ЈирГен Елзесер

Национална држава и феномен глобализације

Како можемо да се спасимо из светске економске кризе

Превела са немачког језика

Бојана Блануша

Садржај

ПредГовор 5Mars attacks 6Неуспеле u вештачке државе 9Ура - капит улирали смо! 12Суноврат y Средњи век 13Ризици u споредна дејства 16

Крај стабилности 18Бретонвудски споразум u последице 19Никсонов валут ни пуч 23Танер u Гринспен 27

Фиктиван капитал, реалан рат 33Епицентар y ,,Волстриту“ 37Економски императив рат а 40

Од нациста до неоконзервативаца 44Н ационалист ички фашизам je passé 44Ант иф аш изам - шта сад? 49Фашизам - лакиран са „анти“ 53

Левичарски глобализам 56Клеветање Лафонтена 58„Р1мперија“: т обалистички манифест 59П рош аници ceux земаља, ујединит е ce! 6 1М улт икулт урна стратешја капит ала 63Солидарност, a не лицемерје 65

М аркс u т обализација 66М арксова самокритика 69

American Way o f Life 74Бркање појмова универзализам u м улт икулт ура 74Године 1776. u 1789. 80 .

Ренесанса националне државе 87Одузимање моћи финансијском капит алу 90 Нови протекционизам 91Евроазијска опција 93

РазГовор Jupiena Елзесера са Вилхелмом Ханкелом 97

„У овом рату против тероризма није реч само о томе да ce пронађу терористи. Ту je пре y питању један друга ствар: да ce не дозволи пропуштање изузетне прилике која ce указала за преуређење међународног система.“ (Хенри Кисинџер)1

ПредГовор

Ништа против глобализације. У сваком случа- ју ништа принципијелно. Онолико дуго je гло- бализација била добра ствар, колико тог појма није ни било - када je y целом свету поуздано расла размена добара, информација и знања, када je све више људи путовало y иностранство и учило стране језике. Можда je врхунац овог позитивног развоја слетање свемирског брода „Аполо“ (Apollo) на Месец 1968. године, када je стотине милиона гледалаца телевизије на свим континентима саосећало са Нилом Армстрон- гом и гледало на Плаву планету као на заједнич- ку домовину.

Критична тачка достигнута je када су свега не- колико година касније и огромне финансијске реке почеле да ce преливају преко националних граница. Извоз капитала, додуше, постојао je већ дуже од сто година и био je y сталном пора- сту. Али увек ce добијала лиценца националних влада и завода за издавање новчаница - то су биле контроле које су од почетка седамдесетих година укидане једна за другом. Истина, тада je још увек постојала противтежа y облику Со- вјетског Савеза и његових сателита, који су ce

1 Henry Kissinger, Die Herausforderung Amerikas. Weltpoli- tik im 21. Jahrhundert, Berlin 2001, стр. 14.

5

побринули да ce дистанцирају од разорне моћи финансијских покрета широм света. Тек када je овај бастион срушен, дакле негде после пада Берлинског зида 1989. године, глобализација није постала само светски већ и тоталитарни процес, који je створио одговарајућу идеологи- ју: глобализам. Његов катехизам може ce саже- ти y неколико реченица: свет je тотално тржи- ште; све ce може купити; свако ce може купити; бог овог света je новац; не треба да имаш других богова сем њега; бити изван тржишта je грех, a без новца ce стиже y пакао.

Почетком деведесетих година председник Џорџ Буш Старији најавио je нови светски поредак глобализма. Непуне две деценије касније на планети je завладало такво стање које подсећа на Хакслијев Деветогодишњи рат: стално отва- рање нових фронтова, стотине хиљада убијених, милиони y збегу, више од милијарду гладних.

Једина преостала суперсила поред себе не трпи ни једну другу нацију. Скакавац капитализма све прождире и пустоши, чак и разбујале наци- оналне привреде. Koja држава ce супротстави, бива проглашена неуспелом и уништена. Koja ce прикључи тој суперсили, мора да трпи војне ба- зе и да свој суверенитет уступи империји. Kao пре сто година на целој земљиној кугли настају колоније и полуколоније - као и затвори за му- чење пркосних домородаца.

Mars attacks

„Mars attacks*‘ (Mape напада) - овим позивом за помоћ 1999. обратио ce Петер Хандке поводом НАТО-агресије против Југославије „онима на

6

нашој планети Земљи који још увек нису мути- рали y Марсовце и друте зелене убице“. И да- ље: „Марс напада, a док Mape напада Хелсинки, Мадрид, Палермо, Алжир, Дар-ес-Салам (‘кућа мира’), Јерусалим, Јерихон, Багдад, чак и Лон- дон и Париз, чак и Берлин и Вашингтон део су Југославије. Добар дан, Југославијо! Никад ce више не видели, Европо. Америка Индијанци- ма. Марсовци на Марс.“

Писац je био један од ретких који je y конкрет- ном случају препознао суштину - опасност за цело човечанство. Овај рат je, за разлику од на- пада на Ирак 1991. године, неоправдано започет без одобрења Савета безбедности УН. Тиме je спроведен нови „марсовски“ принцип против осведоченог хуманистичког који je био коди- фикован Вестфалским миром 1648. године, a no коме међународни поредак почива на суве- ренитету држава, потпуно независно од њихове величине. Никада више стране силе - као што су то учиниле Француска, Шведска и Ватикан y Тридесетогодишњем рату - не би требало да ce мешају y интересе неке друге државе. Овај прин- цип тек су нацисти бацили y блато. „Људска права крше државно право“, објавио je Адолф Хитлер шездесет година пре Јошке Фишера - при чему je, неко ће ce још и данас тога сетити, себи дао за право да титулу човек додели само изабранима. Када je окончана светска коалици- ја разума са великонемачким царством, повеља Уједињених нација поново je дефинитивно пи- смено утврдила недодирљивост националних држава. Само онај који повреди овај принцип и тиме постане опасност за мир y свету, требало 6и да ce употребом силе научи памети - свакако

7

тек након сложне одлуке Савета безбедности. И када je реч о нирнбершким процесима, наци- величинама je најпре на терет стављана њихова агресија против других држава. Повреде људ- ских права, као и убилачки антисемитизам, y Нирнбергу су тек онолико обрађивани колико су били y вези са „кршењем мира“.

Разбијањем Југославије ова историјска иску- ства су избрисана. Започет бомбардовањима, нови светски поредак ce темељи - претежно y идеологији, a мање y реалности - на људским правима, ради чијег остваривања национал- ни суверенитет не сме да буде сасвим укинут. Агресивни рат, омражен од 1945. године, постао je незнатан грех, y неким случајевима чак и ну- жност. Моћници планете дали су себи слободу да на овај начин врло често уче памети „непо- слушне државе“. Авганистан je нападнут 2001, две године касније Ирак, a три године потом и Либан. Списак такозваних нит ковских држа- ва дугачак je, a као циљеви y наредном периоду означени су Иран и Сирија.

Роберт Купер, главни саветник Тонија Блера за спол^ну политику, отворено je - што je за по- хвалу - објавио доктрину 21. века. „Рушење нација“ (The Breaking o f Nations) наслов je ње- гове најновије књиге.2 У њој стоји: „Изазов за постмодерни свет лежи y томе да ce прилагођа- ва стандардима двоструких аршина. Европља- ни би требало међусобно да сарађују на теме- љу права и заједничке сигурности. Али изван Европе ваљало би да примењују суровије ме-

- Robert Cooper, The Breaking of Nations: Order and Chaos in the Twenty-First Century“ London 2004.

8

тоде из претходних времена - силу, превентив- не нападе, превару и шта год je још потребно.“ Кључ европске сигурности je, према Куперу, „да ce ми y опхођењу једни с другима држимо зако- на. Али да када радимо y џунгли, морамо и да применимо законе џунгле“ 3

Потпуно отворено залаже ce за нови колони- јализам. Макс Бот, уредник y часопису „Вол- стрит Џурнал“ (Wall Street Journal) одмах после 11. септембра написао je: „Очигледно je и није никаква случајност да САД сада имају y плану војни напад y многим од оних држава y којима су ce бориле генерације британских колонијал- них војника. Авганистан, Судан, Либија, Еги- пат, Арабија, Месопотамија (Ирак), Палестина, Персија, Северозападна граница (Пакистан) - то су све региони y којима ce y 19. веку распао ауторитет старих царстава, a западне армије морале су да среде неред који je одатле настао. Авганистан и друге државе оптерећене пробле- мима данас кличу постављеној страној влади, коју су некада чинили самосвесни Енглези y ко- лонијалистичким униформама и шлемовима.“4

Неуспеле u вештачке државе

Агресије бивају оправдане фразом „фејлинг стејтс“ (failing states): мора ce деловати против неуспелих u веш т ачких држава y којима ce не поштују људска права и које би могле да пред- стављају претњу суседима и остатку света. Ове

3 Rainer Rupp, Imperialismus unter Nachbarn, Junge Welt, 21.4.2006.

4 Max Boot, 15. 10. 2001, WSJ, Nick Beams, Die imperiali- stischen Màchte bereiten neue Formen des Kolonialismus vor, 20. 10. 2001, (www.wsws.org)

9

црне рупе цивилизације морале би ce - y крај- њем случају и бомбама - довести под контролу и затим поново изградити под западним патро- натом. „Ако нека неуспела држава буде спасена“ пише Мартин Волф, колумниста „Фајнаншал тајмса“ (Financial Times), „најважнији делови једне искрене владе - a пре свега њен принуд- ни апарат - морају бити уведени споља. Управо то Запад тренутно чини y бившој Југославији. Да би ce суочили са изазовом који представља једна неуспела држава нису потребне само пуке жеље, већ отворена и организована сила.“ На- слов чланка објављеног 10. октобра 2001. годи- не гласи „Нови империјализам je употребљен.“5

Чињеница je да неуспех држава није узрок, већ резултат западних интервенција. Ирак Сада- ма Хусеина био je диктатура, али je y најмању руку био функционална држава, Res Republi- са. Пандури режима претили су критичарима и дисидентима, a сви остали нису имали само мир, већ су још увек имали и струју, воду, храну, чак и културу и образовање. Ништа од тога није остало од када ce над Багдадом вијори застава са звездицама. Једна од најразвијенијих земаља јужне земљине хемисфере сурвала ce y блато, na то што je ова прљава каљуга изнедрила ислам- ски тероризам не би требало да чуди. Ни овога, уосталом, није било док je нит ков Садам вла- дао. Сигурно да je било узнемиравајуће то што су авганистански талибани девојчицама ус- краћивали школовање. Али још увек су дечаци могли да ce образују. Данас ни то више није си- гурно. Да ли je то напредак ка равноправности

5 Nick Beams, Die imperialistischen Màchte bereiten neue Formen des Kolonialismus vor, www.wsws.org, 20.10.2001.

10

полова? Коначно, али не и мање важно: тргови- ну опијатима, којом ce финансирају криминал и терористичке мреже све до наших географских ширина, талибани су знатно ограничили. Тек откада су Американци ослободили Кабул, ав- ганистански хероин поново ce може купити y двориштима школа y Хамбургу.

При свему овоме о „грађењу нација“ (nation building), још једном појму из реторте новог светског поретка, наравно да не може бити ни говора. Ради ce управо о супротном: нације ce не граде, већ разграђују, разбијају на појединач- не делове или сецкају. Што су дубље освајачи утонули y крваву баруштину својих колонија и протектората, утолико чешће им пада на памет наизглед једноставно решење: divide et impera (завади na владај). У Ираку je Бушова марио- нетска влада y октобру 2006. године прогурала нови устав, који ће убрзати поделу земље изме- ђу шиита, сунита и Курда. У једном стратешком часопису Пентагона y лето 2006. иредстављени су сценарији, поткрепљени мапама, на којима су готово све границе између Средоземља и Хи- малаја поново повучене: Пакистан и Иран по- стали су једна нова држава, a Белуџистан, богат нафтом, ce отцепио; Ирак je издељен на три де- ла; настао je огромни Курдистан, на рачун Тур- ске; Саудијска Арабија мора бити предата свим суседима.6 Према овим плановима y исламском свету више неће остати ни камен на камену.

Да ce процес распарчавања, једном започет, даље наставља према моделу ланчане реакције, пока-

6 Ralph Peters, Blood borders. How a better Middle East wo­uld look“, Armed Forces Journal 6/2006 (http://www.ar- medforcesjournal.com/2006/06/1833899)

11

зује пример Југославије: почетком деведесетих година са делотворном немачком помоћи запо- чела je прва рунда разбијања, и од првобитне Ти- гове државе остале су још само Србија и Црна Гора. Након шго je и ова федерација ослабл>ена ратом 1999. године, уследио je наставак 2006. го- дине - отцепљење Црне Горе од Србије, a 2007. спроведена je сецесија Косова и Метохије. Сеце- сијом аутономне области која ce налази y оквиру Србије не би ce, први пут no завршетку бипо- ларитета, учинио самосталним део веће државе који je раније био република, као што су ce одво- јиле Украјина од Совјетског Савеза или Хрватска од Југославије, већ цела једна потчињена адми- нистративна јединица. Тиме би ce направио пре- седан који би ce одразио и далеко изван Балкаиа.

Ура - капит улирали смо!

Напад на стране државе, њихово освајање и по- дела, коришћење народа и религиозних група против других зарад постизања властитих ци- љева убрајало ce y инструментаријум класич- ног коЛонијализма и империјализма. Да ли ми то доживљавамо понављање историје? Разлика y односу на епоху с краја 19. и почетка 20. века одмах пада y очи: данас су и нације y центру ка- питализма - дакле некадашњи пљачкаши - до- спеле под точкове новог структурирања света. Очигледно je да ce код онога што ce невино зове глобализација не ради само о радикализацији спољне политике западних велесила или о оп- штепознатом конфликту Север - Југ. Север, од- носно Запад câM, доживео je преокрет.

Европске нације не морају војним путем да ce баце на колена, већ оне својевољно капитулира- 12

jy - на иницијативу супербогатих, који профи- тирају на рачун ове капитулације. Крупни капи- тал чак покреће пренос права на суверенитет на Брисел, пошто тамошње структуре одлучивања демократски не могу да ce контролишу и тиме je лобистима још лакше да њима управљају.

Тако Европска унија усисава самосталне државе једну за другом. Националне валуте су укинуте, национална привредна политика налази ce под старатељством Брисела, национални парламен- ти губе право гласа y све већем броју питања. Значи, европско право крши национално пра- во. Оно специфично при том je да ЕУ уместо самосталних држава не гради нову супердржа- ву, већ пре антидржаву, која не омогућава зајед- ничку државу већ спречава њено стварање. Ово ce показало више него очигледним y рату y Ира- ку 2003. године: „не“ старих Европљана блоки- рали су y руководству ЕУ тројански коњи САД.

ЕУ je пуки „релеј глобализације“, како je напи- сао Жан-Пјер Шевенман.7 Kao медуза Унија ce преко континента повлачи ка истоку, прождире све постојеће политичке структуре и слуз оста- вља бирократама. Ha овом клизавом тлу војне упоришне тачке, центри за мучење и ракетне базе војске САД све више клизе - ка Русији.

Суноврат y Средњи век

Капитализам дакле одбацује националну фор- му, која je омогућила његов успон ка доми- нантном начину пословања на планети. Да тр- жишној привреди ова форма није неопходна,

7 У дискусији са Јошком Фишером 2000. године (http:// zeit.de/archiv/2000/26/200026.titelei_.xml?page=all)

13

показало ce већ y Средњем веку. Прво су ce трговци и банкари концентрисали y локалним средиштима, рецимо y северноиталијанским градовима републикама или y упоришним тач- кама Ханзе. Оне су биле мрежасто повезане и делом су имале своје оружане снаге. Република Венеција на махове ce уздизала y медитеранску водећу силу.

Ипак, y борби против феудалних сила овај об- лик организације капитала показао ce као суви- ше слаб. Племићи су били повезани y трансна- ционалне динасгије и лако су могли да преме- штају богатство и трупе преко граница када им je непосредно претила опасност. Буржоазија je морала да ce, као што je био случај y Енглеској, повезује са централном власти на чијем челу ce налазио краљ, или да ce као касније y Фран- цуској, помоћу револуције, сама конституише као централна сила. Обарање ситних војвод- става омогућило joj je формирање заједничког трговачког простора без царинских баријера; јединствен образовни систем створио je једин- ствен језик и из доњих слојева регрутовао упо- требљиву радну снагу; народна војска била je средство притиска против унутрашњих и спо- љашњих непријатеља.

Укидањем националних држава најновији им- перијализам увукао ce y средњовековну форму: Свето Римско Царство H ATO -нације. Његов главни град je Вашингтон. Kao y време Мари- је Терезије империјом владају наднационалне племићке династије - разуме ce, не оне no кр- ви, већ no новцу. Насупрот томе народ, који je са Француском револуцијом ступио на светску историјску сцену, склоњен je као политички 14

фактор тако што су одстрањени елементи који су га конституисали. Ha место народне војске поново су ступиле најамничке војске, које су и Гримелсхаузену утерале страх y кости; опште образовање толико je деградирало да je поста- ло заправо систем за надгледање нижих слојева, док они који боље зарађују своје потомке шаљу y приватне институције; национални језик из- губио je своју језичку норму и распао ce на иди- оме различитих урбаних жаргона који ce једва могу разумети. Kao што je некада француски је- зик утицао на речник и литерарни стил осталих европских језика, тако то данас чини енглески.

Да би народ - који je ипак морао да плати ову контрадикцију - прихватио овакво негативно, непожељно укидање нације, идеолози светског капитала пројектовали су све оно негативно управо на појам „нације“, како. би допринели њеном укидању, нестајању. Тако ce, нпр., тврди ce да су страхоте 20. века резултат национали- зма. У најбољем случају овакво објашњење je поједностављено и недовољно, a y најгорем слу- чају делује демагошки. Први светски рат, који je са свих страна вођен са националним покли- чем, на први поглед говори y прилог овој тези. Али и 1914. године национална мисао била je само пратећа музика, a не подстрекач покоља. Њу би пре требало потражити y конкурентном лову на нова тржишта и изворе сировина, дакле y империјализму. Неки ће можда ово сматрати једним те истим. Да није тако, демонстрирао je Други светски рат: посебна агресивност наци- стичке Немачке показала ce управо y томе да ce тамо ослободила национална мисао y виду гер- манског и аријевског лудила. Одбрана нација

15

насупрот томе била je водећа звезда ослободи- лачких фронтова на Истоку и Западу, који су ce борили против нацистичке окупације и на крају je победили. Марсељеза je била химна Покрета отпора, a не сарадника са окупатором.

