanske manjine do nivoa koji bi omo-gućio i dijalog i miran suživot i to kao je-dan od prioritetnih zadataka s obzirom na to da su se najveći jaz, nepoverenje i negativan stav – koji u ekstremnim slučaje-vima ima i rasističke odlike – dodatno po-većali posle eskalacije sukoba na Kosovu i stalnih neuspeha u njihovom rešavanju.

� Što se tiče preporuka o međuverskim odnosi-ma, potrebno je prihvatiti preporuke Saveta Ev-rope, naime obezbediti verski pluralizam i jed-nake uslove za razvoj svih verskih grupa, za šta je potrebno:

– stvoriti bolje uslove za upražnjavanje ra-zličitih verskih obreda;

– unaprediti edukaciju o religijama kao sku-pu vrednosti;

– unaprediti proučavanje komparativnih re-ligija u školama;

– unaprediti kulturno i društveno izražava-nje religija.

� Gore navedenim preporukama trebalo bi do-dati još neke:

– obavezno insistiranje na razdvajanju crk-ve od države i odupiranje pokušajima

– crkve da se upliće u državne poslove i procese koji jačaju tenzije u verski

– mešovitom sekularnom društvu;

– naglašavanje višestrukih identiteta u cilju jačanja verske tolerancije;

– izbegavanje izjednačavanja verske i naci-onalne pripadnosti;

– podsticanje boljeg upoznavanja s razli-čitim religijama – verska nastava u ško-lama trebalo bi da bude osmišljena kao jedan opšeobrazovni predmet koji bi do-prineo upoznavanju s različitim religi-jama, dok bi verska nastava onakva kakva jeste trebalo da bude prepuštena poje-dinim crkvama.

� Godine međunarodne izolacije i ekonomskih teškoća ostavile su traga. Stoga je važno obez-bediti potrebne uslove za uspostavljanje konta-kata.

– Ratovi i izolacija, kao i pad životnog sta-ndarda, posebno su pogodili mlade koji su imali malo mogućnosti da iskuse dru-

SNAGA RAZLIČITOSTI

90

gačiji život. Oni su stoga posebno prijem-čivi za ekstremističke ideologije. Obrazo-vanje mladih u duhu tolerancije i građa-nskih vrednosti zbog toga je od izuzetne važnosti.

– Putovanja u inostranstvo isto kao i pove-ćanje stranaca koji dolaze u Srbiju pruža-ju više prilike za upoznavanje s novim kulturama.

– Obezbeđenje kompjuterske pismenosti mora da postane sastavni deo nastavnih programa. Korišćenje kompjutera, Inter-neta i elektronske pošte treba da se pod prosečnim nivoom obrazovanja, među kojima sada ne postoji.

– Učenje stranih jezika u školi takođe mora da se podstiče. Posebno je važno prime-niti različita sredstva kako bi se i izvan obrazovnog sistema podstaklo upoznava-nje s jezicima koje govore manjine u lokalnim zajednicama.

� Afirmisanje multikulturalizma i interkulturali-zma u Srbiji zahteva jasno definisanu nacional-nu strategiju i mere za njeno sprovođenje. Osim na državnom nivou, takvu strategiju treba primeniti i na pokrajinskom nivou u Vojvodini. Treba uložiti napore kako bi se kroz školu i kroz medije podsticalo uzajamno poznavanje kulture i jezika, a multikulturalizam treba da se podstiče kao društvena vrednost. Učenje jezika koji se koristi u nečijoj zajednici treba na razli-čite načine da se podstiče. Svest i poznavanje razlika i različitosti trebalo bi da se iz domena istraživanja izmesti u domen svakodnevnog života. � Neometano i potpuno ostvarivanje prava na-cionalnih manjina zagarantovano Ustavom i za-konom, zahteva institucije i instrumente za efi-kasno sprovođenje relevantnih zakona kao što su osnivanje ministarstva za prava nacionalnih manjina (ili neki upravni organ u okviru jednog, ili više postojećih ministarstava), usvajanje pod-zakonskih akata potrebnih za izvršavanje razli-čitih obaveza države u vezi s ostvarivanjem za-garantovanih prava manjina, pripremu vladinih planova i strategije potrebnih za unapređenje situacije u pogledu jednakih mogućnosti zapo-šljavanja pripadnika nacionalnih manjina, pri-

menu relevantnih zakona, smanjenje etničke netolerancije i prijkupljanje relevantnih statisti-čkih podataka koji bi omogućili efikasnu akciju od strane države u suzbijanju negativnih pojava. Potrebno je da se u postojećem obrazov-nom sistemu utvrde odgovarajući načini finan-siranja za institucije u kojima se nastava odvija na jeziku neke nacionlne manjine ili na više od jednog jezika. Ova vrsta obrazovanja uvek je skuplja, stoga što podrazumeva manje razrede, skuplje udžbenike, formulare i druga dokume-nta i školska učila, s obzirom na manji tiraž, vi-še troškove obuke nastavnika itd. Postojeći ob-razovni sistem ne uzima u obzir ove dodatne troškove što izaziva teškoće u finansiranju ob-razovanja na manjinskim jezicima. Treba utvrdi-ti i dodatne ili dopunske norme za ovo obrazo-vanje. Afirmacija multikulturalizma zahteva više predavanja o kulturama "drugih", o njihovim je-zicima itd. Što se tiče službene upotrebe jezika i pis-ma nacionalnih manjina, potrebno je da se po-red povećanja nadzora promeni i način finansi-ranja troškova službenog korišćenja jezika. Utvr-đivanje izvora finansiranja za lokalne vlasti i rad na decentralizaciji državnih organa vlasti zahte-va da se u razmatranje uzme još jedan parame-ter – dodatni troškovi nastali usled korišćenja više od jednog službenog jezika: troškovi novih prevodilačkih usluga, učenje jezika od strane zaposlenih, dodaci na plate zaposlenima koji koriste više od jednog jezika, kupovinu odgova-rajućeg kompjuterskog softvera, obrazaca itd. � Posle političkih promena iz 2000. godine u Srbiji je zabeležno izvesno poboljšanje u obla-sti humanog razvoja – od 1999. do 2002. HDI je povećan za 6%. Mada ne postoje informacije u vezi s humanim razvojem (koje se mere inde-ksom humanog razvoja) – prema etničkoj pri-padnosti ili različitim socio–kulturnim grupa-ma, nalazi zasnovani na drugim izvorima poda-taka ukazuju na ugroženost nekih grupa, pose-bno Roma, zatim izbeglica i interno raseljenih lica, mladih, starih itd. Ovim grupama stoga je potrebna posebna pažnja i one moraju da budu posebno targetirane. Poboljšanje uslova života i pružanje mogu-ćnosti za punu ekonomsku, socijalnu, političku i kulturnu afirmaciju mladih u Srbiji jeste, čini


91

se, najvažniji prioritet s obzirom na to da je prema procenama tokom poslednjih 13 godina, više od 300.000 mladih napustilo zemlju, a da nove generacije i dalje planiraju isto. Pored to-ga, rezultati nedavnih istraživanja ukazuju na visok stepen netolernacije među mladima. U vezi s tim potrebno je definisati nacionalnu str-ategiju za mlade i to uz njihovo puno učešće. Po-sebno je značajna sveobuhvatna reforma obra-zovanja, isto kao i stvaranje povoljnih uslova za brže zapošljavanje mladih i obrazovnih ljudi čime bi se obezbediIi uslovi za ostanak mladih u Srbiji. Žene su podjednako pogođene siromaš-tvom s obzirom na činjenicu da je procenat si-romašnih mušaraca i žena skoro isti, što navodi na zaključak da u grupi najsiromašnijih građana nije uočena ekonomska diskriminacija muška-raca i žena. Međutim, veliki broj drugih poka-zatelja ukazuje na manje povoljan društveno–ekonomski položaj žena, na primer, manje po-voljnu obrazovnu i kvalifikacionu strukturu, vi-šu stopu nezaposlenosti, duži period čekanja na posao, otežane uslove zapošljavanja i napre-dovanja na poslu, niže zarade i slično. Manje povoljan položaj žena podvrđuju i GDI i GEM, mada je u periodu od 1999. do 2002. došlo do poboljšanja GDI. Stoga mere predviđene za unapređenje jednakosti polova pre svega treba da se usmere na ekonomsko i političko osnaže-nje žena na svim nivoima, isto kao i na podsti-canje ženskih organizacija i preduzetništva. Od svih čiji je društveno–ekonomski polo-žaj u Srbiji nepovoljan, Romi predstavljaju naj-veću društvenu grupu s najvišim stepenom is-ključenosti u odnosu na osnovno stanovništvo. Prema svim društvenim pokazateljima, njihov društveni i ekonomski položaj je izuzetno ne-povoljan. Mada je to slučaj u većini zemalja u kojima žive, situacija u Srbiji je donekle specifi-čna zbog broja Roma među izbeglicama i inter-no raseljenim licima. Unapređenje društveno–ekonomskog položaja Roma bitno je za njihovu integraciju u društveni i ekonomski život ze-mlje, a politike usmerene ka unapređenju nji-

hovog društveno–ekonomskog položaja treba da uzmu u obzir specifičnosti romske kulture. Najakutniji problemi koji moraju da se reše pre svega su obrazovanje, izuzetno loši uslovi sta-novanja i iz njih proisteklo zdravstveno stanje, kao i nezaposlenost. Ratovi vođeni od 1991. u Hrvatskoj i Bosni, sukob na Kosovu i intervencija NATO koja mu je 1999. usledila, doveli su do ogromnog broja izbeglica (godine 1997, njihov broj je dostigao 705.667) i interno raseljenih lica (preko 200.000). Ova grupa je posebno ugrožena zbog nepovo-ljnog ekonomskog položaja, pre svega proble-ma smeštaja (samo oko 18% njih poseduje stan ili kuću) i zapošljavanja (stopa nezaposlenosti među njima je za 10 procentualnih poena viša u poređenju s domicilnim stanovništvom). Sto-ga, iako je postignut značajan napredak u inte-graciji ove ugrožene grupe, još mnogo treba da se uradi za efikasnu integraciju izbeglica i inter-no raseljenih lica u ekonomski, društveni i ku-lturni život Srbije, pre svega na rešavanju njiho-vih stambenih problema, kao i obezbeđenju mogućnosti zapošljavanja.

