ЕдицијаТРАНЗИТкњига 9

Ко је овде луд?збирка прича

Приредио Александар Гаталица

УредницеЉиљана МаринковићБојана Савовић

ЛекторДрагана Раковић

Графичко обликовањеОливера Батајић Сретеновић

Графичке моменте нацртао Душан Павлић

Припрема за штампуТатјана Ваљаревић

ИздајеКреативни центарГрадиштанска 8, Београдтел. 011 / 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659www. kreativnicentar.rse-mail: info@kreativnicentar.rs

За издавачаЉиљана Маринковић

Штампаaртпринт

Тираж2.000

ISBN 978-86-7781-731-2

Eдиција ТРАНЗИТ

збирка причаПриредио

Александар Гаталица

КО ЈЕ ОВ ДЕ ЛУД?

СА ДР ЖАЈ

Ђор ђе Пи са рев

Ве ли ка оче ки ва ња

Са ња До ма зет

Жад

Или ја Ба кић

Пр во име

Ср ђан В. Те шин

Ка ко је пар не но ше них ци пе ла од лу чио ко јим ћу пу тем ићи

Ва са Пав ко вић

Де ди на лет ња шко ла

Ла у ра Бар на

Де вој чи ца и де чак

Је ле на Лен голд

Ко је ов де луд?

Љу би ца Ар сић

Ба ле тан ке и па ти ке

Јо ви ца Аћин

Слу чај мор ске не ма ни

Алек сан дар Га та ли ца

Ге не ра ли ца тај не не ода је ни кад Белешке о ауторима

5

13

21

31

48

55

66

76

87

115

101

5

Ђор ђе Пи са рев

ВЕ ЛИ КА ОЧЕ КИ ВА ЊА

Ме сец је био то ли ко ве лик да му је за у зео чи тав про зор, го то во да се пре лио у со бу. Од врат но, по-ми слио је ле же ћи на про зор ској да сци, док је вре-ли град ски ве тар не ми ло срд но до но сио смрад бен зи на и ка на ли за ци је. Ка ква при ро да, ка кав ри-ја ли ти, ка ко је то не у ку сно и при ми тив но – глу па-ви, жу ти, пун ме сец, ко ји се про сти ре над ње го вим гра дом као над по љан че том у не кој за би ти где још ра сту тра ва и пољ ско цве ће. Бљак! ТВ екран за ле-пљен за зид, нем ње го вом во љом, иси ја вао је јар ко обо је не сли ке. Не пре глед ни низ ру ме них буц ка-стих бе ба у го ми ли ре кла ма за пе ле не свих вр ста, ко је су све, без раз ли ке, би ле нај бо ље, са вр ше не! „Чо ве че, мр зим бе бе“, по ми слио је га дљи во, „мр-зим их, бљак!“ А он да схва ти да му из звуч ни ка ком пју те ра до пи ре те шка љи га: Беј би ии, беј би ии, ме ким бар шу на стим во ка лом хва тао га је у сво ју сен ти мен тал ну мре жу ме ку шни шам пи он поп-ба-ла да. Lol, shit да ни, де фи ни тив но…

Мр зо вољ но је скли знуо с про зор ске да ске, до ко-тр љао се до та ста ту ре и за вр нуо ши ју од врат ном пе ва чу, отво рио нет и…

– Хе лоу, Мар го 14!– Хај, Пи кар Ју ни ор, мр зи те љу бе би ца!– Опс! Зар је то та ко по зна то?

Збирка прича

6

– Оп ште ме сто, дру же, пе ва ју о то ме и врап ци.– Врап ци? Не по ми њи ми та пр ља ва ство ре ња!– До бро, зна ју то сви град ски го лу бо ви.– Го лу бо ви, та ле те ћа ста ни шта ку ге!– Не пре те руј!– Оп ште је по зна то да су они за пра во ле те ћи па-

цо ви. Не ма бо ле сти ко ју ни су спо соб ни да пре не су.– Ни сам ми сли ла на ку гу, не го на оно ле те ћи.

Знаш да они ви ше го то во да и не зна ју да ле те, са-мо ше та ју по град ским плоч ни ци ма.

