komercijalno poslovanje

KOMERCIJALNO POSLOVANJEPOSLOVANJE

Bodovanje predispitnih aktivnosti

Nastavna aktivnost

Maksimalan broj bodova za predviñene oblike

vrednovanja rada u toku nastave

Prisustvo na predavanjima i 5

2

vežbama5

Kolokvijumi (I i II) 20+20 (min 11+11)

Aktivnosti i učešće studenata u radu na predavanjima i vežbama

10

Studija slučaja (Case Study) 10

Ukupno bodova u toku nastave (predispitni)

65

Završni ispit

Maksimalan broj bodova za predviñene oblike vrednovanja rada

studenata

Predispitne aktivnosti 65

3

Predispitne aktivnosti 65

Završni ispit 35

Ukupno bodova 100

NAPOMENE:Kvalifikacija za izlazak na ispit: predispitne aktivnosti – min 33 poenaDa bi uspešno položio ispit, student na završnom ispitu mora da osvoji min 18 poena

Konačne ocene

Ukupan broj poena Ocena < 51 5

51 - 60 6

4

51 - 60 6

61 - 70 7

71 - 80 8

81 - 90 9

91 - 100 10

KOMERCIJALNO POSLOVANJE

5

Materijali za predavanja rañeni prema predviñenom udžbeniku:

Penezić R. (2006) Komercijalno poslovanje, Alerad, Novi Sad

� Tržišna privreda – ekonomski sistem u kojem se odluke o alokaciji resursa i proizvodnji donose na bazi cena odreñenih kroz dobrovoljnu razmenu izmeñu proizvoñača, potrošača, radnika i vlasnika faktora proizvodnje

� podrazumeva privatno vlasništvo i slobodu da se kupuje i prodaje� sigurna sredina za nesmetano funkcionisanje tržišta obezbeñuje se

propisivanjem i primenom odgovarajuće pravne regulative

� Tržište – podrazumeva sveukupnost odnosa izmeñu ponude i tražnje; mehanizam putem kojeg prodavci i kupci ponudom i tražnjom odreñuju cenu i količinu odreñene robe/usluge

6

� Ponuda ; zakon ponude� Tražnja ; zakon tražnje� Delovanje ponude i tražnje na tržištu se ispoljava kroz konkurenciju� Konkurencija - unutrašnja motorna snaga tržišta koja pokreće

tržišni mehanizam

� Tržišno u češće - udeo prodaje nekog preduzeća u ukupnoj tržišnoj prodaji; pokazuje gde se preduzeće nalazi u odnosu na konkurente iz grane; cilj i kontrolno sredstvo poslovanja preduzeća

� Pozicija preduzeća na tržištu; stalno prilagoñavanje tržištu sa aspekta proizvodnog programa odnosno trgovinskog asortimana

� Tržišne strukture – različiti konkurentski odnosi utiču na formiranje konkretne tržišne strukture, odnosno obrazovanje odreñenog tržišnog stanja; savršena i nesavršena konkurencija

� Savršena konkurencija – teorijski model: � na tržištu postoji veliki broj prodavaca i kupaca čija je

pojedinačna moć zanemarljiva; � učesnici na tržištu ne mogu samostalno da utiču na cenu

7

� učesnici na tržištu ne mogu samostalno da utiču na cenu (“price takers”), cena se slobodno formira pod uticajem ponude i tražnje;

� prodavci nude homogen proizvod (istog kvaliteta i karakteristika);

� slobodno kretanje kapitala, rada i robe (barijere ulasku ili izlasku sa tržišta ne postoje);

� potpuna informisanost svih učesnika na tržištu

� Nesavršena (nepotpuna) konkurencija :� Monopol – samo jedan ponuñač proizvoda koji nema

bliskih supstituta; samostalno odreñuje cenu proizvoda (“price maker”) i druge uslove prodaje (cena nije rezultat odnosa ponude i tražnje nego interesa monopoliste); potpuna neelastičnost tražnje; tržišne barijere visoke

� Duopol – dva preduzeća kontrolišu čitavu ponudu na nekom tržištu; imaju značajan uticaj na cene usled malih mogućnosti konkurenata da uñu na tržište;

8

malih mogućnosti konkurenata da uñu na tržište; proizvodi diferencirani

� Oligopol – nekoliko ponuñača (3-15) meñusobno konkurišu nudeći ista (čist oligopol) ili slična dobra (diferencirani oligopol)

� Monopolisti čka konkurencija - najčešća u savremenoj ekonomiji; slična savršenoj konkurenciji ali se od nje razlikuje po tome što proizvodi koje brojna preduzeća nude nisu homogeni (identični) nego diferencirani zbog čega preduzeća svoje proizvode mogu prodavati po neznatno različitim cenama

