2 СИМБИОЗА

СИМБИОЗА Часопис студената Биолошког факултета,Универзитет у Београду

ИздавачСтудентски парламентБиолошког факултета, Универзитет у Београду

УредникТијана Милекић, екологија и заштита животне средине, 4.

година

РедакцијаБојан Петровићмолекуларна биологија, 2. година

Стефан Прековић,молекуларна биологија, 2. година

Никола Сматликмолекуларна биологија 2. година

Слађа Шимракопшта биологија, 1. година

Марија Ненадићопшта биологија, 2. година

Ана Вулетићекологија и заштита животне средине, 1.

година

Николина Драгојевић,молекуларна биологија 2. година

Стефан Стошићекологија и заштита животне средине, 4.година

Јована Пантовићекологија и заштита животне средине, 4.година

Адреса редакцијеcasopis.simbioza@gmail.com

Реч уредника

Право је време за објављивањепрвог броја Симбиозе! Фантастичан светинформација биолошке заједнице Вам јепред очима. Мала разонода док правитепаузу од учења!

Идеја о покретању часописа серодила пре много година али је тек сададовољно сазрела и доживела својуреализацију. Неколицина нас сеприхватила овог врло озбиљног задатка,решени да побољшамо комуникацијуизмеђу студената различитих смерова сациљем размене искустава и знања. Жељами је да часопис убрзо постане деосвакодневног студентског живота наБиолошком факултету и да васинформише о актуелностима на нашемфакултету.

Захваљујем се свима који суучествовали у креирању првог броја инадам се успешној сарадњи убудућности.

Све ваше похвале, сугестије, при-медбе и критике можете слати на ca-sopis.simbioza@gmail.com . Уколико иматеидеје или предлоге тема о којима бистехтели да читате, уколико сте некада пи-сали за новине или се бавите писањем,јавите се! Врата редакције су широмотворена (можда је разлог томе што не-мамо просторију за редакцију).

Овај часопис посвећујем Вама,студенткињама и студентима Биолошкогфакултета!

Уживајте!

САДРЖАЈ:Реч председника студентског парламента................................... 3Одбор за науку............................. 5Homeblock гени............................ 6Историја микроскопије............... 7Интервју са професором............. 8БИД ,,Јосиф Панчић”................... 10Јевремовац - учионица под отвореним небом......................... 11,,Чекајући ветар”......................... 12

Мет Ридли - Геном....................... 13Спорт на Биолошком факултету................ 14Подводна путовања.................... 15

Mожда по први пут свој текст укоме се обраћам вама, нећу започети са„Поштоване колегинице и колеге“.Признајем да то звучи веома формално ибаш због тога овде ћу ту праксу избећи,зато што овим текстом желим да васупознам са оним што је Студентскипарламент урадио до сада за вас. Затошто овај текст пишем како бих разбиофаму о Студентском парламентуБиолошког факултета. Зато што не желимда мислите како смо ми група људи којасе састаје тајно и нико не зна шта онираде на тим састанцима.

Када је Закон о високомобразовању 2005. године установиоинституцију Студентског парламента,вероватно по узору на ђачке парламентекоји су тада већ постојали, био је то првикорак у формирању једне институцијекоја би пред управом факултетазаступала интересе студената. До тада,интересе студената су заступала разнастудентска удружења, али ово јепрекретница. По први пут се осниваСтудентски парламент, дају му сенадлежности, а његовим члановима сеомогућава да једним делом учествују удоношењу одлука које су од значаја застуденте.

Дешава се да оно што стоји напапиру је лепо замишљено, а даостварење тога буде тешко инепримењиво. Са студентскимпарламентима је тако и данас, негдедобро функционишу, негде не.

Овде треба поменути да јеСтудентски парламент Биолошкогфакултета први основани студентскипарламент на Београдскомуниверзитету. Од свих људи који субили најзаслужнији за оснивање нашегСтудентског парламента, издвојио бихЈелену Ђокић и Сергеја Томића. Било јету и других људи без којих цела идеја не

би функционисала, а они се, надам се,неће љутити што их овог пута нисампоменуо. Сергеј, као тадашњи студентпродекан и Јелена као изузетноангажована студенткиња у заступањуинтереса студената, написали су првиправилник о раду парламента иорганизовали прве изборе за парламент.Јелена и Сергеј, вама и свима осталимакоји су тај први сазив чинили, овомприликом изражавам најдубљузахвалност.

Придруживши се у тој првој годинирада Парламента, али као накнадноизабрани представник године, схватам дато јесте једна озбиљна ствар, да се заистаможе нешто урадити на решавањубројних проблема студената и не сматрамда је Студентски парламент тело којеслужи само да би организовало журке.

Претпостављам да мислите „Шта суурадили?“, „Ништа нису урадили!“, „Самонас терају да гласамо на некаквимизборима“.

