SVEUILITE/UNIVERZITET VITEZ U TRAVNIKUUSTAVNO PRAVO

(Materijal za pripremanje ispita)

Priredio: Doc. Dr Slaan Ajvaz

Travnik, februar 2011. godineLITERATURA ZA SPREMANJE ISPITA:

Za pripremanje ispita iz ustavnog prava mogu da poslue svi udbenici ustavnog prava sa prostora bive drave kao i udbenici sa pravnih fakulteta u inostranstvu (zavisno od jezika sa kojim se sluite).

Istovremeno moete da koristite materijal koji se nalazi pred vama, a koji je raen na bazi literature koja je predloena i mojim predavanjima. Takoer u obavezbu literaturu ulaze i pozitivni tekstovi ustava drave Bosne i Hercegovine, ustavi entiteta i kantona. U S T A V N O P R A V O(AUTORIZOVANA PREDAVANJA)

Travnik, februar 2011. godine

SADRAJ:

PREDMET I NAZIV USTAVNOG PRAVA ............................................................................. 10Tradicionalno shvatanje predmeta ustavnog prava ...................................................................... 10Proirivanje tradicionalnog shvatanja predmeta ustavnog prava ................................................. 10Ustavno pravo kao javno pravo ................................................................................................... 11Naziv ustavnog prava ................................................................................................................... 11

IZVORI USTAVNOG PRAVA .................................................................................................. 13Pojam izvora prava ...................................................................................................................... 13Klasifikacija i hijerarhija izvora ustavnog prava ......................................................................... 13Ustavni obiaj .............................................................................................................................. 15PRIRODA I ZNAAJ USTAVNOG PRAVA ............................................................................ 17Priroda i sadrina ustavnog prava ................................................................................................ 17Znaaj ustavnog prava ................................................................................................................. 17NAUKA USTAVNOG PRAVA ................................................................................................. 19Ustanovljavanje nauke ustavnog prava ........................................................................................ 19Ustavno pravo i politika nauka .................................................................................................. 19METOD USTAVNOG PRAVA .................................................................................................. 20Egzegetiki i normativni prilaz ustavnom pravu ......................................................................... 20Socioloki i pozitivni prilaz ustavnom pravu .............................................................................. 20FUNKCIJA I PRIRODA USTAVA ............................................................................................ 21Pojava ustava ............................................................................................................................... 21Pojam ustava ................................................................................................................................ 22Materija (sadrina) ustava (materia constitutionis) ..................................................................... 23Struktura i sistematika ustava ...................................................................................................... 24Svojstva ustava ............................................................................................................................ 27VRSTE USTAVA ....................................................................................................................... 29Klasine podele ustava ................................................................................................................ 29Moderne podele ustava ............................................................................................................... 31DONOENJE I PROMENA USTAVA ..................................................................................... 31Donoenje ustava ......................................................................................................................... 31Promena (revizija) ustava ............................................................................................................ 32Promjena Ustava Bosne i Hercegovine ....................................................................................... 33Promjena ustava Republike Srpske .............................................................................................. 35USTAVNI CIKLUSI U SVETU ................................................................................................. 35Predistorija ustava ........................................................................................................................ 35Ustavnost kao konstitucionalizacija vlasti ................................................................................... 37Liberalnodemokratska ustavnost ................................................................................................. 39Ustavnost racionalizovanog parlamentarnog sistema, socijalistika i autoritarna ustavnost ...... 40Ustavnost socijalistikih zemalja, demokratskosocijalna ustavnost i ustavnost treeg sveta ...... 41Slom socijalistike ustavnosti i povratak klasinoj liberalnodemokratskoj ustavnosti ............... 43FUNKCIJE USTAVA ................................................................................................................. 44USTAVNA ISTORIJA BOSNE I HERCEGOVINE .................................................................. 45Dravni (dis)kontinuitet Bosne i Hercegovine ............................................................................ 45Srednjovjekovna bosanska drava ............................................................................................... 45Bosna i Hercegovina pod Osmanskom vlau ............................................................................. 47Bosna i Hercegovina za vrijeme AustroUgarske uprave ........................................................... 48Bosna i Hercegovina u Kraljevini SHS i Jugoslaviji .................................................................. 50Bosna i Hercegovina u NOR-u i obnovi Jugoslavije ................................................................... 51Bosna i Hercegovina u socijalistikoj Jugoslaviji ....................................................................... 53Poloaj i status Bosne i Hercegovine po Ustavu iz 1946. ........................................................... 53

Bosna i Hercegovina i ustavne promjene iz 1953. ....................................................................... 55Bosna i Hercegovina i Ustav iz 1963. .......................................................................................... 56Bosna i Hercegovina i Ustav iz 1974. .......................................................................................... 58Bosna i Hercegovina kao samostalna suverena drava ............................................................... 60Bosna i Hercegovina po dejtonskom Ustavu ............................................................................... 61DRAVNA VLAST .................................................................................................................... 63Suvenost dravne vlasti ............................................................................................................... 63Obeleja dravne vlasti ................................................................................................................ 63

Dravna suverenost ...................................................................................................................... 64Sadrina suverenosti .................................................................................................................... 66Nastanak i prestanak suverenosti ................................................................................................. 67Nosilac suvereniteta ..................................................................................................................... 67Narodna suverenost ...................................................................................................................... 68Nacionalna suverenost ................................................................................................................. 69Klasna suverenost ........................................................................................................................ 71Pravna suverenost ....................................................................................................................... 71Karakteristike nesuverene drave ............................................................................................... 73Suverenost drave i suverenost naroda ....................................................................................... 74Oblici ostvarivanja suverenosti ................................................................................................... 77Ustav i suverenost ....................................................................................................................... 78LEGITIMNOST DRAVNE VLASTI ...................................................................................... 79Pojam legitimnosti ...................................................................................................................... 79Teorije o legitimnosti dravne vlasti .......................................................................................... 80FUNKCIJE DRAVNE VLASTI .............................................................................................. 81Teorije o funkcijama dravne vlasti ............................................................................................ 85Materijalni ili objektivni pojam dravnih funkcija ..................................................................... 86Organski ili subjektivni pojam dravnih funkcija ....................................................................... 88Formalni pojam dravnih funkcija .............................................................................................. 89Pojam dravnih funkcija u Bosni i Hercegovini ......................................................................... 89OBLICI DRAVNE VLASTI .................................................................................................... 89Teorije o odnosima dravnih vlasti .............................................................................................. 89Parlamentarni sistem .................................................................................................................... 91Predsjedniki sistem .................................................................................................................... 94Konventski sistem ........................................................................................................................ 96Jedinstvo vlasti ............................................................................................................................. 97Sistem vlasti u Bosni i Hercegovini ............................................................................................. 99USTAVNO PRAVO I POLITIKE INSTITUCIJE ................................................................. 100Promena naziva ustavnog prava u Ustavno pravo i politike institucije" ................................ 100Neophodnost pravne analize politikih institucija ..................................................................... 100NARODNA INCIJATIVA I REFERENDUM .......................................................................... 101Pojam poluneposredne demokratije ........................................................................................... 101Narodna inicijativa ..................................................................................................................... 102Referendum ................................................................................................................................ 103Narodni veto .............................................................................................................................. 105Plebiscit (pravo plebsa) .............................................................................................................. 106Narodna inicijativa i referendum u BiH .................................................................................... 106BIRAKO TELO ..................................................................................................................... 107Birai i birako pravo ................................................................................................................ 107Zatita birakog prava ................................................................................................................ 109Evidencija biraa ........................................................................................................................ 110Izborne jedinice .......................................................................................................................... 111Kandidovanje ............................................................................................................................. 112Sprovoenje izbora .................................................................................................................... 113Raspodela mandata .................................................................................................................... 114Odnos predstavnika i biraa ....................................................................................................... 115Prestanak mandata, ponovni izbori i popunjavanje upranjenih predstavnikih mesta ............ 116POLITIKE STRANKE ........................................................................................................... 118Pojam i drutvena uloga politikih stranaka .............................................................................. 118Istorijat politikih stranaka ........................................................................................................ 122Tipologija politikih stranaka i stranakih sistema ................................................................... 123Organizacija politikih stranaka ................................................................................................ 124Politika ideologija .................................................................................................................... 124PARLAMENT .......................................................................................................................... 125Pojam i poreklo parlamenta ....................................................................................................... 125Funkcije parlamenta ................................................................................................................... 126Struktura parlamenta .................................................................................................................. 132Unutranja organizacija parlamenta ........................................................................................... 135Rasputanje parlamenta ............................................................................................................. 139EF DRAVE ........................................................................................................................... 141Pojam i evolucija ....................................................................................................................... 141Izbor i organizacija .................................................................................................................... 143Ovlaenja i akti ........................................................................................................................ 144Poloaj i odgovornost ................................................................................................................ 145VLADA ..................................................................................................................................... 146Pojam i poreklo ......................................................................................................................... 146Izbor i sastav ............................................................................................................................. 147Ovlaenja i akti ......................................................................................................................... 150Odgovornost vlade i ministarska odgovornost .......................................................................... 153VOJSKA I POLICIJA ............................................................................................................... 155Pojam i oblici vojske .................................................................................................................. 155Naela organizacije i poloaja vojske u demokratskom poretku ............................................... 156Vojska kao ustavna institucija ................................................................................................... 157Pojam i uloga policije ................................................................................................................ 157FEDERALNA DRAVA ......................................................................................................... 158Tipovi dravnog ureenja .......................................................................................................... 158Vrste drava ............................................................................................................................... 158Jednostavna drava .................................................................................................................... 158Sloena drava (ili zajednica drava) ........................................................................................ 159Personalna unija ......................................................................................................................... 159Realna unija ............................................................................................................................... 159Konfederacija (dravni savez) ................................................................................................... 160Federacija (savezna drava) ....................................................................................................... 161Nastanak i istorijski razvoj federalizma ..................................................................................... 162VRSTE FEDERACIJA ............................................................................................................. 163Federacije stvorene agregacijom i devolucijom ........................................................................ 163Pravna priroda federacije ........................................................................................................... 164Problem suvereniteta u federalno ureenoj dravi .................................................................... 166Suverenost federalnih jedinica ............................................................................................... 169Problem suvereniteta u konfederaciji ........................................................................................ 171OBLICI TERITORIJALNE DECENTRALIZACIJE ............................................................. 173Teritorijalna decentralizacija ..................................................................................................... 173LOKALNA SAMOUPRAVA .................................................................................................. 174Pojam lokalne samouprave ........................................................................................................ 174Lokalna samouprava u Bosni i Hercegovini ............................................................................. 178TERITORIJALNA AUTONOMIJA ......................................................................................... 178Pojam teritorijalne autonomije ................................................................................................... 178CIVILNO DRUTVO ............................................................................................................... 182Poreklo i znaenje pojma civilno drutvo" .............................................................................. 182Elementi civilnog drutva ......................................................................................................... 182LJUDSKA I GRAANSKA PRAVA ...................................................................................... 183Pojam i evolucija ljudskih i graanskih prava ........................................................................... 183Podela ljudskih i graanskih prava ............................................................................................ 185Lina prava ................................................................................................................................ 186Politika prava ........................................................................................................................... 189Ekonomska i socijalna prava ..................................................................................................... 191Prava pripadnika nacionalnih manjina ....................................................................................... 192Prava i dunosti stranaca ........................................................................................................... 193Ostvarivanje i zatita ljudskih prava ......................................................................................... 193Ombudsman .............................................................................................................................. 193SLOBODNA PRIVREDA ....................................................................................................... 194Pojam slobodne privrede .......................................................................................................... 194VLADAVINA PRAVA I SUDSKA VLAST .......................................................................... 195Razliita shvatanja vladavine prava .......................................................................................... 195Naela i institucije vladavine prava .......................................................................................... 197SUDSKI SISTEM ..................................................................................................................... 199Sudska vlast, sud i sudije ........................................................................................................... 199 Ustavna naela o sudovima ....................................................................................................... 200USTAVNI SUDOVI ................................................................................................................. 202Pojam i znaaj ustavnog sudstva ............................................................................................... 202Sistemi ustavnog sudstva ........................................................................................................... 204Funkcije ustavnih sudova ........................................................................................................... 206Izbor i sastav ustavnih sudova ................................................................................................... 206DIO PRVI

