platon - drzava

5/26/2018 Platon - Drzava

1/221

Velika filozofska biblioteka

Osniva

VUKO PAVIEVI

Redakcioni odborMIHAILO U RI, DANILO N. BASTA, ZDRAVKO KUINAR,

VLAD IMIR MILISAVLJEVI C, ASLAV KOPRIVICA,TIODOR ROSI

PLATON

DRAVAPETO IZDANJE

Preveli

Dr ALBIN VILHARDr BRANKO PAVLOVI

Predgovor

Dr VEUKO KORA

Objanjenja i komentari

Dr BRANKO PAVLOVI

BEOGRADSKI IZDAVACKOGRAFICKI ZAVODBEOGRAD, 2002.


2/221

Naslov originala

( )

JOANNES BURNET, PLATONIS OPERA

Tomus IV, Respublica

Scriptorum Classicorum

Bibliotheca Oxoniensis, 1903.

Filozofski rakultat S.r.j.vo

F 1)

643 10 U

32.01

COBISS 9

PLATONOV IDEAL JEDINSTVA FILOZOFIJE IPOLITIKE

On je prvi, a moda i poslednji, smatrao da dravomne treba da upravljaju najbogatiji, najastoljubiviji ili naj-lukaviji, ve najmudriji.

Shelley

Starohelenski svet nije mogao ostaviti lepe i monumentalnije svedoanstvo svoje mudrosti nego to je PlatonovaDrava i Platonova filozofija uopte. Moglo je biti dubljih nepo-srednih zahvata u dijalektiku zakonitost sveta (Heraklit), viesistema i irine u naporima da se neposrednim analogijama do-kui tajna materijalne strukture sveta (Demokrit i atomisti),dubljeg postavljanja logikih pitanja ljudskom miljenju(elejci), vie smisla za konkretnost, za strogo i sistematsko

ispitivanje injenica, za kritinost i racionalne sinteze najirihrazmera (Aristotel), ali niko kao Platon nije doarao onu oso-bi tu sn ag u i le po tu he le ns ko g na i na mi l je nj a, on u go to voneobjanjivu daro\dtost starih Helena da neposredno i sa na-dahnuem trae velike istine osVetu i oveku koja im je zauvekosigurala prvo i najistaknutije mesto u istoriji filozofije inauka. I upravo to nas osvaja u Platonovim delima, time nason stalno vraa dobu u kome je iveo i mislio, time nas uvodime


3/221

rodila iz tih dogaaja i da se ne moe uopte shvatiti ako seto zanemari. On i Aristotel doista se pojavljuju kao eteociduge istorijske setve na njivi helenskog narodnog rvota i kaoveliki srei vai narodne duhovne imovine, i u njihovoj sintezi,kao u lepo rasporeenoj riznici, objektiviu se istorijske moihelenskog duhovnog ivota i svaka od njih dobija u njoj svojepravo mesto.1 Ako malo ue ograniimo ono to je imalo naj-

vei znaaj za pojavu i razvitak Platonove filozofske misl i, a

posebno za njegovu moralnopolitiku filozofiju i njegovo deloDravu, to e biti otprilike dva stolea pre Platonovog roenjaali ona i^va stolea u kojima je i stvoreno sve to je najzna-ajnije kod starih Helena.

Uspon starohelenskog drutva poeo je stvarno sa Solonom (oko 600 g. pre n. e.), koji je bio ne samo veliki dravniki reformator ve i jedan od slavne, ali vie legendarne negoistorijske sedmorice helenskih mudraca. On se pojavio naistorijskoj pozornici kad su velike ekonomske promene poeleiz temelja da potresaju starohelensko patrijarhalno drutvoi nain ivota koji je u njemu vladao. Snana kolonizacija naobalama Sredozemlja proirila je helenski svet na veliki pro-stor od Crnog mora do Heraklovih Stubova, od Kirene i Naukratije do Masalije i Olbije2 i na elom tom prostoru poeo

je ivi razvoj proiz vodnj e i trgovine, poelo je podizanje gra-dova i graanskog ivota. Ali to nije zaustavilo krizu koja jeuzimala sve vee razmere, niti je popravilo teak poloaj radnihmasa koje su bile izloene nemilosrdnoj eksploataciji. tavie,to je kriza u drutvenim odnosima postajala dublja, time jegori bio poloaj zemljoradnika i radnika koji su sve vie padaliu nepodnoljivu zavisnost od patrijarhalne zemljoposednikevlast ele. Na jed noj st rani, ra ale su se nove klase trgovaca, za-natlija i raznih poslovnih posrednika i njihova mo je sve vierasla, a na drugoj, radne mase u gradu i selu dolazile su u svetei poloaj zavisnosti od patrijarhalne i novane aristokratije.Trgovci i zanatlije vodili su borbu za novi sistem drutvenogi politikog ivota, koji je odgovarao njihovim interesima, alinisu mogli raunati na uspeh bez podrke svih slobodnih gra-

ana. Tako su se stvorili savezi koji su imali vanredno velikiznaaj za politiki ivot starih Helena u VI i V veku pre n. e.kad su se klasni odnosi do kraja zaotrili i kad su teke klasne

borbe dale vidno obeleje svim poli tikim zbivanjima. tom

' Dr Milo uri, Aristotelovo etiko uenje, Glas Srpske Kra-ljevske Akademije", 93, Beograd 1940, str. 113114.

2Dr Milo uri,I storija helenske knjievnosti,Beograd 1951, str.493_494.

*VI

bur nom procesu govore ne samo razn e drutveno politike teo-rije iz toga vremena ve i lirske pesme Hesioda i Hibrije, Solonai Teognida, Arhiloha i Alkeja. Raalo se novo drutvo i ljudskamisao je budno pratila taj proces. Patrijarhalna drava zemljo-posednike vlastele, sa kraljem na elu, propadala je pod udar-cima novih drutvenih snaga koje su preuzimale vlast u svojeruke i izgraivale ivot prema svojim interesima. Razume se,nije se to zbivalo jednako u svim politikim centrima. Sparta

i dorski centri ostali su neizmenjeni, ali je upravo Atina bilazahvaena najburnijim dogaajima. U njoj su izmeu sredineVI i sredine V veka pre n. e. snage iza kojih su staja li trgovcii zanatlije postigle ogromne uspehe. Uz pomo narodnih masa,te snage su politiki jaale i postepeno dobijale sve vie zna-aja. Obiajno pravo, po kome se ivelo u patrijarhalnom dru-tvu, ustupalo je mesto pisanom pravu i pisanim zakonimauopte. U ivotu starih Helena sve je vei znaaj dobijala grad-ska drava, najoriginalnija i najznaajnija ustanova sistemaklasinog ropstva, u kojoj je jedino i moglo da se stvori onoto se stvorilo za dva ili tri veka.

Atinska dem okrati ja najvi e duguje za svoj razvoj dvojicivelikih dravnika i refor mat ora : Solonu i Klis tenu. Prvi jeograniio apsolutnu mo aristokratije brisanjem dugova kojisu radne mase gradskog i seoskog stanovnitva bacali u zavis-nost, ak i u ropstvo, a drugi je dovrio ono to je Solon zapo-eo ukinuvi patrijarhalnu osnovu podele graana po krvnim

vezama da bi dravu organizovao po ter ito rij aln om principui omoguio svim slobodnim graanima slobodno kretanje iuee u dravnim poslovima. Solonove i Klistenove reformeuvrstile su u stvari trgovce, zanatlije i ostale slobodne gra-ane na raun zemljoposednike aristokratije, a to je omogu-ilo da se razvije bujni ivot, kako u oblasti privrede tako i upolitici, kulturi, umetnosti i svim drugim oblastima duhovnogivota. Oduzimanje ovlaenja koja je imao Areopag jo izdoba arist okra tske vladavine liilo je definitivno aristok rati iusvih privilegija koje su se u izvesnoj meri zadrale i posle Solonovih re formi, a kad su uspe no ok onani persijski ratovi

(449. pre n. e.) i kad je Atina zadobila vodei poloaj meuhelenskim dravama, nastali su najslavniji dani atinske demokratije. To je doba Perikla, doba kad se u Atini najvie stvaralo,doba pune afirmacije atinskog demosa i nezadovoljstva aristo-kratije koja izvan Atine trai i nalazi saveze za borbu protivdemokratskog dravnog ureenja.

Kad se ovako posmatraju istorijska zbivanja koja su do-vela do snanog uspona Atine sredino m V veka pre n. e., ne

VII


4/221

treba izgubiti iz vida ta je tada bila atinska gradska drava.esto se govori atinskoj dravi i atinskoj demokratij i kao da

je re tekovinama modernog doba. A evo ta je bila Atina udoba svog najveeg uspona. Povrina: grad sa lukom (Pirej)i neposrednom okolinom. Stanovnitvo: 300.000400.000, a odtoga samo 40.000 odraslih mukih graana sa svim pravima i80.000 robova. Ostali deo stanovnitva sainjavali su ene ideca, zatim razni doseljenici sa porodicama. Proizvoako sta-

novnitvo: zemljoradnici, robovi, sitne zanatlije.U toj i takvoj dravi rodio se 428. ili 427. pre n. e. Platon.Pravo ime mu je bilo Aristokle. Osnovne pojmove ivotu,ljudima, odnosima meu ljudima i dravama, pravima idunostima graana, filozofiji, moralu i svemu drugom to

je ulo u bog atu riznicu njegovih saznanja stekao je na tluAtine u najbur nije i najnesre nije doba njene isto rije . Godinuili dve pre njegovog roenja umro je Perikle, a neto posle nje-govog roenja posetio je prvi put Atinu poznati sofist Gorgija.Peloponeski rat bio je tada u punom jeku, a njegove katastro-falne posledice ve su se teko oseale u ivotu atinskih gra-ana. I sasvim prirodno, sve je to imalo veliki znaaj za Plato-nov misaoni razvitak. Po roenju, pripadao je drutvenim slo-

jevima koji su bili najljui protivnici emokr ati je. Njegov ota c

Ariston pot omak je atiko g kra lja Kodra, a majka , Solonovogprijatelja i roaka Dropida. Kritija i Harmid, najistaknutijiatinski politiari u kasnijoj vladi Tridesetorice, bili su muujaci, a Speusip, filozof, koji je rastao u njegovoj senci i \>odnjegovim uticajem, da ga posle njegove smrti zameni na eluAkademije, bio mu je neak. Tako je Pla ton sa svih st ran a biookruen uglednim srodnicima i imao prilike, moda vie negoijedan atinski graanin toga doba, da dobije sve to mu je bilopotrebno za uspean lini razvitak.

Ali po svemu izgleda da su burni dogaaji u godinamaPlatonovog detinjstva i mladosti ipak vrili najvei i najneposredniji uticaj na formiranje njegovih ideja. Peloponeski rat,u kome je na jednoj strani bila Atina sa svojom demokratijom,a na drugoj Sparta sa svojom aristokratijom, razvijao se od

samog poetka nepovoljno za Atinu. Prvo je dola kuga, kojaje pokosila veliki bro j Atinjana, pa i samog Perikla . Ratn i neuspesi izazvali su brojne tekoe u ekonomskom i politikomivotu Atine i protivnici demokratije nisu propustili priliku dato iskoriste za svoje politike ciljeve: s jedne strane, optuivalisu demokratski poredak za sva zla i neuspehe i postavljalizahtev da se sklopi mir sa Spartom, a, s druge, odravali sutajni savez sa Spartom podrivajui atinsku dravu iznutra.