Ризици u споредиа дејства

Неки политички чланци су као храна за космо- науте: сви драгоцени витамини налазе ce уну- тра, али ни један човек не добија све хранљиве материје. Насупрот томе, ова књига не садржи храну пуне хранљиве вредности и чак није до- бра за здравље. Ова лектира ће похабати нерве, a могла би да доведе и до несанице. Овде није представљена сува анализа, већ крвава слика битке: кретање насилне армаде и први успешни противудари отпора.

Аутор ce на самом почетку изјашњава да je крив. Све je уопштио, све обојио y црно. Касан- дра je увек y незавидној ситуацији. Уколико je y праву, Троја ће изгорети, a и она ће изгорети са њом. A ko греши, слатко ће ce забавити на рачун ојађене старице. Накнадни избори y Сједиње- ним Америчким Државама y новембру 2006, ко- ји су ce завршили упозорењем агресивних нео- конзервативаца, свугде су довели до олакшања, Поход на Иран je отказан, кажу људи, и молим вас ни речи више о претећем светском рату, но~ вом фашизму. Да ли и људи y Ираку, Авганиста- ну, y појасу Газе, где ce превише гине, деле ово мишљење? У сваком случају ова књига je „sel- fdestroying prophecy" (аутодеструктивно проро- чанство, прим. прев.) и жели да допринесе да ce отпор надолазећем ужасу тако подстакне да ce

16

на крају, што je најважније, ово пророчанство не обистини.

Сасвим уопштено важи следеће: оно што ће y даљем тексту бити скицирано као анализа и стратегија, јесте оглед, покушај. Сигурно je да ce он на многим местима мора побољшати, a на некима и кориговати. Али то аутор не може сам да уради - потребна му je подршка читалаца. Дискусија je отворена.

Берлин, април 2009.

Контакт са аутором:www.juergen-elsaesser.demfo@juergen-elsaesser-de

„Док се мали народи свађају око м рвица на зе- мљи, ви се дочепасте светске моћи. У речи и сли- ци - господарењ е актуелном ситуаци јом помоћу силе м агнетизује страст за поседовањ ем моћи. И нтернационала? Н адзем аљ ство? (Петер Ханд- ке, „П утовањ е у чамцу или позориш ни комад о ратном филму", 1999. године)

К р а ј с т а б и л н о с т и

Шта je глобализација? Јефтини летови на Сеј- шеле? Киви у супермаркету? Рекламе фолксва- гена на Црвеном тргу? Тенкју фор тревелим вич немачки воз.

To je само пена, иако понекад има укус шампона. Ниједан разуман човек не може да каже нешто против светске трговине која je у порасту и рас- туће слободе - дакле оних елемената глобализа- ције који су погрешно, али за широке масе врло ефикасно изједначени са њом. Процес размене добара поново je започет већ одмах после Дру- гог светског рата, a резултати. су били позитив- ни: на целој земљиној кугли брујао je привредни развој, евидентни бројеви извоза и увоза скака- ли су, доходак no глави становника растао je и растао - и то не само у западним државама, већ и у совјетској сфери и у трећем свету. ГЕедесете и шездесете године карактерише win-win ситуа- ција: скоро све националне привреде су цвета- ле, једва да je нека постала зависна. Epa Ајзенха- уера и КенедИЈа, Хрушчова и Маоа, Аденауера и Улбрихта - била je златно раздобље.

To што je свему томе дошао крај није повезано са укидањем трговинских препрека - већ са де- 18

регуларизацијом финансијског сектора широм света. To je ceterum censeo ове књижице: глоба- лизација и дерегуларизација финансијских тр- жишта су проблем. Докле год су реке новца биле чуване у националном оквиру и само уз одобре- ње националних банака текле преко граница, свет je колико-толико био уређен. Или другим речима: док je чак и просечан немачки брачни пар знао да за један долар треба платити чети- ри марке или за фунту 12 марака, дотле je све у некој мери било у реду. Данас више ни наши образовани савременици не могу да кажу какав je курс - и да ли ће следеће године валуте као што су долар, фунта и евро уопште постојати.

Бретонвудски споразум u последице

У поретку светске привреде Бретонвудског спо- разума, око којег су се већ у лето 1944. сложи- ле западне силе победнице из Другог светског рата, строго je направљена разлика између же- љене либерализације трговине на једној стра- ни и нежељене дерегуларизације финансијског тржишта на другој страни. Британски исто- ричар Нил Фергусон у својој актуелној књизи „Успон новца" {The Ascent o f Мопеу) каже: „У овом новом поретку требало би да се трговина либерализује корак no корак, али да рестрик- ције кретања капитала остану на снази. Мењач- ки курсеви су фиксирани, као у време златног стандарда, али сада котва - међународна валута резерви - пре треба да буде долар него злато, иако се долар може заменити за злато (...)." Фер- гусон цитира Џона Мејнарда Кинса, једног од најважнијих архитеката споразума из Бретон Вудса, према којем би „контрола кретања ка-

19

питала ... морала да остане једна од константи послерагног система." Познато je да je ово ишло толико далеко да су чак и туристи на путовања у иносгранство смели да понесу само мало нов- ца - веће количине морале су да се замене при уласку у земљу. „Уколико je новац текао преко граница, онда je то било од владе до владе, као што je случај са помоћи на основу Маршаловог плана, којом je разрушена западна Европа по- ново изграђена од 1948. до 1952. године", кон- статује Фергусон.

To што je овај паметни систем дестабилизован, свесна je одлука елите САД и Велике Британи- је које су управ7Бале новцем. Позадина je брз економски препород Старог континента, чијих се шест држава педесетих година организовало у Европску заједницу и листом све су показа- ле високу стопу привредног раста - вишу него на англоамеричком простору. Немачко-фран- цуско измирење између председника Шарла де Гола и канцелара Конрада Аденауера убрзало je овај процес. Са друге стране Атлантика стопа добиги je стагнирала - амерички капиталисти премало су инвестирали у модернизацију сво- јих производних постројења, јер она нису била разорена у рату. За амерички крупни капитал у овој ситуацији било je профитабилније да своје вишкове уложи у куповину врло рентабилних европских фирми, него да се тиме у властитој држави подигну модерна предузећа на зеленим пољанама. Али своје милијарде долара нису мо- гли да пребаце у иностранство докле год je на снази била контрола капитала no систему из Бретон Вудса. Дакле, ове рестрикције су морале да падну.20

Ово се готово истовремено догодило захваљу- јући мерама како у САД тако и у Великој Бри- танији. У Лондону je 1957. године настала прва нерегулативна финансијска институција на све- ту. Вишак долара из САД, захвал5ујући проме- ни закона британске владе, могао je тамо да се полаже, a да претходно није морао да се заме- ни у фунте. Из Лондона je овај евродолар - на- зван тако не предсказујући каснију европску валуту, већ ради указивања на место полагања на европском континенту, дакле ван САД - да- ље позајмљиван. Комуниста Зара Вагенкнехт у свом актуелном делу „Лудило с методом" (Wahnsinn mit Methode) каже следеће: „Странци који су узимали кредите од британских банака први пут су добијали кредите који нису били у фунтама стерлинга већ у доларима. Ha овом путу у Лондону je настало екстериторијално тржиште за доларска потраживања и доларске кредите, које није подлегало ни британском ни америчком регулисању финансијског тржишта. Отуда су доларски депозити у Лондону имали већу камату од штедних улога у САД, што их je учинило атрактивним за клијенте из целог све- та који су располагали вишком долара. (...) Ha светском финансијском тржишту данас се екс- територијални депозити и кредити у страним валутама подразумевају. Тада ипак тако нешто није постојало, a стриктно регулисање нацио- налних финансијских тржишта није остављало простора за то. Била je то свесна одлука британ- ске владе да се овакав начин трговине дозволи ван свих националних регулисања камата, ван основног изворног пореза, одређивања резерви и осталих одредби и тиме привуку интернацио- налне банке и гомила новца у лондонски Сити."

21

Предност за британску државу лежала je као на длану: до профита, који више нису могли да се остваре у реалној привреди, сада се долазило у финансијском сектору. Тиме je започела деин- дустријализација државе. Амерички председ- ник Џон Ф. Кенеди покушао je да заустави ова- кав развој. У јулу 1963, четири месеца пре њего- вог убиства, предложио je Конгресу да се увећа казнени порез до 15 процената на капитал који огиче у иностранство. Пуцњи у Даласу спречи- ли су законско фиксирање овог предлога. Његов наследник Линдон Б. Џонсон донео je одредбу 1964. године, али са две рупе које су je учиниле безвредном: делимично су искључени експорти капитала у Канаду, суседну државу која je била део британског Комонвелта, одакле су долари пребацивани у Лондон; с друге стране огранци америчких банака у иностранству били су осло- бођени плаћања пореза у Америци под условом да своје послове обављају са неамеричким ста- новништвом и неамеричким банкама.

Тако je тржиште евродолара које нико није кон- тролисао могло даље да расте. Врућ новац са свих страна сливао се у главни град Велике Бри- таније, непријављени добици физичких лица и предузећа, новац криминалног порекла и нар- ко-мафије. Ако je сума приватног потраживања евродолара шездесетих година износила десет милијарди долара, 1973. године било je то већ 55 милијарди, a 1983. чак 603 милијарде дола- ра. Још очигледнији био je раст залиха евродо- лара банака: оне су 1973. године износиле 220 милијарди, a 1984. већ 1.564 милијарде долара. Пошто у Лондону није постојало одређење ми- нималне резерве, ови депозити могли су се да- 22

ље позајмљивати без формирања залиха. A то je имало две последице.

С једне стране банке су почеле да позајмљују једна другој новац и тако избегавају пропис из Бретон Вудса, према којем би додатна ликвид- ност заправо могла да се провери само код цен- тралних банака. Било je то рађање тржишта међународних банака, једног од најопаснијих жаришта у актуелној финансијској кризи. Зара Вагенкнехт каже: „На европском гржишту бан- ке могу да произведу онолико новца и онолико кредита колико желе."

A са друге стране приватне банке су, такође без контроле државних банака, издавале кредите у до тада незамисливим количинама држава- ма које су биле у невољи. To je био почетак ду- жничке кризе трећеЈ света и важних држава совјетског блока, a тиме и почетак краја бипо- ларног светског поретка.

Пре него што су ове две кризе могле да се поја- ве, у потпуности се морао разорити систем из Бре гон Вудса.

Никсонов валутни пуч

Рат у Вијетнаму, који није имао Кенедијеву по- дршку, његови следбеници масовно су проши- рили и руинирали америчку привреду. Држава се све више задуживала, тако да je обавеза коју налаже Бретонвудски споразум, a no којој аме- ричке банкноте морају да имају златну подлогу, у сваком тренутку са даљим развојем америчке економије све очигледније постајала фарса. По- четком августа 1971. године краткорочна потра-

23

ж ивањ а САД према страним дуж н иц им а rume­na су се на отприлике 60 милијарди долара - али у „Форт Ноксу" (Fort Кпох) било je злата само у противвредности од 9,7 милијарди долара. У овој ситуацији амерички председник Ричард Никсон прибегао je ванредним мерама за случај опасности и 15. августа 1971.,утајној акцији, без договора са савезницима, укинуо je конверги- билност америчке валуте са златом. Тиме je ми- ниран темељ послератног економског уређења.

О безвређивањ е зелених новчаница, које je по- том уследило, смањило je америчке спољне ду- гове, али je и поткопало позицију долара као светске валуте. Тек израелско-арапски Јомки- пурски рат 1973. и бојкот нафте ОПЕК-а поново je стабилизовао хегемона: пораст цене нафте за 400 процената широм света оптеретио je доду- ше индустријске земље, али je користио компа- нијама англоамеричког нафтног бизниса, којих je седам на броју, a које продају ОПЕК-нафту. Држ аве шеика у Заливу којима су претили ра- дикални борци, a пре свих Саудијска Арабија, збили су се још више око САД и свој петродо- лар сипали у банке Њ ујорка и Лондона. Осим тога, гарантовали су да ће њихови извози нафте бити ф актурисани само у доларима. Ово при- сил.ава све друге државе да све до данас своју валуту мењају у долар како би могле да плате енергију која им се испоручује.

Да ли je Јомкипурски рат, који je започет напа- дом Египта и Сирије 1973. године испровоци- рао тадаш њ и министар спољних послова САД Хенри Кисинџер, тако што je обема странама дотурао провокативне инф ормације? Да ли je на седници елитне Билдербершке групе у ма- 24

ју 1973. године, на којој je и он учествовао, не само подстакнут ванредни пораст цене нафте, већ се назирао и рат као катализатор овог шока, као што тврди немачко-амерички економисга Вилијем Енгдал у својој књизи „Са нафтом као оружјем до светске велесиле" (Mit der Olwaffe zur IVeltmacht), остаје да се види. Тадашњи са- удијски министар енергије Заки Јамани похва- лио je ту књигу као „једини прави приказ" до- гађаја из 1973. године. Превише теорије завере? У сваком случају чињеница je да су Кисинџер и његови финансијски пријатељи добро знали ка- ко да искористе Јомкипурски рах.

Капитал евродолара који je tokom нафтне кри- зе експлодирао даван je државама које су биле у невољи. Њихова потреба за девизама расла je са ценом коју су морале да плате за увоз наф- те. Између 1973. и 1982. године порасла je ко- личина кредита испоручена преко Лондона као финансијског средишта у годишњем износу од 20 процената изнад ранијег нивоа, што je било више од петоструког прираста у глобалној ре- алној привреди. Само спољни дугови важних латиноамеричких држава повећани су са 125 милијарди долара у 1972. години на 800 мили-

јарди долара 1982. године.

У октобру 1979. године САД су повисиле основ- не камате, a последица je скакање камата на по- зајмице евродолара у Лондону са седам на неве- роватних 20 процената у пролеће 1980. године. Они који су подигли кредит били су у клопци: обавеза свих развијених земаља експлодира- ла je, према процени швајцарског осигуравају- ћег гиганта "Swiss Re", са 839 милијарди долара 1982. на 1.300 милијарди долара у 1987. години.

25

Државе као што су Мексико и Аргентина про- глашене су платно неспособним. Мађарска, Пол>ска и Југославија задужиле су се код Међу- народног монетарног фонда, али под разарују- ћим условима (радикално смањење трошкова, строга владина политика штедње, контрола увоза). Ово je разорило унутрашње јединство тих земаља. У Југославији су богатије републи- ке Хрватска и Словенија изашле из федератив- ног савеза. У Пољској и Мађарској просовјетске владе у осамдесетим годинама постепено су губиле моћ, јер СССР са постојећим резервама није могао да им помогне: за рат у Авганистану, који су 1979. започели „божји ратници" потпо- могнути од стране ЦИА, и самом Кремљу била je потребна свака рубља - тако за братске држа- ве више ништа није остало.

Велики профитери оваквог развоја биле су америчке и британске банке. Додуше, оне су један део дуга морале да отпишу као ненапла- тив. Али, на основу високих камата много више новца текло je повериоцима него што су они из- давали. Према Светској банци 109 дужничких држава платило je између 1980. и 1986. године укупно 658 милијарди долара даваоцима креди- та за отплату дуга и камате - првобитна сума кредита износила je само 430 милиона долара. Овим огромним профитима банке су куповале државне зајмове и тако финансирале растући дефицит у буџету и спољној трговини суперси- ле, чија je конкурентност на светском тржишту све више слабила.

Још један ток новца у САД бир je „врућ новац", који се сливао из националних привреда које су се урушавале: домаћи милионери, који су пре 26

почетка рата држали новац у мексичким пезо- сима или у југословенским динарима, у паници су мењали новац у доларе и полагали га у САД. Овај механизам среће се и код слома Совјетског Савеза (1991). Катастрофални догађаји, као што су криза енглеске фунте 1993., обнов/ћена криза у Мексику (1995), распад валуте у источ- ноазијским тигар-државама (1998) и пад рубље (такође 1998), увек су ишли на руку америчком долару, који je био основна валута за „врућ но- вац". Тако je курс зелених новчаница деведесе- тих година био потпуно стабилан, иако су трго- вачки дефицит и дугови САД стално расли.

Тачер u Гринспен

Када je Маргарет Тачер преузела дужност у Ве- ликој Британији (1979) радикализовала се по- литика која je ишла у прилог финансијског ка- питала.

Лелична лејди" je сломила моћ претходно ути- цајних синдиката и tokom свог другог мандата започела je са потпуним дерегулисањем финан- сијских тржишта. Велики прасак (Big Bang) из 1986. године одстранио je не само сваку јавну контролу каматних стопа и величине кредита, већ je укинуо и традиционалне границе банкар- ског пословања трговаца вредносним папири- ма и берзанских шпекуланата у држави. Тако се штедни улози већине становништва црпе за казино игре.

Од још већег значаја за даљи развој био je Ален Гринспен, који je 1987. са функције саветника америчке супербанке „Џи пи морган" (/. Р. Mor­gan) унапређен за шефа америчке банке новца

27

„Федералне резерве", a на овој дужности задр- жао се до 2006. године. Под његовим надзором формиран je огроман списак ненаплативих кредита - тзв. мехур, који je пукао 2008. годи- не. Овакав развој, наравно, није омашка, већ je иза њега стајао разрађен стратешки план. „За 18 година као вођа најмоћнијег финансијског ин- ститута искористио je сваку појединачну кри- зу да би подстакао и ојачао утицај финансијске власти, са центром у САД, на светску привреду, готово увек на штету привреде и општег благо- стања становништва", каже Енгдал.

Следеће финансијске иновације Гринспена биле су нарочито разорне:

• Ha Њујоршкој берзи 1987. године пукао je мехур, који je направљен над ненаплативим пословима са кредитима земаља у развоју. Гринспен je дао свој допринос томе тако што je - био je то новитет у дотадашњој историји финансија - новац Централне банке улагао у искупљивање пропалих шпекуланата.