OPTA PITANJA USTAVNOG PRAVA

PREDMET I NAZIV USTAVNOG PRAVA

Tradicionalno shvatanje predmeta ustavnog prava - Prema formanoj klasinoj koncepciji, predmet ustavnog prava su ustavni tekstovi, tj. pravne norme koje sadre ustavi. Ovakvo pristupanje pitanju je precizno, jer je relativno lako ustanoviti ta pie u ustavu. Ali je taj pristup suvie restriktivan, poto se pravna pravila koja se odnose na politiku vlast i njeno ograniavanje ne nalaze uvek u ustavu. Meutim, mogue je da ovaj prikaz bude i suvie ekstenzivan, ako pravne norme koje se nalaze u ustavu nemaju nikakve veze sa postojanjem, funkcionisanjem i ograniavanjem politike vlasti.U poetku, posle pojavljivanja, re ustav" imala je ideoloko znaenje, a ustavni reim bio je sinonim za liberalni politiki reim, ukoliko je ustav, pored organizacije vlasti, utvrivao i potvrivao prava i slobode graana i sadravao garantije za njihovo ostvarivanje. Postojanje ustava bilo je simbol i uslov politike slobode.

Iz ovog ugla posmatrano, reimi u zemljama iji ustavi nisu obezbedili ni organizovali politiku slobodu, nisu ulazili u sferu prouavanja ustavnog prava. Kao da je usvojeno shvatanje, koje je tako bespogovorno bilo izraeno u lanu 16. Deklaracije prava oveka i graanina od 1789: Svako drutvo u kojem nije obezbeena garantija prava, niti utvrena podela vlasti, nema uopte ustav". Ideoloka mo, koja se pripisivala rei ustav", ograniavala je podruje ustavnog prava na prouavanje liberalnih politikih reima, tj. na prouavanje pravnih mehanizama politikog liberalizma. Poetkom XIX veka ovakav teorijski stav je usvojio i sproveo ga Benamen Konstan (Benjamin Constant) u svom Kursu ustavne politike". Takav stav postojao je sve do prve polovine XX veka, s tim to nije uvek bio preovlaujui. I u nae vreme pojedini pisci suvie otro istiu tenju da ustavno pravo ogranie i svedu na liberalne politike institucije.

Proirivanje tradicionalnog shvatanja predmeta ustavnog prava - Za razliku od formalne koncepcije predmeta ustavnog prava, materijalna koncepcija predmeta ustavnog prava interesuje se, pre svega, za sadrinu, za materiju pravnih pravila, a ne samo za formalni tekst koji ta pravila sadre, nezavisno od toga ta to on sadri. Isto tako, vie se ne govori da je ustavno pravo uenje o ustavu, nego uenje o pravnim pravilima koja ureuju odreenu materiju: politike institucije, a one obuhvataju dva podruja objektivne stvarnosti: organe i mehanizme. Ustavno pravo ne obuhvata i ne prouava sve institucije, nego samo politike institucije, tj, one koje se odnose na najviu vlast drave njenu strukturu, organizaciju, funkcionisanje, ograniavanje njenih ovlatenja, ljudskim slobodama i pravima, pravima privrednih i drugih kolektiva i pravima teritorijalne samouprave.

U dananje vrijeme Ustavno pravo se ne moe ograniiti samo na prouavanje liberalnih politikih reima. Pravom, odnosno ustavom se danas obiljeava prividno samo tehniko znaenje, tj. pravni tekst koji kao svoju osnovnu temu ima organizaciju javne vlasti i kolektivnih sloboda. Takoer se danas smatra da je svako a priori odbacivanje prouavanja politike realnosti neodrivo.

Ustavno pravo kao javno pravo - Ustavno pravo se u osnovi odreuje kao javno pravo. Javno pravo se odreuje kao skup normi koje ureuju organizaciju javnih ustanova i vrenje vlasti od strane njihovih organa. Jedan pravni odnos smatra se javno pravnim ne samo ako subjekt tog odnosa bude javno tijelo, nego jedan od subjekata u odnosu na druge mora imati ovlatenja vlasti, biti u jaoj poziciji u odnosu na druge. Posjedovanje jae i vie pravne vlasti obiljeje je javno pravnog odnosa. Javno pravo naelno ureuje vrenje javne vlasti od strane javnih tijela i upravo zbog toga poloaja vie vlasti, koji im priznaje zajednica, javna tijela, posredstvom svojih organa vre vlast.

Ovako shvaeno, ustavno pravo ima trostruku sadrinu: struktura drave drava se razmatra preko svojih konstitutivnih elemenata, naina nastanka, promene i nestanka oblika i sistema vlasti; sastav u funkcionisanje ustavnih organa ustavno pravo ne obuhvata sve dravne organe, nego samo ustavne dravne organe, to znai da se iz ustavnog prava iskljuuju administrativni i sudski organi; osnovna naela politikog reima drave veina naela koja obrazuju politiki reim drave je konstitucionalizovana, ali nisu uvek sva ta osnovna naela konstitucionalizovana. Konstitucionalizacija tih naela ima za posledicu to se ona tada postavljaju kao materijalne granice prilikom vrenja zakonodavne vlasti i kao zapovesti koje neposredno obavezuju graane u njihovom odnosu sa dravom.

Naziv ustavnog prava - Naziv ustavno pravo, za disciplinu o ijem je predmetu bilo rei, nije opteprihvaen. Jo uvek se, premda u manjem stepenu nego ranije, koristi i naziv dravno pravo. Naziv dravno pravo, a u izvesnim zemljama i javno pravo, je stariji i obuhvata pravne propise o organizaciji i funkcionisanju dravnih organa, tj. propise o dravnoj organizaciji. Ali ovaj naziv, no pravilu, ukljuuje u ustavno pravo i opte uenje o dravi, tj. optu, pre svega, pravnu teoriju drave, nezavisno od organizacije konkretne drave. Naziv ustavno pravo je novijeg datuma i on se vezuje za pojavljivanje formalnih ustava krajem XIX i poetkom XX veka.Naziv dravno pravo stvoren je i do danas najvie je upotrebljavan u Nemakoj. On je imao za cilj da ukae ne samo na predmet te discipline, nego i da izrazi jednu politiku filozofiju o mestu i ulozi drave u istoriji drutva. Ta filozofija je najpotpunije dola do izraaja u Hegelovom uenju o dravi. A drava je, prema Hegelu, ostvarenje moralne ideje, ona je sama sebi cilj, u njoj sloboda dolazi do svog najvieg prava, tako da taj samocilj ima vie pravo od pojedinca, ija je najvia dunost da bude lan drave" (R. D. Luki). Takva drava, budui da je sutastveni duh, najvia je vlast na zemlji. Ustav, koji je za Hegela samo sistem dravnih ustanova, samo dravna organizacija je, sledstveno, delo drave i samo jedno od pravnih sredstava pomou kojih drava izraava i ostvaruje svoju apsolutnu volju. Stoga je i pravo sadrano u ustavu kao formalnom aktu dravno pravo, i to ne samo zbog toga to se ono odnosi na organizaciju drave, nego i zbog toga to ga je, kao i pravo u celini, stvorila drava, to je ono izraz dravne suverenosti.

Naziv ustavno pravo istorijski je nastao u Engleskoj, Francuskoj i SAD, kao izraz borbe za ustavnost, tj. za ograniavanje svemoi apsolutnog centra vlasti putem ustava koji nosioci vlasti nee moi samovoljno da menjaju kad i kako im se prohte. Ta borba svodila se na borbu za pisani ustav, koji e postaviti granice dravnoj vlasti i obezbediti suverenost naroda, tj. demokratski politiki reim. Ustav je, prema tome, shvatan kao izraz narodne suverenosti i njime se upravo ograniava suverenost drave, tj. dravne vlasti. Prema liberalnoj utovornoj politikoj teoriji, koja je inspirisala ovu borbu i pokret, drava nije nekakva kreacija iznad pojedinca i naroda, nju su pojedinci stvorili slobodnim, meusobnim drutvenim utovorom, kako bi im sluila u zajednikom interesu. Pojedinci i narodi prethode dravi, oni su stvorili dravu i zbog toga su od nje stariji. Pravni izraz ovakvog drutvenog ugovora, koji nastaje na osnovu suverenosti naroda, jeste ustav. Revolucionarni pisani ustavi SAD i Francuske ovakvo poreklo ustava izriito istiu u svojim preambulama. Propisi koje ovakav pravni akt sadri obrazuju ustavno pravo, a nauka koja ih prouava naziva se naukom ustavnog prava.

IZVORI USTAVNOG PRAVA

Pojam izvora prava - Termin izvor prava" koristi se da bi se oznaile tri stvari, tri razliita pojma: 1) izvor donoenja prava (fonte diproduzione) su organ ili subjekt koji su nadleni za donoenje norme; 2) izvor saznanja prava {fonte di cognizione) je akt ili dokument koji sadri pravne norme; 3) izvor nastanka prava (fonte di elaborazione) je proces stvaranja norme, kojoj pravni poredak priznaje sposobnost izvora prava. Ova tri znaenja termina izvor prava" ukazuju, u stvari, na tri obeleja forme pravnog akta. To su: donosilac akta, forma akta i postupak donoenja akta.

U pravnoj nauci postalo je klasino razlikovanje materijalnih i formalnih izvora prava. Materijalni izvori prava bile bi drutvene injenice i snage koje stvaraju pravo, zbog kojih pravo ima sadrinu kakvu ima, dok bi formalni izvori prava bili oblici u kojima se izraavaju opti pravni akti, tj. pravni akti koji sadre opte pravne norme. Samo opti pravni akti mogu biti formalni izvori prava, jer samo iz njih pravo moe izvirati" bez obzira na broj sluajeva njihove primene.