� Podsticanje multikulturalizma kao sredstva za unapređenje ljudskih prava i humanog razvoja takođe je komplementarno ostvarivanju Mileni-jumskih razvojnih ciljeva. Ukoliko želi da ostva-ri Milenijumske razvojne ciljeve i da definitivno iskoreni siromaštvo, svet najpre mora uspešno da se suoči s izazovom u vezi s izgradnjom in-kluzivnih, kulturno različitih društava. I to ne samo zato što uspeh na ovom planu predstavlja preduslov da se zemlje pravilno usredsrede na druge prioritete privrednog rasta, zdravstvene zaštite i obrazovanja svih građana, već i zato što omogućavanje ljudima da u potpunosti is-polje svoju kulturu predstavlja značajan razvoj-ni cilj sam po sebi. Shodno tome, integracija manjina i različitih kulturnih grupa u ekonom-ski, društveni, kulturni i politički život Srbije di-rektno je povezana s ostvarivanjem Milenijum-skim razvojnih ciljeva.


93

IV DEO

ANEKS 1. GLAVNI POKAZATELJI SOCIO–EKONOMSKOG I HUMANOG RAZVOJA

1. SADAŠNJA KRETANJA U SRPSKOJ PRIVREDI

ISTORIJAT

Tokom devedesetih, Srbija je doživela ekonomski i društveni slom. Priroda autoritativnog režima i broj-ne greške ekonomske politike, međunarodna izola-cija, raspad tržišta bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, ratovi u okruženju i NATO bo-mbardovanje Srbije 1999. izazvali su nagli pad naci-onalnog BDP po stanovniku, za 50% u odnosu na prethodnu deceniju, što je Srbiju svrstalo na jedno od poslednjih mesta u Evropi. Industrija je koristila samo 20–30% svojih nomi-nalnih kapaciteta, a bankarski sektor je dospeo na ivicu bankrotstva. Zvanična stopa nezaposlenosti iz-nosila je preko 30%, a čak i među zaposlenima svaki treći je predstavljao višak. U tom periodu, ekonom-ska izolacija je išla u prilog razvoju sive ekonomije (čiji je obim dostigao polovinu domaćeg proizvoda), korupciji i organizovanom kriminalu. Teška ekono-mska i društvena situacija dodatno je pogoršana og-romnim prilivom izbeglica iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske, kao i interno raseljenih lica s Kosova i Me-tohije (koji su u nekim godinama dostizali skoro 10% stanovništva Srbije). Sve ovo doprinelo je dramatičnom padu život-nog standarda, povećanju siromaštva, raspadu dru-štvenih vrednosti, isključenju iz svestkih kretanja, naglašenom zaostajanju razvojnih tendencija, poras-tu apatije među većim delom stanovništva i odsus-tvu razumne i tolerantne perspektive – posebno u mladoj generaciji. Ukratko, zajedno s dubokom eko-nomskom krizom, u Srbiji su se pogoršale skoro sve dimenzije humanog razvoja. USPEH REFORME PRVE I NEUSPEH REFORMI DRUGE GENERACIJE

Bolji uslovi za privredni oporavak i novu razvojnu st-rategiju u Srbiji pojavili su se posle radikalnih politi-čkih promena u oktobru 2000. U to vreme, nova de-mokratska vlada suočila se s dva podjednako ozbi-ljna problema. S jedne strane, građani su posle sve-ga što su doživeli prethodne decenije očekivali brz ekonomski oporavak i trenutno povećanje životnog standarda. S druge strane, da bi se posle desetogo-dišnjeg zaostajanja sustigle druge zemlje u tranziciji u srednjoj i istočnoj Evropi, bilo je potrebno da se ubrzaju društvene i ekonomske reforme od kojih su neke bolne. Reforme prve generacije, posebno u periodu 2001–2002, dale su povoljne rezultate:

Godišnja stopa privrednog rasta od 4–5% ostva-rena je paralelno s makroekonomskom stabilnošću (stopa inflacije svedena je na jednocifrenu; uvedena je unutrašnja konvertibilnost domaće valute; budže-tski deficit of 3–5% od BDP finansirao se isključivo iz realnih domaćih izvora). Sprovedena je liberalizacija međunarodnih eko-nomskih odnosa (ukinute su spoljnotrgovinska ogra-ničenja; prosečne carinske stope smanjene na ispod 10%; potpisan je veći broj spoljnotrgovinskih spora-zuma – s Rusijom, bivšim jugoslovenskim republika-ma i drugim zemljama u regionu). Novi model privatizacije (2002–2003) doneo je državnom budžetu 1,2 milijarde evra, obezbedio do-datnih 720 miliona evra kroz ugovorene investicije i još 270 miliona evra za socijalne programe. U tom periodu, privatizovano je više od 1.000 preduzeća. Usvojen je veći broj važnih reformskih zakona koji uređuju fiskalni, monetarni i bankarski sektor, kao i u oblasti međunarodnih ekonomskih odnosa, tržišta rada i kapitala, sudstva i socijalne zaštite. Međutim, ovi početni rezultati zamaglili su i pri-krili brojne probleme koji su, posebno 2003, postali vidljiviji i konačno usporili tranzicione i reformske procese. Ispostavilo se da političke i društvene elite nisu uspele da postignu konsenzus o reformi druge ge-neracije (kao što je to učinjeno u uspešnim zemlja-ma u tranziciji), a koja se, pre svega, odnosi na efi-kasno funkcionisanje institucija tržišne privrede i vladavinu prava. Usled toga, osnovne tržišne institu-cije – zaštita svojine i ugovora, funkcionisanje trži-šta rada i kapitala – nisu uspele efikasno da funkcio-nišu. Reforma bankarskog sistema i finansijska refo-rma stale su na pola puta. Sudstvo još funkcioniše u skladu sa standardima iz prethodnog sistema. Siva ekonomija nije značajno smanjena. Reforma javne uprave samo je započeta. Povećanje korupcije i or-ganizovani kriminal prodrli su u sve sfere ekonom-skog i političkog života, što je početkom 2003. kul-miniralo ubistvom Predsednika vlade. Jedan od važ-nih razloga za neuspeh reformi druge generacije bio je sve veći strah od nezaposlenosti kao i od mo-gućnosti da se najveći teret reformi – tj. otpuštanje s posla, slabi izgledi za ponovno zapošljavanje, viso-ki troškovi života, nedostatak perspektive za mlade – prevali na najsiromašnije grupe stanovništva, koje će biti glavni gubitnici u tranziciji133.

133 U PRSP se ističe da je u Srbiji 2002. bilo oko 1.600.000 ili 20% siromašnih.

SNAGA RAZLIČITOSTI

94

TABELA A1. Glavni makroekonomski pokazatelji (2000–2004) 2000 2001 2002 2003 2004

Nominalni BDP, u tekućim US$ mil. 8019 10,661 14.282 18984 21771∗

BDP po stanovniku 1069 1421 1904 2531 2903∗

Realni rast BDP 5.0 5.5 4 3 7∗

Inflacija, kraj perioda 111.9 40.7 14.8 7.8 13.7

Državni rashodi, ukupno (% BDP) 37.6 40.2 46.7 46.1 ..

Fiskalni deficit, u % BDP 0.2 1 4.2 3.8 2.5

Spoljnotrgovinski deficit (u mil. US$) 1,788 2,834 3,908 4,847 7,047

Deficit platnog bilansa, tekuće transakcije (% BDP) 4 3.2 10 9.1 13.2

Direktne strane investicije, neto (mil. US$) 25 165 475 1,360 966

Devizne rezerve NBS (mil.US$), kraj perioda 524 1,169 2,280 3,550 4.244

Spoljni dug (u mil. US$) 11,403 11,948 11,839 14,241 13,5551)

Stopa nezaposlenosti (registrovana) 25,6 26,8 29,0 31,7 31,6

* Procena za 2004.; 1) Preliminarni podaci na dan 31. 11. 2004.��Izvor: Narodna banka Srbije, RZS, procene Ekonomskog instituta.�

TABELA A2. Strukturni i institucionalni pokazatelji (ocena uspešnosti)

2000 2001 2002 2003 2004

Indeks liberalizacije cena 2.3 4.0 4.0 4.0 4.0

Indeks liberalizacije spoljnotrgovinskog poslovanja i spoljne trgovine 1.0 3.0 3.3 3.3 3.3

EBRD indeks male privatizacije 3.0 3.0 3.0 3.0 3.3

EBRD indeks velike privatizacije 1.0 1.0 2.0 2.3 2.3

EBRD indeks reforme preduzeća 1.0 1.0 2.0 2.0 2.0

EBRD indeks politike konkurencije 1.0 1.0 1.0 1.0 1.0

EBRD indeks infrastrukturnih reformi 2.0 2.0 2.0 2.0 2.0

EBRD indeks reforme bankarskog sistema 1.0 1.0 2.3 2.3 2.3

EBRD indeks reforme nebankarskih finansijskih institucija 1.0 1.0 1.7 2.0 2.0 * Bodovi 1–4, viši je bolji; Izvor: EBRD

TABELA A3. Pokazatelji s tržišta rada

2000 2001 2002 2003 2004∗∗∗∗ Izvori

podataka Opis podataka

Ukupna zaposlenost (u 000) 2,097 2,102 2,067 2,041 2,042 Srbija (*od 1999, bez Kosova)Uključeni su svi sektori

Broj nezaposlenih (u 000) 722 769 843 947 941 Srbija (*od 1999, bez Kosova)Godišnji prosek

Stopa nezaposlenosti (zvanična) 25.6 26.8 29.0 31.7 31.5

Statistički godišnjak

Srbije i NRS za 2004.

% radne snage

Prosečna neto zarada (u tekućim dinarima) 2,389 5,375 9,224 11,518 13,706

Realan rast prosečne neto zarade 5.5 16.4 47.2 13.6 ..

NBS

* Prosek, januar–oktobar.

TABELA A4. Socijalni sektor

2000 2001 2002 2003 Izvor podataka

Podaci Opis/struktura

Javni rashodi na penzije (% BDP) .. 9.4 11.7 11.7 PRSP Srbija

Rashodi na zdravstvo, privatni (% BDP) 1.70 1.70 .. ..

Rashodi na zdravstvo, javni (% BDP) 5.90 6.50 .. ..

Rashodi na zdravstvo, ukupno (% BDP) 7.60 8.20 .. ..