� Uzroci nastanka monopola:� Sprečavanje potencijalnih rivala da uñu na tržište

(pravna ograničenja, patenti, kontrola nad oskudnim resursima)

� Troškovna prednost nad potencijalnim rivalima (ekonomija obima, tehnička superiornost)

9

� U uslovima monopola onemogućeno delovanje osnovnih ekonomskih zakona (pre svega ponude i tražnje)

� U odnosu na druge tržišne strukture, monopolista tržištu nudi manju količinu proizvoda po višim cenama, neefikasno koristi oskudne resurse jer postiže veći profit povećanjem cene a ne povećanjem efikasnosti proizvodnje

POJAM, ZNAČAJ I CILJEVI KOMERCIJALNE FUNKCIJE

Komercijalno poslovanje Komercijalno poslovanje predstavlja skup mera, akcija i poslova skup mera, akcija i poslova koji:

A. U proizvodnim preduzećima imaju zadatak da obezbeñivanjem sredstava za proizvodnju� stvore uslove za kontinuiran proces reprodukcije i � da proizvode i usluge plasiraju na tržištu

10

� da proizvode i usluge plasiraju na tržištu B. U trgovačkim preduzećima imaju zadatak da obave sve poslove

oko� nabavke, � skladištenja, � pakovanja, � prodaje, � transporta i � blagovremenog snabdevanje kupaca

� Okrenuto konkretnim poslovima nabavke, prodaje, skladištenja i transporta


Faze procesa reprodukcije:

� početna robna faza (nabavka i doprema sirovina i repromateriijala)� proizvodna faza (dotur materijala, alata, pribora; meñufazni

transport; otprema gotovih proizvoda u skladište)

11

� završna robna faza (prijem gotovih proizvoda, skladištenje i plasman na tržište)

� završna novčana faza (metamorfoza robe u novac)

Što su navedene faze kraće i efikasnije, preduzeće će imati niže troškove, brži obrt i uspešnije poslovanjeU svim fazama reprodukcije komercijalna funkcija ima značajnu ulogu i zadatke


� Osnovni cilj komercijalne funkcije – da preduzeće na efikasan način obavi sve faze procesa reprodukcije

12

procesa reprodukcije

� Izvedeni (derivatni) ciljevi – najniži troškovi, optimalne zalihe, efikasan transport


� Faktori koji utiču na definisanje ciljeva komercijalne funkcije:

� kvalitet i struktura kadrova u preduzeću

13

� kvalitet i struktura kadrova u preduzeću� finansijska sredstva preduzeća� mere ekonomske politike države� stanje na tržištu � raspoloživi kapaciteti


� Značaj komercijalne funkcije – obezbeñuje da preduzeće prebrodi nepodudarnosti izmeñu proizvodnje i potrošnje Nepodudarnost izmeñu proizvodnje i potrošnje:

14

� Nepodudarnost izmeñu proizvodnje i potrošnje:� prostorna � vremenska � kvalitativna � kvantitativna

PRINCIPI ORGANIZOVANJA KOMERCIJALNE FUNKCIJE

Osnovni principi organizovanja komercijalne funkcije :

1. Podela rada (nabavka/prodaja/skladište/transport; službe/odeljenja/referade)2. Specijalizacija (u granama gde dolazi do masovne proizvodnje; izražena kod

većih preduzeća koja imaju širok proizvodni program)3. Standardizacija i tipizacija (posledica specijalizacije i podele rada; precizno

15

3. Standardizacija i tipizacija (posledica specijalizacije i podele rada; precizno definisanje vrste posla, standardizacija komercijalnih i dr. dokumenata)

4. Centralizacija i decentralizacija (suprotni principi; centralizacija podrazumeva da su sve službe komercijalne funkcije koncentrisane na jednom mestu; decentralizacija primenjena kod preduzeća koja imaju dislocirane jedinice)

5. Kooperacija i koordinacija (kooperativan odnos izmeñu službi i referada; horizontalno koordiniranje izmeñu službi i referada i vertikalno na nivou preduzeća)

PRINCIPI ORGANIZOVANJA KOMERCIJALNE FUNKCIJE

Faktori koji utiču na organizovanje komercijalne funkcije:

� Delatnost preduzeća (trgovina, proizvodnja, usluge)� Veličina preduzeća (mala, srednja, velika; kod malih preduzeća nije

celishodno razvijati sve funkcije)

16

celishodno razvijati sve funkcije)� Asortiman (širi asortiman – složenija organizacija nabavne i

prodajne službe; uži asortiman – veća specijalizacija)� Položaj preduzeća na tržištu� Broj i struktura kupaca i dobavljača (mnogo kupaca i dobavljača –

organizovanje komercijalne funkcije po tržištima, po proizvodima itd; važna je i struktura kupaca i dobavljača)

� Vrsta i tip organizacije konkretnog preduzeća� Broj i struktura kadrova

komercijalno poslovanje

Documents