KOGNITIVNE KOMPETENCIJE- Kognitivne, racionalne ili intelektualne kompetencije se odnose prvenstveno na sudjenje ili rasudjivanje, na registrovanje, analiziranje i evaluaciju informacija koje linost ima na raspolaganju i koje koristi svojim umom. Autori razliito definiu fenomen kognitivne sposobnosti. Filip Eibrami i saradnici pod kognitivnim sposobnostima podrazumevaju procese ukljuene u uenje ukljuujui sposobnost obrade informacija, odredjivanje odnosa i donoenje razumnih zakljuaka i odluka. Za Bluma taksonomiju ciljeva vaspitanja i obrazovanja treba prilagoditi nivoima kognicije: pamenja, shvatanja, primeni analizi, sintezi i evaluaciji. Sutinu kognicije neki autori vide u osveenosti osobe u odnosu na sebe i svoju okolinu. Ovih nekoliko odredjenja kognicije moe se videti da se ona kree od obinog raspoznavanja i pamenja do metakognicije. Postavlja se pitanje ta jaati prioritetno, pamenje ili neki drugi stepen kognicije odnosno metakognicije? Poznato je da pamenje ne smemo forsirati ali ni odbaciti. Potrebno je jaati sve nivoe kognicije i to harmonino. kolsko uenje podrazumeva svest uenika o vlastitom napredovanju u odnosu na cilj uenja. Sutina ove osveenosti metakognitivna svest prua ueniku znanja o sposobnosti za uenje ili o upotrebljenim strategijama, o sposobnosti korienja adekvatnih strategija u datoj situaciji, o sposobnosti posmatranja efikasnosti primene strategije i njene modifikacije u sluaju potrebe. Kognitivne sposobnosti ne mogu bez interpersonalnih. Filip Eibrami i saradnici smatraju da su kognitivne i socijalne sposobnosti u kontimu. Kognitivne sposobnosti pomau lanovima grupe da savladaju gradivo, kompletiraju zadatak i ostvare dogovorene ciljeve. Interpersonalne sposobnosti su potrebne za izgradnju kooperativne klime u grupi da bi se svaki lan oseao prihvaenim i podranim. 7 kompetencija: 1. Izdvajanje bitnog od nebitnog, vetina odabiranja informacija, 2. Postavljanje pitanja o gradivu kao i o vlastitoj kogniciji, 3. Razumevanje materije i problema, 4. Pamenje, odabir informacija koje je nuno pamtiti, 5.rukovanje informacijama, menadment u korienju informacija brzo pronalaenje, korienje i skladitenje informacija, 6. Konvergentna i divergentna produkcija, fabrikovanje novih ideja, reenja i produkata, 7.evaluacija, vrednovanje efikasnosti uenja i rada kao i ostvarene koristi. EMOCIONALNE KOMPETENCIJE Pojam emocionalne kompetencije se definie kao sposobnost ili spremnost linosti da razume vlastite kao i emocije drugih, da vlada svojim emocijama i da ih nagradjuje ili usavrava i koristi u socijalnim i ivotnim situacijama. Tradicionalna kola je zanemarivala emocionalne kompetencije. Smatralo se da emocije nisu predmet vaspitanja, da su one pre smetnja i da ih treba drati po strani. O tome kako mladi grade vlastitu emocionalnu regulaciju govori teorija sklonosti koja ovu regulaciju posmatra u odnosu na socijalnu interakciju. Po teoriji sklonosti postoje 3 kljuna osnova emocionalne regulacije: a) deca se radjaju sa sistemom ponaanja iji je cilj da odre kontakt sa znaajnim strategijama koje im obezbedjuju zatitu u opasnom svetu, b) podlonost i reagovanje ostalih na potrebe i sklonosti pojedinca podstie razvoj oekivanja koja vode u nove socijalne odnose, v) iskustvo sa znaajnim ostalim (roditeljima, nastavnicima, vrnjacima...) se internalizuje u set radnih modela zavisnosti od ostalih i vrednovanja selfa kao voljene osobe koja moe izgraditi nove odnose. Bolbi tvrdi da se ovi obrasci internalizuju u stilove sklonosti tokom celog ivota a posebno u toku adolescencije kada se javljaju kao subsekventne racionalne kognicije i ispoljavaju specifinim ponaanjima osobe. U doba adolescencije tri stila sklonosti ka emocionalnoj regulaciji: 1.sigurnost (prepoznaje se kod adolescenata koji sebe vide vrednijim od brige ili emocionalne nenosti odraslih a prema odraslima se odnose sa poverenjem kao prema pristupanim osobama.), 2. Izbegavanje (prepoznaje se kod adolescenata koji tee da pokrenu vlastite emocionalne potrebe za prihvaenou i ljubavlju od strane drugih. Druge osobe vide kao nepouzdane a svoje intimne odnose grade vrlo teko), 3.preokupacija anksioznou (prepoznaje se u stalnoj potrebi adolescenta da generie anksioznost u socijalnim odnosima baziranim na negativnim emocijama kao to su zavist i ljubomora). 