• Одбацио je регулисање фондова „Рајдер" (Raider) и хеџ-фондова {hedge fonds), наста- лих крајем осамдесетих година, који су се специјализовали за откуп фирми и пљачка- ње које би потом уследило, дакле за поделу имовине фирме преко посебних дивиденди акционарима. Прождрљивост нападача мо- гла се обуздати да им je Гринспен забранио склањање у пореске рајеве и да су своје ку- повне понуде смели да остваре само власти- тим капиталом. Без ових могућности регу- лације била су отворена врата за пуњење ратних каса хеџ-фондова великодушним по-

28

зајмицама великих банака - услов за кредит (leverage) неретко je био 1 према 20 - дакле на сваки долар властитог капитала могло се позајмити 20 долара. Тако су хеџ-фондо- ви били незаустављиви у својим понудама фирмама које су намеравали да купе ради п/вачке. Ha крају обављеног посла уписива- ли би позајмљене кредите у биланс купљене фирме и тако je гурали у банкрот.

Од средине деведесетих година експлодирао je иметак којим су управљали хеџ-фондо- ви - Вагенкнехт говори о приближном ухи- љадостручењу у наредних десет година на укупно три билиона америчких долара. За то je такође била одговорна и приватизаци- ја пензионих каса, коју je инспирисао Грин- спен. Пензијска уштеђевина инвестирана je у градњу старачких домова, a делимично je дата хеџ-фондовима ради шпекулације. Ов- де се могу придодати и дохоци супербогата- ша који су стално расли захваљујући поре- ским олакшицама донетим осамдесетих и деведесетих година.

Од самог почетка Гринспен се залагао за спровођење стапања банкарског сектора са шпекулационим сектором и у САД, као што je то већ било учињено 1986. године у Великој Британији. Ради гога се морао укло- нкти Глас-Стигалов закон, који je донет као поука из Црног петка на Њујоршкој берзи почегком тридесетих година 20. века, a ко- ји je штитио инвестирање физичких лица и фирми од тога да сагоре у шпекулативним пословима. Већ у једном од својих првих говора као шеф Федералних резерви у но-

29

вембру 1987. Гринспен je обзнанио да „би укидање Глас-Стигаловог закона довело до важних јавних добити, са порастом ризика који се може поднети". Борба за укидање за- кона трајала je 12 година, само „Chase Man­hattan Bank" и „Citicorp" издале су више од 100 милиона долара за утицај на посланике Конгреса.

• Када je амерички председник Бил Клинтон 1999. године ставио свој потпис на законски предлог за укидање Глас-Стигаловог закона, банке су добиле могућност да оснивају фир- ме које чине део банке, али имају своје име и „послују самостално", a банке нису биле ду- жне да њихово пословање региструју у свој биланс. Гринспен je славио: „Док улазимо у 21. век, постепено ће нестајати остаци фи- лозофије контроле банака. (...) Припадност једној банци не значи да се прописи који ва- же за банке морају примењивати и на пред- узећа која су повезана са банкама." Последи- ца тога било je оснивање фиктивних фирми од стране банака у земљама у којима je поре- кло новца заштићено од државне контроле. Тамо су узимани рискантни дугови (који су постојали само на папиру) и на њих стављан капитал који je често такође постојао само на папиру.

• У марту 2000. године Гринспен je дао зеле- но светло за такозвану револуиију вредно- сних папира. Kao резултат тога банке више нису морале да држе издате кредите у сво- јим књигама, већ су смеле да их претварају у хартије од вредности и даље продају. Чак су под одређеним условом имале право да их

продају и саме себи тако што су у ту сврху оснивале своје фирме под другим именом. Пошто су биле ослобођене вођења биланса својих фирми које послују под другим име- нима, то су их продавале њима и тако су из својих билансних рачуна склањале своје ри- скантне позајмице, a истовремено су могле да их даље продају преко тих фирми. Тако су на чудноват начин из биланса банака неста- ле позајмице заједно са ризицима које оне носе. Прописи минималног капитала, који су номинално пооштравани у такозваном Базелском споразуму од краја осамдесетих година, предвиђали су да кредитне инсти- туције морају властитим капиталом да јем- че за један део позајмљеног новца. Пошто се захваљујући револуцији вредносних папира у билансима банака уопште више нису по- јављивали рискантни кредити ко јим аje до- шао рок отплаћивања, кредити су могли фантастичном брзином да се умножавају. Менаџерима хеџ-фондова било je јасно да je ово преварантска стратегија, која je могла да се заврши само неуспехом. Али, уместо да се опамете, они су још у целој овој помет- њи долили уље на ватру: најбескрупулозни- ји краљеви хеџ-фондова откупљивали су од краја 2006. незаконите папире о дефициту плаћања кредита, које су сами потнисали. lio истом принципу рецимо Џон Паулсон, власник истоименог фонда, 2007. године остварио je лични доходак од 3,7 милијар- ди америчких долара - што je 250 пута више од годишње плате немачког банкара Јозефа Акермана (Франкфуртер алгемајне цајтунг, 17. 04. 2008).

31

Установимо засад: светска економска криза на- ших дана пре свега je резултат разарања надгле- дања струјања капитала у свету које су вршиле националне државе, као што je предвиђено у споразуму из Бретон Вудса. Овај разарајући по~ сао планиран je и изведен у финансијским цен- трима Њујорку и Лондону.

Наведене бројке или цитати, за које у мојој књизи нисам прецизније навео извор, узети су из књше Заре Вшенкнехт „Лудило са методом" (Берлин 2008), као u из дела „Са нафтом као оружјем" Виљема Етдала (РотенбурГ2006).

32

„Пре свега, у Њ ујорку и Л ондону имамо посла са ком бинаци јом високе интелигенције, дара за ма- тематику, екстремне себичносги и сам обогаћењ а уз недостатак довољ не моћи просуђивањ а и све- сти о одговорности ." (Хелмут Ш мит о узроцим а кризе, јануар 2009. године).

Фиктиван капитал, реалан рат

Сан сваког потрошача: купљена роба плаћа се чековима које трговци и комерцијалисти ника- да неће реализовати. Рачуни се упоређују са им- провизованим комадићима папира са правим потписом, али властити рачун никада неће би- ти оптерећен. Прича из капигалистичке Земље Дембелије7. И да и не. Оно што би некоме могло да изгледа незамисливо, већ деценијама je реал- ност за економију САД. Оне купују робу других народа и увоз плаћају доларима које централна банка Сједињених Америчких Држава, Феде- ралне резерве, штампа no својој вољи.

Суспензија везивања долара за злато 1971. го- дине реалнопривредно je омогућила, више не тако мало (као у почетку), покривено ширење количине долара. Већ средином деведесетих са- мо свака шеста зелена новчаница која je била у оптицају била je покривена реалном производ- њом или штедњом.

После колапса новоГ тржишта и 11. септембра 2001. проблем се још пооштрио: у наредне че- гири године Федералне резерве увеле су више долара у оптицај него у свеукупној претходној историји америчке валуте дугој 200 година. Та- ко je у јесен 2005. у САД издат закон да се раст

33

количине новца више не може статистички од- редити. Очигледно нико није приметио шта се ту заправо дешава.

Још драматичнији je развој новца који нису произвеле Федералне резерве, већ приватне банке захваљујући Гринспеновим „иноватив- ним финансијским продуктима", који су чисто виртуелно забележени у компјутерима - али ко- ји су оставили за собом ужасна пустошења у ре- алности. Амерички милијардер Ворен Бафет у овом контексту говори о „финансијском оружју за масовно уништење": „Оно крије опасности које су додуше у тренутку невидљиве, али су потенцијално ипак смртоносне."

За ову ствар типични су Си-Ди-Ес (CDS, Credit Default Swaps) папири раширени tokom Грин- спенове ере. Првобитно су то била осигурања, којима су даваоци кредита могли да се осигура- ју у случају изостанка плаћања. Ове новчанице постале су опасне од када су могле да се даље продају од стране финансијских кућа које су давале кредите, na се тиме нису више појављи- вале у њиховим билансима. За бољу рекламу Си-Ди-Ес се представљао као могућност за ин- вестирање капитала - дугови калифорнијских градитеља кућа претворили су се дакле као не- ком аветињском руком у суме које су на распо- лагању имали поверљиви швапски пензионери. Тако се чинило да je пронађен perpetuum mobile умножавања новца. Али, реалност je била ова- ква: када je све већи број дужника почео да се презнојава и није више могао да враћа позајм- љени новац, морали су да ускоче осигураници позајмица - дакле институти, фирме или фи- зичка лица која су држала Си-Ди-Ес. Али, они 34

ни у ком случају нису могли да поравнају потра- живања, јер су се кретали изван сваког држав- ног надзора банака и због тога нису морали да праве одговарајуће залихе уштеђевине за црне дане.

Си-Ди-Ес папири и други облици еквивалената новца који нису могли да се контролишу нази- вају се дериватима. Њихова сума крајем 2007. попела се на астрономских 596 билиона долара, како je навела Банка за међународно платно по- равнање у децембру 2007. Tokom прве половине 2008. ова сума je према подацима ове банке и даље расла, упркос дугачким говорима о нео- иходности контроле након избијања финан- сијске кризе, и износила je наиме 863 билиона долара. Поређења ради: отписивања, која су банке широм света морале да предузму након избијања кризе некретнина у САД у лето 2007. године, до краја октобра 2008. укупно су изно- сила 2,2 билиона евра. Само no себи и то je већ астрономска сума, али она одговара тек тачно четвртини процента уништавајућег потенција- ла деривата.

Укупно 863 билиона долара - то je седамнае- стоструки годишњи привредни учинак у це- лом свету. Дакле, 17 година сви приходи који су на целој земљиној кугли стечени захваљујући производима и услужним делатностима - све до последњег шрафа и последње капи нафте - одузимали би се од реалне привреде и морали улагати у папире, да би се дошло до овог изно- "а. Јасно ie следеће: овај „фиктивни капитал" не ароистиче из материјалне производње или из до сада уобичајеног прибављања капитала пу- тем берзе, него je, као што нам предочава корен

35

латинске речи derivare (= извести), настао као резултат финансијских мађионичара.

Вилхелм Ханкел, некада као државни секретар десна рука савезног министра финансија Карла Шилера tokom првог мандата канцелара Вили- ја Бранта, каже: „Светском трговином дерива- тима банкарски свет отворио je тржиште које се одрешило од надзора његових централних банака (и њихових кредита за рефинансира- ње) као и од трговине улогом штедиша. Помоћу кредита једне банке другој на основу дуговања оне су створиле самофинансирајући новац за кредите - ван свих досадашњих ограничења и контрола! Ову шансу оне су поштено искори- стиле последњих година и свету показале како се новац зарађује новцем (и то колико новца!) без напорног рада и реалних инвестиција."

Почетке ове финансијске алхемије изучавао je још Карл Маркс, и он je творац појма „фиктив- ни капитал". У трећем тому „Капитала" стоји: „Са развојем капитала који доноси камате и система кредитирања чини се да се цео капи- тал удвостручио, a понегде чак и утростручио на различите начине, при чему се један те исти капитал или само исто потраживање дуга по- јављује у различитим рукама и у различитим облицима. Највећи део овог капитала новца je 'фиктиван'." Маркс je говорио о удвостручењу и утростручењу капитала. О томе да би се он устостручио и ухиљадостручио, док не прева- зиђе укупну годишњу глобалну привредну до- бит 17 пута, није се усудио чак ни да сања.

Под категоријом „фиктивни капитал" Маркс строго разликује две врсте. С једне стране ра- 36

ди се о „фиктивном капиталу" у следећем сми- слу: још није реализован, али je свакако могућ. Под тим се руше основи права власништва, ко- ји представљају реалан капитал, дакле акције, које нису ништа друго него деонице у реалним предузећима. Из њега он издваја „чисто илузор- ни капитал", где сертификат има само вредност папира, на којем je одштампано право на посед. Kao такав капитал Маркс je видео пре свега др- жавне позајмице: влада je за своје издатке на репрезентацију и наоружање набавила новац код својих грађана, a за узврат им je дала поме- нуте позајмице. Ово je даваоцима кредита дало право на повраћај новца са каматом и каматом на камату. Али фундаментални проблем био je у следећем: новац становништва већ одавно je био изгубљен, скривен у велелепним вилама и топовњачама које je влада наручивала. Због то-. га Маркс ове државне папире назива „папир- ним дупликатима уништеног капитала". Није могао ни да наслути у којој мери би од краја седамдесетих година двадесетог века на овај на- чин били потпомогнути функционисање САД и економија других држава. Још мање могао je да предвиди да би приватне финансијске ајкуле у наше време могле у оптицај да ставе „номи- налне репрезентанте непостојећег капитала" у облику деривата, и то у далеко већој мери од са- мих влада.

Епиценшар у „Волсшришу"

Тачно je додуше да je Немачка већ за време Шредерове владе постала отворена за ове шпе- кулације са дериватима. Њих je створила ме- ђународна финансијска аристократија, чији се

37

главни бастиони налазе у САД и Великој Бри-танији.

• Творци финансијског оружја за масовно уништење седе у „Волстриту". „Главни са- ветници и експерти (Think Thanks) великих америчких инвестиционих банака пре све- га, a нарочито „Џи пи морган", креирали су моделе чаробног умножавања новца, који се звецкајући рушио као неки дугачки низ до- мино плочица", како пише „Шпигл" (Spiegel) средином новембра 2008. године.

• „Већина хеџ-фондова делује из САД и Ве- лике Британије", пише и минхенски Инсти- тут за структурну политику и унапређе- ње привреде (Institut ftir Strukturpolitik und Wirtschaftsforderung). Ha берзама у Њујорку и Лондону хеџ-фондови су већ 2005. пот- писали готово половину свих послова са хартијама од вредности. Овде су они дозво- љени тек 2004. године. У пролеће 2007. 36 процената хеџ-фондова пословало je преко „Волстрита", 21 проценат преко Лондонске берзе, a мање од три процента преко прео- сталих финансијских средишта ЕУ, каже се у „Франкфуртер алгемајне цајтунгу" 2. маја 2007. године. Иако су Њујорк и Лондон њи- хова оперативна база, хеџ-фондови су има- ли седиште фирме најчешће у дотичним по- реским рајевима, где нису подлегали право- суђу земље порекла: 63 процента налази се на британским Кајманским острвима, сле- дећих 13 процената на британским Норман- ским острвима, 11 процената на Бермудама и пет процената на Бахамима.

38

Банкарски џин „Џи пи морган" (/. Р. Morgan) није био само проналазач „финансијског оружја за масовно уништење" с краја века, већ je широм света контролисао већину хеџ- фондова, заправо 398 (стање 2005. године). Не треба се чудити што je овај главни иза- зивач највећег слома истовремено постао и највећи профитер. У пролеће 2008. године „Џи пи морган" (/. Р. Morgan) je себи при- кључио инвестициону банку „Bear Stearns" за два долара no акцији; само две године ра- није трговало се деоницама компаније „Be­ar Stearns" за 159 долара no акцији. Када je у септембру 2008. године пропала штедна банка „Вошингтон мјутуал" (Washington Mu­tual), што je до тада био највећи колапс неке банке у историји, „Џи пи морган" (/. Р. Mor­gan) je поново немилосрдно кренуо у акци- ју: за улагања која су била процењена на 176 милијарди долара, банка je платила тачно 1,9 милијарди.

„САД саме изгледају готово као огромни хеџ-фонд. Удео профита финансијских ин- ституција у укупној добити предузетничких предузећа (према порезима) скочио je са ма- ње од 5 процената 1982. године на 41 про- ценат 2007. године", пише Мартин Волф у фебруару 2008. у „Фајнаншал тајмсу". „Еко- номист" (Economist) извештава 1. октобра 2005. године: „Први пут од индустријске ре- волуције у индустрији je садазапослено ма- ње од десет процената америчких радника и чиновника. И зато што je можда половина запослена у једном типичном индустриј- ском погону у пословима сличним онима за

39

пружање услуга, као што су дизајн, купови- на/продаја и планирање финансија, изгледа да прави удео оних који производе ствари, a то може бити и Ваша ситуација, износи још свега пет процената." Ништа другачије није ни у Великој Британији: тамо je постигнута четвртина годишње привредне добити хеџ- фонда. Удео индустријске продукције у го- дишњој привредној добити у последњих де- сет година пао je са 21 на испод 13 процена- та. Huje никакво чудо што су се обе државе досада жестоко опирале пребацивањима да се скрешу хеџ-фондови. Ова пребацивања je између осталог упућивала и немачка влада, a то je осликало другачију привредну струк- туру: код нас, у Немачкој, индустрија наиме још увек прилаже 25 процената бруто наци- оналног производа.

Економски императив рата

У процесу претварања производних у шпеку- лативне економије САД и Велика Британија из- губиле су своју конкурентност на светским тр- жиштима. Све више њихових цивилних инду- стријских производа у иностранству није се мо- гло даље продавати, што се да прочигати no па- ду продаје „Форда" (Ford), „Крајслера" (Crysler) и „Џенерал моторса" (GeneralMotors). Пошто je добит од извоза била све мање довољна да се у потпуности финансира увоз, САД су морале да на светска финансијска тржишта пумпају све више новца, како би изједначиле овај дефицит.

Још крајем седамдесетих година САД су би- ле нето-поверилац са потраживањима према 40

иностранству и америчким дужницима у свету у висини од 20 милијарди америчких долара, a године 1982. ови захтеви су са 231 милијардом достигли свој максимум. Али убрзо после тога дошло je до преокрета падом у „црвене броје- ве": од 1985. САД - држава, привреда и приват- на домаћинства - дуговали су иностранству. У септембру 2001. године бруто дуг износио je 7.815 милијарди америчких долара; прерачуна- то са властитим захтевима према иностранству још увек остаје нето дуг у висини од 3.493 ми- лијарде долара. Актуелнији бројеви о нето заду- жењу према иностранству нису на располагању. Укупно дужничко стање свих америчких при- вредних секгора - како приватних тако јавних, како према домаћим тако и према иностраним повериоцима - почетком 2009. године износио je 51 билион долара, са још неурачунатим паке- тима помоћи Обамине администрације (изра- чунао je недељник „ Wirtschaftswoche" поче гком фебруара 2009. године).