WDI 2004 Srbija i Crna Gora

Indeks siromaštva, u % 36.5 .. 14.5 .. PRSP Srbija bez Kosova

Džini koeficijent (po stanovniku) 28.3 .. 34.4 .. HDR / PRSP Srbija


95

TABELA A5. Obrazovanje

1990 1995 2000 Podaci Opis/struktura

Odnos učenika/nastavnika (osnovne škole, %) 22 .. 19.9 Odnos učenika/nastavnika u osnovnim školama jeste broj upisanih učenika

podeljen s brojem nastavnika

Upisani u osnovne škole (% bruto) 72,0 70,0 98,8

Upisani u osnovne škole, ž. (% bruto) 72,7 70,5 98,7

Upisani u osnovne škole, m. (% bruto) 71,4 69,4 98,9

Upisani u srednje škole (% bruto) 63,4 63,5 88,7

Upisani u srednje škole, ž. (% bruto) 64,5 64,7 89,2

Upis u srednje škole, m. (% bruto) 62,4 62,4 88,2

Upisani na više škole/fakultete (% bruto) 18,2 20,5 36,0

Upisani na više škole/fakultete, ž. (% bruto) 19,5 22,6 39,4

Upis na više škole/fakultete, m. (% bruto) 17,0 18,5 32,8

Bruto stopa upisa jeste odnos ukupnog broja upisanih, bez obzira na godine,

prema broju stanovnika starosne grupe koja zvanično odgovora prikazanom

obrazovnom nivou.

Članci u naučnim i stručnim časopisima 1569 460 546** * Podaci za Srbiju i Crnu Goru; ** Podaci za 1999. Izvor: World Development Indicators (WDI).

TABELA A6. Demografska kretanja

1975 1991 2002 2017 2052 Podaci

Opis/struktura

Ukupno stanovništvo (u 000) 9.341 10.496 7.505 7.137 6.729

Ukupan broj stanovništva uključuje broj svih lica s dozvolom boravka izuzev izbeglica. Popis iz 2002. i kasnije projekcije odnose se na teritoriju SCG bez Kosova

Stanovništvo mlađe od 15 godina (% od ukupnog) 24,6 23,2 15,9 16,3 16,0

Stanovništvo od 65 godina naviše (% od ukupnog) 9,24 9,92 17,0 18,1 21,3

Odnos broja izdržavanih i broja aktivnih stanovnika 0,51 0,49 0,48 0,51 0,67

Odnos izdržavanih lica – osoba mlađih od 15 godina i starijih od 64 godine – prema aktivnom stanovništvu od 15–64 godine starosti.

Odnos broja izdržavanih starih lica i broja aktivnih stanovnika

0,13 0,14 0,25 0,27 0,41 Odnos između starijih od 64 godine prema broju aktivnog stanovništva, od 15–64 godina

* Sve projekcije zasnivaju se na varijanti srednjeg fertiliteta (očekivana migracija, uobičajena smrtnost) Izvor: World Development Indicators (WDI) i projekcije iz: "Poboljšanje društveno–ekonomskog položaja starih u Srbiji", Ekonomski institut (2004).

S druge strane, postoji snažno uverenje da je glavni dobitnik u prvi fazi tranzicije elita, uključujući i ljude koji su se za vreme sankcija i prethodnog reži-ma dobro etablirali, a sada pokušavaju da svoj domi-nantan ekonomski položaj prošire na sve sfere života. To su glavni razlozi zašto u Srbiji još ne postoji konsenzus u vezi s reformama i evropskom orijenta-cijom. Mnogi smatraju da će ovaj proces biti dugo-trajan i da bi njegova cena, koja se odražava u nis-kom životnom standardu i visokoj stopi nezaposle-nosti, mogla da bude suviše visoka. Ovakvu situaciju koriste populisti koji obećavaju trenutna kratkoro-čna poboljšanja životnog standarda, bez obzira na kasnije negativne posledice (visoku inflaciju, gubitak zainteresovanosti stranih investitora, povećanje dr-žavnog duga i dalje raslojavanje društva). Ukratko, još nije učinjen definitivan raskid s pro-šlošću (u ekonomskom i političkom smislu, uključu-

jući i promenu mentaliteta povezanog sa starim si-stemom), a reforme sporo odmiču.

Iako glavni makroekonomski pokazatelji za 2004. pokazuju pozitivna kretanja, koja se ogledaju u ras-tu BDP i realnih zarada, postoji i negativna strana, dramatičan rast spoljnotrgovinskog deficita, ogrom-ni javni rashodi, skroman rast direktnih stranih inve-sticija i neočekivano visoka stopa inflacije, što sve za-jedno ukazuje na opasnost od buduće makroekono-mske nestabilnosti i odsustva strukturnih reformi. SREDNJOROČNE PROJEKCIJE

Oktobra 2004. godine, Vlada Srbije objavila je svoju ekonomsku politiku za 2005. i projekcije odgovara-jućih makroekonomskih pokazatelja. Vlada je kao cilj u srednjoročnom periodu postavila očuvanje ma-kroekonomske stabilnosti uz očekivani rast BDP po godišnjoj stopi od 5%.

SNAGA RAZLIČITOSTI

96

TABELA A7. Projekcije glavnih makroekonomskih pokazatelja 2004* 2005 2006 2007

BDP, u mil. dinara 1,208.4 1,475.9 1,653.3 1,841.1

Realni rast BDP (%) 8 4.5 5 5.5

Inflacija, kraj perioda (%)

11.8 9.1 6 4.5

Inflacija, prosek za period (%)

9.5 10.6 6.7 5.2

* Procena. Izvor: Memorandum o budžetu, oktobar 2004.

Očekuje se da će se fiskalni deficit i konsolido-vana javna potrošnja postepeno smanjivati u sred-njoročnom periodu kako se proces transformacije i prilagođavanja tržišnoj privredi bliže kraju.

TABELA A8. Projekcije konsolidovanih prihoda,

rashoda i fiskalnog deficita 2004* 2005 2006 2007

Prihodi (% BDP) 43.6 44.1 43.7 42.5

Rashodi (% BDP) 46.1 45.5 45.1 43.9

Fiskalni deficit (% BDP) 2.5 1.4 1.4 1.4 * Procena. Izvor: Memorandum o budžetu, oktobar 2004.

Što se tiče gore navedenih ciljeva, osnovni aspe-kt je povećanje domaće štednje, investicija i konku-rentnosti celokupne privrede. Jedan od glavnih izazova na srednji rok predsta-vljaju prestrukturiranje i privatizacija velikih držav-nih i javnih preduzeća i državnih banaka, kao i sma-

njenje rasta spoljnotrgovinskog deficita i poboljša-nje investicione klime. PROJEKCIJE ZA 2004 – 2010.*

Glavne makroekonomske projekcije za period 2004 –2010. (pripremljene za pregovore s MMF u vezi s trogodišnjim "stand–by" aranžmanom), ukazuju na neophodne uslove koji treba da se ispune kako bi se dostigao određeni nivo konkurentnosti srpske pri-vrede, isto kao i povećanje životnog standarda.

� Prvo, imajući u vidu veoma nizak BDP po sta-novniku (oko 2500$), isto kao i ogroman broj neza-poslenih (zvanična stopa nezaposlenosti je oko 30%), za Srbiju je bitno da dostigne dugoročni rast BDP po godišnjoj stopi od najmanje 5%, i da shodno to-me 2010. dostigne BDP od 4.000$ po stanovniku. Samo s tom stopom privrednog rasta moguće je po-većati životni standard, kao i zaposlenost i produ-ktivnost rada, što sa svoje strane predstavlja predu-slov za ostvarivanje dva glavna cilja – smanjenje ne-zaposlenosti i povećanje konkurentnosti. � Drugo, jedan od preduslova dinamičnog i odr-živog privrednog rasta jeste makroekonomska stabi-lnost, koja se postiže uspostavljanjem spoljne i unu-trašnje ravnoteže. Da bi se ovo ostvarilo, budžetski deficit mora postepeno da se smanjuje i da se finan-sira iz realnih izvora, po mogućstvu bez uzimanja kr-edita. Postizanje spoljne ravnoteže (smanjenje za 50% sadašnjeg deficita platnog bilansa sa 12% na 6% BDP) predstavlja još teži zadatak, a jedini način za to jeste značajno povećanje izvoza (sa sadašnjih oko 19% od BDP na 35% 2010. godine), kao i priliv direktnih stra-nih investicija od preko 1 milijarde dolara godišnje.

TABELA A9. BDP i njegova struktura

2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010.

BDP, tekuće cene, u milijardama din. 1,263.0 1,402.4 1,535.9 1,677.2 1,831.5 2,000.0 2,148.0

BDP, u mil. $ 20,441.2 21,634.3 22,909.1 24,301.9 25,779.5 27,346.9 29,009.6

BDP po stanovniku, u $ 2,703.9 2,850.4 3,006.4 3,176.7 3,356.7 3,546.9 3,748.0

BDP, realni rast 4.1 4.5 4.5 5.0 5.0 5.0 5.0

Struktura, u % BDP

Domaća tražnja 119.0 118.0 116.0 114.5 114.0 113.0 112.0

Potrošnja 101.8 98.0 95.0 92.5 91.0 89.0 87.0

Lična potrošnja 84.6 81.5 79.0 76.5 75.0 73.0 71.5

Javna potrošnja 17.2 16.5 16.0 16.0 16.0 16.0 15.5

Investicije 17.2 20.0 21.0 22.0 23.0 24.0 25.0

Neto izvoz roba i usluga – 19.0 – 18.0 – 16.0 –14.5 –14.0 –13.0 –12.0

Izvor: "Strategija za smanjenje siromaštva u Srbiji", Vlada Srbije, Beograd, 2003.

� Treće, u narednom periodu potrebno je da do-đe do promene u trošenju BDP – kao i značajno smanjenje lične i javne potrošnje u korist povećanja štednje, tj. potrebne su investicije. Ovi odnosi kvantifikovani su i prikazani u tabe-lama A9 i A10.

∗ Osim toga, ova projekcija pretpostavlja postepe-no smanjenja učešća javne potrošnje u BDP, s oko 46% u 2003. na 43% u 2010. U okviru javne potroš-nje, veoma je indikativna i promena njene strukture

∗ Ove projekcije su pripremljene pre srednjoročnih projekci-

ja (2002) i stoga se malo razlikuju zbog promenjenih okolnosti u zemlji, posebno tokom 2003. godine (ubistvo predsednika vlade).


97

– učešće za prosvetu se povećava, dok se učešće za penzije, socijalnu zaštitu, odbranu kao i javni red i bezbednost smanjuje. Razlog za ovu promenu u po-trošnji (socijalna davanja) jeste to što su postojeći ra-

shodi za prosvetu (izraženo kao % BDP) niži od sta-ndarda EU, dok će smanjenje rashoda na odbranu biti moguće zahvaljujući reformama sistema odbrane, koje će smanjiti broj zaposlenih u oružanim snagama.

TABELA A10. Konsolidovana javna potrošnja (2004–2010.) 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010.