Pojedinani akti, primenom na konkretne sluajeve, prestaju da postoje u pravnom smislu, jer se njihova obaveznost, primenom na sluaj na koji se odnose, iscrpljuje.

Klasifikacija i hijerarhija izvora ustavnog prava - U sistemu vrstog ustava, organi koji mogu donositi materijalne zakone mogu biti samo oni kojima su takva ovlaenja data u ustavu ili od strane zakonodavne vlasti. Materijalni zakon je akt koji sadri optu i apstraktnu normu, dok je formalni zakon akt koji, nezavisno od karaktera norme, potie od zakonodavnog organa, tj. tela. U smislu ove razlike, sa stanovita normi koje sadri, ustav je materijalni zakon. Prema tome, svaki materijalni zakon koji je iz oblasti ustavne materije je ustav u materijalnom smislu, dok je samo onaj materijalni zakon ustav u formalnom smislu koji ima nadzakonsku pravnu snagu, jau pravnu snagu od svih drugih materijalnih zakona. Izuzetno, izvor ustavnog prava moe postati i formalni zakon koji, iako potie od zakonodavnog organa, nije materijalni zakon.Mogla bi se sainiti lista" izvora ustavnog prava:

Ustavni zakoni, tj. ustavi (federalne drave i federalnih jedinica);

Zakoni parlamenta (federalne drave, federalnihjedinica i, eventualno, autonomnih jedinica);

Delerani zakoni (zakoni iji donosilac nije parlament, doneseni na osnovu delegacije zakonodavne vlasti parlamenta);

Dekreti zakoni (akti izvrne vlasti sa zakonskom snagom);

Uredbe izvrne vlasti; Parlamentarni poslovnik; Obiaji i ustavne konvencije; Odluke ustavnih sudova.Razliiti izvori ustavnog prava meusobno su koordinirani u sistem, tako da je mogue odrediti vrednost, tj. pravnu snagu razliitih normativnih akata u njihovim meusobnim odnosima.

Ti odnosi su, no pravilu, hijerarhijski, to su odnosi nadmonosti i subordinacije, u tom smislu to jedna norma pretee nad drugom; izuzetno, to mogu biti i odnosi jednakosti (di parita), odnosi u istoj ravni, kad je doputeno da dva ili vie izvora ureuju istu materiju, s tim da jedan od njih ne pretee nad drugim (u takvim sluajevima odnosi se reguliu na naelu konkurencije ili separacije).

Ustavi mnogih zemalja predviaju da odreenu materiju moe urediti samo zakonodavac. Tada je re o zakonskim rezervatima (riserva di legge ordinaria), iz kojih je iskljuena svaka normativna aktivnost izvrne vlasti. Zakonski rezervati mogu biti apsolutni i relativni. Apsolutni su kad materije koje u njih spadaju moraju u svim vidovima biti regulisane zakonom. Relativni su kad ustav rezervie za zakon samo pravce i temelje u odnosnoj materiji, s tim to doputa da u okviru smernica sadranih u zakonu odnosna materija moe biti upotpunjena razliitim normativnim izvorima.

Uredbe izvrne vlasti i parlamentarni poslovnici ne mogu izmeniti, derogirati ili abrogirati zakone parlamenta, kako federalne, tako ni federalnih ni autonomnih jedinica. A kad je re o poslovnicima, budui da takve akte imaju svi ustavni dravni organi, poslovnici niih organa ne mogu izmeniti niti abrogirati poslovnike viih organa. Ista naela vae i za poslovnike organa federalnih i autonomnih jedinica. Meu poslovnicima, najvaniji izvor ustavnog prava je poslovnik o organizaciji i radu parlamenta.

Zakon, uredba i poslovnik preteu kao izvori ustavnog prava nad obiajem. Ipak, kad treba primeniti jednu izriitu pisanu normu koja je neodreena ili sadri praznine, radi preciziranja ili dopunjavanja takve norme, obiaj kojim se to ini dobija snagu jednaku onoj normi koju treba primeniti.

Odluke ustavnih sudova specifian su izvor ustavnog prava, jer se njima tumai, a ne stvara ustav. Ipak, one imaju snagu materijalnog zakona, poto deluju erga omnes, ali ne stvaraju ustavnu normu. Ali, poto u sistemima sa ustavnim sudstvom pod udar ocene ustavnosti dolaze svi materijalni zakoni, poto ustavni sudovi deluju, da parafraziramo Kelzena (Hans Kelzen), kao nettivni ustavotvorci", donosioci materijalnih zakona moraju voditi rauna o smislu koji je ustavni sud dao pojedinim odredbama ustava. Ukoliko ignoriu shvatanja ustavnog suda, izraena u njegovim odlukama, ti donosioci rizikuju da njihovi akti budu pred ustavnim sudom poniteni kao neustavni.

Ustavni obiaj - Obiaj pripada tipu nepisanog prava. Obiaj se formira na osnovu trajnog i jednoobraznog potovanja odreenog ponaanja, praenog ubeenjem da je to ponaanje pravno obavezno (R. Virga). Dva su konstitutivna elementa pojma obiaja: 1) spoljanji (ili materijalni) elemenat, koji se sastoji u nizu trajno i jednoobrazno ponavljanih ponaanja. Ne treba smatrati da ta trajnost mora biti apsolutna; poneki izolovani sluaj nepotovanja pravila nije smetnja formiranju obiaja; trajanje nije odredivo a priori i promenjivo je, zavisno od vrste obiaja; 2) unutranji (ili psiholoki) elemenat, koji se sastoji u rasprostranjenom ubeenju da se obiajna norma mora potovati, jer je to ponaanje pravno obavezno (opinio iuris seu necessitatis") (S. Foderaro).Oba konstitutivna elementa obiaja podvrgnuti su estokoj kritici. I dok jedni podravaju kao jedini sutinski elemenat obiaja materijalni elemenat, drugi meutim, smatraju da je jedini neophodni elemenat pojma obiaja psiholoki. Meutim, ne ini se da su ove kritike kadre da dovedu u pitanje tradicionalni pojam obiaja, koji se i danas ini najpodesnijim.

Obiaj nije autonoman izvor prava u odnosu na zakon, jer je zakon taj akt u kojem obiaj nalazi svoj obavezni oslonac. To ne znai da treba prihvatiti teoriju prema kojoj se obiaju priznaje snaga samo pod pretpostavkom da se norma pravnog poretka na njega izriito poziva (Gestattungstheorie). Dovoljno je priznavanje obiaju svojstva izvora prava opteg karaktera da obiaj ima obaveznu snagu kad mu je u odreenim pitanjima priznaje materijalni zakon.

Obiaj nije autonoman izvor prava u odnosu na zakon, jer je zakon taj akt u kojem obiaj nalazi svoj obavezni oslonac. To ne znai da treba prihvatiti teoriju prema kojoj se obiaju priznaje snaga samo pod pretpostavkom da se norma pravnog poretka na njega izriito poziva (Gestattungstheorie). Dovoljno je priznavanje obiaju svojstva izvora prava opteg karaktera da obiaj ima obaveznu snagu kad mu je u odreenim pitanjima priznaje materijalni zakon.

U teoriji ustavnog prava prihvaeno je postojanje tri tipa obiaja: 1) secundum constitutionem, koji sadri obiajne interpretativne norme (norme consuetudinarie interpretative); 2) praeter constitutionem, koji sadri obiajne introduktivne norme (norme consuetudinarie introduttive); 3) soptra constitutionem, koji su abrogativni obiaji (consuetudini abrogativi).

Ustavni obiaj secundum constitutionem tumai nejasnu ili neodreenu ustavnu normu, to ide dotle da unosi novine u odnosnu ustavnu normu, neto ega tekstualno u njoj nema. Zbog toga se i kae da taj tip ustavnog obiaja sadri interpretativnu normu. Izraavanje (dikcija) u ustavima je uopteno, esto nedovoljno precizno i nejasno. Jedan od naina otklanjanja nepreciznosti i nejasnosti ustava je formiranje ustavnog obiaja secundum constitutionem.

Ustavni obiaj praeter constitutionem nastaje u sluaju kad neko pitanje sa podruja ustavne materije nije ureeno pisanom ustavnom normom, u celini ili delimino. Zato se i kae da taj tip ustavnog obiaja sadri introduktivnu normu. Nastojei da formira skelet ustavnog ureenja, ustav ne stie da podjednako popuni sve njegove delove, tako da nuno nastaju ustavne praznine. Jedan od naina popunjavanja ovih ustavnih praznina, odnosno dopunjavanja i doregulisavanja ove materije jeste ustavni obiaj. Poto ta vrsta obiaja ide pored ustava, popunjava tekst ustava tako da ta dopuna zajedno s ustavnim tekstom ini jednu skladnu celinu, ova vrsta ustavnog obiaja naziva se obiajem praeter constitutionem.

Ustavni obiaj contra constitutionem suprotan je izriito utvrenoj pisanoj ustavnoj normi. Zato se i kae da on sadri abrogativnu normu. Kako je ustav u formalnom smislu akt najvee pravne snage, to znai da se on donosi i menja no oteanom postupku u odnosu na obini zakonodavni postupak, ustav esto ostaje due vreme na snazi, zbog ega dolazi u situaciju da delimino ili u celini postaje zastareo ili prevazien. Jedan od naina savlaivanja i otklanjanja ove svojevrsne pobune injenica protiv ustava i prilagoavanja ustava novim, izmenjenim injenicama, jeste ustavni obiaj. Poto se ovakvim tipom ustavnog obiaja menjaju ili prestaju da vae (ne u formalnom smislu) pojedine odredbe ustava, ta vrsta ustavnog obiaja naziva se obiajem contra constitutionem. U veini ustavnih poredaka u svetu ovaj tip ustavnog obiaja nije doputen.

Iako obiaji nisu u oblasti ustavnog prava sasvim potisnuti, oigledno je da je dejstvo obiaja jae u privatnom pravu, dok je od slabije vanosti na podruju javnog prava (S. Foderaro).

Posebnu vrstu nepisanih ustavnih normi ine ustavne konvencije (conventions of constitution, norme di correttezza). U odnosu na obiaje karakteriu se time to se njihovo potovanje ne iznuuje kao pravna dunost, nego kao obaveza lojalnosti, uljudnosti, korektnosti, prikladnosti, reju, kao potreba prakse. Otuda e i kod ustavnih konvencija sreu materijalni i psiholoki elemenat, s tim to se ovaj drugi predstavlja unekoliko drukije nego kod ustavnog obiaja. Kod ustavnog obiaja psiholoki elemenat se izraava kao pravna neophodnost, potreba (necessita giuridica), dok se kod ustavne konvencije on izraava kao neophodnost, potreba prakse (necessitapratica). U ustavnom pravu mnogih zemalja postoje brojni instituti, kao npr. obrazovanje kabineta, tj. vlade, koji su gotovo u celosti regulisani ustavnim konvencijama.