– Хм…– А не тре ба ни то ли ко да пре те ру јеш у сво јој

мр жњи пре ма при ро ди…– Ко ме је при ро да шта до бро до не ла? Са мо ком-

пли ка ци је. Ја сам ти, Мар го 14, љу би тељ бе то на и нео н ског све тла.

– Он да је ово тво ја ноћ!– Мо жда и је сте – пун је ме сец над гра дом…– Бу уу!– Без ша ле: хо ће мо ли се нај зад упо зна ти?– Хм… Зар ни смо ре кли да ће мо че ка ти не ки

пре кра сан дан?– Па, ни шта не ме ња ства ри, мо жда ће то улеп-

ша ти ову ноћ.– До бро, за што да не? – Где и кад?– Ка фић Дог ма, 22.30, знак пре по зна ва ња: књи га

у ру ка ма.– Ко ја књи га?– Пре те ру јеш. Ко ли ко де во ја ка но си но ћу у ка-

фи ћу књи гу у ру ка ма?– Ипак…

Ко је ов де луд?

7

– До бро, не ка то бу де Се лин џер.– А ко ја књи га?– Не ка оста не скри ве но до су сре та…– Ok.– Али па зи, ако при ђеш по гре шној де вој ци, ако

се обра тиш не кој ко ја ни је ја, ни шта од су сре та, иш че зну ћу у ви ду све мир ске ма гли це.

– Не ма гре шке.– Ok. Мар го 14 аут!– За што аут? По ква рио ти се софт вер за го вор?– Чо ве че, ни је ти до ста? На ко ју се ти реч ис кљу-

чу јеш?– Пи кар Ју ни ор аут!Над Но вим Са дом је био пун ме сец. С ра ди ја је

до пи рао глас во ди те ља ло кал не ра дио-ста ни це: АК ЦИ ЈА! КО БА СИ ЦА ПО ГЛА ВИ СТА НОВ НИ КА! По-што ва ни слу ша о ци, пред сед ник је да нас у скло пу по мо ћи на шој др жа ви, ко ја се за те кла у те шком тран зи ци о ном про це су, про мо ви сао ак ци ју „Ко ба-си ца по гла ви ста нов ни ка“. „Ко љи те сви ње“, ре као је на прес кон фе рен ци ји у Вла ди Ср би је, „ко љи те сви ње, а ми ће мо вам обез бе ди ти – бес плат но! – цре ва за ко ба си це.“ Исто вре ме но, пред сед ник је ову при ли ку ис ко ри стио да гра ђа ни ма че сти та ро ђе ње Ису са. „Не ка му је са сре ћом“, на гла сио је. АК ЦИ ЈА! КО БА СИ ЦА ПО ГЛА ВИ СТА НОВ НИ КА!

Про ла зио је ла га но су мор ним, мрач ним ули ца-ма. Ис пред згра да, по пр ља вим сте пе ни шти ма, се-де ла су оли ња ла, сре до веч на спа да ла с фла шом пи ва у ру ци. Зби је ни у го ми ла ма као ма чи ћи у ле глу, се де ли су че ка ју ћи да већ јед ном по мру – за јед но је то ваљ да лак ше. У там ном су те ре ну не-

Збирка прича

8

ко ли ко ва га бун да одр жа ва ло је ва тру у ли ме ном бу ре ту. Ти тра ји пла ме на пре о бра жа ва ли су њи хо-ва бра да та ли ца у ли ца са ти ра, а сен ке ко је су па-да ле по из ло ка ним, окр ње ним фа сад ним ци гла ма би ле су фан та стич не, не кад за стра шу ју ће, не кад гро теск не, не кад ко мич не. Гле да ли су га сум њи-ча во. Чи ни ло му се да ми сле ка ко он же ли да им укра де смрт, ко ју та ко жељ но иш че ку ју све те де-це ни је сво јих усра них жи во та. А ни су има ли шта да ви де – крат ко оши ша ног клин ца у тра пе ри ца-ма и ста рим, из га же ним пу ма па ти ка ма.