Ukupni rashodi (% BDP) 45.6 45.2 44.8 44.3 43.9 43.5 43.1

1. Opšte javne službe 4.5 5 5.4 5.7 5.8 5.9 5.9

2. Odbrana 3.3 2.9 2.5 2.3 2.2 2.2 2.2

3. Javni red i bezbednost 2.7 2.5 2.3 2.2 2.2 2.1 2.1

4. Privredne delatnosti 3.4 3.2 3 2.9 2.8 2.7 2.6

5. Zaštita životne sredine 0.2 0.2 0.2 0.2 0.2 0.2 0.2

6. Stambena izgradnja i komunalne usluge 4.1 4.1 4.1 4.1 4.1 4.1 4.1

7. Zdravstvo 5.3 5.4 5.5 5.5 5.6 5.6 5.6

8. Rekreacija, kultura i crkva 0.5 0.5 0.5 0.5 0.5 0.5 0.5

9. Prosveta 3.8 3.8 4 4.2 4.3 4.5 4.5

10. Penzije i socijalna zaštita 17.8 17.6 17.3 16.7 16.2 15.7 15.4 Izvor: "Strategija za smanjenje siromaštva u Srbiji", Vlada Srbije, Beograd, 2003.

2. INDEKS HUMANOG RAZVOJA – HDI

Ima više razloga zbog kojih HDI (i drugi pokazatelji razvoja) nisu mogli da se izračunaju za 2003. i 2004. Prvi je nedostatak podataka usled neizbežnog kaš-njenja u prikupljanju sirovih podataka na osnovu zvanične statistike. Izveštaji još nisu dostupni, naro-čito posebni podaci po opštinama i po polu. Drugi razlog jeste konverzija BDP/PPP; ovo je urađeno ko-rišćenjem preliminarne PPP procene za 2001. godi-nu, koju je izradio Savezni zavod za statistiku. Me-đutim, redovne godišnje PPP procene nisu dostup-ne; raspoloživa procena za 2001. ne bi odgovarala za HDI za 2003. i 2004, imajući u vidu značajne pro-mene cena. Stoga su pokazatelji humanog razvoja izračunati do 2002. 2.1. Metodologija

Raspoloživi podaci Republičkog zavoda za statistiku za izračunavanje indeksa humanog razvoja odnose se na 1999, 2000, 2001. i 2002. Indeks je izračunat pomoću standardne HDI metodologije, na republič-kom, okružnom i opštinskom nivou. Pored toga ko-rišćene su neke stručne procene pariteta kupovne moći (PPP) BDP, kao i korigovani BDP PPP.

2.2. Osnovni nalazi

HDI je složeni indeks za utvrđivanje stepena (huma-nog) razvoja izražen u prosečnim pokazateljima za tri osnovne dimenzije humanog razvoja: a) kvalitet života (dug i zdrav život) meren na os-novu očekivane dužine života, b) pismenost i obrazovanje, kao jedan od glav-nih faktora razvoja (mereno na osnovu stope pisme-nosti odraslih, kao i bruto stope upisa za osnovno, srednje i više/visoko obrazovanje),

c) životni standard meren pomoću BDP po sta-novniku, zasnovanom na paritetu kupovne moći (PPP). Indeks humanog razvoja jeste prosta srednja vrednost tri osnovna indeksa:

HDI =(I1+I2+I3)/3,

I1 – Indeks očekivane dužine života I2 – Indeks obrazovanja I3 – BDP indeks Ova tri indeksa (I) koriguju se na sledeći način:

(I–Imin)/(Imax–Imin)

Date su minimalne i maksimalne vrednosti ovih indeksa. 11 – Indeks očekivane dužine života za 2002.

Očekivana dužina života za 2002 = 71,8 godina Očekivana dužina života MIN = 25 godina Očekivana dužina života MAX = 85 godina

I1 = (71,8–25)/(85–25) =0,780 12 – Indeks obrazovanja

Indeks obrazovanja predstavlja ponderisanu arit-metičku sredinu indeksa pismenosti odraslih (po-nderisanu s 2) i indeksa bruto upisa (ponder 1).

I2 = (2*Ip +Io)/3

Indeks pismenosti odraslih za 2002 = 96,6 Indeks pismenosti odraslih MIN = 0 Indeks pismenosti odraslih MAX = 100

Ip = (96,6–0)/(100–0) = 0,966

Indeks bruto upisa za 2002 = 72,4 Indeks bruto upisa MIN = 0 Indeks bruto upisa MAX = 100

SNAGA RAZLIČITOSTI

98

Io = (72,4–0)/(100–0) = 0,724 I2 = (2*0,966+0,724)/3 = 0,885

I3 – BDP indeks

BDP indeks izračunava se na osnovu korigovanog BDP po stanovniku (PPP US$). BDP indeks (PPP) 2002 = 4948 US$ BDP indeks (PPP) MIN = 100 US$ BDP indeks (PPP) MAX = 40,000 US$

I3 = (log10 (4948) – log10 (100))/(log10(40,000) – log10(100))=0,651

HDI = (0,780+0,885+0,651)/3 = 0,772 Tabela A11 pokazuje da se indeks HDI u posma-tranom trogodišnjem periodu povećao za 6%. Iako se prve dve komponente HDI (očekivana dužina ži-vota i obrazovanje) ne menjaju značajno u kratkom vremenskom periodu, čak je i kod ovih pokazatelja

uočeno poboljšanje u posmatranom periodu. Glavni izvor povećanja indeksa HDI bio je rast BDP, koji se (kumulativno) povećao za 16%.

TABELA A11. HDI u 1999. i 2002. Indeks

obrazovanja

Indeks očekivane

dužine života

BDP index HDI

1999 0.850 0.773 0.563 0.729

2002 0.885 0.780 0.651 0.772

Promena, u % 4% 1% 16% 6%

2.3. Poređenja s drugim zemljama

S vrednošću HDI od 0,772, Srbija je 74. od 178 ze-malja za koje je 2002. bio izračunat HDI134. Ovo mesto svrstava Srbiju u kategoriju zemalja s višim srednjim (humanim) razvojem135.

GRAFIKON A1. Rangiranje na osnovu HDI za 2002. (178 zemalja)

0,000

0,100

0,200

0,300

0,400

0,500

0,600

0,700

0,800

0,900

1,000

1 9 17 25 33 41 49 57 65 73 81 89 97 105 113 121 129 137 145 153 161 169 177

Zemlje

HD

I

Visok nivo razvijenosti Srednji nivo razvijenosti Nizak nivo razvijenosti

Srbija

Prema indeksu očekivane dužine života, čija je vrednost 2002. bila 0,78, Srbija je 73. od 178 zema-lja. Najbolje je ocenjena u pogledu indeksa obrazo-vanja – s vrednošću 0,882, rangirana je na 62. mestu od 178. Konačno, BDP indeks od 0,692 svrstava Sr-biju na 92. mesto. Indikativno je to što Srbija postiže relativno vi-soke standarde humanog razvoja kada su u pitanje očekivana dužina života i obrazovanje, dok značajno zaostaje kada su u pitanju ekonomski rezultati. Sho-dno tome, za ubrzavanje privrednog rasta za Srbiju je bitno povećanje HDI. 2.4. Regionalne razlike u humanom razvoju Izračunavanje HDI na regionalnom nivou za 2002. potvrđuje ono što je već poznato o regionalnim ra-

zlikama u stepenu razvoja u Srbiji. Beograd, kao gla-vni grad zemlje, koji se sam po sebi smatra regijom, nalazi se neosporno na prvom mestu kada su u pita-nju obrazovni nivo i ekonomski rezultati, ali nezna-tno zaostaje u pogledu očekivane dužine života. 134135Međutim, rezultati pokazuju da razlika u HDI između Vojvodine i Centralne Srbije nije značajna i da se ne slaže s uobičajenom pretpostavkom da je

134 Rang je utvrđen na osnovu poređenja dobijene vrednosti

HDI za Srbiju s vrednostima za 177 zemalja obuhvaćenim HDR 2004. godine. Ovo nije zvanično provereno zato što rezultati za Srbiju nisu dobijeni na osnovu zvaničnih međunarodnih postupa-ka koji se koriste u drugim zemljama.

135 HDI za zemlje s visokim humanim razvojem ima vrednost 0,8 i veću. Srednje razvijene zemlje imaju vrednost u rasponu od 0,5 – 0,8, dok HDII za nisko razvijene zemlje ima vrednost od 0,5 i manji.


99

Vojvodina najrazvijeniji deo Srbije. Očigledno je da je duboka ekonomska kriza devedesetih ozbiljno pogodila i Vojvodinu. Najveća varijansa pojavila se u indeksu obrazo-vanja, a zatim u BDP indeksu. Indeks očekivane du-žine života ne varira značajno po opštinama. Razlike u vrednostima HDI još su upadljivije na nivou okruga. U Srbiji ima 25 okruga. Vrednosti HDI po okruzima date su u Tabeli 13:

TABELA A13. HDI po okruzima, 2002.

Indeks

obrazovanja

Indeks očekivane

dužine života

BDP indeks HDI

Grad Beograd 0,984 0,782 0,711 0,826

Severno–bački 0,892 0,796 0,676 0,788

Srednje–banatski 0,863 0,826 0,656 0,782

Severno–banatski 0,831 0,815 0,677 0,774

Južno–banatski 0,840 0,800 0,682 0,774

Zapadno–bački 0,827 0,782 0,696 0,769

Južno–bački 0,931 0,756 0,525 0,737

Sremski 0,802 0,751 0,615 0,723

Mačvanski 0,827 0,731 0,595 0,718

Kolubarski 0,813 0,815 0,607 0,745

Podunavski 0,794 0,753 0,588 0,712

Braničevski 0,818 0,852 0,642 0,771

Šumadijski 0,909 0,817 0,416 0,714

Pomoravski 0,845 0,845 0,624 0,771

Borski 0,784 0,762 0,613 0,720

Zaječarski 0,814 0,935 0,601 0,783

Zlatiborski 0,825 0,714 0,600 0,713

Moravski 0,808 0,780 0,636 0,741

Raški 0,846 0,780 0,557 0,728

Rasinski 0,808 0,815 0,603 0,742

Nišavski 0,921 0,911 0,644 0,825

Toplički 0.813 0.837 0.559 0,736

Pirotski 0,776 0,919 0,597 0,764

Jablanički 0,843 0,813 0,549 0,735

Pčinjski 0,730 0,685 0,575 0,663

3. INDEKS NEJEDNAKOSTI HUMANOG RAZVOJA PREMA POLU – GDI

Indeks nejednakosti humanog razvoja prema polu (GDI) jeste HDI koji uzima u obzir nejednakost polo-

136 Prosečni indeksi su ponderisani brojem stanovnika.

va. Pomoću GDI se u stvari izračunavaju iste veličine kao i u slučaju HDI (korišćenjem istih pokazatelja – indeksa obrazovanja, indeksa očekivane dužine ži-vota i BDP indeksa), uz istovremeno prikazivanje ne-jednakosti između žena i muškaraca. Na osnovu te tri komponente, GDI se izračunava kao prosta aritmetička sredina, gde svaki od tri ind-eksa predstavlja harmoničnu vrednost svakog od ovih indeksa prema polu (muškom i ženskom). Pon-deri u harmoničnoj sredini jesu udeo muškaraca/že-na u ukupnom stanovništvu. GDI je prosta aritmeti-čka sredina tri osnovna indeksa.