VII I

Klasni i politiki sukobi sve vie su se zaotravali i postepenopretvarali u prikriveni ili otvoreni graanski rat. I sve se toduboko usecalo u svest mladog Platona, koji je budno pratiodogaaje. Celog ivota nosio je u sebi uverenje koje je tadastekao i koje je kasnije izloio u Dravi napisavi da ako do

vlast i do u oni koji, u svojoj oskudici , ude za dobri ma kojabi bila sam o njihova, ubeeni da je uprav o vlas t ono mestona kojem se moe najvie nagrabiti, ... tada e doi do borbe

za vlast, pa e ova borba slino onome to se dogaa u ratu upropastiti i njihova domainstva i elu dravu" (521a).Kao mladi, Platon je doiveo redom sve udarce koje je

Atini zada la Spart a i one posl ednj e koji su definitivno uniti linjenu samostalnost i slavu. Bilans peloponeskog rata, koji jetrajao 27 godina, bio je katastrofalan za Atinu: demokratija jeporaena, a aristokrati su iskoristili pobedu Sparte i prigrabili

vlas t u svoje ruk e. U Atini je usposta vljena vlad a Tridese tor ice,u kojoj su najvidniju ulogu igrali Platonovi ujaci Kritija iHarmid. Platon je tada imao 24 godine, ali je ostao dalekoi od te vlade.JTaj svoj stav i dogaaje koji su posle toga usledili objasnio je u svom Sedmom pismu ovim recima:

,,U mladosti sam iskusio isto to i toliki drugi mladi

ljudi. Nameravao sam da se odam dravnim poslovimaim postanem svoj gospodar. Ali onda su se dogodile nekestvari u dravi. Poredak protiv kojeg su bili mnogi sruen

je, a na vlast doe pedeset i jedan ovek : jed anaest ugradu, deset u Pireju, kao nadzornici trga i svih admini-strativnih poslova, a tridesetorica postadoe neogranienigospodari ele drave. Neki od njih bili su moji srodnicii prijatelji i odmah su me pozvali da saraujem s njimau dravnim poslovima kao ovek kome ti poslovi i prilie.Tada sam se gorko razoarao, to nije nimalo udno akose ima u vidu moja mladost. Nadao sam se, naime, da eoni uiniti kraj bespravlju i nasilju i da e zavesti pra-vednu upr avu. Briljivo sam prat io ta rade . I ta sam svemorao videti? Ti ljudi su za veoma kratko vreme postiglida je raniji poredak izgledao ljudima kao pravo zlato.Izmeu ostalog, moga prijatelja Sokrata, ve postarijegoveka, koga ja bez ikakva ustezanja nazivam najpraved-nijim ovekom svoga vremena, hteli su da poalju da sa

jo neko lici nom drugih uhv ati jed nog gra anina i pove dega na gubilite, kako bi ga, bez obzira hoe li on to ili ne,umeali u svoje politike poslove. AH Sokrat ih nije po-sluao, ve je vie voleo da se izloi opasnosti nego da

IX


5/221

postane sauesnik u njihovim zlodelima. Kad sam sve tovideo i jo mnoge druge stvari koje nisu bile ni ta manjekrupne, razgnevio sam se i okrenuo od te bede.

Meutim, posle kratkog vremena sruena je vladaTridesetorice i s njome ceo poredak. Mene je opet, iakosada slabije, ponela udnja da se odam javnim i dravnimposlovima. Istina, i u tom rastrojenom nemirnom vre-menu dogodile su se mnoge stvari koje su mogle izazvati

ogorenje, i nije za uenje to su neki iskoristili revolu-ciju da se osvete svojim linim neprijateljima. Ipak suoni koji su se vraali iz progonstva bili veoma umereni.Ali, po nekom zlom. udesu, neki od vlas todraca opet po-zovu pred sud onog istog Sokrata, mog prisnog prijatelja,na osnovu veoma zloinake optube koja bi se mogla od-nositi na sve druge pre nego na Sokrata. Kao bogohulnikaoptuili su ga jedni, a drugi osudili i pogubili to nijehteo, dok su jo sami iveli u bedi izgnanstva, da ue-stvuje u bezbonom zatvaranju jednoga od njihovih pro-gnanih prijatelja.

Posmatrajui te dogaaje i ljude koji su tada uprav-ljali politikim ivotom, a isto tako i zakone i obiaje,inilo mi se, to sam dublje gledao u stvari i sve vie za-

lazio u godine, da mi je sve tee da se uspeno bavimdravnim poslovima. Video sam, naime, da to nije mo-gue bez prijatelja i pouzdanih saradnika, a takve nijebilo lako nai meu onima koji su ve dot ad bili u poli-tikom ivotu, jer se u naoj dravi vie nije upravljalopo obiajima i pravilima naih predaka, a bilo je nemoguno da tek stiem nove prijatelje bez suvie velikihtekoa. Osim toga, pisano pravo i moral pogorali su seu neverovatnoj meri. Ako sam, dakle, isprva izgarao odudnje da uem u politiki ivot, mene je, kad sam osmo-trio te prilike i video da se sve kovitla, uhvatila na kraju

vrtoglavica. Nisam, istina, pre sta o da razmiljam kakobi se mogle pobol jat i i te pri like i celokupno dravnoureenje, ali sam za delatnost oekivao pravi trenutak.

Na kraju, uverio sam se da sve postojee drave imajuravo ureenje, jer je u njima stanje zakona gotovo ne-popravljivo ukoliko ne doe do nekih energinih podu-hvata kad za to budu pogodne prilike. I tako sam biodoveden do toga da tvrdim u slavu filozofije da se po-mou nje moe saznati sve to je pravino u ivotu dravei pojedinca i da se, prema tome, ljudski rod nee oslobo-diti nevolja sve dok ne uzmu vlast u svoje ruke pravi

i valjani predstavnici filozofije, ili dok se upravljai dr-ava, nekim boanskim promislom, ne ponu baviti filo-zofijom." (324, 325, 326).

U ovom svedoanstvu iz kojeg se obino uzimaju najva-niji podaci Platonovom ivotu i radu 3 naroito je znaajnoono to Platon govori Sokratu, jer se prilino jasno vidi kako

je njemu tek o pala Sokr atova smr t. Uz to, vidi se kako je

neosnovano i nepravedno optuivati Platona za odravanje vezasa vladom Tridesetorice samo zbog toga to mu je Kritija bioujak. Po onome to Platon govori Sokratu jasno je da jeSokratova smrt ak presudno delovala na sav njegov daljiivot i rad.

Sokrata je Platon upoznao kad mu je bilo 20 godina iodmah se priklonio njegovoj filozofiji. Pre toga mu je uiteljfilozofije bio uveni sofist Kratil koji je Heraklitovu dijalek-tiku sveo na relativizam i sofistiku i time dosta doprineo daPlaton kasnije postane otar protivnik Heraklitove dijalektike.Napustivi Kratila, priao je elejskoj koli, koja mu je bila

blia, ali ni tu nije naao sve to je tra io. Tek kad je Sok rataupoznao, naao je uporite za svoj filozofski razvoj. Naroitoje kod Sokrat a cenio odlunos t i dosl ednost u borbi prot iv

sofista, pa je upravo zbog toga upotrebio antitezu Sokrat sofisti za razvijanje sopstvenih ideja. A to je uinio iz viepobuda. Pre svega, inuo mu se da e najbolje afirmisati So-krata i svoje sopstvene filozofske ideje ako razvije kritiku so-fista; zatim, Sokrat mu je bio ne samo nedostini uzor savre-nog mudraca ve i uzor linog heroizma. Mogao je, dakle, bezikakve rezerve da stavlja u usta Sokratu svoje sopstvene misli,iako je otiao dalje od svog uitelja. I u Dravi se lepo vidikako on predstavlja Sokrata u svojim dijalozima.

Istoriari filozofije, helenski i razni drugi istraivai veo-ma su briljivo ispitivali sve to ima nekog znaaja za Plato-nov vot i misaoni razvitak. Zna se da je napustio Atinu posleSokratove smrti, ne samo iz straha to je bio Sokratov ak vei iz velike tuge to je izgubio uitelja. Prvo je otputovao u

Megaru da upozna Euklida, zatim je bio u Kireni, u Africi, gdeje izuavao mat emati ku kod uvenog mat ema tiar a Teodora,koji se javlja u nekoliko njegovih dijaloga. Veruje se da jeovom prilikom posetio i Egipat. Po povratku u Atinu (smatrase da je tada napisao Apologiju Odbrana Sokratova) sav se

3 Od 13 pisama koja su se sauvala kao Platonova, samo tri (6,7, 8) uzimaju se kao potpuno autentina. Sedmo pismo se nikada nijedovodilo u sumnju i sluilo je kao osnova Platonove biografije.

XI


6/221

posvetio predavanju svog filozofskog uenja. Meutim, poslenekog vremena zaeli da poseti Junu Italiju: jedno da bi boljeupoznao rad pitagorovaca, a, drugo, da bi ispitao mogunostiostvarenja svojih ideja u politici. Poznanstvo sa sirakukimtiraninom Dionisijem izazvalo je kod Platona iluzije da bimogao uticati na dravne upravljae da uspostave dravno ure-enje po njegovim idejama. Ali ta se iluzija brzo sruila. Posvemu sudei, Platonova kritika nepravinosti i tiranije toliko

je razj arila tir ani na Dionisija , koji je na recima bio naklonje nPlatonovim filozofskim idejama, da je Platon, po tiraninovomnagovoru, bio uhvaen i izveden na trg robova, da bude prodatkao rob. Na sreu Platonovu, naao se poznanik koji ga jeotkupio i pustio na slobodu. Tako je samo srena okolnostspasla Platona od tragine sudbine da ivot zavri u ropstvui da tako plati teki danak za svoje uverenje da kraljevi mogupostati filozofi i da filozofija, sama po sebi, moe urazumitivladare da uspostave najbolje dra vno ureen je.

Iskustvo sa tiraninom Dionisijem ipak nije obeshra-bri lo Plat ona; tavie, njegovo uverenje da samo filozofi mogubit i dobr i upravljai drava kao da je ostalo nepokoleblj ivoi on ne samo to se trudio da to uverenje izloi i obrazloiu svojim delima, emu nam najbolje govori Drava, ve je

jo dva put a puto vao na Siciliju, na nagovor Dionisijevogbr ata Diona (368. i 361. pre n. e.) . Ali oekivanja su opet os-tala neostvarena, samo to je ovog puta bio kanjen Dion bio je prisi ljen da ide u progonstvo.

Posle svih tih neuspeha u nastojanjima da pronae mo-gunost za ostvarenje svojih ideja idealnom ureenju dr-ave Platon je mogao da nae jedinu utehu u Akademiji. I on

je dois ta ogran iio svu svoju delatn ost na Akademiju. U njojje do smr ti okupl jao najt alentovanij e filozofe, me u kojimaje bio i Aristotel, njegov uen ik i poton ji kri ti ar. Kad jeumro, godine 348. ili 347. pre n. e., sahranjen je u neposrednojblizini Akademije, koja je svoju delatnost nast avil a kroz sveoluje koje su potresale antiki svet, najpre grki, a zatim rim-ski, sve do 529. godine n. e., dakle preko devet stolea. Justinijanov dekret koji je zabranio rad Akademije bio je ujednodekret kojim je definitivno dokrajeno trajanje antike filozo-fije.

Iako je Platonov ivot bio prilino buran, a njegov misa-oni razvitak dosta neujednaen, ipak se moe rei da je on odpoetka do kraja ostao veran svom nastojanju da izgradi si-stem idealizma i da u praksi pokae mogunost ostvarenjasvojih ideja uzornoj dravi. Ono prvo mu je i polo za ru

XII

kom, a u ovom drugom nije imao nikakvog uspeha. Stvorioje prvi celovit sis tem ideal izma u istoriji filozofije i nije bezrazloga Lenjin nazvao idealizam Platonovom linijom u filo-zofiji". Spojivi na originalan nain uticaje Parmenida, Pitagore i Sokrata, on je u istoriji starohelenske filozofije zauzeomesto izmeu Sokrata i Aristotela, i kada danas sudimo nje-govim delima, ukljuujui i Dravu, moramo imati u vidu tuinjenicu kao to moramo poznavati istorijske uslove i okol-nosti koje su imale presudan znaaj za formiranje njegovelinosti i za sve ono to ima bilo kakvog znaaja za nastanaknjegovih dela.

Platon je svoje misli kazivao pesnikim stilom, a dijalogje sma trao najlepi m i najpodes niji m oblikom knjievnog iz-raza. Smatrao je da dijalog prua najvie mogunosti da sepisana re priblii ivoj raspravi meu ljudima. I upravo za-hvaljujui uvoenju dijaloga obini svakodnevni ivot tek jeu Platonovim spisima dobio svoj izraz i tek iz njih neposred-no struji miris atikog ivota"4.

I Drava je napisana u obliku dijaloga. Iako moda nemaone umetnike vrednosti koju ima Gozba, iliFedar, ipak sjajnoilustruje kako su se u Platonu sjedinili pesnik i mislilac, i ko-liko Platon ulae truda da svojim delima udahne ivot i lepotu.On je dosledno beao od mrtvog slova na hartiji, a u svomFedru gde raspravlja ,,o valjanom nainu govorenja i pisanja",pokazuje kako se moe nai iva re u knjievnom stvaranju iizraavanju:

Sokrat. Jer, evo, Fedre, pismo ima u sebi netoudnovato i u tome ono zaista lii na slikarstvo: ta i pro-izvodi slikarske umetnosti stoje pred nama kao da suivi, ali ako ih neto upita, oni sasvim dostojanstvenoute. Isti je sluaj i kod slova: ovek bi pomislio da go-vore kao da ne to razumej u, a ako ih upi ta da shvatineto od onoga to se govori, svagda kazuju jedno te

isto. A potom: kad su jedanput napisana, svaka re tu-mara ovamo i onamo isto tako k onima koji je ne razu-meju kao i onima kojima nije namenjena, pa se ne znas kim treba govoriti, a s kime ne. A zlostavljana i ne-pravino ruena uvek treba roditelje kao pomonika: jersama niti moe sebe odbraniti niti sebi pomoi.

Fedar. I to si sasvim pravo rekao.

*Dr Milo uri,Istorija helenske knjilevnosti, str. 567.

XIII


7/221

Sokrat. A ta? Drugu re da ogledamo, ovoj roenusestru, ne samo na koji nain postaje nego koliko je poprirodi bolja i monija od ove?