Хо дао је пре чи ца ма, боч ним ули чи ца ма ко је су скра ћи ва ле пут до цен тра, про ла зе ћи кроз скри-ве не уске про ла зе па ра лел не с Бу ле ва ром. Про-би јао се кроз на сла ге кар тон ских ку ти ја, пра зних кон зер ви са смр дљи вим оста ци ма зе ле но-гној ног ме сног на ре ска ко је су оли ња ле, пр ља ве си ве мач-ке из гри зе них уши ју и пре би је них ре по ва за луд но ли за ле и гње ца ле, од ба че них по ло мље них сто ли ца и по лу ра спад ну тих ке са са ђу бре том ко је су ста-на ри ви ше спрат ни ца ба ца ли кроз про зо ре оста ва и ку па ти ла. Хо дао је ла га но, па жљи во мо тре ћи на тло ка ко му се не би де си ло да за га зи у ло кви цу ма шин ског уља што га је ис пу стио ло кал ни ди вљи ан ђео по ку ша ва ју ћи да по пра ви свој ста ри чо пер.

Ка да је нај зад из мрач ног град ског ру кав ца ис-ко чио на град ски трг, за бле сну ло га је лу ди ло бо ја и све тло сти, ко је су га, у пр вом тре нут ку, оне мо гу-ћи ле да ра за зна об ли ке, пред ме те и љу де. Ис пред Дог ме, у бу љу ку, у пре пле ту жи вах не го ми ле сво јих вр шња ки ња и вр шња ка, ко ји су са ча ша ма пи ва у ру ка ма кру жи ли јед ни око дру гих као сви ци раз-

Ко је ов де луд?

9

ба ца ни по пе ри фе риј ском по љан че ту, успе вао је да рас по зна по зна та ли ца, али ни је се за др жа вао. На хру пио је на вра та. Знао је да га Мар го 14 че ка…

Угле дао ју је од мах – де вој чи цу пла ве ко се, у крат кој ма ји ци и из бле де лим фар мер ка ма, ко ја је под ру ком др жа ла књи гу. Сме ло се упу тио пре ма њој, прет ход но на ме стив ши на ли це нај сла ђи кез ко ји је имао. Из не на да, у де ли ћу се кун де, ви део је још јед ну де вој чи цу ка ко сто ји са стра не осло ње на о шанк. Пред њом, на пул ту, на ла зи ла се не мар-но оста вље на књи га пла вих ко ри ца. За у ста вио се у тре ну и за жму рио. По ку шао је да при зо ве сву при себ ност ко ја ће му за ову ствар би ти по треб на и па жљи во је по гле дао око се бе. На тре ну так га је за па ње ност на те ра ла да зи не. Та ко отво ре них уста па нич но је зве рао око се бе: Дог ма је би ла пре пу на слат ких де вој чи ца ко је су не хај но др жа ле књи ге пла вих ко ри ца!

„Чо ве че, ко ја ли је Мар го 14?!“ Знао је да има са-мо јед ну шан су. Ако по гре ши, ако се обра ти по гре-шној, упо зо ри ла га је и он је то до бро за пам тио, Мар го 14 ће иш че зну ти у ви ду све мир ске ма гли-це, ко ју он, Пи кар Ју ни ор, ви ше не ће мо ћи да про-на ђе, ма ко ли ко га њао свој има ги нар ни Ен тер-прајз ко смич ким ка ска да ма.

Опре зно је стру јао згу сну тим про сто ром. Ни је до зво лио да му не ва жне ства ри од ву ку па жњу, по пут мом ка ко ји са мо што ни је по чео да леб ди из над се па реа у ло тос по ло жа ју или цр не ру пе ко ја се отво ри ла тик ис пред вра та то а ле та за оне ко ји су, не баш та ко би стри, би ли ома мље ни јеф ти-ним пи вом до ма ће про из вод ње ко је су ис пи ја ли.

Збирка прича

10

(Они се мо жда ни кад не ће опа ме ти ти, мо жда не ће ни има ти дру гу при ли ку, па ће оста ти име но ва ни као Про гу та ни. За ра зум не го сте ту ни је би ло ме-ста.) Схва тио је да не сме да по сту па на гон ски, да ни ка ко не сме до зво ли ти да га спо ља шњи из глед кан ди дат ки ња за ве де. Не сме да би ра нај леп шу или нај згод ни ју, не го ства ри мо ра да по ста ви на ло гич ку ра зи ну, да се од Пи ка ра, ба рем на трен, тран сфор ми ше у Спо ка.