GDI = (I1 + I2 + I3)/3

Što je veći disparitet prema polu u osnovnom humanom razvoju, to je GDI neke zemlje niži od HDI.

TABELA A14. I1 – Indeks očekivane dužine života prema polu

Stanovništvo

2002, udeo

Očekivana dužina života, 2002

Očekivana dužina života,

MIN

Očekivana dužina života, MAX

Žene 0.514 75.1 27,5 87,5

Muškarci 0.486 70.1 22,5 82,5

If = (75,1–27,5)/(87,5–27,5) = 0,793 Im = (70,1–27,5)/(82,5–22,5) = 0,710

I1=(0.514*(0,793)–1+0,486*(0,710) –1) –1=0,751

TABELA A15. I2 Indeks pismenosti odraslih

Stanovništvo

2002, udeo

Indeks pismenosti,

2002

Indeks pismenosti,

MIN

Indeks pismenosti,

MAX

Žene 0.514 94,3 0 100

Muškarci 0.486 98,9 0 100

I21f = (94,3–0)/(100–0) = 0,943 I21m = (98,9–0)/(100–0) = 0,989

I21=(0.514*(0,943)–1+0,486*(0,989) –1) –1=0,965

TABELA A16. I22 – Bruto indeks pismenosti

Stanovništvo

2002, udeo

Indeks obrazovanja,

2002

Indeks obrazovanja,

MIN

Indeks obrazovanja,

MAX

Žene 0.514 71,1 0 100

Muškarci 0.486 73,7 0 100

TABELA A12. HDI i njegove komponente136 na nivou okruga, Srbija 2002 R E G I O N

Beograd Vojvodina Centralna Srbija U K U P N O

Srednja vrednost Srednja vrednost Srednja vrednost Prosek Stand. odstupanje

Indeks obrazovanja 0.984 0.873 0.825 0.885 0.072

Indeks očekivane dužine života 0.782 0.760 0.803 0.780 0.091

BDP indeks 0.711 0.672 0.586 0.651 0.071

HDI 0.826 0.768 0.738 0.772 0.049

SNAGA RAZLIČITOSTI

100

I22=(0.514*(0,711)–1+0,486*(0,737) –1) –1=0,724 I2 = (2*0,965+0,724)/3 = 0,885

TABELA A17. I3 – Indeks prihoda prema polu

Stanovništvo

2002, u hiljadama

Aktivno stanovništvo, 2002, udeo

Odnos prosečnih

zarada, 1999

Žene 3848 0,424 0,826

Muškarci 3642 0,576 1,000

Pretpostavlja se da odnos prosečnih plata mu-škaraca i žena odražava njihovo učešće u stvaranju BDP. Wf i Wm predstavljaju učešće žena i muškaraca u BDP indeksima.

Wf = (log(3638)-log(100)/(log(40000)-log(100) = 0,600 Wm = (log(6330)-log(100)/(log(40000)-log(100) = 0,692

I3=(0.514*(0,600)–1+0,486*(0,692) –1) –1=0,642

GDI = (0,751 + 0,885 + 0,642)/3 = 0,759

Vrednosti GDI i njegove komponente za 1999/ 2002. prikazane su na Tabeli A18. Na osnovu svih ko-mponenti GDI očigledno je da je u tom periodu došlo do poboljšanja u pogledu jednakosti polova u Srbiji.

TABELA A18. GDI i njegove komponente

Indeks obrazovanja

Indeks očekivane

dužine života

BDP indeks GDI

1999 0,850 0,746 0,554 0,716

2002 0,885 0,751 0,642 0,759

promena, u % 4,1% 0,6% 15,9% 6%

Sledeća tabela daje poređenje GDI između ze-malja sa srednjim i visokim razvojem:

TABELA A19. Vrednost GDI indeksa (2002) u pojedinim zemljama

Švedska 0.946

Austrija 0.924

Grčka 0.894

Slovenija 0.892

Mađarska 0.847

Hrvatska 0.827

Rumunija 0.775

Srbija 0.759

Može se zaključiti da iako je u posmatranom pe-riodu 1999–2002. došlo do poboljšanja u pogledu jednakosti polova, Srbija (zajedno s Rumunijom) još značajno zaostaje za razvijenim i susednim zemljama.

4. POKAZATELJ OSNAŽENOSTI POLOVA – GEM

Pomoću pokazatelja osnaženosti polova (GEM) izra-čunava se učešće žena u političkom i ekonomskom

životu zemlje. Ovaj pokazatelj usredsređuje se na nejednakost polova u oblasti ekonomije, politike i odlučivanja. GEM predstavlja prostu aritmetičku sre-dinu tri osnovna indeksa: indeks političkog učešća (zastupljenost žena u parlamentu), indeks ekonom-ske aktivnosti (zastupljenost na rukovodećim polo-žajima u državnoj upravi i privredi) i indeks udela BDP (doprinos žena u stvaranju BDP).

GEM = (I1+I2+I3)/3

I1 – Indeks političkog učešća

U Skupštini RS, od 250 mesta, 35 zauzimaju žene (14,0% učešća u parlamentu).

I1=(0.514*(14,0)–1+0,486*(86,0) –1) –1=0,245

Zatim se ovaj početni rezultat se zatim indeksira do idealne vrednosti od 50%.

I1 = 0,245/0,50 = 0,489

I2 – Indeks ekonomske aktivnosti

Od ukupnog broja rukovodećih mesta u državnoj upravi i privredi, 27,9% zauzimaju žene, dok 59,4% obavlja stručne poslove.

I211=(0.504*(27,9)–1+0,496*(72,1) –1) –1=40,000 I221=(0.504*(59,4)–1+0,496*(40,6) –1) –1=48,309

I21 = 40,000/50 = 0,800 I22 = 48,309/50 = 0,966

I2 = (0,800+0,966)/2 = 0,883

I3 – Indeks učešća u BDP

Godine 2002, žene i muškarci ostvarili su BDP po sta-novniku u iznosu od 3.638 PPP US$, odnosno 6,330 PPP US$.

I3f = (3638–100)/(40000–100) = 0,089 I3m = (6330–100)/(40000–100) = 0,156

I3=(0.514*(0,089)–1+0,486*(0,156) –1) –1=0,112

GEM = (0,489+0,883+0,112)/3 = 0,495

Prilikom poređenja vrednosti GEM za grupu oda-branih razvijenih zemalja i zemalja u tranziciji, može se videti da Srbija zaostaje i u pogledu ovog indeksa humanog razvoja, ali manje nego u slučaju GDI.

TABELA A20. Vrednost GEM indeksa* u odabranim zemljama

Švedska 0.854

Austrija 0.770

Slovenija 0.584

Hrvatska 0.560

Mađarska 0.529

Grčka 0.523

Srbija 0.495

Rumunija 0.465

*Indeks za Srbiju izračunat je za 2002; za ostale zemlje, indeks je izračunat na osnovu podataka za poslednju dostupnu godinu.


101

GDP Index by District, Serbia 2002

-

Districts by GDPInd0.651 to 0.715 (6)0.6001 to 0.65 (10)0.551 to 0.6 (6)0.416 to 0.55 (3)

Districts by GDPInd0.651 to 0.715 (6)0.6001 to 0.65 (10)0.551 to 0.6 (6)0.416 to 0.55 (3)

Pčinjski

Šumadijski

Toplički Pirotski

Jablanički

Podunavski

Sremski

Rasinski

Borski

Raški

Zaječarski

Kolubarski

Južno-bački

Mačvanski

Zapadno-bački

Zlatiborski

Moravički

Braničevski

Pomoravski

Severno-banatski

Srednje-banatski

Južno-banatski

Severno-bački

Nišavski

Grad Beograd

SNAGA RAZLIČITOSTI

102

Education Index by District, Serbia 2002

Districts by EduInd0.846 to 0.984 (6)Over 0,800 (5)0.751 to 0.800 (6)0.685 to 0.750 (8)

Districts by EduInd0.846 to 0.984 (6)Over 0,800 (5)0.751 to 0.800 (6)0.685 to 0.750 (8)

Pčinjski

Šumadijski

Toplički Pirotski

Jablanički

Podunavski

Sremski

Rasinski

Borski

Raški

Zaječarski

Kolubarski

Južno-bački

Mačvanski

Zapadno-bački

Zlatiborski

Moravički

Braničevski

Pomoravski

Severno-banatski

Srednje-banatski

Južno-banatski

Severno-bački

Nišavski

Grad Beograd


103

Life Expectancy Index by District, Serbia 2002

Districts by LivIndover 0,800 (12)0.751 to 0.800 (10)0.685 to 0.750 (3)

Districts by LivIndover 0,800 (12)0.751 to 0.800 (10)0.685 to 0.750 (3)

Pčinjski

Šumadijski

Toplički Pirotski

Jablanički

Podunavski

Sremski

Rasinski

Borski

Raški

Zaječarski

Kolubarski

Južno-bački

Mačvanski

Zapadno-bački

Zlatiborski

Moravički

Braničevski

Pomoravski

Severno-banatski

Srednje-banatski

Južno-banatski

Severno-bački

Nišavski

Grad Beograd

SNAGA RAZLIČITOSTI

104

HDI by District, Serbia 2002

Pčinjski

Šumadijski

Toplički Pirotski

Jablanički

Podunavski

Sremski

Rasinski

Borski

Raški

Zaječarski

Kolubarski

Južno-bački

Mačvanski

Zapadno-bački

Zlatiborski

Moravički

Braničevski

Pomoravski

Severno-banatski

Srednje-banatski

Južno-banatski

Severno-bački

Nišavski

Grad Beograd

Districts by HDI0.782 to 0.826 (5)0.745 to 0.782 (7)0.728 to 0.745 (5)0.663 to 0.728 (8)

Districts by HDI0.782 to 0.826 (5)0.745 to 0.782 (7)0.728 to 0.745 (5)0.663 to 0.728 (8)


105

PRILOG:

TABELA A21. Obrazovanje i pismenost prema polu i nacionalnoj/etničkoj pripadnosti (%)