Fedar. Koja je to i kako veli da postaje?Sokrat. Ona koja se s poznavanjem stvari upisuje

u duu onoga koji ui, i ume sama sebe da brani i znagovoriti i utati s kojima treba.

Fedar. Misli na ivu re onoga koji zna, a ija bise pisana re mogla s pravom obeleiti kao senka ive."5

Platonova pisana re je zaista kao senka ive". OsimApologije, prvog spisa Platonovog, svi ostali spisi su dijalozi.Kao to Hegel kae, taj oblik nam oteava da steknemo pravupredstavu njegovoj filozofiji i da izrazimo njen taan pri-kaz". Tekoa je i to to Platon u svojim dijalozima uvodi uraspravljanje Sokrata i druge osobe, pa se ne moe uvek tano znati koja od njih govori u ime Platonovo, iako je izvesnoda glavne misli Platonove kazuje Sokrat. Ali dijaloki oblikizraavanja privlai svojom lepotom, a od svega je najlepeto tu, kako Hegel kae, istupa svetski ovek, koji ume da se

vlada". Nije to ni u kom slua ju samo form a ophoenja , vesadrajni duh samosvesnog, slobodnog, atikog graanina koji

umno razvija svoje misli. To je duh slobodnog graanina, ili,kako bi Hegel rekao, duh urbaniteta" koji lei u osnovi utivosti. Hegel ga opisuje ovim recima:

Ali urbanitet ostaje pri tome da se drugome priznajepotpuna lina sloboda njegove savesti, njegovih uverenja, da se svakome s kim se vodi razgovor prizna pravo da se iz-razi: i da se ta karakterna crta pokazuje u svom odreenomodren om odgovoru, protivreenju, da se vlastiti govor uporeenju s izjanjenjem drugoga smatra za subjektivan; jertu se radi razgovoru u kome nastupaju linosti kao linosti,a ne objektivan razum ili um koji raspravlja sa samim sobom.(Mnogo ega je tu to mi smatramo istom ironijom.) I poredsve odlunosti izraavanja priznaje se i da je drugi razumna,misaona linost. Ne sme se olako tvrditi, niti drugome upadati

u re. Taj urbanitet nije poteda, ve najvea otvorenost; onsainjava ljupkost Platonovih dijaloga."6

U Platonovim dijalozima se sabesednici doista meusob-no potuju kao linosti, iako se sudaraju oprena miljenja,

5 Fedar,LX, prevod dra Miloa uria, Kultura", Beograd 1955,str. 183, 184.

6 Georg Vilhelm Fridrih Hegel, Istorija filozofije, II, Kultura",Beograd 1964, str. 150, 151.

XIV

a Sokrat govori ono to sam Platon najvie eli da kae. Takoje dois ta i u Dravi, gde Sokrat raspravlja s Glaukonom, Polemarhom, Trasimahom, Adeimantom i jo ponekim drugimkoji kae po koju re. Glaukon i Adeimant su braa Platonova,Trasimah je poznati sofist, a Polemarh je sin Kefala, proizvo-aa oruja, koji je u Atinu doao iz Sirakuze. Meu njima se

vodi iv razgovor, koji nigde ne pop ut a u ja ini i zanimljivo-sti. Iako ima raznih odstupanja, slika i asocijacija, osnovna

ideja se izvodi dosledno u svih deset knjiga. Zbog toga spo-redni elementi ne zasenjuju ono to je najhitnije u sadrajuizlaganja. To i daje Hegelu povoda da Platonovom izlaganjukae:

Taj dijalog nije konverzacija; u konverzaciji ono tose kae sluajno je povezano, i treba da je tako, stvar netreba da bude iscrpena. Ljudi ele da se zabavljaju, u tomeima sluajnosti; pravilo je pri tome da svaki slobodno izra-ava ono to mu pada na pamet. Prema uvodu, Platonovi dija-lozi imaju katkad i takav nain razgovora, oblik sluajnog ra-zvoja; docnije, meutim, oni se pretvaraju u razvijanje stvari,a subje ktivnost konverzacije ^iezava, kod Plat ona ukup nouzev postoji lep dosledan dijalektiki razvoj. Sokrat govori,izvlai rezultate, izvodi zakljuke, u svom razmiljanju ide

sam za sebe i svemu tome daje samo spoljanji obrt da bi gaizloio u obliku pitanja; veinom su pitanja usmerena na toda drugi odgovori da ili ne. Izgleda da je dijalog najpodesnijida se njime izloi neko rezonovanje, jer ide tamcamo; rezonovanje se raspodeljuje na razne osobe."7

U Dravi se takav dijalog doista vodi kao i u drugim Pla-tonovim delima. A njihov spisak je prilino zamaan. Otkako

je konsti tui san corpus platonicum, vodile su se mnogobrojnei ive rasprave (koje jo i danas nisu okonane) i autenti-nosti spisa i redosledu kojim su napisani. Polazilo se od ra-znih gledita i primenjivali su se razliiti kriterijumi njihoveklasifikacije. Prvo razvrstavanje izvrio je Aristofan Vizantinac, upravnik Aleksandrijske biblioteke. On je uzeo u obzir14 dijaloga i pisama. Meutim, novopitagorovski filozof Trasil

proirio je spisak na 36 dela, od kojih je 34 dijaloga, zatimodbrana Sokratova i pisma. Ova klasifikacija je najpriznatijadosad, ali neki dovode u sumnju autentinost nekih spisa tese njihov broj esto smanjuje.8 Ipak se uzima, po Trasilu, dau celini ima 36 spisa i 56 knjiga. Meu njima je i Drava. Au-tentinost Drave nikada nije dolazila u pitanje.

7Ibid.,str. 151. Videti: David Ross{Plato's Theory of Ideas,Oxford 1953, 3 t).

XV


8/221

Prema dosadanjem izuavanju Platonovih spisa, obinose smatra da su oni napisani u etiri razliite faze Platonovogmisaonog razvitka i stvaranja: u prvu grupu idu spisi mladogPlatona, dok je jo bio pod uticajem Sokratovog uenja; u dru-gu grupu spisi napisani u doba Platonovog osamostaljiva-nja i veoma estoke borbe protiv sofista; u treu grupu onikoji su nastali u doba Platonove pune zrelosti, u doba njego-

vog najvieg uspo na (Drava, Gozba, Fedon i Fedar), kad je onizgradio svoje uenje idejama i u skladu s tim uenjem sveostale delove svog filozofskog sistema; u etvrtu grupu dela koja je Platon napisao u starosti.

Platon nije bio samo filozof velikog pesnikog nadahnu-a, na koga su se uvek ugledali idealistiki mislioci, ve i ve-liki istraivaki duh ispod ijih idealistikih spekulacija i uto-pija snano izbija duboki smisao za konkretna posmatranja iispitivanja. Ali upravo ovo Platonovo visoko svojstvo, koje je

vano za obje ktiv no utvrivan je njegovog stvarn og znaaja uistoriji filozofije i nauka, ostalo je vie ili manje u senci nje-gova idealizma, tako da se esto i ne primeuje od idealisti-kih spekulacija. Zbog toga u miljenjima Platonu ima raznih

jednostr anosti , proizvoljnosti i predr asu da. Neki savremenifilozofi i sociolozi misle da uzrok tome treba traiti pre svegau predrasudama prema idealizmu. Tako Leon Roben smatrada je malo izraza koji su optereeni predrasudama svake vrstekao to je izraz idealizam i da se u odnosu prema idealizmutoliko preteruje da se ak smatra da je nemogue da neka po-litika sa idealistikom inspiracijom moe imati bilo kakvognaunog znaaja. I, odbacujui takav stav prema idealizmu,Roben se trudi da upravo na primeru Platona pokae koliko seu njegovim delima preplie posmatranje stvarnosti sa filo-zofskim razmatranjem" i koliko je Platon sociolog koji ni-kada nije prestao biti filozof"9. U istom smislu Karl Popertvrdi da je Platonova sociologija genijalna meavina spekula-cije i otroumnog posmatranja injenica" i da je Platon izlo-

io veliki deo svoje sociologije u tako tesnoj vezi s etikim i po-litikim zahtevima da se elementi deskripcije uveliko gube izvida.10

9 Leon Robin, La pensee hellenique des origines Epicure, Pari1942, str. 178179.

10 Karl Popper, The Opeen Society and Its Enemies, Princeton1950, str. 119.

XVI

Meutim, bez ikakve osnove je tvrdnja da je Platon ,,uspeno primenio svoj idealistiki metod u analizi ovekovogdrutvenog ivota"11. Kritika analiza Platonovih dela, kojastvarno zapoinje ve sa Aristotelom, pokazuje upravo suprot-no od ovoga: ili je Platon primenio svoj idealistiki metod, panije doao ni do kakvog drugog cilja nego do svog sistema ide-

ja, ili je pokazao uro eni smis ao za ko nkretno istraivanje,

pa je umovanjem na temelju iskustva doao do zakljuaka skojima stvarno poinje razvitak naunog saznanja drutvuu antikoj Grkoj. Upravo Drava pokazuje kako se kod Pla-tona jedno mesa s drugim: matovita spekulacija sa izrazitimsmislom za uoptavanje iskustvenih podataka. A to pokazujui svi ostali Platonovi spisi. Platon*pada u bezizlazne tekoeim hoe da spekulacijom obrazloi i objasni veze izmeu za-miljenog sveta ideja, koji je prikazao kao jedinu stvarnost, irealnog sveta, koji pobuuje naa ula i kome je mogue is-kustvo, ali koji za Platona nije nita drugo nego prolazna senka i varka. Platonu je jedini cilj da savlada relativizam saz-nanja i da se iznad ogranienosti ula uzdigne do nepromenljivih ideja. Tako su obogotvoreni opti pojmovi i pretvoreniu realna bia. A to je ve Aristotel najodlunije kritikovao,odajui sva priznanja svom uitelju. Ma koliko bila velika zaslu-

ga Platonova to je naao mogunosti da unese geometrijsko za-kljuivanje u svoj nain filozofiranja, njegovo strasno nasto-jan je da pojam, ideju, uzdigne iznad svega ulnog odvelo gaje u jed nos tra nos ti idealizma koje su nesavladive, iak o savremena nauka pokazuje dosta razumevanja za Platonovu izuzet-nu ljubav prema geometrijskom zakljuivanju i traenju nepromenljivog u promenljivom.

Zamisao Drave, kao i ela Platonova moralnopolitikafilozofija, esto nam se prikazuje kao poetsko matanje. Ar-gumenti za ovakva gledita trae se i nalaze kod samog Pla-tona, koji je napisao i to da se ljudski rod nee osloboditi ne-

volja sve dok ne uzmu vlast u svoje ruke pravi i valjani pred-stavnici filozofije, ili dok se upravljai drava nekim boan-skim promislom ne ponu baviti filozofijom". Ta misao, kojusmo ve imali prilike da upoznamo u Platonovom tzv. Sedmom

pismu, bila je u stvari polazna taka Platonova kad je on po-eo da pie Dravu, da bi pokazao kako se zaista moe stvo-riti idealna drava s filozofima na elu. Hegel je izgleda prvishvatio da Platonova politika nije plod mate, ve sadrajnoumovanje, a Hegelovo gledite usvojili su i mnogi drugi. Tako

11 Karl Popper,ibid,str. 37.

2 XVII


9/221

Ernest Barker pie u svojoj poznatoj studiji Platonu i nje-govim prethodnicima da Platonova Drava nije grad koji nepostoji, ve grad koji se zasniva na postojeim dravnim ure-enjima."'2

Ova gledita zasluuju punu panju, jer istiu konkret-nost Platonove politike filozofije i njenog istraivakog ka-raktera. ta je u stvari osnovno pitanje kojim se Platon baviu Dravi? Da li je tu re samo jednom postulatu njegove fi-lozofije, ili ima razloga da se veruje da je Platon ozbiljno pri-kupljao iskustva grkih i drugih dravnih ureenja da bi natemelju njih izgradio projekt najboljeg mogueg dravnog ure-enja?

Pouzdane odgovore na ova i slina pitanja ne bismo mo-gli dobiti ukoliko ne vodimo rauna tome da je politi ka ustaroj Grkoj bila trilogija, kao to s razlogom istie ErnestBarker: uenje dravi, uenje zakonima i uenje mo-ralu.

13 Uostalom, to se vidi i po toku Platonovih izlaganja u

Dravi, koja poinje raspravljanjem pravinosti. Platonoveteze pravinosti zanimljive su za ocenu antikog poimanjapolitike, ali nas Drava ne privlai samo onim to Platon kae dravi branei svoje osnovne teze, ve i onim idejama protivkojih Platon istupa. Tako nam Drava u celini omoguuje dashvatimo kakvo je bilo starohelensko poimanje politike, ali

jo i vie od toga kako i na teme lju ega se bra nil a teza jed instvu poli tike i filozofije, koja je toli ko karakteristinaza Platonovu Dravu.