Ако сте ово помислили, грдно севарате. Прво и основно, Студентскипарламент БФ-а је покренуо форум и сајтстудената www.biolozi.net, којипретпостављам, већина вас посети барједном у току седмице. Да, сајт на коменалазимо највећу количину информацијао студијама су основали студенти нашегфакултета. Мислим да је ово јако важноза све нас, јер показује да добра идеја иактивно ангажовање у побољшању свогположаја на факултету могу много тогадоброг да донесу. Све полази од нассамих, од тога колико смо спремни да сепокренемо, да урадимо нешто од значајаза друге и за себе.

То су тадашњи члановипарламента урадили, направили суфорум, одвојили су своје слободно времеда смисле и реализују ову идеју од које ћекористи имати сви. И ако погледате

СИМБИОЗА 3

РЕЧ ПРЕДСЕДНИКА СТУДЕНТСКОГПАРЛАМЕНТА БИОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА

ДрагеДраге колегиницеколегинице ии колегеколеге,,

данас, то је чињеница. Велики бројпредавача информације о предметимадоставља баш преко нашег сајта ифорума, а велики број нас теинформације тамо најбрже и проналази.И што је можда још важније, то сунајпоузданије информације.

Студентски парламент има својгодишњи буџет, који нам омогућује дафинансирамо и реализујемо бројнеактивности. Једна од најважнијих јефинансирање одласка учесника научнихпрограма Приматијаде и Заштитијаде.Они учествују са истраживачкимрадовима на наведенимманифестацијама, као и они којиучествују у дебатном тиму научног делаЗаштитијаде могу рачунати на то да ћебити ослобођени дела или целепартиципације. То смо радили ипретходних година и на то смо јакопоносни.

Ове године финансирали смоизложбу фотографија БИД „ЈосифПанчић“ са теренских акција овогдруштва, која је била одржана од 9. до 19.марта 2010. у Великој галерији СКЦ-а.Надам се да сте је посетили. Било је пунопрелепих и занимљивих фотографија.

Кад смо код БИД-а, финансиралисмо део трошкова овогодишње пролећнетеренске акције на Грзи. Овимфинансијским подршкама желимо даохрабримо и ојачамо истраживачки духкоји наше колеге из БИД-а поседују иразвијају. Прилика да се нешто додатно ипрактично научи, а коју БИД пружа, јесјајна.

Пре две године, купили смонеколико добрих страних књига заБиблиотеку ИЗОО међу којима су Biologyof Cell, Imunology, iGenetics... Најављујемда ћемо наставити са тим, овога путаћемо се фокусирати на добре књиге изекологије.

Напокон смо учинили наш радјавним и транспарентним, тиме што смона сајту студената почели да објављујемопозиве за седнице и извештаје са тихседница. Ускоро ће на истом сајтуосванути и наши годишњи извештаји ораду, чиме ћемо комплетирати захтев који

смо сами себи ове године јаснопоставили, а то је јавност у раду. Да серазумемо, ни ранијих година нисмо ималипотребе да скривамо свој рад, алиизгледало је као да радимо тајно и збогтога вам се извињавам. То што нико одвас није тражио да свој рад учинимојавним не може да нам буде изговор штото нисмо чинили.

Поставили смо информативнепостере на ИЗОО и ИФБ који садрже свеконтакте представника година и другихчелних људи Парламента. Исте контактеможете наћи и на линку „Студентскипарламент“ у оквиру нашег сајтаwww.biolozi.net. Дакле, ту смо. На клик одвас. Који год проблем да вас мучи,можете нам се обратити путем електронсепоште.

И то није све. Радимо на јошнеколико ствари, ускоро ћете угледатиплодове тог рада. Ове новине су једна одтих ствари.

ОвомОвом приликомприликом ћућу сесе захвалитизахвалитичлановимачлановима ПарламентаПарламента којикоји сусудопринелидопринели његовомњеговом бољембољем радураду ууовојовој годинигодини. . БезБез васвас, , тото биби билобилонемогућенемогуће..

А то да готово свакодневнорешавамо разне ваше и наше проблемекоји се дешавају током студирања само ћупоменути. Предугачак би био овај тексткада бисмо појединачно навели свакипроблем и његово решење. Признајем данека од решења нису увек била најбоља,али морамо се суочити са чињеницом датранзиција српског високог образовањана тзв. „болоњски систем“ студирања нијенајбоља и најбезболнија. И да су студентиукључени институционално у то тек одскоро, од фамозног Закона о високомобразовању из 2005. Ето, бар нештодобро је одатле произашло, а то јеСтудентски парламент Биолошкогфакултета.

Надам се да после овог текста и витако мислите.

Стефан Стошић,ПредседникСтудентског парламентаБиолошког факултета

4 СИМБИОЗА

Током 2009. успешно јеорганизован „Сајам науке“, уз учешће 16еминентних лабораторија из домаћихнаучно-образовних институција.

У сарадњи са заменикомпредседника Парламента, БојаномПетровићем, поправљена је огласнатабла на ИЗОО, која се поново користи усврхе оглашавања Парламента и другихстудентских организација у оквиру и ванФакултета.