Udeo nepismenih Ukupno

Bez školske spreme

1–3 razreda osnovne

škole


škole Osnovno

obrazovanjeSrednj

obrazovanjeViše

obrazovanje Visoko

obrazovanje Nepoznato

Srbi

Ukupno 3,35 100,00 5,42 1,94 13,73 23,06 42,23 4,65 6,69 2,29

Muškarci 0,88 100,00 2,09 1,15 12,13 22,19 47,15 5,09 7,49 2,71

Žene 5,67 100,00 8,54 2,67 15,22 23,87 37,63 4,23 5,95 1,89

Crnogorci

Ukupno 1,07 100,00 2,49 0,95 5,00 16,83 48,14 8,72 16,35 1,52

Muškarci 0,17 100,00 0,84 0,26 2,56 12,71 50,56 10,80 20,56 1,71

Žene 2,16 100,00 4,50 1,80 7,98 21,85 45,19 6,19 11,21 1,29

Jugosloveni

Ukupno 0,96 100,00 2,16 0,87 7,22 22,81 48,70 6,13 10,86 1,25

Muškarci 0,46 100,00 1,53 0,54 5,27 21,12 51,47 6,65 12,05 1,37

Žene 1,39 100,00 2,69 1,15 8,85 24,21 46,38 5,70 9,87 1,15

Albanci

Ukupno 7,70 100,00 12,38 1,10 13,58 44,96 16,63 1,87 2,36 7,12

Muškarci 3,77 100,00 7,96 0,99 8,64 39,83 25,10 2,77 3,79 10,92

Žene 11,69 100,00 16,85 1,22 18,57 50,14 8,07 0,96 0,92 3,27

Bošnjaci

Ukupno 4,99 100,00 8,74 1,11 11,03 37,65 33,13 2,40 3,07 2,86

Muškarci 2,01 100,00 5,16 0,77 7,35 36,42 39,50 3,22 4,16 3,43

Žene 7,85 100,00 12,13 1,44 14,51 38,82 27,11 1,63 2,04 2,33

Mađari

Ukupno 4,99 100,00 2,11 3,09 20,95 29,76 37,34 3,28 3,03 0,45

Muškarci 2,01 100,00 1,68 2,03 16,19 28,25 44,97 3,10 3,25 0,53

Žene 7,85 100,00 2,48 4,00 25,08 31,07 30,72 3,43 2,83 0,39

Muslimani

Ukupno 4,69 100,00 7,56 1,66 11,29 34,06 37,88 2,85 3,12 1,58

Muškarci 1,95 100,00 4,27 1,22 8,85 31,61 44,64 3,52 3,91 1,98

Žene 7,40 100,00 10,80 2,10 13,69 36,48 31,22 2,19 2,33 1,19

Bugari

Ukupno 5,45 100,00 7,16 3,91 20,86 24,28 28,30 5,64 6,76 3,08

Muškarci 1,37 100,00 2,30 2,39 17,78 26,07 32,73 6,27 8,70 3,75

Žene 9,87 100,00 12,47 5,57 24,23 22,33 23,46 4,94 4,65 2,35

Bunjevci

Ukupno 1,09 100,00 2,08 2,40 22,91 27,81 38,77 3,06 2,84 0,12

Muškarci 0,63 100,00 1,48 1,44 16,64 28,45 45,42 3,47 3,00 0,11

Žene 1,47 100,00 2,59 3,22 28,24 27,26 33,12 2,72 2,71 0,13

Vlasi

Ukupno 10,52 100,00 12,75 3,87 38,47 26,86 13,90 0,90 0,80 2,45

Muškarci 3,14 100,00 5,03 2,89 33,96 31,28 20,62 1,26 1,23 3,74

Žene 17,59 100,00 20,07 4,80 42,75 22,67 7,53 0,56 0,39 1,22

Goranci

Ukupno 2,16 100,00 3,66 0,56 7,86 39,93 43,29 1,93 1,15 1,62

Muškarci 0,80 100,00 1,80 0,27 3,27 29,01 58,62 3,16 1,64 2,24

Žene 3,60 100,00 5,63 0,86 12,69 51,44 27,15 0,63 0,63 0,98

Romi

Ukupno 19,65 100,00 25,60 6,85 29,42 29,01 7,81 0,20 0,11 1,00

Muškarci 11,84 100,00 16,97 6,45 29,38 34,14 11,15 0,29 0,18 1,44

Žene 27,56 100,00 34,28 7,26 29,46 23,84 4,44 0,10 0,04 0,57

SNAGA RAZLIČITOSTI

106

TABELA A21. Obrazovanje i pismenost prema polu i nacionalnoj/etničkoj pripadnosti (%) (nastavak)

Udeo nepismenih Ukupno

Bez školske spreme


škole


škole Osnovno

obrazovanjeSrednj

obrazovanjeViše

obrazovanje Visoko

obrazovanje Nepoznato

Rumuni

Ukupno 4,64 100,00 6,23 3,26 28,59 30,08 22,37 3,49 4,43 1,54

Muškarci 3,07 100,00 4,61 2,93 28,56 30,83 23,98 2,84 4,92 1,31

Žene 5,92 100,00 7,53 3,53 28,62 29,49 21,08 4,01 4,03 1,72

Rusini

Ukupno 0,40 100,00 1,48 1,63 19,89 22,12 43,81 4,43 5,52 1,13

Muškarci 0,26 100,00 1,40 0,79 14,34 19,98 52,00 4,16 5,77 1,55

Žene 0,54 100,00 1,56 2,39 24,95 24,08 36,32 4,67 5,29 0,75

Slovaci

Ukupno 0,67 100,00 1,60 1,70 22,82 31,99 34,87 2,99 3,20 0,83

Muškarci 0,48 100,00 1,31 1,24 16,51 30,79 42,98 2,58 3,61 0,98

Žene 0,85 100,00 1,86 2,11 28,47 33,06 27,62 3,37 2,83 0,70

Hrvati

Ukupno 1,97 100,00 3,51 2,02 16,66 24,48 41,31 4,97 6,20 0,85

Muškarci 0,76 100,00 1,79 1,02 12,18 22,55 48,08 5,64 7,79 0,95

Žene 2,78 100,00 4,64 2,67 19,61 25,76 36,86 4,53 5,15 0,79

Izvor: Etnički mozaik Srbije, 2004, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava SCG.

TABELA A22. Stanovništvo prema nacionalnoj/etničkoj pripadnosti i ekonomskoj aktivnosti

(udeli, %)

Ukupno Aktivno Lica sa platom Izdržavana lica

Lica zaposlena u inostranstvu

Srbi 100 46,0 20,2 33,6 0,2

Crnogorci 100 46,7 23,7 29,5 0,2

Jugosloveni 100 47,0 21,6 31,2 0,2

Albanci 100 34,7 5,9 58,8 0,7

Bošnjaci 100 40,2 11,5 47,7 0,6

Mađari 100 43,6 25,5 30,8 0,1

Muslimani 100 44,5 16,8 38,2 0,5

Bugari 100 42,0 29,6 28,3 0,1

Bunjevci 100 44,0 32,2 23,7 0,0

Vlasi 100 41,6 25,0 32,9 0,5

Goranci 100 43,1 9,3 47,0 0,6

Romi 100 32,8 12,1 54,5 0,6

Rumuni 100 45,0 14,7 39,8 0,6

Rusini 100 45,5 23,5 30,9 0,0

Slovaci 100 46,2 19,2 34,3 0,3

Hrvati 100 40,9 31,9 27,0 0,2

Izvor: Etnički mozaik Srbije, 2004, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava SCG.


107

ANEKS 2. METODOLOGIJA I SPISAK UČESNIKA OKRUGLIH STOLOVA

METODOLOGIJA

Izrada Izveštaja o humanom razvoju u Srbiji posve-ćenog multikulturalizmu za 2005 – Snaga različito-sti, otpočela je juna 2004. Istraživanje su obavile dve ugledne institucije u Srbiji – Ekonomski institut (EI) i Beogradski centar za ljudska prava (BCHR). S obzirom na osnovne smernice u vezi s okvi-rom Izveštaja i na ideje i koncepte multikulturali-zma koje je predstavio UNDP, uz stručnu pomoć UNDESA, dva domaća konsultantska tima zajednički su koncipirala sadržaj i osnovne tačke Izveštaja. Os-novni principi i koncept Izveštaja bili su odobreni od strane UNDP posle niza konsultacija sa zaintere-sovanim stranama u zemlji, kao i drugim stručnjaci-ma i predstavnicima građanskog društva. Na osnovu ovog početkog sadržaja, tim je septembra 2004. iz-radio prvu verziju nacionalnog Izveštaja o humanom razvoju. Beogradski centar za ljudska prava preuzeo je na sebe vodeću ulogu u izradi Izveštaja i pripremi delova koji se odnose na osnovne koncepte i defini-cije multikulturalizma, kao i njegove političke i pra-vne dimenzije, dok se Ekonomski institut bavio dru-štveno–ekonomskim aspektima, kao i izračunavanji-ma i analizom indeksa humanog razvoja (HDI), inde-ksom razvoja prema polu (GDI) i pokazateljem osna-ženja prema polu (GEM), kao i drugim relevantnim ekonomskim i socijalnim aspektima koje Izveštaj sa-drži. Izveštaj je u velikoj meri koristio i podatke iz istraživanja različitih društvenih/kulturnih grupa i njihovih međusobnih odnosa. Detaljne informacije o ovim istraživanjima navedene su u bibliografiji uz Iz-veštaj. Prva verzija Izveštaja završena je septembra 2004. i dostavljena Vladi i međunarodnim organiza-cijama, državnim funkcionerima, predstavnicima lo-kalne samouprave, predstavnicima građanskog dru-štva, isto kao i statističkim zavodima i nezavisnim statističarima. U periodu od oktobra do novembra 2004. obavljen je niz konsultacija (u formi okruglih stolova). Cilj ovih konsultacija bio je da se dobiju relevan-tne povratne informacije o osetljivim pitanjima raz-motrenim u Izveštaju, kao i da se stekne bolji uvid u specifične probleme etničkih manjina u Srbiji, da se proveri pouzdanost podataka i da se stupi u dijalog s funkcionerima na državnom i lokalnom nivou u vezi s političkim implikacijama. Bile su organizovane radionice u višenacionalnim sredinama, u Novom Sadu, Novom Pazaru i na jugu Srbije. Uzimajući u obzir primedbe i predloge date to-kom brojnih konsultacija, ekspertski tim je decem-bra 2004. izradio Drugu verziju Izveštaja. Ta verzija je zatim razmotrena od strane eksperata UN (Peter Gudgeon, međuregionalni savetnik UNDESA, i An-drej Ivanov, savetnik na humani razvoj pri Regional-

nom centru UNDP u Bratislavi). Posle prihvatanja nji-hovih primedbi, početkom januara 2005, urađena je konačna verzija Izveštaja. Konačnu redakciju Izve-štaja izvršio je Peter Gudgeon marta 2005. Za sve vreme izrade Izveštaja o humanom razvo-ju, pojedini autori su – pored navedenih konsultaci-ja u vidu okruglih stolova – održali i niz pojedina-čnih konsultacija u vezi sa svojim prilozima. Uopšte-no, imajući u vidu specifičnost teme kao što je mu-ltikulturalizam i njenu osetljivost, konsultacije su bi-le posebno korisne, naročito u vezi sa stavovima pre-dstavnika građanskog društva i predstavnika lokalne samouprave.