У поређењу са бруто националним произво- дом САД-а од око 10.000 милијарди долара, не- то задужење САД-а према иностранству 2001. године износило je дакле тачно 35 процената. Поређења ради: када се чинило да ће Немачка Демократска Република 1989. године да банкро- тира, њен дуг према иностранству износио je 16 процената привредне добиги. Ни једна западна банка тада не би дала држави Јединствене со- цијатстичке партије нити једну позајмицу. У случају САД-а ситуација je друкчија: милијар- дери и банкари централних банака на свим кон- тинентима куповали су америчке државне хар- тије од вредности и тиме кредитирали највећег

41

светског дужника. Дан за даном 2007. године у САД се из иностранства сливало око три мили- јарде долара нето. Шта je улагачима давало си- гурност да ће добити свој новац назад?

Оно што изгледа као лудост, има прихватљиву основу: долар више није покривен само златом, већ и војном снагом. Сједињене Америчке Др- жаве дају више за своје наоружање од следећих 17 држава (укључујући и Русију и Кину) зајед- но. Због тога влада САД-а, за разлику од владе сваке друге дужничке државе, може да обећа својим кредиторима да ће сваког у свако до- ба и на сваком месту војном силом присилити да се no себи безвредни папири номинирани у доларе замене робом. To што се земља као што je Ирак, a сматра се да je друга no величини зе- мља у свету no залихама нафте, сада налази под њиховом контролом, дало им je бонитет на ме- ђународном тржишту кредита. И што се неста- билнијим покаже положај у Багдаду, то нерво- зније реагују доларски кредитори.

Најгори сценарио наступио би када би велике земље произвођачи нафте изашле из постоје- ћег система и престале да обрачунавају нафтни извоз у доларима. To што je тиме претио Садам Хусеин или актуелни ирански председник Ах- мадинеџад, за САД било je и остало „casus belli".

Што дубље САД тону у дугове и што очигледни- јом постаје превара с хартијама од вредности, то очајније покушавају да своје економске про- машаје надокнаде војним успесима.

И обрнуто, ратове 6и без „фиктивног капитала" финансијске индустрије било тешко финансира- ти. Kao илустрација нека послужи горе помену- 42

ти евидентни број: удео профита финансијских предузећа у укупној добити америчких преду- зећа скочио je са мање од 5 процената у 1982. на 41 проценат у 2007. години. To значи да добар део наплате пореза САД-а потиче из финансиј- ског сектора - a тиме се надпропорционално доприноси војним издацима. Улога САД-а још je значајнија када се укалкулишу у плаћања аме- ричкој државној каси дугови приватних лица и компанија, којима се попуњавају рупе у држав- ном буџегу, a које не могу да се покрију напла- том пореза. Америчке државне позајмице пла- сиране за то на међународном финансијском тржишту купују пре свих државне банке Кине и Јапана. Већ на трећем месту налазе се шпекула- циони фондови са седиштем у Лондону и поре- ским рајевима у Карипском мору.8

Другим речима: помоћу војне силе САД и њени услужни коалициони партнери спроводе захте- ве о праву на посед, са сумом од 863 билиона до- лара у виду „фиктивног капитала", којој су дали значај реалне вредности. Овим „конфети" нов- цем финансира се велики део америчких ратних амбиција. Како криза напредује, тако се овај ча- робни круг све брже окреће.

Bloomberg, Hedge Fonds sind grpfi bei Staatsanleihen in Amerika eingestiegen, FAZ-online, 20. 12. 2004.

43

„То колико људи САД убијају у И раку не игра ни- какву улогу за ове геофаш исте. П отпуно свесно користим следеће речи: САД су геоф аш истичка земљ а." (Јохан Галтунг)"9

Од нациста до неоконзервативаца

Националистички фашизам je passe, H>eioe постмодерни изрод је Глобалистички

Непосредно након почетка израелске офанзи- ве на Либан у лето 2006. године, Њут Гингрич, некадашњи председник фракције републикана- ца у парламенту и потенцијални председнички кандидат, рекао je: „На почецима смо нечега што бих назвао Трећим светским ратом, a Ha­ma бирократија реагује, да отворено признам, недовољно брзо и нема прави став према томе. Ово je педесет осма година ратног пустошења Израела..."10" Ha једном од следећих наступа на- звао je Северну Кореју и Иран, разне терори- стичке организације, као и Венецуелу и Кубу „доказом" за размере претње."

САД већ одмах после 11. септембра говоре о нужности новог светског рата. Први je Томас Фридман у „Њујорк тајмсу" (New York Times) 13. 9. 2001. године терористичке нападе назвао „првом великом битком Трећег светског рата",

9 Интервју берлинском дневном листу Тагесцајтунг (Die Tageszeitung), 28. 9. 2002.

10 Њут Гингрич (Newt Gingrich) у интервјуу за лист „Meet the Press", 16. 07. 2006.

11 Mark Preston, Gingrich continues to warn of World War III, CNN, 01.08. 2006.

44

и „можда последњом, у којој je коришћено кон- венционално, ненуклеарно оружје".12 Елиот Ко- ен je 20. октобра 2001. године у „Волстрит џур- налу" употребио израз Четврти светски рат при чему je приликом збрајања урачунао и добијен сукоб политичких система са Совјетским Саве- зом. „Авганистан je само један фронт у Четвр- том светском рату, један од ратних похода..." За- тим треба наставити са Ираком, a коначно али не и мање важан долази и Иран на ред. „Пад пр- ве теокрагске револуционарне муслиманске др- жаве и њена замена умереном или секуларном владом за овај рат били би исто толико важни као и уништење Бин Ладена."'3 Коен je у влади Буша Старијег у Пентагону био надлежан за np- ву званичну студију о рату у Ираку 1991. годи- не.14 Амерички теоретичар неоконзерватизма Норман Подхорец у фебруару 2002. године дао je исцрпно образложење у часопису „Комен- тери" (Commentary): исто онако како су САД у Другом светском рату поразиле фашистичке снаге, сада покушавају да окупирају арапске др- жаве и да их демократски преваспитају. Непо- средно пре објављивања његовог чланка Џорџ Буш Млађи у свом говору „Стање нације" (State o f the Nation) крајем јануара 2002. године први пут je говорио о „осовини зла" и туубројао пот- пуно различите режиме Северне Кореје, Ирана и Ирака. Термин потиче од његовог писца гово-

12 Цитат преузет од Егерта (Wolfgang Eggert), a може да се нађе у гексту листа „Muslim-Markt", где je Егерт дао ин- тервју. Он je аутор књиге ErstManhatten, dami Berlin, 25. 10. 2007, Quelle:http://muslimmarkt.de/mterview/2007/ eggert.htm

13 Волфганг Егерт (Wolfgang Eggert). Види горњу примедбу.14 Knut Mellenthin, Pause ffir die Falken?, Junge Welt, 15. 07.

2003.

45

pa Дејвида Фрама, који ће заједно са саветни- ком у Пентагону Рихардом Перлом у наредној години објавити књигу „Ап End to Evil - How to Win the War on Terror". У њој Перл и Фрам отво- рено признају да није проблем само у исламу, већ у свему ономе што се у арапским земљама супротставља америчким циљевима: „Религио- зни екстремисти и лаицистички милитанти, су- нити и шиити, комунисти и фашисти - на Бли- ском истоку ове категорије стапају се једна са другом. Све оне извиру из једног истог енорм- ног резервоара лако запаљиве страсти. Из овога дует аутора изводи поклич за тотални рат: „За Американце не постоји средњи пут: ради се о победи или о холокаусту."15

У проминентне немачке пријател>е неоконзер- вативаца убраја се Лорд Вајденфелд, саветник канцелара Хелмута Кола и spiritus rector ути- цајне фондације „Бертелсман" (Bertelsmann). Почетком 2006. године овако je коментарисао нарастајућу кризу у Ираку: „Шта би била ал- тернатива политици концесија? Да ли постоји једно решење да се противно вољи иде до самог краја, пре него што иранско вођство употреби нуклеарно оружје у најбољем случају као сред- ство уцене, али врло вероватно и за војно ан- гажовање? Ризик војне интервенције могао би са собом да донесе жртве реда величине Првог и Другог светског рата, али би ипак тријумф исламског терора no суровости све надмашио, што видимо к из историје света."16

15 David Frum/Richard Perle, An End to Evil: How to Win theWar on Terror, Њујорк, 2003.

16 Lord Weidenfeld, Verleugnete Bedrohung, Welt, 25. 01.2 0 0 6 .

46

Чак и досадашњи савезници САД-а могли би, у крајњој линији, да дођу у обзир. Извесни Р. В. Епл Млађи у реномираном „Вошингтон посту" (Washington Post) пише 14. септембра 2001. го- дине: „У овој новој врсти рата ... не постоји ни једна неутрална држава нити има географских граница. Ми или други. Неко je или за нас или je против нас."17 Ледин je убрзо no избијању ра- та у Ираку 2003. године развио следећи сцена- рио: „Мислим да ће нам се Ширак пре, у току и после рата супротстављати, јер je захваљујући радикалном исламу и арапским екстремисти- ма извукао премију... Ако се то деси, рат про- тив тероризма мораћемо да наставимо далеко ван граница Средњег истока, у срцу Европе. A тамо, као и на Средњем истоку, наше најоштри- је оружје je политичко: јавно испољена жеља за слободом народа оних држава које нам се су- протставе. Постоји ли потреба за радијом По- крета отпора 'Слободна Француска'"?18

Шта покреће неоконзервативце? САД су разо- риле Југославију, Авганистан, Ирак - и нису овладале ни једним од кризних подручја. Ha Балкану се гноје неразјашњена територијална питања (Косово и Метохија, Босна), у Авгани- стану je рат поново избио, у Ираку никада није ни окончан. Упркос томе треба да се отворе но- ви фронтови. Прагмагични империјалисти као што су Збигњев Бржежински, Хенри Кисинџер и Џорц Сорос - сви заједно све осим анђела ми- ра - с ужасом се окрећу и упозоравају на прете-

17 Волфганг Егерт, види горе, стр. 185.i« Michael Ledeen, National Revievv Online, 10. 03. 2003, ци-

тат преузет из интервјуа са Волфгангом Егертом, в. го- ре, стр. 157.

47

рано ширење силе. Нису исцрпљени само вој- ни капацитети, већ je и презадуженост САД-а достигла до сада непознате размере. „Све у све- му, положај Америке се још никада није за тако кратко време толико драматично погоршао као од ступања Џорџа В. Буша на дужност", рези- мира Сорос.'1'

У сваком случају: са оваквим амоком не може се освојити ни једна територија, a камоли осло- бодити и потом опљачкати. Узмимо за пример нафту: цена за црно злато почетком века изно- сила je око 20 долара no барелу, a након Бушових ратних похода цена je три и no пута скочила.

Али можда се уопште и не ради о новом порет- ку у свету, већ о перманентном преуређењу. „Наше име je креативно разарање", пише нео- конзервативни макијавелист, Ледин, „како у нашем властитом друштву, тако и у иностран- ству. Ми сваког дана рушимо стари поредак. ...Наши непријатељи одувек су мрзели овај ко- витлац енергије и креативности који угрожава њихове традиције (шта год то оне биле)."20 To je исто тако заблуда као и визије о последњој бици („Армагедон") апокалиптичних евангелиста у близини Буша Млађег. Можда постоји потпуно профано објашњење за ову заблуду: што више свет, a нарочито исламски, тоне у хаос, утоли- ко више скаче цена нафте. Док индустрија, na и америчка, због овога трпи, нафтна индустрија профитира. Али ова мањинска фракција у ка- питалу доминира у влади у Вашингтону: пред-

19 Џорџ Сорос (George Soros), ниди rope, сгр. 82.20 Optimisten des Tages, G. Bush und Adlaten, Junge Welt, 28.

02 . 2006 .

48

седник долази из нафтног бизниса, a „Мулти Ексон" (M ulti Еххоп) je желео да да име једном танкеру no министарки спољних послова, док je Чејни годинама био председник председништва концерна за наоружање „Халибартон" (Halli­burton). Рамсфелд и Перл додуше не зарађују на експлоатацији црног злата, већ као лобисти у домену наоружања на прљавом послу у стра- тегији хаоса. Да ли они то желе егоистички да напуне торбе, пре него што запале цео свет?

Антифашизам - шта сад?

Оно што згражава код неоконзервативаца је- сте хладноћа којом калкулишу и поздрављају масовна убиства, и консеквентно непоштовање права народа да би спровели своју представу о „новом" Блиском истоку или бољем свету. У да- нашњем западном свету не постоји струја (која са толико мржње према људима поздравља уби- јање у Авганистану, у Ираку, у Либану и свим средствима покушава да ту мржњу пренесе да- ље) као што je ова. Зар нису левичари морали да на основу свега овога повуку јасну црту раздва- јања и кажу: исто онако како нисмо желели да организујемо општу манифестацију или демон- страције са старим и новим нацистима, одбија- мо и сваки савез са неоконзервативцима?

Ово звучи као тактички проблем, али у ствари je стратешки. Јер темељ за ово неравноправно третирање сасвим очигледно јесте мисао да je отпор неоконзервативцима мање фундамента- лан од оног према старим и новим нацистима. Антифашизам je дефинисан као главна осовина левичарске политике, и то не из неких разлога

49

из прошлости, већ и зато што се приликом зао- штравања капиталистичке кризе јавио страх од повратка фашизма.

Ова мисао апсолутно je тачна, проблем je само што су no правилу левичари погрешно дефи- нисали појам фашизма. Он се погрешно схвата као у корену идеолошка појава, као разбуктали национализам са антисемитизмом као главним моментом. Тако се феноменолошки долази до немачког нацизма, али да би се прича о сингула- ритету једном озбиљно схватила, у овом облику неће се вратити. Јер, национализам je за капи- тал постао дисфункционалан у свету у којем профит може да реализује само онај национал- ни капитал који се подреди глобалној команди америчког империјализма. Немачка привреда, кад се ради о извозу, зависи од доларског про- стора, a вредност америчког долара који више ни није покривен реалном продукцијом зависи од способности америчке војске да контролише светско тржиште (пре свега резерве енергије). Чак и бојажљиви покушаји Герхарда Шредера да крене немачким путем са дистанцом према светским жандармима морали су да буду пре- кинути.

Због тога je умесније да се фашизам не дефини- ше као примарно феноменолошки, већ као еко- номски, дакле да се врати ознаци коју je Комин- терна увела на свом 7. Светском конгресу 1935. године под вођством Георгија Димигрова - као „диктатура углавном реакционарних, шовини- стичких и империјалистичких елемената фи- нансијског капитала". Ови елементи су пре 75 година били највише заступљени у Немачкој, a данас се срећу у САД; у оба случаја дотични 50

капитал на слободном светском тржишту ви- ше није био конкурентан и морало je да дође до бежања ка напред, ка војном овладавању свет- ским тржиштем. У Немачкој никада није било насилног преузимања власти; оно што се деси- ло било je преношење моћи и њега je крупни ка- питал окончао у оном тренутку у којем електро и хемијска индустрија, које су до тада биле тр- жишно способне, нису виделе други излаз осим освајања, светског рата.

Из специфичне ситуације тадашње Немачке поникла je силовитост антисемитизма, који je поред тога, уколико се прате претходне анализе Геца Алија,21 такође био функционалан за про- фитабилно уређење источне Европе. У случају САД данас то изгледа другачије: на њиховом главном експанзионистичкохм пољу, Блиском и Средњем истоку, јеврејска држава им je највер- нији савезник, док су муслимани ти који стоје на путу монополу светске трговине нафтом и гасом који имају шест америчких и једна енгле- ска фирма. Још су Макс Хоркхајмер и Теодор В. Адорно приметили да Јевреји нису тек тако морали бити у улози омиљеног објекта мржње. „Бес се искаљује на оном који без заштите при- влачи пажњу. И како се жртве међусобно могу заменити, зависно од констелације - вагабунди, Јевреји, протестанти, католици - свако од њих може да ступи на место убице, у истом оном слепом нагону према убијању..." И даље: одувек je антисемитско мишљење рађало стереотипију. Данас je она чак сувишна. (... ) Уместо антисе- митске лсихологије дошло je до пуког прихвата-

21 Gotz А1у, Endldsung. Vdlkerverschiebung und der Mord an den europaischen Juden, Frankfurt/M., 1995.

51

ња етикете „фашистичке возне карте".22 Антисе- митизам се ј авља „само ј ош као место на путно ј

карти кој е се може заменити",23 због чега анти- семита у класичном смислу ионако више нема: „На крај у су либерали били ти кој и су желели да искажу свој е антилиберално мишљење."24

Педесет година после ове пророчке анализе, ли- берали кој и су мутирали у неолиберале, имај у нове неприј атеље. О ј евреј ској светској завери говоре ј ош само заостали лудаци; у меј нстриму у политици и медиј има уместо ње етаблирала се исламска светска завера као нова идеологиј а лу- дила. Под њу потпадај у сви они на чиј ем путу се нађу нафтни интереси. Исто као што су Хитлер и његови халуцинирали о руским бољшевици- ма и западним плу гократама као о онима кој и примај у наредбе „Сионских мудраца", тако да- нас неоконзервативци фантазира ј у о ј единстве- ном фронту од сунитских талибана и шиитских Персиј анаца, преко батиста у Ираку и Сири- ј и до насериста у Либану и комуниста у ПЛО, иако су се ове силе у прошлости делом бориле на крв и нож. A посланици Осаме Али Бабе, како нас просветљује Гинтер Бекшта ј н, седе у свакој цамиј и између острва Риген и Оберамер- гауа. Прој екциј е владавине талибана где год по- гледате. „Симулаци ј а терористичког напада на насељена места биохемиј ским и другим оруж- ј ем за масовно уништење жељени _ie сан сличан антисемитском, кој и ће прерасти у ноћну мору, да би могао да се оствари, изврши на другима",

22 Мах Horkheimer/Theodor W. Adorno, Dialektik der Aufklarung, Frankfurt/M ., 1971, стр. 179/180.

23 Мах Horkheimer/Theodor W. Adorno, види горе, стр. 185.24 Мах Horkheimer/Theodor W. Adorno, види rope, стр. 179.