U Dravi Platon istupa istovremeno kao filozof i kaoumetnik, i tako modelira ideal Drave prema iskustvima ste-enim u najburnije vreme grkog politikog ivota, kad jenajoriginalnija i najznaajnija tekovina antikog drutva, po-lis, gradska drava, preivljavala svoju krizu, da bi na njenimruevinama izrastao, prvo, Aleksandrov kosmopolis, a zatimjed an novi svet koji je naa o svoj izraz u rim skoj drav i. Vena prvim stranicama Drave italac se suoava s diskusijom pravinosti. Pitanja moralu razmatraju se s politikog gle-dita, a politika pitanja s moralnog gledita. Brani se shvatanjt da je pravinost glavna i najvanija od svih vrlina i da

je kao takva temelj cclokupnog ivota, kako poje dinanotako i drutveno, tj. svih odnosa u dravi i celokupne politi-ke delatnosti. Tipino starohelensko shvatanje politike svodi

12 Ernest Barker, Greek Political Theory, London 1917, str. 239.13 Ernest Barker, The Political Thoughl of Plato and Aristotle,

Dover Publications, Inc., New York 1959, str. 67.

XVIII

se u stvari na ovo: budui da ovek, kao pojedinac, iznad sve-ga tei najviem dobru, i dravna zajednica tei tom istom,pa je prema tome najvie dobro najvii ideal ivota u dr-avi. To je smisao antike iluzije neraskidivom jedinstvu po-litike i morala, koja je u ovom ili onom obliku potrajala svedo poetka moderne epohe, kad je doivela radikalnu kritikuu delima Makijavelija. tavie, moe se jeci da se u starojGrkoj, u doba najveeg uspona gradske drave, moralni ivotnije ni mogao zamisliti izvan drave. Otuda se dravi i prilazikao moralnoj ustanovi, a pravinost se prikazuje tako da kaomoralna dispozicija sjedinjuje u sebi sve druge vrline. To je uz-rok to se Platon uputa u iroka razmatranja, ne samo moralnopolitikih ve i mnogih drugih filozofskih pitanja u vezi sproblemom pravinosti. Zato neki zakljuuju da je Dravaverovatno najizgraenija monografija pravinosti koja jeikad napisana"14 .

Da bi pokazao kolika je prednost drave koja se zasnivana pravinosti u poreenju sa dravom koja nije takva, Platonpolazi izdaleka i izlae sofistika gledita pravinosti. Nasu-prot njihovom stavu da su ljudi pravini samo zato to nemogu initi nepravdu, to jest da su pravini protiv svoje volje(359b), Platon iznosi argumente za svoje gledite da je pra-

vinost bolja od neprav ino sti, kako za ljude tako i za drave.U daljem sudaru sa sofistikim gleditima on odbacuje sofistiku teoriju drutvenog ugovora i iznosi svoju teoriju po-stanku drave, koju zasniva na principu podele rada. S jednestrane, on genijalno uoava zakon podele rada, a, s druge,stvara teoriju postanku drave koja ima isto potroaki ka-rakter i koja se javlja kao negacija atinske demokratije. Zaistoriju nauke drutvu i ocenu Platonovog doprinosa u razvitku saznanja drutvu Platonovo shvatanje da je zakon po-dele rada temelj podele drutva na klase nita ne gubi zbogogranienosti zakljuka do kojeg je sam Platon doao trudeise da postanak drave objasni iskljuivo mnogostranou ljud-skih potreba i ogranienou individualnih ljudskih moguno-sti. Istina, on svoje gledite podeli rada ne izlae onako kako

bi to mod a uin io nek i dananj i sociolog, ali je to gled itesvakako plod veoma konkretnih zapaanja i analiza koje sene mogu osporiti.

Uzor idealnih drutvenih odnosa Platon izgrauje poanalogiji sa ljudskim organizmom, jer u dravi uvek gleda uve-anog oveka, i polazei od stava da ljudski organizam vri

14 Karl Popper, op. cit., str. 93.

2*XIX


10/221

tri najvanije funkcije, zakljuuje da i drava ima tri najva-nije funkcije koje treba da vre tri stalea: upravljai (filozo-fi), uvari (vojnici), radni ljudi (seljaci, radnici, zanatlije).Ovakva podela trebalo bi da obezbedi potpuni sklad u dravipod uslovom da se stalei meusobno ne meaju. Ali ova ilu-zija ipak nimalo ne smeta Platonu da uoi kakvo je stvarnostanje u dravama i da kae genijalnu misao klasnim suprot-nostima i borbama koje ine sutinu svake drave. U etvrtoj

knjizi Drave ta je misao izloena ovim recima:Jer nijedna od njih nije, u stvari, jedna drava, negosvaka sadri u sebi mnogo drava, kao u onoj dejoj igri. Usvakoj od njih ima najmanje dve drave, koje su u ratu jednas drugom; jednu ine bogati, drugu siromani; nadalje, svakaod ovih sadri jo mnotvo drugih. Ako sa njima bude postu-pao kao sa j edn om dravom, nainie ve liku greku . . ."(422e).

Tu se vidi "i kar akter klasnog sukoba, to je st shvatanjeda je njegov koren u ekonomskoj i politikoj nejednakostiklasa. Platon, razume se, nije za ukidanje te nejednakosti. On

je za ust roj stvo drave po funkcijama: kakvu ko ima sposob-nost, takvu funkciju ima da vri, a drava ima apsolutnu vlastda kod svakog pojedinca utvrdi tu sposobnost i da je razvijeonako kako njoj najbolje odgovara. Samo na taj nain moese stvoriti idealna drava.

Ali ta je u stvari za Platona idealna drava?U naelu, on mudro kae da je najbolja i najslonija ona

drava u kojoj za vlau najmanje tee oni koji su izabrani davlada ju, a ako drava ima druki je vladaoce , ond a je u njojobrnuto" (520d), a kad strukturu drave podeava premasvom gleditu da je podela rada temelj podele na klase, ontako otro odvaja stalee jedan od drugog da se dobij a pravaslika kastinskog ureenja. On smatra da takva razmena i ta-kva mnogostruka delatnost moraju biti ubitane po dravu"i da je meusobno zamenjivanje funkcija tri vrste ljudskihbia najvea te ta za dravu, pa bis mo je, s najvi e opravda-

nja, mogli nazvati zloinstvom", te zakljuuje da je to poprirodi stvari nepravinost", poto je nepravinost najveezloinstvo prema sopstvenoj dravi" (434bc).

Platon je bio iskreno ubeen da se samo takvim uree-njem moe obezbediti sloboda da svaki graanin vri onefunkoije za koje je sposoban. I tu je on protivrean kao i umnogim drugim stvarima. Rodio se i podigao kao atinski gra-anin i nauio od svog detinjstva da je slobodno uestvovanje

XX

u dravnim poslovima ne samo pravo ve i dunost svakogslobodnog graanina. S druge strane, meutim, otri klasnisukobi, preterani individualizam, demagogija i druge karakte-ristine slabosti atinske demokratije izazvale su* kod njegamiljenje da dravi treba dati daleko veu vlast nad pojedin-cima, a naroito da joj treba prepustiti selekciju graana. Tuse on oigledno udaljio od atinske demokratije i pribliio stro-go utvrenoj hijerarhiji aristokratske Sparte i kastinskom si-

stemu Egipta, gde su vrhovni reci imali vlast kakvu je Pla-ton, u drugom obliku, traio za svoje filozofe. Ali, iako je us-vojio neke pri ncipe kas tinsk e podele, on ipa k nije shva tio sta-lee kao zatvorene drutvene skupine, koje se meusobno od-

vajaju nas leeni m razlikama po srodstvu, ve je dopust io dase u nekim sluajevima moe prelaziti iz stalea u stale, uko-liko prirodne sposobnosti pojedinaca to dozvoljavaju. Tu jePlaton oigledno idealizovao kastinske odnose koje je zasno-vao na podeli rad a, i Marks je s pun im pra vom pri met io da jePlatonova drava, ukoliko se u njoj podela rada razvija kaoprincip dravnog ustrojstva, samo atinska idealizacija egipat-skog kastinstva.15

Po sebi se razume da krajnji smisao Platonovog shvatanja podele i funkcija stalea u dravi treba uvek traiti u Pla-

tonovom ubeenju da nijedna drava, nijedno ureenje i istotako nijedan ovek nee biti savren dok ti malobrojni nepo-kvareni filozofi koje sad nazivaju neupotrebljivim, eleli onito ili ne, ne budu nekako sudbinom prinueni da se pobrinu dravi i da joj poslue, ili dok istinska ljubav prema pravojfilozofiji kao kakav boanski dah ne obuzme sinove onih kojisada vladaju i kraljuju, ili same vladare" (499). Idealna dr-avna uprava mogla bi se, po Platonovom miljenju, ostvaritisamo ako na vrhu staleke hijerarhije budu najmudriji, tj. fi-lozofi. Oni, filozofi, posvetili bi se potpuno dravnim poslovi-ma, kao i stale uvara (vojnika); a da meu njima koji up-ravljaju ne bude sukoba koje izaziva imovinska nejednakost(dve drave" u jednoj), Platon propisuje:

15

Karl Marks,Kapital, Kultura", Beograd 1947, str. 294295. Milo uri nije u pravu kad odbacuje ovu Marksovu uzgrednu primedbu kao netanu s obrazloenjem da Platonovi stalei nisu pravnozatvorene dravne skupine kao kaste koje se jedne od drugih odvajajunasleenim krvnim razlikama, nego se jedan od drugog razlikuju svo-jim linim osobinama i stepenom svoje line vrednosti i sposobnosti zavrenje dunosti". (Dr M. uri,Politika i socijalna etika Platonova,

;,Ziya antika", VI sveska, 1956, str. 222223.) M. uri oigledno gubiiz vida upravo ono to Marks eli da istakne izrazom atinska idealiza-cija" kastinskog sistema. To je u Marksovoj tezi najhitnije!

XXI


11/221

Pre svega, da nijedan od njih nema nikakvo ima-nje, ako to nije preko potrebno. Zatim, da nijedan nematakvu kuu ili ostavu da u nju ne bi mogao ui svakoko to eli. Sve ono to umereni i hrabri borci, iji jezadatak da se biju u ratu, treba da imaju, odmerie iprimie od drugih graana kao nagradu to se staraju njihovoj bezbednosti, tako da im za narednu godinunita nee preostati, ali nee trpeti ni oskudicu. Oni e

se hraniti za zajednikom trpezom i ivee zajedno kaou taborima. to se zlata i srebra tie, treba im rei daoni u svojim duama nose boje i od bogova poklonjeno,da im ljudsko zlato nikako nije potrebno, i da gree ako

boje zlato dovedu u vezu sa zlatom smrtnih ljudi i tak oga skrnave, jer se kovanim zlatom desilo ve mnogo bez

bonih stvari , dok je njihovo zlato neok aljano. Jed inonjima je u dravi zabranjeno da imaju veze i dodira sazlatom i srebrom; oni ne smeju biti s njim pod istimkrovom, ne smeju ga nositi ni na svome odelu i nesmeju piti iz njega. Tako e spasti i sebe i dravu. A im

budu stekli sopstvenu zemlju, i kue, i novac, postaeupravnici i zemljoradnici umesto da budu vladaoci,bie nepr ijat eljs ki vladari , a ne saveznici gra ana,

mrzee i bie omrznuti, ganjae i bie ganjani celogveka, bojae se vie nepr ijat elj a u dravi, nego onogaspol ja i tako e se i oni sami i ela drava suno vratitiu propast." (416de, 417ab).

To je takozvani Platonov komunizam. On se ne zau-stavlja samo na ukidanju privatne svojine i na uvoenju apso-lutne potroake jednakosti, ve ide i dalje, sve do zahtevada drava kojom se savreno upravlja treba da ima zajed-nicu ena, zajednicu dece i celokupnog obrazovanja, a istotako i zajednike poslove u ratu i miru" (543a). Ali tu Platonne misli na dravu kao celinu, ve samo na upravljae drave,a to se tie proizvoakog dela stanovnitva, ono nije oba-

vezno da uspos tavi potr oaku jed nakost i zajednicu ena, ali

je apso lutn o obavezno da stvara sva dob ra za uprav ljae ielu dravu. Prema tome, Platon uopte ne zamilja da seceo sistem dravnog ureenja zasniva na imovinskoj (i osta-loj) jednakosti ljudi. Naprotiv. Njegova Drava zasniva seupravo na principu kastiiiske nejednakosti ljudi, na principukastinske podele rada i funkcija. Potroaku jednakost za-miljao je Platon iskljuivo kao privilegiju upravljaa i u-vara drave, jer je mislio da samo na taj nain vlada jui sta

XXII

lei mogu biti apsolutno osloboeni svih neposrednih briga materijalnim uslovima ivota i posveeni iskljuivo drav-nim poslovima. Ostali graani (ne raunajui uopte robove)lieni su te privilegije i njihova je jedina obaveza da buduproizvoai dobra. Jednakost, dakle, nije privilegija svihgraana. Jedina privilegija koju svi graani imaju jeste to-talna pravinost" za sve, koja se u stvari sastoji u tome dasvaki pojedinac, bez obzira kome staleu pripada, apsolutno

podreuje svoje line interese, potrebe i elje dravi. Takose Platonova drava javlja kao totalna sila iznad drutva, kojasve pojedince pretvara u delove ili elije organizma a staleeu svoje organe.