OKRUGLI STOLOVI �� OKRUGLI STO S PREDSTAVNICIMA GRADJANSKOG DRUŠTVA I UNIVERZITETA, KAO I S DRUGIM STRUČNJACIMA

Datum: 11. oktobar, 11 h. Mesto održavanja: Kancelarija UNDP, Internacionalnih brigada 69, 11000 Beograd Zapisničar: Ružica Žarevac Predstavnici NHDR tima: Vojin Dimitrijević, Dragan Popadić, Tamas Korhecz, Vidan Hadži–Vidanović, Jurij Bajec, Katarina Stanić

Učesnici: Jasmina Kuka, Catholic Relief Service Daniel Galun, Caritas Smiljka Tomanović, Institut za sociološka

istraživanja Vesna Golić, Grupa 484 Miljenko Dereta, Građanske inicijative Đurđica Zorić, Bibija (romska ženska grupa) Slavoljub Đorđević, Romski informativni centar – RIC Aleksandara Mitrovic, Društvo za unapređenje

lokalnih romskih zajednica Branislav Čubrilo, SDC Goran Bašić, Centar za proučavanje etniciteta Paola Pagliani, UNDP Milan Vemić, UNDP Daniel Varga, UNDP �� KONSULTACIJE NA LOKALNOM NIVOU: SANDŽAK

Datum: 12. oktobar 2004, 14 h, utorak Mesto održavanja: Novi Pazar, prostorije SEDA, Vuka Karadžića bb Zapisničar: Vidan Hadži–Vidanović Predstavnici NHDR tima: Vojin Dimitrijević, Ružica Žarevac

Učesnici: Esad Zornić, predsednik SO Sjenica A. Fazlić, SO Tutin Harun Hadžić, Međunarodni univerzitet u Novom Pazaru Aida Ćorović, Urban–in

SNAGA RAZLIČITOSTI

108

Sead Biberović, Urban–in Zibija Dervišalilovic–Šarenkapić, Kulturni centar

DamaD Samiha Kačar, Odbor za ljudska prava Sandžaka Ramiz Crnišanin, Sandžački intelektualni krug Ferza Ćelović, Ekonomska i demokratska inicijativa Džemail Halilagić, Odbor za ljudska prava–Priboj Irfan Šarenkapić – SEDA Lucie M. Steinkemp, Social Investment, Novi Pazar Alan Bennet, Mercy Corps Paola Pagliani, UNDP Daniel Varga, UNDP �� LOKALNI OKRUGLI STOLOVI U VOJVODINI

Datum: 22. oktobar 2004, 11 h Mesto održavanja: Izvršno veće AP Vojvodine, Bulevar Mihajla Pupina 16, Novi Sad Zapisničar: Ružica Žarevac Predstavnici NHDR tima: Tamas Korhecz, Vidan Hadži–Vidanović

Učesnici: Stanko Vojteš, Caritas, Novi Sad Mira Kranjac, Jevrejska zajednica, Novi Sad Jan Sabo, predsednik SO Bački Petrovac Đorđe Predin, predsednik SO Bečej Jarmila Cendić, predsednik SO Kovačica Ištvan Siđi, predsednik SO Mali Iđoš Slobodan Jovanović, arhitekta, Novi Sad Jovan Slavković, predsednik SO Sombor Atila Juhas, predsednik SO Senta Predrag Mijić, predsednik SO Čoka Zoroslav Spevak, Filozofski fakultet Tatjana Vranješević, Univerzitet u Novom Sad Danica Stefanović, Panonija Aleksandar Popov, Centar za regionalizam Alisa Halak, Centar za razvoj građanskog društva Jožef Klem, Nacionalni savet za mađarsku

nacionalnu manjinu Ana Tomanova Makanova, Nacionalni savet za

slovačku nacionalnu manjinu Nikola Babić, Nacionalni savet za bunjevačku

nacionalnu manjinu Aleksandra Vujić, Centar za ljudska prava Vojvodine Katarina Ćirić, Sterijino pozorje Milan Vemić, UNDP Daniel Varga, UNDP �� OKRUGLI STO POSVEĆEN INDEKSU HUMANOG RAZVOJA, PODACIMA O MULTIKULTURALIZMU I DRUGIM RELEVATNIM STATISTIČKIM PODACIMA

Datum: 27. oktobar 2004, 11 h Mesto održavanja: Kancelarija UNDP, Internacionalnih brigada 69, 11000 Belgarde Zapisničar: Katarina Stanić Predstavnici NHDR tima: Vlada Vukojević, Gorana Krstić, Jurij Bajec

Učesnici: Borka Vujinović, nezavisni konsultant

Suzana Rukavina, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava

Edvard Jakopin, Republički zavod za razvoj Ranko Nedeljković, Zavod za statistiku SCG Predrag Canović, Zavod za statistiku Srbije Paola Pagliani, UNDP Daniel Varga, UNDP �� OKRUGLI STO SA VLADINIM I SKUPŠTINSKIM PREDSTAVNICIMA I MEDJUNARODNIM AGENCIJAMA

Datum: 2 novembar 2004, 13 h Mesto održavanja: Kancelarija UNDP, Internacionalnih brigada 69, 11000 Beograd Zapisničar: Vidan Hadži–Vidanović Predstavnici NHDR tima: Vojin Dimitrijević, Dragan Popadić, Tamas Korhecz, Vidan Hadži–Vidanović, Jurij Bajec, Katarina Stanić, Ružica Žarevac

Učesnici: Rajko Atanacković, Ministarstvo pravde Zorica Cucić, Ministarstvo prosvete i sporta Violeta Ćorić, Ministarstvo kulture Dragan Novaković, Ministarstvo vera Tanja Bošković, Svetska banka Maria Agnese Giordanio, OEBS Aleksandar Stojanović, Savet Evrope Mary Black, UNICEF Ranko Petrović, UNAIDS Rastislav Vrbensky, DRR, UNDP Paola Pagliani, UNDP Milan Vemić, UNDP Daniel Varga, UNDP �� OKRUGLI STO NA LOKALNOM NIVOU: JUG SRBIJE

Datum: 10. novembar 2004, 14 h Mesto održavanja: Lokalna kancelarija UNDP, Vranje Zapisničar: Vidan Hadži–Vidanović Predstavnici NHDR tima: Vojin Dimitrijević, Tamas Korhecz, Ružica Žarevac

Učesnici: T. Milić, SO Vranje Miodrag Nikolić, SO Trgovište Jovica Aranđelovic, predsednik SO Bojnik Željko Plavšić, Obrazovni centar–Leskovac Nenad Spasić, Čovekoljublje Mufti Nexhmedin Saqipi, preševski muftija Bratislav Stamenković, CHF Nebojša Salistarević, Romski kulturni centar Radoman Irić, ABC–Centar za mir, bezbednost i

toleranciju Suzana Popović, ABC–Centar za mir, bezbednost i

toleranciju Dobrosav Nešić, Odbor za ljudska prava–Leskovac Carsten Niebhur, Posmatračka misija EU Ejonta Pashaj, DAI/SLGRP Rexhep Ilari, CHF Presheve Paola Pagliani, UNDP Daniel Varga, UNDP


109

KNJIGE I PUBLIKACIJE

Axtmann, R, Democracy and the Nation–State in Euro-pe: The Challenges Ahead, Prag, 1997;

Bašić, G. i Jakšić, B, Romska naselja, uslovi života i mogućnosti integracije Roma u Srbiji,, Centar za proučavanje etniciteta, OXFAM, 2002;

Borowik, I, Institutional and Private religion in Poland 1990–1994, u: I. Borowik, & Gz. Babinski (ur.), New Religious Phenomena in Central and Eastern Europe. Krakov, Nomos, 1997;

Dathorne, O. R, In Europe's Image: The Need for Ameri-can Multiculturalism, Bergin & Garvey, 1994;

Deveaux, M, "Cultural Pluralism from Liberal Perfec-tionist Premises", Polity, 32, 2000;

Dimić, Lj, Kulturna politika Kraljevine Jugoslavije 1918–1941, I–III, Stubovi kulture, Beograd, 1997;

Ehrlich, J. H. and Pincus, L. F, Race and Ethnic Conflict: Contending Views on Prejudice, Discrimination, and Ethnoviolence, Westview Press, 1999;

Fishman, A. J, Handbook of Language & Ethnic Identity, Oxford US, 1999;

Grey, D. R, Democratic Theory and Post–Communist Change, Nju Džersi, 1997;

Grillo, R. D, Pluralism and the Politics of Difference: Sta-te, Culture, and Ethnicity in Comparative Perspe-ctive, Oxford University Press, 1998;

Hinz, J. E, "What Is Multiculturalism: A "Cognitive" Introduction", Mosaic, 29, 1996;

Jackson, S, Solís, J. (ur.), Beyond Comfort Zones in Mu-lticulturalism Confronting the Politics of Privile-ge, Bergin & Garvey, 1995;

Jakšić, B, Interkulturalnost, Beograd, 1995;

Jakšić, B. (ur.), Rasizam i ksenofobija, Beograd, 1998;

Joksimović, S. (ur.), Verska nastava i građansko vaspi-tanje u školama u Srbiji, Institut za pedagoška istraživanja, Beograd, 2003;

Jovanović, S, Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Službeni list, Beograd, 1995;

Kimlika, V, Opalski, M, Can Liberal Pluralism be Expor-ted – Western Political Theory and Ethnic Relatio-nships in Eastern Europe, Oxford University Press, 2001;

Kiš, J, Na putu prevazilaženja nacionalne države, neo-bjavljeni rukopis;

Krstić, G, Economic Status of the Potentially Vulne-rable Roma in Serbia in 2003, Mimeo, Svetska banka, Vašington, 2004;

Krstić G, Labor Markets in Serbia and Montenegro, background paper prepared for Country Eco-

nomic Memorandum: Serbia and Montenegro, Forthcoming, Svetska Banka, Vašington, 2004;

Lacko M, 2000. ‘Hidden Economy – An Unknown Quality?’, Economics of Transition 8(1), str. 117–149.