52

c правом пише Порт25. И даље: „Ужасавање над наводним оружјем за масовно уништење код противника служи једино да се учини легитим- ним примена властитог оружја за масовно уни- штење против њега. A кад дође дотле, нестаће и друштва вредности."26

Фашизам - лакиран са „анти"

Да ли су дакле неоконзервативци фашисти на- шег доба? Пре него што се преурањено сложи- те са овим, у очи треба погледати проблем да се ови људи no правилу дефинишу као антинаци- сти. Они се позивају на поуке из холокауста и желе да спрече нови Аушвиц и због тога су за масовна убиства. To je једна монструозна де- магогија, ништа друго него лаж, али то нам je већ познато из Хитлерове пропаганде. Исто као што je Хитлер левичарима украо појам соција- лизам и од њега направио појам националсоци- јализам, тако неоконзервативци присвајају по- јам антифашизам - у оба случаја да би глумили супротност.

Независно од тога којим термином се означава- ју нови варвари, они су опаснији од оних који управљају наследством историјског фашизма. Међу њима се без сваке сумње налазе хушкачи и убице у великом броју - али за разлику од уби- лачких банди СА почетком двадесетих година недостаје им подршка капитала. Због тога су се најпаметнији стари фашисти последњих годи- на преоријентисали и прикључили неоконзер- вативцима: Ђанфранко Фини, шеф „Алеанца

25 Wolfgang Pohrt, види. горе, стр. 33.26 Wolfgang Pohrt, види rope, стр. 34.

53

национале" (Alleanza Nazionale), у Јерусалиму je одликован због својих заслуга за Израел; „На- ционални фронт" (Front National) радује се по- дршци француских циониста, јер само Ле Пен консеквентно иступа против исламске опасно- сти; Слободарска партија Аустрије се подели- ла, сам Хајдер водио je неолиберални Савез за будућносг Аустрије под наранџастом заставом; румунски поштовалац Хитлера Вадим Тудор изјашњава се као највећи пријатељ Израела и одатле добија новац за своју изборну кампању.27 Тамо где су ове партије, као у Риму и Бечу, уче- ствовале у власти, биле су и поуздани заступ- ници неолибералног програма - и тако издале своје националне интересе.

Али постоји и један изузетак из овог прави- ла: Српска радикална странка (СРС), основана 1990/1991. године као деснооријентисана ради- кална опозција тада владајућим социјалисти- ма (СПС), tokom деведестих година све више je скретала улево - можда због тога што ју je шеф СПС Слободан Милошевић вешто укључио у своју власт. После његовог пада у октобру 2000. године СРС претекла je СПС и у међувремену постала најјача странка у Скупштини са 30 про- цената посланика. Заменик председника стран- ке Томислав Николић диви се Фиделу Кастру, a у председништву његове странке седе бројни представници несрпских мањина као што су Роми и Мађари. Онај ко данас још увек СРС сматра деснооријентисаним радикалима или je лоше информисан или je злонамеран.

27 Упореди William Totok, Kryptofaschist auf Israelkurs, „Та- geszeitung", 24. 01. 2004.

54

Подразумева се да левица мора да одржи дис- танцу према нацистима и антисемитима у сва- ком облику. Али, више не би смело да се догађа да се свако ко верује у Бога или немачку нацију брзоплето оптужи да би могао да буде нациста.

У Либану се боре исламисти, националисти и левичари раме уз раме против израелских агресора за очување своје националне државе. Наравно да je то прво само сврсисходан савез између групација које су bis dato биле смртни непријатељи. Слично као и у Другом светском рату, када су антиподи Стаљин и Черчил зајед- но са својим присталицама морали заједно да се боре за исту ствар, иако то у почетку уопште нису желели. Били су присиљени на то уколико су хтели да преживе. Тако je то када се ради о светском рату.

55

„Тврдња да због деловањ а глобализм а и м еђународног инвестирањ а капитала у земљ е са јеф ти н и јо м радном снагом виш е не бисмо има- ли оперативни п р о с т о р ,је д и н с т в е н а je подвала." (О скар Л аф онтен у својој књ изи „П олитика за све" - Politik für aile, 2005. године)

Левичарски глобализам

Еуфорија je прошла: антиглобалистички покрет прославио je своје највеће успехе почетком но- вог миленијума у Сијетлу и Ђенови. У годинама које су уследиле било je мобилизационих про- блема, јер су фина господа заседала још само у забаченим местима која ипак нису била сасвим недокучива јуришницима на највише њих. На- редних година из организационих разлога број чланова „Attac"-a je стагнирао, групе активиста су се распадале. Оно што je остало јесу међу- народне конференције, такозвани социјални форуми, за западну изиџет- интелшенцију. To су догађаји за људе који имају новца и времена да пређу пола земљине кугле у потрази за ди- скусијама о генетски модификованом кукурузу и половима - или само да учествују у супер- журкама са истомишљеницима. Када ово није могуће, протестни играчи постају љути. Лоше расположен кореспонденг левичарске агенције Nachrichtenpool боравио je у Латинској Амери- ци, односно присуствовао je конференцији под називом „Светски социјални форум 2006. годи- не". Конференција се одржавала у главном гра- ду Венецуеле, Каракасу. Ево што пише тај леви- чар: „Много војске на улицама око места дога- ђања, која су и сама војне институције, многима 56

од присутних активиста иде на нерве. Тако не може да се створи добра атмосфера..." Само да подсетимо: ради се о војсци која je левичарског председника Уга Чавеза 2002. заштитила од проамеричког пуча. Очигледно je да многим ан- тиглобалистима није толико стало до покрета или чак до отпора, већ пре само до хепенинга.

За овај неуспех одговорна je основна теоријска поставка, која противнике глобализма одвраћа од политичке борбе за наметање својих ставова у оквиру националних држава - марксистички речено: од питања моћи и утицаја. „Промени- ги свет а да се власт не промени" био je наслов програмске књиге извесног Џона Халовеја, који je на смени миленијума имао снажан утицај на младе активисте. To дело je писао у време кад je живео у Мексику. У њему се категорички зала- же против сваког облика политике која се одно- си на државу, јер би то значило „осиромашење борбе". Халовеј даље каже: „Талас борбе какав je овај данас невероватна je експлозија ствара- лаштва: људи проналазе нове облике да би се борили за своје жеље, нове облике да се изразе, нове облике да се забаве."

„Креативност сплашњава, фактор забаве није испунио очекивања", жале се теоретичари пар- тија (журки, прим. прев), који су некада креи- рали програме политичких странака са под- ручја Европске уније и Сједињених Америчких Држава. Они не желе власт у држави, већ се за- довољавају стварањем "temporary autonomous zones", илити „привремених аутономних зона". Енглеска скраћеница TAZ (temporary autono­mous zones) била je наслов једне књиге Хакима Беја, који je деведесетих година реципиран y

57

левици. Ове „привремене аутономне зоне", даје дефиницију култни аутор Беј, „нису-потчињене држави", већ се пре ради о једној „герилској гру- пи која ослобађа одређен део (државе, времена, идеје), а затим се сама распада да би се било где и било када поново изнова формирала, пре не- ro што je држава разбије." Пример једне такве зоне према Беју je неки парти „на којем се за једну кратку ноћ формира република испуње- на страстима. Зар не би требало да признамо да политика једне такве ноћи за нас има више реалности и моћи од оне, рецимо то, коју има целокупна америчка влада?" Тако једноставна може бити револуција - пардон: рејв-о-луција!

Клеветање Лафонтена

Мало журки, мало критике глобализма, а глав- ни удар увек треба лепо усмерити против злих националиста. За ово се залаже Клаудија Рот, једна од двоје председавајућих странке Зелених. У октобру 2005. она пише: „Акценти дискуси- је данас се још увек налазе на одбрани од илу- зорне ренационализације, а не на стваралачком доприносу успостављању континуитета које je покидало време. Оквир за регулисање многих наднационалних и глобалних процеса који ну- ди држава у међувремену je постао преузак." Левичарска политика, како je себи представља Клаудија Рот, „напушта своју стару кутију све- сти, националну државу, у којој je дуго седела заточена".

Сасвим сличне формулације користе такозва- ни обнављачи у левичарској странци који једва да прикривају оштрицу против свог властитог 58

председника Оскара Лафонтена. Председни- штво покрајине Саксонија - Анхалт заузело je у јесен 2006. године став: „Глобализација није процес који се може вратити уназад. Ширење светске трговине, развој глобалних финансиј- ских тржишта, пораст миграционих покрета базирају се, између осталог, на порасту међуна- родне поделе рада и изградњи међународног тр- жишта рада. To захтева потпуно нови приступ левичарској политици. Традиционални кон- цепти, који се искључиво крећу у уским наци- оналистичким оквирима, већ не функционишу на европском простору." У првобитној верзији текста чак je писало: „Захтевање антикапитали- зма са националним и етагистичким предзна- ком не само што je политички далеко, већ je и капија ка националистичкој, антисемитској и ксенофобичној мобилизацији."

„Империја": тобалистички манифест

Колико далеко су у међувремену неки делови левице постали безосећајни заступници гло- бализације, показује пример Тонија Негрија. Ca преко седамдесет година данас, 1969. године припадао je оснивачима „Potere Operaio" (Рад- ничка власт) у Италији, који су Комунистич- кој партији пребацивали реформизам. Негри je 1979. ухапшен под оптужбом да je учествовао у отмици и убиству хришћанског демократе Алда Мороа које су извршиле „Црвене бригаде", што никада није доказано. Пошто je 1983. године изабран на листи Радикалне партије у Европ- ски парламент, Негри je искористио имунитет посланика да побегне у Француску. (Мали па- радокс на крају: суверенитет националних др-

59

жава, које je желео да укине, спасио га je одласка у затвор.) Својевољно се враћа у Италију 1997. да би одлежао остатак казне.

Негријево најпознатије дело јесте "Empire" („Империја"), које je написао заједно са Аме- риканцем Мајклом Хартом. Књигу која се поја- вила 2000. године критика je дочекала са енту- зијазмом. Словеначки филозоф Славој Жижек говорио je о „комунистичком манифесту 21. века", „Њујорк тајмс" о „следећој великој тео- рији", „Цајт" (Zeit) о „грандиозној друштвеној анализи". Пуно аплауза стигло je и слева. „Ево мастерплана", објавио je антинационални не- дељник „Џангл ворлд" (Jungle World) већ у на- слову, а и марксистичке дневне новине „Јунге велт" (Junge Welt) посветиле су овом делу читав серијал. „'Империја' одзвања као јака песма Џо- нија Кеша", велича се одмах у првом наставку.

„Империја" захтева свеобухвагне анализе свет- ског поретка са његовим актуелним цртама и његовом историјском генезом. Додуше, Негри и Харт морали су да признају да након распа- да Совјетског Савеза капитализам продире на све већи број територија, али то за њих двојицу није драматично. „Ова империјална експанзи- ја нема ништа са империјализмом нити са оним државним творевинама које су усмерене ка освајању, пљачкању, геноциду, колонијализаци- ји и поробљавању." И чињеница да глобализа- цијом доминира преостала суперсила не узне- мирава ауторе: „САД као светски полицајац не раде у интересу империјализма већ у интересу империје (...) Сједињене Америчке Државе су полицајац мира, али само у последњој инстан- ци, када наднационалне мировне организације 60

најаве потребу да се делује и када треба да се координирају различите правне и организаци- оне иницијативе."

Пред овом теоријском позадином не треба да чуди што je Негри подржао ратове против Ира- ка (1991) и Југославије (1999). Али за њега није анахрон само мировни покрет, већ, разумљи- во, и антиглобалистички покрет. „Левичарска стратегија да се пружи отпор глобализацији и одбрани локално, штетна je (...), јер она затам- њује стварне алтернативе или чак оспорава да постоје потенцијали ослобођења унутар импе- рије." Уместо да објаве отворени рат глобализа- цији, левичарски стратези и теоретичари реши- ли су да je прихвате, јер, по њиховом мишљењу, „потпун развој светског тржишта значи крај империјализма."

П rogna ници свих земаља, уједините се!

Док je још постојао Совјетски Савез концепт ослобођења света био je управо онакав какав Негри и Харт одбацују: у развијеним нацио- налним државама пролетаријат мора да стреми политичкој моћи, у земљама трећег света тре- ба формирати савез националне буржоазије и запослених. У оним државама у којима je ово функционисало, страни капитал je одузет, а до- маћи више или мање строго контролисан. Мо- нопол државне банке и спољне трговине спре- чава шпекулацију са валугом и одлив девиза. Ослобођене државе оснивају трговачки блок, у којем оне међусобно размењују робу под по- вољним условима; блок се труди да не долази у контакт са империјалистичким светом.

61

Сигурно ће се наћи много тога што противуре- чи овом идеалном типу, као што je овладавање пролетаријатом од стране партије, фаворизо- вање мањих братских држава од стране Со- вјегског Савеза, изнуда и корупција од стране мафијашких апарачика. У осврту ипак греба трезвено констатовати да je упркос свим овим кршењима овај модел државног искључења са светског тржишта за широке масе људи осигу- рао далеко бољи исход него приватни капита- лизам, који се етаблирао источно од Одре после 1989. године. Просечан животни век у Русији

у Јељциновој ери (1990-1999) пао je на пример за тачно осам година. To значи: стотине хиљада мушкараца и жена морало je умрети, јер више није постојало основно и здравствено осигу- рање, које je нудио социјализам. Између 1992, прве године шок терапије Међународног моне- тарног фонда, и 2006. број становника у Русији смањен je за 6,6 милиона. Зар не бисмо морали ово назвати највећим масовним убиством по- сле Другог светског рата?

Док у традиционалном комунистичком моде- лу пролетаријат треба да освоји власт у „својој" националној држави, Негри и Харт верују у ег- зодус пролетера из својих националних држава. У Комунистичком манифесту написано je: „Дух кружи Европом, дух комунизма." Негри и Харт су то даље креативно разрадили: „Дух се креће светом, а име му je миграција."

Hei'pn и Харт називају мигранте „јунацима ослобођења", „мотором" историјског напретка, управо оиаквима какви су били пролетери код Маркса и Енгелса. „Прогнаници свих земаља, уједините се", могла би бити њихова позиција. 62

Ко се слаже са овом анализом, морао би у цен- тар свог политичког рада да стави солидарни рад са азилантима и избеглицама, а нажалост чињеница je да je управо ово постала тачка спо- тицања Нове левице, не само у Немачкој.

Мултикултурна стратешја капитала

Притом Негри и Харт нису сасвим били у кри- ву, њихове тезе морају се само окренути нагла- вачке: у глобалистичком капитализму прог- наници нису само жртве, већ могу да буду и оружје промене, додуше не у смислу еманципа- ције, већ у сврхе капитализма. Пошто су мул- тинационални концерни захваљујући слобод- ној трговини разорили издржаване привреде и националне економије у земљама трећег света, у другом кораку они инструментализују управо оне који беже из ових напаћених зона у потрази за пристојном зарадом и социјалном правдом у метрополама. „Немачка осећајна левица никада није размишљала о томе зашто je капитал, када je реч о имиграцији, на чудноват начин препун очувања људских права", наводи на размишља- ње Ули Маурер, парламентарни вођа Леве фрак- ције у Бундестагу, 2006. године у својој књизи „Ледено доба" (Eiszeit).

У овом контексту врло je интересантна позици- ја послодаваца према Закону о имиграцијм, ко- ји je после вишегодишњих расправа ступио на снагу 1. јануара 2005. Током делимично жучне расправе заменик председника Савеза немач- ке индустрије (Bundesverbandes der Deutschen Industrie, y наставку СНИ), Ханс-Олаф Хенкел, признао je да се „када се ради о питању људских

63

права, у случају хуманитарних аспеката (...), она данас у сваком смислу најпре срећу код Зеле- них". С друге стране критиковао je „популисте у обе велике партије, да ли je то СПД или ЦДУ/ ЦСУ", који се плаше последица на тржишту ра- да. Они су помешали „нужност да се на једној страни подстакну висококвалификовани људи да дођу у Немачку, и проблем незапослености". По Хенкелу „ово нема баш ништа заједничко једно са другим".

Немачка индустријска и грговачка комора (De­utsche Industrie-und Handelskammertag, у настав- ку НИТК) већ у септембру 2001. донела je прин- ципијелан став према досељавању који je аргу- ментован скоро истим речима које су изрекли и неки зелени политичари из владе. С одушевље- њем je тада прво регистровано да одговарајући нацрт закона у обзир треба да узме и предлоге које je НИТК „већ у јесен 2000. ... формулиса- ла као модерну политику досељавања." С друге стране жалосно je да je он заостао „за предлози- ма комисије за досељавање."

Сасвим начелно код Савеза се ради о „замени парадигми у политици досељавања". Заговара се „принципијелно отварање тржишта рада". Даље се каже: „Заокрет свих партија од вишеде- ценијске традиције крутог искључивања сваке врсте радне имиграције ка отварању немачког тржишта рада за квалификовану радну снагу, принципијелна je нова оријентација. Из пер- спективе немачке привреде она пружа бројне шансе. Овај процес се од одбрамбеног става у односу на страну радну снагу склања у неку вр- сту друштвеног самоподразумевања, у којем се Немачка жели представити као земља отворена 64

према свету али и атрактивна за квалификоване раднике." Док десетине хиљада домаћих сред- њошколаца не могу да нађу место за практични део наставе, НИТК тражи да се доведе страна омладина на школовање. „Отварање немачког тржишта рада за практиканте, како предвиђа нацрт закона, треба поздравити из перспективе немачке привреде." Слично као за НИТК и за Савез закон Шредерове владе није био отишао довољно далеко: „За разлику од Владе, Савез немачке индустрије залаже се за знатно краће прелазне рокове приликом досељавања радни- ка у оквиру проширења ЕУ."

Солидарност, а не лицемерје

И поред инструментализације прогнаника уз помоћ капитала важи следеће: левица и даље мора да се бори да сваки политички прогнаник у овој земљи може добити азил. „Границе се су- жавају", ксенофобична je парола оних који желе да победе досељенике, уместо криминалце који пребацују људе преко граница и господаре ро- бова који на њима зарађују.