Po sebi se razume da u takvom organicizmu nema ni mesta ni uslova za bilo kakav individualizam i da je takva za-misao drave direktno suprotna atinskoj demokratiji. Zbogtoga Karl Poper i kritikuje Platonovu zamisao drave kaoprvi celoviti model zatvorenog drutva". Poper smatra da seu Platonovoj teoriji pravinosti ve nalaze bitni elementimodernog totalitarizma i da je krajnji smisao sveukupnogPlatonovog institucionalizma da sprei svaku mogunost poli-tikih promena uspostavljanjem stalekokastinske kontroletotalnog upravljanja dravom.16

Iako se Platon esto predavao mati kad je doaravaorazne pojedinosti svog ideala drave, on je u osnovi uvek biorealist kad je razmatrao kakve posledice mogu nastupiti akose jedna idealno zamiljena ustanova u dravi izrodi u svojusuprotnost. Na primer, sve je lepo zamiljeno kod upravljaadrave, oni su hrabri, nesebini i mudri, ali zar ipak ne pretiopasnost da i oni zaborave ta su i ko su, ta im je pravadunost. Nita nije sramnije ni stidnije za pastira kaePlaton nego ako svoje pse, uvare stada, odgaji tako daoni iz obesti, ili gladi, ili rave navike sami pokuavaju da na-padnu stado, da su, dakle, vie vuci nego psi." (416a) Kakoda se izbegne ova opasnost pita se tvorac idealne dravekoji je doiveo toliko razoaranja gledajui u gradskim dra-

vama sta re Grke koliko se poli tiari izroavaju im se doe-

paju vlasti?Platon je bio svestan da nejednakost stalea uvek ostav-

lja iroko otvorene mogunosti da jedan stale bude sreanna raun drugog. Zato naroito naglaava da zakoni ne iduza tim da jedan rod u dravi bude naroito srean, nego dastvore blagostanje ele drave", pa radi toga ,,i dovedu gra

16Karl Popper,op. cit.,str. 7, 21195.

XXIII


12/221

dane milom ili silom u harmoniju" (519e). Od svega je ipak,po Platonovom miljenju, dobro vaspitanje najbolja predohrana protiv izrodavanja pojedinih stalea u vrenju njihovihfunkcija (416b) i zbog toga on poverava dravi ulogu apso-lutnog vaspitaa svih njenih graana, da s punim pravomopredeljuje svakog pojedinca za one funkcije koje im onaodredi. I tu poinje ona totalna vlast drave nad svim njenimgraanima koju Platon velia kao neto idealno. A to je, u

stvari, glavni koren onog karakteristinog totalitarizma u Pla-tonovom shvatanju apsolutne potinjenosti pojedinca dravi,koji Platona u izvesnom smislu pribliava raznim oblicimadananjeg totalitarizma, kao to ga razne druge misli i gle-dita pribliavaju najprogresivnijim idejama naeg doba. Pla-tonova Drava prepuna je raznih ideja i zapaanja, i ako e-limo da shvatimo njenu stvarnu istorijsku vrednost, moramopoi od injenice da je to proizvod sasvim drukijeg vremenai sasvim drukijeg duha i da nikakva poreenja sa naim vre-menom i po naim dananjim merilima nee omoguiti pravorazumevanje onoga to je u njoj najznaajnije.

Ali teko je ukaz ati na sve znaa jne elemen te ovog Pla-tonovog dela. Ima tu obine, svakodnevne ivotne mudrosti;ima nagovetaja koji uvek daju povoda za svakojaka pore-

enja sa idejama raznih mislilaca, raznih epoha. Genijalneanalize meaju se kod Platona neprekidno sa naivnim zablu-dama i predrasudama. Ima reci kojima je danas teko naipravi smisao, jer su reene u drugo vreme i ljudima druki-

jeg naina miljenja, a ima reci koje zvue kao da ih kazujena savremenik. Na mahove Platon govori kao progresivnimislilac, ali odmah zatim istupa kao konzervativac i reakcio-nar koji idealizuje totalitarnu ulogu drave kao savremenifaist. Fantazija se neprekidno mesa sa realnom analizom. Nakraju devete knjige Drave (592b) Platon kae da uoptenije vano da li ovakva drava negde stvarno postoji ili etek u budunosti postojati" i da ona, u stvari, postoji samou mislima", a kad dokazuje da ostvarenje sree u dravi za-visi od mudrost i upra vlja a, govori kao da je imao pri like

da vidi dravu u kojoj je to postignuto. Na jednoj strani,zalae se da dravom upravljaju najmudriji i najbolji, a, nadrugoj, zahteva da drava kojoj takvi ljudi stoje na eluuspostavi apsolutnu kontrolu nad umetnicima (401). On sezalae za ostvarenje principa jednakosti meu upravljaima,a ne pomilja uopte na prirodnu jednakost ljudi kojojgovore sofisti, koje on inae otro kritikuje kao ljude kojise ne zalau za istinu i pravdu. S jedne strane, uzima nejed

XXIV

nakost ljudi kao neku vrstu prirodnog zakona, a, s druge,zahteva ravnopravnost ena kao da je na savremenik, i go-

vori da nem a, prema tom e, nika kvog posla u upravi dravekoji bi pripadao eni zato to je ena, niti mukarcu zato to

je mu kar ac, nego su prirodn e spos obn ost i podj edn ako podeIjene meu oba stvorenja, i u svima poslovima moe po svojojprirodi uestvovati ena, i u svima poslovima mukarac, samoje ena u svima slabi ja od mu karca " (455 de). A malo dalje

nastavlja da je . . . i kod mukarca i kod ene prirodna spo-sobnost za uvanje drave ista, bez obzira na to to je kodjed nog slabija, a kod drug og ja a" (4 56 b) .

Takav je Platon u svemu: on podie zgradu idealne dr-ave na tlu konkretnih iskustava, ali u duhu svoje idealistikefilozofske orijentacije. Zbog toga se njegova zamisao idealnedrave esto prikazuje kao obina himera, ili kao neostvarljiviideal. Ali obinom miljenju se manje ili vie sve zamisli idealnom drutvenom ureenju prikazuju kao puste himere,iako upravo te zamisli deluju kao materijalna sila kad po-kreu mase ljudi. Pitanje je u kojoj meri takva zamisao imauslove da se ostvari ili, kako bi Marks rekao, u kojoj merisama stvarnost tei ideji. Upravo Platonov ideal jedinstvafilozofije i politike dao je povoda Hegelu da kritiki razmatra

ta je i ta moe biti takav ideal, pa je zakljuio ovo:Pravi ideal nije neto to treba da je stvarno, ve je onstvaran, i on je ono to je jedino stvarno; u to se veruje presvega. Ako je neka ideja suvie dobra da bi imala egzistenciju,onda je to mana samog ideala. Zbog toga bi Platonova dravabila nek a him era, ali ne zat o t o u oveanstvu nema takveizvrsnosti, ve zato to bi ona, ta izvrsnost, bila suvie ravaza oveanstvo. Stvarnost je isuvie dobra; to je stvarnoumno je. Ali ovek mora znati razlikovati ta je uistinu stvar-no; u obinom ivotu sve je stvarno, ali postoji razlika izme-u sveta pojava i stvarnosti. Ono to je stvarno ima takoespoljanje odreeno bie u kojem se pokazuju samovolja isluajnost, kao to se u prirodi sluajno udruuju neko drvo,kua i biljka. Na toj povrini moralnog ivota, tj. u delanju

ljudi ima mnogo ravoga; tu bi mnogo ta moglo biti bolje.Ako se upoz na sups tancija, onda mor a da se gleda kroz povr-inu. Ljudi e uvek biti poroni, pokvareni; ali to nije ideja." 17

Savreno je jasno da Platon modelira dravu kao jedin-stvo filozofije i politike, kao dravu u kojoj se mudrost poli-tiki institucionalizuje. Njemu se inilo, u okvirima antikih

17G. V. F. Hegel,op. cit.,str. 224.

XXV


13/221

politikih iskustava i mogunosti, naroito u okvirima antikepodele rada, da je takva drava mogua samo kao svojevrsnastaleka drava s filozofima na elu. Zbog toga on ispituje irazmatra najraznovrsnija filozofska pitanja povezujui ujed nu celinu svoje uenje idejama, dijalektiku, etiku, poli-tiku i umetnost. Sluei se u izlaganju sokratskim govorom"on daje praktini model dijalektikog traenja istine postav-

ljanjem pitanja, i trudi se da sistematizuje vetinu razmi-ljanja koja pretvara ulno mnenje u miljenje, koja zapliei razreava ograniene ljudske predstave. Istina, on u Dravine izlaze naela svoje dijalektike onako obimno i produbljenokao, na primer, u Parmenidu, ali se i u Dravi jasno vidi koliko

je oti ao dalje od Sok rat a i pri premio tlo Arist otelu, utemeIjau logike. Sokratov metod je u stvari detinjski jedno-stavna i nedovoljna indukcija", kako primeuje s razlogom

V. Vindelband, je r se oslanja na jednostavna poreenj a inje-nica, dok Platonova dijalektika sadri ceo tok misaonih ope-racija produbljenijeg znaaja.

To ipak ne znai da bi bilo umesno i opravdano ve kodPlatona traiti dijalektiku kakvu znamo i imamo kod Hegelai kod Marksa. Hegel je to s pravom isticao, objanjavajui

zbog ega je formalno filozofiranje" n emono da shvatibi tnu razli ku izmeu dija lekt ike i sofistike, i ta je Plat onpostigao svojim upornim nastojanjem da dijalektiku uzdigneiznad sof istike. Po recima Hegelovim, formalno filozofi-ranje" ne moe da shvati dijalektiku nikako drukije negokao vetinu koja se sastoji u tome da se unosi nered u naepredstave, ili ak nae pojmove" i da se na taj nain pokaenjihova nitavnost. Platon je strasno teio da u svojim broj-nim dijalozima ilustruje upravo nain filozofiranja (sofista),koji se najee ograniava samo na to da se unese neredu miljenje". A takvom filozofiranju suprotstavljao se dijalek-tikom, to jest umovanjem koje otkriva da se, kako Hegelkae, ono opte (to Platon trai kao istinu pojedinanih ipromenljivih zbivanja) sastoji upravo u jedinstvu takvih su-

protnih pojmova". Pokretljivost pojmova se tu razvija vanredno oigledno, a pri tome se ipak ne unosi nered" u pojmove.18

Hegel je s razlogom primetio da kod Platona jo ne na-lazimo potpunu svest toj i takvoj prirodi dijalektike, ali daipak moemo nai dijalektiku samu kao nain razvijanja mi-sli. Upravo zbog toga se i javljaju svakojake tekoe u prou

18G. V. F. Hegel,op. cit.,str. 181182.

XXVI

avanju Platonovih dela, pogotovo ako prouavanje ostane napovrini, to jest iskljuivo u sferi nepomirljivog kritikogstava prema Platonovom idealizmu. S istorijskog gledita, me-utim, daleko je bitnije i zanimljivije znati kako je Platonrazvijao dijalektiku istih" pojmova, u nastojanju da dh uz-digne iznad relativizma ulnih utisaka, nego kako ih jeobogotvorio i pretvorio u sistem ideja.

Po recima samog Platona, dijalektika je najtei deofilozofije" (498 a). Ona je, kako Platon kae, kao neka vrstazavrnog kamena nad ostalim naukama" i nijedna druganauka pravilno ne moe se staviti iznad nje, nego da ona pred-stavlja njihov krajnji cilj " (535 a). Zbog toga je obrazovanje udravi tako zamiljeno da onima koji su jo mladi pripadauenje raunanja i geometrije i svih propedevtikih disci-plina, u kojima treba da se obrazuju pre no to pristupe dija-lektici, ali oblik pouavanja ne sme b iti na silan " (536 d) .Tako Platon u stvari pretvara sve vetine i znanja (aritme-tiku, geometriju, astronomiju i nauku harmoniji) u po-monice i vodilje" dijalektikog metoda, koji se ne dri hipo-teza, nego ide pravo prema poetku da bi utvrdio kakav jeon, a oko due, zakopano u varvarsko blato, neno izvlai napovri nu i uzdie ga" (533 bd ). Njemu je dijalektika putkojim se osloboenik penje iz podzemlja peine gore premasunc u" (532 b) i mo koja vodi ono to je u dui najboljeprema gore, do kontemplacije onog to je u stvarnosti naj-bolje" (532c), dakle, umova nje bez koga se misa o ne moeuzdii od promenljivog i prolaznog mnotva ulnih utisaka(varvarskog blata") do nepromenljivog pojma ih ideje.