Поред овога, организована суследећа стручна предавања:

- предавање о летњим школама којесу посетили наши студенти,

- предавање проф. др АлександреКораћ – Ултраструктурна патологијамитохондрија,

- предавања студената Биолошкогфакултета:

-Стефан Прековић – Цитолошке ибиохемијске промене мрког адипозногткива услед температурних промена,

- Ђорђе Васиљевић – Социјалнаизолација и третман антидепресивима –промене на нивоу глукокортикоидногрецептора.

Са продеканом за науку идокторске студије, др ЖељкомТомановићем, договорено је учествовањеОдбора за науку у раду научног вебпортала радио Београда.

У 2010. ушло се са иницијативом дасе за колеге са хендикепом организујустручна предавања. У сарадњи сазамеником председника Парламента ипосредством Удружења студената схендикепом предавања су држали:

-проф. др Марина Стаменковић-Радак – Генетичка основа сложенихособина,

-Игор Голић (донкорант) – Биологијастарења,

-проф. др. Жељко Томановић –Инсекти паразитоиди,

-Стефан Прековић (студент

истраживач) – Масно ткиво.У плану је продубљивање сарадње саУдружењем, уз наставак серијепредавања, али и других дешавања.

Надаље, на Факултету суорганизована још два стручна предавања:- Предавање Мsc Иване Медиговић,предавање Мsc Миодрага Гужвића – „Ca-reer info“ (предавање и дискусија).

Одбор за науку активно јеучествовао у покретању Вашег и нашеглиста, а студенте је о својимактивностима редовно обавештавао прекосајта студената Биолошког факултета

(http://www.biolozi.net).

С. Прековић

СИМБИОЗА 5

ИЗ ПАРЛАМЕНТА

РЕЗИМЕ РАДА ОДБОРА ЗА НАУКУ У ТЕКУЋОЈШКОЛСКОЈ ГОДИНИ

Већина нас се често запита шта је тошто контролише наше развиће да одједне једине ћелије настане сложен ивисоко диференциран организам са свимсвојим структурним особинама испецијализацијама, способан дасамостално функционише и да намобезбеди интегритет и опстанак наЗемљи. Читаво наше развиће је подконтролом великог броја гена, малихфункционалних делова молекула ДНКкоји нам обезбеђују низ специјализацијаи телесних функција без којих нашопстанак не би био могућ. Међу тиммногобројним фамилијама гена битнуулогу у нашем развићу има фамилијаHomeblock или HOX гена. Ова фамилијагена се још назива и хомеотични гени, анајпре су откривени код најпознатијегмодел организма у генетичкимистраживањима - воћне мушице(Drosophyla melanogaster). HOX гени кодовог организма одређују идентитет

телесних сегмената. Поремећаји код овихгена изазивају структурне абнормалности.На пример један ген из ове фамилијеназван Antp који код воћне мушиценормално делује на други торакалнисегмент, уколико има погрешнуекспресију трансформисаће антенеодрасле воћне мушице у ноге.

HOX гени садрже конзервиранусеквенцу од 180 базних парова познатукао homeblock за коју се верује да јеукључена у просторни образац контроле

и развића. Они кодирају домен од 60аминокиселина које се везују за ДНК.Протеини са homeblock-ом значајни сутранскрипциони фактори који активирајуили смањују утицај низводнопостављених гена. HOX гени делују нагене који утичу на повезивање међућелијама, на број деоба ћелије, кретањећелије и ћелијску смрт. Они одређујусудбину ћелија и помажу да се успоставиембрионски образац дуж примарне осе(ростро-кaудална) као и дуж секундарнеосе (зачетак ганглија и екстремитета).

HOX гени играју главну улогу уразвићу централног нервног система, осескелета и екстремитета, гастроинтести-налног тракта и урогениталног тракта,као и спољашњих гениталија.

Воћна мушица поседује осам HOXгена који се налазе у скупини која сеназива кластер. Човек као и свикичмењаци има четри скупине са укупно39 HOX гена. Код кичмењака (изексперимената на мишу), установљено једа су HOX гени активни у сегментимазадњег дела мозга – hindbrain и у укупномраспореду сомита који се формирају изаксијалног пресомитског мезодерма. HOXгени имају изузетно значајну улогу у ранојморфогенези. На развој пупољакаекстремитета утичу HOX 9 и HOX 10 гени.

ПОРЕМЕЋАЈИ У HOX ГЕНИМА ИКЛИНИЧКА СЛИКА

Мутације у HOX 13 гену изазивајуретке поремећаје као што је синдром„рука-нога-гениталије“. Тај поремећај сенаслеђује аутозмно доминатно икарактерише се скраћеним првим и петимпрстом, хипоспадијом код мушкараца идворогом материцом код жена. Мутацијана овом гену изазива такође редакпоремећај који се назива синпо-лидактилија који се такође наслеђујеаутозомно доминатно и карактерише сеуметнутим прстом између трећег и

6 СИМБИОЗА

HOMEBLOCK ГЕНИ (HOX ГЕНИ)

четвртог прста на руци као и измеђучетвртог и петог прста на нози који суспојени. Фенотип код хомозигота је многокомплекснији са метакарпалним иметатарзалним костима које су прешле укратке карпалне и тарзалне кости.