Mirga, A. and Gheorghe, N., The Roma in the Twenty–First Century: A Policy Paper, Princeton, 1997;

Newell, A.T. and Reilly, B., "The Gender Pay Gap in the Transition from Communism", Economic Systems 25, str. 287–304, 2001;

Peled, Y, Ethnic Challenges to the Modern Nation–State, Macmillan, 2000;

Ramet, P. S, Nationalism and Federalism in Yugoslavia, 1962–1991, Indiana University Press, 1992;

Ringold, D, Orenstein, M. A. and Wilkens, E., "Roma in an Expanding Europe: Breaking the Pove-rty Cycle", Conference Edition, Svetska ba-nka, 2003;

Samardžić, M. (ur.), Zaštita nacionalnih manjina,, Cen-tar za antiratnu akciju, Beograd, 2002;

San Juan, E. Jr, "Problematizing Multiculturalism and the "Common Culture"", Melus, 19, 1994;

Sarat, A, "The Micropolitics of Identity/Difference: Recognition and Accommodation in Everyday Life", Daedalus, 129, 2000;

Shachar, A, The Paradox of Multicultural Vulnerability: Identity Groups and the State, Firenca, 1996;

Singleton, F, Twentieth–Century Yugoslavia, Njujork, Columbia University Press, 1976;

Smith, A, Fontain, S. and McLean, H., Civic Educati-on in Primary and Secondary Schools in the Republic of Serbia. UNICEF, UNESCO, 2002;

Stephan, W.G.: Intergroup relations. u: G. Lindzey & E. Aronson (ur.), The Handbook of Social Psycho-logy, str. 599–658, Njujork, Random House, 1985;

Todorović, M. (ur.), Kultura ljudskih prava, Beograd, 2002;

Vegel, L, Multikultura i moderno civilno društvo, ruko-pis;

Vickers, M, Between Serb and Albanian: A History of Ko-sovo, Columbia University Press, 1998;

IZVEŠTAJI I STRATEGIJE

Ljudska prava u Srbiji i Crnoj Gori 2003, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 2004;

Kvalitetno obrazovanje za sve – izazovi reforme obrazo-vanja u Srbiji, Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije, 2004;

SNAGA RAZLIČITOSTI

110

Nacionalna strategija za integraciju romske zajedni-ce u Srbiji i Crnoj Gori, Ministarstvo za naciona-lne i etničke zajednice Republike Srbije, 2002;

Nacionalna strategija za rešavanje problema izbegli-ca i interno raseljenih lica, Vlada Republike Srbije, 2003;

Strategija Srbije za smanjenje siromaštva, Vlada Re-publike Srbije, 2003;

Regional HDR "Avoiding the Dependency Trap", UNDP, 2004

Tolerancija – susret razlika, Beograd, 2002;

Transition Report, EBRD, 2002;

The Roma Livelihood in Belgrade Settlements, OXFAM, 2001;

Serbia and Montenegro: Poverty Assessment, II, Report No. 26011–YU, Svetska banka, Vašin-gton, 2003

Study of Informal Labor Market Activity in the CIS–7, Conference Volume, Svetska banka, Vašin-gton, 2003

Godišnji izveštaj Ombudsmana Autonomne pokraji-ne Vojvodine (rukopis);

Informacije o osnovnom obrazovanju s posebnim osvr-tom na obrazovanje pripadnika nacionalnih ma-njina u AP Vojvodini za školsku 2003/2004 godi-nu, Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje i kulturu, maj 2004.

Izveštaj o regionalnim, opštinskim i privatnim medijima u APV, Izvršno veće APV, juni 2004.

Vulnerability Profiles for Decade of Roma Inclusion Countries "Faces of Poverty, Faces of Hope", UNDP, oktobar 2004.

MEDJUNARODNI DOKUMENTI

UJEDINJENE NACIJE

Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima (kao i Prvi i Drugi fakultativni protokol uz Pakt)

Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima

Konvencija o zaštiti i kažnjavanju zločina genocida

Međunarodna konvencija o ukidanju svih vidova ras-ne diskriminacije

Konvencija UN o ukidanju svih vidova diskriminacije žena

Opšta primedba br. 23/50 Odbora za ljudska prava, HRI/GEN/1/Rev.5, 1994

Izveštaj o primeni Međunarodnog pakta o građa-nskim i političkim pravima u SRJ za period 1992–2002, juni 2003, CCPR/C/SEMO/2003/1

SAVET EVROPE

Okvirna konvencija o zaštiti nacionalnih manjina

Evropska povelja o regionalnim i manjinskim jezi-cima

Preporuka Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, Religion and Democracy, br. 1396/1991/1, 1999

Prvi izveštaj Savezne Republike Jugoslavije o prime-ni Okvirne konvencije o zaštiti nacionalnih manjina, dostavljen u skladu sa članom 25

Opinion on Serbia and Montenegro, stav Savetodavnog odbora vezi s poštovanjem Okvirne konvenci-je o zaštiti nacionalnih manjina, 27. novem-bar 2003, ACFC/OP/I(2003)008

DOMAĆI DOKUMENTI

Ustavna povelja državne zajednice Srbija i Crna Go-ra, Službeni list SCG, br. 1/03

Povelja o ljudskim i manjinskim pravima, Službeni list SCG, br. 6/03

Ustav Republike Srbije, Službeni glasnik Republike Sr-bije, br. 1/90

Statut Autonomne pokrajine Vojvodine, Službeni list APV, br. 17/91

Zakon o utvrđivanju posebnih nadležnosti autono-mne Pokrajine, Službeni list RS, br. 6/02

Zakon o zaštiti sloboda i prava nacionalnih manjina, Službeni list SRJ, br. 11/02

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Službeni glasnik Republike Srbije, br. 62/03

Zakon o lokalnoj samoupravi, Službeni glasnik RS, br. 9/02

Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma, Službeni glasnik RS, br. 45/91

Zakon o osnovnim školama, Službeni glasnik RS, br. 50/92

Zakon o srednjim školama, Službeni glasnik RS, br. 50/92

Zakon o izboru narodnih poslanika, Službeni glasnik RS, br. 30/00

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o izboru na-rodnih poslanika, Službeni glasnik SR, br. 18/04

Uredba o uvođenju verske nastave i alternativnog predmeta u osnovne i srednje škole, Službeni glasnik SR, br. 46/01

Zakon o državnim praznicima Republike Srbije, Slu-žbeni glasnik RS, br. 43/2001

Odluka o pokrajinskom ombudsmanu, Službeni list AP Vojvodine, br. 23/02

Odluka Republike Srbije o osnivanju Saveta za naci-onalne manjine

Odluka Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine o uređenju nekih pitanja u vezi sa službenom upotrebom jezika i pisma nacionalnih manji-na na teritoriji APV, Službeni list APV, br. 8/2003


111

PREDLOZI ZAKONA

Predlog Zakona protiv diskriminacije, Centar za una-pređenje pravnih nauka, 2002

Predlog Zakona o zabrani diskriminacije lica s invali-ditetom, Centar za unapređenje pravnih stu-dija, 2002

Osnovne informacije o podacima iz istraživanja korišćenih u poglavlju o strukturi srpskog društve i odnosima između grupa

PRONI2002 Istraživanje o životu mladih u Srbiji Uzorak: reprezentativan uzorak, obuhvaćeno 1.591

ispitanik starosti 16–25 godina s teritorije Srbije (bez Kosova i Metohije)

Period istraživanja: juni 2002 Agencija/organizacija koja je obavila istraživanje, Ce-

ntar za proučavanje alternativa, Beograd, koor-dinatori D. Popadić i S. Mihailović

U organizaciji Instituta za društveno obrazovanje PRONI, Švedska, i Ministarstva prosvete i spo-rta Republike Srbije

CPIJM2002 Ispitivanje javnog mnenja u Srbiji Utorak: reprezentativni uzorak od 2057 odraslih is-

pitanika s teritorije Srbije (bez K i M) Period ispitivanja: decembar 2002 Agencija/organizacija koja je sprovela istraživanje:

Centar za politikološka istraživanja i javno mnenje, Institut društvenih nauka, Beograd

CPS2003 Istraživanje života mladih u Srbiji Uzorak: reprezentativni uzorak obuhvatio je 3.174

ispitanika starosti 16–36 godina s teritorije Srbije (bez Kosova i Metohije)

Period istraživanja: maj 2003 Agencija/organizacija koja je sprovela istraživanje:

Centar za proučavanje alternativa, Beograd, koordinatori D. Popadić i S. Mihailović

SMMRI2003 Ispitivanje javnog mnenja o nacionalnim manjinama

Uzorak: reprezentativni uzorak obuhvatio je 1.566 odraslih ispitanika srpske nacionalnosti s te-ritorije Srbije (bez Kosova i Metohije)

Period istraživanja: avgust 2003 Agencija/organizacija koja je sprovela istraživanje:

Institut za strateški marketing i istraživanje medija

Naručilac: Ministarstvo za ljudska i manjinska prava

BCHR2003 Mišljenja građana o zakonima o ljudskim pravima i

praksi u Srbiji i Crnoj Gori Uzorak: reprezentativni uzorak obuhvatio je 1.540

odraslih ispitanika srpske nacionalnosti s te-ritorije Srbije (bez Kosova i Metohije)

Period istraživanja: septembar 2003 Agencija/organizacija koje je sprovela istraživanje:

Institut za strateški marketing i istraživanje medija

Naručilac: Beogradski centar za ljudska prava

BCHR2004 Miišljenja građana o multikulturalizmu, zakonima o

ljudskim pravima i praksi u Srbiji i Crnoj Gori Uzorak: reprezentativni uzorak obuhvatio je 1.276

odraslih ispitanika srpske nacionalnosti s te-ritorije Srbije (bez Kosova i Metohije)

Period istraživanja: juli 2004+ Agencija/organizacija koja sprovela istraživanje: Insti-

tut za strateški marketing i istraživanje medija Naručilac: Beogradski centar za ljudska prava

IP2002 Poznavanje, razumevanje i ponašanje mladih iz Beo-

grada u vezi sa problemom HIV/AIDS Uzorak: reprezentativni uzorak obuhvatio je 1.546

učenika (osnovnih i srednjih škola sa šire teri-torije Beograda)

Period istraživanja: maj–juni 2002 Agencija/organizacija koja je sprovela istraživanje:

Institut za psihologiju, Filozofski Fakultet Univerziteta u Beogradu (koordinator tima: prof. B. Kuzmanović)

Naručilac: UNICEF

izveštaj o humanom razvoju srbija 2005 - · pdf fileboks 20. etnička distanca i...

Documents