Filozofe Platon prikazuje kao one koji rado gledajuistinu" (475e), a dijalektiki metod kao njihovo orue po-mou kojeg uzdiu ljudsku misao do istine. U stvari, Sokratovo radikalno postavljanje pitanja i nastojanje da doe dodefinicija Platon je hteo da razvije u promiljeno i metodikotraenje istine. vrsto je verovao da je traenje istine moguesprovesti bez oslonca na bilo koje ulo, oslanjajui se samo

na razloge" (532a). Onima koji ostaju u grani cama ula istinaje nedostupna , i Platon u tom smislu zakljuuje da su filo-zofi oni ljudi koji mogu da shvate ono to je uvek jednakoi nepromenljivo, a oni, koji to ne mogu, i koji uvek lutajumeu mnogim i raznolikim stvarima, nisu filozofi" (484b).A krajnji zakljuak je da oni koji ne mogu doznati ta jeistina, tj. oni koji ne mogu biti filozofi, ne mogu biti niupravljai.

XXVII


14/221

Platon ni od ega nije vie strepeo nego da nerazumniljudi upravljaju dravom i odluuju najvanijim stvarima(534d). Da bi se spreilo takvo upravljanje dravom, Platon

je za ht ev ao da se ml ad i lj ud i bud u i dr a vn ic i ob av e uzakonom da se ponajvie bave onim obrazovanjem koje eih osposobiti da u najveoj meri znalaki postavljaju pitanjai da na njih odgovaraju" (loc. cit.). Tako dravnici postajufilozofi, a filozofi dravnici, a gde toga nema, drave slabo

prolaze, ili, kako Platon doslovno kae, ako sadanji kra-ljevi i vlastodrci ne postanu pravi i dobri filozofi, i akooboje: politika mo i filozofija (ljubav prema mudrosti) nepostanu jedno, i ako silom ne iskljue one mnogobrojne pri-rode koje tee samo za jednim, ili samo za drugim... neeprestati nesree ne samo za drave nego... ni za ljudski rod,i dravno ureenje koje smo sada recima opisali nee postatimogue niti e ugledati svetlost sunca" (473de).

Po svemu izgleda da se Platon nikad nije mogao sasvimizleiti od velikih iluzija svoje mladosti zbog kojih umalo nijezavrio kao rob da samo filozofi mogu biti dobri uprav-ljai i da dobri upravljai moraju biti filozofi.19 Razoaravise u politiare, Platon je svu svoju delatnost ograniio na

Ak ad em ij u, i tu je svo j id ea l je di ns tv a filozof ije i po li ti ke

zasnivao teorijski, ostvarujui na taj nain u teoriji ono tonije mogao da postigne u praksi.

Drava je u pravom smislu teorijsko zasnivanje Plato-novog ideala jedinstva filozofije i politike. U ovom delu Pla-ton je izrazio ono to mu je bilo najvie priraslo za srce i unjemu se najvie osea dah Platonovog filozofiranja. Zato seovde logika neprekidno mesa s poezijom, dijalektika s mitom,mata s racionalnim umovanjem, spekulacija s empirijom.Platon se pokazuje kao pesndk, politiar, socijalni i politikireformator, filozof ujedno. Ipak je, pre svega i iznad svega,

19 toj Platonovoj iluziji, koju su upravo filozofi najvie i naj-

ee kritikovali, pisao je Kant:Da kraljevi filozofiraju, ili da filozofi postanu kraljevi teko

se moe dogoditi; ali to nije ni poeljno, jer posedovanje moi neizbenokvari slobodno rasuivanje. Meutim, da kraljevi ili kraljevski narodi(tj. oni narodi koji sami sobom upravljaju po zakonima jednakosti) nepotiskuju i ne uutkuju filozofe, ve da ih puste da se otvoreno izja-njavaju to je neophodno jednima i drugima, da bi mogli bolje raz-

jasni ti svoje poslove .. ." (Zum ewigen Frieden, InselVerlag Leipzig1917, str. 40.)

Karl Poper se pridruuje Kantovom miljenju i sa svoje stranepie: Kakva li spomenika ljudske sitniavosti u toj zamisli filozofakralja!" (Karl Popper, op.cit., str. 153.)

XXVIII

filozof. On je filozofiji postavio velike zahteve, ali je jo veezahteve postavio svima koji njome hoe da se bave. Smatraoje da fil ozo fij om ne t re ba da se ba ve ni ne do st oj ni ni nesp o-sobni. Bojao se zloupotrebe filozofije, jer je verovao da susofisti glavni krivci dekadencije atinske politike. Zato je tra-io da filozof bude odgovorni znalac, a ne samo dobronamerniljubitelj mudrosti koji ne zna da trai istinu, koji je za takavposao nesposoban, ili kojem do istine uopte nije ni stalo.

U prilikama koje su pretile da obezvrede dijalektiku, odnosnotenju za mudrou koja se ispunjava u nepristrasnom tra-ganju za istinom, nije teko shvatiti sledee Platonovo upo-zorenje:

Svakako su sadanje pogrene predstave i prezrenje pogodili filozofiju zato to se, kako sam i ranijespominjao, njome ne bave oni koji su toga dostojni. Njo-me se ne bi smeli baviti njeni nezakonti, nego nju trebada neguju njeni zakoniti sinovi" (535c).

A z ak on it i si no vi fil ozof ije " su on i ko ji , ka ko se todalje u tekstu Drave (535d) objanjava, ne hramlju u du-hovnom naporu, ni na tekom putu traganja za istinom, nitise kolebaju kad je u pitanju vrednost istine. Stoga ni posledvadeset i etiri stolea, koja nas dele od Platona i njegovog

doba, ova upozorenja nisu izgubila nita od svog ivog i traj-nog smisla.Dr Vel)ko KORA


15/221

DRAVAILI

PRAVINOSTI


16/221

L I C A D I J A L O G A :

G l a u k o n

ol e mar h

r asimah

Adeimant

Kefal

A

KNJIGA PRVASt.327a I. Pooh jue sa Aristonovim sinom Glaukonom'

u Pirej sa namerom da se pomolim boginji i da posmatram sveanu povorku koju su prvi put prireivali. Po-vorka doma ih inila mi se velianstvena, ali ni povo rkakoju su spremili Traani nije bila manje dostojanstve

b na 2. Pomolili smo se, pogledali, i krenuli prema gradu.Ali kad a je Kefalov3 sin Polemarh izdaleka primetio dami idemo kui, naredio je svome robu da potri i da

nam kae da priekamo. Rob me je s lea uhvatio zaodelo i rekao: Moli vas Polemarh da priekate." Okre-nem se i upitam ga gde je. Evo ga, dolazi za vama, pri-ekajte!"

Dobro, da ga saekamo ree Glaukon.c Uskoro zatim stigoe Polem arh, Glaukonov bra t

Adeimant, Nikij in4 sin Nikerat i jo neki drugi koji su,kako se inilo, dolazili isto tako iz povorke.

Polemarh ree: Izgleda, Sokrate, da se spremate u grad. Pogodio si rekoh ja. Vidi li ree on koliko nas je? Kako da ne?

Onda, ili ete sve nas pobediti, ili ete ostatiovde! A zar se ne bi moglo rekoh ja uiniti jo

neto drugo: ubediti vas, na primer , da nas morat epustiti?

A da li ete to moi odgovori on ako vasniko ne bude sluao?

Nikako ree Glaukon.

3


17/221

Onda primite stvar tako kao da mi neemo davas slu am o.

I Adeimant zapoe: Zar vi ne znate da e se veeras u ast boginje

nositi buktinje na konjima? Na konjima? upitah ja. To je neto sa-

svim novo. Oni, dakle, prireuju utakmicu i predajubu kti nje je da n dru gome ja ui ? Da li ta ko mis li?

Ba tako ree Polemarh. A zatim e pri-rediti neku nonu sveanost, koju takoe vredi videti.Vee raemo i ope t po i da po sm at ra mo no nu svetko-vinu; nai em o tamo mnogo mladia i raz gov araem osa njima. Ostanite, dakle, i nemojte initi drukije!

A Gla uko n re e: Izgleda da emo morati ostati. Ako tako izgleda rekoh ja onda tako t reba

uiniti: ostanimo, dakle!II. I tako poosmo kui Polemarhovoj. Tamo za

tekosmo Lisiju i Eutidema, Polemarhovu brau, Trasimaha iz Halkedona, Harmantida iz Pajanije i Aristonimovog sina Kleitofonta5. U sobi je bio i Polemarhov

otac Kefal. Uini mi se veoma star, jer ga odavna nisamvid eo. Sed eo je u nas lon ja i i imao venac na glavi, je rje tek bio pr ineo rtvu u dvori tu . Bilo je tu nek oli kostolica, pa posedasmo oko njega. im me Kefal ugleda,pozdravi me i ree:

Ne dolazi esto u Pirej i k nama, Sokrate, atrebalo bi. Kad bih imao jo dovoljno snage da bez te-goba dolazim u grad, ne bi ti morao da navraa ovamo,

ve bismo mi dolazili tebi. Ali ova ko mo ra e ee dadoe. Znaj da, ukoliko vie nestaju telesne slasti, uto-liko jaa postaje moja elja i udnja za razgovorom. Ne-moj, dakle, initi drukije, nego se nalazi sa ovim mla-diima i dolazi kod nas kao kod svojih prijatelja i tebiodanih ljudi.

Pa i ja veoma rado razgovaram sa starcima, Kefale odgovorili mu jer su oni ve proli putemkojim emo i mi morati proi, pa mi se ini da od njihmoram saznati kakav je taj put, je li tegoban i muan,ili lak i prijatan. Veoma bih voleo da saznam i tvojemiljenje tome jer si i ti ve zaao u ono doba kojepesnici nazivaju pragom starosti"6. Da li je to dobaivotna tegoba, ili ti ima drugo ime za njega?

329 II I. Rei u ti, Sokrate, Zevsa mi, kako se meniini. Mi starci, vrnjaci otprilike, sastajemo se esto,pridravajui se stare poslovice7. Mnogi od njih ondana tome sastanku tuguju, jer ude za radostima mla-dosti, jer se seaju svojih ljubavi, pijanki, gozbi i svegato ima s tim veze. ale za gubitkom neeg velikog itvrde da je ono bio ivot, a sada kao da nikako i ne ive.

b Mnogo se ale na uvrede koje star i ljud i tr pe od svojih

ukuana. Tako pevaju tubalicu starosti, koja je krivaza sve nevolje. A meni se ini, Sokrate, da oni neoptuuju ono pravo. Jer da je krivica do starosti, ondabih i ja ra di nje mo rao pa ti ti tako is to, a i svi dru gikoji su zali u to doba ivota. Ja sam, meutim, nailaziona ljude koji ne oseaju tako. A bio sam jednom i kod

c pesnika Sofokla kad ga je neko pita o: O Sofokle, kakose ti odnosi prema ljubavi? Jesi li jo sposoban daopti sa enom?" On mu je odgovorio: uti, ovee,radostan sam to sam umakao besnom i svirepom des-potu." I tada mi se inilo, a ni sada mi ne izgleda manjelepo ono to je kazao. Jer u starosti nastupa potpunimir i osloboenje od takvih stvari. Kad strasti prestanuda nas gone i mue, onda Sofoklova re postaje potpuno

d istinita ; znai: oslobodili smo se mnogih i besnih gospo-dara. Ali krivica za sve to i za uvrede od strane ukuanai roaka nije do starosti, Sokrate, ve samo u naraviovekovoj. Ako su ljudi umereni i blagorodni, onda nistarost nije veliki teret; ko te vrline nema, Sokrate,njemu je i mladost teka.

IV. Obradovao sam se njegovim recima, i eleoe sam da ga jo sluam, pa sam ga podstakao i rekao:

Kefale, mislim da se mnogi nee sloiti saovakvim tvojim recima i da e kazati kako starost pod-nosi lako ne zbog svoje naravi, ve radi velikog imanjakoje si stekao: kau da je bogatima lako nai utehu umnogim stvarima.

Istina je odgovori on da se mnogi ne

slau s tim, i oni govore neto to je i istina, a opetnije istina toliko koliko oni misle da jeste. Ali je ona330 Temist oklova izreka dobra. Jed nom ga je neki Seriflja

nin 8 grdio i govorio da je njegova slava potekla od nje-gove drave, a ne od njega. A Temistokle mu je odgo-vor io: Is ti na je, ako bi h bi o Serif ljani n, ja ne bih bioslavan; ali ti bi to bio jo manje, ako bi bio Atinjanin".Slino bi se moglo odgovoriti onima koji zbog ~


18/221

tva teko podnose starost: istina je da siromatvo inistarost teko podnoljivom ak i odliniku, ali samo bo-gatstvo, bez mudrosti, nikada ne bi moglo starost ui-niti lakom.