Про би јао се по пут фли пер лоп ти це из ме ђу ма-лих ску пи на рас по ја са них ти неј џе ра, успе шно је си му ли рао cool status, док му је мо зак ра дио као вр хун ски про це сор. Тач но се дам де во ја ка др жа ло је Се лин џе ро ве књи ге у ру ка ма, и то Ви со ко по диг-ни те кров не гре де, те са ри, Ло вац у жи ту, Фре ни и Зуи, За Есме, Пре кра сан дан за ба на на-ри бе, Си-мор: увод и Де вет при ча.

Да кле, све су би ле пла ву ше. За тим, све су би ле слат ке као пу сли це. И на рав но, све су се на ла зи-ле на пра вом ме сту у пра во вре ме, са Се лин џе ро-вим књи га ма у ру ка ма. По чео је да се пре и спи ту-је… Нај ви ше је во лео Фре ни и Зуи – до вољ но му је увр ну та да бу де лу ди ло, а до вољ но па мет на да би мо гла би ти Би бли ја. Фа сци ни ра ле су га иде ја о уну тра шњој мо ли тви ко ја ти пре у зи ма жи вот и сли ко ви то пре до че ни мла ди у тра га њу за соп стве-ним иден ти те том, без на кнад не па ме ти и учи та-ва ња. Ло вац у жи ту био је за ње га су ви ше на бу џен и тран спа рен тан – од Мар го 14 је ипак оче ки вао ви ше. Те са ри – су ви ше фраг мен тар ни, на ма хо ве бри љант ни, али ипак не ка ко не до вр ше ни. На ста-вио је да ље. Де вет при ча? За кљу чак – нео д ре ђе на

Ко је ов де луд?

11

књи га, без пра вог уда ра, на њу не мо же да се фо-ку си ра и не пред ста вља ни ка кав иза зов. Си мор: увод? Пи тао се ка кво ли је то из да ње, шта то об-у хва та, да ли је то део не ке по зна ти је це ли не? За Есме ни је ни знао шта је. А Пре кра сан дан за ба-на на-ри бе?

„Раз биј ма три цу, не ми сли ли не ар но!“, ви као је ве се ли глас у ње го вој ша ре ној гла ви. „Из гле да да је тво ја бу дућ ност већ уве ли ко мо ја са да шњост“, се тио се оног што му је Мар го 14 јед ном на пи са ла. Ла га но је за ко ра чио на плоч ник ис пра ћен ги тар-ским ро ла ма из до ба ка да су бо го ви рит ма хо да ли зе мљом. Но стал ги ја не ка да уме да иза зо ве де пре-си ју, али не код Мар го 14 – код ње је све обр ну то! „Ово су тво је ули це“, ре кла је, „ово је твој парк, ово је твој град и мо жеш њи ме да се ше таш за у век, од оног once upon a time до оног жи ве ли су срет но за у век!“… Ти и ја, ти и ја… Ка ко је оно на пи са ла у на шем по след њем раз го во ру: „Зар ни смо ре кли да ће мо че ка ти не ки ПРЕ КРА САН дан?“

Вра тио се у ка фић и све је би ло дру га чи је… До-че ка ла га је сим па тич на и слат ка, дир љи ва и за-но сна пе сма ис пе ва на бар шу на стим во ка лом беј-би ии, беј би ии. За њим је на хру пио и бла ги град ски по ве та рац, ко ји као да је, имао је та кав ути сак, са со бом до нео пре кра сне ми ри се са ди вљих ли ва да на об рон ци ма гра да, са пре кра сних про пла на ка на ко је се зла том из лио пун ме сец, про пла на ка об ра слих ма слач ком и ка ду љи цом, ка ми ли цом и хај дуч ком тра вом.

Док јој је при ла зио, са осме хом ко ји ће по тра ја-ти ду го, увек, и у про шло сти и у бу дућ но сти, по-