До данас су позната само два HOXгена која изазивају малформације кодчовека. Ово су једини до сада откривенипоремећаји на овим генима. Већинамутација на HOX генима је толико штетнада ембрион не може да преживи. HOXгени могу заменити друге гене који суимају оштећење у својој функцији.Неколико других гена који учествују уразвићу такође садрже homeblock домене.То су MSX2 и EMX2.

Мутације на ЕМX2 гену проузрокујутешку церебралну малформацију познатукао шизенцефалија, код које постојипотпун расцеп у једној или обе хемисферемозга.

Модерна медицинска генетика свевише уочава велики значај ове фамилијегена, тако да се све више лабораторија уразвијеним западним земљама, а и коднас на „Институту за молекуларнугенетику и генетичко инжењерство“ бавиовом проблематиком, пре свегапорналажењем ефикасних маркера за овегене.

Н. Сматлик

ИСТОРИЈА МИКРОСКОПИЈЕ

Да бисмо боље разумели свет оконас морамо прво да га раставимо ипроучимо најситније детаље, па затим дакористимо те податке које смо добили идобијемо верну слику – такав поглед имајуаналитичари. Дакле, потребно је познаватиградивне блокове онога чиме се бавите.Посматрање најмањих биолошких јединица– ћелија (па и вируса) омогућено јеоптичким справама – микроскопима. Преупознавања са типовима микроскопа,важно је познавати и саму историју, какооптике, тако и микроскопије:

1000 п.н.е – Прва верзија помоћи за видје изумљена, названа читајући камен.

1284 год. – Прве наочаре, изум СалвинаД’Арматеа.

1590 год. – Закари и Ханс Јансен,Холандски оптичари, први су направиликомплексни микроскоп, као и телескоп.

1665 год. – Роберт Хук, посматрао је подмикроскопом плуту.

1674 год. – Антон ван Левенхук јенаправио микроскоп са једним сочивом.Помоћу ове справе он је могао да посматракрв, гљиве, инсекте или пак неке другемање објекте. Он је био и прва особа којаје описала бактерију, као и неко ко јеосмислио више метода за прављењемикроскопских сочива. Увеличање које јеон постизао било је 270 пута.

18. век – Напретком оптике, напре-довала је и микроскопија. Постали супопуларни комплексни микроскопи сасистемом од више сочива (такве јекористио и Хук). Сада пошто је оптиканапредовала појавила су се ахроматскасочива која су вршила корекцијухроматског ефекта – немогућностифокусирања светла у једну тачку.

1830 год. – Џозф Џексон Листер јесмањио замућивање на минимум тако штоје користио више слабих сочива. F

СИМБИОЗА 7

1872 год. – Ернест Абе осмислио јематематичку формулу која је омогућила дасе достигне највећа могућа резолуција .

1932 год. – Фритис Зернике направио јепрви фазно контрастни микроскоп који јеомогућио посматрање безбојних итранспарентних биолошких материјала. Заово достигнуће награђен је Нобеловомнаградом 1953 год.

1931 год. – Веома важна година, поштоје тада Ернест Руска са својим тимомнаправио први електронски микроскоп закоји је 1986. добио и Нобелову награду зафизику. Електронски микроскоп користиснагу електрона за визуелизацију објеката.У вакууму електрони добијају брзину докњихова таласна дужина не достигне веоманиске вредности – сто хиљадити део одталасне дужине беле светлости.Електронски микроскоп даје могућностпосматрања објеката чак величинедијаметра атома.

1935 год. – Прва слика добијена помоћускенинг електрон микроскопа од странеМакса.

1955 год. – Марвин Мински развијатехнологије конфокалне микроскопије.

1981 год. – Скенинг тунелинг електронмикроскоп који даје тродимензионалнуслику објеката све до атома.

1986 год. – Након открића скенингтунелинг електон микроскопа, долазиатомик форс микроскоп (АФМ).1990 год. - Микроскопија је пак даље у

развоју, нове технологије као што јескенинг коморна електрон микроскопијаомогућују побољшање резултата уфорензици, док је са друге стране веомапозната метода флуоресцентне in situхибридизације неизбежна за молекуларнебиологе. Исто тако данас постоји нисковолтажни треансмисиони електонмикроскоп који је величине светлосногмикроскопа.

Што се тиче микроскопа и њиховогфункционисања – о томе ћете сазнативише у следећем броју.

С. Прековић

ИНТЕРВЈУ САДОЦ. ДР ГОРАНОМБРАЈУШКОВИЋЕМ

Доц. др Горан Брајушковић рођен је30.11.1968. године у Крагујевцу, где језавршио основну школу и Крагујевачкугимназију. Студије молекуларне биологијена Биолошком факултету у Београдууписао је 1988. године. По завршеткустудија, био је запослен 14 година наИнституту за патологију Војно–медицинске академије у Београду. Од2007. године доцент је на Катедри забиохемију и молекуларну биологијуБиолошког факултета у Београду.

-Шта вас је навело да упишетеБиолошки факултет и то баш смермолекуларна биологија и физиологија?

-Можда ће звучити препотентно алито је у првој линији љубав премамистерији која се зове живот, као иузбуђење које имаш док откриваш малетајне истог.