A da li si ti, Kefale, vei deo svoga imanja ste-kao nasledstvom, ili svojim radom? upitah ga ja.

b Ka ko sa m st ek ao , So kr at e? Ka d je re mojojimovini, ona je negde na sredini izmeu onog to je

stekao moj deda i onoga to je uinio moj otac: mojdeda, ije ime i ja nosim, nasledio je imovinu priblinoje dn ak u ovo j ko ju ja sa da po se du je m, ali on je nas leeno mnogo uveao. Moj otac, Lisanija, ostavio mi jepak manju imovinu od ove koju sada posedujem. Biobi h zadov ol ja n ak o mo jo j dec i ne bi h os ta vi o mn og omanje, nego malo vie od onoga to sam ja nasledio.

Pit ao sam te to rek oh mu jer mi se inic da ne voli mnog o bogats tvo. to je sluaj sa onima

koji ga nisu sami stekli. Onaj, pak, koji ga je sam stekao,vol i ga dv ap ut vi e ne go os ta li . Ka o t o pe sn ic i vol esvoje pesme i oevi svoju decu, tako i oni koji su samizaradili svoj novac vole ga ne samo zato to je s od ko-risti, nego t o je to njihovo del o. Oni su, pore d toga,

teko pristupani i ne vole da hvale nita sem bogatstva. Istinu govori ree on.

d V. Nar avn o odgov orih. A sad mi reci joovo: ta smatra kao najvee dobro od onoga to si blagodarei svome bogatstvu uivao?

Kad bih to kazao ree on ne bih mogaomnoge uveriti. Zna, Sokrate, kad nekom pomisao nasmrt postane bliska, onda ga obuzme strah i poinje darazmilja onome emu ranije nije mislio. Jer akose dotle i smejao priama podzemlju i tome da

e ovek koji je na ovome svetu zgreio mor a na onomeda ispata, sada one uznemiravaju njegovu duu da li,moda, nisu istinite. Sam ovek, opet, bolje vidi ono

zemaljske stvari bilo zato to je od starosti oslabio ilito se vie pribliio onome svetu. Javljaju se sumnja istrah, i on poinje da razmilja i da se pita nije li komeuinio nepravdu. Ako u svome ivotu pronae mnogazla, onda se esto trza iza sna, kao deca, i ivi u strahu

331 i tekom oekivanju. Ako je, pak, svestan da nema ni-eg ravog, onda ga, kao to Pin dar kae, i spunjavaslatka nada, draga prijateljica starosti. Prijatne su nje-

gove reci, Sokrate, da onoga ko je pravedno i potenoproveo ivot

kao prijateljica prati slatka nada koja upravljanestalnom ljudskom misli i ona mu blai srce.9

Neobino lepo kae on to. Zato i smatram da je stib canj e bo ga ts tv a vr lo dr ag oc en o, ali ne za svak og ov eka,

ve sa mo za est it og . Ima t i no va ca zna i vr lo mn og o;

ovek moe otii odavde, ne plaei se da je koga makari nehotice prevario, ili slagao ili da je, opet, ostao duanbil o bo gu r tv u ili o veku no va c. No va c se, po re d to ga ,moe upotrebiti i za mnoge druge stvari. Ali ako sve-mu dobro razmislim, rekao bih da je za mudrog ovekaipak najvea vrednost bogatstva ba u ovome to samrekao, Sokrate!

c Sas vim si u pra vu, Kefale re ko h ja. Ali

ta je sa pravinou? Da li se ona jednostavno sastojiu tome da se kae istina, i u tome da svakome vratimoono to smo od njega dobili. Ili bi to bilo ponekad pra-vi no, a po ne ka d ne pr av i no , ve pr em a ok ol no st im a?Na primer, ako bi neko uzeo od svog prijatelja oruje,a ovaj bi potom poludeo i traio ga natrag, svako bi

kazao da mu se oruje ne bi smelo vratiti i da ne bi biopravian onaj ko bi to uinio. Svako bi se isto takosloio da se tom oveku, s obzirom na stanje u kojemse nalazi, ne sme rei ela istina,

d Tak o je odgo vori cm. Prem a tome, pravin ost n e s memo definisati

kao kazivanje istine i vraanje duga.Tada me prekide Polemarh: Pa ipak Simonidu treba verovati, Sokrate! I ja mislim ree Kefal ali sad ostavljam

razgovor vama. Moram da vidim ta je sa rtvom. Znai da e Pole marh biti tvoj nasled nik

rekoh ja. Dabo gme odgov ori on sme ei se, i ode

rtveniku.VI . Kai nam ti ko me je os ta vl je no da vo di na razgovor rekoh ta veli, je li Simonid dobro go-vo ri o pravinosti?

Pravino je vratiti svakome ono to mu dugu-je , ka e on . To su nje gov e reci, i ja mi sl im da su le pe .

Zaista je teko ne poverovati Simonidu od-govorih ja on je mudar i boji ovek. Ti ga moda

76


19/221

dobro razume, Polemarhu, ali ja ne. Jasno je da nijerekao to, emu ba raspravljamo, da luaku, ako za-trai, treba vratiti ono to nam je poverio. A ipak mu,

332 u neku ruku , dugujemo ono to nam je pover io. Zar ne? Svakako. A ipak ne smemo vraati, ako to za-

trai neki luak? Tako je odgovori on. Izgleda onda da Simonid govori neto drugo

kad tvrdi da je pravinost vraanje duga? Svakako d rugo ree on. Po njegovom mi-ljenju, prijatelji su duni da prijateljima ine netodobro, a ne zlo.

b Razu mem odgo vorih. Iz toga sledi da pri jate ljune inimo onu uslugu koju mu dugujemo, ako mu nanjegovu tetu vraamo novac koji nam je poverio. Nijeli to smisao koji ti pridaje Simonidovoj misli?

Jeste. A treba li neprijateljima vratiti ako si im ostao

duan? Razume se odgovori on i to sve to si im

duan. Ali mislim da nep rijate lj duguj e neprij ateljusamo zlo, jer mu to i pripada.

c VII. Pa onda se Simonid pesniki tajanstvenoizraavao kad je govorio tome ta je pravino rekohja. Hteo je, ini se, da kae kako je pravino dati sva-kome ono to mu pripada, i to je nazvao dugom.

A kako ti to misli? Ovako, pobogu! Kad bi ga neko pitao: 0 Simo

nide, ako se jedno umenje zove lekarskim umenjem,ta ono treba da prua, ta je duno i ta se od njegatrai? I kome treba da daje ono to se od njega oekuje?"ta misli, kako e na to odgovoriti?

Jasno je da e odgovoriti: treba da prui telimalekove, odgovarajuu hranu i pie.

A kad je umenje kuvarsko? ta ima da prua,

ta je duno i kome?d Kuvanim jelima mora dati ukus.

Dobro. A koje bi se umenje moglo nazvati pra-vinou, ta ono daje i kome ?

Ako iz gornjih reci treba izvesti zakljuak, Sokrate, onda je to ono umenje koje prijateljima i ne-prijateljima donosi korist, odnosno tetu.

initi, dakle, prijateljima dobro, a neprijate-ljima zlo. To on naziva pravinou?

Tako mi izgleda. A ko e najbolje umeti da bolesnim prijatel jima

uini dobro, a neprijateljima zlo, u bolesti? Lekar.

e A ko morn arima u morskim opasnostima? Krmano.

A onaj ko je pravian? Gde i na kom poslu jeon najvie u stanju da prijateljima koristi, a neprijate-ljima kodi?

Mislim, u ratu i borbi. Dobro. Ali lekar ne moe da koristi onome ko

nije bolestan, dragi Polemarhu! Razume se. Ni krmano onome ko ne plovi po moru? Tako je. Znai, onome ko ne ide u rat nije potr eban pra-

vian ovek? Mislim da ipak jeste. Pa onda je pravinost potrebna i u miru?

333 Razume se.

A zemljoradnja. Je li ona potrebna ili nije? Potrebna je. Za dobijanje plodova? Da. A obuarski posao? Potreban je. Svakako radi pravljenja cipela? Tako je. Kako to sada? Zato veli da je pravinost po-

trebna i u miru? Radi ugovora, Sokrate. Da li pod ugo voro m" ti razume ono po emu

se izvesni poslovi zajedniki obavljaju, ili neto drugo? Mislim na ono za ta su svi zainteresovani.

b Ako je tak o, da li je onda u igr i kock om ko-risniji pravednik koji se razume u ono za ta su svi za-interesovani, ili iskusan kockar?

Iskusan kockar, naravno. A u redanju cigala i kamenja, da li je bolje

saraivati s pravednikom ili sa onim ko se razume uzidanje?

98


20/221

Razume se, sa ovim poslednjim. Pa za koji je onda zajedniki posao pravednik

bolji od kitaraa, na slian nain na koji je kit ara boljiod pravednika u sviranju?

Mislim da je bolji u onim poslovima koji seodnose na novac.

Izuzev moda, Polemarhu, kada su poslovis novcem vezani za kupovinu ili prodaju konja? Jer u

tom sluaju je, mislim, bolje saraivati s ovekom kojic se razume u konje. Tako je. A kad je re brodu, onda treba saraivati

s brodograditeljem i krmanoem. ini se da bi tako bilo dobro. U kojim je onda poslovima sa srebrni m ili zlat-

nim novcem pravednik korisniji nego svi drugi? Kad imamo potrebu, Sokrate, da novac nekom

poverimo i da ga sauvamo. Misli onda kad ne treba njime da se sluimo,

ve da nam lei ostavljen? Da.

d Znai kad se ne koris timo novcem, onda je radi

njega potrebna pravinost? Tako izgleda. A kad treba uvati no, potrebna je pravinost,

bez obzi ra na to da li ga sklanjamo sami, ili ga preda-jemo drugome? A kad je pot rebno da ga upotreblj a-vamo, onda je pot rebna vin ogradarsk a ve tina?

Izgleda tako. Kae onda da je potrebna pravinost kad ho-

e da skloni tit ili liru i da ih ne upotrebljava, a kadih upotrebljava, onda ratna vetina i muzika?

Tako je. I tako je i sa drugim stvarima: pravinost je

nepotrebna kad se koriste izvesne stvari, a, nasuprottome, potrebna ako se ne upotrebljavaju?

Bie tako.e VII I. Pravinost onda nije net o savreno ako

je pot rebno samo onda kad se neke stvari upotreblj a-vaju. Da razm isli mo jo ovome: zar onaj ko je vrlodobar napada, bilo u borbi rukama ili kakvoj drugoj

borbi, nije sposoban i da se brani ? Sposoban je.

10

A onaj ko je sposoban da se od neke bolestiuva, zar nije u stanju da i drugome kriom pomogne?

Mislim da jeste.334 Onaj je dobar vojskovoa i zatitni k vojske

koji planove i namere neprijatelja moe, tako rei, daukrade?

Tako je. Znai, dakle, da ono to je neko sposoban da

sauva, to je sposoban i da ukrade? Sasvim tako. Ako je, dakle, pravian ovek sposoban da uva

novac, on je u stanju i da ga ukrade? Tako bi se moglo zakljuiti odgovori on. Prema tome je pravian ovek i lopov. ini mi

b se da si to nau io od Homera, jer on hvali Odisejevogdeda po materinoj strani, Autolika, i kae da se meuostalim ljudima istie prevarom i krivokletstvom". I potvome shvatanju, i po Homerovom i Simonidovom, inise da je pravinost neka lopovska vetina koja prijate-ljima koris ti, a neprij ateljim a kodi. Zar nisi ta ko

,kazao? Ne, Zevsa mi, ali sad i ne znam vie ta sam

mislio. Jedino, ipak, jo uvek mislim da je pravinost:koristiti prijateljima, a neprijateljima koditi.c Da li su, po tvome, prijatelji oni koji izgleda da

su nam naklonjeni, ili oni koji su nam zaista naklonjeni,makar i ne izgledalo tako! I da li su neprijatelji oni kojito zaista jesu, makar i ne pokazivali to?

Prirodno je voleti one za koje se misli da sudobri, i mrzeti one koje smatraju ravima.

A zar ljudi ne gree u tome i zar ne dre zadobre mnoge koji to nisu, i mnoge, opet, obratno?

Gree. Onda se za njih pravinost sastoji u tome da

d ine dobro ravim a, a zlo onima koji su dobri. ini se da je tako.

Ali dobri ljudi su pravini i nisu u stanju nik omda uine nepravdu. To je istina. Po tvojim recima je onda pravino initi zlo

onima koji nikakvo zlo ne ine. Nipoto, Sokrate, bio bi zloin govoriti tako. Pa onda je pravi no rekoh ja dobr ima i-

niti dobro, a zlima zlo.

11


21/221

Takav mi se govor ini mnogo razboritijim odonog prethodnog.

e Ali, Pole marhu, deava se da e za sve one kojise varaju u svojim sudovima ljudima biti pravinoono to kodi njihovim prijateljima, jer ih oni procenjuju kao rave, kao i ono to koristi njihovim nepri-

jatelji ma, je r ove ope t procenjuju kao dobr e. Tako smodospeli do zakljuka koji je upravo suprotan onom to

smo ga pripisali Simonidu.11

Zaista izlazi tako ree on. Izgleda da ni-smo pravilno shvatili pojmove: prijatelj i neprijatelj.

Pa kako smo ih shvatili kad nismo pravilno, Polemarhu?