Маурерова коначна пресуда може се само при- додати: „Имигранти, који годинама живе у овој земљи, раде и плаћају порез, треба да имају потпуну грађанску равноправност као што je то случај у Француској. Олакшати им интегра- цију додуше нешто je друго од организовања сталних нових досељавања. Добри људи који припадају „заливској" генерацији променили су приоритете: о напаћенима из далеких зема- ља брину се само уколико они желе да крену на пут у Европу. Када једном стигну овде, врло

65

брзо опада емоционални, а пре свега финансиј- ски ангажман око њих. Паралелно са својом по- литиком досељавања неолиберална политичка елита масовно je опозвала финансијски анга- жман за државе другог и трећег света, спречила долазак на тржиште конкурентских производа и субвенционирала сопствену пољопривредну производњу. Добродошли су нови напаћени да- кле само као индустријска резервна армија. Ово мора да буде јасно у свом потпуном цинизму."

Маркс и glобализација

Али зар није и Карл Маркс благословио свет- ско спровођење капитализма? Није ли у својим списима хвалио мешање цивилизација и кул- тура, светску поделу рада, транснационално спровођење најмодернијих комуникационих средстава? Свугде где људи данас политизу- ју и протестују против захтева новог светског поретка, налазе се дотирани шездесетосмаши, који им пребацују због недовољног познавања комунистичког класика. Уколико већ нису же- лели да следе папе неолиберализма, пребацује се онима који протестују, онда 6и у најмању ру- ку требало да саслушају чувене експерте са Уни- верзитета у Триру".

Чињеница je да Карл Маркс и Фридрих Енгелс у Комунистичком манифесту пишу: „Буржоазија je својом експлоатацијом светског тржишта ко- смополитски уредила производњу и потрошњу. (...) Буржоазија брзим усавршавањем свих лро- изводних инструмената, бескрајно олакшаним комуникацијама све разара, па чак и најварвар- скије нације у цивилизацији. Продајне цене ње- 66

не робе су артиљерија којима гађа темеље свих кинеских зидова. (... ) Она присиљава све нације да усвоје начин производње буржоазије, уколи- ко не желе да пропадну; она их присиљава да такозвану цивилизацију уведу и код себе, тј. да постану буржуји. Укратко, жели да створи свет по сопственом обличју."28

Штефан Калмринг и Андреас Новак врло де- таљно су анализирали промене у Марксовој анализи светског ширења капитализма.29 Маркс најпозитивније оцењује развој у такозваним „Индијским и кинеским писмима". Критику- је колонијализам Велике Британије, која без- обзирно следи само своје егоистичне мотиве. Ово ипак не би смело да наведе на погрешне закључке о цивилизацијским последицама ове политике на индијском потконтиненту, а то су заправо изазивање „социјалне револуције" и потискивање „оријенталног деспотизма", ка- стинског система, религиозног фанатизма и оп- штег „за човека недостојног, стагнирајућег веге- тирања'7" Утолико je Енглеска за Маркса била, „које год злочине да je починила, ипак несвесно оруђе историје, тиме што je на пут извела ову револуцију".31

Пошто je наслеђена структура азијских дру- штава учинила немогућим или у најмању руку

28 K a r l M a r x / F r i e d r i c h E n g e l s , W e r k e B a n d 4, B e r l i n / D D R ,

1971, стр . 466 .

У п о р е д и т е п р е с в е г а њ и х о в у к њ и г у : G e r l a c h , O l a f / K a l m -

r i n g , S t e f a n / K u m i t z , D a n i e l / N o w a k , A n d r e a s , „ P e r i p h e r i e u n d g l o b a l i s i e r t e r K a p i t a l i s m u s . Z u r K r i t i k d e r E n t w i c -

k l u n g s t h e o r i e , F r a n k f i r t / M , 200 4.

•w K a r l M a r x / F r i e d r i c h E n g e l s , W e r k e B a n d 9, B e r l i n / D D R ,

1971, с т р . 132.

И с т о , стр . 133.

.67

успорила технолошки и социЈ ално-економски напредак, за Маркса je развојна блокада ових земаља могла да наступи само споља. „Енглеска je требало да испуни двоструку мисију у Инди- ји - разарајућу и обнављајућу: разарање старог азијског државног поретка и ствараље матери- јалне основе западном друштвеном поретку у Азији".32

Позитивну улогу, која по Клаудији Рот данас прилада Интернету, по Марксу je имало увођење „електричног телеграфа" и модерне саобраћајне мреже. „Пароброди су омогућили редовну и бр- зу везу Индије са Европом. Они су повезали нај- важније индијске луке са онима дуж целе обале југоисточног океана и избавили je из изолације, која je била основни разлог њене стагнације."13 Захваљујући железничкој мрежи створене су „могућности размене разноврсних производа"34, а посебно je железница изазвала трансфер тех- нологије и знања у Индију, који je форсирао све- укупни развој продуктивних снага.

На оваква Марксова размишљања у својим хвалоспевима о глобализацији надовезују се и Негри и Харт. „Империја je дакле боља у оном смислу у којем Маркс инсистира на томе да je капитализам бољи од друштвених формација и начина производње који су му претходили. У складу са тим данас можемо видети како Импе- рија брише страховите режиме модерне власти и при том јача потенцијал ослобађања."35

33 K a r l M a r x / F r i e d r i c h E n g e l s , W e r k e B a n d 9, B e r l i n / D D R ,

1971, с т р . 222.

34 И с т о , стр . 222.

35 Т о н и Н е г р и , М а ј к л Х а р т , r o p e н а в е д е н о , стр. 57.

И с т о , стр . 221

Други антинационалисти још безобзирније формулишу славопеве. Под насловом „Зашто je Маркс био 'евроцентрик'" један од ових циника пише: „Британски империјалисти ослободили су Индијце нељудских односа, при чему je ово ослобађање било масовно убиство. Али ота- да постоји сазнање, које се додуше још увек не примењуje у пракси, да крава може да доспе у људски стомак."36 Економски критичар Роберт Курц с правом коментарише: „Код антинема- ца индијска крава очигледно није завршила у стомаку, већ у мозгу. Или можда не крава, већ оно што она симболизује. А цела ова прича о 'ослобађајућем масовном убиству' у Индији у 19. веку, као историјски колаж, у неку руку де- монстрација глупости, наравно да je имала само једну сврху, а то je да оправда данашње демо- кратско масовно убијање у ратовима за светски поредак у новом кризном колонијализму."37

Марксова самокритика

Марксова размишљања о цивилизацијској функцији глобалног капитализма морају бити сагледана у позадини европског развоја: тамо je вртоглави развој технике, а нарочито железни- це и парне машине, почетком 19. века, из Ен- глеске захватио и цео континент, Овај процес je и у Немачкој поткопао назадно цепање земље и произвео централизацију. Ca индустријском производњом расли су градови и пролетаријат,

36 P e r V io le t , V o n d e r I d e e e i n e r v e r n ü n f t i g e i n g e r i c h t e -

t e n W elt . W a r u m M a r x e in " E u r o z e n t r i s t " w a r , B a h a m a s ,

3 8 / 2 0 0 2 , стр . 39. итд.

37 R o b e r t K u r z , D i e A n t i d e u t s c h e I d e o l o g i e , M ü n s t e r 2003 ,

c rp. 54.

69

који je по Марксу гробар израбљивачког порет- ка. Револуција из 1848. године, која се проши- рила на целу Европу а у којој су свугде радници одиграли водећу улогу, изгледало je да му даје за право. Ширење грађанских односа свугде je по- тиснуло феудалне зависне односе и религиозну назадност.

Али једна je ствар заступати мисао о цивили- зацијској улози капитализма у фази његовог успона, или у наше доба у којем су његови де- структивни потенцијали већ дуже време прето- варили иновативне потенцијале. Најкасније са „сломом цивилизације" (Ден Динер) у Аушви- цу постало je очигледно да капитализам више не може бити неопходни пролазни стадијум у ослобођено друштво, већ да би могао припре- миги пут у Дантеов пакао, који превазилази ужасе Средњег века. „Дијалектика просвети- тељства", назив главног дела Теодора В. Адорна и Макса Хоркхајмера, састоји се у томе да се мо- же интерпретирати како по Жану Жаку Русоу тако и по Маркизу де Саду: свако има слободу да се према својим ближњим опходи тако да чак и себи донесе максимално задовољство, па и када други због тога мора да страда.

У Марксову корист говори податак да je он још за живота осетио ову дијалектику и кориговао своје наивне процене глобализације. „Његово веровање у 'историјску мисију' Енглеске није уздрмано само изостанком индустријализације у Индији, већ су и његова истраживања о пита- њу Ирске, о Пољацима, Русији и његове исцрп- не етнолошке студије пред крај живота довели до знатних измена у његовом начину аргумен- товања (...) Марксова каснија (делимично ра- 70

сута и неразрађена) изјашњавања о питањима глобалне експанзије капитала, колонијализму и слободној трговини донекле су пажљивије фор- мулисана или релативизују раније заступана становишта; у извесној мери дијаметрално про- тивурече његовим раним позицијама", износе Калмринг и Новак.38 Она се при том односе на Енгелса, који je у први мах поздравио францу- ско освајање Алжира у име напретка, а касније оштро критиковао француску политику према Алжиру. Маркс je прво поздравио анексију Ка- лифорније од стране Сједињених Америчких Држава, а затим осудио европску интервенцију у Мексику. Њу je Маркс окарактерисао као ,је- дан од најстрашнијих подухвата у аналима ме- ђународне историје".39

Посебно je интересантан Марксов преокрет у оцени британске политике у Индији. Тако у свом писму Вери Засулич он каже: „Оно што се на пример тиче источне Индије, није познато целом свету (...) да je тамо силовит пораст за- једничког власништва у суштини био само један акт енглеског вандализма, који je урођенике гу- рао не унапред, већ уназад!"40 А о новим систе- мима саобраћаја, које je он прво хвалио, пише: „Уопштено говорећи, наравно да су железничке пруге дале јак импулс развоју спољне трговине, али ова трговина повећала je у земљама, које су већим делом извозиле сировине, патњу маса. Не само да су нови дугови, које су владе прихвати-

38 S t e f a n K a l m r i n g / A n d r e a s N o w a k , в и д и г о р е

39 K a r l M a r x / F r i e d r i c h E n g e l s , W e r k e B a n d 15, B e r l i n / D D R , 1971 , с т р . 366.

40 K a r l M a r x / F r i e d r i c h E n g e l s , W e r k e B a n d 19, B e r l i n / D D R , 1971 , с т р . 402.

71

ле на рачун железнице, повећали порезе који су били терет маси, већ je дошло до тога да од тренутка када je целокупна локална производ- ња могла да се претвори у космополитски но- вац, многа раније јефтина роба, која у великој мери није могла да се прода (као што су воће, вино, риба, дивљач) поскупи и народ више ни- је могао да je купује; с друге стране специјална врста производа намењена je извозу, док je ра- није била у највећој мери прилагођена локалној потрошњи. (... ) Читаво ово претварање било je за велепоседнике, зеленаше, трговце, власнике железнице, банкаре итд. сигурно велика пред- ност, али за праве произвођаче све то je било

i. 41тужно."

Сличну промену позиције Маркс je заузео и ка- да je реч о ирском питању. Првобитно се зала- гао против независности и сматрао je да бри- танске колонијалне власти заостало острво треба да модернизују и да би заједничка борба ирске потлачене класе и енглеских пролете- ра требало да доведе до стварања заједничког Уједињеног Краљевства. Али колонијални ре- жим није подстицао привредни развој, већ га je спречавао. Маркс се кориговао. „Оно што je Ирцима потребно јесте: 1. сопствена влада и независност од Енглеске; 2. аграрна револуци- ја; (... ) 3. заштитне царине против Енглеске. Од 1783. до 1801. ирска привреда бујала je у свим гранама. Унија за обарање заштитних царина, коју je организовао ирски Парламент, уништи- ла je сав индустријски живот у Ирској. (...) Чим Ирци постану независни, нужда ће их, као и

K ar l M a r x / F r i e d r i c h E n g e i s , W e r k e B a n d 34, B e r l i n / D D R ,1971, с т р . 373.

72

Канаду, Аустралију итд., учинити протекцио- нистима."42

Разлика у односу на Негријеву позицију je очи- гледна: бивши левичар велича Ирце, који су у другој половини 19. века од глади у својој отаџ- бини побегли у САД, као фермент револуци- онарне промене. За разлику од њега, Маркс у свим Ирцима који су остали у земљи и учество- вали у националној ослободилачкој борби види праве револуционаре.

K a r l M a r x / F r i e d r i c h E n g e l s , W e r k e B a n d 31, B e r l i n / D D R , 1971, стр . 400.

73

«

Am erican Way o f Life

Бркање појмова универзализам u мулшикулшура, цивилизација u империјализам

Грешка y дискурсу после 11. септембра јесте изједначавање цивилизације и америчког дру- штва како код заговорника тако и код против- ника рата. Нови век и почетак западне циви- лизације не маркира Америчка, већ Француска револуција. Средњи век, излазак човека из не- пунрлетности за коју je сам крив, како je и забе- лежен y колективном памћењу човечанства, за- вршавасе 1789, a не 1776. године. У овом смислу Хегел Француску револуцију назива „величан- ственим изласком сунца“, док je Гете говорио о „новом сунцу“, о „људским правима која важе за све“, о „слободи која одушевљава“ и о „једна- кости достојној похвале“43. Ниједан од њих није крио своје симпатије према Наполеону, који je према Хегеловим речима „дух света на коњу“, и збијали су шале на рачун пруских „ослободи- лаца“. Када je Бонапарта пренео „цивилизаци- ју“ и преко Рајне, трговац књигама Саул Ашер, посматрајући прилике из угла франкфуртског Јевреја, сажето je (1815. године) изнео њену су- штину: „Ми смо, Богу хвала, толико далеко оти- шли да људе не делимо на племена и pace нити из различитости тла изводимо закључак о раз- личитости y људском роду. Људски род сада ће под именом човечанство, y држа"внопрaвном смислу, бити схваћен y свом пуном значењу. Свака држава, разуме ce, има полицију и др- жавни апарат. A своја посебна права свако ваља

43 Ј. В. Гете, „Херман и Доротеа“, 6. певање

74

да тражи кроз права која својим поданицима даје закон.“44 Неколико година касније Ашеро- ве списе свечано су спалили чланови немачких студентских удружења. Дакле, постојале су те- риторије y свету, који данас има префикс „за- падни“, на којима ce није желело чути ништа о новој цивилизацији.

Исто ce односи и на Сједињене Америчке Др- жаве. Ова изјава могла би y први мах да запањи, али она ce наводи и y Декларацији о независно- сти 1776. y најбољем универзалистичком духу: „Сматрамо ове истине очигледним самим no себи: да су сви људи створени једнаки, да им je Творац дао извесна неотуђива права, a међу њи- ма живот, слободу и трагање за срећом (pursiut o f happiness) Ове речи из преамбуле заиста су биле једна од најважнијих максима америчке демократије, a послужиле су као образложење за увођење општег бирачког права 1830. годи- не. Линколн ce y свом познатом Гетизбуршком говору против ропства y јужним државама по- зивао на њих, a и након Другог светског рата оне су биле снажно оружје y рукама грађанског покрета.

Ипак je уставни принцип увек био y супротно- сти са расистичком животном стварношћу ен- глеских досељеника, који су доминирали новом државом као бели англосаксонски протестанти (White-Anglo-Saxon-Protestant). Већ je Токвилу 1830. запало за око да ce избегава свака врста мешања не само са домородачким становни- јТвом (Масачусетс je чак 1705. законски санк-

44 Saul Ascher, Über Einwanderung und Germomanie, изво- ди из листа „Франкфургер алгемајне цајтунг", 2.6. 2001.

75

ционисао сексуалне везе), већ и са црнцима: „Енглези су ce од свих Европљана најмање ме- шали са црнцима. Ha југу Уније (САД, прим. Ј. Е.) има више мулата него на северу, али неупо- редиво мање него y било којој другој европској колонији...“45 Иако ce y јужним државама ра- сизам европских пуританаца релативно касно спровео и из француског доба остао je још већи проценат мешовите деце него на северу САД, постојала je јасна разлика y односу на Латинску Америку где су ce шпански и португалски осва- јачи y врло високој мери упуштали y сексуал- не или чак брачне везе са потлаченима. Другим речима: католички колонизатори били су мањи расисти y својој животној пракси од пуритан- ских северних Американаца, који су збацили колонијални јарам.

Преамбула Декларације о независности белим пуританцима послужила je као деманти ис- кључивања обојених, иако je y стварности била уграђена y расистичку шему. Већ y самој Декла- рацији прво ce говори о једнакости људи, a за- тим ce наставља са карактерисањем Индијана- ца који су оквалификовани као „немилосрдни дивљаци" (merciless sauvages). Пажњу привлачи и да су двојица првобораца америчке демокра- тије, Џорџ Мејсон и Томас Џеферсон, дошли из Вирџиније, државе Уније y којој je тада живело 40 процената робова, Томе ce чуди и Токвил: „Тако je, д о б о љ н о зачуђујуће, демократски пред- марш био најнеодољивији y оним државама y којима ce племство најјаче укоренило. Држав;

45 Alexis de Tocqueville, Über die Demokratie in Amerika,Штутгар г, 1985, erp. 200.

76

Мериленд, коју су створили велепоседници, пр- ва je објавила опште право гласа и увела y своју владу искључиво демократске форме власти.“46 Француски социолог Емануел Тод коментари- ше: „За ово не треба бити захвалан перверзној страсти аристокрагије да себи одузме властити легитимитет, већ покретачкој сили; треба узети y обзир чињеницу да ce привреда на плантажа- ма, која обезбеђује егзистенцију аристократијл, базира на присуству широког слоја становни- штва, чија je физичка различитост, дакле, црна боја коже, код белих појачала међусобно осећа- ње једнакости.“47

И пораз робовласничких јужних држава y Гра- ђанском рату не мења ништа y расистичко-ди- ференцијалистичкој основи америчке демо- кратије. Пре ce може рећи да je победа Севера праћена беспримерним убијањем индијанских староседелаца. У периоду од 1860. до 1890. го- дине, према Тоду, „физички и социјално уни- штено је“ 250.000 преријских Индијанаца. Тод закључује „да ce, када je реч о расном лудилу, не ради једноставно о несавршености америч- ке демократије, већ о једном од њених темеља“.48 Ha другом месту подробније објашњава овај контекст: „Ово фиксирање за индијанску или црначку различитост омогућава брисање по- стојећих разлика између белих Енглеза и пар- цијално омогућава настанак привида егалитар- не идеологије.“41;

4(> Emmanuel Todd, Das Schicksal der Immigranten, Дизел- дорф 1966, стр. 66.