8 СИМБИОЗА

-Да ли су вам студије биле напорне икоји је био Ваш омиљени предмет токомстудија, а који предмет сте најтежеположили?

-Студије ми нису биле напорне затошто је овај факултет био мој први избор изато што нисам био кампањац. Омиљенипредмети били су ми Основе молекуларнебиологије и Молекуларна основамалигних болести, а најтеже сам положиоматематику.

-Чиме се тренутно бавите и која Вашатренутна сфера научног интересовања?

-Предмет мог научног интересовањаје молекуларна основа малигних болести,са жељом да резултати научног радамогу бити од користи у савременојдијагностици и лечењу ових болести.

-Сазнао сам да се у Центру за хуманумолекуларну генетику врше генетичкеанализе утврђивања очинства,пренаталне дијагностике и форензичкеанализе. Да ли бисте могли да нам томало поближе објасните?

-То је резултат примене научнихистраживања у савременој дијагностицихуманих болести као и примена анализеДНК молекула у циљу хуманеидентификације. То је резултат срећнихоколности да је један од пионира PCRтехнике у свету проф. Станка Ромацодлучила да се врати у земљу и оснујецентар у коме су најновија достигнућамолекуларне биологије нашла својупримену у медицини и форензици.

-Да ли себе сматрате строгим изахтевним професором?

-У очима студента вероватно важимза захтевног професора. Истовремено,надам се да је моја енергија коју улажему вашу едукацију препозната, те се тазахтевност разуме на прави начин.

-Која је Ваша омиљена књига, а којиВам је омиљени филм?

-Омиљена књига ми је “Сутра у бојумисли на мене” шпанског писца ХавијераМаријаса. Велики сам филмофил и тешкоми је да одаберем омиљени филм аликада ме већ питате одлучујем се за филм

“Ноћни портир” који је режиралаиталијанска новинарка Лилијана Кавали.

-Коју врсту музике слушате?-Све изузев турбо фолка.

-Која Вам је омиљена земља у којојсте били?

-Грузија.

-Да ли имате неку познату личносткојој се дивите, која вам је можда узор?

-Немам узоре, али због енергије ипогледа на живот омиљена познаталичност ми је био и остао Зоран Ђинђић.

-Да нисте молекуларни биолог штабисте били?

-Глумац.

-Ваша омиљена фраза илифилозофска мисао?

-Немам омиљене фразе нити некебомбастичне мисли али се често сетимдве - “Није живот што и пољем прећи “ и“Ако ти је живот подарио лимун од његане прави лимунаду”.

-Шта бисте поручили студентимамолекуларне биологије везано за студијеи колико је перспективно бавити семолекуларном биологијом?

-Мислим да је апсолутноперспективно, и да ће 21. век бити векмолекуларне биологије, а нарочито новихнаучних дисциплина као што је геномика.Није мали број научника који сматрају даје са геномиком свет ушао у геномску еру.Геномика руши традиционалне концептенаучно истраживачког рада а збогмасивности добијених резултата инапретка науке тешко је схватити свецивилизацијске домене те науке и збогтога је молекуларна биологија изузетноперспективна како код нас тако и у свету.Студентима бих поручио да само вреднораде и да време студирања искористе зашто је могуће квалитетнију едукацију штопредставља основу за будући квалитетанрад било у земљи или иностранству.

Н. Сматлик

СИМБИОЗА 9

Своје потенцијале и истраживачкеспособности, студенти при Био-лошком факултету у Београду,могу применити у бројним сек-

цијама које су обједињене у Биолошкомистраживачком друштву ,,Јосиф Панчић”.Биолошко истраживачко друштво “ЈосифПанчић” (БИД) је најстарије студентскодруштво на нашем факултету. Друштво јеосновано 26. 4. 1978. године од стране та-дашњих студената Биолошког факултета.БИД данас има преко 100 чланова и функ-ционише кроз девет секција: флористичка,миколошка, териолошка, ентомолошка,херпетолошка, орнитолошка, хидро-биолшка, биоспелеолошка и лихенолошка.Чланови ових секција су укључени у бројнеактивности које подразумевају теренскирад, који је неизоставни део васпитно-об-разовног процеса у настави биологије засваког студента и доприноси проучавањубиодиверзитета наше земље и стручномоспособљавању и усавршавању будућихнаучних кадрова. Терени се организујусваке године и подразумевају како једно-дневне, који се одрађују у току школске го-дине, тако и вишедневне терене токомлета, након јунског рока, који могу трајатии до две недеље. Дестинације на које сумлади истраживачи упућени у последњевреме најчешће су Грза и Стара планина.