Tako to smo govorili da je prijatelj onaj koizgleda naklonjen.

A kako emo to sad promeniti? rekoh ja.A on odgovori: Onaj ko izgleda da je naklonjen i stvarn o je na-

klonjen. A onaj ko izgleda tako a nije, taj nije prijatelj.335 Tako isto treba shvatiti i pojam neprijatelja.

Prem a tome bi, ini se, prijate lj znaio u stvariisto to i dobar, a neprijatelj isto to i rav ovek.

Da. Ti kae da pojmu pravinosti moramo jo ne-to dodati, poto smo ranije rekli da je pravino initidobro prijatelju, a zlo neprijatelju. Onda definicija trebada glasi: pravino je initi dobro prijatelju zato to jedobar, a neprijatelju initi zlo jer je rav.

b Pot pun o se slaem ree on. ini mi se daje tak o d obro re eno.

IX. A da li e pravian ovek zaista koditi bilokome? nastavih ja.

I treba da kodi ravima i neprijateljima. Ako se nanese teta konjima, hoe li oni biti

bolji ili gori ? Gori. Hoe li postati gori zato to su izgubili svoje

konjske osobine ili moda odlike koje ima pas? Konjske sposobnosti. A ako nakodi psima, onda e oni postati gori

u pogledu svojih pseih sposobnosti, a ne moda kaokonji?

Razume se.

c A ljudi, prijat elju? Zar oni ne gube isto takosvoje ljudske vrline?

Razume se da dh gube. A prav inost svakako spada me u ljudske

vrl ine? Spada. Pa onda je jasno da ljudi postaju nepravini

kad im se ini zlo?

Sasvim jasno. Mogu li onda muziari pomou muzike nainitinekog nemuzikalnim?

Ne mogu. Mogu li uitelji jahanja, sluei se vetinom ja-

hanja, nainiti nekoga ravim jahaem? Nipoto. A pravian ovek, radei pravino, moe li ui-

niti nekog nepravinim? Ili, uopte uzev, mogu li dobrid ljudi vrlino m nainit i nekoga ravim ?

Pa to je nemogue. Toplota, mislim, ne rashla uje; to ini hlad-

noa? Da.

I ne vlazi suvoa, nego vlaga? Tako je. Isto tako i dobar ovek ne ini zlo; to r adi

rav. Jasno. A pravian ovek je dobar? Razume se. Pa onda, Polemarhu, initi zlo nije osobina

pravinog oveka, i on ne kodi ni prijatelju, niti bilokome drugom oveku. To je osobina nepravinoga.

Mislim da ima potpuno pravo, Sokrate odgovori on.

e Ako je neko rekao da je pravia onaj ko sva-kome vraa dug, i ako je time mislio ovo: pravian o-vek je duan da kod i nepri jate ljima, a da kori sti pri-jateljima, taj nije bio mud ar, jer nije govorio ist inu. Mismo videli da pravian ovek uopte nikome ne kodi.

Slaem se ree Polemarh . Hajde, onda, da zajedno poreknemo rekoh

ako neko tvrdi da je bilo Simonid, ili Pitak, ili Bijant,ili koji drugi mudrac ili estit ovek to rekao.

1312


22/221

Ja sam odgovori Polemarh spreman da tozajedno s tobom poreknem.

336 A zna li, moda upit ah ga kome pripisu-jem reci da je pravin o kor ist iti pri jate lji ma i kod itineprijateljima?

Kome? zapita on. Mislim da je to izreka Perijandrova, ili Perdi

kova, ili Kserksova, ili Ismenije Tebanca,12 ili drugog ne-

kog bogatog oveka, koji je mislio da mnogo moe. Pravu istinu govori ree on. Dobro odgovorih. Doli smo do zakljuka

da pravinost nije to. Da li bi neko mogao rei da je onaneto drugo?

b X. Za vreme naeg razgovora Tra sim ah je es topokuavao da uzme re. Njegovi susedi, meutim, spre-avali su ga, jer su hteli do kraja da uju na razgovor.Kad smo mi zavrili i kad sam ovo rekao, nije mogaovie da se uzdri, nego se povio kao divlja zver i skoioprema nama kao da hoe da nas rastrgne. I ja i Pole-marh se u strahu razbegosmo, a on uzviknu stojei usredini izmeu nas dvoje:

c Kakve se tu glupo sti brbljaju, Sokrate? I to

se udvarate jedan drugome glupim razgovorima? Akohoe zaista da sazna ta je to pravinost, nemoj samoda zapitkuje i da hvalisavo protivrei kad neko odgo-vara. Ti zna da j e lak e pi tat i nego odgovarati, zato i samodgovaraj i reci ta je, po tvom miljenju, pravinost.Ali mi nemoj tvr dit i da je pravin ost dunost, ili kori st,ili ono to je od koristi, ili to donosi dobit, ili to po

d mae. to kae kai jasn o i tano, jer ja neu prim itiovakva brbljanja.

Iznenadili se kad uh ovo i u strahu pogledah unjega. Da nisam ja prvi pogledao njega nego on mene,mislim da bih zanemeo od njegovog pogleda. 13 Ali japogledah u njega im je poela da ga obuzima ljutnja.

e Tako sam mogao da mu odgovorim, i drht ei rek oh:

Nemoj se ljutiti na nas, Trasimae! Ako jai ovaj ovde pogreirno raspravljajui, znaj da greimoprotiv svoje volje. Kad bismo traili zlato, nemoj mislitida bismo jedan drugome pravili komplimente, a pri tompropustili priliku da ga i pronaemo. A kad traimo pra-vinost, stvar mnogo drag ocen iju nego to je zlato, mi-sli li da emo biti tako nerazumni da iz utivosti pro-pustimo i najmanju stvar, a da je ne izvedemo na i

stinu. Ti je moda i poznaje, prijatelju, ali mi je, inimi se, ne moemo pronai. Vi, pametni, pre nego to se

337 na nas naljutite, mora te imati saaljenja pre ma nama.XI. Tada se on podrugljivo nasmeja i ree: Tako mi boga, ovo je ona uobiajena ironija14

Sokratova. Znao sam ja to i ovima ovde unapred rekaoda ti nee hteti odgovoriti, da e se praviti nevet i dae pre uiniti sve drugo nego to e odgovoriti ako te

neko zapita. Mudar si, zaista, Trasima e rekoh ja. Alikad bi ti nekoga upitao koliko je dvanaest, pa mu odmah

b unapred rekao : samo mi nemo j kazat i, ovee, da jedvanaest dvaput est, ili triput etiri, ili est puta dva,ili etiri puta tri, jer takvo brbljanje neu primiti", tibi, mislim, dob ro znao da ti niko nee ni odgovorit i natvoje pitanje. A kad bi ti on rekao: ta eli Trasi-mae? Da ne smem dati odgovor kako si ga ti kazao?Pa zar ni onda ne, udnovati ovee, ako je on pravilan?Zar treba da kaem neto drugo to nije istinito? Ili ta

c hoe?" ta bi ti njemu na to odgovorio? Dobro! Zar se ovo moe uporedi ti sa onim? Zato da ne? rekoh ja. Iako to nije isto,

ipak se onome koga pita ini otprilike tako i misli liti da on nee rei svoje miljenje, ako ga ima, pa biloda mu to zabranimo ili ne?

A zar e i ti tako uinit i? ree Trasi mah. Hoe li odgovoriti uprkos mojoj zabrani?

Ne bih se udio rekoh mu kad bih to ui-nio poto razmislim.

d A ta e biti ako ja znam neko drugo i boljetumaenje pravinosti nego to su sva ova? ta eonda biti?

ta drugo nego ono to dolikuje onome ko nezna odgovorih ja a meni se pristoji da nauim odonog ko zna. I ja u tako uiniti.

Veoma si ljubazan ree on. Ali za uenjemora platiti!'5

Da, samo kad steknem novaca. Pa ima ga umea se Glaukon. to se

novca tie, Trasimae, samo kai! Mi emo svi platitiza Sokrata.

e Dabogme ree on da bi Sokr at radio kaoto je nauio; nee odgovarati, a odgovore e prihvatitiod drugih i obarati.

^BA O


23/221

Ali kako e poeh ja odgovarati onaj kopre svega nita ne zna riti tvrdi da neto zna, a, osimtoga, ne srne ni rei ta tome misli, jer mu je jedantako odlian ovek zabranio da pita ma ta od onogato misli? Zato mora govoriti ti, to vie odgovara. Ti

338 veli da zna i da bi mogao pomoi. Nemoj dakle, druk-ije, nego mi uini tu ljubav i odgovori, a nemoj bititoliko sebian da ne poui Glaukona i ostale.

XII. Posle mojih rei zamolie ga i Glaukon i ostalida to uini. Trasimah je prosto goreo od udnje da go-vori i da zaslui pohvalu, verujui da je spremio vrlolep odgovor. Ali se pravio kao da se jo prepire samnom oko toga da ja moram odgovarati. Naposletkupopusti i ree:

b U tome je, dakle, Sokratov a mud ros t: da onsam ne eli druge da poui, nego da obilazi i ui, a daza to i ne zahvaljuje.

Da ja od drugih uim, Trasimae, to je istina odgovorih mu ja ali to tvrdi da nisam blagodaran, to lae. Ja zahvaljujem kako mogu, a mogu samohvaliti, jer novaca nemam. Da to rado inim, kad miizgleda da neko dobro govori, videe i sam odmah imodgovori. Ubeen sam da e dobro govoriti.

c Sluaj ree on. Ja tvrdim da pravi no nijenita drugo nego ono to koristi jaemu. Zato ne odo-brava? Nee?

Moram prvo razumeti ta misli odgovorihja. Sad jo ne razumem. Ti tvrdi da je prav ino onoto koristi jaemu. Kako to misli, Trasimae? Ako

je rva Pul idamant '4 jai od nas i ako njemu prija gove-dina, onda je ta hrana i za nas, koji smo slabiji od njega,

d prikladna i pravina. Zar ne tvrdi to? Stra an si ti, Sokrate! Moju reenicu shvatio si

tako samo da bi je mogao napasti. Nikako, dragi moj odgovorih ja ve reci

jasni je ta misli. Zar ne zna da u mnogim dravama vlast dre

tirani, u drugima narod, a u treima opet plemstvo? Znam. Zar u svakoj dravi nije ba vladajui elemenat

onaj najjai? Svakako.

e Svaka vlast, opet, pravi zakone u svoju koris t:demokratija demokratske, tiranin izdaje monarhistikezakone, a tako ine i ostale vlasti. Za ono to je njima

korisno vele da je pravo podanika, kome se ovi imajupokoravati, i ako ga ko prekorai, onda ga kanjavajukao oveka koji je prestupio zakone i poinio krivicu.Tako ja mislim, najdrai moj, kad kaem da sve dravepodjednako sude pojmu pravinosti: da je pravinost

339 od koristi za dravnu vlast. Jer ta dravna vlast vlada udravi i tako e svako, ko dobro razmisli, uvideti da je

ba svuda pravino ono to ja velim: ono to kori stijaemu.

Sad razumem ta misli rekoh ja. Potrudiu se da shvatim da li je to tano ili ne. I ti si, Trasi-mae, odgovorio da je pravino ono to je korisno. Ameni si zabranio da tako odgovorim. Ali ti si tome do-dao: to je korisno jaemu.

b Moda je to neki sasvim beznaajan dodatak. Nisam siguran da moda nije ba vrlo vaan.

Ali je jasno da mor amo razmisl iti govori li prav o. Jerkako se i ja slaem sa tim da je pravino u isto vreme ikorisno, a ti dodaje i tvrdi da je korisno za jaegato ja ne znam, onda treba to da ispitamo.

Ispitaj! ree on.XIII. Hou odgovorih. Reci: zar ne tvrdi

da je pravino i pokoravati se vladarima? Razume se da tvrdim.

c Jesu li vladari u svakoj dravi nepogreivi, ilimogu i greiti?

Mogu i greiti, naravno. Ako pokuaju da donesu zakone, onda su neki

od ovih pravi a neki ne? Tako mislim. A da li doneti prave zakone znai doneti takve

koji e njima koristiti, a neprave takve koji im nee ko-ristiti? Da li tako misli?

Upravo tako. A zakona koje oni donesu moraju se podanici

pridravati. Jesu li onda oni pravini? Razume se.

d Po tvojim recima, dakle, nije pravino samoiniti ono to koristi jaemu nego i ono to bi mu moglokoditi.

Kako to? upita Trasimah. Tako kako ti tvrdi, mislim. Hajde da vidimo

bolje. Sloili smo se u tome da vlad ari , stvaraju i za-kone, uine ponekad neto i protiv svoga dobra, a da

17


24/221

podanici pravino ine ako izvravaju ono to su vladarinaredili. U tome smo se sloili, zar ne?

Tako je.e Onda veruj da smo se sloili i u tome da su

radnje koje kode vladaru i jaima pravine. Vladaoci,naime, ponekad protiv svoje volje izdaju za

platon - drzava

Documents