47 Исто, стр. 67.48 Ис го, стр. 69.^ Исто, стр. 66.

. 77

Ова „екстернализација разиике" даље служи да ce и друге беле досељеничке групе стопе са пре- тежно англосаксонским колективом: Италијани, Ирци и Пољаци, чија je особина да су белци пр- во била крајње спорна, t o k o m 2 0 . века постали су равноправни амерички грађани a нерасполо- жење према њима постепено je нестајало. Међу- тим, поравнавање разлика међу белцима оства- рено je на заједничкој антицрначкој основи и то трајним искључењем црнаца. Индијанци, који су првобитно такође служили дефиницији ех nega- tivo, после општег уништења више нису играли никакву улогу. Додуше, сви правни инструмен- ти за њихову дискриминацију y међувремену су огклоњени и они као иновативни фермент играју улогу y народној култури. Али из свако- дневног друштвеног живота остали су искључе- ни све до данас: белци их не желе за пријатеље или комшије, a ни y ком случају за брачне парт- нере. Kao пример трајног искључивања које ce наставља, Тод наводи презирање црнкиња, које и после 30 година од завршетка државне праксе сегрегације једва да су спремне да ce удају за бел- це: 1970. свега 0,5 процената њих имало je белог мужа, 1980. било их je 0,7 процената, 1990. годи- не 1,2 процента. „Стопа ендогамије црнкиња y САД може ce поредити још само са ендогамијом Туркиња y Немачкој или ендогамијом европ- ских мушкараца и жена y Алжиру y време коло- нијализма. Устручавање једне владајуће групе, y овом случају белих Американаца, да за жену узму девојку из потлачене групе, овде дакле цр- ну Американку, вероватно представља најбољи индикатор за имплицитни расизам."50

50 Исто, стр. 100.

78

Наставак расног раздвајања упркос његовом правном укидању отвара питања о стању аме- ричког „лонца за топљење“. Зар покрет за гра- ђанска права и појава Нове леџице баш ништа нису допринели акцијама за приступ црнаца факултетима и државним институцијама и по- јави тзв. политичке коректности y медијима? A k o c e следи Тод, онда су ове поставке потпуно измениле друштво, али не y смислу потиски- вања расне диференцијације већ њеног јачања. A k o je борбу црнаца за равноправност водио прво Мартин Лутер Кинг под паролом универ- зализма, онда c e већ од средине шездесетих го- дина то јасно изменило, очигледно успоном (та- да) расно оријентисаног пророка Малколма Ик- са. Али ту није крај: y периоду од 1965. до 1990. године процваг идеје расизма води до снажења представе о етницитету. Бели универзум изгле- да да je одједном почео да нагиње фрагментира- њу. Свако мора да изрази своју различитост, да поново открије своје италијанске, јеврејске или ирске корене... Захтев за разликом превазила- зи класичне етничке категорије, јер припадност женском роду или чак различита сексуална склоност сада изненада дефинише специфичне људске групе. Феминизам и милитантна хомо- сексуалност позивају c e на темељни диферен- цијалистички постулат: егзистенцију непобе- дивих, битних различитости међу људима. Ита- лијанско или јеврејско порекло, припадност женском роду, склоност хомосексуалним одно- сима, престају да буду атрибути другог ранга, сада c e посматрају као важна карактеристика идентитета и егзистенције субјекта."51

Исто, стр. 125/126

79

Семјуел П. Хантингтон y својој књизи „Борба култура“ исто тако наводи пуно примера за нов приступ расистима према основној концепцији Америке да од америчког друштва сачињеног од разних народа начини нову целину помоћу тзв. „лонца за топљење". За разлику од Тода, Хан- тингтон из критике изузима исгоријске темеље америчког друштва. Он скреће пажњу на речи Теодора Рузвелта: „Апсолутно сигуран пут да ce ова нација разбије, да joj ce одузме свака могућ- ност да и даље постоји као нација, јесте да joj ce дозволи да постане скуп свађалачких народа.“52 Хантингтон наставља: „Деведесетих година ру- ководство САД не само што je дозволило овај процес, већ je марљиво подстицало различи- тост уместо јединства народа којим влада. Мул- тикултуралисти су ставили на удар централни елемент америчког конституционалног прин- ципа, тако што права појединаца замењују пра- вима група, која су битно дефинисана помоћу pace, етницитета, припадности одређеном полу и сексуалној склоности."53

Године 1776. u 1789.

Пошто свет обичних људи и полуобразованог света не повезује више доба просветитељства и цивилизације са Француском, већ са Америчком револуцијом, следи да ce y западном свету већ десетак година врши дискредитовање догађаја из 1789. године. О томе подробно говори дело Хане Арент „О револуцији“ ( Über die Revolution).

52 Samuel P. H untington, Der Kampf der Kulturen - Die Ne- ugestaltung der Weltpolitik im 21. Jahrhundert, M ünchen/ W ien 1997, стр. 502.

53 Исто, стр. 503/504

80

Додуше, и она мора да призна истакнут зна- чај 1789. y поређењу са 1776. годином. Ha крају крајева, Француска револуција, a не Америчка, била je та која je запалила свет, a тако je и реч ‘револуција’ наставила да ce мисаоно повезује са догађајима y Француској, којима ce придода- вају значајни квалитети без икакве везе са оним што су y Америци њени „очеви оснивачи“ ра- дили и стварали."5-1 Али истовремено она кри- тикује „мамљење да ce следи пример Француске револуције a да ce при том не обраћа пажња на поуке Америчке револуције“.55 Шта je то ш го Ге- те, Хегел, Ашер и многи други нису приметили y вези са 1776-ом годином, a што ce Хани Арент и другима чини толико важним?

Интересовање за ново писање историје гра- ђанске цивилизације, које би Америчкој рево- луцији дало доминантну позицију, полази од чињенице да ce захтев Француске револуције - неразлучиво тројство слобода-једнакост-брат- ство - y њој распао; на његовом месту ce, при- ликом одвајања тринаест колонија од енглеске круне, налази појам „слобода и тежња ка срећи“ (freedom and. pursuit o f happiness). Хани Арент je запало за око да je y америчкој дискусији о Де- кларацији о независности увек било говора о „јавној срећи“ (public happiness). Придев „јавни“ (public), који етимолошки потиче од латинских речи за републику (res republica), указује на то да европски насељеници „нису примарно дошли y Америку да траже само личну срећу, него да остваре политичку срећу. По речима Џеферсо- на та ce срећа састоји ‘у учествовању y влади и y

54 Hannah Arendt, Über die Revolution, Минхен, 2000, стр. 68.55 Исто, стр. 143.

81

руковођењу јавним пословима’.“56 Арент комен- тарише: „Историјски ће наравно опстати да Де- кларација о независности говори само о личној срећи a не о срећи јавног лица...“ To je потпо- могло „замену приватног просперитета и јавне среће". Она ce жали да „неквалификована ‘те- жња ка срећи’ врло брзо може да постане схва- тање читаве земље, да буде испред свих других тековина револуције и да на крају постане спе- цифично америчка идеологија“.57 Када ce данас говори о „тежњи ка срећи“ не мисли ce на ан- гажовање за државно осигуравање грађанских слобода, како то још увек тврди неколико апо- логета, већ на индивидуалну тежњу ка власти- тој користи без обзира на интересе других. За разлику од појмова „слобода, једнакост, брат- ство“ који ce могу посматрати као класични и класно независни идеали сваке цивилизације, „тежња за личном срећом" већ je капитали- стичка деформација ових идеала са премисом међусобно конкурентних тржишних субјеката и пасивних конзумената. Арент наглашава да je Америчка револуција „остала једина y којој управо сажаљење не игра никакву улогу.“58

У Француској револуцији било je супротно - једнакост и братство стајали су y средишту. Са- жаљење према сиромашнима, нада y уклањање сиромаштва доживели су 1789. године светску историјску премијеру. „Идеја да би управо си- ромашни, јер ‘немају шта да изгубе осим својих ланаца’, могли да буду y стању да покидају око- ве угњетавања једном за свагда, кроз Марксо-

56 Исто, C'l'p. 163.57 Исто, стр. 164.5« Исто, стр. 89.

82

во учење постала нам je толико блиска да смо доведени y искушење да заборавимо да je ико икада пре Француске револуције дошао на та- кву помисао.“59 Арент упућује на то да су no први пут y историји (a сасвим другачије него y Немачкој до данас) речи „народ“ и „несрећни“ употребљени као синоними, или као y Робе- спјеровој формулацији J e peuple, les malheure­ux qui m ’appaulldissent" (народ, несрећници који ми аплаудирају, прим. прев). У овој перспек- тиви био je и његов захтев да под револуцио- нарним поретком не треба мислити на законе y име Француске републике, већ „у име францу- ског народа“, не на народно, већ на заступнике плебејске диктатуре.60 Арент за јакобинску фа- зу револуције каже да je њена карактеристика „претварање права народа y права сиротиње“.61 Ова права важила су и за обојене: 1794. године Скупштина je наредила опште ослобађање ро- бова, y колонијама такође.

Арент je жестока критичарка Француске рево- луције, јер „све истините чињенице које су нам познате из револуција t o k o m историје, беспре- корно и једнодушно демонстрирају како ce сва- ки покушај да ce социјално питање реши поли- тичким средствима заврши терором".62 Она да- ље уопштава: „Где год je врлина проистицала из сажаљења, настајале су такве страхоте да могу конкурисати најстрашнијим насилничким де-

59 Исто, стр. 83; Чини ce да je Аренг заборавила на Спар- така и Томаса Минцера.

60 Исто, стр. 95.fil Исто, стр. 75.62 Исто, стр. 143.

83

лима y историји.““ Потпуно je тачно да je ве- лики терор егалитета махнито пустошио и да je захтевао висок крвни данак недужних. Чак je и Робеспјер признао y једном од својих послед- њих говора: „Пропашћемо зато што смо t o k o m

историје човечанства пропустили тренутак за остварење слободе/’4 Да ли je ипак овај прома- шај y томе што je, као што то хоће да приближи ироамеричко писање историје, слобода била премало институционално осигурана? Иди, зар није Маркс имао право када je рекао да „оства- рење слободе“ нужно мора да пропадне, јер ce озбиљно позабавило социјалним питањем, које није решено?

To што je Француска револуција y центар по- ставила једнакост и братство (égalité i fra ter­nité), a Америчка слободу (freedom) и тежњу ка срећи (pursuit o f happiness), Хана Арент об- јашњава огромном патњом народа на Старом континенту, коју досељеници нису познавали y Новом свету. Бенџамин Френклин указао je на то да je y Северној Америци „сваки човек господар на властитом тлу, има глас y јавним пословима, станује y топлој, чистој кући, y K o ­

joj му не недостају ни храна ни гориво“.65 A Џе- ферсон je 1787. записао да ce y Француској „19 од 20 милиона људи налази y напаћенијем и y сваком погледу очајнијем положају од очиглед- но најнапаћеније индивидуе y целим Сједиње- ним Државама".66

Исто, стр. 114. м Исто, стр. 75.65 Исто, стр. 84.66 Исто, стр. 84.

84

Ипак овде описана слика „идиличне једнако- сти“ (lovely equality, Џеферсон) y САД почива на једној великој лажи: цензурисању патње не- белог становништва. Сама Арент je израчунала да je „средином 18. века на 1.850.000 белаца до- лазило отприлике 400.000 црначких робова, и, иако не располажемо никаквим поузданим ста- тистикама за овај период, требало би мирно да прихватимо могућност да би проценат потпуне изложености патњи y ово време y земљама, ако не и y великим градовима Старог света, морао да буде знатно нижи од 22 процента.“67

Интересантно je како Арент раздваја ужасно убијање Индијанаца које су починили бели Се- верноамериканци од ужасних убистава јакоби- наца. „Злочини и нехуманост, о којима ce доста може говорити из историје Америчке револуци- је, увек су остајали дела појединаца, a уопшта- вања и размишљања о њима односила су ce на људску природу, a не на политичко понашање организованих група м још мање на испуњавање било које ucTopjijcKë нужности."68 To je оправда- вање капитализма, које смо прочитали y хиља- дама варијанти. Злочини које чине комунисти, јакобинци и други заступници једнакости, јесу злочини који ce рађају из идеологије егалитета или система егалитета. Злочини које чине капи- талисти или други y име тежње ка срећи, нема- ју ништа са систсмом или идеологијом, већ су излив људске природе и иду на рачун поједина- ца. Чињеница да je управо то суштина слободе Koia није кздресирана иомоћу једнакости, и да ојачава положај јачих и охрабрује их да y конку-

67 Исто, стр. 90.68 Исто, стр. 118.

85

ренцији изгазе и прождеру слабије да сами не би били изгажени и прождерани, налази ce изван хоризонта антитоталитарне школе мишљења.

Уколико ce амерички начин живота даље буде преносио земљином кутлом, геноциди су нужна последица. Али ипак, постоји ли уопште могућ- ност да ce избегне претећа струја глобализма? О томе више y завршном поглављу.

86

„Ово je доба економских патриота." (Лио Џе- рард, шеф синдиката америчких радника y чели- чанама, United Steelworkers, почетком фебруара 2009. године)

Ренесанса националне државе

До отприлике средине 2008. године морао сам y мојим предавањима да употребим доста речи да бих образложио вредност национално-држав- ног суверенитета. Указивао сам да je поредак ЕУ антидемократски; да би чланство Турске y ЕУ уништило остатке социјалног система и код њих и код нас, да je придруживање ЕУ источ- ноевропских нових чланица милионе радника a пре свега сељаке стајало посла - источни Евро- пљани су онда из пуке нужде морали да дођу на Запад и овде занатлијама одузму радна места. Из публике je било критичких питања: критика ЕУ, лепо и добро, али шта je алтернатива? Да ли Немачка уопште може да иде својим властитим путем, чисто правно гледано, али и y ситуацији светског економског заплитања?

Отвореним избијањем привредне кризе y јесен2008. године ова питања постала су застарела. Сада je очигледно да y овом најтежем потресу темеља нашег света од 1945. године национал- не државе морају да делују и могу да делују no­lens volens. Мере за спашавање банака, велики и захтеван финансијски програм, коначно по- држављење финансијских института који су y невољи и увођење заштитних царина за осла- бљене бранше - све ово прописале су, делом y брзини од које je понестајало даха, националне

87

државе y властитој режији. У оквиру наднаци- оналних институција, с друге стране - дакле y гремијима ЕУ, Г8 или Г20, ММФ, Светске банке - постојала je само бескрајна дискусија и врели ваздух.

Тиме ce не тврди да би националне државе y овој кризи паметно искористиле своје могућ- ности. Управо то no правилу није био случај до редакцијског завршетка ове књиге y фебруару2009. To то што су y јесен 2008. године y САД и државама ЕУ банке спасаване милијардама и милијардама није исушило шпекулациону мочвару и тиме отупело „финансијска оруж- ја за масовно уништење“, већ им je придодало још свежег капитала. За разлику од овога, мере подршке за реалну привреду y принципу су па- метне. Али постоји претња да оне прсну, докле год банке не окончају блокирање кредитирања индустрије, a државни новац за помоћ не бу- де ce даље усмеравао ка индустрији и средњем сталежу већ y запушавање њихових власти- тих црних рупа или чак за даље преваре. Тако су због властитих интереса финансијске инду- стрије многа предузећа отишла под стечај, како je стари канцелар Хелмут Шмит средином јану- ара 2009. мудро установио: .„Милијарде за ожи- вљавање привреде мало ће користити, уколико владе финансијском свету кокачно не предоче правила."

Шмит скицира неколико неопходних мера ре- гулисања. To су: забрана послова које обављају разне „невладине организаиије", чиме би ce уки- нуле непрофитне шпекулационе керке („гра- ђаиске организације"); забрана нерегистрова- них деривата, продаје на празно и шпекулисања

88

на курсу који опада; забрана куповине акција на кредит; забрана пословања са предузећима и особама које су правно регистроване y поре- ским рајевима; смањење строгих услова за ми- нималну висину акционарског капитала који ограничавају стварање кредита банака.

Све ове мере y националној равни могу да ce спроведу y најкраћем року. He мора ce чекати на међународне одлуке да ce финансијски центри, као што су Кајманска острва, затворе y једној концентрисаној акцији или да ce хеџ-фондови потчине међународном финансијском надзору. Ово немачка Влада покушава од 2006. године и увек je доживљавала неуспехе због отпора САД и Велике Британије, јер су они y великој мери профитирали од ових шпекулативних послова.

И примедба да национална држава не може да регулише ове финансијске активности, јер би y ери Интернета читаве империје новца могле да буду покренуте no целој планети „једним кли- ком миша“, остаје без ефекта. Како праћење дечје порнографије показује - Интернет олак- шава полицији лов на криминалце, јер без гре- шке документује сва кретања и архивира их за сва времена. Тачно je: шпекуланти могу да извр- ше трансфер милијарди преко сајберспејса, то ce не flâ спречити. Али њихов идентитет може да ce сазна, a онда и државна благајна може да ce обештети на основу њихове непокретне имо- вине y земљи. Дојче Банк би могла да, примера ради, после доношења ових антишпекулатив- них закона, више не дозволи себи да ce новац скрива y пореским рајевима. Морала би, y слу- чају неког потказивања, да ce уплаши да њени рачуни овде не буду заплењени.

89

Одузимање моћи финансијском каииш апу

После појединачних мера овде ce наравно ради о генералном новом поретку банкарског систе- ма. Привагне банке морају ce, као y систему из Бретон Вудса између 1946. и 1971. године, под- вргнути контроли националних држава; кре- тање капитала ван државних граница подлеже онда централним банкама. У ову сврху морају ce као прво уклонити деривати-бомбе или y нај- мању руку ослабити, јер леже y нашем финан- сијском систему са темпираним временским окидачем.