Како изгледају терени и како омла-дина са Биолошког факултета обавља својпосао у току рада на терену заинтересо-вани су имали прилику да виде на фото-графијама које су биле изложене у Великојгалерији СКЦ-а, од 10. до 19. марта, на из-ложби фотографија “Панчићев еден”. У пи-тању су теренске акције Друштва, углавноморганизованих у последње две године, алии неких, организованих осамдесетих и де-ведесетих година. Поред фотографија саКучаја, Старе планине, Мироча, Бељанице,Мучња, Копаоника, Дурмитора, Делиблат-ске пешчаре, Авале, на изложби је показани део материјала прикупљеног на терену, апосетиоци су имали прилике и да се нештовише упознају са различитим областимабиологије у зависности од интересовања,па су им током тих девет дана на распола-гању свакодневно били чланови БИД-а изразличитих секција. Изложба је протеклауспешно, што нам указује на чињеницу даупркос притиску свакодневнице, људи нисуизгубили осећај за природу, али ни вољуда нешто више науче о њој.

М. Ненадић

10 СИМБИОЗА

БИОЛОШКО ДРУШТВО ,, ЈОСИФ ПАНЧИЋ ”(БИД)

„Ботаничка башта има, премазахтевима нашег времена, две за-даће да изврши: с једне да на маломпростору састави флоре оне земљечија се омладина има ту ботаници даучи, а с друге стране, да прибере свеоне ексотне биљке које су потребнеда у башти буде углавном представ-љена вегетација целог света“

Овим речима је Јосиф Панчић, про-фесор ботанике и оснивач ботаничкебаште у Србији дефинисао смисао и функ-цију ботаничке баште.

Ботаничка башта Јевремовац јеједна од најстаријих у Европи. Основанаје 1874. године на Дорћолу.

Петнаест година касније, у дого-вору са ботаничаром аматером и двор-ским лекаром Савом Петровићем, иначевеликим Панчићевим колегом, краљМилан Обреновић је Великој школи у Бео-граду поклонио имање које је наследио одсвог деде Јеврема и тако је Башта пре-мештена на садашњу локацију са новимименом – Јевремовац.

Данас је саставни део Биолошкогфакултета Универзитета у Београду, а2007. године је, због великог историјског

и културног наслеђа проглашена споме-ником културе.

Институт за ботанику Биолошкогфакултета је смештен у Ботаничкојбашти, а научна и наставна делатностостварује ту радом катедри за: Екологијуи географију биљака; алгологију, мико-логију и лихенологију; морфологију и си-стематику биљака, микробиологију ифизиологију биљака.

Управник Баште је проф. др ПетарМарин, редовни професор Биолошког фа-култета.

Ботаничка башта простире се наповршини од око 5 хектара, од чега 500м²заузима стаклена башта у којој се гајемноге врсте тропских и суптропских би-љака. Последњих неколико година, нажа-лост, стакленик је затворен избезбедоносних разлога.

Упркос томе што једна од главнихатракција Бoтаничке баште тренутно нијеу функцији, Јевремовац је, нарочито упролеће, домаћин разним изложбама ирадионицама из области примењене умет-ности и ботанике.

С. Шимрак

СИМБИОЗА 11

ЈЕВРЕМОВАЦ – учионица под отвореним небом

БОТАНИЧКАБАШТА

ЈЕВРЕМОВАЦТаковска 43

РАДНО ВРЕМЕ09-19 h

април-новенбар09-17 h

новембар-април

КОРИСНИ ЛИНКОВИ

http://pancic.bio.bg.ac.rs

- увид у хербарску

заоставштину Јосифа

Панчића

Еколошки магазин „Чекајући ветар“најстарија је радијска емисија посвећенапроблематици заштите животне средине,која се емитује већ 27 година. Аутор иуредник емисије је Бранислав Маринков,а са редакцијом сарађује велики бројстручњака различитих профила, међукојима су и професори Биолошкогфакултета. Редакцији помаже и студентБиолошког факултета ТомицаМишљеновић.

У оквиру емисије постоји и редовнарубрика „Да будете у току“ , у којој сеговори о актуелним догађајима код нас иу свету из области заштите животнесредине.

Поред информативног, емисија имаи едукативни карактер. У протекле дведеценије учврстили су сарадњу сабројним институцијама, друштвеним иневладиним организацијама. У договоруса Министарством за заштиту животнесредине и просторног планирања,уведена је стална рубрика „ПитајтеМинистарство екологије“.

Од посебног значаја је награда„Маслинова грана“ која се додељује заочување, заштиту и унапређење животнесредине. Награда је установљена 1997.године и састоји се од плакете ибронзаног рељефа и уручује се једномгодишње. Ове године награда је припала

Покрету горана Србије, запедесетогодишњи рад на очувању,заштити и унапређивању животнесредине. Уручење признањаовогодишњем лауреату, узобележавање „Дана планете Земље“,уприличено је у Суботици, 23.априла у амфитеатру Отвореногуниверзитета. Додели наградеприсуствовао је и Ивица Радовић,државни секретар Министарства зазаштиту животне средине ипросторног планирања.

Емисија поред проблема везаних заживотну средину, посвећује и великупажњу друштвеној одговорности, тесваке године поводом 1. децембра,Светског дана борбе против АИДС-а,у некој од мањих и слабијеразвијених општина Србијеорганизује изложбу и едукативнипрограм намењен адолесцентима.

Емисију можете пратити наталасима Радио Београда – другогпрограма, на 97.6 MHz, недељом од 8до 10 h.