PRIRODA I ZNAAJ USTAVNOG PRAVA

Priroda i sadrina ustavnog prava - Ustavno pravo je pravna disciplina. Ono obuhvata ukupnost pravnih pravila (regles de droit) koja ureuju politike institucije u kojima je sedite najvie vlasti u svakoj dravi, kao i line i kolektivne slobode kojima se ograniava politika vlast. Materija koja formira predmet ustavnog prava moe se, osim pravnim putem, prouavati i drugim metodima i iz drugih uglova, na se zato ustavno pravo razlikuje od: ustavne istorije, koja prouava evoluciju ustavnih institucija; ustavne politike, koja prouava ciljeve koji se ele postii razliitim ustavnim institucijama, snage koje pokreu ustavne organe i poeljne reforme za bolje funkcionisanje sistema vlasti; ustavne sociologije, koja se bavi drutvenim pojavama i njihovim posledicama na funkcionisanje ustavnih institucija.Ostaju u okviru ustavnog prava i ine njegove posebne odeljke: teorija drave, koja se bavi iskljuivo strukturom drave, bilo uopte bilo pojedinim pozitivnim porecima; savezno u regionalno pravo, koje, u federalnim dravama i regionalnim dravama prouava strukturu i organizaciju federalnih jedinica i regiona, kao i odnose organa federalne ili regionalne drave, s jedne, i organa federalnih jedinica ili regionalnih organa, s drute strane; dravno raunovodstvo, koje se tie finansijskog funkcionisanja drave i kontrole parlamenta nad finansijskim voenjem drave; izborno politiko pravo, koje prouava izborne uslove i postupak izbora lanova parlamenta; parlamentarno pravo, koje prouava norme koje ureuju organizaciju parlamenta i unutranje funkcionisanje domova parlamenta.

Ustavno pravo moe se pojavljivati u tri oblika: 1) kao opte ustavno pravo, iji je cilj prouavanje optih ustavnih instituta, koje je iznad pozitivnog partikularizma i apsorbuje ga u sebi; 2) kao pozitivno ustavno pravo, koje se odnosi na pojedinani ustavni poredak; 3) kao uporedno ustavno pravo, koje uporeuje norme ustavnih instituta razliitih poredaka, kako bi ustanovilo slinosti i razlike.

Znaaj ustavnog prava - Ustavno pravo je fundamentalna grana unutranjeg javnog prava. To je formula koja utvruje mesto ove discipline u celini pravnog sistema. Tradicionalna razlika izmeu privatnog i javnog prava, koju je prouavao jo rimski pravnik Ulpijan (oko 170228) ostala je, uprkos svim promenama, summa divisio" u veini pravnih sistema u svetu. Ulpijan je javno pravo definisao kao pravo koje se odnosi na rimsku dravu publicum ius est quod ad statum rei romanae spectat". Sutina javnog prava je u odnosima nejednakosti koje ureuje i to se ono odnosi na samo jezgro drave, na njenu organizaciju i njene odnose sa pojedincima. Javno pravo je, prema latinskom izrazu, pravo imperium"a pravo politike moi, zapovedanja, prinude i jednostranih akata. Suprotno njemu, sutina privatnog prava je u jednakosti, u tome da se dve ili vie jednakih volja sretnu u ugovoru; njime se jednaki pojedinci dovode u vezu i meusobne odnose.Grana javnog prava, ustavno pravo, spada u unutranje, a ne u meunarodno pravo. Ovo poslednje obuhvata odnose koji nastaju izmeu drava ili, to je novija pojava, izmeu drava i meunarodnih organizacija, odnosno izmeu meunarodnih organizacija. Unutranje pravo primenjuje se u okviru drave.

Na kraju, ustavno pravo je fundamentalna grana unutranjeg javnog prava ne iz razloga svoje unutranje superiornosti, nego zbog toga to se odnosi na najvie dravne institucije: politike institucije nasuprot administrativnim institucijama.

Politike institucije obrazuju organi uobiajeno nazvani javne vlasti" (Pouvoirs public") i politiki mehanizmi. To su najvaniji organi koji donose najvanije odluke i utvruju optu politiku jedne zemlje, kao i mehanizmi pomou kojih se ovakve sutinske odluke donose: ef drave, vlada, ministri, parlament, vrhovni sud, referendum, rasputanje parlamenta i sl. U okviru javnih vlasti pravi se tradicionalna razlika na zakonodavnu, izvrnu i sudsku vlast. Kod ove poslednje postoji jedna prividna tekoa. Sudska vlast ne vri politiki izbor, ona ne donosi politike odluke, a u nekim zemljama je u organizacionom smislu (u pogledu izbora i razreenja sudija) potinjena jednoj od druge dve vlasti. Meutim, s jedne strane, u dravi stvarno postoji sudska funkcija, koja se sastoji u primeni zakona u sluaju kad se ovaj kri ili kad postoji spor o tome, a s druge, mesto koje je dodeljeno sudskoj funkciji i nezavisnost u njenom radu su merila za procenu i podelu politikih sistema.

Administrativne institucije su hijerarhijski nie u odnosu na politike institucije. One odgovaraju zadacima primene i izvravanja politikih odluka i voenju svakodnevnih poslova. Njihovu delatnost pokreu i nad njom vre kontrolu nosioci politike vlasti (gouvernants). Pravo koje prouava administrativne institucije je upravno pravo. Ovim je odreen i odnos izmeu dve najvanije grane unutranjeg javnog prava ustavnog i upravnog prava.

Ustavno pravo kao organizovana disciplina, kao nauka, danas svedoi o tome da se pod dravom vie ne moe podrazumevati samo dravni organizam, kao skup organa, nego i delovanje i uticaj graana na dravu, tj. uee graana u vrenju dravne vlasti. Ustavno pravo mora postii pomirenje izmeu slobode (graanin) i vlasti (tanije vladajuih), tako to e ostvariti umerenu vlast zasnovanu na legitimnim tenjama graana za vie slobode (ili za zatitu postojeih sloboda) i, sledstveno tome, vee blagostanje (ili zatitu postojeih uslova egzistencije). Tako se danas ustavno pravo veim svojim delom angaujeu prouavanju demokratije. Pri tom je istina da apsolutna demokratija, demokratija kao ideal, nigde nije bila ostvarena. Postoje samo stepeni u izraavanju demokratije. Vinston eril je govorio da je demokratska vladavina najgora, izuzimajui sve ostale". Ni demokratija nije, dakle, obrazac savrenstva, savren sistem vlasti. Ali, u svakom sluaju, demokratija je politiki reim u kojem se postie najvii stepen pomirenja poretka i slobode, to je uslov i cilj svake realne demokratije. Ustavno pravo treba da navodi na razmiljanja u tom pravcu, isto kao to treba da proui prepreke sa kojima se demokratija sree i skretanja kojima je ponekad podlona. U tome, kao i u irenju demokratske svesti graana, lei znaaj ustavnog prava (S. Leclercq).

NAUKA USTAVNOG PRAVA

Ustanovljavanje nauke ustavnog prava - Ustavno pravo u sadanjem obliku nije suvie stara disciplina. Ono zapoinje svoj razvoj 1834, kada je na inicijativu Gizoa (Pellegrino Rossi), na Pravnom fakultetu u Parizu bila osnovana katedra pod nazivom Ustavno pravo", sa zadatkom da organizuje akademsko prouavanje materije ustavnog ureenja. Tokom XIX veka ta disciplina imala je veoma sadrajan razvoj. Pod pritiskom realnog politikog ivota, tradicionalno shvatanje ustavnog prava bilo je preispitivano, a njegova uloga precizirana.Prema tradicionalnom shvatanju ustavnog prava, na kojem je poniklo tzv. klasino ustavno pravo, ta disciplina ograniena je na politiko ustavno pravo (droit constitutionnelpolitique), tj. na ukupnost institucija pomou kojih se ustanovljava vlast, koja se vri ili prenosi posredstvom drave (M. Prelot).

Ustavno pravo i politika nauka - Ustavno pravo je pravna disciplina, to odreuje i metod njegovog prouavanja koji je preteno pravni. Po tome se ustavno pravo razlikuje od politike nauke, iji su cilj, intelektualni postupak i metod razliiti. Kao sve druge pravne discipline, ustavno pravo obuhvata nekoliko dimenzija prouavanja svog predmeta, koje se mogu kombinovati. To su: istorijska, nacionalna, inostrana, komparativna dimenzija i, na kraju, njihova sinteza opteteorijska dimenzija, putem koje se izgrauju apstraktni pojmovi i osnovne kategorije.Politika nauka ne bavi se onim to treba da bude, to bi trebalo da bude, nego se ograniava na ono to jeste. Politika nauka je, dakle, pozitivna disciplina. Ustavno pravo je, isto tako, pozitivna disciplina, ali nema prilaz stvarnosti kakav ima politika nauka, ne prouava je kao politika nauka. Ono se bavi primenom prava, obraa panju na vladavinu prava, kako bi se ostvario to vei stepen pravde i jednakosti meu ljudima. Politika nauka ide s one strane poznavanja pravnih pravila: ona prouava kako se ispoljavaju politike pojave, koje ekonomske i socijalne snage odreuju karakter politikog reima. Kada otkrije njihove uzroke, kada utvrdi njihovo meusobno delovanje, zadatak politikologa se tu zaustavlja. Politika nauka objanjava i konstatuje. or Vedel ovako odreuje karakter politike nauke: politika nauka ima za svoj predmet fenomene vlasti. Meu tim problemima centralno, privilegisano mesto zauzima drava, ali ne i iskljuivo. Politika nauka ispituje te fenomene ne sa normativnog gledita, kao materiju pravila ponaanja, nego sa faktikog gledita".

METOD USTAVNOG PRAVA

Egzegetiki i normativni prilaz ustavnom pravu - Poto ustavno pravo prouava politike institucije u njihovom pravnom obliku, njegov metod ne moe biti druti do dogmatskopravni, dok je korienje istorijsko sociolokog metoda podesnije u radovima iz ustavne politike, ustavne istorije i ustavne sociologije, koje su sve posebne discipline u odnosu na ustavno pravo. Ipak, nauna prouavanja ustavnog prava ne mogu a da ne obrate panju na efikasnost funkcionisanja dravnih ustanova, esto podlonih uticaju organa i snaga koji nisu uoblieni u pisanom tekstu ustava (npr. uticaj politikih stranaka i sindikata na sistem vlasti).Metod zavisi od shvatanja predmeta ustavnog prava. Tumaenje pravnih normi (egzegeza) i normativni pristup bili su, logino, primenjeni u razradi klasinog shvatanja predmeta ustavnog prava.