При томе ce, y првом кораку, не ради о подр- жављењу. Уколико држава једноставно преузме труле новчане куће, пренеће токсичне креди- те из њиховог буџета y властити. Маршруту за одбрану од опасности даје Вилхелм Ханкел, y време првог мандата канцелара Вилија Бран- та државни секретар y савезном министарству финансија. „Због тога je једино паметна рефор- ма да ce y билансима банака доказани прави но- вац (уштеђевина и улози клијената) одвоји од лажних банкарских дугова и банкарских кре- дита.“ Први мора да гарантује држава, јер он репрезентује радни учинак y реалној привре- ди. Последњи, дакле међубанкарска дуговања, састоји ce од лажних књижења и чисто je фик- тиван. Он ce мора y потпуности и без накнаде отписати, на терет и уз дреку шпекуланата који држе одговарајуће папириће. Наравно да ce ова подела не може допустити самим банкарским менаџерима - они су до сада управо и профити- рали на томе што су неометано могли да врше своје међубанкарске послове и без даљњег не би дозволили да им их одузму. Пре би држава све

90

велике банке, како приватне тако и државне, морала да подреди једном уређеном ликвида- ционом поступку. Само тако може ce установи- ти који je капитал здрав капитал грађана, a који je створен неконтролисаним стварањем новца банака и мора бити анулиран. Уређен ликвида- циони поступак значи, ово je такође важно, да y последњој инстанци одлучује судија, a не слу- жбеници y министарству финансија који су до сада тесно били повезани са банкарима.

Велике банке, не само y Немачкој, голико су ce дубоко укопале y ђубре деривата да ће свега не- колико њих преживети овакав ликвидациони поступак. Неколицина мањих приватних бана- ка, сектори „Фолксбанк“ ( Volksbank) и „Рајфај- зен банк“ (Raiffeisenbank) као и неколико штед- них банака, требало би да остану здрави. Већи део остатка банкротираће под правним надзо- ром и прећи y нове институте које контроли- ше држава. Онда ће све довести дотле да ce из државне контроле створи народна контрола. Државно власништво с друге стране није увек предност, што показује и пример пропалих по- крајинских банака.

Нови протежционизам

Са ступањем на дужност новог америчког пред- седника y целом свету проклијала je нада да ће ce y Белој кући.водити нова политика. Прва горка кап пала je y чашу трансатлантске еуфо- рије када je Барак Обама коњунктурни програм

.тежак билион долара y фебруару 2009. условио клаузулом „Купујте америчко": износи би тре- бало y првом реду да иду y корист домаћим

91

фирмама, a не понуђачима из иностранства. У Немачкој су ce разљутили и замерили су САД на протекционизму.

За љутњу не постоји ни један разуман разлог. Подразумева ce само no себи да САД y овој си- туацији морају да размисле о регулационим могућностима њихове националне државе и да уточиште пронађу y интелигентном протекци- онизму: народна привреда, која je индустријски толико ослабила, тражи заштиту која ће joj оси- гурати обнову против дампиншке конкуренци- је из иностранства. Русија и друге земље које су на прагу да постану развијене, најавиле су слич- не мере.

За Немачку су САД друго no важности експорт- но тржиште, na je због тога Обамина одлука већ y првом кораку болна. Али осмотримо ближе ово заплитање: нису ли Американци своје увозе финансирали на вересију? Другим речима: ни- су ли Немци, Јапанци и Кинези y првом кораку позајмили новац, да би касније истим позајм- љеним новцем могли да купују немачку, јапан- ску и кинеску робу? Није ли управо ово цирку- лисање фиктивног капитала један од основних узрока тренутне кризе?

У Европи ce чини да je пре свега француски председник Никола Саркози проценио протек- ционистичке мере. У фебруару 2009. најавио je милијарде помоћи „Пежоу“ (Peugeot), „Реноу“ (Renault) и другим произвођачима аутомоби- ла - али само уколико обуставе премештање производње y иностранство и поново иопуне већ упражњена радна места. Трговачки биланс Француске je, као и y већини земаља еврозоне,

92

дубоко зашао y црвене бројеве. Само Немачка, Аустрија и Холандија имају суфицит. Дефици- тарне државе моћи ће да ce опораве само уко- лико појачају унутрашњу куповну моћ, дакле ако створе више радних места y земл>и. Уколико ово не успе, као рецимо уз Саркозијев предлог, еврозона ће ce разбити, a самим тим подразу- мева ce и евро.

И Немачкој би преоријентација донела добро. Извозна квота од скоро 50 процената на дуже стазе нездраво je везивање за светско тржи- ште, што ce показује сада y кризи. Преусме- равање значи јачање унутрашњег тржишта a тиме и унутрашње куповне моћи: пут са Харц IV (H artz IV), тобоже самостални радници из Источне Европе, повећање плата на широком фронту - све то je апсолутно неопходно, ту су синдикати y праву.

Евроазијска опција

Али све ове мере y Европи неће бити довољне да ce компензује одвајање од северноамеричког тржишта. Немачка привреда сувише je продук- тивна, она не може да пласира све производе на нашем континенту. Али зашто ce y потрази за муштеријама поглед увек усмерава само на Запад, a не и на Исток? Тамо постоји згуснута бројчано јака беспримерна потражња.

Тако je Народна Република Кина уризничи- ла 1,8 билиона долара девизних резерви, док y Русији оне износе 400 милијарди. Са преглед- ним колапсом зелених новчаница ови папири- ћи једва да нешто вреде. Зашто Немци и други Западни Европљани не направе велики дил са

93

Кинезима и Русима: ми ћемо ваше безвредне залихе долара заменити y евро, a ви ћете њима куповати европске производе. Око два билиона евра, која би била потребна за то, одговарала би суми коју су државе ЕУ крајем 2008. ставиле на располагање као осигурање за своје банке.

Могло би ce, као на примеру аутомобилске ин- дустрије, замерити да ce y Кини годишње про- изведе више од пет милиона возила и да ce због тога не користе немачка. Али, властита произ- водња y САД била je дупло толика, a уз то су возила made in Germany била продајни шлагер. Volkswagen fü r Volksrepublik (народно возило за народну републику) - било би то тржиште y милијардама. И Русија ће желети y првој лини- ји да развије своје производне капацитете. Али уколико би ce немачки извоз y Русију плаћао додатним извозом raca, обе стране биле 6и y добитку. У сваком случају Русија ће бити под- стакнута да да свој допринос неопхадној реста- урацији светске привреде. Председник Дмитриј Медведев je y новембру 2008. рекао: „Финансиј- ска криза je показала да je неопходно реформи- сање политичког и економског система. Сушти- на промена јесте y томе да ce сломи доминација Сједињених Америчких Држава y политици и привреди."

Један противмодел тестирао je Герхард Шредер y пролеће 2003. године. Тада je он, заједно са Француском и Русијом, одбио да прихвати аме- рички рат против Ирака. Подржали су га Жак Ширак и Владимир Путин. У Јелисејској палати Саркози je наставио да води умерену политику свога претходника према Истоку, као што пока- зује његово посредовање после рата y Грузији y

94

августу 2008. Нажалост, немачка политика коју води Ангела Меркел није тако ангажована, иако наша индустрија Русију цени као поузданог партнера. Зар ce опозиција y овој тачки не би могла представити као права алтернатива? Већ je Вили Брант пришао Москви са опуштеном политиком и за узврат издејствовао стабилне испоруке raca. Овом комбинацијом добио je из- боре.

У сваком случају веза Париз-Берлин-Москва могла би да има огромну снагу зрачења на оста- ле државе. He само из економских разлога, већ и као симбол мира: државе, које су ce не тако дав- но бориле међусобно као смртни непријатељи, повезују ce y добар споразумни савез. Три владе добро би било посаветовати да ce не доживља- вају као нуклеус једне војне осовине, већ као чвор y евроазијској мировној мрежи: никакво захуктавање наоружања, већ ширење демили- таризације; никакве интервенције y свету, већ повлачење трупа. Мировна дивиденда употре- бљава ce за цивилну привреду као и за образо- вање и културу. Зона мира протеже ce од Бреста до Владивостока. Савез суверених република, као што je и античка Грчка била савез слобод- них градова - стара Европа y свом најлепшем облику. Нико не би пустио сузу за НАТО и ЕУ. У Петровграду, историјској тачки пресека Истока и Запада, заседа Савет федерације. Овим саве- зом држава нико не би био угрожен. Ни Аме- рика не би смела да ce осети изазваном и могла би да размисли о својим изолационистичким врлинама. Атина и Рим ce мире.

По неким мојим левичарским пријатељима ови циљеви не иду довољно далеко. Одбрана на-

95

ционалних држава и одузимање моћи међуна- родном финансијском капиталу на нашем кон- тиненту, коначно евроазијска зона мира и бла- гостања могу заиста бити нешто добро и лепо, кажу они - али шта je са револуцијом, одузи- мањем својине кагшталистима, социјализмом, и на крају бескласним друштвом?

Најчешће je један мали корак, који ce заиста прави, више вредан од пуког сна о великом ско- ку. Уколико ce Немачка и друге европске држа- ве ослободе подређености САД a тиме и њене ратне политике, већ би ce пуно постигло. Али то уосталом неће постаги шетња. Историја по- знаје бројне примере како je не само Москва већ и Вашингтон знао да спречи скретање сателита са „братском помоћи“.

Поновна градња социјалне тржишне привре- де као y старој Републици Немачкој - то je циљ који y нашој земљи треба да одушеви већину. Достигне ли ce овај циљ, левичари могу да ce пријаве за следеће утопије. Свакако би требало да разјаснимо да ce ово може реализовати само уколико ce становништво сложи y поступку ко- ји ће y демократком смислу бити беспрекоран. Другачије речено: са барјаком директне демо- кратије, a не са барјаком социјализма до победе ће ce доћи с муком. И: пауза y дисању на путу ка бескласном друштву нама левичарима заправо сасвим прија. Јер, руку на срце, ни ми не знамо тачно како ово треба да иде, или?

96

Разговор Јиргена Елзесера са Вилхелмом Ханкеломт

Вилхелм Ханкел (Wilhelm Hankel) je y време канделара Вилија Бранта био државни секрегар y Министарству привреде, одговоран за моне- тарна питања. Сада ради као саветник централ- них банака Ирака и Сирије.

У разГовору за Н И Н üpeo ce осврнуо на недавни састанак двадесеторице (Г20) y Лондону.

Скептичан сам. Закључено je, на пример, да ce светској привреди стави на располагање би- лион америчких долара. Ова мера би наводно гребало да поново оживи светску економију и то према учењу великог економисте Адама Смита, no коме je новац велики точак цирку- лације економије. Идеја je следећа: да ce дигну руке од кочница циркулације и са много свежег новца поново да ce подмаже механизам при- вреде. Ова рачуница урађена je, међутим, a да нико није питао људе. Јер, шта ако они изгубе поверење y ту огромну количину новца која ce сада баца на тржиште? Тада ce ипак неће пости- ћи жељени циљ и економија неће оживети. Ова мера ће онда да заврши као што je био случај са Јапаном 1995, када je влада y Токију бацила на тржиште билионе јена, a криза дефлације ипак тиме није била савладана. Проблем je, дакле, y поверењу. Ако ове мере y Лондону не задобију поверење људи y новац, тада ће криза и да по- траје. Људи ће, дакле, мање да троше, a и обим

69 НИН, 10. април 2009. године (превео Никола Ж ивко- вић)

97

инвестиција биће мали. Тада нећемо победити дефлацију.

Може ли евро ga преживи ову светску економску кризу?

Веома тешко. Насупрот мишљењу које ce че- сто чује, мере Европске уније и њена валута не делују баш као брана против светске привред- не кризе, већ пре као фактор који продубљује кризу. Десет од 16 држава ЕУ које имају евро као валуту, презадужене су. При томе, код њих највећи проблем и нису државни дугови. To je проблем само y Ирској и Грчкој и тим државама прети државни банкрот. У осталих осам држа- ва ЕУ највећи проблем су приватни дугови. У време кризе повереници траже да им ce новац врати. Ово, опет, има за последицу масовни од- лив капитала и то пре свега из медитеранских држава ЕУ.

Зар неће евро проф итирати уколико дође go ма- совноЈ неповерења y амерички долар u бежања y неку gpyïy светску валуту?

Евро je нестабилнији од америчког долара. Америчка валута има две огромне предности. Она још увек представља резервну валуту број један y свету. И друго, већина капиталиста ши- ром света цени амерички долар као најстабил- нију валуту света. A са овим y вези важна je и чињеница да иза америчке валуте стоје Сједи- њене Америчке Државе. Иза евра не стоји ни- једна држава. Када Вашингтону треба нови капитал, он просто на међународном финан- сијском тржишту понуди америчке државне па- пире, a њих капиталисти света радо купују, јер

98

иза тих папира као гарант стоји држава САД. Државни папири Европске уније не постоје, и то из простог разлога јер не постоји ЕУ-држа- ва. Уместо тога, свака чланица Уније нуди своје папире. Последица je да су дефицитарне државе као Грчка, Ирска или Италија, једва y стању да их пласирају на тржиште. A да би y томе ипак успеле, оне су присиљене да маме купце са ката- строфално високим каматама.

A вероватно je још tope стање y чланицама Европске уније из источне Европе u са Балкана?

Te државе су катастрофално задужене. Први кандидати из редова Европске уније да објаве државни банкрот су Естонија, Летонија, Литва- нија, Румунија, Мађарска и Словачка. С обзи- ром на овакву катастрофалну привредну ситуа- цију, политичари из тих дефицитарних држава ЕУ све гласније захтевају да ce издају позајмице из ЕУ, a за њих би требало да гарантују заједно све земље чланице Уније. Продајом тих вредно- сних папира требало би да стигне жељени капи- тал и да им ce стави на располагање y те делове ЕУ (пре свега источне Европе), којима прети банкрот.

Ko треба ga купи ове обвезнице када ce зна ga 10 од 16 нланица еврозоне cee више клизи y де- фицит?

Они који купују те обвезнице морали би да ра- чунају са тим да свој новац неће никад видети. Једини спас био би y том случају да Немачка - као највећа и најважнија држава Европске уније која има суфицит - гарантује за ове вредносне папире издате од стране ЕУ. Kao последица тога,

99

притисак на Немачку ће да расте. Од Немачке ће ce све више захтевати да сопственим средстви- ма плаћа дефиците осталих држава чланица ЕУ.

Зар није праведно u лош чно ga Немачка плаћа за стабилност евра, када ce зна ga je она тако m h o I o профитирала од евра?

У томе и лежи проклетство овог злодела. Kao прво, мора да ce констатује чињеница: није Немачка профитирала од евра, већ мали круг фирми са немачке берзе (Дах-Фирмен), које су водећи немачки извозници. Они су од времена када je уведен евро y огромном обиму проши- рили свој извоз y Европи. Друге државе евро- зоне нису могле да конкуришу Немачкој чак ни тиме што су девалвирали валуту односно што су плате радника ниже него y Немачкој. Из тог разлога већина држава чланица ЕУ има негати- ван трговински биланс: далеко више увозе H e ­

ro што извозе. Ово je веома опасан развој. To je донекле компензовано тиме што, рецимо, Грци, Италијани, Шпанци и други могу, јер имају ва- луту евро, да добију јевтине кредите, a тиме ку- пују неконтролисан увоз и y стању су да и даље весело троше. Немачка y еврозони игра улогу банкара који дели осталим кредите како би тим новцем могли да купују немачку робу.

Да ли су u немачки радници од овог немачко! бу- ма y извозу такође имали неке користи?

Немачки синдикати су дозволили да плате не- мачких радника расту спорије од продуктив- ности немачке индустрије. Овим je повећана конкурентност немачке привреде. Негативна страна ове приче je очигледна: немачком радни- 100

ку остало je мање новца за потрошњу. Са друге стране, тиме je немачка индустрија добила ве- лико преимућство на међународном тржишту, али смо зато ослабили сопствено, домаће тржи- ште.

Bu ce залажете за повећану контролу над евром. Зашто?

У земљама ЕУ из еврозоне, које су презадуже- не, великом брзином расте каматна стопа. За- што? Државни папири тих држава имају ниску каматну стопу и те презадужене земље их не могу продати. Ти папири ce, дакле, не могу ре- финансирати. Спирале дугова и државног бан- крота те државе могу да избегну само y случају да поново уведу сопствену, националну валуту јер 6и тада могле да девалвирају своју валуту и подстакну извоз како би побољшале негативни трговински биланс. Тада држава може да води политику ниских камата и тиме покрене кон- јунктуру.

Д а ли т име желите ga кажете ga he Словенија ускоро ga напусти eepo u поново yeege т олар?

Пример Словеније показује колико je било по- грешно да земља непромишљено и брзоплето одбаци сопствену националну валуту и при- хвати евро. Словенија би далеко више економ- ски профитирала да поново уведе националну валуту. Сада би наравно излазак Словеније из еврозоне представљао озбклЈан ударац пове- рењу y Словенију. У сваком случају, Словенија представља упозорење другима како не ваља да ce ради и земљама које још немају евро да добро размисле пре него што ce реше на тај корак.

10!

Словенија ga послужи као упозорење, рецимо, u Србији!? Данаш њ а српска влада сања о брзом приближ авању Србије Европској унији. Она би тиме, разуме ce, била везана за евро.

Србија не треба да жури. Њој треба предах, време. Срби су нација која je неправедно пони- жена. Срби ваља да ce уздају y сопствене сна- re. Економске претпоставке опоравка Србије и нису тако лоше. Предност Србије je сопствена, национална валута. T o k o m кризе y југоисточној Азији „тигар-државе“ су и могле да ce релатив- но брзо опораве управо зато јер су поседовале сопствену валуту.

Да ли Србија треба ga девалвира динар како би повећала сопствени извоз u поправила дефици- т арни трЈовински биланс?

To би био исправан, прави потез. Реалан курс валуте јесте увек од користи домаћој индустри- ји и пољопривреди. Вештачки јак курс домаће валуте штети домаћој економији и не одговара стварној снази продуктивности привреде. Ваља водити политику контролисане девалвације. To су око 1965. урадиле економије Италије и Грчке и заго су доживеле мало привредно чудо.

Д о ђ ели go нестанка евра, нећели то донет и ве- лики хаос?

Ja ce не залажем за укидање евра! Захтевам ре- форму y еврозонама. Евро треба да имају само државе које су сличне Немачкој, дакле, које по- седују солидну привреду.

102