Т. Милекић

12 СИМБИОЗА

Са уручења овогодишњег признања

„Маслинова грана“; Суботица, 23.4.2010

ЕКОЛОШКИ МАГАЗИН„ЧЕКАЈУЋИ ВЕТАР“

Мет Ридли – Геном(аутобиографија врсте у 23

поглавља), Плато, 2001.

Ово није нова књига. Ово је књига закоју су неки од Вас чули, а неки су је ипрочитали. Више пута. Вероватно сте сеодмах запитали „Шта онда тражи овде?“Она се налази овде зато што је то једнаод јако добрих популарно-научних књигакоја је изашла код нас у последње време.Књига која ће вас, уколико волитебиологију и природу, одушевити.Запрепастити. Запањити. Књига којојћете се враћати и читати је више пута.

О чему се овде ради? Кроз 23поглавља Ридли нас води на путешествијепроучавања и описивања људског генома,додирујући многе области савремененауке које откриће и дешифровањељудског генома интересује и интригира.Генетика, молекуларна биологија,еволуција, екологија, еволуциона

психологија, лингвистика, биологијаразвића – све је ту. Ридлија није страх давећ познату „досадну науку“ својимприповедањем зачини анегдотама иучини ову књигу неколико пута

занимљивијом. Историја науке кипи насве стране, прелива се и оставља вас бездаха. Начин на који он почиње поглавље,а потом вас одвлачи на 1001. дигресију ипотом ефектно завршава оном темомкојом је поглавље и почео, маестралан је.Књига је разумљива и пријемчива, чак иза људе који се не баве биологијом, тепошто је прочитате, можете је слободнопроследити пријатељима.

Мет Ридли о откривању структуреДНК: „Вотсон је развио опсесивноубеђење да су гени сачињени од ДНК, ане од протеина. У потрази за доказом,отишао је у Данску, а онда, незадовољанколегама које је тамо нашао, октобра1951. на Кембриџ. Случајност га је уКевендишовој лабораторији спојила са,подједнако бриљантним, умомопседнутим истим убеђењем о значајуДНК, Френсисом Криком. Остало јеисторија. Крик је био супротност преранојВотсоновој зрелости. Иако већтридесетпетогодишњак, он још увек нијеимао докторат (немачка бомба је, на свуњегову срећу, уништила апартман наколеџу Универзитета у Лондону, на комеје он требало да мери вискозитет топлеводе под притиском), а његово споредноскретање у биологију са заустављенекаријере у физици није се, до тада,показало успешним... Његов смех,сигурна интелигенција, и таленат дадругима одговори на њихова сосптвенанаучна питања, ишли су на нерве људимакод Кевендиша... Вотсон га је намамио, ион је почео да забушава на сопственимистраживањима да би се одао ДНКиграма. Тако је рођена једна од великих,пријатељски конкурентских сарадњи уисторији науке: млад, амбициозанАмериканац гипког ума, који је знаонешто биологије и опуштено бриљантан,али неусредсређен старији Британац, којије знао нешто физике. Била је тоегзотермна реакција“.

А да, заборавих ово, можда стенаслутили – наравно да је превод књигерадио биолог – у питању је проф. Матићса нашег факултета.

С. Стошић

СИМБИОЗА 13

Иако није баш „спортски“ факултет,било да сте колегиница или колега, наБиолшком факултету могуће је како-такобавити се спортом. Пошто немамо сјајнеуслове за то, наше екипе такмиче се самање или више успеха у Универзитетскимлигама.

Да кренемо редом: мали фудбал(М), кошарка (М), одбојка (М, Ж), рукомет(М) – све су то спортови заступљени нанашем факултету.

Фудбалери дуже време играјуДругу лигу, а највећи успех ове екипебило је освајање 3. места на КупуУниверзитета.

Што се кошарке тиче, екипа сетакмичи у Другој универзитетској лиги.Резултати су половични. Прошле сезонепласирали су се из тешке групе у другуфазу, где су завршили такмичење,поразио их је Правни факултет, који јекасније био шампион и пласирао се уПрву лигу.

Одбојка је можда спорт санајзавиднијим резултатима. Женскаекипа, која је основана 2008. била јепрошле сезоне освајач Друге лиге, ипласирала се у Прву лигу, где је овесезоне изборила опстанак. Управафакултета након прошлогодишњег успехаобезбедила је средства којим је помогнутрад и омогућено озбиљније припремањекроз тренинге за наше играчице.Мушкарци се такмиче у Другој лиги, безвећих успеха.

Рукометна екипа такмичи се подокриљем некадашњег ПМФ-а, поштониједан факултет природно-математичкегрупације нема довољно озбиљну екипу.Овај тим био је до сада приличноуспешан.

За крај, ваља напоменути да се свеекипе финансирају делимично из буџетаСтудентског парламента. Ове годинеплаћене су котизације за учешће у лигамау износу од скоро сто хиљада динара. Заостале трошкове (тренинзи, опрема)екипе се, на жалост, довијајусамостално...

Уз наду да ће се ситуација мењатиискључиво набоље, екипа „Симбиозе“жели да испрати резултате наших тимова,трудећи се да популаризује бављењеспортом међу нашим студентима.