Egzegetiki prilaz sastoji se u doslovnom objanjavanju teksta ustava od kojeg se predmet sastoji. Ograniavajui predmet ustavnog prava na sadrinu ustava, klasina doktrina se, logino, orijentisala prema egzegezi kao pretenom metodu. Ustavno pravo se otuda predstavlja komentarisanjem ustava, ono je pravno objanjavanje rei teksta ustava.

Normativni prilaz zasniva se na analizi ustavne stvarnosti jedne zemlje na osnovu prethodno postavljene idealne koncepcije, kao merila za ocenu ustavne stvarnosti. Tako se i politiki reim moe prouavati u funkciji ideala demokratije ili ideala socijalizma i slino. Normativni pristup svojstven je klasinom shvatanju predmeta ustavnog prava, koje taj predmet svodi na reim organizacije politike slobode. Normativni pristup podrazumeva procenu saglasnosti konkretnog ustavnog sistema sa prethodno odreenim idealnim ustavnim sistemom.

Socioloki i pozitivni prilaz ustavnom pravu - Iako je koristan, egzegetiki metod nije dovoljan da se razume ne samo smisao nego ni domaaj pravnih pravila. Ona se ne mogu prikazivati ,,in abstracto". Da bi se pravne pojave potpuno prikazale, nuno je pravne norme o njima smestiti u istorijsko, kulturno, ideoloko i socijalno okruenje. Bez poznavanja drutvene pozadine, teko je utvrditi pravi smisao pravne norme. Otuda ustavno pravo mora koristiti sve metode drutvenih nauka, kojima i samo pripada. Uz to, bliskost politikih fenomena nalae ustavnom pravu, moda vie nego drugim pravnim disciplinama, da se pita za uzroke i razloge pravnih pravila.Isto tako, ustavno pravo mora na prvom mestu koristiti pozitivni metod. On se sastoji u analizi posmatranih fenomena bez obaziranja na idealan model konstruisan a priori". Cilj ustavnog prava nije da otkrije da su pravila koje obuhvata u saglasnosti sa utvrenim modelom, nego sasvim jednostavno, da utvrdi zato postoje takva pravila koja ono obuhvata. Pozitivni metod je par excellence, metod egzaktnih nauka. Ali, ustavno pravo spada u drutvene nauke. Otuda je legitimno da se posle zahteva za primenom pozitivnog metoda, na drugom mestu, donese sud o kriterijumima i osnovama na kojima se reim zasniva. Uporeivanje onog to postoji i poeljnog ideala je jedan od najboljih naina kojima raspolae ljudski duh za svoje razvijanje i, eventualno, napredovanje (R. Vialle).

DIO DRUGI

FUNKCIJA I PRIRODA USTAVA

FUNKCIJA I PRIRODA USTAVA

U okviru ove teme emo obraditi pojam ustava (kako u formalnom tako i u materijalnom smislu), vrste ustava, donoenja i promjene ustava, ustavne cikluse u svijetu: predistoriju ustava, ustavnost kao konstitucionalizaciju vlasti, liberalnodemokratsku ustavnost, ustavnost racionalizovanog parlamentarizma, socijalistiku i autoritarnu ustavnost, ustavnost socijalistikih zemalja, demokratskosocijalna ustavnost i ustavnost Treeg svijeta kao i slom socijalistike ustavnosti i povratak klasinoj liberalno demokratskoj ustavnosti, te na kraju funkcije ustava.

Pojava ustava - Ideja ustava potie iz tri izvora. Prvi je postojanje glavnog, svetovnog vieg zakona. Nekada je suveren vladao no svojoj volji ili, to je u osnovi isto, putem boijeg prava. Njegova se vlast mogla ograniiti i on postaviti na svoje mesto samo u ime zakona koji bi bio iznad njega. Drugi izvor su lina prava. Nekada su pojedinci uivali privilegije ili trpeli odricanja no milosti jaih i volji boijoj. Kada su se ljudi oslobodili svevlasti svojih vladara, prava koja su od njih otrgli trebalo je zatititi, kako bi ona trajno postala njihova svojina. Trei izvor je povelja (charter), pisani dokument. Ustav nije nita drugo do vii i glavni zakon o dravnoj vlasti, kojim se tite prava i slobode pojedinaca, izloen u pisanoj formi (VValton N. Hamilton).

Pojavu ustava obeleavaju prvi pisani i sveani tekstovi kojima se poela ograniavati dotle neograniena dravna vlast, odnosno organ koji je tu vlast oliavao. Svrha tih tekstova bila je trojaka: prvo, da utvrde prava i slobode bilo za odreene stalee plemstva bilo za sve ljude (ljudske slobode i prava), koje e monarh, kao dotad neogranieni vladalac, potovati; drugo, da zajeme prava i povlastice parlamenta, kao i da omogue izvesnim drutvenim grupama, koje su dotle bile iskljuene iz vrenja dravne vlasti da preko svojih predstavnika uestvuju u njenom vrenju; tree, da poboljaju vrenje dravne vlasti, obezbeenjem nove i punije osnove legitimnosti drave.

Pojam ustava - Ustav se odreuje u materijalnom i u formalnom smislu. To je normativni pojam ustava, koji polazi od toga da je ustav skup normi. Pod ustavom u materijalnom smislu (u irem smislu) podrazumeva se skup normi (pravila) kojima se ureuju osnovi drutvene organizacije u jednoj politikoj zajednici, nain vrenja dravne vlasti u njoj, kao i granice dravne vlasti. Takve granice su slobode i prava pojedinaca i kolektiviteta. Ustav, dakle, obuhvata norme kojima se ureuju odnosi izmeu pojedinca i drave i izmeu dravnih vlasti meusobno. Pod ustavom u formalnom smislu (u uem smislu) podrazumeva se formalni, pisani opti pravni akt najjae pravne snage. Kako se u razvijenoj dravi drutveni odnosi u pravnom obliku ureuju zakonima, kojih ima mnogo, a ustav je samo jedan, za pisani ustav se jo i kae da je osnovni zakon, ime se ukazuje i na njegovu nadzakonsku pravnu snagu.

Pojmove ustava u materijalnom i ustava u formalnom smislu ne treba bukvalno shvatiti. U zemljama u kojima ne postoji ustav u formalnom smislu postoje pisani propisi koji su u materijalnom smislu od ustavnog znaaja. Takvi su, na primer, Zakon o pravima od 1689. ili Zakon o Parlamentu od 1911. i od 1949. u Velikoj Britaniji. Zemlje koje nemaju formalni, imaju materijalni ustav. S druge strane, ustav u formalnom smislu, no prirodi stvari, ne moe obuhvatiti sva pravila koja se tiu drutvene organizacije, dravne organizacije i sloboda i prava pojedinaca i kolektiviteta. Na primer, pravila o izboru narodnih predstavnika u parlament u veini zemalja sa ustavom u formalnom smislu ustanovljavaju se obinim zakonom. A to znai da zemlje koje imaju formalni, imaju i materijalni ustav.

Kao iri pojam, ustav u materijalnom smislu obuhvata ustav u formalnom smislu. Nerealno je oekivati da jedan pisani akt obuhvati sve norme sa podruja ustavne materije. Pored pisanog ustava, ustavna materija ureuje se i zakonima i mnotvom obiajnih pravila koji omoguuju prilagoavanje ustava promenjivim drutvenim uslovima. Zakone i obiajna pravila lake je promeniti od formalnog ustava, ime se smanjuju potrebe za formalnim promenama ustava, a time i politike napetosti koje menjanje ustava u formalnom smislu povlai za sobom.

Pored normativnog, u upotrebi je i politiki pojam ustava. U politikom smislu ustav postoji kad je onemoguena subjektivnost, samovolja i zloupotreba nosilaca dravne vlasti. Ustav je akt institucionalizacije i objektivizacije vrenja dravne vlasti. Njime se kao najvia volja u dravi uspostavlja apstraktna volja objektivnog prava, a iskljuuje kao najvia volja lina volja vladajuih.

Prema Karlu Fridrihu (Carl J. Friedrich), jedna zemlja ima ustav u politikom smislu ukoliko je u njoj delotvorno ograniena dravna vlast. Ustav u politikom smislu je politiki proces delotvornog ogranienja dravne vlasti. Postojanje pisanog ustava nije garantija postojanja ustava kao politikog procesa delotvornog ogranienja dravne vlasti. Zbog toga Karl Fridrih govori o konstitucionalizovanim i nekonstitucionalizovanim ustavima. Proces delotvornog ogranienja dravne vlasti kristalie se u manje vie poznatim pojmovima kakvi su zakonodavna, izvrna u sudska vlast", prava federalnih jedinica", zakonom propisani postupak"sloboda ioeopa" i sl. To su pojmovimodeli koji postaju simboli ustavnog poretka u kojem je ustav politika snaga. Oni su sastavni delovi celokupnog sindromaustavnosti"\ bez kojeg nema ustava kao politikog procesa.

Pokazatelji sindroma ustavnosti" su funkcionalna podela vlasti, kao protivtea apsolutizmu, koji znai koncentraciju vlasti, uspostavljanje i garantovanje ljudskih prava, federalizam i teritorijalna podela vlasti, lokalna samouprava, sudska kontrola uprave. Pod funkcionalnom podelom vlasti Fridrih podrazumeva preciznu, pravom sprovedenu podelu ovlaenja za stvaranje, izvravanje i primenjivanje prava, kao i za reavanje sporova koji nastanu u vezi sa tumaenjem pravila o takvoj podeli. A poto se ta pravila moraju propisivati, to je i postojanje posebne vlasti donoenja i promene ustava sastavni deo celokupnog sindroma ustavnosti".

Na raskoraku izmeu stvarnog i normativnog, u smislu pisanog ustava, nastao je socioloki pojam ustava. Najpoznatiji pobornik takvog shvatanja ustava bio je Ferdinand Lasal (Ferdinard Lassalle). On razlikuje stvarni od pisanog ustava. Stvarni ustav su realni, faktiki odnosi sila koji postoje u jednom drutvu. Za razliku od stvarnog, Lasal pisani ustav naziva listom hartije. Stvarne ustave imala je svaka zemlja u svako doba istom onom nunou kojom svako telo ima dobru ili ravu konstituciju.