7 emocionalnih kompetencija: 1. Emocionalna svest, prepoznavanje svojih i tudjih emocija, 2. Samopouzdanje, jasan oseaj vlastitih moi i limita, 3. Samokontrola, kontrola ometajuih emocija impulsa, 4.empatija i altruizam, 5. Istinoljubivost, izgradnja standarda asti i integriteta, 6. Adaptabilnost, fleksibilnost u prihvatanju promena, 7.inovacija, otvorenost za nove ideje, pristupe i informacije. SOCIJALNE KOMPETENCIJE Slabo su razvijene u tradicionalnoj koli. Dve funkcije nastavnika vitalne na ovom planu su: 1. Da snimi ili oceni stanje interpersonalnih odnosa u kolektivu uenika sa kojim radi, 2. Da u skladu sa tim razvija adekvatne vaspitne strategije za podrku uenicima kako bi oni a)razvili produktivne intergrupne odnose i b)uili socijalne kompetencije i usvajali kao vlastite modele. Dve teorije o tome na koji nain ljudi zadovoljavaju potrebu za povezanou sa ostalima su: 1. Teorija pripadanja po kojoj ljudska bia imaju potrebu da uspostave minimalnu koliinu pozitivnih trajnih personalnih odnosa. 2. Teorija dodira koja polazi od hipoteze da su ljudi prirodno predisponirani da budu interesantni i autonomni, da imaju potrebu za dodirom sa drugim ljudima, da uspostave kontakt ali i da brane vlastiti identitet. U kolskim uslovima kod uenika prepoznajemo dve tipine orijentacije: a)ukljuenost koju objanjava teorija pripadanja. Radi se o osobama koje su aktivne, fleksibilne, konstruktivne, istrajne u socijalnim interakcijama, b) otudjenost koju objanjava teorija dodira. To su usamljene, uplaene, buntovne, nezadovoljne osobe. 7 kompetencija: 1. Razumevanje drugih individua i grupa, tumaenje grupnih emocionalnih strujanja i snage odnosa, 2. Saglasnost, usaglaenost sa ciljevima grupe ili organizaciji kolaboracija, 3. Grupni menadment: biti vodja i biti vodjen, stvaranje veza, organizacione sposobnosti, timska sposobnost, podela rada, sposobnost uveravanja, 4. Komunikacija: sluati otvoreno i slati uverljive poruke, nenasilna komunikacija, komunikacija oi u oi, 5. Podrka drugima i servilna orijentacija, senzibilitet za razvojne potrebe drugih i podravanje njihovih sposobnosti, 6. Uvaavanje razliitosti, tolerancija i demokratija, 7. Oseanje pozitivne pripadnosti naciji i civilizaciji.RADNO-AKCIONE KOMPETENCIJE podrazumevaju prvenstveno individualnu sposobnost izvrenja zadatka. Ma koliko grupa bila sposobna za realizaciju bilo kog zadatka njen uinak mogu izvriti samo pojedinci. Bez individualne akcije, grupa je samo teorijski konstrukt. Individualna ukljuenost podrazumeva tri komponente: 1. Svaki lan grupe je odgovoran za vlastito ostvarenje, 2. Svaki pojedinac preuzima obavezu da pomogne drugom lanu grupe, 3. Grupna ostvarenja su vana kao i individualna. Na taj nain se ostvaruje balans izmedju individualne i kolektivne akcije i odgovornosti za ostvarenja, razvija se interpersonalna podrka i poveava efikasnost. Postavlja se pitanje U kojim okolnostima individualna akcija nee biti efikasna ili e izostati? epard smatra da su to tri uslova: 1. Pojedinac smatra kako se nije vredno anaovati, 2. Pojedinac smatra kako nije neophodan njegov doprinos grupi, 3. Pojedinac smatra kako je preskupo da se angauje, kako je to previe ulaganja za premalo efekata. Ovaj efekat je poznat kao socijalno lenarenje. Kako neutralizovati socijalno lenarenje da bi se u grupnoj interakciji jaale radno akcione kompetencije svakog uenika? Eibrami i saradnici predlau sledee mere: a) pojaati unutranju motivaciju uenika, b) koristiti spoljanje podsticaje, v) uiniti da individualni doprinosi budu unikatni, neophodni i nezamenljivi, g)redukovati napor u pogledu individualnog doprinosa. 7 kompetencija: 1. Poznavanje struke ili profesionalnost, 2. Opte informatika i komunikacijska pismenost, poznavanje engleskog ili svetskih jezika, 3. Savesnost, preuzimanje odgovornosti za lina ostvarenja, 4. Perzistencija, istrajavanje na ciljevima uprkos preprekama ili neuspesima, 5. Motiv postignua, tenja za poboljanjem ili ostvarenjem najviih kvaliteta, 6. Inicijativa, spremnost da se iskoriste ukazane mogunosti.