Спорт је једна од најфанта-стичнијих тековина постојања врсте Homosapiens на планети. Зато, свима срдачанспортски поздрав!

Б. Петровић

Вође екипаУколико сте заинтересовани да се

укључите у рад неке од екипа, ево комесе можете јавити (мада је за ову сезонукасно, следећа можда може бити башВаша):

• мали фудбалМарко Грбовић grbovic_marko@yahoo.com;• кошаркаЈулије Лазаревић jhaxli@gmail.com;• одбојка (Ж)Ана Туфегџић ana86@mail.com;• одбојка (М)Никола Догањић nikola.doganjic@gmail.com;• рукометИвица Димикић ivicadimkic@yahoo.com.

14 СИМБИОЗА

СПОРТ НА БИОЛОШКОМФАКУЛТЕТУ

Шта и колико озбиљно играју биолози?• представљамо спортске екипе Биолошког факултета и

њихове досадашње резултате •

Према мишљењунеких људи, наш живот сезавршава на граници водеи вазуха, док за неке,живот почиње оногтренутка када завире удубоко плаветнило.Уколико ваша жеља даупознате фантастичан светмора победи било каквенедоумице, предрасуде и страхове,довољно је да једноставно постанетеронилац.

Упркос томе што наша земља немату привилегију да излази на море, данас уСрбији, конкретно у Београду, постојивелики број ронилачких клубова и људи,велике посвећености и упорности да сеова дисциплина развија, о чему сведочисве већи број интересената, било да јереч о онима који су такмичарског духа, пароњење сматрају спортом или онимакојима то представља хоби и начин да серелаксирају. Међу заинтересованим су иљубитељи природе и подводнихавантура.

Једина препрека при бављењуовим спортом представљају услови, којиза тренирање и обуку из ове дисциплиненису најидеалнији, с обзиром да Београдоскудева у броју опремљених базена чијаје дубина до 5м.

Многи ће се сложити да је роњењеједан од најтежих, како психичких, тако ифизичких спортова. Један ронилац морада поседује довољно капацитета, како биу истом тренутку водио рачуна о томе

куда се креће, како секреће, да поштује законефизике, докле сме далекода оде у својим поступцимаи да води рачуна осапутницима кроз подводнисвет. Врло је важно да свешто ради, ради у миру, јерна неколико десетинаметара под морем нема

места за панику. Подједнако важна стварје и да никада не заборави да ужива усваком моменту проведеном у томмистичном свету као што је дно мора и даопажа бескрајно чудесане лепоте плавихдубина. Осим психичке спремности иснаге, неопходна је и телесна снага, какоби тело поднело сав терет који чиниронилачка опрема.

Када зароните, било каквапотешкоћа која вас је на површинимучила, под водом једноставно нестаје исве изгледа као један плави сан Ондакада заронимо постајемо нови чланживотних заједница у мору. Уколико сестопимо у потпуности са становницимамора, што подразумева адекватнопонашање и хумано третирањеживотиња, бићемо прихваћеним свимсрцем мора.

Бавити се роњењем у Србији под-разумева поштовање три важна правила:

1. чланство у неком ронилачком клубу 2. психо-физичку и здравственуспособност 3. поседовање неке од ронилачких кате-горија

СИМБИОЗА 15

П О Д В О Д Н А П У Т О В А њ А

Под ставком 3. се подразумева даје ронилац завршио макар први степен,тј. основни курс у роњењу, о чему ћебити више речи у наредном броју.

Фотографије које су објављене уовом броју Симбиозе су оригиналниснимци које сам направила приликомпрвих зарона са екипом која чини рони-лачки клуб:

У питању је група преданих људи,са пуно ентузијазма, да сваког човекаповеду путем морских дубина, захва-љујући којима сам и сама при свомпрвом зарону упознала нови свет направи начин и касније стицала бројнаискуства.

НАУТИЛУС је:

1. мекушац - Nautilus pompiliusили ,,Индијанска лађица”, из класе гла-воножаца (Cephalopoda); припада једи-ном рецентном роду Nautilus са 6 врста инадреду Nautiloidea; живи у Индијском иТихом океану;

2. подморница капетана Нема изЖил Верновог романа ,,20 000 миља подморем”;

3. ронилачки клуб; основан 1.маја 2001. године, у Београду.

Ронилачки клуб Наутилус је смеш-тен у Београду, на Врачару (спортскицентар Врачар). Више података можетедобити на адреси office@nautilus.rs .

,,Наутилус” поручује:

Све што један човек може дазамисли, други људи могу то даостваре

Жил Верн

У наредним бројевима ћу писати оронилачкој опреми, техници, ронилачкимасоцијацијама, њиховим стандардима, ораду и приступу поменутог ронилачкогклуба “Наутилус”, интересантним дест-инацијама које сам имала прилике дапосетим, о тренутним актуелностима изсвета роњења, као и о подводној фауни ифлори, интересантним врстама иронилачким специјализацијама. Надам седа ће те уживати.

М. Ненадић

16 СИМБИОЗА

СИМБИОЗА 17