Materija (sadrina) ustava (materia constitutionis) - Ustav se odnosi na dve vrste pitanja. Prva grupa pitanja vezuje se za dravnu vlast, a druga za drutvo i njegove pripadnike, graane. Obe grupe pitanja ine tzv. ustavnu materiju, sadrinu ustava. Grupa pitanja vezana za dravnu vlast obuhvata razliite naine formiranja vlasti (izbor, postavljenje), podelu vlasti na razliite dravne organe, odnose izmeu dravnih organa, akte koje oni donose.Prema prvoj grupi shvatanja, materiju ustava ini organizacija i funkcionisanje dravnih organa, kao i granice dravnoj vlasti koje se uspostavljaju ljudskim slobodama i pravima. Kako je organizacija i funkcionisanje dravnih organa prostrano podruje odnosa, pojedini autori suavaju materiju ustava na organizaciju i funkcionisanje najviih dravnih organa. Drugo gledite materiju ustava vezuje za stvaranje prava u jednoj zemlji, znai optih pravnih normi, posebno zakona. Konkretnije odreeno, tu materiju ini oznaavanje zakonodavnog organa, zakonodavnog postupka, a u izvesnoj meri i sadrine buduih zakona. Ustav obuhvata norme kojima se ureuju ova pitanja, na je zbog toga on neophodna logika pretpostavka postojanja celokupnog pravnog poretka. Prema treoj grupi shvatanja, materiju ustava ini podruje organizacije i rada politikih inilaca i institucija, tj. proces vrenja vlasti. Konkretnije kazano, materija ustava svodi se na odnose izmeu nosilaca vlasti i onih nad kojima se vri vlast, kao i na meudelovanje nosilaca vlasti prilikom stvaranja dravne volje. Posebno, etvrto shvatanje materije ustava, istiu pristalice politikog pojma ustava, ustava kao politikog procesa ogranienja dravne vlasti. Oni smatraju da materiju ustava ini sistem stvarnog ogranienja politike, odnosno dravne vlasti. Sve to nije vezano za takva ogranienja nije ustavna materija nego je zakonska materija koja se ureuje zakonima.

Struktura i sistematika ustava - Posle nepisanog, obiajnog ustava, preovlaujui oblik izraavanja ustava jedne zemlje postaje pisani ustav. Pisani ustav je pravni akt, znai u njemu preovlauje normativni govor i nain izraavanja. On se sastoji od pravnih normi, ija je sadrinska osobenost u podruju odnosa koji se ustavnim normama ureuju, a formalna osobenost u stepenu pravne snage (najvea pravna snaga). Stoga je udarni i osnovni deo u ustavu onaj koji se sastoji od pravnih normi (normativni deo), bez kojeg ustav nije ustav, bez kojeg nema ustava.Pravne norme se formuliu u lanovima ili paragrafima. U lanu se, no pravilu, ureuje jedno konkretno pitanje s podruja ustavne materije na apstraktan i naelan nain, kako prilii ustavnom normiranju. Ako se to pitanje ureuje iz razliitih uglova ili se sadrinski ralanjuje, lan obuhvata stavove. Svaki stav je posebna norma. lan u kojem se neto nabraja, no pravilu, poslovi u nadlenosti dravnog organa, ili politikoteritorijalne jedinice ili naini (modaliteti) ureivanja jedne pojave ili jednog odnosa deli se na take. Taka se od stava razlikuje po tome to ona, po pravilu, sledi posle interpunkcijskog znaka dve take, dok stav sledi posle take, kao nov red. To znai da taka nikada ne poinje, kao stav, velikim slovom, nego naprotiv malim slovom. Taka se prepoznaje i no tome to ispred nje dolazi crtica (diviz), kao interpunkcijski znak.

lanovi se po tematskoj srodnosti grupiu u odeljke ili u glave, kao jedinice sistematizacije ustava. Za razliku od lana koji ureuje jedno posebno pitanje, odeljak ili glava obuhvataju lanove kojima se ureuju pitanja iz istog podruja odnosa. Ovde je izuzetak stari Ustav SAD. On ima svega sedam lanova, koji su obeleeni rimskim brojevima. Ali, za bar prva etiri njegova lana je jasno da su to u sutini odeljci ili glave u kojima su ureena pitanja sa istog podruja drutvenih odnosa koje ini materiju ustava. Ti lanovi su podeljeni na odseke, to je opet posebnost amerikog ustava, a ti odseci bi bili najvie nalik lanovima u smislu uobiajene ustavnopravne tehnike. Za razliku od lanova koji, no pravilu, nemaju poseban naslov (retki su u svetu ustavi koji pored lana imaju ispisani i rubrum, tj. naziv instituta koji se ureuje odnosnim lanom), glave i odeljci imaju, no pravilu, posebne naslove.

S obzirom na znaaj ustava kao pravnog akta, u njemu, no pravilu, postoji jedan tekst koji prethodi normama, koji nije stilizovan u obliku lanova i u kojem je dikcija slobodnija, vie oratorska i sveana. Taj deo prethodi naslovu ustava (Ustav SR Jutoslavije, Ustav Republike Srbije, Ustav Republike Crne Gore, Ustav Republike Slovenije, Ustav Republike Makedonije) ili sledi ispod naslova ustava, a prethodi normama ustava (Ustav SAD, Ustav vajcarske, Ustav Republike Francuske, Ustav eke Republike, Ustav Rusije). U prvom sluaju on nije sastavni deo ustava, dok u drugom jeste. Taj deo najee nosi naziv preambula". Preambula je, kako joj i ime kazuje, predgovor za ustav, uvod u ustav.

Osnovni pravni problem u vezi s preambulom ustava je da li je ona puka politika deklaracija ili je pravna norma. U prvom sluaju, ona nije pravno obavezna, u drugom, jeste. Optevaei odgovor nije mogue dati. Ali, ako preambula ne propisuje nikakvo pravilo ponaanja, ona nije pravna norma, znai nema ni pravu obaveznost. Ona je, svakako, u tom sluaju, od pomoi u utvrivanju smisla pravnih normi, tj. u njihovom tumaenju, kao i u popunjavanju ustavnih praznina, ali ona sama nije ustavni propis. Sasvim je jasno da ustavni propis ne moe biti preambula koja prethodi naslovu ustava, koja ni fiziki nije sastavni deo ustava.

Uobiajena sadrina preambule je utvrivanje motiva za donoenje ustava, ciljeva novog ustavnog ureenja, izlaganje osnovnih politikih akcenata iz istorijske prolosti zemlje, utvrivanje naela na kojima se zasniva celo ustavno ureenje, navoenje donosioca ustava i sl. Ilustrativan je primer preambule najstarijeg ustava na svetu, Ustava SAD od 1787, koja glasi: Mi, narod Sjedinjenih Drava, imajui za cilj da obrazujemo savreniji savez, uvedemo pravdu, osiguramo unutranji mir, postaramo se za zajedniku odbranu, unapredimo opte blagostanje i obezbedimo blagodeti slobode sebi samima i svom potomstvu, tvrujemo ovaj ustav za Sjedinjene Drave Amerike."

Ustavi koji se menjaju putem ustavnih amandmana obuhvataju i ustavne amandmane, iako se oni donose posle ustava, kao svoj sastavni deo. Ustavni amandmani se dodaju na kraju ustava, kao njegovo produenje, umesto da se kao izmene i dopune ustava unose u ustavni tekst i time menja prvobitni tekst ustava. To znai da ustavni amandmani moraju koncepcijski i logiki biti u skladu sa ustavnim sistemom utvrenim prvobitnim tekstom ustava. Oni su vie akti razvijanja, poboljanja i dopune naela i institucija sadranih u osnovnom tekstu ustava, nego akti promene tih naela i institucija ili uvoenja novih.

Ustavni amandman ima snagu ustava, jer je to akt vlasti koja je u ustavu oznaena kao ustavotvorna vlast. Amandmani su zajedno s osnovnim tekstom ustava pozitivni ustav. Najprikladnije pojmu ustavnog amandmana je da bude ista dopuna, tj. da ustavna odredba koju unosi amandman u ustav sadrinski ne stoji ni u kakvoj vezi sa postojeim ustavnim tekstom, u tom smislu to se njome ureuje neto to dotad, odredbama postojeeg ustava, uopte nije bilo ureivano. Smisao ustavnih amandmana je da obezbede dugovenost ustavu, umesto njegovo zamenjivanje novim ustavom. U prirodi ustavnog amandmana je da razrauje i dopunjuje ustav, da ga dopisuje, a ne da ga menja. Zato se u tekstu ustavnog amandmana, no pravilu, i ne govori o tome ta se u prvobitnom tekstu ustava menja ili ta prestaje da vai. Takav je sluaj sa ustavnim amandmanima na Ustav SAD od 1787 (premda se u amandmanu XXI kae da se ukida amandman XVIII). Ako je isti odnos ili pitanje ustavni amandman uredio drukije od prvobitnog teksta ustava, onda vai interpretativno pravilo lex posterior derogat priori, dakle vai reenje iz ustavnog amandmana kao kasnijeg ustavnog ropisa, poto je re o odnosu stare i nove ustavne odredbe.

Ukoliko se ustavnim amandmanima menja prvobitni tekst ustava, tavie, uvode i elementi novog i drukijeg ustavnog sistema od onog utvrenog u prvobitnom tekstu ustava, u ustavnim amandmanima se izriito navodi koja se odredba iz prvobitnog teksta ustava menja ili dopunjuje. Tada su to ustavni amandmani samo po imenu, a ne i u sutini. Takav je sluaj bio s mnogim amandmanima na Ustav SFRJ od 1963. i Ustav SFRJ od 1974, kada se preteralo kako sa brojem amandmana (na Ustav SFRJ od 1963. doneseno je 42, a na Ustav SFRJ od 1974. doneseno je 48 amandmana), tako i sa njihovom sadrinom, u smislu udaljavanja tim amandmanima od koncepcije i logike osnovnog teksta ustava. U tim amandmanima se izriito navodilo koje se odredbe prvobitnog teksta ustava zamenjuju, a koje dopunjuju. Kako su promene bile tolike da su dovele u pitanje konzistentnost teksta ustava, amandman XLII od 1971. na Ustav SFRJ od 1963. sadrao jeu taki 2. sledeu, jedinstvenu odredbu: Odredbe Ustava SFR1 koje nisu zamenjene odnosno ukinute ustavnim amandmanima XX do XLI tumae se i primenjuju u skladu s tim amandmanima."

Retki su ustavi koji pod istim naslovom ustav" obuhvataju dva akta, pogotovo ako izmeu njih postoji vremenski diskontinuitet. Primer takvog ustava je Montanjarski ustav Republike Francuske od 1793, koji obuhvata Deklaraciju prava oveka i graanina i Ustavni zakon Republike. Da je re o dva akta vidi se i no tome to svaki od njih ima svoju sopstvenu numeraciju lanova. Deklaracija Montanjarskog ustava ostala je uvena no svom lanu 28, koji glasi: Narod uvek ima pravo da popravlja, preinauje i menja svoj ustav. Jedna generacija na moe potinjavati svojim zakonima budue generacije." Ustav RSFSR od 10. jula 1918. inkorporie u svoj prvi deo Deklaraciju prava radnog i eksploatisanog naroda od 12. januara 1918, a Ustav Republike Francuske od 1958. u preambuli proglaava privrenost francuskog naroda pravima oveka i naelima narodne suverenosti kako su bila utvrena Deklaracijom od 1789, potvrenom i dopunjenom Preambulom Ustava od 1946".

Svojstva ustava - Ustav u formalnom smislu ima jedan par pravnih i jedan par nepravnih svojstava. Pravna svojstva ustava su da je osnovni zakon i da je najvii opti pravni akt. Nepravna svojstva ustava su da je ideoloko politiki i programsko deklarativni akt.Ustav je kao svaki zakon sastavljen od optih pravnih pravila, ali je, ipak, osnovni zakon. Ustav je osnovni zakon u sledea etiri osnovna znaenja: to je akt koji je doneo poseban ustavotvorni organ ili obian zakonodavni organ, ali no postupku teem od obinog zakonodavnog postupka; to je akt kojim se predviaju zakonodavni organ i zakonodavni postupak; to je akt koji sadri osnovnija (apstraktnija, naelnija) pravna pravila od onih koja sadri zakon; to je opti pravni akt, tj. zakon koji obuhvata najiru materiju pravnog normiranja (materia constitutionis).

Ustav je najvii opti pravni akt, jer iz njega proizlazi pravni sistem zemlje u celosti i to uslovljava vaenje svih drugih propisa. On stoji na vrhu piramide optih pravnih akata. Ustav to svojstvo ima zato to je izraz i delo pravno suverene vlasti. Njegov donosilac je pravno suveren, pravno slobodan, nevezan pravom. To je ustavotvorna vlast, koja je originerna i pravom neograniena vlast, u tom smislu to nije obavezna da se povinuje nikakvim ranijim vaeim, ranije donesenim normama, na bile one i ustavnog karaktera. Ustavom otpoinje stvaranje prava, a posle ustava, pravo koje se donosi mora biti u saglasnosti sa ustavom a ono ve donoseno mora se sa njim usaglasiti.

Jaa pravna snaga ustava u odnosu na zakone ogleda se u aktivnom i u pasivnom smislu. U aktivnom smislu, kao svojstvo ustava da uspostavi poredak ustavnih normi, da im odredi pravnu snagu, a u pasivnom smislu kao svojstvo nepovredivosti (imunosti) ustava u odnosu na norme nieg stepena, koje ga ne mogu izmeniti niti ukinuti (Crisafuli).

Dravna vlast koja stvara ustav je, prema opatu Sjejesu (Emmanuel Joseph Sieyes), ustavnom ideologu francuske revolucije, ustanovljavajua vlast, dok su sve druge dravne vlasti ustanovljene ustavom. Ustav je jedini pravni akt koji odreuje vlastitu pravnu snagu, ali on odreuje pravnu snagu i drugih optih pravnih akata. Najjaa pravna snaga ustava ima i svoju sankciju, koja se sastoji u mehanizmu za liavanje pravne snage onih pravnih akata koji nisu saglasni sa ustavom. U teoriji, ali i u praksi, postoji shvatanje da su sudovi, no prirodi sudske funkcije, duni da odbiju primenu zakona nesaglasnih sa ustavom prilikom reavanja konkretnih sudskih sporova, i u sluajevima kad ih ustav na tako neto izriito ne ovlauje. Tako neto ne mogu initi samo ako im je ustavom izriito zabranjeno.

U veini zemalja najjaa pravna snaga ustava sankcionisana je tako to je ocena ustavnosti propisa institucionalizovana izriitim ustavnim odredbama. Ona se pri tom vri ili kao ocena ustavnosti propisa u apstraktnom sporu, u sporu izmeu normi nezavisno od konkretnog sudskog spora, od strane posebnih ustavnih sudova (Austrija, Italija, Nemaka, panija), ili od strane posebnih nesudskih dravnih organa (Ustavni savet u Petoj francuskoj republici), ili kao ocena ustavnosti propisa u konkretnom sporu, u vezi a konkretnim sudskim sporom, od strane redovnih sudova (SAD, vajcarska, Kanada, Australija).

Nepravna svojstva ustava utoliko su izraenija ukoliko se ustav no osnovnoj zamisli i sadrini svojih odredaba udaljuje od pravnog akta. Ustav je upravo zbog karaktera ustavne materije (sadrine), podloan uticajima filozofskih miljenja i politikih teorija i ideologija. Zbog toga, premda je ustav preteno pravni akt, on je istovremeno i ideoloko politiki akt, poto su reenja data u ustavnim normama esto inspirisana razliitim teorijama o ulozi drave u drutvu, o odnosu pojedinca prema dravi i kolektivu, o broju i meusobnim odnosima pojedinih funkcija dravne vlasti i sl. Nije redak sluaj da teorijske stavove koji su posluili kao inspiracija za norme ustava, ustavi sadre u sopstvenom tekstu, posebno ustavi koji imaju preambulu, ija je svrha da bude uvod u ustav, tj. u normativni tekst ustava.

Sa svojstvom ustava kao ideoloko politikog akta u tesnoj vezi je svojstvo ustava kao programsko deklarativnog akta. Premda je ustav u osnovi pozitivnopravni tekst kojim se propisuje sadanje ustavno ureenje, on je zbog toga to se od njega oekuje da vai dugo u budunosti, esto iznad stvarnih mogunosti datog drutva, pa je u tom smislu, pored vaee norme, ustav i program za budunost. Kao svaki program, i program u ustavu je skup odreenih zahteva ijem ostvarivanju treba teiti u budunosti.

Nisu retki sluajevi da ustavi u sopstvenom tekstu odreuju krajnje ciljeve ustavnog ureenja koje utvruju i da potom na osnovu obeleja tog ureenja predstavljaju razvoj drave i drutva odnosne zemlje u budunosti. Takvim odredbama najee je mesto u preambuli ustava.

U teoriji se pravi razlika izmeu ustava bilansa i ustava programa. Prvi su okrenuti sadanjosti i imaju za cilj da pravno uoblie postojeu realnost, dok drugi tee promeni realnosti, odreuju ciljeve koje treba dostii, kao i instrumente pogodne za postizanje tih ciljeva (kao primer takvog ustava pominje sa Ustav Republike Italije od 1947).

VRSTE USTAVA

Klasine podele ustava - U teoriji postoje klasine i moderne podele ustava. Klasine podele ustava izvedene su prema formalnim merilima. Takve su podele ustava na pisane i nepisane, kodifikovane i nekodifikovane i vrste i meke. Njihov tvorac je, uglavnom, britanski konstitucionalista Dems Brajs (James Vguse). U klasine podele ustava spada i podela ustava prema donosiocu.Pisani su ustavi oni koji itavu materiju izlau u pisanom obliku. Takvi su, po pravilu, ustavi u formalnom smislu. Nepisani, ili obiajni, ili istorijski ustavi su sastavljeni od ustavnih obiaja, poto pravila koja ih ine nisu izraena u pisanom obliku. To su ustavi u materijalnom smislu. U daleko najveem broju zemalja u svetu najvanije materijalne ustavne norme su u pisanom obliku. Meutim, danas nema zemlje u svetu koja bi u celosti imala pisani ustav, kao ni obrnuto, nema zemlje koja bi u celosti imala nepisani ustav.

Kodifikovani ustavi su formalni ustavi izraeni u jednom aktu, dok su nekodifikovani ustavi izraeni u nekoliko akata. U istoriji najpoznatiji primer nekodifikovanog ustava bio je ustav Tree francuske republike od 1875, dok danas takvo svojstvo ima ustav Izraela.

Ustavi se dele na vrste (rigid) i meke (flexible) prema pravnim reimima (Brajs je za vrste ustave upotrebljavao jo i izraze stationary solid, a za meke moving k fluid) za njihove promene. Ukoliko se mogu promeniti putem obinih zakona, ustavi su meki, a ako je za njihovu promenu potreban poseban postupak, tei od obinog zakonodavnog, ustavi su vrsti. Nepisani ustavi su meki ustavi, ali nisu svi pisani ustavi vrsti ustavi. Ustav Singapura je pisan, ali mek, a ustavi australijskih federalnih jedinica su isto tako pisani ali uglavnom meki (Hood Phillips).

Kod vrstih ustava poseban revizioni postupak obuhvata sloenije uslove za pokretanje postupka za promenu ustava (ne jedan nego znatno vie poslanika, a ukoliko je re o obliku narodne inicijative onda nekoliko hiljada nosilaca birakog prava vie u odnosu na broj potreban za zakonodavnu inicijativu) i tee uslove za usvajanje akta o promeni (kvalifikovana veina u zakonodavnom telu, poseban kvorum prisutnih, odluka posebne ustavotvorne skuptine, obavezno iznoenje odluke na narodno glasanje referendum).

Premda se formalno moe govoriti samo o pisanom ustavu kao o vrstom ustavu, u sutini i meki i nepisani ustavi prave razliku izmeu obinih i ustavnih pravila (normi) od kojih se sastoje. Formalno se meki ustavi odreuju kao akti iji se postuttak promene ne razlikuje od postupka promene obinih zakona, na otuda, formalno, nema posebne suprematije ustavnih normi u odnosu na obine zakonske norme. Meutim, ak i u mekim ustavima uvek postoji razlika u vrednosti i znaaju normi koje sadre, koja odgovara razlici izmeu obinih zakona i ustava. Promenom normi koje imaju ustavni karakter u mekom ustavu menjaju se sutinski ustavne norme, koje se od drugih normi mekog ustava razlikuju ne prema formi kojom su zaodenute nego prema svojoj materijalnoj sadrini.

Drugim reima, podela ustava na vrste i meke relativnog je karaktera, poto u svakom ustavu postoji materijalna superiornost u sutini ustavnih pravila, koja proizlaze iz injenice da se pravni poredak svake zemlje zasniva na ustavu, koji je izvor svake pravne aktivnosti u dravi, iz kojeg vuku svoju pravnu valjanost svi pravni propisi u zemlji.

S tim u vezi, u teoriji se govori o razlici izmeu sutinske vrstine (rigidita sostanziale) ustava, svojstvene svakom ustavnom poretku, koja podrazumeva da se njegovi osnovni principi mogu promeniti samo revolucionarnim putem i formalne vrstine (rigidita formate) ustava, koja doputa ustavne promene samo ako se vre no oteanom postupku u odnosu na obian zakonodavni postupak, to je jemstvo ouvanja osnovnih principa odnosnog ustavnog poretka (Lavagna).

Stepen vrstine ustava ne koincidira u stvarnosti sa stabilnou (trajnou) ustava. Otean postupak za promenu ustava nee no sebi u stvarnosti uiniti retkim promene ustava, kao to ni postojanje slabijih prepreka ustavnim promenama, odnosno nepostojanje ikakvih prepreka ustavnim promenama, u sluaju mekog ustava, nee u stvarnosti no sebi dovesti do estih promena ustava. To je zbog toga to stvarne promene ustava ne zavise samo od pravnog postupka za promene ustava nego i od mnogobrojnih politikih i sociolokih inilaca, kao i od osetljivosti naroda u odreenom istorijskom trenutku.

Zapaeno je jo kako je mnogo tee promeniti nepisani ustav koji se zasniva na ukorenjenim ustavnim obiajima nego formalno vrsti ustav. To je zbog toga to se ustavni obiaj formira u duem vremenskom periodu. Nije dovoljno nekoliko meseci da se promeni takav obiajni ustav koliko je potrebno za pisani ustav, poto je za promenu obiaja potrebno stalno ponavljanje u duem vremenskom periodu, kako bi jedno ponaanje bilo shvaeno kao pravno obavezujue (Mazzoni Honorati).

Nisu retki ustavi koji ograniavaju mogunosti za svoju promenu. Ta ogranienja mogu biti dvojaka, s obzirom na vreme i s obzirom na predmet. S obzirom na vreme, tako to se zabranjuje svaka promena ustava pre isteka dueg ili kraeg vremenskog perioda (Ustav Francuske od 1791. zabranjivao je svoju promenu pre isteka deset godina) ili to se zabranjuje promena ustava u posebnim vremenima u kojima se nalazi zemlja (Ustav panije od 1978. zabranjuje promenu ustava za vreme rata). S obzirom na predmet, tako to se zabranjuje promena odreenih ustavnih institucija ili ustavnih odredaba (savremeni Ustav Republike Italije od 1947. i Ustav Republike Francuske od 1958. iskljuuju mogunost promene republikanskog oblika vladavine). Pravna teorija je jedinstvena u oceni da su ovakve odredbe bez pravnog dejstva, poto svi ustavotvorci imaju isti rang, odnosno poto je svakom od njih ustavotvorna vlast pravno neograniena (neuslovljena). Stoga je karakter ovakvih odredaba isto platonski jer nad ustavotvornim organima ne postoji nikakva via vlast koja bi ih mogla spreiti u potpunoj promeni ustava" (S. Jovanovi).

Moderne podele ustava - Najoriginalnije modernije podele ustava su one koje su izvedene prema tzv. ontolokom merilu, tj. prema odnosu ustava i drutvene stvarnosti. U teoriji tvorac takvih podela je Karl Leventajn. On, prema tom merilu, deli ustave na normativne, nominalne i na semantike. Normativni ustavi polaze od konkretne drutvene stvarnosti, oni se prave no meri konkretnog drutva, na se zbog toga u tom drutvu i ostvaruju. Tu se drutvena stvarnost i ustav podudaraju. Takvi su ustavi autohtoni. Nominalni ustavi su to samo no imenu, a ne i u stvarnosti. To su ustavi pravljeni za neku drugu stvarnost, realno postojeu ili imaginarnu, s kojom se ne podudara stvarnost drutva u kojoj oni treba da vae. Nominalni ustavi su pravno vaei, ali se ne ostvaruju, jer je kod njih drutvena stvarnost u raskoraku sa njima. To nisu ustavi prilagoeni narodu za koji su doneseni, nego ustavi kojima se narod mora prilagoavati. Takvi su ustavi alohtoni. Semantiki ustavi su sa ontolokog stanovita normativni ustavi. Oni se ostvaruju u drutvenom ivotu, ali ne doputaju nikakvu sopstvenu, na time ni drutvenu promenu, promenu politike vlasti. Oni konzerviraju postojeu vlast. Ova trea vrsta ustava ne pridrava se dosledno ontolokog merila kao prethodne dve, ime naputa jedinstveno merilo deobe. U odnosu na prethodne dve, ona je dobijena drukijim merilom deobe, to je u logici neodrivo. Zbog toga Leventajnova podela ustava prema ontolokom merilu podlee kritici.DONOENJE I PROMENA USTAVA

Donoenje ustava - Dravna vlast koja donosi ustav zove se ustavotvorna vlast, dok se dravna vlast koja menja vaei ustav zove reviziona vlast. Obe su podvrste zakonodavne (normativne) vlasti. Danas se u veini ustava ne pravi razlika izmeu ustavotvorne i revizione vlasti (klasini suprotni primer je vajcarska, a noviji Ustav Butarske od 1991), u tom smislu to se od strane istog organa (istih organa) i no istom postupku kako donosi nov, tako i menja vaei ustav. Toj grupi ustava pripada i Ustav Republike Srbije od 2006.Ustavotvorna vlast je originerna i neograniena vlast, u tom smislu to nema pravila (normi) koja postoje pre nje i koja bi je obavezivala.

Zato se ona i zove ustanovljavajua vlast, dok se vlasti koje je ona ustanovila nazivaju ustanovljenim vlastima. U stvari, ovaj zakljuak odnosi se na, kako ga naziva Pijetro Virga, originerni drutveni utovor kojim se stvara drava ili, jednostavnije reeno, na prvi ustav.

Reeno je da je ustavotvorna vlast ona koja ustanovljava novi ustavni poredak. Reviziona vlast menja ve ustanovljeni ustavni poredak, no ijem revizionom postupku i postupa. Postoje autori (Mortati) koji smatraju da se reviziona vlast, budui da je izvedena iz ustavotvorne vlasti, mora kretati u ustavnim granicama kad je re o osnovnim naelima koja se odnose na oblik drave, jer bi se ova mogla promeniti samo potpuno novim ustavom ili samo faktikim revolucionarnim putem.

Procedura donoenja novog ustava treba da bude takva da, s jedne strane, potuje stabilnost vaeeg ustavnog poretka a, s druge, da omogui prilagoavanje ustava, bez preteranih tekoa, drutvenim promenama, u sluajevima kada je to neophodno.

Promena (revizija) ustava - Vlast promene vaeeg ustava najee se dodeljuje zakonodavcu. Ali, kad menja vaei ustav zakonodavac ne postupa no obinom zakonodavnom, nego no posebnom postupku, teem od zakonodavnog postupka. Uz to, mogue je da promena izglasana u parlamentu postane konana tek poto od strane graana bude potvrena na referendumu.Referendum u revizionom postupku moe biti obavezna faza, bez koje nema promene ustava. Takav primer prua Ustav Republike Srbije od 2006, jer se u njemu navedene odredbe ne mogu promeniti bez ustavotvornog referenduma. Ali, referendum moe u revizionom postupku biti samo mogunost, to znai da je promena ustava mogua i bez referenduma. Takav primer prua Ustav Republike Italije od 1947 (referendum sospensivo).

Ukoliko se kao mjerilo uzme osobenost organa koji vri revizionu vlast, razliite postupke revizije onda moemo svrstati tu reviziju u sedam grupa i to:

1. O reviziji odluuje obian zakonodavni organ, no uobiajenom zakonodavnom postupku (obeleje mekog ustava), ali uz obavezu traenja prethodnog miljenja, koje nije obavezujue, od drugog organa (sluaj Italije, na osnovu Zakona od 1928, kojim je uvedena kategorija ustavnih zakona).

2. O reviziji odluuje obian zakonodavni organ u dva uzastopna glasanja preduzetim u vremenskom razmaku esto unapred odreenom (Ustav Republike Francuske od 1946. i Ustav Republike Italije od 1947, pri emu oba zahtevaju minimalni razmak od tri meseca izmeu prvog i drugog glasanja).

3. O reviziji odluuje obian zakonodavni organ u dve uzastopne legislature (saziva). U takvim sluajevima izbor parlamenta koji treba da donese odluku o reviziji ustava dobija znaenje referenduma (Ustav vedske od 1809, Ustav Norveke od 1814, Ustav Belgije od 1831, Ustav Holandije od 1877, Ustav Kraljevine SHS od 1921. i Kraljevine Jugoslavije od 1931, Ustav Grke od 1952, Ustav panije od 1978).

4. O reviziji odluuje obian zakonodavni organ, s tim to je predvieno i odluivanje naroda putem referenduma, koji moebiti obligatoran ili fakultativan, prethodan ili naknadan, uz pristanak ili zahtev parlamenta (Ustav vajcarske od 1874, Ustav Danske od 1953, Ustav Japana od 1946. koji zahtevaju obaveznu podlonost usvojene revizije referendumu, Ustav Republike Francuske od 1946. i 1958, Ustav Republike Italije od 1946, a sa razliitim modalitetima i Ustav panije od 1978, koji predviaju referendum samo u odreenim situacijama).

5. O reviziji odluuju zakonodavni domovi, ali sjedinjeni u zajedniku skuptinu (Ustav Francuske od 1875). Ovakav oblik promene ustava moguan je samo u dravama koje imaju dvodomni parlament.

6. Najzad, o reviziji odluuje jedino za to, posebno obrazovan ustavotvorni organ (ustavi Argentine i Kostarike, dok Ustav SAD predvia sazivanje ustavotvorne skuptine za predlaganje amandmana na savezni ustav samo u sluaju kad to zahtevaju dve treine zakonodavnih tela drava ali je u praksi do danas korien samo onaj nain promene ustava kad o promeni odluuju Kongres i zakonodavna tela drava).

Promjena Ustava Bosne i Hercegovine - Ustav Bosne i Hercegovine kao i ustavi Federacije Bosne i Hercegovine i Republike Srpske se mjenjaju po sloenim postupcima od postupaka po kojima se donose i mjenjaju obini zakoni. Izmjene i dopune Ustava Bosne i Hercegovine se mjenjaju i dopunjavaju odlukom Parlamentarne skuptine, koja ukljuuje dvotreinsku veinu glasova onih koji su prisutni i koji glasaju u Predstavnikom domu (odredba lana X izmjene i dopune). Istovremeno ustav predvia da ni jedan amandman ovog ustava ne moe da eliminie ili umanji prava i slobode iz lana II ovog Ustava ili da izmjeni ovu odredbu. Ovaj Ustav je stupio na snagu po potpisivanju Opteg okvirnog sporazuma kao ustavni akt koji zamjenjuje i stavlja van snage Ustav Republike Bosne i Hrecegovine. Istovremeno u Ustavu 2 ovog lana XII (stupanja na snagu ) je odreeno da u roku od tri mjeseca po stupanju na snagu ovog ustava, entiteti e amandmanskim postupkom izmjeniti svoje ustave kako bi obezbjedili njihovu saglasnost sa ovim Ustavom, u skladu sa lanom III stav 3;(b). Promjena Ustava Federacije Bosne i Hercegovine - Kada se govori o revizionom sistemu Ustav Federacije Bosne i Hercegovine moemo vrlo precizno da kaemo da on spada u krute ustave jer je postupak za njegovu promjenu sloeniji od zakonodavnih postupaka. Ustav Federacije spada u kategoriju onih ustava koji zabranjuju reviziju pojedinih, a izuzetno na odreeno vrijeme, i svih odredaba ustava. Radi se o zabrani revizije kojom bi moglo da se ukine ili umanji bilo koje pravo ili sloboda koji su zajameni ovim ustavom u poglavlju II u odeljku A. lanovi 17. Po stilizaciji Osmog poglavlja gdje se govori o amandmanima na ustav proizilazi da se Ustav moe mjenjati samo amandmanima, pa bi se reklo da u revizionom postupku ne bi mogao da se donese potpuno novi ustav. U ustavu Federacije lan VIII lan I je precizirano koji subjekti imaju pravo da donesu prijedlog za promjenu Ustava, to su: Predsjednik Federacije u saglasnosti sa podpredsjednicima, Vlada Federacije; veina poslanika Predstavnikog dima;